| ико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, |
| шем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p> |
| ече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p |
| ога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже |
| репи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав ј |
| А</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Т |
| меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — р |
| обро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти В |
| зирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} |
| јдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (бог |
| је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда о |
| стих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој прир |
| , рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели |
| повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена до |
| овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдег |
| уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите г |
| како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити н |
| а је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, на |
| живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих |
| унисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путе |
| дне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватро |
| их латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свак |
| кне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n |
| се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје |
| ачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> |
| студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет дол |
| собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном п |
| а све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај бо |
| еној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је |
| ка.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се н |
| ру, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово |
| а рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и |
| , криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <h |
| ави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести свет |
| напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је |
| о чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи знач |
| лони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.< |
| ћног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чудн |
| е.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не до |
| оштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјач |
| једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, |
| траховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивка |
| ца.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да ра |
| до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје и |
| на откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне за |
| те ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу не |
| о би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало о |
| > <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему |
| а ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не |
| е.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце |
| ек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би |
| а је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ноже |
| {S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле |
| езиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ј |
| ачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не тр |
| е.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџад |
| је порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са |
| по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памет |
| час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим |
| се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним |
| лској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени св |
| лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одг |
| ајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна в |
| ивили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ов |
| арађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{ |
| ротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густ |
| еба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе |
| човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Ка |
| лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо |
| ледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена |
| оји је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгле |
| седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и д |
| .{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се пола |
| м, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је |
| сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да |
| већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина б |
| се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађор |
| о му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С |
| ликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му в |
| аред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти |
| о Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} |
| висно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду н |
| иве везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариград |
| устили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да |
| лутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах |
| а, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чуп |
| везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од |
| вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде |
| Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, |
| тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</no |
| рака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или х |
| бирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слоб |
| .{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија ги |
| истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови |
| ахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{ |
| а, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако ист |
| рија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке с |
| чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суро |
| изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били ог |
| ји гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Уна |
| ека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, |
| то предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигр |
| , лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с ц |
| та војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, |
| ађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо и |
| апред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала ср |
| и људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао |
| после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо ј |
| око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људ |
| лен као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговар |
| преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаки |
| ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то |
| ело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кик |
| <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не ре |
| зад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проб |
| а радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије |
| — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наго |
| ослујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу |
| о је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У с |
| јао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај по |
| ало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као лас |
| у опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина |
| аустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини |
| добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Мараш |
| — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори н |
| му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> |
| ошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага х |
| p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S |
| пре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} |
| ародне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову |
| ма и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достој |
| оше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на |
| српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p |
| ао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и д |
| кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао |
| , да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве |
| убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пе |
| де — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb |
| ебично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто ср |
| ише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица. |
| дали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим |
| Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће л |
| p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, |
| з поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> |
| } Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је |
| ећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{ |
| о у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му прода |
| кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у |
| Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњи |
| ој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити. |
| видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пру |
| жегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, |
| рцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се |
| га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још |
| је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспот |
| а је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" |
| жише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад с |
| друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе |
| жан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Нара |
| еће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају |
| Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p |
| незова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n |
| био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p |
| зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање ма |
| љавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је б |
| д“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И |
| устила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и на |
| а, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема к |
| ла је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе од |
| ја неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је ви |
| и људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут |
| посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ п |
| тирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па п |
| ц.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као |
| ао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала |
| љало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искриви |
| оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чи |
| S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач |
| т он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S |
| од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и п |
| нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p> |
| белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код на |
| о у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S |
| p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Кр |
| је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице н |
| валиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Бе |
| о до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S |
| , кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат ко |
| е две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија |
| } Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не |
| о дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник вид |
| ним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројев |
| више је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао |
| нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима ог |
| оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, м |
| н дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И |
| ђорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да |
| тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и па |
| штољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати ба |
| ра, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није н |
| едно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века не |
| , крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте |
| аве, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за дл |
| а, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове |
| /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, |
| ујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p |
| много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као шт |
| гић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напом |
| их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се |
| ли им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше исел |
| бина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе |
| идео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од |
| жао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пишт |
| даље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је јо |
| огу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље уз |
| е! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила |
| је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да св |
| и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он по |
| а све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је д |
| овека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош посла |
| да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо |
| окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p> |
| ешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самрт |
| нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С то |
| де <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти с |
| као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе |
| чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене ста |
| ети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; дец |
| да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод с |
| .</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, как |
| у, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Оп |
| себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Х |
| ом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта |
| Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S |
| оласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали нек |
| , с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвен |
| о су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Ми |
| је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети |
| ично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито |
| } Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!... |
| ењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћ |
| е, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља! |
| , преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од |
| ло умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћ |
| а што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству по |
| и, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit |
| кад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, |
| онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећ |
| Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тог |
| како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било друго |
| сао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што пита |
| ју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око и |
| </p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све пр |
| а.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и |
| је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и |
| један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, |
| ра велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети |
| ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у цело |
| "289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и р |
| путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у |
| от били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На |
| шта!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Си |
| и!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу |
| S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од |
| ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, ко |
| вда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хва |
| а викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниск |
| да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате |
| о селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра |
| д њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извика |
| ени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Гр |
| се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубок |
| а своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом д |
| ка кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одго |
| S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици |
| е се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа |
| ’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косит |
| ме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеуб |
| али да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је дале |
| Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срд |
| {S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p |
| овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које |
| <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на кол |
| ги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> < |
| што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на |
| волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на |
| еке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда |
| иш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се св |
| болу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако |
| лош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — ре |
| дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних син |
| ек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу |
| p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле п |
| а знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако ул |
| Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Кар |
| их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост |
| зили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност |
| доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милош |
| очин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена |
| е тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости. |
| ој своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Ву |
| м од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да ј |
| спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> |
| к насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој до |
| ах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесал |
| вића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисо |
| И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распо |
| ежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како на |
| ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} |
| е провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени |
| .{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће |
| ен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило |
| да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако |
| реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, |
| а се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не м |
| ља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спр |
| залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећет |
| нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате |
| же ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С |
| е у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{ |
| b n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пишт |
| и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале |
| тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су бла |
| јицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гроб |
| ом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњ |
| но име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престал |
| то је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да |
| ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад заст |
| спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} |
| ли.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и |
| иоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} |
| ађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Бр |
| ла је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељен |
| о, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима |
| ди, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Т |
| е за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се |
| целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу кој |
| громна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — реч |
| а што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у с |
| на колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која г |
| чао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни п |
| дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" / |
| тво, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p> |
| шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" |
| напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га |
| 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Н |
| , јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњ |
| ере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали |
| . — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах крен |
| лио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кн |
| {S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави |
| је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p |
| вак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја |
| ео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме амане |
| да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној |
| тини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што с |
| рађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај чов |
| вати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту кра |
| ало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме |
| дари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива |
| уже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још |
| ш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ нар |
| мет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, п |
| {S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и |
| — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело |
| малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{ |
| во, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не |
| био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађ |
| е нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} |
| у.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, пози |
| ари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остал |
| огрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је би |
| где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца стар |
| м себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Ко |
| >И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишл |
| ћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p |
| за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпос |
| Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што го |
| и проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај ч |
| Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Па |
| дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем усп |
| мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, |
| опиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: |
| аку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно румен |
| b n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би б |
| о трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрег |
| стао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се т |
| head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже |
| наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Ј |
| у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Ве |
| добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да |
| реба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако |
| .</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто мо |
| у незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те т |
| ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p> |
| уна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много |
| ше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скид |
| ењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и по |
| њамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима |
| ло је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је д |
| Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а |
| и на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ в |
| не — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додад |
| р није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p |
| а рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплет |
| жимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Про |
| Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на |
| ратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</ |
| Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, приб |
| аба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је б |
| ена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану |
| ршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа оста |
| но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.< |
| ворио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а |
| мо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говори |
| >— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.< |
| а амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је ве |
| понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигра |
| чај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — |
| се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем |
| аветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише |
| а, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што |
| се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједн |
| ове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> |
| рају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што |
| наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијен |
| {S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће с |
| и, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, ста |
| ру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више з |
| се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дел |
| ло је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо њего |
| У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се п |
| — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p |
| сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси |
| на, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску. |
| у и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удав |
| онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А |
| да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији трг |
| где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак го |
| рђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тр |
| увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше |
| {S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div t |
| е, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је ова |
| опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И з |
| Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за |
| гови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако м |
| дао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове б |
| а сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с нап |
| емена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n= |
| де.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али |
| га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и |
| има да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабљ |
| аво, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је |
| врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рак |
| акије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку |
| Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсилант |
| тављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити |
| љења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну с |
| вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, |
| аву, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две тр |
| .{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити |
| или да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне првак |
| н Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то |
| љемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су о |
| {S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!.. |
| с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу нај |
| еома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по че |
| едао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто з |
| ође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С та |
| дари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни дру |
| журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује |
| одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа и |
| м добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица |
| веда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ћ |
| о.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не б |
| и да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се |
| па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је |
| Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвод |
| тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S |
| сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем |
| ери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну стра |
| Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гоми |
| е рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је траж |
| стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао прија |
| рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, С |
| е смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У |
| још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека т |
| набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало |
| ала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лак |
| народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук |
| а на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет п |
| а.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Љ |
| другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то осв |
| од си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе в |
| <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — реч |
| Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде! |
| мо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска с |
| мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драги |
| не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколи |
| у указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом |
| па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, |
| је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго |
| ким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео па |
| роливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи |
| Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вуј |
| 0 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајо |
| ан сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и |
| се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{ |
| ..</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен чели |
| не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први дру |
| p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било с |
| {S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друк |
| лентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке М |
| преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах јед |
| ма, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; в |
| и што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створењ |
| писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и |
| >— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш |
| оре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <p |
| зашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја |
| ђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од |
| !{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јама |
| крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан? |
| одаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже |
| осле, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слу |
| > <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је |
| мље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где ј |
| Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — |
| ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скор |
| а додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде! |
| би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо |
| е.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти каз |
| акве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А |
| <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар |
| <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош план |
| ави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко м |
| присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна с |
| прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да б |
| уђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} |
| ивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај |
| <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад |
| ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако леп |
| и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред ск |
| е за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> |
| зглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на |
| ..{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућо |
| апући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га |
| о ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигу |
| х људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није ко |
| знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну |
| {S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави |
| пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би |
| ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске е |
| на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Ка |
| цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља сам |
| га ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> |
| а да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо |
| човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све с |
| соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу |
| а, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга |
| подаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклони |
| ена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и о |
| вица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да |
| ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{ |
| не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно рад |
| ће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они |
| на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и доб |
| разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју су |
| сле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене ру |
| емљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па |
| ица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за |
| штао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ак |
| еће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће |
| срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака ц |
| онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су упр |
| није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао |
| а претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, |
| и.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на |
| удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У |
| руги.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наш |
| ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више |
| није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с |
| к не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове |
| ром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="1 |
| , те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта |
| кве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</ |
| S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као д |
| еће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се скл |
| ће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, ј |
| о њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у глав |
| век тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док |
| мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жу |
| а тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, |
| оменило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије |
| аџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем |
| тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја |
| {S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих неср |
| 6" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате |
| , ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и п |
| ртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чу |
| Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се оп |
| оштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на |
| бе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину јед |
| о!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p |
| е сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није |
| о као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, |
| одар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</ |
| први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са |
| ма се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком ирониј |
| дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне |
| и још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под |
| се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре |
| на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ће |
| b n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?< |
| зговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао д |
| к нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не за |
| да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло п |
| и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао |
| њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово |
| опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наш |
| од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озб |
| м отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} |
| е ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но пут |
| ем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да |
| буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да |
| икну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није б |
| а сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили |
| </p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвор |
| , а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} |
| — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би о |
| но показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да |
| извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и |
| зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе |
| уци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја не |
| емо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођо |
| одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робов |
| ју се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.< |
| !{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква |
| з ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> |
| о ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита дев |
| гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице |
| г и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче; |
| ну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта |
| бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p |
| p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао |
| омка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га ост |
| с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама? |
| у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, |
| >Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Пет |
| подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Бо |
| и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p> |
| могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као ту |
| гачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бог |
| ори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би г |
| право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у |
| је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однеће |
| кујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не может |
| шенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару! |
| е ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало |
| пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљив |
| увај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих н |
| ђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отв |
| ј нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} До |
| мо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла |
| кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе д |
| е је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по |
| и „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она |
| </p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S |
| ли представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је ч |
| и раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с |
| гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} |
| ље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде |
| е са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша глав |
| и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули). |
| о и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентиј |
| ад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде |
| и се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, |
| е говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет |
| ареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за |
| ..</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре тр |
| Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и разв |
| ад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направи |
| о, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толи |
| , све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зо |
| и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{ |
| сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Се |
| штио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По |
| ад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p |
| гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар |
| љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци |
| медеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је г |
| гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном |
| ђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је дове |
| о, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора уб |
| еш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и сре |
| а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од |
| водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, |
| ака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, кој |
| арађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p> |
| ник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник в |
| ’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како мор |
| ли Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и п |
| чиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују |
| ли:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка |
| свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, |
| иштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и распо |
| сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље |
| е руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Мил |
| укова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје |
| е таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други |
| их су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева |
| је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа ј |
| но с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао |
| изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Ми |
| то се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p> |
| н човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Зби |
| III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани ч |
| ало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким |
| корашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је |
| случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља ч |
| за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </d |
| к не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се кол |
| јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша њег |
| а то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и |
| ен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гр |
| мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, ал |
| а смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што |
| ала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред |
| p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео |
| ним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих в |
| <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну ма |
| е:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> |
| оворе.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде |
| војица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу |
| буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, |
| S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p |
| ама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину |
| што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан |
| наде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала |
| 53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догн |
| е био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на |
| везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи |
| нтикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио |
| “...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из |
| он.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда з |
| <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђе |
| } Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари |
| н, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхла |
| а и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају са |
| могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински шт |
| и су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како |
| ко узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и п |
| е и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред |
| оје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет ка |
| <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутн |
| ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, го |
| Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће мно |
| е једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а |
| ној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> |
| чним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије |
| ћене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће пр |
| а поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болел |
| о нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то ува |
| итаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари |
| обовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије |
| ора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и п |
| и може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино |
| је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас |
| господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић с |
| Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало |
| ретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко |
| голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сва |
| еровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p> |
| ожно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од |
| човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p |
| говори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, не |
| исто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме |
| безглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали б |
| , упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми једа |
| не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се |
| , немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па |
| >— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па |
| а даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице |
| пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много |
| ехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво |
| за у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није ово |
| живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански |
| до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година |
| ким и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који с |
| пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гон |
| и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава |
| Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити |
| а морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Мара |
| доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да наред |
| та велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је |
| <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што нева |
| ј кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћутку |
| рло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> |
| ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно по |
| , а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емиг |
| можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира |
| е, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград |
| им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала о |
| — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити в |
| е и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потра |
| Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли в |
| ујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад |
| е био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се |
| рбин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ак |
| ма устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} |
| че били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спаса |
| им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони |
| егово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; м |
| не буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке глас |
| туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разгово |
| и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> < |
| оћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар д |
| омишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцим |
| мња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му. |
| аву Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Мил |
| упне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, с |
| а и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак |
| а шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помог |
| бо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ва |
| да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} |
| иштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то |
| дија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p |
| !</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S |
| и, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахиј |
| /p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је |
| помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити |
| ога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одма |
| да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, зн |
| су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби |
| во да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако |
| и му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, он |
| али двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} О |
| нка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...< |
| а хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно |
| мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко глав |
| > <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на |
| Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и |
| суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за |
| десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако |
| ји.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, |
| која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код |
| нити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговор |
| не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљив |
| до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мис |
| језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га |
| ћу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови доју |
| ве две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у |
| бе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Кара |
| мо, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он |
| а другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли |
| ака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као |
| вако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико |
| мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Ан |
| p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.< |
| и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у ов |
| >— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на |
| авом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да изв |
| у омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — |
| кључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно прегов |
| стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у как |
| м падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на распо |
| рим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и кол |
| исао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или тр |
| {S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не ми |
| друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је |
| у граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да |
| </p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.< |
| дао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа |
| а вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам |
| лиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристат |
| мо жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се т |
| ло после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а |
| ропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, ка |
| урци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и т |
| и и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем руског |
| Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он с |
| орђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања су |
| оговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетк |
| мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он св |
| то мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко |
| вљам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити јо |
| колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добиј |
| не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове ле |
| као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а |
| и ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га |
| ашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Мило |
| код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине |
| сад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Кара |
| су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте |
| да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговори |
| ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на |
| и ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда |
| ли да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да у |
| ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p |
| питка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да |
| За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнес |
| а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору нећ |
| ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митроп |
| требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то плат |
| Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па |
| И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, з |
| Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} |
| зује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали |
| ђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њ |
| ну наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да доне |
| 9" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јун |
| — Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, довед |
| да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким стра |
| ети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма |
| та хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и |
| зе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Мил |
| ињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу |
| ла кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је бил |
| Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у паме |
| амти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога п |
| и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито дв |
| , и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили. |
| pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— |
| ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жив |
| ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашт |
| и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" / |
| е тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене |
| га човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако г |
| им, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{ |
| ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам |
| се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Ј |
| свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање ви |
| ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и у |
| по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се н |
| пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су |
| ичко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог |
| с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се |
| вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана |
| а су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен п |
| а беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушник |
| е кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина с |
| заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени |
| клоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све ш |
| о је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-мо |
| — Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље |
| и да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве ств |
| одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, |
| веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слоб |
| ша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Мил |
| ије или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="1 |
| умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчу |
| д се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако |
| одством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводам |
| и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело |
| да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош п |
| и да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Ка |
| {S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његови |
| ши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђе |
| ти не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки г |
| ско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео |
| а је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поуз |
| ечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p |
| дније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и за |
| е рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хај |
| јицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша! |
| говорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и п |
| нули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске тр |
| и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако |
| и ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове дв |
| еома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ поче |
| , а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам гра |
| ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана при |
| е мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам |
| заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</ |
| ађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и |
| у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога |
| рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господаре |
| нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себ |
| Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађо |
| се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у о |
| ти; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали пог |
| е, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не |
| ују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и |
| пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће р |
| главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двоји |
| “.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека |
| азвалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} |
| Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, д |
| .{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са с |
| м пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Х |
| у голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије р |
| <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он |
| вати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би н |
| Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} |
| рци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причај |
| , да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, |
| ад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини |
| куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после |
| а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг |
| р и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који ј |
| >— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови н |
| а Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, г |
| /p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој друга |
| десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, |
| могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, |
| још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александ |
| водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су ч |
| као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S |
| ко га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, о |
| /p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат |
| еби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је |
| во прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потпис |
| к Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђ |
| епо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе |
| 88" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече сам |
| не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвеко |
| ум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, |
| очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} |
| било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовал |
| <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли |
| удне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке дог |
| а.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, |
| хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дрт |
| и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина сво |
| околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и |
| е овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, |
| је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, |
| вијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли. |
| прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог |
| снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија |
| ио човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је ок |
| икола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако о |
| ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријат |
| био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним |
| ево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смеде |
| и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако |
| ио од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана. |
| {S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигура |
| ко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се |
| а се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један н |
| изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> < |
| и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких |
| — Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па |
| мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи К |
| он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одма |
| ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опрош |
| е некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађ |
| ом.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, |
| е једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође пот |
| вно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја д |
| S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад с |
| } При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле вез |
| Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он до |
| це.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску вер |
| нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, |
| вор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није виш |
| ди?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људс |
| чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме о |
| е, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, и |
| ђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друг |
| !... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" |
| да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они г |
| о ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три к |
| ебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба по |
| ду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А мо |
| ре и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака |
| у, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога |
| {S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо |
| ти.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних |
| Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта |
| дних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, |
| је.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело |
| по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче |
| рбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за пола |
| у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао ј |
| Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се |
| наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница |
| ромакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" |
| радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} |
| ека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну ја |
| их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У од |
| вао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих |
| ени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их прет |
| p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, |
| ишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирн |
| везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S |
| > <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.< |
| гар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну |
| чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n |
| p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно. |
| ветина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са с |
| ртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схв |
| ћала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата п |
| их година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако б |
| а се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош. |
| .{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и с |
| ај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео д |
| ђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клешт |
| што ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, |
| Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им |
| а мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо |
| S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом |
| кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се |
| тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором |
| аве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао |
| с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а к |
| цима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо |
| упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику |
| а прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна пр |
| <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш |
| > <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не рад |
| му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђе |
| готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак |
| подару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти |
| а, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> |
| ебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађор |
| p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи ла |
| глед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, |
| ише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Јо |
| штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо сте |
| Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало п |
| n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p> |
| {S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрел |
| енуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народнос |
| ола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју слу |
| Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби ко |
| а сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отв |
| препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе ни |
| а онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђ |
| Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни |
| ве последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха неш |
| а.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</ |
| .</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и ве |
| два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спуст |
| верац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, |
| {S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па |
| и питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најп |
| вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насек |
| S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су с |
| рпску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један |
| ће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То т |
| братиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво |
| авити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми |
| ца.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— К |
| уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз |
| е.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали с |
| ор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је в |
| ље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад |
| ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти јед |
| на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брз |
| цније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће с |
| p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није бил |
| p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало |
| махну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци н |
| изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он |
| загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са з |
| што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још |
| и Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква ра |
| ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се г |
| ала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њим |
| ргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се |
| родужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на м |
| укић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и праз |
| ио је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат к |
| се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле |
| о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> ин |
| бра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, |
| т Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{ |
| су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} |
| могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био ја |
| није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете |
| ђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе м |
| ва као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за |
| Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету. |
| ца у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев |
| на чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одр |
| дознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну |
| је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш мож |
| уди који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна по |
| и у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је |
| послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много годи |
| можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они с |
| </p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, |
| о је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха баца |
| замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У |
| ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир дан |
| дару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме с |
| на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека |
| друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачува |
| јање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима њ |
| да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још ко |
| д тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су |
| оворили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не |
| а.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; г |
| S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престав |
| к има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање |
| ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ј |
| с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S |
| ањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна |
| да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђ |
| заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све п |
| — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварат |
| аменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{ |
| завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш к |
| — Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђ |
| да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја го |
| а пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош |
| иш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће т |
| ека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе |
| е позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али |
| а.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у |
| и сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се изл |
| сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балкан |
| год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину |
| и су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 го |
| — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо н |
| а негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да |
| ако да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко |
| наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити |
| Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отворе |
| е опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он дон |
| дио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима |
| духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми |
| ; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не ид |
| ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори ду |
| је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати. |
| у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обз |
| ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што б |
| само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p> |
| Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни |
| о, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе в |
| ко како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних |
| Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан |
| че.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и |
| дала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину |
| а пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасни |
| и да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак раз |
| бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пуст |
| ињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак |
| укчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> |
| и друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и љ |
| Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене корис |
| обравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци п |
| ве остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам на |
| да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се |
| е била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратобо |
| лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три |
| е кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу свето |
| } И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а |
| о је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, ос |
| лако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокач |
| како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн обла |
| ажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и |
| обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђ |
| ћ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе |
| други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> |
| од своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србиј |
| ни би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} |
| Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђ |
| емам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице |
| ани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њи |
| вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоћ |
| ренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде |
| с мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођен |
| би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење |
| скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штог |
| а има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, |
| нао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од |
| и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро |
| , ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, |
| е једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и |
| ="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео |
| ме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике |
| убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> |
| је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи |
| Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе |
| сту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, сп |
| јевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из |
| , на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, д |
| дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу |
| ожеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе |
| да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} |
| упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и |
| и стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на с |
| принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, наго |
| ио отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом чове |
| мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, ш |
| да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S |
| х посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник гр |
| и би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да |
| зили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p> |
| о и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се |
| нак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште с |
| ош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија |
| ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати |
| , које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио |
| а.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му ј |
| д је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да |
| нао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и т |
| и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу |
| ополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђор |
| не, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га уб |
| би се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац |
| тиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{ |
| а!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> |
| аква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целог |
| невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена |
| ну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разгово |
| ега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отвори |
| м да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако |
| своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли |
| >— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но |
| а би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе |
| из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — ре |
| да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако ка |
| ељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} П |
| кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а |
| {S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим |
| в устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео |
| о станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуц |
| доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци с |
| њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуц |
| е.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљн |
| сто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо |
| м издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод |
| подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очи |
| а гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о |
| а.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; плати |
| S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој |
| ак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао тур |
| двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Мил |
| тогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то н |
| а нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допу |
| олно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и поврат |
| а одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве |
| се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено |
| то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане |
| смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="2 |
| јаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи теш |
| самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говори |
| ко ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да д |
| : — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитар |
| S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут |
| емљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по |
| е, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима в |
| лако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле как |
| и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> |
| , која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата но |
| пех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутн |
| да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради каст |
| је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез |
| ни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха гово |
| </p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као у |
| амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излаз |
| ико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одј |
| која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека ч |
| вање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна |
| м и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали св |
| о, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, ск |
| биле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно шт |
| ли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је М |
| еђу мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су на |
| љати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и ди |
| гов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, н |
| о је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још |
| писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо д |
| се овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Нико |
| тана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила |
| ро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} О |
| ази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се. |
| па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смрт |
| о да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица |
| би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему |
| еч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несре |
| к двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренут |
| у качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету |
| су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264 |
| и су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се на |
| коси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништ |
| о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у |
| арао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче |
| , мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било |
| а му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и о |
| млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала |
| устави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и с |
| грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n |
| пазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему |
| ебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и К |
| била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака л |
| му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и |
| нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и |
| и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошт |
| умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске |
| а ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У по |
| сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које |
| би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену |
| жу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцет |
| амиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, |
| како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипају |
| крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном |
| “.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, |
| чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заб |
| м руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, к |
| , да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој с |
| мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милош |
| аву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и |
| Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто |
| p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Госпо |
| :</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати |
| силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: |
| је; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропада |
| Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зач |
| Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људ |
| један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта |
| исутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карл |
| и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он |
| свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кне |
| уком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив |
| <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— |
| и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више ст |
| учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер |
| ратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то |
| кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш ве |
| ко сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} |
| дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и |
| пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} |
| </p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо в |
| јчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, д |
| да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да |
| а обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао |
| .{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он |
| ебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја т |
| Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладно |
| , здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно и |
| осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за |
| аво и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чув |
| а српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово м |
| му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С ти |
| р човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, |
| као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, во |
| ш.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га дома |
| огао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> < |
| тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој поб |
| у.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чим |
| амо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, |
| му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да |
| итница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба. |
| „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мен |
| Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— |
| е и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које |
| дим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи п |
| главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пра |
| ећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се биј |
| а теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију... |
| е сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока |
| Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо |
| општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну гла |
| варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, прис |
| ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена |
| посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека |
| ивио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но ј |
| е Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— |
| и Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како |
| се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и ка |
| орђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за |
| родом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити |
| пски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћ |
| адоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стева |
| еће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим глас |
| да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо П |
| {S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој зем |
| де ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунц |
| >— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај троре |
| чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кн |
| и рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се |
| м погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по сто |
| ресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи |
| необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он зас |
| ај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад |
| рам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлиј |
| уђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је ос |
| ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покуша |
| е јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и д |
| бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и В |
| е њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> |
| учали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас |
| и да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Св |
| свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству |
| — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош ка |
| њаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су це |
| добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p |
| неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се |
| ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} |
| .{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По раниј |
| и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је и |
| пет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили |
| наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се |
| </p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару |
| иво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако! |
| подару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га ј |
| и ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама би |
| о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти р |
| ита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одм |
| дару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам |
| /p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњ |
| , да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се |
| нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва бри |
| вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели |
| !{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се |
| оро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код |
| ин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит ре |
| Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама не |
| први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ ј |
| ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио ј |
| излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А д |
| поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стига |
| јим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиск |
| одајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблаг |
| подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хв |
| n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра с |
| не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни п |
| е сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чи |
| е што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити |
| јица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његов |
| огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он т |
| обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S |
| ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди |
| емо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{ |
| јводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру |
| код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом |
| Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српс |
| а није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињев |
| удгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека с |
| а, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Кара |
| {S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле п |
| казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити с |
| још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја |
| и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Ан |
| о и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> |
| дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</ |
| ца, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од гос |
| ек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник |
| ли Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српск |
| ко да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:< |
| , прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији |
| рађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</ |
| успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички |
| p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два кр |
| .</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је |
| one unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да |
| <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са њего |
| ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S |
| па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њи |
| одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, |
| њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекај |
| вима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чол |
| вић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугача |
| говести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, а |
| енице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која |
| ви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих |
| ан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ств |
| <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што м |
| ате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који |
| ди људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оп |
| t="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као |
| дна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена |
| <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч |
| 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писм |
| head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горе |
| 7, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} |
| е на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — пр |
| не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то |
| м оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не ба |
| одолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми |
| , с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска |
| Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију |
| аткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> |
| о тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, |
| ори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема |
| шће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црном |
| а ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> |
| указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни |
| ри ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола |
| у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дук |
| ле равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где |
| ин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Ста |
| не прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним |
| леко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен с |
| p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била ј |
| е на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архип |
| p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа |
| Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија ни |
| а колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника. |
| ду.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на |
| вском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и ко |
| владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{ |
| о за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их зам |
| ве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала |
| ригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселис |
| ло, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где б |
| а сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за |
| неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе |
| и.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио |
| ани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши пору |
| кету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и поб |
| устријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од |
| вим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудр |
| то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе |
| оћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није тр |
| гао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао |
| би зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бле |
| лтана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хами |
| давину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, М |
| ана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га |
| .{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радо |
| скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сва |
| Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ва |
| .</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били |
| Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо р |
| продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је дав |
| а и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, д |
| аћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо |
| ито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} |
| а је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како |
| одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је к |
| ћи скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у |
| ек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у |
| ац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, су |
| ут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носил |
| ош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опе |
| прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама ба |
| ш.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш шт |
| само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је |
| си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су ј |
| испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћу |
| и говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, праз |
| зима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила |
| едно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они п |
| , да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји н |
| трављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад |
| е, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке з |
| ешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила |
| е у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некак |
| кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Ми |
| добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже |
| па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је |
| ептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве |
| била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> < |
| е неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву матер |
| ешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од ру |
| хом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом |
| клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило |
| ула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београд |
| Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народн |
| ције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као |
| је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и рад |
| ајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредс |
| . године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне п |
| али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било дост |
| путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаш |
| де, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турског |
| би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене |
| Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од |
| /p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећ |
| га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчи |
| рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пр |
| ебу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај |
| одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Н |
| јатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и |
| о ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник по |
| стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад |
| перије.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, |
| уздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним му |
| {S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слобод |
| ђења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слоб |
| ину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико |
| у, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, прем |
| роклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарн |
| граду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој пр |
| ше је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу свој |
| ао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје ра |
| рство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима |
| у одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђо |
| да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то каз |
| ут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да при |
| у оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, |
| истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поузда |
| d="SRP18933_C7"> <head>VII</head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана ве |
| било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народ |
| етроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија |
| ну.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" / |
| и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо с |
| ло речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима. |
| Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканско |
| и!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њин |
| мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја с |
| нду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор |
| у из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <milestone unit=" |
| анти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом д |
| станичку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то д |
| и.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председ |
| такне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неогра |
| о интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, ко |
| је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног уч |
| ена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па |
| оглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не оме |
| <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То |
| за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилик |
| народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове |
| родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и смат |
| летом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове зна |
| ло устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити св |
| у Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага |
| p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана |
| ских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће оств |
| } То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских |
| устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразум |
| гов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца он |
| ања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико |
| нтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје |
| препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла ук |
| ми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче ј |
| аш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људ |
| {S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојиц |
| о разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се |
| ред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов м |
| да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како д |
| .</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће |
| к он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи |
| авити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету б |
| је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он сам |
| у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га н |
| мљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је уч |
| јим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезо |
| само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p |
| ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресека |
| иће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај |
| Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</ |
| адовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба |
| исменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p |
| ству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе |
| ољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> |
| е и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми би |
| чи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио |
| другљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то жи |
| ао кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињућ |
| .{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чин |
| не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S |
| ир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе до |
| толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Нај |
| о живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш |
| } Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа по |
| ој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша н |
| ко Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна стр |
| ни каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био зг |
| да.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад |
| Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крај |
| е дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану к |
| ало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само |
| много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га |
| ио на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да н |
| емља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику |
| рим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу |
| >— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужуј |
| веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређива |
| то видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{ |
| , и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово. |
| и драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замо |
| ору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју ру |
| прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову н |
| И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није |
| им Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на |
| овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један н |
| лугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ако ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} |
| а о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времен |
| цом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у пове |
| некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли. |
| и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко |
| ху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о сво |
| р и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара |
| S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван офи |
| бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пр |
| аке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а |
| и прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града сила |
| у Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и поп |
| <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја т |
| p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на |
| ви господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одм |
| пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> < |
| дмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, |
| који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мој |
| о не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, ка |
| влук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бит |
| од старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за зд |
| дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на ле |
| Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p |
| е амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама кој |
| што види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он |
| о и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа л |
| ежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да с |
| запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћ |
| из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека сп |
| орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата |
| ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада |
| и народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, |
| ње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне бо |
| јем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} |
| ћи ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену сла |
| да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застад |
| гранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, в |
| разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> |
| е, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти |
| Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи |
| ицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone |
| Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њ |
| /p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онак |
| т.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до |
| два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па |
| рискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах д |
| жним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводск |
| , скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира |
| струко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, |
| решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десил |
| Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ћ |
| о души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад |
| рано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио ј |
| јводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио св |
| но:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће ва |
| били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, |
| јдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју |
| није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах наред |
| тео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову на |
| е женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} |
| се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти |
| ње и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини |
| обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овог |
| а шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Ту |
| ком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?< |
| и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помага |
| нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Ву |
| нда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А а |
| рњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађ |
| за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, |
| мен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се н |
| тала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.< |
| служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто |
| је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом |
| ћ се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се б |
| о, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, |
| <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, |
| ако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља |
| вора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— |
| p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— |
| ла сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се ша |
| урга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамач |
| код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њ |
| мачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био |
| вај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо |
| аст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је |
| и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбољ |
| Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зов |
| , као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе |
| метнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђ |
| лошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао |
| дно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће |
| ављене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан |
| </p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, са |
| подарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се |
| а му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> |
| другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Кар |
| Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после |
| гдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да вис |
| 9" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узет |
| ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише вика |
| чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најз |
| у.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао п |
| се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што |
| ад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да нећ |
| и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге ст |
| и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поуздани |
| да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко |
| Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити |
| чију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да т |
| год с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они ник |
| слетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S |
| а црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ус |
| огнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву |
| крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем к |
| су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени |
| иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руск |
| весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској стра |
| опљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран не |
| џара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша см |
| као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа п |
| мној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се |
| иски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују |
| ећ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнут |
| ити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она жур |
| ица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста |
| турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскиј |
| , нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у сво |
| .</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад |
| од тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, п |
| ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па најед |
| — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци бе |
| d="SRP18933_C11"> <head>XI</head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе п |
| курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне заус |
| рски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да |
| (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петро |
| е било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и |
| народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекл |
| на, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома |
| као, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око с |
| ацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То |
| је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да зн |
| о молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо |
| а је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речито |
| ачисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је доврша |
| сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се |
| ла је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из твр |
| днесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на |
| је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Га |
| м понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се бун |
| ну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења вр |
| n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — реч |
| о ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жал |
| „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не в |
| удара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железн |
| ј.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још нек |
| од боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на |
| а ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три г |
| } Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На |
| има зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може би |
| је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда |
| и пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обре |
| смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљин |
| он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на |
| , да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах |
| , који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као с |
| ни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно ш |
| ата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се пон |
| у га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за |
| уче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекн |
| ај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља тр |
| прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, на |
| то пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у т |
| и се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{ |
| право хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изред |
| и неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква |
| о требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драг |
| а, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сирот |
| бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад |
| и престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те |
| као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати |
| пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана |
| пље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Ми |
| {S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао бого |
| се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> |
| ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, о |
| се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако с |
| ком селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре |
| па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да |
| ек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде. |
| ој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, |
| кој униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет |
| ок је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} |
| некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би |
| ва о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари чест |
| азати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога до |
| ша болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је зви |
| даније људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он |
| ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и б |
| , што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и вој |
| он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, |
| чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред с |
| треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир др |
| иром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице |
| само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из твр |
| но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и нек |
| же зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У остало |
| ем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уц |
| м.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>На |
| то је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкан |
| о бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо |
| једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак г |
| акав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вуј |
| одаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога н |
| да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све мол |
| о десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, ко |
| рбије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам |
| сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју |
| тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се |
| слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико |
| ли на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу с |
| о је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</ |
| рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је т |
| ји, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже пр |
| о крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, је |
| тури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћуј |
| на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p |
| ко је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и |
| исмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, к |
| ти.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, |
| веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S |
| е примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „П |
| аповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и |
| и.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око ње |
| ела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако |
| " /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част |
| о и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим |
| у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није |
| {S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улиц |
| дости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећ |
| Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су |
| ота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу зн |
| за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљив |
| ћ, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића |
| у и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљеп |
| грао му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која |
| Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се дв |
| <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава с |
| што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> < |
| ар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет дру |
| љане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи |
| е уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити ти |
| отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покв |
| безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, |
| о има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да с |
| е после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да |
| то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p |
| ава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, |
| , лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео сло |
| олибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, госп |
| била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Ка |
| ејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зн |
| ти свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се |
| дри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија беја |
| још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву |
| ивоту.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђ |
| српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињ |
| и радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у ра |
| а непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p |
| међу Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви уг |
| е књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Ве |
| на слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S |
| ивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и |
| атру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се не |
| прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</ |
| изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је це |
| е као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако пол |
| то је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај г |
| се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске |
| p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији |
| е, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седе |
| етим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја ј |
| рлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и јез |
| ох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и |
| ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако ј |
| а; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да |
| ли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води п |
| ре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од т |
| ло и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он ско |
| полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, |
| рагић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао ј |
| но било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изг |
| здрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је |
| нио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Б |
| у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је би |
| чи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут в |
| с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго блен |
| рађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањал |
| упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он |
| мак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му |
| роје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадо |
| т морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, |
| рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке |
| јала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се кр |
| ага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе |
| ругарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Ка |
| стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у ју |
| пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познав |
| а Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим в |
| рагић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи |
| глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар |
| планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нек |
| ад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна |
| хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред ж |
| м их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{ |
| скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> |
| лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је |
| {S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, а |
| <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да чи |
| у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше госп |
| јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек |
| арајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио. |
| Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У |
| се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико при |
| има и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно |
| /p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишт |
| дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се |
| род ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако |
| јеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори |
| дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке моли |
| е пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су с |
| ише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покрив |
| села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака |
| воме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа |
| а за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка време |
| ћи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен к |
| .{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на п |
| S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле |
| пунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је д |
| во имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по н |
| селе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новакови |
| ао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанк |
| риге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век с |
| же.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа н |
| оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку |
| ="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— |
| седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом ч |
| се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна |
| тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма |
| им ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, ова |
| равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <mileston |
| етњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још ј |
| S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару |
| су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је за |
| бљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у |
| обична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их нам |
| ко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, |
| изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га |
| их бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборе |
| опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићев |
| је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена б |
| колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено блен |
| у отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремн |
| из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословим |
| е знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и о |
| е трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Је |
| стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут |
| "137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме и |
| пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци |
| , но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док |
| Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разо |
| по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, оста |
| аћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ов |
| о с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се куртали |
| по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSec |
| та по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз про |
| ако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе |
| усне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на |
| <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), ко |
| е, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али |
| да из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“. |
| м што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га к |
| ћ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша |
| кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p> |
| и се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру |
| и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је д |
| ладу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња |
| и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без |
| повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатс |
| ead>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, |
| .{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје зас |
| } С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да ј |
| {S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задо |
| су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на о |
| ваковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се ук |
| арио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме пад |
| и некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и |
| острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада |
| ш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо |
| сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сеч |
| ат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече не |
| type="titlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предгов |
| одне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађо |
| бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Тур |
| кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Беогр |
| у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} |
| кога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са |
| _C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика ка |
| ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, |
| ..</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је св |
| његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честито |
| своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, кој |
| еђутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац |
| вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драг |
| а му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира. |
| о посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд |
| ка убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате |
| и што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се пос |
| г, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године. |
| и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац госпо |
| S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне зав |
| р.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тр |
| твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у |
| предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио |
| ано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="4 |
| му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да |
| му и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца. |
| дсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ов |
| Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му |
| едговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> </div> <pb n="2" /> <div type |
| благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада |
| уха склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Ср |
| е.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на |
| иља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момк |
| нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне К |
| баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујиц |
| ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су |
| јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњич |
| а, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом ро |
| натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и |
| се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први |
| аповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обич |
| ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по |
| тоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Беогр |
| а.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и да |
| скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, в |
| голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неи |
| похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заис |
| , мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе ка |
| дало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост. |
| ана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{ |
| сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош |
| на је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград |
| е све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турс |
| > <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видариц |
| о на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имал |
| вде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревско |
| у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по |
| и се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скит |
| ској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати гл |
| д.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле |
| , га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад о |
| из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји |
| ад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога п |
| ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове |
| о свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у |
| причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриск |
| , а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радњ |
| 136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га |
| ткину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме д |
| почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бран |
| уде не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја |
| ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не би |
| свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима шт |
| доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и |
| > <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата |
| оји махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије |
| највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у пон |
| {S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у чи |
| и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдј |
| си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиро |
| нута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијен |
| } На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за |
| } Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Ка |
| ази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „н |
| узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство |
| сретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за ми |
| акао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје сед |
| оумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе ко |
| колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме чове |
| а; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Мол |
| топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћ |
| је је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Б |
| су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а д |
| либи догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше |
| ољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми |
| ечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко |
| ичара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир ниј |
| жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је |
| р не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање |
| руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су |
| дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек сред |
| сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад |
| ака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, |
| два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да у |
| Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— |
| уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђени |
| ма ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.< |
| мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка |
| а биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с не |
| њетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били |
| ла дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два |
| помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затв |
| ло три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провирив |
| > <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола изву |
| чео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно и |
| ОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи л |
| а су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо |
| лонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га |
| , а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по какв |
| ику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачу |
| исам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требал |
| говара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет нас |
| знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се д |
| дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог |
| а неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео |
| рвом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и дру |
| ати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку п |
| урска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> и |
| ак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — реч |
| о покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и на |
| уче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес |
| тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, |
| ајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже ос |
| е, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по |
| и, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Мило |
| ободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је |
| к и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече |
| иш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S |
| е.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђав |
| ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људ |
| а много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} |
| зађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке пр |
| и узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p |
| "291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он са |
| !...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију |
| еви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и |
| е дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том пра |
| с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са свој |
| о, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир |
| рилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим в |
| едају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што |
| учај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити вез |
| едва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Тур |
| зиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је |
| Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша прола |
| шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> |
| , он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што о |
| ..</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — О |
| ом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Ме |
| е бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами |
| вим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је |
| склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички т |
| азове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш |
| p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој |
| а поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћ |
| у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда |
| , да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> |
| и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао б |
| p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у |
| ења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да проз |
| моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S |
| требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво им |
| о потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код са |
| д би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља ка |
| да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије |
| ка неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немо |
| ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више траж |
| се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио р |
| рбија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би |
| аметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и с |
| а је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подеран |
| рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се пра |
| за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај. |
| но, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе |
| је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрт |
| тински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да ва |
| друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се сту |
| нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији |
| сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, о |
| е дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друг |
| направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело н |
| д тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри љу |
| рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознат |
| био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије |
| и тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири г |
| и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се пос |
| а Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерав |
| је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички рад |
| амо да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађо |
| ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.< |
| турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила |
| ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја |
| да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{ |
| као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати |
| земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Ш |
| гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али ов |
| ио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на м |
| ица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> |
| иже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од |
| о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Савет |
| године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја ра |
| дметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати дв |
| нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао з |
| ш.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих мога |
| е се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабљ |
| уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, вољ |
| како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива од |
| е јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, п |
| , кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно до |
| у се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврат |
| ад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и |
| к се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу ј |
| ро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познав |
| е га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта б |
| м о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде р |
| Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душ |
| где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Мил |
| {S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измуче |
| ни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n=" |
| и опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на прос |
| ћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити ц |
| о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично |
| адовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за К |
| ролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући с |
| е налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то м |
| одина био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у к |
| г њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти |
| рака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице уч |
| за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но |
| а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је б |
| — Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик |
| а на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукањ |
| рије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозва |
| по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с то |
| , који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац м |
| >— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војвод |
| себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мут |
| н можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Срби |
| е прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака |
| клонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије |
| м зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, сам |
| о је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан |
| > <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога |
| иле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говори |
| ше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио ам |
| р да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било и |
| ења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао д |
| д би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше |
| Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље. |
| падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана ко |
| и по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при св |
| е само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с |
| српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако |
| а га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и |
| што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухам |
| упило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вож |
| асположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да пон |
| ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну |
| потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени |
| у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса |
| >И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би |
| дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} |
| ду зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко |
| атресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић |
| а боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их сви |
| арод.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод д |
| о турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захв |
| да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се |
| знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлиј |
| ди.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај тр |
| једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин |
| гову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити от |
| „Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад |
| мо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> а |
| јица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обој |
| ти, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју |
| се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Ј |
| о забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не сме |
| Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шт |
| га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни ник |
| сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорнос |
| га смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Ка |
| о они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да с |
| е канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двоји |
| би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је |
| и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико |
| а сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту |
| Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, осло |
| р, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе |
| уге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> |
| та?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама |
| не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се бун |
| и надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Срб |
| b n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвав |
| ану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су |
| д кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Анто |
| он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђ |
| Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{ |
| није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учини |
| има још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци |
| то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — |
| учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику од |
| е ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што ме |
| дгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланици |
| рши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би ж |
| намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Мил |
| аљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак |
| румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунав |
| као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад с |
| о бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би т |
| гао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову п |
| 122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> < |
| вакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би |
| /p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се теши |
| их, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики |
| оватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква бу |
| ко дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за п |
| S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га јед |
| рши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих |
| погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је |
| ве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе |
| ни што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S |
| азда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог с |
| бунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се |
| повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, д |
| S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, так |
| његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћу |
| рчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко |
| е зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> < |
| зад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, п |
| о неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, |
| мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> |
| тање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима мог |
| х одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима |
| рити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руско |
| мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по |
| и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По расп |
| штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> |
| вала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као ка |
| д.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стран |
| на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Ј |
| је вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледа |
| ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то прис |
| ли до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се |
| А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} |
| дбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите |
| ни би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас |
| збиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се |
| вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут ни |
| ен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у |
| да сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио |
| Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би |
| S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав нар |
| то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и |
| у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они г |
| се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С то |
| је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме го |
| S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згод |
| и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.< |
| А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Шт |
| и ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако |
| лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту |
| господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нем |
| д су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш |
| , вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, |
| не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништ |
| га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада |
| све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе |
| оји неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном пам |
| ађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> < |
| на није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S |
| Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> < |
| Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би п |
| арађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја |
| од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Пета |
| е ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну гл |
| окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као шт |
| е ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами |
| а да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S |
| а сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што с |
| е би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} |
| гово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им |
| емљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали |
| ти главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S |
| ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја д |
| ропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само д |
| ршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити |
| оји дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих крије |
| књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао. |
| } У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв н |
| њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет сврш |
| о.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> < |
| ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на си |
| има стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се |
| >Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакл |
| за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи! |
| и мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb |
| е на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} |
| у.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може |
| ристили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ос |
| ратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— |
| з људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име ње |
| е био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> |
| развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Д |
| ога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери |
| вет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, |
| е нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ј |
| апуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; т |
| и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао б |
| послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{ |
| је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други с |
| и, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од ко |
| ка, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који ј |
| итише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повис |
| овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло б |
| уло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у |
| јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод п |
| трао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би |
| е не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске до |
| рви мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и на |
| а, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге ни |
| више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Си |
| аједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ |
| се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у |
| закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да |
| сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш о |
| вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет |
| Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што ј |
| Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како |
| на снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограни |
| уде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш ' |
| разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађо |
| .{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду незави |
| но и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се |
| воде, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он |
| ио као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>Т |
| аси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ј |
| би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179 |
| омандант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле |
| јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред |
| крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим ск |
| .{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ов |
| е он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чув |
| ији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ о |
| имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</ |
| у душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се |
| сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да |
| о везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да т |
| а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би примети |
| кога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хт |
| Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p |
| о по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милош |
| срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> |
| њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страхов |
| силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у свој |
| ја би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито ка |
| томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србиј |
| тли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек им |
| <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазов |
| он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов.. |
| више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није бил |
| шити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред |
| е својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним |
| {S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе зада |
| каква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, |
| ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике |
| подару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се на |
| ким осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би |
| ма реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке г |
| лављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да |
| де жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице глед |
| авницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди да |
| добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>У |
| <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је букт |
| он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш т |
| а ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако ост |
| ве године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Срб |
| .</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести |
| ити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарат |
| иди балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе н |
| ати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош мо |
| ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и |
| еро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум |
| а како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се |
| ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} |
| та не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријате |
| се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе св |
| зму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је пи |
| а расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да |
| , како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, |
| , и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на кра |
| ђу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести |
| , у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне |
| , куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зат |
| вета, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се |
| оје се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо |
| .{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар из |
| кају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу ј |
| тогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих пита |
| најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши |
| дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (тргов |
| а одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо ш |
| како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад |
| има састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> |
| Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — |
| илом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике |
| о, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити |
| нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у |
| Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, з |
| е!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да |
| не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добр |
| S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се |
| лаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па ни |
| има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци |
| е свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчу |
| о војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину |
| ству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си т |
| љене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога ј |
| и могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ћ |
| тити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужу |
| рпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би |
| е дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, |
| и то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црни |
| росторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово н |
| утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја |
| урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, ка |
| горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је |
| и хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света |
| Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу и |
| ава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</ |
| ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага |
| S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рук |
| ла војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном |
| дсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу |
| памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, |
| и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који с |
| коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и |
| после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео у |
| сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло св |
| и понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле доте |
| ким селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кн |
| душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша. |
| ур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и |
| о као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћа |
| >„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да з |
| свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, п |
| авала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно. |
| и како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="2 |
| а сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се |
| га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а |
| лош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу |
| е грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало |
| онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и ма |
| има и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лу |
| стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад |
| ожда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући поглед |
| и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где |
| ега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да |
| и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу |
| га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> < |
| се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно |
| редовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.< |
| е, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, |
| је, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној кр |
| тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи нек |
| међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио |
| а досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да неста |
| ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али ова |
| ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не |
| дањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она и |
| тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да |
| тири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме н |
| у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи са |
| Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, ш |
| обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора н |
| ли, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а |
| а — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> |
| везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> |
| Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко М |
| ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно ј |
| власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год доче |
| ог.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети. |
| лавом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; |
| ођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само |
| почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не д |
| ли да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам |
| арађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена |
| , као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као |
| а вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и р |
| нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми п |
| ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето |
| а да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од |
| скочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би с |
| кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би ру |
| мак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвали |
| .</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њег |
| о, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везир |
| а; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне гл |
| љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе са |
| илош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђ |
| ка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола |
| о је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да |
| Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну |
| вори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја по |
| вао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће |
| едаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрили |
| ош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста крат |
| ало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет с |
| p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је бил |
| бију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Ву |
| о много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро |
| ду начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. |
| нијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од срп |
| м кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна пис |
| издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклет |
| говом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где |
| уси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском |
| е, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одову |
| могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његово |
| ве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им |
| ош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, как |
| загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види |
| и ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" |
| доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Е |
| море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у с |
| и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа сти |
| то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се ик |
| вцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог ду |
| тели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити |
| д ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шт |
| улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околи |
| а као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лакто |
| ло много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне п |
| њем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену са |
| > кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је н |
| ди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две |
| ије дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: |
| пширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} |
| аду; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога |
| о у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис |
| , „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије т |
| /p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине |
| што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно би |
| великим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за |
| ина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срц |
| вавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводи |
| заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није |
| опада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је би |
| Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се мож |
| сно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору оби |
| ојој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да |
| о кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једног |
| а Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде он |
| е уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у |
| спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху |
| главнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира пре |
| и из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио чи |
| резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је б |
| хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала |
| испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а |
| ицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће пох |
| спесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, |
| м браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али до |
| од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу |
| пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао |
| е Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђ |
| } То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради |
| лобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграци |
| од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Ми |
| знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити |
| азре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним р |
| народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички п |
| ругима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музик |
| д од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунеза |
| су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је в |
| дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, пром |
| } Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.< |
| ило и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задово |
| и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачки |
| знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно ж |
| жи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — |
| ађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алек |
| ете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су ха |
| годније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих е |
| нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сл |
| , господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало б |
| за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, из |
| изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> |
| у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то до |
| дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове с |
| ш се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што |
| реницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} |
| реко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук еп |
| и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем |
| ју, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврд |
| ма турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војск |
| о у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да п |
| хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ |
| е Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву ј |
| је их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост пр |
| Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и |
| и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је |
| ат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је |
| има чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту це |
| обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанк |
| зад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} |
| о тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу |
| авају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{ |
| ни и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Кар |
| римицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку гла |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се беја |
| е ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху |
| о вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, |
| ркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско |
| ница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне |
| већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на мало |
| си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} |
| о чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до полови |
| стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај |
| стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишава |
| ако ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} |
| ити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су |
| код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он б |
| о једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с |
| аки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била |
| у.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало |
| а.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Пет |
| <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљава |
| ацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пирин |
| словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води вел |
| да и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и |
| зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, |
| {S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, |
| мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану |
| ин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени |
| ено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} К |
| , и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером и |
| град.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом |
| крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала рет |
| у му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, |
| ска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди. |
| one unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграц |
| ква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као пос |
| ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласк |
| то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, ко |
| мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад |
| збацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић |
| аваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили |
| звршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се ж |
| то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поно |
| постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удес |
| цима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала |
| ојих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку |
| особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена |
| ногим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло деси |
| паде на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако от |
| ена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке |
| огло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозв |
| ко исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки има |
| с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и ош |
| вропских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по с |
| <head>II</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично |
| >XV</head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула) |
| немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном н |
| е своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесн |
| оња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p |
| p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и |
| ња.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашк |
| оније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија |
| о околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и |
| е био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради |
| овца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола те |
| о десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити |
| живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{ |
| и га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p |
| другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуш |
| у казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе ур |
| су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се |
| и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијам |
| ну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим суза |
| у наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је ста |
| леба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, |
| Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два кра |
| о је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније |
| је кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као |
| повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле шт |
| вору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — |
| а, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељск |
| ead> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћ |
| "75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами сла |
| нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 181 |
| , Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с п |
| од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, п |
| и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он |
| е.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, в |
| д немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти н |
| та подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се б |
| евати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и |
| адци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства свој |
| рата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се раш |
| ељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Ка |
| /p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, |
| ростасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрче |
| а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску вла |
| ила устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро па |
| , барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску. |
| на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n |
| ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку п |
| да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> < |
| то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благ |
| алканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су |
| је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао |
| а је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до |
| творише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређ |
| аоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно замо |
| о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да с |
| суствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, ка |
| туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</ |
| илике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, |
| о много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак |
| вих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови са |
| толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју по |
| едној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у поте |
| и дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову п |
| сподство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, |
| рекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним аша |
| бични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине |
| зове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргну |
| д стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски |
| урђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због ду |
| ао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић |
| околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта |
| добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.< |
| је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да т |
| вели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике |
| морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више |
| ољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</ |
| у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type= |
| наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били сме |
| и <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим В |
| у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве |
| уми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, т |
| необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им |
| То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош наре |
| а они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки |
| ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од об |
| повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више мест |
| ез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо уту |
| углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> |
| раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код сви |
| чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном п |
| баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутк |
| има, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисови |
| су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n= |
| њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише |
| падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањ |
| далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са |
| а и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герм |
| ри бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграциј |
| .</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герм |
| ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Цр |
| тини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се |
| ез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и |
| су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канц |
| са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо |
| и.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народ |
| а накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби поно |
| се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим |
| у.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратио |
| е се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа. |
| а додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> |
| им, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше |
| е сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле |
| ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном с |
| што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за |
| ло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али |
| ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Срб |
| по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум |
| евица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђев |
| ву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српс |
| ки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску |
| огне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога |
| дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један |
| б с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним ок |
| реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој и |
| анину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, |
| су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је |
| што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за |
| начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кри |
| ... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад |
| ној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и њег |
| .{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, |
| о је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и |
| амо за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стран |
| ње љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао. |
| и.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно |
| .{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све |
| о у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и |
| да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђ |
| повест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се |
| га и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о це |
| натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да |
| Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна |
| после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети |
| ставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с |
| да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих |
| а.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавил |
| диже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и дру |
| пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показал |
| али разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, |
| азана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуг |
| зад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опе |
| смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{ |
| буситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи трену |
| зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му |
| крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је |
| глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало |
| е и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на д |
| астио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година тур |
| рала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак |
| ћали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно |
| снута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, сваког |
| утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{ |
| н је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} |
| лико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и п |
| постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња вел |
| свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хете |
| ом пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и д |
| е људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> |
| ор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да с |
| , кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао |
| , али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео бе |
| оју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, |
| творени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његов |
| окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да |
| , и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге п |
| ко је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисови |
| угљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је ум |
| рман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што |
| же и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{ |
| кли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, о |
| стина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја |
| се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован |
| своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трг |
| самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им пом |
| уго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вуји |
| скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђор |
| и кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио |
| ена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фами |
| д кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се к |
| која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо |
| иво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77 |
| мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S |
| после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="24 |
| кају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би |
| Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло |
| о он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? |
| н, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак |
| ије.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, |
| у не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити |
| е заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује се |
| себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је |
| полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би |
| очео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} |
| сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу са |
| и у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађива |
| урском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде |
| p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја |
| мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је б |
| лоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету л |
| тнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет |
| е разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога |
| требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, ми |
| ук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{ |
| све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни |
| е и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумра |
| руди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после |
| д је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био ук |
| да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умр |
| и на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на |
| је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се |
| врђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како д |
| Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слуш |
| рао једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те ј |
| уто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску. |
| били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навали |
| о отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут то |
| кад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ н |
| дговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бриг |
| ебало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је пр |
| у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби |
| јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што |
| урано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему |
| Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ ј |
| сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска с |
| рали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је |
| брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме мест |
| важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, |
| а се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" / |
| се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два тр |
| их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода |
| како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и д |
| имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> |
| аса.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде |
| ега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за о |
| вао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Кара |
| ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што |
| оји тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисл |
| оље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих с |
| д.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубљ |
| у тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, |
| ивљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што с |
| а се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} О |
| } Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извид |
| јзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с |
| ј о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце) |
| ме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и ко |
| да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло сврши |
| шу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} |
| ну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише |
| и добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би |
| мице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радов |
| ка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допр |
| а оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с о |
| снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне с |
| о седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам |
| Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози |
| урско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Мил |
| о и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или њ |
| це коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком п |
| ли и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо |
| пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад |
| уду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и та |
| Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио нек |
| и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана игра |
| е сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта н |
| двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне ре |
| вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у |
| и у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега |
| довуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би |
| о — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одла |
| а до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даљ |
| За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала |
| и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушев |
| е лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те |
| се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је |
| ак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била |
| зини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах п |
| казује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати. |
| м бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изро |
| У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило |
| чешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Руси |
| а живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>В |
| адржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама |
| оле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске оба |
| обрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нем |
| stone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај |
| <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убија |
| како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Тур |
| мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе |
| проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наме |
| прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имал |
| ана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник |
| за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зо |
| не ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој гово |
| и су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете мора |
| ше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше |
| </p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но к |
| Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога |
| Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па д |
| строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга же |
| ио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара |
| а од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употре |
| умунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, К |
| и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче |
| у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вуј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три нед |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је |
| ad>X</head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском г |
| ead>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протут |
| и су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџакл |
| спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао |
| су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи. |
| прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} |
| жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га |
| аредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у |
| рада.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима кар |
| лан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукић |
| када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке |
| Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе |
| <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао доб |
| о, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно ка |
| {S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога |
| ред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је к |
| ред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао стр |
| " /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђе |
| онем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мал |
| место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио |
| 9" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и н |
| боду, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче |
| — Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја те |
| ти ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; би |
| p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по |
| 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполе |
| /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома в |
| > <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа пон |
| ужа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p |
| ца му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он посл |
| риметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би |
| <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра |
| и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио п |
| дару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, зајед |
| ђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и н |
| омбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има зако |
| проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његов |
| х двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но |
| имали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта |
| Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отиш |
| ела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслу |
| Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се |
| — Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом |
| ху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се руча |
| дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљ |
| х могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни |
| уђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо ње |
| n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло д |
| ну.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да с |
| јао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жељ |
| ате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Кар |
| кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва са |
| јаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој |
| d>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваља |
| мом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште |
| е таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође |
| оме стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуљ |
| огагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој р |
| .{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> |
| неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије |
| аву независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који |
| ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он |
| } Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој душ |
| е и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада |
| ста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе ј |
| адио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> < |
| ко се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S |
| ћи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може у |
| тали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море |
| вар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влад |
| слуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свеча |
| шаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</ |
| сточњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског |
| и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао |
| ле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да од |
| икој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив |
| знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на |
| м деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, ме |
| — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло |
| и, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив |
| штени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако из |
| рати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је све |
| талим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> |
| т наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и |
| ала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било по |
| се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је в |
| p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, |
| гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејах |
| атише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? |
| лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На |
| општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балка |
| дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Рус |
| предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато |
| га дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана чов |
| После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вуј |
| /p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случа |
| ло, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из р |
| и.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он ј |
| > <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Пр |
| р за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао |
| ећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове гр |
| на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вуј |
| 51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, |
| му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са |
| збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа |
| спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ни |
| ве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се |
| састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" |
| но наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке |
| ледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, о |
| изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и |
| по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће |
| јући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче |
| им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је |
| Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био |
| Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих |
| ик је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси |
| закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе ве |
| лер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), |
| да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је |
| највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Ка |
| овој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбр |
| и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од ње |
| јтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о ж |
| о хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити. |
| мо што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у |
| Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, к |
| град и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друг |
| екали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд |
| е на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се К |
| ндру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она |
| хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још једа |
| илошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном |
| никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, |
| одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</ |
| ага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратн |
| а маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је би |
| аноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком |
| поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што |
| век, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разгов |
| а и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бур |
| изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме кра |
| човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађор |
| богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео з |
| адве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има |
| воје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отме |
| раћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разгов |
| је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир |
| ало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој о |
| — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде |
| о преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појеш |
| рстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је за |
| овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> |
| аци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га |
| главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све т |
| оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као |
| ра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу |
| ледње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па |
| ли лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кра |
| о.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула пе |
| ада га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулић |
| ла је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у |
| едну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n= |
| и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="su |
| сретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и |
| аваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог д |
| угла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо |
| вицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим ро |
| бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу |
| </p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p> |
| окашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа к |
| говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсе |
| е до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кн |
| крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота См |
| осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био д |
| враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му д |
| и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки кој |
| ничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Про |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} |
| в у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно |
| прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лак |
| мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пош |
| ј списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном |
| шљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли |
| спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред г |
| ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику в |
| >Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређаш |
| сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни |
| била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уз |
| <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био в |
| .</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много з |
| носио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је по |
| адима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, |
| ом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, |
| тици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико |
| ата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се |
| дно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те |
| на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је до |
| } А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не |
| а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку м |
| оже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славит |
| аких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе |
| дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита |
| је.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове |
| аправи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он |
| а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га пра |
| рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и |
| у борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та |
| што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да |
| тогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, з |
| {S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и |
| врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 |
| х.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће |
| Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина кућ |
| ћа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турс |
| десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасв |
| то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи |
| ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, о |
| најчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које |
| тање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пож |
| леда у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од о |
| вом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указ |
| снијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он |
| го преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони |
| и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош п |
| си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио. |
| да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, |
| треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{ |
| снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничен |
| љен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да св |
| тини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам ј |
| ом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је |
| ну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља ша |
| олико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамнича |
| досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимб |
| поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би |
| д могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је |
| унци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највиш |
| е кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољу |
| оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац |
| починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста |
| 33_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пан |
| S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а нис |
| не Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би би |
| олики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије |
| ебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро |
| </p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit= |
| држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисањ |
| <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изглед |
| х судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначниј |
| е воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је бил |
| европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво поч |
| скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила |
| х се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио |
| али, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били не |
| ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један |
| ни малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав |
| и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје |
| ке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био п |
| односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната |
| истили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила |
| ћи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао с |
| <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три г |
| етен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључ |
| Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и |
| све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а |
| краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испа |
| ло у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на з |
| о у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва пр |
| ким угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су к |
| збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Појав |
| зу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прав |
| но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} |
| жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу с |
| шеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево ве |
| би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту мас |
| о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, |
| га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се |
| ом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се |
| књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и |
| знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније п |
| ишта друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се о |
| о.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отво |
| е не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао б |
| тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулум |
| а погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту вели |
| p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено. |
| и за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно мог |
| драсла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име |
| едне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милоше |
| рбији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно р |
| лове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је |
| </p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву нек |
| ко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>у |
| {S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори ту |
| ограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску де |
| га ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{ |
| анимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био |
| аћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако |
| о сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошев |
| , он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, ј |
| Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два ли |
| е пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки |
| шој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на |
| ако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би ба |
| чаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта |
| ј и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском нез |
| који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После |
| ворио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из њ |
| у.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на с |
| а њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратниц |
| мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад м |
| је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <di |
| и сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Б |
| Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунти |
| ц, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше у |
| попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом |
| азио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му |
| са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У ње |
| </p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путни |
| утра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је гов |
| јвише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између |
| } У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад |
| /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с |
| о убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> < |
| најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном |
| у најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Мавр |
| ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи так |
| тар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан |
| То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања |
| е!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао |
| ентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Упр |
| па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви он |
| доровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а пог |
| се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до |
| лутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти свој |
| ве краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благод |
| ом, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се ис |
| гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са пауч |
| када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из свој |
| парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју |
| {S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче |
| су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија |
| ва?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувен |
| могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</ |
| дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједничк |
| д бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузе |
| аљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Мило |
| ени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут |
| леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окре |
| гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са со |
| ?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву м |
| , мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>По |
| едном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки п |
| абадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишља |
| е није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да ка |
| Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка |
| с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету р |
| у мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх дру |
| а јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убит |
| гобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја |
| огом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од ње |
| говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова |
| Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дош |
| ик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер |
| итељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си д |
| ску.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и зап |
| се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, в |
| по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу |
| га тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} |
| и да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, |
| тве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба т |
| и тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки ус |
| и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће свој |
| преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, рази |
| осподару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра |
| ти у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, |
| } А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим |
| штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће так |
| другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се оп |
| ве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраћ |
| како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја м |
| и вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као он |
| други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Ш |
| е послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кне |
| зуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора прис |
| дне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно х |
| ошћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким трен |
| ети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину |
| разуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони |
| стина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се у |
| и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере |
| ити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло |
| да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митропо |
| Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, госпо |
| укне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Ме |
| ари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да м |
| е крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, прекл |
| ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Кара |
| Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.< |
| ако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу к |
| става и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла |
| даред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) разв |
| .{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну |
| јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њи |
| у прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и |
| , е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну к |
| то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како т |
| о против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турк |
| а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском |
| чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма |
| чунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Мил |
| мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи |
| вам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно пита |
| ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша |
| ра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечер |
| ртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај |
| а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас |
| х слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога |
| Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Мил |
| оворио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако |
| нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по ов |
| ом опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми прил |
| или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој по |
| Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући с |
| p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено |
| ти ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији ј |
| ољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубит |
| савамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело |
| дсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му обра |
| боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчу |
| ока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда |
| оје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрска |
| наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} |
| но око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако уде |
| ђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p> |
| тава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв |
| Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Бео |
| д, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гле |
| е кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, |
| после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од |
| е незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начин |
| нас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље |
| идео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, к |
| за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га |
| судити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Ср |
| господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будет |
| еже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовн |
| највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, ка |
| квога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја сло |
| жљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући |
| е она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капи |
| и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али |
| говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлоз |
| ош би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све оста |
| штву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, |
| ако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Меленти |
| /p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Кара |
| је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењ |
| да се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође к |
| аређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право д |
| цу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би |
| ко бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му |
| је још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно |
| ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причиња |
| ао што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац |
| а тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и да |
| ејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борб |
| дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као |
| ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле |
| ра крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у м |
| це. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да г |
| вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чин |
| пску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе |
| што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арб |
| не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце |
| а сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим |
| едам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, |
| еђе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће |
| ће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће |
| ћу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, |
| а месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Ал |
| три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, |
| е.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p> |
| ћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита се |
| /p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању |
| ..{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p> |
| > <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако з |
| Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S |
| Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А ш |
| виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, |
| рогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да ј |
| е с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што д |
| бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не мога |
| бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са ови |
| мљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времен |
| рио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ет |
| још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као в |
| >— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди |
| о, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</ |
| и од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао о |
| емам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— |
| ма сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе ма |
| средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који та |
| аде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> |
| е први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од |
| о с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану |
| шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују |
| ио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при р |
| тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај |
| де; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта |
| ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> |
| очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да |
| радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ |
| их хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има ма |
| син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пруж |
| на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто |
| власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде |
| вуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек до |
| јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бој |
| што ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад |
| ровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а |
| а чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни њего |
| ц — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу не |
| тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се |
| удрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или |
| Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изла |
| .{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начи |
| н може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чи |
| то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да по |
| ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч пре |
| је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би јед |
| му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређу |
| вица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S |
| направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам |
| >— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут |
| твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар |
| знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с М |
| етле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у |
| тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Ка |
| — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, а |
| овору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове р |
| власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку |
| сле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покаје |
| месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да |
| ода, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су |
| , ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели. |
| ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да |
| ?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна краји |
| > <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи ј |
| х човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја личн |
| другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја јо |
| стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> |
| ћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те ди |
| ивоту и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме пра |
| Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом |
| о су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и |
| — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним жен |
| , Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред р |
| ном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла |
| ако ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја д |
| сно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> |
| и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи |
| !..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одоб |
| и убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли побе |
| Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута д |
| шнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва |
| је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој с |
| уски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у С |
| p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, ч |
| у је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> |
| је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али |
| {S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он б |
| нају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се |
| ирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изв |
| S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, саб |
| {S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милош |
| слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојев |
| ослушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, |
| ске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обра |
| лава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома бр |
| ро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде |
| кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на м |
| ушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама о |
| ожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ ј |
| ни османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p |
| ја Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </d |
| ећ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, иза |
| ка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију завод |
| фте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљив |
| ише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је |
| покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави леде |
| ао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чуд |
| н га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци |
| ји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшено |
| ет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; |
| дана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенц |
| </p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али |
| к је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповес |
| менит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна |
| , и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више |
| Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађ |
| даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с |
| и да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом |
| {S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стидниј |
| окрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост |
| вучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши |
| ога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и |
| а с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је по |
| ламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже о |
| твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тр |
| на господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Н |
| ела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она |
| <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као |
| То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке |
| о Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали св |
| мио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и |
| овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како |
| ш је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко |
| едао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији |
| то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом |
| ну.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се |
| нај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужасни |
| /p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна нер |
| b n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све |
| м Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, |
| } Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p |
| ама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће |
| о врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се ч |
| нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мег |
| олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заиг |
| пце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како |
| ђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки |
| ланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и |
| шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то |
| о некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издати |
| немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузим |
| даде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и доне |
| а су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни о |
| но јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спу |
| ке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред |
| S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба |
| д земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сен |
| чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се п |
| оје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још |
| </head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада г |
| S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је н |
| некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Нау |
| /p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није |
| ни она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела св |
| отера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и р |
| љати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми о |
| м, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоко |
| коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на |
| годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — ми |
| а.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћу |
| а будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, н |
| Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за о |
| ио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзго |
| и душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставил |
| е.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говор |
| је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и |
| пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је пла |
| , бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.< |
| може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, н |
| „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ј |
| </p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n= |
| уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мисл |
| иче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљ |
| ни.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад |
| да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, |
| м у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182 |
| не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су |
| е и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња |
| е лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле |
| и ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо п |
| тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке к |
| ћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођ |
| рилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо мо |
| нсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и |
| аспиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро д |
| вори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седи |
| Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгуби |
| :</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и |
| во проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио |
| а и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Ву |
| у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред он |
| побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш л |
| м и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се д |
| > <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва ј |
| анка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше |
| >— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n |
| , па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко |
| а у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре |
| </p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутав |
| вали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после с |
| , само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити. |
| т и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез |
| ло цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разби |
| ни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после. |
| Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, бола |
| прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити св |
| а? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта |
| <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} |
| хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше ш |
| ам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити |
| осле Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћ |
| вица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султан |
| ац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије вл |
| рђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај |
| но што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, по |
| а ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и пла |
| Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима |
| ије никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, н |
| мо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо |
| ије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једн |
| а би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо |
| > <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но д |
| би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пишт |
| !</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Ни |
| неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимб |
| то, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Ан |
| о још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ни |
| осле додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни |
| ком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, |
| Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за наро |
| око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице |
| махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> < |
| } Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред |
| ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде |
| паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — уп |
| слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве |
| Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало л |
| а добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио ј |
| з Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је |
| сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја с |
| > <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} |
| чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} |
| скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини |
| те јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратит |
| аде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} |
| с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{ |
| ђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не дадне |
| и је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво |
| ека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене ве |
| хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако б |
| аповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да |
| {S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код на |
| чије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио к |
| огинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити |
| S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што |
| даде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет за |
| опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више с |
| не.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне с |
| и.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се с |
| се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда ст |
| асније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз кази |
| .{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим оч |
| ко себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} |
| гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе |
| мојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па доб |
| ма, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па оди |
| ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све н |
| љ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то свет |
| говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ |
| едно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} |
| тавити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће |
| та падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он де |
| ац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка |
| аре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Сп |
| без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18933_N |
| е у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадит |
| која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, к |
| даред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повр |
| одаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} |
| да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S |
| уд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гд |
| е, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и |
| вајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају |
| постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз |
| ади и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода д |
| рном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од с |
| у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим љу |
| енога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом је |
| оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос |
| ахом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се |
| , кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ак |
| ваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато н |
| наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем бога |
| м црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} |
| а војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо |
| јала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушк |
| бола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили |
| су.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огро |
| псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би х |
| а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опасни |
| напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерал |
| уде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само |
| n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како |
| тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су з |
| одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним по |
| и спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је |
| уђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52 |
| ући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице виде |
| а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађо |
| арочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Неп |
| вете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју |
| арода, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> |
| .{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанам |
| атом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за |
| ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једн |
| руго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Мил |
| е одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нек |
| мам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да ман |
| </p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> < |
| мам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ра |
| к наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и кр |
| ва или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, |
| , господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да ј |
| гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош |
| на поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли |
| ијашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета |
| селих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која |
| во.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесв |
| коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материн |
| <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај н |
| гу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али ку |
| ин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{ |
| и се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио п |
| ично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио |
| од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Ист |
| заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ |
| гом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни по |
| воме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p |
| онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонс |
| b n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро на |
| учи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као |
| веравати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ј |
| ене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја |
| арлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим |
| >— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам |
| чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не бр |
| молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, по |
| му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и с |
| у ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био |
| <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и г |
| мака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да |
| ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се |
| овек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако г |
| .</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да сп |
| рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.< |
| попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем цар |
| поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Ка |
| шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и наро |
| аше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био прел |
| иде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси з |
| а сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути ос |
| м блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који г |
| тва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити |
| а, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, |
| о пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој дол |
| овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За така |
| је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се у |
| ио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и |
| с друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му |
| е бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће |
| а, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа п |
| ко Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да |
| богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те |
| ћ се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умре |
| кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе |
| је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити |
| ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош |
| !...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи |
| ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{ |
| човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује |
| чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а |
| телим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар |
| племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Как |
| ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спрем |
| а му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{ |
| љства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскаг |
| Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су са |
| намо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — |
| о људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спреми |
| а додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, из |
| то се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спа |
| пустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, |
| спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати з |
| ните с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо ј |
| , пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек катка |
| с овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с |
| воја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи |
| о Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало |
| оведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSec |
| <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, ал |
| ни.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, а |
| илиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и ду |
| ји су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде он |
| и онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!.. |
| са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми |
| несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар в |
| а измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, а |
| а и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Ту |
| чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, |
| не, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до |
| <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи |
| рестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини |
| дара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и |
| ло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе доброд |
| баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то шт |
| ханом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише рак |
| ао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран |
| о је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слоб |
| у Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана |
| ђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Д |
| ти:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би т |
| а убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па о |
| до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем |
| шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца |
| и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађо |
| нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Ант |
| се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{ |
| е овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујиц |
| та!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Ми |
| другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичк |
| а и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S |
| чекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није позна |
| н, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господ |
| гу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утиц |
| старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледа |
| > <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стар |
| а кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош |
| је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако |
| обом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прок |
| ак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се о |
| кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће |
| ад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити сво |
| , бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</ |
| едостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак |
| о он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазб |
| уго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— |
| шинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би г |
| ри да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђ |
| ике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што ст |
| к, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} |
| ече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, |
| ану, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p |
| , Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку |
| о имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p |
| ти.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу |
| ара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, |
| тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад |
| клони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа |
| браних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно |
| и к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим |
| слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђев |
| узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу има |
| лошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви |
| ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као о |
| — Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста б |
| души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дош |
| нда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар он |
| ти.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одго |
| и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непри |
| српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и |
| ли су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке л |
| Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао в |
| S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па теш |
| ине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни п |
| та то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но |
| им страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили вез |
| међу турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не |
| говом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову разди |
| рвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник по |
| е га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога |
| о се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио |
| ни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену |
| а и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму! |
| ом, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече М |
| усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватр |
| , бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посје |
| дар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу |
| а не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу |
| ртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватре |
| еним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени траж |
| S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има в |
| душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене град |
| , није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — |
| на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те в |
| {S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсу |
| у старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} |
| скрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепен |
| <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на ср |
| у и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што в |
| мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећ |
| дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чук |
| о ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крм |
| ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти падн |
| енице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p> |
| грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се |
| не однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али |
| утрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у цел |
| ило и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око р |
| љо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но д |
| } Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно зна |
| д бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <p |
| ом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су |
| на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица н |
| оша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у |
| езиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустриј |
| своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго |
| о барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загле |
| богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n=" |
| ета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} |
| т нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље неза |
| {S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не |
| јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћ |
| повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код |
| и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди |
| олећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за наши |
| а је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> |
| pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, |
| ан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињат |
| S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да |
| нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило |
| е.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покр |
| сма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма |
| иних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод на |
| тарост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — реч |
| , трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то |
| зви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Св |
| — Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове |
| , у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху оглед |
| ако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест |
| ујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страх |
| у жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p |
| рве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљи |
| онити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и б |
| 0" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то доче |
| о преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с |
| ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола |
| орио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо |
| {S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека и |
| Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић з |
| Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да |
| меш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала |
| нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као ста |
| ожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{ |
| .{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два |
| рна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, |
| његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола к |
| о да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то |
| мудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ух |
| ља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош ј |
| е дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава |
| ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српск |
| е и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л та |
| ема приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и в |
| и у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да док |
| миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и |
| свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља вр |
| Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, к |
| наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) |
| речуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и н |
| а сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па |
| љају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и |
| ва побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, ско |
| но?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, |
| узу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удеш |
| ли су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја ма |
| ко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад ниј |
| мачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља |
| о су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове |
| С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци по |
| се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризи |
| си, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих |
| ко ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно |
| кчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што бољ |
| то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, |
| лиже односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом |
| да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, |
| ђорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили. |
| море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедни |
| ш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумева |
| друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам н |
| же, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, |
| у?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у |
| >— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам |
| и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају |
| А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, госпо |
| бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.< |
| ме никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада |
| љење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас |
| , пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају запове |
| , но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет |
| градски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вре |
| је!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад |
| ра Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од |
| вица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да |
| величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људ |
| кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао |
| ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и |
| p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и не |
| арађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа њ |
| би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учи |
| илош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права з |
| доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши ј |
| а „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, |
| плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који |
| Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученичк |
| давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склони |
| мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје т |
| два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу |
| н да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих |
| о.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива |
| облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да каже |
| е.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретн |
| вој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има |
| читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева девет |
| ово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Ча |
| p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било |
| > <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних м |
| /p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колеб |
| о слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца |
| м решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемир |
| ољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, |
| них једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бо |
| де су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жр |
| ђорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу |
| вела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају |
| авицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што |
| ивали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у в |
| сиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили |
| прекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" / |
| која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и |
| еру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војско |
| значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима велик |
| ореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма |
| е војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне |
| дарцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба пре |
| е довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски пе |
| ога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много пол |
| тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се преп |
| савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле о |
| а их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу |
| унале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак |
| навске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији поја |
| Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио |
| анка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у ата |
| ко јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> |
| више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву |
| у исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{ |
| као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Мо |
| чином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на м |
| <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате |
| о да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и гр |
| д с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта |
| риворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године |
| ио застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистал |
| одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио с |
| убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за |
| год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста ј |
| е, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда |
| би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> < |
| а њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће |
| чађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић |
| и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах де |
| мичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд вез |
| свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n |
| јало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је |
| већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и пос |
| римицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p |
| а ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Мило |
| ојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледа |
| та, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опш |
| а што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> |
| је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Круп |
| рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веом |
| тац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напр |
| с.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је по |
| ли бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали |
| мцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих о |
| орђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у |
| и, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се |
| никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи н |
| руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно |
| о, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш |
| уних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слобод |
| да легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозв |
| утака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, по |
| турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је п |
| те ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте |
| <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдањ |
| бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Мил |
| , вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину и |
| Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остаја |
| ој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господар |
| бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њ |
| му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш кол |
| за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га пр |
| ма било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили |
| амерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Бог |
| то запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о то |
| рила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио свој |
| глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би |
| путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Ш |
| гов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и на |
| је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недел |
| у и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како |
| старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде заст |
| ије ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам н |
| оје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса ук |
| не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаков |
| <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S |
| застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе н |
| у дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда |
| да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи н |
| поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар пр |
| p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити! |
| а нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радос |
| говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рође |
| абља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене |
| отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они б |
| арод једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писм |
| „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако |
| сто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој |
| траха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијуниса |
| у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, |
| осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да |
| стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да бу |
| ви плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки п |
| p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо |
| еће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Ка |
| во!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило. |
| нске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које |
| а се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити |
| ош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је |
| лику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало. |
| а кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби та |
| али друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа |
| .</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо |
| од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова ско |
| е у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радо |
| Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше приско |
| коскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни... |
| Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка |
| места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски |
| е бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале чит |
| чица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горо |
| да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин |
| у зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p> |
| плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцн |
| лободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле ста |
| ушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, |
| .</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни |
| н као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гаје |
| а зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице |
| стић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p> |
| онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мал |
| уће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту |
| воме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију |
| не и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налаз |
| и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из |
| е ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме д |
| , и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Го |
| оћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема |
| о готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српс |
| муша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађ |
| ај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак |
| азговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљи |
| овечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а |
| и опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе |
| к Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митр |
| ат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији по |
| и дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде |
| на платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих из |
| огу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога п |
| о, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Ср |
| Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чут |
| атрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> < |
| олут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</ |
| слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, изв |
| > <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш |
| е ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му |
| у се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло. |
| , као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни |
| едним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штита |
| Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнул |
| исто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде? |
| нствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку |
| во не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, |
| место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Св |
| руга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало |
| е утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А |
| страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчан |
| м онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете д |
| ети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па |
| е на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер |
| тавио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресре |
| и: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и с |
| } Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могл |
| кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је |
| тру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне не |
| цњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углавље |
| преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb |
| ишта више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он |
| {S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупшт |
| зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згод |
| ас да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако |
| па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту |
| азити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо г |
| тане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права |
| ао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кне |
| ога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевн |
| брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати |
| да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> < |
| о блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш |
| азговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело |
| великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је за |
| у, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу |
| таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове |
| , да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{ |
| Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас н |
| ош те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, п |
| сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђ |
| Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, |
| ће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, |
| у распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, |
| кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретн |
| о доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што б |
| ар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је ов |
| леда страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме ду |
| исини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небе |
| рђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ћ |
| е дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шак |
| да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ћ |
| у ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом прав |
| ађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош |
| цу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар |
| и па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>Н |
| под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склон |
| да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а |
| јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, г |
| панице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљус |
| ’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамича |
| — Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене гор |
| а мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно |
| је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стег |
| а човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, в |
| оја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемира |
| љен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> |
| ао у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој |
| с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опе |
| ју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да |
| тампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </front> <body> |
| лужбе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па |
| постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и В |
| и за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја |
| како ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо |
| лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатем |
| ском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, ш |
| нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви |
| га земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу |
| у дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зр |
| онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Прот |
| га чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач |
| е присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био |
| ом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Ми |
| овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс |
| е ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних |
| токе, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и |
| е и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често о |
| ан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како т |
| звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву по |
| и, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гом |
| кама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа |
| та песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наск |
| ажније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим с |
| ло и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком |
| у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим |
| Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво свој |
| <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дођ |
| ука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, к |
| !{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с |
| ој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главу |
| арко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја |
| е га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз т |
| му била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођо |
| то год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда |
| шав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи |
| хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица |
| азни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има |
| има, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно р |
| њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њини |
| грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли |
| {S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапа |
| чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да |
| це вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био ж |
| опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и н |
| чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и |
| у и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не |
| где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су |
| инио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ва |
| остатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама |
| а да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништ |
| клевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето |
| ише и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А г |
| а натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет о |
| та треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па |
| ако ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека |
| собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бо |
| пам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео |
| S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би б |
| и.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се р |
| р наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном |
| ћ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су |
| о год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе |
| ако ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа |
| им изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поце |
| едило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари С |
| ају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћ |
| обунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Ми |
| {S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> |
| ори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, н |
| на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 |
| ти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: |
| ике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад |
| S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или од |
| ругога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи |
| треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити |
| много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се |
| у упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је |
| њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашл |
| омислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, |
| ла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек та |
| а навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би |
| ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада др |
| ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онд |
| реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, к |
| тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута бо |
| ити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек |
| Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чек |
| знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје упр |
| еча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Мил |
| но у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се н |
| складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, изблед |
| од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што |
| нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>Н |
| њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и |
| И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, кој |
| коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топли |
| епу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступ |
| p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, шт |
| е био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} |
| p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познај |
| али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам |
| </p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, бога |
| , где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter |
| ејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола но |
| се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи гла |
| еома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски |
| м у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлији |
| {S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у св |
| сан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, ко |
| коња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{ |
| , а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће |
| ="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и |
| над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Фра |
| ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се |
| ад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци |
| ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички |
| с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао |
| дио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као |
| а указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тај |
| а ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су |
| затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене |
| губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А |
| е, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она до |
| о као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" |
| већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна хр |
| правке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама с |
| вене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве |
| ти и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељс |
| а, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем |
| т не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно |
| .</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, |
| де од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ т |
| господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на |
| окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букаг |
| ка да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се пра |
| д коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је ст |
| ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није мог |
| Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им |
| ло се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупља |
| јивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сј |
| у државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг на |
| су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Тур |
| Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повр |
| Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичино |
| тио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а |
| се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши пр |
| ији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, зава |
| сно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га д |
| мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца |
| да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грч |
| зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и бог |
| ке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док |
| n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му с |
| p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и руско |
| намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> < |
| Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овд |
| а го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Т |
| ацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и |
| ћ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака св |
| дару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар на |
| ј посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Как |
| лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по ш |
| ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, |
| .</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S |
| у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одр |
| дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује |
| то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је зами |
| дмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се в |
| м тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку |
| човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, |
| тим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњ |
| ред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу? |
| о мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, |
| ли би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крс |
| почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахи |
| илош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од < |
| и за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила с |
| в устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S |
| лема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутр |
| Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара |
| иште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобође |
| десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима пров |
| било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} З |
| е се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне |
| b n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свије |
| о!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну |
| то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне |
| ипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није п |
| ко безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> |
| ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, ш |
| ађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили свој |
| е први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> д |
| ротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете н |
| која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и п |
| утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се св |
| ш ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени з |
| д!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџ |
| еше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су о |
| до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се |
| прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош |
| о како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити гл |
| то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру |
| мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p |
| шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, М |
| ше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С |
| вије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и |
| ако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Мило |
| ар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам стро |
| ара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека |
| како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А ко |
| е и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Т |
| на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза |
| ни не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је |
| ез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p |
| } Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде пре |
| од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече |
| пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови доч |
| вим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их с |
| ма само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је св |
| S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни љ |
| а умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако уп |
| уду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би |
| ију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом М |
| донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лакове |
| м на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не |
| рекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да |
| дите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало |
| а њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Т |
| и-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њ |
| ј ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и не |
| p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујин |
| , хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, он |
| ај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не |
| ну светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, о |
| дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за |
| иваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снез |
| даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном хра |
| ; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покри |
| них пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених гру |
| ум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу |
| е друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није вид |
| јевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем. |
| г дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те пон |
| постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, |
| пита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их |
| Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурен |
| езекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што |
| јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо пар |
| народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити шт |
| ad>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када |
| ечи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и |
| ћ разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини |
| смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је |
| lestone unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној ко |
| поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав о |
| о ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно |
| исоко над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све с |
| чно вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од |
| ајближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосн |
| грне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се скл |
| /p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу |
| скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали н |
| мо су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из |
| ну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој |
| е ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледа |
| е борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа |
| омљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју |
| грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p |
| ен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухва |
| .</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон |
| ађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће њ |
| после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства пр |
| звесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства ус |
| во.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели |
| одару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, шт |
| сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 |
| на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узет |
| ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика тр |
| изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбуш |
| рпско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представни |
| има балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња |
| о који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и гово |
| вор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци |
| ше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — реч |
| бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију стра |
| се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички |
| и док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, |
| је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{ |
| шлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах |
| је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскор |
| никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, д |
| урака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а ина |
| ницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Кар |
| као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода р |
| има ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би р |
| Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови о |
| тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, зас |
| а.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више |
| S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики па |
| и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви б |
| има, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу |
| е се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико |
| уде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крен |
| е захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцниј |
| ца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте п |
| Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турс |
| рпску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни |
| оче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово ова |
| Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош |
| охитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, п |
| досна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао |
| потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто п |
| ина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова доч |
| р од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку б |
| е снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргут |
| во велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном п |
| не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршт |
| ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он о |
| ј отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на н |
| бљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се |
| да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{ |
| двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се м |
| /p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповес |
| p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман |
| авле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда |
| људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља |
| И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Срби |
| отворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде веч |
| бодимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Д |
| сечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну суд |
| држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на |
| > <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је в |
| ји изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго |
| сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јет |
| огу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта |
| и овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран |
| ема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих |
| свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда з |
| ише, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Бор |
| га лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два чов |
| ви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S |
| обудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошев |
| и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спаса |
| браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто |
| а седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто |
| сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, ал |
| а ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После до |
| ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се |
| ово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчи |
| утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три годи |
| ари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дуга |
| — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико |
| , а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, |
| рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млек |
| вим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не з |
| сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним посло |
| а вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов |
| ва пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш п |
| а ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</ |
| вирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломил |
| зе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију гос |
| играда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка |
| обро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вријед |
| главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда |
| славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дуна |
| <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— М |
| било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледај |
| тињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у стра |
| послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени с |
| .{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава |
| све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И |
| себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико |
| ..{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми |
| претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би т |
| > <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дир |
| ислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба пр |
| осподару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабул |
| и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир |
| утници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у о |
| н се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико |
| итању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној |
| ч, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да при |
| м за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег бра |
| ад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или ра |
| везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то н |
| је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мис |
| он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како з |
| х мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један |
| ике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> < |
| е Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме |
| >Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, н |
| Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Од |
| е и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себ |
| ом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су |
| оли живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год |
| обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те гл |
| га-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин |
| , но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме |
| олотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је к |
| ислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотр |
| >— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други с |
| је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога нећ |
| ојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо |
| ам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију |
| сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, ш |
| , а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак м |
| ворили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Боји |
| шао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опоми |
| /p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пун |
| да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у |
| иним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и прип |
| долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одма |
| /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође |
| в Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се н |
| :</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} |
| ти, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може |
| о променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожарева |
| </p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује |
| потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе |
| ниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S |
| — Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окова |
| д, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање ј |
| дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, |
| По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљал |
| љину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи с |
| авно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту |
| p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако н |
| тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко на |
| и да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-па |
| изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше |
| о срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</ |
| рпским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишл |
| д је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, |
| ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путни |
| ражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко рум |
| а Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, о |
| , јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се |
| аље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђо |
| ма река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова прос |
| је познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У то |
| и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остваре |
| меха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић д |
| ного штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он |
| састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p |
| pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да |
| иколу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад м |
| али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, |
| ђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била |
| ете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изне |
| целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигд |
| !...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде дос |
| Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати с |
| ојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој ро |
| емишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под п |
| ако ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па н |
| , како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и |
| ћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за |
| зласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно. |
| а може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме |
| би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови дава |
| аћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p> |
| ма и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, |
| ђи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше п |
| сподару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредил |
| љнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зн |
| мљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду |
| и да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им н |
| ије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право |
| сти до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на вел |
| окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} П |
| ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим |
| ам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добр |
| па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути с |
| а!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навир |
| одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“ |
| ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца г |
| двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од |
| днако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе пре |
| а кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде б |
| ију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S |
| тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој ж |
| — Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p> |
| а Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад |
| ла, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите |
| пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год |
| е закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо по |
| ала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједн |
| и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђа |
| } Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо д |
| , пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да |
| нас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не поги |
| ојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни ј |
| не већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање |
| да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повра |
| Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину |
| оз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у пе |
| говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасо |
| и од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао м |
| p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе бли |
| ао што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор. |
| де је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика п |
| као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слоб |
| ом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски |
| вљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некад |
| донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покр |
| у се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{ |
| их је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову |
| ије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни јед |
| ојављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци |
| риске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадес |
| е згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна |
| је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слобод |
| људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не пом |
| носе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у |
| то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете о |
| год склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не м |
| жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас скло |
| доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још н |
| с склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљава |
| то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и |
| , па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слуш |
| тавите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражи |
| едим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чол |
| ли, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и |
| је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кад |
| на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на располож |
| p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може |
| ај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како д |
| <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне |
| <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павл |
| говоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ д |
| њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну глав |
| евешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, д |
| још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци кр |
| под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под М |
| е мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја |
| ицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У |
| Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке св |
| ле да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде |
| ује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас гос |
| ко полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за |
| изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је |
| p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими |
| и поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли |
| олан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад ј |
| </p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, |
| и исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа |
| да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим. |
| ни шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушно |
| ући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да б |
| је мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив. |
| својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души |
| вет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сј |
| ане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам |
| да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надж |
| каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само |
| туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе |
| ојску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња |
| се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га ис |
| пирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осве |
| врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главн |
| угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице би |
| <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одори |
| } Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на висок |
| S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на |
| ја је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај чо |
| остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бит |
| се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше |
| светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и |
| народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p> |
| а нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош |
| сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену н |
| Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друг |
| више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авл |
| не.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије |
| пет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сн |
| ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им |
| е главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе з |
| велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен де |
| кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома |
| и га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p> |
| ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи |
| мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, |
| јала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађ |
| <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> < |
| — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи |
| ед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је нем |
| ила празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које |
| још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је бруј |
| кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати |
| е момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола с |
| ја седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по ча |
| је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отвар |
| опушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би бил |
| ма, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, |
| Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господ |
| ја, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша |
| е, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим по |
| асмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бун |
| опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S |
| в!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирил |
| ахнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Ње |
| p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук |
| адежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле |
| црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обиј |
| сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букну |
| богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!. |
| гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} |
| ћ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиб |
| и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ак |
| , динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.< |
| >— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, бо |
| укић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би п |
| ога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете с |
| p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви и |
| лите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурс |
| а на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеница |
| p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Си |
| утра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погин |
| ванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет |
| Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем п |
| Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је |
| заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун) |
| едном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, |
| боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> < |
| ините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у план |
| , пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} |
| зујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам доша |
| или, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Пав |
| ли нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Ми |
| је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, кој |
| Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне |
| ње, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање |
| се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топл |
| много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом |
| е.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом живот |
| око ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалост |
| ила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} |
| Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду |
| а ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да |
| еш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком |
| кован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— |
| оран је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није бил |
| стио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, |
| се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк |
| ђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам с |
| сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља. |
| мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S |
| па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али |
| о не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, п |
| прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p> |
| естише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао с |
| више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један ком |
| гић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и вик |
| тва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само |
| рли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче |
| аступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између М |
| ребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак к |
| рчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији |
| е ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав |
| ијане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога |
| но ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пас |
| ребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крив |
| } Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разг |
| би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пу |
| упати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кне |
| рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам в |
| лош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од д |
| и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли д |
| епом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{ |
| лоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и |
| и ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) ам |
| д тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <p |
| езиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Ка |
| Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раков |
| опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним |
| зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од теб |
| а код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одруб |
| не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Тур |
| {S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је с |
| хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> |
| } Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који м |
| ма па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, проп |
| рци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обич |
| ешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа |
| мчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остан |
| заћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су |
| Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењи |
| то је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интер |
| јевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цу |
| Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушни |
| ве.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али |
| ебао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда |
| ња царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати к |
| ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, |
| не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} |
| , док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и д |
| Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{ |
| х, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати |
| исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у њег |
| То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин спор |
| нам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа н |
| г дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај |
| е било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" |
| /p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, ни |
| кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на |
| оверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} |
| ећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза |
| н данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p> |
| илош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уиса |
| поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све |
| сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевти |
| творено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Ка |
| како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на |
| онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} |
| на парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Ми |
| за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и |
| амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, |
| ати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, д |
| како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене |
| а свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао прати |
| одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође |
| шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па |
| о проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако до |
| да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да |
| дмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје нед |
| им, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам послед |
| аше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP |
| ар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од |
| побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био |
| } Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, |
| право хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли |
| t="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч |
| и!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд! |
| и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господст |
| а доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, ко |
| одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположен |
| кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је |
| совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавам |
| у <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично |
| у водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подско |
| у.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо |
| , што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали? |
| а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мо |
| ене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ни |
| Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <mi |
| е овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и род |
| угу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну |
| се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Мара |
| гдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се н |
| > <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаш |
| понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> < |
| <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким б |
| он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци |
| Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за |
| тавници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелат |
| од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <no |
| ари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоћ |
| бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдс |
| и да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео |
| вици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога гла |
| иром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја |
| овједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ |
| би.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овд |
| у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да т |
| и Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоће |
| рских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> < |
| обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати |
| аш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ с |
| т отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прел |
| ло даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овом |
| ок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држ |
| ила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење |
| радском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све д |
| ати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему зап |
| а за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата |
| уо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је |
| обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова зап |
| поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не |
| хатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прост |
| е Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај спораз |
| сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три ре |
| пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се |
| а углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног д |
| стави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у |
| је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те |
| тру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кн |
| избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он ве |
| ави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама |
| т побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окри |
| ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!... |
| ч, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, п |
| илош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати |
| се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не нак |
| ка вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем |
| обио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује |
| немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је |
| отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата |
| прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се |
| потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи |
| је нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам |
| а благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Н |
| о, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он |
| и бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Поја |
| се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их |
| еки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али |
| заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су мах |
| <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио |
| то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити |
| м мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа |
| а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p |
| му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну |
| помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изман |
| ком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је |
| ва глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, |
| риота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господа |
| вело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликам |
| а је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види |
| ридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век дев |
| ел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p |
| сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се ја |
| нска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо н |
| <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље |
| е имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи на |
| аћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А |
| се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи г |
| вским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по |
| баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на |
| отив тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, в |
| пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што с |
| или војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пра |
| ки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господ |
| е заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекат |
| на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А шт |
| еце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Ј |
| ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчк |
| Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на |
| а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} |
| е су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) ко |
| то предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило. |
| ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који |
| } После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо мо |
| аде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и ме |
| ека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао |
| народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које |
| куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право |
| ска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, |
| S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она до |
| ица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, |
| дну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан! |
| у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref targ |
| рдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су |
| му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убил |
| азговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу г |
| е и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које |
| ело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада в |
| Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга. |
| приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то ј |
| Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штого |
| ао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислит |
| чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S |
| > <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку В |
| живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он нар |
| ивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућан |
| о да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакр |
| у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, с |
| није после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашњ |
| сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, госп |
| Д</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна |
| иби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала ј |
| ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђ |
| у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и н |
| кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено |
| прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и да |
| ВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала |
| и и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти пре |
| урмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се с |
| аље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало не |
| , а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица |
| <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са |
| p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га |
| ди сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— А |
| скомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљ |
| авезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и |
| ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала с |
| народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и ж |
| наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат |
| елика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и н |
| зи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово деша |
| ромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се нам |
| аде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ј |
| ни за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ |
| разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спра |
| би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти |
| у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p |
| на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута запад |
| ри доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам |
| p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише |
| ну.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{ |
| артовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло проле |
| био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали |
| , <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава |
| pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби |
| .{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној вели |
| рочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вр |
| у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народ |
| је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу |
| жавне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника. |
| му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Рус |
| се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна |
| еш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, к |
| повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и |
| готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и преда |
| љем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички окло |
| и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женс |
| бијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њ |
| ју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и д |
| лоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог |
| истити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно |
| еном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и пос |
| и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бит |
| у сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом |
| да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и изда |
| обођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се пр |
| слобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се ш |
| лећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље и |
| ре с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки с |
| нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито |
| коро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном |
| некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од |
| о је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</ |
| згледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба. |
| у, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чвр |
| е емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју п |
| е су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су |
| це до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон |
| ћи се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> ши |
| ост, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему |
| икну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одруб |
| њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балкан |
| наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с |
| укање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде ш |
| ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени за |
| буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати |
| о ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао |
| оја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне г |
| ети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо |
| народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p |
| је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су х |
| на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао не |
| e unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима |
| на при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је им |
| 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} |
| орђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће и |
| је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београ |
| а ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га ј |
| ђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцим |
| ро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче |
| дишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у ње |
| ас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p> |
| одваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада б |
| но неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода |
| д њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубље |
| и ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{ |
| {S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све |
| /p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, к |
| шно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек вр |
| е.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљив |
| о те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p |
| S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо |
| све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.< |
| ану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.< |
| > <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване |
| прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче |
| о у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су |
| ице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Кара |
| да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови о |
| — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом дон |
| вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних дев |
| с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повез |
| оносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, |
| > <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и |
| .{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред |
| жао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.< |
| а, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало б |
| мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!... |
| мена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} |
| ман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџакли |
| узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњ |
| орећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у |
| смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколик |
| ни су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве ста |
| ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама |
| је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи |
| ш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која би |
| и, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ј |
| сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за др |
| ли ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем |
| спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после о |
| би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, ти |
| — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било |
| тив њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онак |
| урцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} |
| ачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући |
| ио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре б |
| тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ј |
| — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и |
| а ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="2 |
| шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива |
| {S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у |
| <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта с |
| ов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно |
| да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца м |
| ато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздањ |
| ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која |
| ао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отресити |
| {S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што с |
| прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља |
| о зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште |
| ме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло деси |
| знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су с |
| на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ј |
| су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, гос |
| лазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди |
| м те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да |
| нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам |
| а знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, |
| Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да |
| који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио ве |
| ен скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечу |
| н као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарал |
| p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колиб |
| ица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} |
| тат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био ни |
| али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} |
| и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено |
| лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веом |
| и је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јес |
| јна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране сав |
| а је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, |
| вори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова |
| збројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изра |
| >— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} |
| у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увуч |
| /p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дак |
| “!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га |
| н, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не |
| еше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се в |
| ави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје рук |
| </p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица ка |
| т за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 гл |
| најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдав |
| овек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око би |
| о општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пи |
| ети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло |
| билно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама |
| еџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила вел |
| е и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту г |
| урском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком па |
| .{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— |
| борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска |
| господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но |
| ам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалос |
| но дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове н |
| успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста |
| ом гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и |
| ех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} А |
| једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што с |
| а на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балка |
| тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{ |
| же.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао |
| земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, вели |
| , он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено |
| и, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као поко |
| од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још |
| е моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му д |
| ђорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за к |
| у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, |
| .{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има |
| то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој бор |
| е се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то б |
| ламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима |
| истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све в |
| горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан |
| лузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му |
| ласт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лиса |
| ануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладно |
| ош коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Пав |
| роду.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаб |
| и заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети з |
| тоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали |
| читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на |
| побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан |
| му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова |
| о, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове бед |
| за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског |
| а знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш |
| {S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али |
| поље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати |
| светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не! |
| сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} |
| био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем |
| > вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих |
| да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања. |
| уци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, з |
| азати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подр |
| промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се |
| да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој су |
| а сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе траж |
| Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турци |
| чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у ш |
| часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне ка |
| рвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем |
| ј, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не за |
| остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напре |
| ља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} |
| на реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је |
| уд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То |
| су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није |
| арађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је |
| и му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употре |
| p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Мило |
| гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у н |
| <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман |
| и Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш л |
| ина, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње |
| а?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Ан |
| {S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове свој |
| потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његов |
| их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу М |
| жете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија тре |
| S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} |
| три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> |
| стаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезов |
| нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сум |
| рују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S |
| верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њи |
| верење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују н |
| ледњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да |
| не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> св |
| " /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њ |
| је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но |
| бавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже наро |
| доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила. |
| љају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, |
| Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој |
| ст, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима ра |
| рад.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњ |
| убраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српс |
| <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу |
| мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим распол |
| ако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, |
| ло после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, шт |
| „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно |
| њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сре |
| де? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је |
| спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у с |
| азлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених |
| ес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе зас |
| >Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријат |
| воје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> < |
| кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повелики |
| ске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупн |
| , какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са зна |
| дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њи |
| азмештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже |
| ругоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној к |
| амо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Мило |
| уги ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи |
| опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слаб |
| А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад |
| греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму п |
| ="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи |
| е свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг прокл |
| и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се вр |
| е крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је |
| раста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху |
| је, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија наро |
| зивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како |
| ворили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору |
| и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити |
| јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам ј |
| била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђ |
| и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да |
| ма.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао |
| ле није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који |
| вољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили |
| зира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија п |
| и.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако |
| } Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бо |
| уде, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима |
| даде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом! |
| да!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убиј |
| у најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим чо |
| бијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како |
| само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срц |
| /p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, |
| кле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} |
| у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо |
| требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води |
| каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах ве |
| као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вуј |
| итању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне |
| ад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за |
| овољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш |
| д говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{ |
| на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S |
| сти, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар ј |
| а устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и до |
| — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, |
| х речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађор |
| х остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углав |
| кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном |
| е да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p> |
| {S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учин |
| ешавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се |
| ајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се |
| , и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље |
| е дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турск |
| — Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу ј |
| .{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила |
| па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све |
| (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> |
| ило је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљ |
| арађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не бе |
| ло бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо |
| Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слу |
| велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згод |
| 89" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и реч |
| ити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати |
| е, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> < |
| .{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али н |
| Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то не |
| морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свиј |
| у, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вож |
| е одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се |
| е убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Срб |
| једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, |
| није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској ма |
| изнавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао |
| енитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи б |
| руги пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Мараш |
| верљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је |
| преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакле |
| ентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разгов |
| начко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њ |
| ама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи соб |
| бриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227 |
| и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод и |
| ше не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после |
| р и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и некол |
| ли, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, |
| мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у о |
| } А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средов |
| аду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиро |
| нама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из о |
| , у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од |
| ао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поп |
| ли ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Мил |
| ланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме |
| етна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срд |
| невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p> |
| <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по |
| Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете |
| ad> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше с |
| сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића зате |
| ика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на |
| , а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из кућ |
| та, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу |
| вај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто |
| ешења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му ј |
| најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, |
| и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, ка |
| Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак |
| извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се с |
| lestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним м |
| Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — |
| n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су д |
| р.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онд |
| — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху слож |
| за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p> |
| ђе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вра |
| дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и в |
| да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само |
| о по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до с |
| о ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требал |
| ру!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; |
| отутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, |
| ко извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та |
| о су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" |
| једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозн |
| је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <mile |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} |
| али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} |
| све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> |
| е и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ов |
| ки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју ј |
| Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба п |
| е пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Мил |
| ац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, госпо |
| еше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p |
| м турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће на |
| д ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђор |
| Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало ј |
| минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се п |
| е било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће пров |
| све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших |
| њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту н |
| огату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомил |
| о!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можд |
| човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред |
| му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најз |
| о брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бац |
| догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још н |
| ићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнут |
| на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још једа |
| дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујиц |
| брали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то |
| је био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска ба |
| ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи по |
| <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да |
| ном.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да с |
| је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао |
| S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше зак |
| где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет |
| ени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те пи |
| ије казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изн |
| ајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо виде |
| , гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било. |
| мо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с |
| ти и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова |
| ума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћ |
| ашни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— |
| свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била ј |
| ивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јова |
| чем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је о |
| ошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело м |
| и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грд |
| бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев |
| .{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у ком |
| убима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и ве |
| } Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она |
| школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу ру |
| казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у до |
| стадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSec |
| Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и ра |
| мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примица |
| у!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу п |
| S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онд |
| стина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Кар |
| а вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац н |
| углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима преп |
| ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку гран |
| .{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бур |
| твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, н |
| p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и о |
| /p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је |
| носно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, изма |
| греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуна |
| ева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} |
| /head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале ос |
| ја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref targ |
| најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p |
| асе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покре |
| ло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С остал |
| ка почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би |
| кога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у сви |
| ак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су вре |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез |
| е Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало по |
| подарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да пог |
| е тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад с |
| и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћ |
| лош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од он |
| , чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе |
| био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачав |
| ко би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био |
| у од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружа |
| сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одго |
| агло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и зе |
| чних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда |
| човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} |
| сти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, ка |
| е подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпост |
| кав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сир |
| илно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширни |
| ањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се |
| није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је |
| помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се |
| настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. |
| ош трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, т |
| х је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивал |
| н није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш гово |
| астајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме |
| ла вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака |
| засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао |
| се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било |
| етња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и |
| 15).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој ст |
| зната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p> |
| ровели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се о |
| говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висил |
| гова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи п |
| дијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>Пос |
| планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{ |
| сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Е |
| IV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је |
| шту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да јо |
| е, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им |
| орђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум |
| поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се с |
| ти...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, |
| је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађо |
| н оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p> |
| еби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар |
| е понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу |
| ћ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и |
| в друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је о |
| в Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће |
| овор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово |
| .</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио |
| и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, ко |
| се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дом |
| ујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро |
| Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрада |
| ешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађ |
| вога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, п |
| околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилиц |
| вне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околин |
| ло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p |
| <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срц |
| гледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Го |
| ди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирн |
| ио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залога |
| трополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише |
| а му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захв |
| ађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији члан |
| Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца |
| ре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српско |
| о покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испо |
| о баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се |
| ш стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о с |
| ста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у по |
| бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај |
| , што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечен |
| p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, |
| Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и п |
| небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} |
| ет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даљ |
| го остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао |
| з пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздр |
| из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која |
| ворности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начу |
| ров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко ј |
| упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара |
| у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав |
| Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам! |
| м испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово ј |
| а и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S |
| и...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} |
| радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по |
| адим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну |
| дини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па |
| Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, |
| га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто |
| тиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густог |
| алогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете |
| исам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бо |
| {S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на г |
| м Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћ |
| <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мр |
| болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на са |
| чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и |
| од у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки по |
| адали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> < |
| да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и |
| акви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова |
| кну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци ка |
| >— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се |
| цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате с |
| тлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видит |
| е крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се у |
| ри.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и по |
| скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош доз |
| се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани к |
| и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи |
| ј сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Мил |
| , као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптужива |
| е негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, |
| ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали |
| .</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од љу |
| што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могл |
| старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да |
| нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати |
| ни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали |
| не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се т |
| — Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb |
| а слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Пав |
| а је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало ч |
| икако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је ла |
| pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је |
| олећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече С |
| е се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Ту |
| једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да |
| да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове с |
| ла је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш ве |
| е ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи |
| као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за сам |
| е у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је |
| , знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав до |
| лико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још |
| спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом |
| а то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хват |
| } И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, он |
| с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубит |
| ручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни прегра |
| обуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари на |
| pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p |
| же тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић б |
| доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но |
| у то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога |
| ином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S |
| ђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји |
| крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не |
| рађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево ок |
| Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У |
| но умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој о |
| рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себ |
| их кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове |
| који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађо |
| <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од г |
| заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње |
| е на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив |
| ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и с |
| енаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју |
| и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они |
| уму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устана |
| вно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гл |
| Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра зама |
| тење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили |
| е, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зи |
| тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то |
| изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Бе |
| и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи |
| Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу |
| побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне |
| као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, |
| начку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио |
| има, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова проб |
| и.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсилан |
| су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за п |
| разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш |
| се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо. |
| ло да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисл |
| глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у к |
| мати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после т |
| орила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује ј |
| у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да |
| иљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и т |
| све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња |
| ајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа |
| илош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је јо |
| асно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{ |
| и и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мисл |
| с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је |
| Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} |
| лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог та |
| о, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола п |
| сам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара |
| тави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их преср |
| одару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Ср |
| и.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни |
| ред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно м |
| у неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо в |
| тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S |
| ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош са |
| .</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким |
| но</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних м |
| рђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико |
| м на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји |
| ву.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озби |
| им очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првен |
| бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако о |
| томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде |
| треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они гл |
| састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; |
| ође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види |
| да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</ |
| напред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за с |
| бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто |
| етно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстово |
| ади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна |
| о знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору |
| јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгл |
| а се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у |
| а напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и п |
| земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас пл |
| м пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше ра |
| з Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, |
| утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још ј |
| Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица ско |
| зан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто |
| <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, |
| но се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо за |
| p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је би |
| евојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стој |
| га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се п |
| ти како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најм |
| и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се о |
| се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајк |
| сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он ни |
| ебало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око |
| молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" |
| аши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало |
| ану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе у |
| грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па д |
| окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, нал |
| вати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> < |
| зад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.< |
| ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пче |
| откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа |
| очи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим с |
| најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена |
| е што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичка |
| а ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква |
| има и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Т |
| јести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу |
| чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> |
| } Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, |
| о је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он обер |
| од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове |
| зредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да |
| заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао |
| није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од |
| у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, он |
| > <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он |
| астане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге усп |
| ; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> |
| ад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу |
| е уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу по |
| есеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, |
| к и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици |
| о уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{ |
| е да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога |
| <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од врем |
| p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромн |
| како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би |
| та му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права |
| куд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би |
| срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} |
| с потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли |
| оказујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, |
| е, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико глас |
| љен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање |
| рво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгл |
| сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на |
| егде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа |
| а би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да диг |
| арабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту к |
| ..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог ди |
| адоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе |
| а!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Мил |
| здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после н |
| Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му д |
| дино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе ду |
| ћемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпут |
| мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, |
| одари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка зад |
| то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу неср |
| требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што |
| бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ва |
| } Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>Н |
| х онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једно |
| е? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам |
| вукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да |
| пим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год бољ |
| а, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, |
| ло било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се |
| као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз |
| Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окр |
| во гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош |
| но, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> |
| во га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајућ |
| још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упи |
| већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир би |
| и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S |
| треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до |
| Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији |
| ој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пру |
| " /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Пашт |
| ета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођењ |
| ...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} |
| те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико |
| а су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они |
| и је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми |
| вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска во |
| у до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како |
| да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме |
| крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ак |
| ужани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоск |
| ла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану ста |
| луге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учи |
| ђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— |
| у војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте н |
| ијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем |
| {S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и |
| ег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта |
| е је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризниц |
| рпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харо |
| ивала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стаја |
| } А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, он |
| поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим |
| ји су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb |
| ња, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они |
| једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремај |
| о у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момц |
| разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их под |
| еђутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не |
| авом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га |
| ју страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике у |
| а маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде |
| рђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку њего |
| ене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је |
| } И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дош |
| м му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{ |
| обичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> |
| ш плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао! |
| нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сруч |
| <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште о |
| о души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старо |
| да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ј |
| е ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда |
| рвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на к |
| , он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, |
| и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не вез |
| у, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, |
| ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јан |
| те главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије мом |
| ати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћ |
| лас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако |
| чно не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изј |
| е с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из по |
| </p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развиј |
| во, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин д |
| дала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, |
| ибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима |
| S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он при |
| о Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујев |
| ера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође |
| {S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, |
| } Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> < |
| е гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе зау |
| в, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што ст |
| 89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имат |
| цама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за тава |
| су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и |
| нци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књаже |
| <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и д |
| ољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно |
| зводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и позна |
| слугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паш |
| S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива |
| ен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прс |
| је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић |
| руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} |
| с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог. |
| авао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} |
| але коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи |
| b n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још |
| мо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути. |
| p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не љ |
| о у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у о |
| ску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, |
| тиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи.. |
| средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} О |
| рђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Ал |
| је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он п |
| е се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиств |
| зручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где |
| и српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{ |
| ко да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као К |
| ле једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски |
| сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољу |
| , Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} О |
| уће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и |
| тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одма |
| ини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на |
| зове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у |
| ла, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих з |
| аде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „в |
| ра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој др |
| рђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више ми |
| ако облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту |
| вуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, про |
| веде митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника ниј |
| капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да |
| стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршча |
| рађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих н |
| гобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> кар |
| ела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око |
| рлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности нар |
| руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици р |
| ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако |
| ли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, |
| преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе св |
| одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се |
| кој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ват |
| ицом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а оба |
| ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети к |
| криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi> |
| изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она |
| ама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говори |
| крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвори |
| о да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо пис |
| бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас |
| илош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души ва |
| аз, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не |
| имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђев |
| против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>. |
| т штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друг |
| ротив мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Рус |
| аде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марк |
| ме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скид |
| и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, |
| подару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се теб |
| у старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под |
| Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, |
| упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} А |
| умунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из |
| решки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци њег |
| боље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му об |
| је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, с |
| ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, |
| ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} |
| ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злоч |
| рварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Чи |
| сретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванков |
| откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија |
| о.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква м |
| кацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Ос |
| као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он |
| мештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главн |
| сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као п |
| а добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:< |
| <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом д |
| е, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би |
| каша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џел |
| нку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражи |
| њи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су |
| предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлов |
| и.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 |
| дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи н |
| лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта л |
| зим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се н |
| свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике д |
| обом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим |
| моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> |
| им што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} З |
| се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске нар |
| он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, посл |
| кује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи |
| м, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рах |
| је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде б |
| ма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодо |
| авкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини њ |
| Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио па |
| ше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих ограна |
| , налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати |
| мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва |
| тим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спрема |
| ре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики б |
| апред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучн |
| о пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека |
| и.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и к |
| а пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понук |
| јек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога |
| Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — уп |
| загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и к |
| ево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Мил |
| етар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпо |
| по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и |
| рум, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, воза |
| се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постак |
| олно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, |
| на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја |
| о их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега |
| га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чо |
| потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Та |
| аву и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и |
| , ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Вр |
| ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда оста |
| мље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> |
| пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети н |
| у сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао |
| душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе сам |
| ну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не |
| тна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном та |
| да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да |
| рђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, гд |
| слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не |
| раније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</ |
| С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} |
| илике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, как |
| амно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као он |
| а, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</ |
| .</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понуд |
| . Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад |
| ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац |
| прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном |
| ош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу од |
| ко ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друшт |
| оложаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што |
| се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, п |
| ем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вал |
| заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под у |
| мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и |
| ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да пон |
| орње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тог |
| шу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у |
| што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину |
| лаве; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро зем |
| рџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, го |
| ма, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја |
| осле те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош сме |
| ко једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намер |
| ородице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао сп |
| а није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубок |
| о откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</ |
| и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивал |
| последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пишт |
| се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пун |
| ског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, |
| о.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна |
| одигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па з |
| рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> |
| ица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здр |
| м, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града |
| аже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт проти |
| срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</ |
| е духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срда |
| разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који |
| че он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} А |
| ар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њег |
| руго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у |
| о.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док |
| з саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, |
| розирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини. |
| куруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав |
| грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљ |
| сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побије |
| и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт |
| прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање |
| цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по о |
| цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош? |
| е далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове |
| ноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тог |
| атле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је је |
| да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже крас |
| д владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Му |
| рестола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутил |
| ш није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни |
| остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно |
| к Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гуж |
| еоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама св |
| ако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турск |
| оље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или |
| тити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати а |
| .{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и сп |
| ће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и з |
| и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био так |
| био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту |
| , где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је вел |
| урме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и |
| и.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Моле |
| Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а пос |
| епа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних |
| ка два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађо |
| , да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш |
| стане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто гла |
| о знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко |
| , а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правда |
| рца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретн |
| научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па |
| рало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Ал |
| дети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет р |
| ла страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове |
| мету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, |
| а распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажња |
| д рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да зај |
| дрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као вел |
| и душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру |
| оћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам друго |
| ај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметн |
| и једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар |
| страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо |
| {S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит |
| ена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав чов |
| } Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S |
| S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па вла |
| то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу. |
| говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послуж |
| ви да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести. |
| учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити |
| у је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у |
| е — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако о |
| сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и к |
| а се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у в |
| кит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из вис |
| о био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши |
| де је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бави |
| м с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али |
| на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више |
| Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека |
| > куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам п |
| изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га б |
| Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не вер |
| е!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да зап |
| се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро |
| цен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} М |
| о не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да |
| би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турц |
| у кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошт |
| бима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бо |
| {S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, |
| да, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим бра |
| народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске |
| лазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, б |
| тљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу б |
| ји план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Г |
| о џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбад |
| представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки. |
| ј и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и |
| има из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кроји |
| порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих прост |
| ула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам И |
| териста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у |
| ћара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га |
| тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, |
| но на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарск |
| мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и |
| ирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена г |
| грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају |
| ћ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетериј |
| и родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, |
| и отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једин |
| атак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господств |
| амо себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господс |
| дне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то ч |
| вију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, б |
| на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремал |
| p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бед |
| стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n |
| прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш |
| Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибего |
| к далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако от |
| асама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне шту |
| да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за с |
| нас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке пр |
| потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} |
| бог издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду је |
| где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само |
| о!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} М |
| краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је |
| ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем |
| наво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатк |
| есело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијо |
| рену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се |
| тири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тиши |
| аљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће |
| не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, |
| о на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Акс |
| ли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко сво |
| , да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p> |
| тна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да оч |
| еонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо |
| важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на ске |
| аоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући рук |
| ection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из |
| и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са |
| ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, |
| право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то п |
| укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно пови |
| су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Мило |
| рљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с ко |
| у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се |
| по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по н |
| држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и м |
| ubSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, |
| кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар и |
| да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, |
| one unit="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без |
| рчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нар |
| тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну |
| едати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба с |
| ега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у ц |
| која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа. |
| се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После с |
| алик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је прит |
| {S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам изде |
| текоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десе |
| њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет |
| е послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна г |
| умунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не |
| "36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписи |
| ви.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му |
| прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и преда |
| узбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је С |
| писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробно |
| р и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не |
| нским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Г |
| укне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да н |
| ојим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не го |
| ка њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим. |
| ермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођени |
| већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац о |
| } Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све |
| ила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла |
| де на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} |
| ба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне |
| ео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва ор |
| исти изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој па |
| ead> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина |
| љен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захв |
| њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војск |
| вали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске на |
| да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу |
| нта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S |
| , па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је пл |
| азуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као |
| од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Теш |
| о се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би |
| покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Р |
| ришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем |
| добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти |
| Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је |
| > <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где |
| то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплод |
| рђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два ч |
| ше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ у |
| ли везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сма |
| пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао |
| удо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путни |
| ам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једи |
| време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су Ка |
| но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој зе |
| рађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Т |
| ах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада с |
| а Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и |
| у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у |
| а о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова |
| Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Њ |
| га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто |
| ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у |
| врбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему др |
| вао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гоми |
| какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем |
| шњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизве |
| је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Однош |
| за Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његово |
| зио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запитки |
| <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мо |
| сле опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао од |
| а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ о |
| пахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под зак |
| дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету.. |
| 3_C7"> <head>VII</head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка |
| где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим и |
| рке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни |
| .{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је |
| .{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Руси |
| де да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви |
| имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Мило |
| ти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а са |
| баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у о |
| да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} К |
| ста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грч |
| сио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је |
| у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> |
| је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађор |
| е је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли |
| ојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у |
| е ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</ |
| нат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком |
| , с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављ |
| догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштен |
| } Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по |
| годишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине |
| а он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се |
| аду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике р |
| м праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и |
| етеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао |
| p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушиј |
| и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси |
| тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удави |
| о бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет |
| окрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војво |
| ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа |
| > <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима |
| да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџ |
| Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p |
| а да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свак |
| руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да |
| је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да и |
| ић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихват |
| други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја |
| им гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> |
| рђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} |
| је што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} |
| Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија п |
| обровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га П |
| пка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље ж |
| у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге си |
| ловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, ра |
| ли су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове |
| о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружа |
| по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и д |
| д 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за с |
| ажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом |
| аде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је не |
| , да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вра |
| не за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту |
| p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случа |
| кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда н |
| ого навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С |
| војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову у |
| алканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чис |
| и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с |
| та пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенер |
| ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p |
| асполагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо |
| устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнут |
| опљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли |
| ни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбегл |
| — Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живљ |
| од на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони км |
| у, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и кој |
| ишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовн |
| кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја |
| повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био |
| одина неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једи |
| ојском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било к |
| ећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.< |
| очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђ |
| нскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на |
| исциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си жен |
| султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу |
| покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једн |
| ећу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, зб |
| ири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на |
| јала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем. |
| ине мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију тр |
| но сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њи |
| нте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђиват |
| ве водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање |
| ској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на |
| сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} |
| ли чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама поста |
| еравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учини |
| ња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.< |
| двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе с |
| а балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у п |
| један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јун |
| ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време |
| о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, у |
| ка војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад |
| диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србиј |
| на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој |
| аправе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царс |
| у вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одрж |
| и да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело |
| сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4 |
| о били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књ |
| узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да |
| у устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</ |
| ентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најт |
| е.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем |
| и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чи |
| S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или |
| том, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, |
| овања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и |
| е дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, ал |
| ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљи |
| по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра ка |
| о невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може |
| тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S |
| не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце та |
| о јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али усл |
| S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било |
| 102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта |
| бравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, |
| гову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пре |
| воје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, п |
| ума сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} |
| с, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се ниј |
| Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашл |
| илост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахат |
| >Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда п |
| је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он м |
| ви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски п |
| ињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а н |
| пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ст |
| </p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, |
| ој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а о |
| /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару доша |
| евоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу |
| ородицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да |
| но народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рек |
| е прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вуј |
| ак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизг |
| иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само |
| платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пи |
| .{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} |
| ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто |
| о би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, о |
| но онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.< |
| ју.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они |
| ао да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шт |
| но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да г |
| пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао т |
| из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био би |
| ао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешк |
| и, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш |
| палом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, |
| (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је |
| > <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султан |
| огла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као |
| на одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крили |
| глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пре |
| а Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки и |
| подар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да |
| са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памт |
| да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit="subSection" /> |
| ам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је д |
| ио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се |
| ма пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Полож |
| је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би с |
| х се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе ср |
| охвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава ш |
| нђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало ви |
| <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда ј |
| начке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски! |
| дно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да ту |
| један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч д |
| железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз сте |
| Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} |
| заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповје |
| ше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић |
| и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, |
| прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за нап |
| већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од |
| мраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Т |
| одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пу |
| <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, пр |
| ам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упит |
| ве било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробље |
| едала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде пови |
| то изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и н |
| p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос ш |
| д је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци |
| ом избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну ка |
| се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај |
| воре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> |
| ед да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и ду |
| њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Сна |
| етворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени |
| три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајн |
| — Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пас |
| е се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде |
| се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито г |
| запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама |
| варед понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> |
| рликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их бил |
| тараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште |
| ажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије |
| ошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцим |
| е нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни |
| </p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шака |
| се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у не |
| и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, |
| бијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарају |
| ека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо |
| наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго с |
| Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе |
| у бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту ск |
| ити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Ц |
| шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелен |
| на Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— |
| ак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се кре |
| рстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и |
| оја вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује |
| ешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! |
| то начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљив |
| му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, |
| > <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </ |
| о.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометњ |
| ...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије |
| >На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела |
| /p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна м |
| јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и |
| S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да с |
| ом ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је п |
| с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља ј |
| би казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> |
| узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то про |
| > <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што о |
| јаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју |
| је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио |
| Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{ |
| абљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они |
| кога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Боја |
| аробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као |
| оји га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — на |
| ари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отвориш |
| S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани о |
| а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Пет |
| пи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њи |
| p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Сабор |
| зе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога |
| оцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="41" |
| >— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опуст |
| тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опља |
| власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било проп |
| оград поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Ме |
| p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{ |
| утовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погост |
| е и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је |
| и.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распи |
| омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу |
| S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њем |
| рди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђ |
| > до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} |
| ао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и п |
| о, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта |
| авом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и |
| тив султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море |
| начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отво |
| ао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреб |
| , да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече |
| p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђ |
| е поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да ј |
| чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен |
| >Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, кој |
| гом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка лет |
| .</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ва |
| , док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају ко |
| арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два чо |
| ше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док |
| p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан |
| ом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по пл |
| „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p |
| зману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у |
| зману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није |
| е на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља гл |
| оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и |
| да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић ј |
| , пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, пр |
| се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они ш |
| оиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и |
| деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} |
| се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тад |
| тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао беог |
| и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртва |
| никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за |
| и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примири |
| ека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадн |
| глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте |
| ку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађ |
| одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак д |
| } Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом |
| у, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква пов |
| . год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и |
| испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а н |
| како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, |
| та је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем |
| о сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођ |
| огод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто пле |
| ецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да |
| ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се |
| да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као |
| тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} |
| са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је |
| и нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, она |
| влада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани |
| д оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, |
| азити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као |
| се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на трој |
| ро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме |
| на послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <p |
| ечи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.< |
| сториски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је |
| уначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије |
| у, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Мил |
| а, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нех |
| >Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу од |
| пи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиља |
| мао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, |
| д се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ј |
| о његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одр |
| ост отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађо |
| очастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на о |
| ="notes"> <note xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин бу |
| је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико п |
| зумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет |
| јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренута |
| ршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и |
| и.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милош |
| вао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а |
| штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, |
| </hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други каж |
| да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће |
| смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} |
| гинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни љу |
| овољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих |
| ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика д |
| мир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се пре |
| , и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама ш |
| годну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p> |
| ио је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је |
| ледњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу та |
| очека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> |
| што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испр |
| дгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратни |
| <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош са |
| у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно в |
| Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда ј |
| рзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је би |
| , па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли |
| шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђор |
| с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одм |
| ешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <mile |
| е њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њим |
| глед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни м |
| зговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час |
| е памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерај |
| ом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с |
| напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар |
| би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали сп |
| абио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући |
| се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без ко |
| је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесниц |
| болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним раст |
| ша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и полов |
| не освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се |
| је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови п |
| дозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који |
| чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни |
| живети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове |
| тно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе вр |
| памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградс |
| о се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о ве |
| о да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Н |
| ок се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после в |
| љао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свик |
| коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке с |
| слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што |
| дараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="14 |
| ече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од мно |
| и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није мога |
| кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских |
| вака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко |
| јом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију |
| рије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало |
| ажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи |
| а као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и оп |
| вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерњ |
| <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Мил |
| овори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњ |
| ст.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватр |
| куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пун |
| <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Пр |
| {S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величин |
| ости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S |
| ву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претер |
| ом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници св |
| Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према с |
| ваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голем |
| створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошло |
| лоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре |
| ко ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p |
| са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изр |
| умрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какв |
| бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао |
| је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у |
| ној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком |
| сију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18 |
| ило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим п |
| од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} |
| во вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно |
| азгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли |
| и вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) так |
| и велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p> |
| рошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од они |
| е ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледају |
| ко добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца сво |
| раницу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било т |
| ећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош |
| ило одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види |
| >Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, |
| е шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је |
| елима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учин |
| и), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да |
| ле оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> |
| естили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко |
| ла без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов с |
| ропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и |
| оће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ |
| ачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли о |
| ије смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ниш |
| /p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југоз |
| азговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју суро |
| о откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део уп |
| рај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са соб |
| ог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— |
| омамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам. |
| пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад |
| Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био |
| тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече М |
| ргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, |
| сле једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез М |
| ани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију о |
| а спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци з |
| е теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко |
| </p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p |
| .</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих п |
| <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута поно |
| <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим |
| оста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођ |
| — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе |
| , спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, ст |
| на чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настал |
| — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми мо |
| е везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити в |
| а свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — |
| говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете |
| огих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, |
| их везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он м |
| и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским с |
| ни колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује |
| боко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда о |
| > <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с ле |
| на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су м |
| а горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и |
| есно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог зл |
| ане дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је с |
| е од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто |
| и.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите с |
| то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, |
| над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то г |
| ад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња |
| јводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају |
| о ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако бл |
| ан напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема |
| и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бр |
| редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и |
| летеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жало |
| топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не |
| но хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под К |
| друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих |
| о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да |
| душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, |
| ном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетил |
| времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, |
| начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога |
| азнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан о |
| , који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је |
| ло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапиња |
| а су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> < |
| нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је на |
| одару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћ |
| свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је |
| ху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крај |
| ростасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сија |
| е Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему б |
| .</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последњ |
| ам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} |
| спеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> |
| рилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође са |
| сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Н |
| о, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитари |
| ојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају. |
| ше кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло неког |
| д Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као у |
| а му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда |
| х људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно пр |
| су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и |
| та је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице |
| асци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је с |
| ти.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је нала |
| му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело б |
| брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мр |
| наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је |
| Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека |
| >— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један друг |
| мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — р |
| /p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како |
| орђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Бриж |
| а когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћ |
| су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састана |
| ореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било |
| ћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{ |
| оји буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и чест |
| што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти г |
| бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — р |
| <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече: |
| ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још под |
| гао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и |
| ојим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавн |
| , Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са з |
| двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио |
| ицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљив |
| аз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаниц |
| очуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двоји |
| да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и |
| с двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, госпо |
| нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строг |
| вјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или т |
| Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{ |
| Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључи |
| само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му |
| ам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше п |
| азати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњ |
| и да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни |
| естрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа |
| мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може |
| и у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? |
| вна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, о |
| ако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом. |
| мо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивов |
| курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ће |
| у, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја |
| је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— |
| ише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да |
| t="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаљ |
| е му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} К |
| овем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени. |
| је стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће |
| да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има св |
| ега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти |
| Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долаз |
| уде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се п |
| постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ј |
| највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и |
| видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га жив |
| > <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби |
| да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{ |
| </p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гит |
| > <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Цел |
| оразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још ду |
| о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на |
| оше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су д |
| к чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђеви |
| слове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замаза |
| почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </b |
| а сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију |
| и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина |
| ом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат |
| сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све лас |
| а донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Мило |
| е утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} О |
| то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, го |
| — Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него |
| рине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесел |
| д“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господа |
| је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се к |
| ађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е |
| се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза |
| у испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично |
| исмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{ |
| вних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђор |
| а — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао |
| едбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго ј |
| ао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то с |
| етак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схвати |
| нда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— С |
| а мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} А |
| ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p> |
| жио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма не |
| о.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! |
| еше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га |
| и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај пр |
| ма се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жа |
| ред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих |
| иља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћ |
| досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тог |
| био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађ |
| куда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на |
| и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило н |
| миров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употр |
| шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за им |
| о у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после пр |
| ра, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа |
| ви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пс |
| тим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дан |
| } Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро! |
| јзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гоми |
| них момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; н |
| изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све |
| о грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву глав |
| да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ног |
| </p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рек |
| } Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са со |
| пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, |
| > <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећута |
| утио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда |
| одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само |
| га дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом своји |
| хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је |
| ворио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и нај |
| ренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три |
| ланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поуздани |
| .</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме |
| его, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — п |
| Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S |
| мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од |
| рађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у |
| ам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шуруј |
| труг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дугот |
| .</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S |
| у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, |
| се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.< |
| >Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у |
| и код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за С |
| ану да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађ |
| у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Се |
| Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чи |
| и; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> |
| рађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мра |
| Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси |
| су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p |
| ког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах |
| <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је |
| е Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> |
| ти — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо бе |
| збачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Н |
| урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је т |
| арица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас. |
| p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколик |
| аји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а |
| ли сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој бли |
| ктање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне |
| тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђ |
| да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево |
| дну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по |
| ару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па |
| кну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p> |
| ва је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју гл |
| заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </body> <b |
| под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} На |
| S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ход |
| ез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто |
| ла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за |
| и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад |
| пет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебњ |
| ш је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њ |
| арав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађ |
| мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш |
| му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треб |
| ла ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под њ |
| мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата т |
| на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала на |
| митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад |
| е.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађ |
| и!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p> |
| све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, |
| >„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће с |
| ти да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али с |
| је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио д |
| рачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чиња |
| својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, |
| а Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да |
| бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађор |
| служи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад ј |
| ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на |
| Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</ |
| да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожа |
| да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, |
| го склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече На |
| веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, па |
| гу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господ |
| ао сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> |
| , Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу |
| на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и с |
| се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, з |
| ај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми |
| ...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту п |
| до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам преза |
| те, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> |
| ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави |
| је и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 18 |
| Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао |
| ко се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говор |
| охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је |
| мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од б |
| аву укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетл |
| , ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу |
| За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова |
| ао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти вер |
| оручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово п |
| о с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим |
| подар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одма |
| , и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим го |
| Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се |
| совао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат |
| лан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, |
| на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу прот |
| ад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред ко |
| е писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнез |
| човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно |
| } Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подиграва |
| рође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Боја |
| е на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодно |
| наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га н |
| дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из |
| заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — у |
| ађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хет |
| срдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као стр |
| било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мис |
| вни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрек |
| зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт |
| еколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и ј |
| арађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена |
| ирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме ч |
| мо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да ј |
| гог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, |
| ђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог команди |
| два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хт |
| {S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Ал |
| } Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до |
| пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да |
| ишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је |
| {S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руко |
| родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости |
| славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изу |
| ње стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десн |
| да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — |
| ете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око т |
| о је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устад |
| ам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако |
| <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не |
| сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где ј |
| ашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсол |
| рошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{ |
| и, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герма |
| уше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Дра |
| без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је |
| апољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на |
| /p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под с |
| да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после |
| ћица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стој |
| ом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао |
| че ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло јед |
| ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нек |
| S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему в |
| — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна од |
| крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх в |
| елом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не с |
| о домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Ш |
| ад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита |
| ије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о живот |
| тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каж |
| шимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због т |
| онова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састан |
| иру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали лов |
| лази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за |
| и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} |
| њу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати |
| ању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати |
| е, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепот |
| S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењ |
| Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само шт |
| 133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти с |
| о.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред |
| украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се |
| поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да п |
| господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, |
| лош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је д |
| таре жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хле |
| а у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начи |
| ејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге |
| на мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из |
| мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својо |
| вник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> < |
| има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предоми |
| он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли о |
| >— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да |
| ко се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор и |
| о дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад ст |
| пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му |
| <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!... |
| тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секре |
| о до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али |
| Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази дец |
| Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а |
| акшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис |
| > <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, о |
| да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђ |
| ац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су пра |
| ђе бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на в |
| е паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Ал |
| енац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и п |
| куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима ни |
| рче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште |
| , што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе |
| p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати |
| као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и је |
| И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не м |
| а везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка њего |
| и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо п |
| оставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, |
| ња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> |
| ојим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече |
| >— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох прав |
| S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја |
| орђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на |
| ећ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасе |
| пет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Мил |
| то као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби |
| >Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спас |
| p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања |
| <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256 |
| p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим |
| пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хт |
| он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га |
| ткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и |
| м мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера |
| p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S |
| угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Б |
| вако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може |
| , осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мисл |
| ађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му пре |
| , бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да |
| ко невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћен |
| омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пре |
| S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле нек |
| љу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима |
| ш у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може |
| миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p> |
| е те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађ |
| ачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидн |
| арка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Пе |
| нуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједа |
| а, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том |
| пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај дру |
| — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли ов |
| е ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све не |
| жати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да уте |
| крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „з |
| позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате |
| .{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше |
| ште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је ут |
| ртији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> |
| котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић |
| 44" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече |
| <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муњ |
| е човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} |
| две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породи |
| још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p> |
| авих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се |
| тало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљ |
| чу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он в |
| те га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружј |
| теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припаз |
| ари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето |
| да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гос |
| оћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку гла |
| екли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне |
| јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и з |
| Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да р |
| , већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, |
| је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио |
| Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изр |
| , зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће с |
| Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вел |
| ..</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни ант |
| p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да с |
| се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он ј |
| рестрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша |
| оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био |
| ују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђо |
| нда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} С |
| ивио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који |
| који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушку |
| ва.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сим |
| а у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледа |
| ђе.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да |
| њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом |
| а чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцим |
| о год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао |
| Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога |
| Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да |
| ни не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> |
| давији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би план |
| о, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао |
| ао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> |
| кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:< |
| је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но |
| ако народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чи |
| иже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам п |
| сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља |
| срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном |
| старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То |
| аше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта |
| , побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима |
| е отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем |
| овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђењ |
| ј бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји |
| арађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом |
| е плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два ма |
| Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико по |
| и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет |
| Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у н |
| ажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаре |
| а његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем |
| онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; он |
| и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које не |
| им брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Пол |
| био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испа |
| рочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, |
| — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> |
| трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима. |
| Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, |
| ње, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не и |
| о кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по |
| дем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа |
| ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Мило |
| о дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div ty |
| ника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, прем |
| је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али к |
| ад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка |
| идећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— |
| о века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испр |
| Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда |
| не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те |
| едомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p |
| а и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелент |
| ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не п |
| е кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака с |
| ге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закљу |
| Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало д |
| сно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ства |
| илош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га д |
| Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и |
| и могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p |
| не и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.< |
| ју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никак |
| одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у груди |
| ша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше |
| то је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати при |
| је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво с |
| > <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и оста |
| >Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} |
| да најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом |
| ао што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комад |
| љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Сам |
| , ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да |
| отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве |
| с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — |
| Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} П |
| е толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није нико |
| да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Бо |
| у оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем |
| не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одг |
| је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам ц |
| ако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пу |
| бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена |
| </p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат |
| је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овак |
| сто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно |
| ли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и |
| кидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био |
| /p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је би |
| амо не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Ш |
| јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је го |
| Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су с |
| естиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су |
| то гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, |
| „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад |
| оред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="11 |
| кучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева |
| ик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком ст |
| и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно ј |
| овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помл |
| <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не р |
| ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало < |
| вде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте |
| } А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се не |
| ет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кр |
| но.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао? |
| p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако не |
| мао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се |
| чекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разгов |
| народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам |
| га.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док |
| ац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Ка |
| кочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се пр |
| један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиств |
| већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и прокл |
| до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Ра |
| а би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле н |
| имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И |
| ло поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам как |
| озиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиш |
| аредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност о |
| етремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени |
| оштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затв |
| ку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна л |
| ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће |
| је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем: |
| ек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, ст |
| двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на |
| о, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — |
| ти одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p> |
| а се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га |
| ајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и |
| ли баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} |
| од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} |
| мах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још ј |
| ли није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разго |
| двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, |
| рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво т |
| чео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад |
| је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било |
| /p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је к |
| ла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно п |
| што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Ми |
| д себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља уби |
| е још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, прот |
| } Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А кол |
| у, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штр |
| вор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p |
| ашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на ст |
| му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:< |
| ба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само рад |
| успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ јед |
| е, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благосло |
| оварао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после |
| е довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <d |
| </p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било |
| га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то д |
| о га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што |
| надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропус |
| , кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али ниј |
| ! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала друг |
| га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда ка |
| е ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво |
| има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њ |
| види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како |
| S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало |
| свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му ј |
| јатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ |
| p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене вр |
| рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка н |
| ића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не у |
| Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се |
| оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цу |
| мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи пр |
| аше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је |
| бало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води пре |
| спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо |
| запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, |
| да две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбе |
| уда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p |
| и!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока не |
| обро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на зд |
| } Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо |
| уте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало ш |
| и Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправда |
| мо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају по |
| ажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је |
| тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да о |
| ле лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће и |
| Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за с |
| себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вра |
| би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n=" |
| лук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, ш |
| о с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао |
| да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, на |
| удбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и н |
| рави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернато |
| жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа род |
| ко је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове |
| е да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили! |
| ве, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никш |
| тница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у окол |
| Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њи |
| пет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони |
| аде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине ова |
| ом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекл |
| ђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за |
| > <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неко |
| да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дал |
| чних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан |
| а и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли |
| штања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свим |
| на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незна |
| а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" / |
| аде — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунч |
| <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало ча |
| ора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; та |
| је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — |
| век устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, |
| те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, |
| ој механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбар |
| и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Мно |
| и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмор |
| е умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се м |
| .{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, |
| > <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.< |
| а уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу |
| >Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој запо |
| ке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомен |
| де састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђе |
| ило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и реши |
| и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно ба |
| Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није би |
| али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и В |
| у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли теш |
| руги не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је |
| судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовни |
| о да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као св |
| овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар |
| незу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Ка |
| урска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да ј |
| један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није |
| чи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не м |
| о нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе |
| онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А |
| обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о |
| ад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Не |
| ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцк |
| жива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи ко |
| а којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свеч |
| сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни |
| планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој бор |
| мо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су оби |
| одољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајт |
| сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знам |
| г ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, |
| о није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с |
| </p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоуздан |
| ина ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p |
| S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед о |
| ана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у нао |
| арац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошло |
| Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на груд |
| елат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој |
| и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; и |
| , у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>С |
| аћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће |
| на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и |
| и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полан |
| ло <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где |
| што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> |
| бише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Кара |
| рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после |
| во у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни |
| о те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја к |
| пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Н |
| ила једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро има |
| а се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао ј |
| пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском о |
| а до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољу |
| Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, ј |
| врати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се |
| м ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, г |
| ео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац пов |
| не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни вран |
| и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуваро |
| опио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула |
| ише!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где |
| вљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, гд |
| ...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене |
| одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке |
| све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто из |
| т година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде ни |
| е једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се од |
| акрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он |
| много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Кар |
| веду кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним иза |
| и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначк |
| турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је б |
| а која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једн |
| д његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, |
| стински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се |
| њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се к |
| и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и њег |
| д за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад |
| , а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука гост |
| од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, |
| часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише |
| а смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се |
| џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као д |
| се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили |
| 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије. |
| два је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Пета |
| избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На |
| из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, |
| Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не м |
| то их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на св |
| ишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су т |
| вен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште. |
| бљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако В |
| тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливад |
| усте шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мал |
| 41" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни |
| еђе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 |
| ковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> |
| е притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, |
| ад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кук |
| Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута же |
| а, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет- |
| даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> |
| ица, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве |
| едати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао пр |
| чном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде |
| ати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру |
| <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где |
| Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдан |
| је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова |
| м граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом |
| > <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све |
| то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћ |
| То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било |
| устити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Д |
| ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера п |
| ногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но |
| ине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли т |
| ама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, |
| дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је К |
| и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је ср |
| против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су |
| лони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p> |
| е су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била |
| /p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> < |
| ико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској против |
| ли да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао |
| ати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенств |
| д неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са срп |
| атаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талп |
| зе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </ |
| е да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и |
| трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „во |
| ве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то неста |
| крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толик |
| су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни |
| борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска |
| их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} |
| :</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у |
| спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов жур |
| заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он |
| } Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо б |
| же и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита? |
| Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисов |
| ка.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одгов |
| има се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— |
| Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били зат |
| рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели ц |
| .{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зу |
| е српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је |
| {S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, |
| ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девој |
| .{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S |
| ђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу зар |
| с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S |
| аједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога |
| јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прне |
| ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај |
| ак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је |
| бе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и |
| p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — |
| ле, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у ов |
| ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта тек |
| колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни |
| ара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другов |
| е и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађо |
| ђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око бил |
| углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прек |
| е према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист |
| дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао ст |
| уло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче он |
| то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може |
| традан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак. |
| а кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његов |
| козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака из |
| , где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво |
| слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар де |
| дграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који |
| и сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од |
| ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он |
| ви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само пра |
| речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; |
| ну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то ма |
| тавили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло гр |
| о поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с рус |
| Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n |
| о се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, |
| умћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ј |
| код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћа |
| еш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, |
| ехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је мал |
| утра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господин |
| који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако ра |
| склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на |
| еднак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можд |
| казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите в |
| се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} |
| S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мр |
| <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан |
| нало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зн |
| а другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо |
| p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац с |
| крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке пос |
| и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преоте |
| икако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у |
| али смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је б |
| — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо |
| угу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо |
| таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим |
| урунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро |
| ваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже |
| еди ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изго |
| ије убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад |
| досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја |
| оже јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и |
| у да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову |
| ди и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да м |
| дају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите харем |
| ија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно |
| Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали ру |
| о је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско госп |
| са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су нек |
| и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бак |
| може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огри |
| {S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски т |
| е издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, |
| ила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше б |
| ути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас б |
| у га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код ск |
| о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p |
| познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без јед |
| ило свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ |
| што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко свет |
| овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток к |
| кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим |
| а ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пунк |
| верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже сво |
| не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се ис |
| Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, |
| </p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да |
| мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто |
| о би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини |
| р Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обр |
| р Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше |
| мајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао |
| Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема |
| усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на |
| шао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било |
| ли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу |
| ?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему повери |
| довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе |
| писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између остало |
| а, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S |
| .{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да |
| ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди |
| ако ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез |
| и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником ниј |
| две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и о |
| је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је |
| ци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, |
| је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војво |
| рбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна с |
| ићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, св |
| > <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те о |
| ари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг |
| из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— |
| им ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме |
| итарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах |
| те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, ве |
| о и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар |
| <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцни |
| у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио |
| жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Је |
| убило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, ст |
| сам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну |
| шише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} С |
| му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту |
| мале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мал |
| без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и |
| колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми доша |
| p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај |
| ли на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био н |
| за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то у |
| везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако ка |
| која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па и |
| >Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у |
| онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се |
| ца, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и свет |
| "48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијал |
| лати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућ |
| ора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подр |
| зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јуна |
| га: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у |
| и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су б |
| Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Н |
| а уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече о |
| заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Та |
| ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага |
| то ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да |
| </p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као предст |
| Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, |
| нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар ни |
| што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, с |
| јд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="cha |
| ако ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва |
| умљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и |
| књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом п |
| срету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена трој |
| RP18933_C4"> <head>IV</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у том |
| и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узим |
| љу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, вл |
| орђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веров |
| <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за чо |
| ешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је б |
| p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгл |
| ивено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Н |
| гледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p |
| ивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружан |
| ез питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече |
| да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити |
| о чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамач |
| ти ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} |
| н, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бел |
| ној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа |
| сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе |
| штији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чола |
| ак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима |
| она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</ |
| кавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S |
| це беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је з |
| тамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, |
| светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађор |
| гањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави.. |
| ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Б |
| о ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> |
| нка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу |
| уцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка глед |
| Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осу |
| шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смр |
| амо што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвен |
| дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их |
| оњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милоше |
| шна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и |
| ругога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгле |
| p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела су |
| лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетого |
| зира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, |
| гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало |
| да.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} |
| он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— |
| удима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите |
| како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, ко |
| е из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомада |
| да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два ма |
| ао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је с |
| ој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда |
| Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече чо |
| Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диж |
| S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> < |
| ама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да |
| <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која |
| ећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интер |
| је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кон |
| .{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда |
| ар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ет |
| човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, о |
| Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко |
| {S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он ј |
| кали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесни |
| х догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци |
| ави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред к |
| аква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му |
| ти и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савет |
| , и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају к |
| м.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права |
| насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, |
| еку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chapt |
| унтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сара |
| се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" |
| род.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то ви |
| и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако |
| за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека |
| ном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима. |
| вдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз |
| ати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и т |
| едном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ј |
| баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар пр |
| Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њег |
| ест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И так |
| вде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</for |
| одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо с |
| рао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да од |
| , ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Д |
| ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала р |
| рете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви |
| ајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледа |
| д тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако ле |
| аник, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом. |
| , јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет |
| они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет. |
| хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомил |
| кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин по |
| зи добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p |
| и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} |
| угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићан |
| заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам м |
| ати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта ј |
| у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, мар |
| м очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као кр |
| за Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турск |
| пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници? |
| д припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, |
| ам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађ |
| тву, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је о |
| аповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глу |
| ажили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S |
| Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју |
| ђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек им |
| уге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је |
| а поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане н |
| им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале т |
| Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да з |
| ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стот |
| >— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече |
| ди као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не пре |
| једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој пронала |
| ти редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав једа |
| их снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим |
| свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним стр |
| авији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, ш |
| "119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по |
| лане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, крен |
| енутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> < |
| иле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај |
| ила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших пу |
| <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајњ |
| латски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, |
| оци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима с |
| ан ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што |
| Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском |
| е.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана |
| по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p |
| ића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они ми |
| дрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђор |
| ко десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својом упра |
| ега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и а |
| није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од ути |
| биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом |
| , пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља у |
| p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра д |
| сле ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу |
| склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује |
| узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се о |
| код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На ра |
| <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се сек |
| јстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и |
| упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што луп |
| > <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> |
| ничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској |
| а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме ни |
| орили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски киј |
| , а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и од |
| S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, |
| ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и пр |
| не спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праск |
| и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господ |
| зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи ова |
| главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Д |
| о соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, |
| остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их |
| е одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ п |
| е више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се там |
| осподаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} |
| ети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је |
| уну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, п |
| ти, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времен |
| рана.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је |
| , али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио д |
| енутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и |
| ез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и |
| олера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога мом |
| е Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао на |
| р овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир б |
| да сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече |
| тим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замиш |
| ира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно |
| замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, се |
| жегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је |
| емлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Кра |
| азгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнак |
| </p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасо |
| ко, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је |
| бао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљ |
| тари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хт |
| се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{ |
| нава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ва |
| јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p> |
| ицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.< |
| , торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито из |
| исмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што |
| упник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта |
| изу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњ |
| град, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb |
| ди погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуг |
| веје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и |
| омитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_ |
| ли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао вољ |
| бедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; |
| ешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, к |
| — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви при |
| н од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло |
| и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са со |
| љотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хва |
| ору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени |
| већа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада |
| <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} |
| рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но |
| когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори |
| овек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од |
| 28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у |
| у заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су м |
| главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешт |
| лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си го |
| оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвику |
| гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико |
| S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његов |
| и народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да ог |
| оме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цу |
| кажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и н |
| лим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи би |
| сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати |
| опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берић |
| хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај |
| лава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p |
| а приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момк |
| > <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после |
| ило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни и |
| е ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита пр |
| ињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим д |
| .</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре |
| Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну |
| н вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} По |
| шају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а |
| укићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— |
| рђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p |
| уро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред |
| Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је |
| те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, и |
| укчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре |
| , трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинут |
| о и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић |
| нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија ду |
| д!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p> |
| кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсеч |
| ђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод |
| твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад |
| руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништ |
| ораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош б |
| предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то свр |
| ебама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу |
| толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим ка |
| а ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, |
| атим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио |
| у.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то беле |
| сно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непоми |
| {S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а са |
| ујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећ |
| не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога н |
| дничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан |
| зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека |
| ) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побунић |
| којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кне |
| авао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се з |
| сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим за |
| написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо |
| везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p |
| реба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога о |
| ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, уч |
| јно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" |
| с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у госпо |
| Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{ |
| ине.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба ус |
| ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђе |
| {S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господ |
| свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Б |
| трах!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си и |
| тву владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном с |
| и?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здра |
| м посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим |
| м прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђор |
| теру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, |
| своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. ју |
| га везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не уп |
| ло!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срце |
| љало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Така |
| ило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, |
| а.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и |
| ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у би |
| ви; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пре |
| на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Дру |
| за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом |
| ри пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пр |
| b n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“... |
| а идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} |
| /p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па М |
| боли и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је м |
| 0" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше |
| а што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљ |
| и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да |
| је да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разгова |
| од спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При п |
| кида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе |
| право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застај |
| ла подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да з |
| ађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова те |
| ло после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p> |
| ч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, р |
| проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај чов |
| орђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а ду |
| ма звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему |
| ..{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу |
| ејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што |
| сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо |
| како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, |
| — Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је |
| д је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити |
| се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да |
| тишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Ј |
| усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је |
| атим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, |
| /p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију |
| че духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а т |
| </p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда |
| а?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>О |
| 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, |
| гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, |
| на, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Срби |
| капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ов |
| >— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде |
| лико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да |
| а Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошље |
| и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога |
| а тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <div type="chapter" xm |
| ођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно |
| м.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројан |
| е у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле до |
| ум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кр |
| арађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов |
| дмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао та |
| и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, |
| тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провид |
| До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој с |
| Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез |
| д Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва |
| ромењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са |
| ром и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.< |
| рђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема |
| а, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков |
| наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достоја |
| ве сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко с |
| оте, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу ш |
| ини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво |
| т и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{ |
| то једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на сл |
| предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су би |
| ух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели |
| маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“< |
| ла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — р |
| да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што |
| свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да ош |
| ахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се при |
| служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше |
| то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад |
| није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене |
| таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, на |
| о гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран јед |
| неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и |
| орђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да |
| Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господ |
| кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамни |
| ружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади |
| .</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више |
| е говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Ми |
| таву балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски и |
| ника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с |
| <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве |
| шта да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је |
| ерује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је п |
| ер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најпов |
| уите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристр |
| ај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уш |
| је неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Те |
| е своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква н |
| гог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод |
| убоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега |
| т је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S |
| ља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опе |
| им разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке |
| љи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па д |
| даљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У п |
| рађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој |
| ској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у засл |
| дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трго |
| инама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и |
| — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија ја |
| е и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље |
| енца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невин |
| имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кн |
| у народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне д |
| пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, стара |
| а Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањ |
| силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У |
| д проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Ка |
| оре.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотун |
| тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да |
| зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте |
| и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они |
| ко нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднем |
| не мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти л |
| х рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две суз |
| о.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић |
| во мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, стра |
| ет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом |
| p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критич |
| галила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни |
| а рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од ка |
| ова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равн |
| времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и ви |
| е може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Ту |
| ; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још м |
| само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који |
| ати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, |
| к и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред к |
| њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— |
| ј Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="17 |
| еда измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети |
| су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад |
| будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се кр |
| он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно |
| кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим на |
| {S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S |
| <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочеп |
| Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гле |
| /p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље |
| ђен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе |
| замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних |
| бе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, |
| Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није ум |
| ла и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејах |
| .{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумр |
| во спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:< |
| д ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда нај |
| вало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад с |
| </p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече |
| Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то пр |
| и и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Пе |
| постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку |
| и на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и |
| стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто пр |
| ече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо |
| мице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су |
| а Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никол |
| трже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу |
| клије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{ |
| омну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледај |
| небесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.< |
| војицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његов |
| оразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучи |
| већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро п |
| ачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке |
| оји се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га на |
| ор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посав |
| /p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине би |
| те доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један др |
| о поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже |
| ева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се |
| у војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајд |
| е и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања. |
| свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обичн |
| n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију. |
| ни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне |
| овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи |
| се још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не |
| видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било |
| } У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба |
| илостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Т |
| рбију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости |
| а се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за |
| е амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама |
| ега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога |
| одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у н |
| сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома с |
| кла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло ј |
| сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагиња |
| отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се |
| а је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српско |
| е, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да |
| птирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђ |
| урци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Ниг |
| ких народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стек |
| ипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Пет |
| љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазд |
| и ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијањ |
| ега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{ |
| трављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и о |
| омашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав |
| авати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благос |
| емио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са |
| Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве по |
| нтије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} Н |
| случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсилант |
| д Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор |
| и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прих |
| > <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зе |
| </p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да о |
| оју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или к |
| дна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он р |
| да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске |
| /p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драг |
| и колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срц |
| од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јела |
| рио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну |
| у шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му с |
| ога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још |
| њ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p> |
| с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад |
| и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад б |
| стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми |
| о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне |
| виђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удар |
| рчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он п |
| о.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном п |
| ли и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су зам |
| </p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} О |
| сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мен |
| емо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</ |
| — Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази с |
| ђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мал |
| баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и прв |
| , несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер са |
| сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га |
| у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред дво |
| {S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сад |
| оворило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи |
| јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђ |
| pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош |
| дморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, |
| ујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> |
| у песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину к |
| штено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гу |
| се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу |
| даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и |
| да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n=" |
| зневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господар |
| ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.< |
| а тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљ |
| оће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</ |
| о сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је н |
| , од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш |
| RP18933_C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Ве |
| есто употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</n |
| , а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у с |
| јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на какв |
| за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче к |
| и!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одов |
| расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— |
| /p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од |
| о од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} |
| што истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да |
| кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прс |
| ош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно |
| ост цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, о |
| но да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увиде |
| гића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме н |
| ко, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији р |
| ас једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је п |
| већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији |
| змеђу Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и присло |
| од скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после |
| од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како на |
| ех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та |
| ез користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бр |
| во!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} |
| оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бу |
| рци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један |
| е се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; |
| p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је мога |
| аве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би п |
| граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други уг |
| тао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, |
| уто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиж |
| миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лу |
| ију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш |
| д чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш н |
| омовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу |
| ушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Д |
| отиву кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међ |
| х поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио |
| он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима пу |
| дара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај ј |
| симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и стра |
| ј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја ви |
| <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично |
| и ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а |
| арске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако ис |
| :</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујиц |
| им ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно в |
| што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако б |
| ако ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до п |
| рачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри |
| био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и гром |
| когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Срб |
| ти по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад д |
| невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} И |
| е, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за |
| ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја |
| повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских |
| та рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У кака |
| вереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београд |
| е онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију |
| ли.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удеш |
| гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p |
| г — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадо |
| } Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора |
| > <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у |
| Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— |
| у — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Ка |
| омами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба т |
| оменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</h |
| уго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ |
| рђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио. |
| егове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могл |
| арко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Ник |
| зира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао |
| два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч па |
| адгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да беј |
| чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} У |
| ајгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и при |
| етника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} |
| авле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павл |
| ахове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде |
| ко је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је не |
| синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлуча |
| д њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам |
| да је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разга |
| ви људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекид |
| се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво мах |
| у размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на после |
| че Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам |
| орђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле |
| своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Ца |
| лош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи. |
| вилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворез |
| ло те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај го |
| ој истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њ |
| а је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S |
| ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да в |
| о по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајка |
| то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад |
| естила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом се |
| > <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био ј |
| јте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек |
| е, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код |
| унам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али св |
| Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да |
| а ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Кара |
| поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набу |
| е рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свр |
| како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> < |
| ло сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала с |
| p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени време |
| ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове |
| вши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архи |
| као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ прот |
| народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да |
| а ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уре |
| ни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним |
| нашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни |
| рестоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије ј |
| е извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница |
| а је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> |
| {S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову |
| врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао |
| остарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хај |
| ао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцвар |
| вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима |
| ра стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ јед |
| Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоћ |
| ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао |
| и све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после |
| по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове |
| о, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо п |
| ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} |
| то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу он |
| или ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда |
| да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} |
| сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2 |
| та ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’ |
| тална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус би |
| здо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је |
| а, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се ник |
| {S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а по |
| на живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милан |
| старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, |
| лено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Ка |
| , то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на |
| о што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, |
| о не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истин |
| рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружан |
| ке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Н |
| а народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милош |
| унака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у ва |
| више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бр |
| > <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али не |
| т — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, |
| тка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; |
| гове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше под |
| ису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло би |
| <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана |
| и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обе |
| мо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, |
| ле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна |
| в и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очаја |
| се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош |
| емља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти |
| /p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод |
| а, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једног |
| орбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији син |
| им све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да ис |
| ти и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — |
| 16"> <head>XVI</head> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од |
| ма нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност |
| аховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да р |
| оро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане |
| има огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у |
| ко сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћ |
| лови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђ |
| ојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не |
| пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било ст |
| само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто на |
| еме.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема р |
| је, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затво |
| божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшн |
| а, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турск |
| рци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила п |
| е Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу до |
| уо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независно |
| аг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухива |
| >То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито |
| е бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Кара |
| никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Мил |
| , ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која |
| био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био про |
| де дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано |
| о због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није мога |
| српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и |
| d> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, |
| </p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме пу |
| аве живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <milestone unit="subSection" /> |
| " /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба бал |
| /p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSectio |
| ad> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљи |
| ion" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се |
| on" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевц |
| друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на |
| ВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганли |
| дишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била |
| ђорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју нагов |
| о је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо |
| оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену на |
| кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откуп |
| рдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било |
| ва оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S |
| е једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премест |
| пали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, |
| рај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учвр |
| и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичиј |
| } Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S |
| се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било |
| семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, |
| ом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се |
| уди и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1 |
| својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да с |
| спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао |
| ји се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно нос |
| се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране оп |
| ке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и С |
| крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта б |
| ати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и |
| чинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с т |
| Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пош |
| /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају |
| ас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на кол |
| ко је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> < |
| а није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено д |
| ашни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом кл |
| так у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" /> <div type="titlepage"> < |
| утњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела прир |
| где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући по |
| S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и оп |
| ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што |
| н само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово ј |
| је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити |
| о, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није |
| ђ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце |
| тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а |
| такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— |
| жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обна |
| придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај |
| {S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а н |
| очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> |
| лагословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљ |
| ом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и |
| о остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у но |
| S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро ни |
| њачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског паш |
| ни, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на н |
| умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљ |
| се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом |
| шко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} |
| нако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је има |
| оростасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пр |
| исто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену мо |
| идање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за св |
| гове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађ |
| рви пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту ј |
| да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек ба |
| не, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда |
| <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће |
| и амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и дон |
| ћи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио |
| а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених |
| >, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до да |
| крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Кара |
| </p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала кри |
| же боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби бал |
| решио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p |
| p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува |
| тварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити |
| /p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидиш |
| } Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— |
| је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се па |
| да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да ужива |
| ектрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу каз |
| хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља |
| е балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то ј |
| дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети н |
| Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да пону |
| но добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу д |
| о соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их |
| ога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} |
| адно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач |
| на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радо |
| у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p |
| ик, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, |
| игнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као |
| о је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и |
| о тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са за |
| где у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртн |
| пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> < |
| д незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази пох |
| њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито к |
| ава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и |
| еш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не |
| их Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p |
| ољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда |
| е биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, |
| етину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не |
| рема самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љуб |
| леници пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори |
| 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерек |
| а земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела ника |
| познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> |
| свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије н |
| чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопа |
| ишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тић |
| бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише вазд |
| звикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиља |
| а губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз |
| избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише |
| ахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, де |
| ећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у |
| н их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше |
| доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где с |
| љиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и до |
| је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су л |
| ерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих р |
| су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних о |
| су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p |
| Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу од |
| на била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и |
| дмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — зак |
| ут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Ву |
| на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два |
| а не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање к |
| билишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били |
| Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све је т |
| застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капи |
| ио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се прот |
| су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га |
| ико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те б |
| ије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се вра |
| оклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајк |
| е то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода |
| , а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да |
| чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{ |
| особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а |
| га, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумњ |
| зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж па |
| ће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види |
| азите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе |
| та би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су пошт |
| ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p |
| латом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим |
| ашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отвор |
| је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на |
| <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева. |
| е српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавањ |
| е пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје н |
| аховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаст |
| , сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ниш |
| у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз пр |
| кочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опе |
| ешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.< |
| да ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> |
| им планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јели |
| , писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још |
| он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас |
| урцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједн |
| дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће д |
| ији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се ти |
| у је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде би |
| зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Ско |
| да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он т |
| но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој |
| ада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека. |
| ction" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, |
| међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корак |
| Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће ис |
| авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је би |
| вовима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели с |
| и се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо |
| ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{ |
| p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српс |
| урке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе ч |
| за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њи |
| Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би пла |
| ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на к |
| од куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И за |
| рвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи |
| утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислит |
| ! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдит |
| Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „к |
| и по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати с |
| а, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала. |
| ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p |
| читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру |
| вом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као |
| ви им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и |
| ше барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} |
| ична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у чит |
| ена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изв |
| и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушн |
| сеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb |
| секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дел |
| Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између |
| ше и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" |
| ним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> |
| ичким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имал |
| зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како б |
| ове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Де |
| равља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одм |
| р и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, |
| у грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађ |
| <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда |
| одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ л |
| то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи |
| буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се |
| јарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној кос |
| че Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа |
| господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме |
| рију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пр |
| оће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево |
| ја, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међ |
| ер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p> |
| стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с о |
| очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у |
| смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је |
| дар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као ро |
| ља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти д |
| е бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С тако |
| ично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја |
| рну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Пала |
| е чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно б |
| p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар В |
| туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма. |
| дина тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никакв |
| веда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мор |
| а ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћем |
| љ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци |
| ац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — у |
| тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — |
| вину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори. |
| ве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забр |
| га сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{ |
| подару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош |
| <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџб |
| после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад |
| инуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу |
| рђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| к га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражен |
| а ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако б |
| .</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио. |
| оду, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народ |
| аша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња |
| ишта не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа та |
| баша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде как |
| > <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ј |
| м отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милос |
| према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, т |
| а ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом |
| гао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Цига |
| е ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклон |
| ару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вел |
| ? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после |
| упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p |
| .</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадо |
| имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господст |
| етку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и млад |
| ести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, а |
| ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да |
| арод, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, п |
| имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило м |
| о познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз в |
| ажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на |
| Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја |
| гу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да |
| } Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу |
| о би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не б |
| па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих пр |
| ило без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли |
| незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на вис |
| атељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S |
| слуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на |
| <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и п |
| ну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни |
| у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласн |
| усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, зам |
| м, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари позн |
| , а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.< |
| ве или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљ |
| b n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручи |
| али су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који |
| аке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покуша |
| идљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царев |
| и он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли |
| ету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, на |
| ли да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега тре |
| ло, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као |
| да ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ов |
| уме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука |
| сече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кн |
| онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам по |
| м?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, |
| нио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, ту |
| > <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ре |
| <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем |
| би.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита |
| адном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, |
| од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Ост |
| </p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину ср |
| ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за с |
| — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио |
| се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А |
| — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчел |
| ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживе |
| цу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то |
| што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош |
| машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти |
| једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, |
| једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су т |
| устите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</ |
| од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али |
| на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ њего |
| Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p |
| овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби п |
| Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је в |
| м и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабу |
| глија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герма |
| узбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбин |
| усретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са су |
| /p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавиц |
| Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Ма |
| че Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јован |
| а обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{ |
| ине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не |
| оља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добр |
| друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго! |
| рачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неко |
| бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што |
| олике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза |
| сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он |
| скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толик |
| !{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекн |
| о.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је д |
| у право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толик |
| рум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и |
| ружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога |
| Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто |
| шу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кук |
| дговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Шт |
| е и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из к |
| ним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали б |
| авле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — ре |
| ло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, кој |
| о за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо |
| а готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних који |
| шпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особе |
| S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар |
| еби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...< |
| лавом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала |
| — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и |
| није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му н |
| и требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије т |
| ) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</ |
| мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, а |
| дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бој |
| јица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоум |
| ћу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драг |
| да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми дух |
| озлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучи |
| Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни А |
| ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а |
| биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест не |
| би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуње |
| један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа |
| дмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не |
| b n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у |
| .{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је гов |
| оље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи |
| сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвор |
| нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас |
| он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора |
| није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p |
| Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја |
| авише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађор |
| стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и |
| си главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо |
| га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Д |
| ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша М |
| дели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао |
| конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. м |
| олуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је про |
| о је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лиц |
| ануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које ј |
| им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђи |
| који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што в |
| S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти в |
| били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свит |
| , страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе |
| ароду, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{ |
| ра — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага |
| ="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за ка |
| } Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду |
| он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми пре |
| јешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Б |
| што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате д |
| и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом паме |
| али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у др |
| !{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само |
| да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{ |
| тојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, |
| ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дош |
| нога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било гос |
| ка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђ |
| а.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Пре |
| д Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Мор |
| ародна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме наро |
| шљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с |
| } С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али |
| ко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни |
| село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро о |
| упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шт |
| Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у л |
| им људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико зна |
| с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада |
| Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева пород |
| , видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобо |
| ешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само дом |
| и у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнеж |
| одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен |
| осподару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— До |
| егова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је п |
| иког дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величин |
| гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, |
| ти, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра |
| тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као |
| се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ног |
| пљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на са |
| рополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго т |
| итни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, |
| је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах |
| алазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други |
| авите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота |
| а од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опас |
| тив Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p |
| е, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу |
| друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда |
| гине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики и |
| не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} |
| Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак о |
| ор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S |
| и оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом пл |
| Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Ми |
| ци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош г |
| > <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је |
| лкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да п |
| ле душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло поне |
| е окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене |
| понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изаз |
| своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке њ |
| стити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те |
| руги прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући |
| ! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што |
| ај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобрав |
| то беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, К |
| гли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста к |
| ћи, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја |
| ојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па д |
| јаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Р |
| >Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније |
| гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — |
| 188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две р |
| /p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки б |
| било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цу |
| мо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти |
| окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је до |
| потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђе |
| м успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уст |
| , коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога |
| едне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумади |
| } Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господс |
| иње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет |
| д, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какв |
| ело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су |
| Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је неверничк |
| лужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> |
| звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одго |
| вест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> |
| ане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је гр |
| оветно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда |
| друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно |
| су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у |
| ад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дуб |
| е може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу |
| а не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разу |
| а заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p |
| ерује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови стра |
| јан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашч |
| во живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — |
| пским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од св |
| рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше |
| ко га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не мо |
| рђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе п |
| ици у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је |
| мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му |
| ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно |
| белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала |
| ад, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p |
| што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавско |
| да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и он |
| >Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је |
| ородицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада |
| говетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полаг |
| отребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдан |
| био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каж |
| милу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђа |
| У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају п |
| зан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је |
| ви ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало |
| рије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и |
| крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе |
| а варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на с |
| била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удови |
| ога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом |
| 3_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, |
| p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену гр |
| p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, ка |
| лише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиро |
| мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на јед |
| ли да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској |
| мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови |
| >Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и |
| е се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних |
| мрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људ |
| либом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се |
| спужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он |
| пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама |
| , што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, ко |
| чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, ка |
| <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан спл |
| се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је до |
| еде и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Крас |
| у, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само |
| за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два под |
| ажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и доша |
| ричању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивањ |
| а и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопц |
| мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђе |
| видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао |
| али.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и прошт |
| доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је св |
| .{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до п |
| о држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст |
| листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p |
| јски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S |
| а, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од |
| а сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} |
| {S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти г |
| доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија |
| пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се |
| н тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје |
| ислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога |
| и се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга д |
| изме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и шт |
| улио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то |
| и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем ма |
| су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" |
| </p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као не |
| колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он |
| на нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, |
| ш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако и |
| птуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, |
| По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним м |
| у да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим. |
| а.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико |
| ћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до пој |
| и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и |
| јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан |
| ла Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не |
| кија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у |
| рац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обиј |
| ија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се пр |
| се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стар |
| и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на п |
| труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош ј |
| своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>За |
| а их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгић |
| !{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије |
| се, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарс |
| p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бе |
| а синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би |
| немо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју д |
| а убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и |
| ћ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пру |
| } Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се о |
| пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној |
| ша, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страхов |
| ну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit="subSection |
| ога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ |
| <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, |
| и се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p |
| арод на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се |
| ио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости |
| богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писм |
| ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како ј |
| су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњ |
| :id="SRP18933_C1"> <head>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. г |
| рв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца сво |
| страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрест |
| гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати д |
| висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по д |
| где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било напис |
| шевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам |
| н.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> < |
| последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као |
| дљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме љ |
| Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта х |
| ојим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, је |
| орђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује п |
| ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, |
| Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећ |
| p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ва |
| аш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају |
| балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста |
| упнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>М |
| Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да |
| успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили |
| базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих вези |
| !{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити |
| нтима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Сп |
| , као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова |
| И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не |
| шен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, |
| 6" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она н |
| аја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то б |
| осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не прог |
| да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао |
| ешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Кар |
| а, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> |
| ражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их ј |
| pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим |
| банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокја |
| <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S |
| земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго позн |
| ли сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више |
| покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Ст |
| га нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, к |
| ћ бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретн |
| ој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> п |
| а колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и |
| ре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Ви |
| јим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђево |
| насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, |
| постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити |
| вац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, бо |
| а је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збо |
| у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и г |
| ; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађ |
| Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ов |
| ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учува |
| смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, |
| све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађо |
| у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Ту |
| је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С |
| итељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи зашт |
| ..{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа |
| ате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош позн |
| у очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишин |
| вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, с |
| о два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зе |
| нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је |
| ње издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зор |
| ла, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глав |
| ете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало |
| nit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чуде |
| дини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дуби |
| брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџако |
| развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да с |
| ји Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошн |
| шино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним прили |
| по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир |
| њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме |
| сити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који с |
| одужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки д |
| но, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапа |
| Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је та |
| даји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта виш |
| коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа |
| ољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и |
| на рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце |
| ижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој но |
| храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени на |
| едан део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребр |
| ми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у о |
| од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред |
| Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што ј |
| не руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чи |
| и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, по |
| уте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од п |
| јно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихно |
| дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би |
| кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан |
| ао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, |
| ном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — прел |
| ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толи |
| ма по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S |
| ерити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито и |
| и Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да |
| убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на |
| ле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи д |
| ничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекив |
| ако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је |
| , шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци |
| осумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> |
| а ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да |
| треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим о |
| Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се до |
| м и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или |
| жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робљ |
| отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија сл |
| цније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до не |
| грађе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је |
| Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у |
| рчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у |
| сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n=" |
| арем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мал |
| се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз |
| је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први за |
| читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи |
| иру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се |
| овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народ |
| нских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је |
| служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да по |
| ледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из |
| да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је |
| глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма |
| а клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго ј |
| и несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још |
| на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово |
| пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креш |
| сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебе |
| p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне |
| а осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи |
| ead> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се сво |
| ој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и о |
| географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n=" |
| анду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе св |
| и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би |
| вије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто та |
| стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало тур |
| ашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наве |
| миграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанс |
| мо грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокеф |
| мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе. |
| а и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у |
| одне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца |
| кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако |
| бљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле с |
| само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>П |
| је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русиј |
| чком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прв |
| њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, |
| остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним |
| побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на ос |
| Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су |
| росте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога ве |
| молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њег |
| n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу |
| о да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Н |
| иру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у др |
| S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> < |
| о је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па с |
| , велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила |
| али савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашко |
| Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за |
| ада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на бо |
| или.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ва |
| ојих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљ |
| оде и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и |
| ике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставит |
| у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру |
| угу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи |
| нске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазис |
| вари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавс |
| поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у |
| крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства |
| ци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од |
| навали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога |
| <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве |
| e unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој око |
| ачају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице |
| е, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост |
| едној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савам |
| ше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слаб |
| ећ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отво |
| > <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен |
| забрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{ |
| едну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски |
| рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза |
| тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци нека |
| што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак р |
| ио ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста коме |
| век прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, п |
| Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим та |
| ћа.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и ш |
| олебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p |
| ави која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци |
| е се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по |
| доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из ког |
| на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа вид |
| махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а На |
| “</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S |
| рушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n |
| које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове м |
| коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на к |
| оба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од |
| ћ се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво |
| а тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Нико |
| напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а М |
| S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, |
| широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла |
| стити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разро |
| ута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово |
| ио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе бук |
| рашна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учи |
| ија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док ј |
| те, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост оп |
| изини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час пр |
| нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више при |
| <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} И |
| .{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао д |
| у, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабљ |
| а црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна |
| иру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу |
| ичко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Ка |
| о Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, ку |
| <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и с |
| дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће |
| а тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, гос |
| све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више |
| о се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се ни |
| ашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња |
| Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Нико |
| све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата |
| омак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан |
| Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека р |
| у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турс |
| {S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом из |
| , Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако на |
| сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и |
| снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да |
| ели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> |
| великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шинд |
| тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и |
| ред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете де |
| рачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке |
| узи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су с |
| ћицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; б |
| угозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић |
| какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете |
| Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> < |
| > <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад р |
| рна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно беј |
| о пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у |
| дан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непоми |
| рећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и |
| Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, с |
| .</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, п |
| них брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје |
| ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, о |
| вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, |
| аде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат- |
| е да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сен |
| опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, |
| ки повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозапад |
| {S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Ов |
| } Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху |
| и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је |
| а.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки |
| ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гуш |
| крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омале |
| као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се прв |
| че Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва с |
| отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио ср |
| о навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} |
| зе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме г |
| од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, |
| мрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком |
| Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш? |
| вде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде и |
| еке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град |
| а зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се т |
| ма споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули. |
| и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не |
| и, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим |
| рабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чарш |
| не крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени |
| , кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити |
| лош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{ |
| /p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш |
| зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце н |
| оглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим |
| ље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас н |
| натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајућ |
| а турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" / |
| ацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све |
| адио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Д |
| , пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то мо |
| сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се ч |
| ош не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што |
| а собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али |
| риграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том пис |
| воју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; |
| се будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за оп |
| д прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар |
| ођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се так |
| душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да |
| ковина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће м |
| е то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у |
| е спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник сви |
| свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача ње |
| ом, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случа |
| пасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је |
| о их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, |
| ш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако |
| е он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу |
| на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини с |
| је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Ни |
| ам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу |
| о сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату |
| рљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што б |
| иру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било |
| одољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, |
| да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем с |
| адржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је |
| ога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог |
| омак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема излас |
| ти би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије |
| но моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да не |
| ати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство уб |
| Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{ |
| азноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језу |
| у како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" / |
| ажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам |
| ћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира |
| ће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцни |
| ор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и д |
| ако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар ука |
| ни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој стра |
| без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пишто |
| > <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у ку |
| ада ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сло |
| асположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони н |
| ни крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика. |
| рцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајат |
| , и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно мест |
| ти.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас п |
| два дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била |
| ну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак наз |
| зео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била |
| гих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На рас |
| арешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најс |
| од склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А |
| измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и дол |
| и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси |
| еки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да доби |
| хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш би |
| ад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џела |
| ас дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обич |
| надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је |
| жите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова зе |
| ада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у т |
| ву, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у |
| о оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, |
| опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједни |
| ва осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од њег |
| и да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и |
| ми.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се об |
| еју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} |
| о ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после д |
| и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с то |
| ледње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав гов |
| благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загре |
| стављањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар |
| а не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа т |
| лити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.< |
| кле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против с |
| о чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — |
| ини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, |
| не пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, |
| гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ст |
| али целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и |
| јући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павли |
| светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усуди |
| Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ха |
| " /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне |
| е се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке |
| егавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> < |
| Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} А |
| да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло |
| ђорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p |
| веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунц |
| а милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, д |
| није, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут доч |
| две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу |
| јчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан |
| пет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имал |
| у поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“. |
| д и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капет |
| равдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло р |
| е две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било ка |
| мо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времен |
| о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Кара |
| онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидн |
| читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са си |
| жем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њи |
| ику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толи |
| но теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње це |
| пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толик |
| послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, ка |
| у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под |
| , пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у нож |
| издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то |
| никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они |
| ога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и |
| ам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош |
| ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за |
| ико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p |
| кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добија |
| кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ћ |
| уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, |
| рске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Теш |
| Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Мило |
| ан табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и |
| бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За сада |
| и тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати н |
| о је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и |
| у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>А |
| так!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава ж |
| избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSect |
| у: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p |
| ласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, |
| трајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и |
| ој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она м |
| ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге |
| је до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме по |
| зу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</ |
| порођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се н |
| ред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу |
| ешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Сам |
| било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово ни |
| и им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашл |
| раве момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никол |
| овог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече стара |
| и кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} |
| сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости остави |
| е чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам |
| се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и д |
| Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у ру |
| овнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали |
| радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мет |
| тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду |
| ра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош т |
| ише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче к |
| синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Кар |
| ко они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад |
| рност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пре |
| и и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</ |
| ш и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујиц |
| да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане |
| говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, |
| везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен |
| кама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дад |
| S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— |
| у рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му |
| мртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови он |
| и само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> < |
| досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече К |
| Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="11 |
| пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало |
| вар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} |
| утрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> < |
| , бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за н |
| рђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да с |
| добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке ра |
| ји.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом |
| о себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И |
| а болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце |
| ски што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да |
| све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера |
| да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала |
| орази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а |
| ети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и ошт |
| м ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе |
| е коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек с |
| ља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мал |
| Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претерива |
| Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— |
| ога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> < |
| савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био круп |
| дим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непри |
| ао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допра |
| е презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може |
| тио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво |
| ата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.< |
| мљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p> |
| био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и |
| и муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— |
| се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали д |
| ци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или |
| ада ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас |
| о, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће |
| да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио |
| тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваљ |
| {S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује |
| свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних го |
| им.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је нау |
| риснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се |
| <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара |
| се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, па |
| p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад |
| аке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако до |
| е, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко |
| а свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без ик |
| турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, |
| или и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души њего |
| војим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријате |
| асни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се по |
| је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, М |
| мислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи |
| си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и в |
| од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне бун |
| и чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак |
| ирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе оч |
| убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне |
| оро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда |
| мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да |
| што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се нам |
| поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита |
| еднога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сва |
| адику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипар |
| ко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје ро |
| о да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твој |
| ве две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је |
| " />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не с |
| о довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Нау |
| ан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није |
| то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, б |
| ишта јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не |
| био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор |
| ни долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у |
| се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно из |
| ва питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручу |
| аке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не |
| е могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час |
| и њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не бе |
| аховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву |
| олико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно |
| ивим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне зе |
| нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две в |
| а се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем |
| <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу! |
| ђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бри |
| м господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се так |
| ли да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људим |
| замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати |
| онова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош заб |
| да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлав |
| дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, |
| ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, |
| тане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те |
| и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега |
| но вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчи |
| ђе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је |
| се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{ |
| аник оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се |
| Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече |
| >— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — |
| ј измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад сво |
| са, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „поп |
| продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништ |
| е ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, сву |
| ало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић |
| >И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb |
| арађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као |
| за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је св |
| Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је |
| вави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ов |
| везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне |
| ејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе ни |
| ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслуж |
| у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узви |
| годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунак |
| д ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, |
| ако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду |
| да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде |
| ју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ос |
| — С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити |
| е се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате |
| се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чини |
| ..{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујиц |
| ош живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заб |
| , а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, |
| зласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питањ |
| дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, гос |
| ће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мр |
| за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако |
| односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, д |
| ети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p |
| ред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Ал |
| ишта.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и су |
| црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још |
| се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својо |
| ом месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађо |
| ћу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар веч |
| му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Ми |
| ац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро ве |
| рху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на |
| ело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је би |
| н као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.< |
| ткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрем |
| ици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену ко |
| чић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама шт |
| пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он заст |
| н на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два мах |
| а и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено |
| и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га уса |
| тао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — |
| {S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нест |
| да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а |
| Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још ниј |
| последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не б |
| ма среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се |
| о тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђ |
| у се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој бун |
| ти неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме |
| ати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и од |
| <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Ру |
| ави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим је |
| ме да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да у |
| ки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим |
| II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</ |
| ао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна пр |
| дбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе памет |
| ећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с уж |
| ез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се |
| е није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сва |
| и смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, |
| давно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, |
| и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже |
| себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније за |
| проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том в |
| ни напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога |
| инем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем б |
| одне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на ус |
| ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује |
| њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присој |
| уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главо |
| ица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ћ |
| је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће би |
| } С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од њ |
| чку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчк |
| Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и |
| 7" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике оп |
| тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> |
| миље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека |
| у маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере |
| реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Ср |
| и ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло |
| о доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилег |
| е у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало п |
| ли кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и |
| важнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од |
| Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове |
| промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути нећ |
| во 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши зајед |
| са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онд |
| ласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да |
| ризнаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p |
| оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било д |
| кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, |
| не буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то |
| бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи с |
| ита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип |
| да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради по |
| друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Америк |
| ажио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одоз |
| гао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мен |
| ђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат |
| Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра |
| уде, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на |
| Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао |
| ао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.< |
| бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две по |
| живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русиј |
| би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветоват |
| ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја та |
| мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, сл |
| имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим |
| се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи |
| љно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не мог |
| , само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стаза |
| ше о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, |
| га је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватиш |
| дну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — то |
| мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не |
| сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве в |
| и кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешн |
| ака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и д |
| је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, ка |
| томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми |
| ба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазит |
| ош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином уп |
| ка!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="10 |
| не како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан |
| отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње х |
| е.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повеће |
| не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а др |
| се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао |
| , па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош х |
| ка.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види |
| ко нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало |
| м барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај т |
| у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n |
| ек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.0 |
| па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ов |
| седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момци |
| >Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је на |
| и су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочин |
| ма плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, м |
| и стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Је |
| им моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, |
| сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове си |
| подару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— П |
| а да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шерет |
| лезним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу к |
| 97" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишин |
| а се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Г |
| еда подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> < |
| то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели. |
| Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је ок |
| љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а са |
| Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, |
| ади напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума |
| чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош од |
| ти да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљи |
| други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S |
| кушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнај |
| опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учите |
| p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако |
| .{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако м |
| ругих, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју. |
| прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради на |
| луђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, |
| ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча |
| .{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S |
| и задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, д |
| ли кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове |
| пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од са |
| > <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и |
| најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам до |
| И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што |
| народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту ј |
| иштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</ |
| , помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помисли |
| о га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Вр |
| е би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што |
| у?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог |
| ао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђ |
| ам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за |
| ме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад п |
| час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре |
| курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиро |
| е поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар |
| ви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом |
| едао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секир |
| е убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене т |
| ји ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаш |
| је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: о |
| презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, |
| ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} А |
| етку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније |
| еда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си |
| осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослобо |
| рити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, М |
| јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њег |
| {S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што |
| сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред вез |
| и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p |
| {S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висин |
| ка моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек г |
| лебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека |
| ајбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према прили |
| ти, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — |
| слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено |
| ом очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтел |
| му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи |
| пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могл |
| верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, |
| знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе. |
| чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он ре |
| могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, |
| лужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце |
| дске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и р |
| е глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не б |
| роведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе пос |
| на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да |
| сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би |
| они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчиј |
| ми, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турс |
| а твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти доб |
| S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и о |
| повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзо |
| А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он распо |
| p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p |
| господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p |
| његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде. |
| ља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини |
| ни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих |
| де шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{ |
| Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским в |
| — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта в |
| га падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољ |
| купу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну во |
| ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — за |
| кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А |
| е господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дим |
| ло у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово |
| лаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће би |
| би, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече |
| односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као |
| застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за о |
| оде па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>наше |
| се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме уби |
| и је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} |
| ју, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ћ |
| да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица |
| екиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли ве |
| лиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p |
| стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Из |
| ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене ср |
| : „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао |
| би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова |
| <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?! |
| ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не к |
| осле начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је |
| тила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наго |
| х док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{ |
| есапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год |
| и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за |
| и да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке. |
| да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се ко |
| ћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S |
| сано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то |
| упни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S |
| е изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке |
| бину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{ |
| тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло про |
| ај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни |
| нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добр |
| таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и |
| онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар |
| он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим |
| уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако |
| <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћ |
| , што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — он |
| >Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће пост |
| ога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа крив |
| о казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост и |
| на су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Ни |
| га, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Ка |
| е знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших п |
| е врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На том |
| ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верн |
| свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавн |
| ом дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је |
| добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Чов |
| им!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да т |
| м?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право |
| као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па за |
| данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јар |
| о гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p> |
| е не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде |
| току.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да |
| га је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретар |
| обратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се |
| а — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њ |
| и господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од |
| ренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ј |
| оду до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам пр |
| , просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што |
| би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и |
| лавобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, |
| у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се прав |
| је — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана |
| цима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљи |
| јдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша ум |
| } Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже. |
| и кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити |
| {S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагл |
| варамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вал |
| убило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња |
| посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се бриж |
| вршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегн |
| се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих в |
| своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Акс |
| Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, |
| мо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу |
| јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?< |
| па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав |
| .</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном ру |
| м — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гор |
| од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управ |
| ене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах |
| и без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на ор |
| е не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада јед |
| а и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати |
| ећ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где |
| дређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро |
| едеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“ |
| ци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити |
| подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одма |
| и, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мис |
| е патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја мо |
| уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће би |
| се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а |
| арио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле нек |
| о, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздра |
| крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна |
| он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је с |
| рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити ба |
| главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> |
| p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отиш |
| били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе! |
| ежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у к |
| рака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, би |
| ти учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу |
| греше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде |
| м тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</ |
| н и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вуј |
| грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да с |
| не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и |
| а, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду |
| се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да |
| још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син |
| војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела пом |
| ло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам |
| ку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се |
| ..</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај нес |
| ке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликам |
| година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је |
| <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње |
| .{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар б |
| о румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла |
| се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претек |
| > <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хте |
| верао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?. |
| рагићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочи |
| илосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет |
| лако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко |
| м се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си |
| а добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и по |
| и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија |
| уди код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош |
| твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок проти |
| и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} |
| А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не го |
| све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је расп |
| р поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски подани |
| а, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити |
| мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он пон |
| ко страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави |
| цима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на |
| ет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Срб |
| једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после о |
| слове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука |
| њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно |
| ; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао |
| ујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео |
| ио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице |
| ића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну о |
| Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим |
| јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после рато |
| не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па |
| ивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу |
| ићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу д |
| м плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову |
| о очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те |
| ="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би једа |
| напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколик |
| еде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у пот |
| а; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна нар |
| е ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, |
| хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је |
| е то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S |
| о је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p |
| , не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} А |
| и чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и |
| е се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију шт |
| ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да |
| С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, |
| <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска но |
| цу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p |
| стина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— |
| еби и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже |
| својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта |
| ерови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модер |
| За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разго |
| ер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила са |
| је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен о |
| .{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ о |
| руге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за |
| и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се |
| .{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и не |
| а своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису мно |
| верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозл |
| ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n=" |
| главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свиј |
| ста, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милош |
| ;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све |
| .{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда је |
| мњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога |
| ву му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба има |
| де у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек ш |
| S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} |
| да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18 |
| ам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ак |
| би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да о |
| огли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужит |
| оликим новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског крив |
| зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодни |
| ину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако |
| ди кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} |
| <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кне |
| је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не поја |
| е за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одго |
| још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут у |
| да и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било мест |
| веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо |
| извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може |
| итавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на |
| вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора ј |
| цењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одре |
| } Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p> |
| ешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се испове |
| требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних остр |
| не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том костре |
| а пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане о |
| покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избиј |
| ко од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, |
| , да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим |
| езир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онд |
| ад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упас |
| рко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову гл |
| га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос ве |
| сле Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p> |
| још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би |
| дару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што М |
| Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, |
| нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га |
| у, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У |
| два чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стра |
| е!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи об |
| о ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати |
| и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко |
| што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго |
| цу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} П |
| у; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође л |
| окушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се |
| , судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не |
| те на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода |
| он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p> |
| ира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p |
| ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — гово |
| S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везир |
| га агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе |
| ести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S |
| ло спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} |
| бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па би |
| Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији п |
| ог колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклињ |
| Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих ре |
| она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом п |
| Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом М |
| ше добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже |
| спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете |
| о питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А |
| о и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или д |
| жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не беј |
| да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Ми |
| а — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, |
| ли да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја |
| коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— |
| урцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који по |
| е, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n |
| тупи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти |
| ља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у ов |
| , који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био |
| тле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном савет |
| е, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и |
| урцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те на |
| ам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и т |
| све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и пре |
| арађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чини |
| > <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узе |
| ао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача вео |
| му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из р |
| али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>К |
| лац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење |
| то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на |
| и строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p> |
| гадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p> |
| ао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама м |
| о, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" |
| арађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцни |
| аскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти |
| ина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према о |
| тања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како |
| те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> |
| n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он |
| у, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујиц |
| дару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да |
| м поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ов |
| треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што х |
| ђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би |
| повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће |
| рипази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разг |
| лија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то |
| око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би |
| рака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У |
| у досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људ |
| свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обичн |
| смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја же |
| пе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се |
| о пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, |
| ка упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи н |
| и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и сво |
| и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим ов |
| пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каз |
| n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече |
| {S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије. |
| људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити там |
| Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо |
| још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, |
| абили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт |
| ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај бож |
| ји, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Мило |
| устити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек |
| даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повр |
| главице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не |
| ву главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од |
| да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми |
| о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му пос |
| е и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички врт |
| је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} |
| и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однет |
| ли знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} |
| пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, ко |
| ћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то б |
| господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници о |
| <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они к |
| ши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке |
| дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да |
| тао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим |
| гатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светин |
| радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгн |
| из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би |
| а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад п |
| и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо |
| p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите.. |
| Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво з |
| .{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, |
| т, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се на |
| мо онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша св |
| а, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> |
| ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види д |
| Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} |
| ешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он |
| ном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и |
| шев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару! |
| ове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутраш |
| </p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, н |
| добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n= |
| и било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао с |
| однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво проч |
| Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада л |
| и.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће |
| :</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се к |
| ли ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко |
| у; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош |
| разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он |
| о запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се |
| је се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господ |
| све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу. |
| му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSecti |
| скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чи |
| исао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— М |
| а на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полаз |
| у, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, преру |
| ли на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина д |
| глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и пр |
| ш се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви |
| ју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све |
| на звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима пр |
| оће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он дан |
| и, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сеља |
| нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда м |
| ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је б |
| и своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тиши |
| а и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз пр |
| ушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађ |
| >рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интер |
| {S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела |
| рави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политиц |
| огађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдаре |
| би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крад |
| и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у |
| и мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А |
| ије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахир |
| љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали. |
| оуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само |
| узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турс |
| отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и т |
| мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању |
| признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговор |
| е одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи н |
| ни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настан |
| тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду |
| а сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да |
| га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито о |
| еју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа! |
| {S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла |
| S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би |
| ародни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> < |
| уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јаса |
| /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи т |
| неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађор |
| смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже |
| елази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске |
| а њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави |
| лији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би |
| десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и в |
| видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти |
| ио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p> |
| .</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се мо |
| ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни ис |
| био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Д |
| S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p> |
| би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би б |
| оју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као |
| поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје |
| ересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шап |
| једнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако |
| Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџир |
| и везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет л |
| орђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира |
| а је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише |
| к увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type |
| еха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориск |
| и.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зн |
| т врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Преш |
| илош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, |
| ив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тог |
| својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у |
| {S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили |
| pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Срби |
| главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S |
| крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би |
| болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но каж |
| спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Ч |
| тотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур ау |
| ладике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекак |
| ојску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хват |
| ао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене |
| адахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа |
| од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за |
| ћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.< |
| лу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" |
| алио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало сми |
| нити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били |
| Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе |
| Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био |
| ко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{ |
| авијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} С |
| но.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} |
| Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео б |
| д и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год р |
| , да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па ка |
| м.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан пр |
| трожији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у најве |
| дара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо |
| <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, |
| огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје |
| </p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тре |
| Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је са |
| и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одој |
| S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, приби |
| друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали |
| цу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да став |
| рода, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, н |
| са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на ору |
| већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После ов |
| иротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад |
| сима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је |
| оста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме |
| у отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ра |
| ош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања |
| а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са |
| ати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и н |
| ...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, р |
| онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је |
| а у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који |
| <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред с |
| ашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојег |
| а, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби |
| ошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му је |
| ади.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече До |
| и кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више |
| одар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, кој |
| опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Си |
| што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на м |
| арак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше поз |
| и крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како |
| е за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корак |
| шом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Срб |
| .{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S |
| та и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не |
| ао веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од |
| узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда раз |
| његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном |
| је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар ка |
| ом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник |
| илошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк |
| је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, кој |
| сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно. |
| е страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послу |
| на једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена ро |
| ек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о м |
| едало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са |
| у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовин |
| ан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што |
| у.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и х |
| — Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} М |
| јеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда ун |
| Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ |
| м кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он ј |
| што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта |
| <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— |
| а ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом руку |
| клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске |
| етање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике |
| ана у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру д |
| д главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам |
| нитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, |
| ље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више |
| му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још |
| дао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу п |
| е сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред |
| и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, к |
| или од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није |
| а то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на стр |
| ти мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изре |
| адни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тад |
| д се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка в |
| : — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Не |
| имети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господа |
| чинио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с ра |
| га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњ |
| није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с к |
| {S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је |
| изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није каз |
| сти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила |
| .{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај |
| и чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош |
| оге Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је ин |
| апереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али к |
| Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим о |
| о неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начини |
| најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја |
| турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много по |
| , да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме |
| а поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек |
| ном и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти |
| ана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим прива |
| Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско |
| ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди с |
| стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крв |
| шта чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио |
| Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја ниса |
| “ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако |
| најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете н |
| ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и |
| не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје |
| Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити |
| ви то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смет |
| !{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигр |
| ако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите |
| гих...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја |
| ашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како с |
| <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опаж |
| га Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после |
| -Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у |
| оста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву |
| <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и |
| и прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да |
| е ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љу |
| чак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.< |
| да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и |
| орно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p |
| ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и паме |
| примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико м |
| ву бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љ |
| ца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и з |
| и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим друг |
| де?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S |
| е да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А |
| у страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из др |
| не.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку |
| коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на |
| ега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, |
| о крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови с |
| е је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се |
| <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти |
| од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на р |
| већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да |
| ћа и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни јед |
| а има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са своји |
| лошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрен |
| љен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа |
| брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту с |
| е растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали |
| а да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има ја |
| ра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли |
| а је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жен |
| а немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p |
| у је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том |
| а не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, ш |
| ти.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господ |
| удбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <h |
| тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, личн |
| као, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије |
| елим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној ц |
| е прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Б |
| се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчи |
| а се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће дост |
| свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнут |
| кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p> |
| .{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</ |
| знутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па г |
| </p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју |
| ва српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе глав |
| сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и с |
| узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незго |
| еда на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старе |
| н бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник |
| лу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће |
| кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си те |
| чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку |
| се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се посл |
| е ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је м |
| е Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што |
| или с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са с |
| х новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њем |
| а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како г |
| ју за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} А |
| дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у |
| Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош |
| да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{ |
| рски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборави |
| први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све.. |
| мају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово с |
| отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите |
| траг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, к |
| да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлу |
| е справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека уда |
| жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки на |
| учио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред |
| је потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести |
| и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за |
| о позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи |
| рдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, |
| ете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је |
| м ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнем |
| хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Повер |
| е било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла по |
| је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети |
| ољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стоље |
| бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, н |
| у чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бо |
| да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није би |
| рђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми |
| ојаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су |
| гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Мес |
| да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане н |
| најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би |
| кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути н |
| сно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог |
| излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти с |
| ародом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" / |
| а одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали |
| зују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре б |
| ску Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, к |
| срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је би |
| но испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, |
| о се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После |
| таре војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао. |
| да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p |
| лочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку рук |
| де говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умеш |
| нта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било д |
| а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар пр |
| собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од сви |
| зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они пор |
| ви најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рође |
| е није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на |
| шу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} П |
| ако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? |
| амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим |
| Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси |
| у је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— |
| ланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи |
| он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, ка |
| дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је да |
| Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће |
| упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Т |
| дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек |
| чима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S |
| с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама |
| и ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето гд |
| ; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањ |
| , и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — |
| ош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му |
| мо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нап |
| одно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успе |
| но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је те |
| е у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> |
| је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити д |
| и, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} |
| олазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дира |
| ном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и изво |
| му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха |
| ажио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли |
| амачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако |
| рехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, |
| те од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до нево |
| о не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић |
| акне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начи |
| га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди |
| врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се ј |
| жи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци |
| а толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук |
| ицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи |
| царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар пок |
| не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они с |
| по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неоп |
| о да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах |
| био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја са |
| , да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но оп |
| и се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење |
| им рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је |
| раво Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно |
| бојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме |
| ли би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих са |
| ња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се |
| сећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ак |
| из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су м |
| лико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јун |
| жу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S |
| ховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од |
| ико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с поро |
| то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Заш |
| јским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било д |
| нако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате |
| воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, |
| прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха |
| народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога |
| на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога |
| тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одм |
| е решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а стра |
| ака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда св |
| ив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те |
| } Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах |
| екао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако |
| /p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прек |
| а да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли |
| па Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа |
| д сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он он |
| штено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражи |
| и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Нагла |
| решинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ва |
| орбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> |
| , па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> < |
| народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога бра |
| илосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као |
| вести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно |
| поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, п |
| издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који |
| сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети б |
| очито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај |
| помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао |
| ћао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да с |
| амо толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n= |
| и Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све |
| енти природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину |
| вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> |
| ад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, |
| ерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак во |
| ош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешк |
| а их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу |
| останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје љ |
| да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Мил |
| кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Мило |
| би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од |
| а није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати |
| уди се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде ни |
| бе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећ |
| од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесе |
| ски жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас с |
| и они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали нар |
| Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се ник |
| ре врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је бил |
| просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до |
| осподару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полак |
| м ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи |
| то ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у п |
| p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових фо |
| ћи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — |
| оре и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе |
| етлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти |
| родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за |
| да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто постав |
| — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даљ |
| врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам |
| нуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на о |
| азуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, ви |
| или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни упо |
| их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то ниј |
| ите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се оч |
| к се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим краје |
| зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milesto |
| употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на р |
| уча врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вр |
| онио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Ка |
| к је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, ми |
| i>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p |
| их Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n= |
| би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где |
| тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме |
| ога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучниј |
| дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ват |
| е за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он с |
| ребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако |
| .{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој. |
| мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па |
| ва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изг |
| како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на п |
| ариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.< |
| већа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који |
| рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљ |
| канске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршет |
| онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Ци |
| глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па је |
| а и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га мог |
| су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да |
| на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију срп |
| {S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар |
| а путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца |
| е је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{ |
| же вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> < |
| су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака |
| А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има јо |
| на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> < |
| оже да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађо |
| се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицка |
| е се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на |
| ољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за с |
| рло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо вр |
| убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господ |
| , јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађо |
| махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало |
| могли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да |
| ="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у ти |
| —6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици |
| Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштит |
| Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике |
| руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми |
| их војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, |
| иходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те прих |
| сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као ш |
| ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата |
| е, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да |
| кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није из |
| је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и вла |
| пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од |
| илош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго |
| су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, са |
| о.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат |
| Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убиј |
| изати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка |
| и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наки |
| ало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</ |
| А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, |
| бећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што |
| е говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тог |
| н је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређаш |
| и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан |
| стаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њ |
| Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић ба |
| ити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што н |
| значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због |
| во.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у |
| они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти |
| ешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту н |
| о очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше прита |
| ли да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Л |
| мо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план |
| ици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да |
| у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хте |
| и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да доне |
| д Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и |
| у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} А |
| а Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за време |
| гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </ |
| и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као < |
| пљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и |
| b n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, ум |
| погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помо |
| њих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол к |
| од обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и за |
| е чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим ка |
| оста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да п |
| у у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних ј |
| ју саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се прегов |
| им из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p> |
| кује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S |
| увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и |
| адији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, п |
| шавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надз |
| да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Ру |
| ране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша |
| ги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а |
| на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су |
| ки и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да |
| његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века сла |
| ви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штого |
| ме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на гот |
| ђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која |
| бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије. |
| ије допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешав |
| рђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађор |
| су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у св |
| ругом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе река |
| врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни дол |
| особности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам шт |
| узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у |
| , биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, т |
| језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право |
| од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили с |
| мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прил |
| што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да |
| рађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" |
| аљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не |
| ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја нез |
| се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позов |
| розва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге х |
| али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по |
| е да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се |
| ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенер |
| ентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Ру |
| е, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турц |
| како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</ |
| ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива гл |
| екао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник |
| то пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да т |
| .{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стр |
| треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лак |
| разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не |
| нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе |
| тили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо г |
| разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсет |
| рђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још г |
| Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ћ |
| дима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође |
| нако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо. |
| /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.< |
| шиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да |
| сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво пи |
| за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да изви |
| , оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p> |
| сплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p |
| одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а |
| ани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна ј |
| тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и На |
| својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не |
| Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети |
| уке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин. |
| што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, |
| друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо кошт |
| "258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Кар |
| ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Мара |
| С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мис |
| гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом пл |
| трада и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по нар |
| ију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао осл |
| >Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати |
| благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће |
| нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био |
| е.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону |
| јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Кара |
| е хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</ |
| костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је љу |
| лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди м |
| — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што |
| је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти |
| ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он га |
| те ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица. |
| д да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је |
| руштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и зад |
| га и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} |
| и.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но |
| а гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и |
| .{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да |
| смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} |
| узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла |
| дином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јав |
| е прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и други |
| , за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у |
| је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили |
| нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навл |
| е дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разум |
| хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се |
| р.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазит |
| рекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљен |
| аум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испу |
| подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, тр |
| окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули |
| изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> |
| па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића |
| љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили |
| лну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома ч |
| ош могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А д |
| ретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали с |
| игање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрм |
| попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шт |
| и ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет п |
| тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем д |
| } Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166 |
| Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најз |
| га извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, б |
| а ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао |
| у, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— |
| м?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А |
| м рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио |
| извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад |
| се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи к |
| евцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа |
| н разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, стар |
| заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој |
| шање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде |
| арађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго |
| ао жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаш |
| радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву |
| од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред ск |
| Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, ш |
| на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примич |
| огама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здра |
| вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>С |
| > <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па |
| да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чека |
| огледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је в |
| мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје |
| , где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе |
| Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а |
| p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побег |
| учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати да |
| луђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се |
| м гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити |
| о победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних ис |
| ство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер |
| је Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних ју |
| а ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих љу |
| /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ј |
| одару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш как |
| повест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим |
| <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага вел |
| побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још |
| а, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да г |
| кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је |
| му се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио |
| ки трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни |
| т свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, |
| — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајн |
| ве то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је изв |
| судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} |
| другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресу |
| гову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде |
| а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као з |
| ви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мис |
| кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за |
| сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко м |
| ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како до |
| вао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, |
| ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да са |
| p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> |
| е дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посин |
| .{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преос |
| то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би |
| ре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, по |
| ри, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упор |
| } За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир |
| ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати |
| о иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се |
| ањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са м |
| да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уз |
| n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру |
| и само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње |
| што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како |
| код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако ра |
| случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити |
| ањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрња |
| пак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је бла |
| с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они |
| који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске |
| Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србиј |
| а ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога |
| Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћа |
| ј се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујућ |
| ноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главо |
| ного и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала с |
| амере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> < |
| ђорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог кома |
| шли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</ |
| к ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљен |
| сту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, |
| богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета ро |
| а читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стран |
| прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, |
| е у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не |
| пила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурл |
| истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница да |
| кати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, о |
| остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и |
| p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око к |
| о већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све |
| ји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како |
| заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устат |
| д једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с |
| ари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да |
| тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> < |
| бушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници б |
| је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока |
| оје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се |
| Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне |
| е зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабљ |
| е потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш |
| вар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога су |
| Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе |
| сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумев |
| присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па |
| рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућн |
| арађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} В |
| изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на с |
| и би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни |
| питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђе |
| ан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} |
| ржи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола ј |
| почели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овд |
| ка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за зај |
| ги и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне зе |
| јне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он |
| логу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога ј |
| ега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра |
| саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и ка |
| српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново |
| .{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар |
| бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је при |
| аха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и |
| хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњев |
| ападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрад |
| везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али |
| ла у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућу |
| одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет |
| о <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између о |
| за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је посл |
| .</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, |
| је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим |
| p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђ |
| сима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чи |
| Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни к |
| ало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S |
| а.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се н |
| ао и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка |
| зун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео гре |
| био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, нар |
| ни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени мл |
| ђорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери с |
| о први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима |
| домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваљ |
| а тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који |
| м својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упит |
| ате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не д |
| реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мор |
| рађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p> |
| и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У та |
| {S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пр |
| им шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</ |
| опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад |
| ца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном р |
| } Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав п |
| а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса к |
| те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у |
| шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У гр |
| ку родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милос |
| ску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај шт |
| одина од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И сл |
| а површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сја |
| да би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо |
| дишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађ |
| гледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Ц |
| особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се за |
| у се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и кој |
| а онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбро |
| гледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу. |
| је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као |
| ем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачк |
| а се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне |
| дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да |
| ло је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> < |
| нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у под |
| но лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразда |
| естрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро |
| те...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: |
| и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд ј |
| а ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и ст |
| је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно |
| стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који |
| Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p |
| сле опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да са |
| о никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" |
| стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и д |
| слушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— |
| , која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој п |
| разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није бил |
| на да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи |
| рђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и |
| дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или |
| уху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи кој |
| зумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — р |
| окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се ок |
| из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душма |
| абачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој |
| аде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> |
| тоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да |
| у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њ |
| жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отим |
| и још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Јез |
| е да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвез |
| управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи |
| Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндер |
| тогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А |
| шнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, све |
| ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним в |
| гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где |
| еднолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву нераз |
| рату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да ј |
| га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете л |
| већом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} |
| д њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Нај |
| Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица ус |
| ни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као ш |
| е Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље |
| за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто м |
| ад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> |
| , стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали |
| замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је ис |
| лиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али |
| а убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{ |
| ишта; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече |
| и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p> |
| роман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја |
| свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али |
| <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така ст |
| ни жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над зе |
| мо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чиј |
| душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се |
| немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само он |
| је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији в |
| д ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак |
| поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује. |
| о доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно |
| /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S |
| све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти г |
| их уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима с |
| рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p |
| шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, |
| /p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, |
| опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, ба |
| оговор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после оп |
| гла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Св |
| је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није |
| Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад ра |
| ом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке |
| х дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено |
| црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покре |
| а Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога ме |
| о ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као ст |
| вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготра |
| немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн |
| мај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријат |
| одару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем с |
| ко му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља |
| али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње ре |
| а, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, осван |
| шати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без |
| ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, |
| ац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаш |
| е за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> |
| м, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да |
| одуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опе |
| ман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да и |
| рка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Па |
| којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и доб |
| х нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, |
| рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним кораци |
| ло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, да |
| b n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и п |
| је могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене |
| дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињев |
| су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и к |
| о, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Мара |
| и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склон |
| , али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Ву |
| си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке |
| вом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоб |
| у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом дол |
| д га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је |
| доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И |
| и се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи с |
| и извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска |
| емена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака и |
| ва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутов |
| ополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи из |
| бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту с |
| ога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А |
| намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n= |
| ме мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај гов |
| о да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе |
| шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S |
| очетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, д |
| ош сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, гд |
| говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само ср |
| "132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> < |
| икрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко св |
| ати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно од |
| ити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место јо |
| но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га |
| едео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и |
| ст и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега ти |
| је више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угле |
| /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се |
| би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и |
| ђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је до |
| твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде |
| > зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да |
| а и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнут |
| ицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровењ |
| је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени теш |
| се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако |
| иче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као |
| оглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи ап |
| во семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца |
| е; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова |
| што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово ј |
| ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све |
| лушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињ |
| етно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духов |
| ица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вуј |
| је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух |
| е и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, |
| муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесрет |
| јдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с |
| ати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, т |
| и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <p |
| м и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, |
| .{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четвр |
| лош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у |
| а га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право пре |
| онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone |
| народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, |
| рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је |
| Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме уз |
| , али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољи |
| pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покра |
| каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме |
| оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе ре |
| ахове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, |
| чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они как |
| апасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и |
| ина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја |
| а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се |
| <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спре |
| ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>П |
| је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Нем |
| <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и бриж |
| о им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружин |
| ном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним времен |
| акрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за мил |
| осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неиспла |
| топце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом |
| не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повра |
| сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да |
| га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.< |
| о прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћа |
| дели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Ге |
| а су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београд |
| tion" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где К |
| во вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја |
| рујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати |
| прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — |
| друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ра |
| ка да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за |
| p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је |
| и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре |
| ински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у |
| воме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца |
| ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни К |
| рио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан ов |
| растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно с |
| уркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да |
| горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној ку |
| подару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пре |
| х би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, |
| кучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као ж |
| } Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор ал |
| не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише м |
| о, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра |
| ј суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш |
| ора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Мил |
| >Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с в |
| он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Мил |
| на где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије |
| се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврш |
| ћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо |
| аће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за и |
| у напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му |
| укурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци |
| ут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војн |
| а рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и нај |
| иство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знал |
| печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласо |
| а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— П |
| Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тра |
| и било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о том |
| би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручива |
| од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Ми |
| сили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваљ |
| .“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се по |
| p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све вр |
| ли се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни п |
| о не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховито |
| то боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога |
| у о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с у |
| болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а зат |
| ама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога ј |
| <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> |
| рикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{ |
| траг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници |
| да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромн |
| народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са |
| најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му |
| ст.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он |
| кад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех. |
| S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспе |
| /p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не |
| ије било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци |
| аде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а пос |
| вота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу ко |
| ји ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После |
| јте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била |
| да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није м |
| кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, с |
| и по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хт |
| учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта |
| како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћ |
| недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рук |
| овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који ј |
| лемом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загле |
| цу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна н |
| рекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова о |
| га Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби по |
| м вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронес |
| вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме о |
| да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ств |
| ије био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу пре |
| ед Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и |
| се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, за |
| ошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се ниј |
| p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио |
| је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се б |
| се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополит |
| рђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод по |
| оравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако ј |
| ницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S |
| штва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га опту |
| то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да ви |
| преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p> |
| он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик са |
| да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је ко |
| рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло |
| ва трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да не |
| могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом п |
| ли.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћ |
| х балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну |
| ао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се у |
| је нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Та |
| ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је не |
| то се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ва |
| опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни |
| угом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код дру |
| ако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у |
| мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</ |
| о, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о дол |
| на и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и |
| једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе |
| се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједничк |
| у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, о |
| се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, д |
| било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге кој |
| > <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је |
| тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{ |
| рбије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да |
| дмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам с |
| ћи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожа |
| гинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину |
| шиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и по |
| Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, |
| исано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти |
| лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је им |
| рим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац |
| ји бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, ка |
| би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па |
| народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више отку |
| абрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало |
| рбије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолак |
| и, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} А |
| надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати п |
| оме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио |
| пита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти |
| ашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, кам |
| а продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. |
| е.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго |
| ела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и |
| више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да види |
| е, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком с |
| у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} |
| ли сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Мил |
| ист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо |
| ја нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли вез |
| поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је оста |
| озре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трза |
| и смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли |
| ако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног. |
| га писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекр |
| вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета |
| с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накуп |
| е, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар |
| еће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај |
| ло боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да |
| да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима. |
| Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране |
| {S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш |
| а вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од д |
| удрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, |
| у што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{ |
| м било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, го |
| ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згр |
| ају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Ка |
| ар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави |
| да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми ве |
| де су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p |
| а власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Срб |
| а заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте |
| верен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као д |
| је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко |
| како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу |
| па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју |
| а!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њем |
| ку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и леч |
| од, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што н |
| , истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, |
| поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у и |
| е дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другим |
| ака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, ка |
| новника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазит |
| огао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе |
| лети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p> |
| га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развиде |
| пињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер |
| а дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некака |
| аче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Кара |
| то вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по т |
| изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала |
| {S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још с |
| се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима К |
| најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, |
| то га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје над |
| бина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} |
| љу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут пр |
| ако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има ку |
| исти да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Р |
| оји ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру |
| ни има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људ |
| у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде н |
| јте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не мо |
| неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље |
| и што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије |
| им странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да |
| , црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S |
| је на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и ује |
| гледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља |
| е сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да |
| да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна з |
| а остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати |
| памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара |
| и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је уз |
| омоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и |
| у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да |
| мо реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помо |
| лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљ |
| же.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мор |
| ју.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, ка |
| узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</ |
| Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, д |
| ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} |
| убима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone un |
| рцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да |
| аху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позо |
| ма, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну ст |
| је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; |
| .{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд би |
| и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честит |
| а у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начул |
| ири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна |
| буне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чека |
| и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и |
| нда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је из |
| дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и |
| које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутраш |
| тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на вр |
| а.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од |
| кну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале |
| ла и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда |
| Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске па |
| пет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српс |
| српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да нико |
| егале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених з |
| ву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст д |
| ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве |
| е им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаж |
| не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам |
| ли да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све шт |
| ће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком кој |
| ођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби руског |
| о целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему н |
| јност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшни |
| и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби |
| ејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена н |
| е на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на |
| адалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак з |
| за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај |
| а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тај |
| а левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку |
| ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и т |
| неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно с |
| ла Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве по |
| тим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва |
| на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнич |
| елу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен |
| д у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, к |
| ече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он руж |
| аслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли к |
| тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се прич |
| жиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, |
| на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда |
| ољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна |
| еговим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Ми |
| ерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S |
| за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без |
| гу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја ра |
| , кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упи |
| ођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> промен |
| се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он |
| о првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, |
| упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с |
| подару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а |
| ако Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчи |
| ланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у |
| ослове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару |
| рци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно посту |
| ругоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана |
| укчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о жи |
| међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не п |
| .{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У го |
| се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно п |
| коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тра |
| али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да |
| .{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњ |
| ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Од |
| до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир б |
| ди полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово н |
| нем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стој |
| терија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаж |
| о радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> с |
| S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да д |
| > <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га ни |
| пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настат |
| ност према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да |
| да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у р |
| } Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице ј |
| ило би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој |
| ислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!. |
| маћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Ми |
| одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом д |
| даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новак |
| погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p> |
| и!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се |
| но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.< |
| ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га т |
| је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатељ |
| право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осу |
| ти тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му |
| p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су не |
| ика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обез |
| своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милос |
| тнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. стол |
| златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ни |
| дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онд |
| ољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи |
| ли су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но виде |
| ца је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ч |
| је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} |
| би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље |
| теновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, од |
| ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар |
| решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи збо |
| и:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спаст |
| товници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у ка |
| >По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда |
| еди сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на |
| и гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу |
| пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе |
| да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хте |
| оја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији дост |
| е понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за сас |
| , да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од |
| сле овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би бу |
| аба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чел |
| ептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали |
| рема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: |
| > <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет вид |
| Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра |
| несе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана |
| о што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српско |
| зимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{ |
| ра и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном |
| веде Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он |
| год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турск |
| из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, |
| е управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања |
| где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љу |
| долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним |
| и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика К |
| свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића ниј |
| >Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцим |
| суђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће |
| ио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански п |
| нутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађо |
| да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде |
| бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се т |
| ш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S |
| ваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта |
| колико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, т |
| о великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи |
| га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако з |
| крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум от |
| ва Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му |
| , као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити.. |
| некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежи |
| емо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица |
| 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом све |
| наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше |
| у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овак |
| ога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, д |
| b n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} |
| м ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради |
| ш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не |
| опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја |
| бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђо |
| Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо |
| додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину |
| кати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће |
| ш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош у |
| уда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S |
| „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си |
| мехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју н |
| во и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад ње |
| крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетан |
| но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опр |
| га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало пролив |
| као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n= |
| овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после |
| > <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} М |
| огла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може по |
| Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито: |
| о, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћ |
| та Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, го |
| право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, се |
| дећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао |
| к јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да |
| нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду |
| ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо. |
| ршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверов |
| е Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у |
| томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерал |
| ило у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је св |
| планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике |
| могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ |
| та који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тишт |
| годишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно |
| причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и |
| це и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен |
| разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио н |
| бере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене кри |
| е некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Срб |
| посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" |
| ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p |
| о скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем |
| рговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већ |
| т крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо: |
| дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, |
| луку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења сво |
| а даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни до |
| и и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење из |
| .{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби |
| врши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} |
| рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика м |
| итаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да |
| вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уст |
| рска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам ре |
| а је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешав |
| узике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</ |
| њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов у |
| лош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз су |
| а нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писме |
| н био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трепт |
| к, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји |
| </p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> < |
| твари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одав |
| о с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та бор |
| <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се сп |
| говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела |
| ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и |
| (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе |
| p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је |
| адоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и пит |
| готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај с |
| S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов |
| понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да |
| ко се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изг |
| а Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још м |
| воумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала |
| ).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Кр |
| на.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајућ |
| лиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари пр |
| рски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава |
| држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и |
| се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише |
| г злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигн |
| , како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, |
| ли ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа |
| ао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— |
| зорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашл |
| месан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше срп |
| е девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, н |
| да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим неш |
| један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да ст |
| ан над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле |
| Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, ту |
| д благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу |
| домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те |
| То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим |
| јане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и |
| рај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се го |
| и да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће |
| бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Ми |
| здао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај б |
| .. — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пу |
| жда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођено |
| не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговори |
| морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да моли |
| име, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одг |
| вај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да |
| био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати |
| ити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је ск |
| аше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S |
| ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад |
| своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом |
| је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да осло |
| Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа. |
| разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога ниша |
| ољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамб |
| од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом |
| ра, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Л |
| их пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није |
| ди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се |
| век готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам ра |
| а је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорег |
| ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи. |
| ање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што |
| запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, |
| у у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те |
| о каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пе |
| е једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А |
| раз био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале п |
| о је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе |
| робе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију б |
| није, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се о |
| ве, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба |
| ам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} |
| ио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царск |
| ера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, |
| аву вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу |
| где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад с |
| и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 |
| да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква |
| су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога |
| уде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту |
| им се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</ |
| ли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина как |
| те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе ми |
| и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ак |
| ша у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <p |
| једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачк |
| Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима |
| >Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одј |
| сен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој |
| овод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губил |
| миле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била |
| ћи земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би у |
| сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који |
| живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана |
| брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишин |
| су, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, |
| ене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назр |
| у ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га ни |
| ћи последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за н |
| и у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Аз |
| е пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Алексан |
| рис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славу |
| из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где |
| S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и и |
| ву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив |
| кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних велика |
| ом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи н |
| свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута |
| олини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је |
| и о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се |
| се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, |
| е као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док |
| то друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, |
| кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за |
| — А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете мој |
| ка момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад |
| и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као м |
| по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном |
| трављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи |
| рнатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице |
| и, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак поблед |
| S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини и |
| сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, |
| баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone |
| nit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица. |
| ајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај њ |
| и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| рно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, ш |
| се и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за |
| сила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине |
| , као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору н |
| ке, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, |
| а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној д |
| тупно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и |
| и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учин |
| ашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, пл |
| то су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош |
| ога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по |
| и од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском з |
| даде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву по |
| д, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пал |
| о <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трош |
| Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за с |
| и своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника |
| је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чуп |
| >— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вуј |
| господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос |
| исице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку |
| <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна |
| ли он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш |
| мо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} |
| је ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разноли |
| акојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; с |
| зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најп |
| асте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађор |
| њима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, |
| ако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић |
| њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија |
| ма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада б |
| ко забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се че |
| поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Бео |
| у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Па |
| ући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку. |
| ојводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb |
| ња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на св |
| х мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се |
| {S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробови |
| од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја |
| што је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго хода |
| опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb |
| већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступ |
| рђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све |
| ени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним |
| > <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа |
| му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све |
| опаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је сте |
| е горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини |
| бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{ |
| очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде |
| е и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодос |
| апрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је зв |
| е српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу |
| Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Пе |
| увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена |
| е, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, |
| кочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно |
| апори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, ал |
| већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милош |
| те се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, |
| утно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он ни |
| шка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„ |
| Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење пр |
| е бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамнич |
| ти сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше |
| сно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу |
| тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их |
| ећ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу у |
| у даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и та |
| лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца ник |
| бе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све |
| а тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, |
| ик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега за |
| ности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је ла |
| обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош |
| о неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз |
| аху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је нал |
| {S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n= |
| домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и |
| > <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој |
| утала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да |
| се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај гол |
| а му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Мараш |
| сподство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калу |
| бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш па |
| з ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p |
| ој.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљ |
| је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по |
| ког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда п |
| ...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио |
| ажом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међут |
| о већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била |
| црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренут |
| коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p |
| говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има |
| ије кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд ве |
| де на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође |
| ио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакуп |
| света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и |
| ="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у |
| ти Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјар |
| атка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну |
| една једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у па |
| } Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упит |
| ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људ |
| е остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече |
| наног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем |
| .{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни јо |
| S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Ф |
| не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан по |
| Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра г |
| 3_C14"> <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1 |
| ало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило |
| S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је мин |
| ре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једн |
| а робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, |
| ка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како с |
| а, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!... |
| илош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити |
| тишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{ |
| ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веом |
| ву душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у |
| вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незго |
| одније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго раз |
| им могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове. |
| доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама |
| зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дн |
| ана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он |
| ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{ |
| ати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <n |
| био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријате |
| и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Ву |
| .{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Ни |
| гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} М |
| тен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише |
| цу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p |
| оја је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат су |
| ричињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао |
| и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти тур |
| и растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад |
| се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни |
| >У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био поче |
| била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем |
| ић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} О |
| преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, |
| дио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаш |
| немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад |
| ника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и п |
| е састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Д |
| , спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Дра |
| ом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би |
| ага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољ |
| у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни ра |
| опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевиће |
| езадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> |
| макла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глух |
| орђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече |
| се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмо |
| о буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Б |
| ву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао |
| ћ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмет |
| их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, |
| р.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је до |
| тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, |
| >— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не |
| ојеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује |
| Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с |
| турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и |
| проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан |
| се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако о |
| те из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, |
| S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и |
| p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким љ |
| ера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, |
| оја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мра |
| рима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на |
| своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — т |
| саном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели ов |
| и казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли |
| ца ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли |
| тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их дог |
| ледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дат |
| кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотл |
| ад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумад |
| ње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост |
| је ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погиби |
| еменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже зло |
| који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатиш |
| кићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} |
| тво!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима п |
| ећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и н |
| А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази. |
| оворе, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота про |
| шлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџ |
| ребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а ова |
| у и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је му |
| .{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћн |
| какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десе |
| рђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински би |
| ална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, |
| ога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштв |
| твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од < |
| едино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу |
| их десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту |
| град?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хе |
| еће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош |
| и својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи |
| сподара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на |
| аш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</ |
| Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто ј |
| о.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} |
| изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба б |
| Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S |
| вака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже |
| одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} М |
| ила ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако |
| у је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од т |
| је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се ј |
| рним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ би |
| аку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би поте |
| рску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила ни |
| и ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше он |
| бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и о |
| ашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће о |
| гова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђ |
| уку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јес |
| м и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгић |
| Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно |
| упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома за |
| о понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као |
| тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} |
| ила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хв |
| , гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, за |
| народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара |
| то и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога |
| ч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од |
| би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи? |
| да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бур |
| S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој |
| , грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се |
| овору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху |
| сти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је б |
| транама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у поче |
| .</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и порав |
| главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да из |
| ад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољ |
| <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуч |
| аће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не с |
| ратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</ |
| па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведр |
| добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана |
| ску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале |
| вилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доц |
| силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} |
| пасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му б |
| Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Ку |
| ота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад |
| а одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више повр |
| и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уј |
| у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и |
| опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бој |
| а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би М |
| ијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са д |
| о, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} |
| која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој с |
| од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друг |
| рске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> < |
| еси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и |
| ачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овако |
| <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> |
| а лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је т |
| </p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p |
| И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мор |
| ригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није н |
| се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га ниј |
| ој буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске по |
| трашни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало по |
| твар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене |
| га!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бри |
| најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га |
| а се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука. |
| на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и |
| име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђо |
| злати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред д |
| јатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја |
| S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш ка |
| но провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{ |
| ареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и |
| и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с тр |
| колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унут |
| лоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли |
| украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њ |
| секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пр |
| гу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужур |
| аде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе н |
| руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Т |
| ети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одр |
| је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубље |
| а сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало |
| , живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће |
| меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала |
| е у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се |
| оку од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, |
| радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би по |
| ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Т |
| земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да ст |
| ци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуд |
| им људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што |
| 91" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима |
| газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума В |
| SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно. |
| аљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јун |
| ли умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године поте |
| ки пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па |
| или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> |
| ло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат |
| Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди суто |
| бе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном |
| на сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну |
| дине.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од |
| дне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице |
| она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се је |
| да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљ |
| и су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да с |
| аскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кли |
| укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар ј |
| своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца |
| само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош ску |
| о пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, х |
| <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем |
| ица имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је госп |
| араном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио са |
| оју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретн |
| амо наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде |
| лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као д |
| е они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и |
| сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, |
| ш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну |
| , што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно п |
| е.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли |
| еко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких |
| ио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По ду |
| јекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздра |
| мо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтедн |
| утра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају свој |
| далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још с |
| Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахерен |
| </p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, |
| ад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> |
| памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у |
| овек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пус |
| p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, кр |
| <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p |
| рка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у т |
| оју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном |
| несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— |
| не сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се тр |
| </p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном прича |
| се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је |
| рела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људ |
| етљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину ода |
| олики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце п |
| да на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу с |
| — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="2 |
| > <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био |
| мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али до |
| једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму. |
| лава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бе |
| и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а др |
| ће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и ле |
| нако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учи |
| Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да |
| а је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унут |
| нда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нем |
| им.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Прев |
| повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је вели |
| ки топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Ко |
| и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огром |
| ло необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па |
| вуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се на |
| да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— |
| ађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у |
| ше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми |
| ђене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" |
| јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се |
| хаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја пр |
| <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, |
| доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео |
| ор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и |
| е.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном ар |
| и на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} В |
| ћки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутра |
| се, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, |
| остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом |
| етар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и |
| невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био от |
| дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше п |
| S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни |
| Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{ |
| здања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Кара |
| урцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досад |
| ћу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из |
| ћ са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у |
| и-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био |
| још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње не |
| аве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим |
| рушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бе |
| о поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим в |
| ово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone u |
| и не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} С |
| гледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му |
| чиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем. |
| >— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, и |
| шче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у р |
| љове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово |
| еде.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујн |
| о изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и |
| в сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све предста |
| отпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају |
| јице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко б |
| рен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа ун |
| о је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— |
| о полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет |
| украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош у |
| рбина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена и |
| мо у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и |
| , и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости с |
| , г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и љ |
| итарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{ |
| рушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да ј |
| јају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у |
| овод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајни |
| пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Мил |
| мори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S |
| n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њ |
| како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек беј |
| јевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба нао |
| молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да |
| <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа ук |
| ким трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама |
| унаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно к |
| ку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично |
| /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола бр |
| де и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грч |
| Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то |
| ске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се о |
| два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсече |
| промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, а |
| те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај дру |
| ће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> |
| пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече М |
| и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске б |
| е с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, |
| има ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје |
| сти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути |
| рати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрит |
| S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људ |
| ранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишће |
| ледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после ост |
| које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита |
| олибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и пре |
| , читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрав |
| пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело в |
| ече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наум |
| да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али |
| човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у у |
| млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то по |
| ек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{ |
| ња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџа |
| ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим диса |
| е може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зар |
| ало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета |
| у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са свој |
| pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле у |
| отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се |
| еро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а з |
| другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у |
| ђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела |
| у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да |
| не просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стол |
| сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, |
| па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђош |
| опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и уту |
| елика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве ж |
| едњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом изве |
| крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јаг |
| о у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код |
| бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но м |
| је ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <p |
| д голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребац |
| срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у |
| то!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас |
| о, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Нај |
| id="SRP18933_C5"> <head>V </head> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изрек |
| мевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о т |
| у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше гл |
| ојица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идит |
| узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред |
| <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати М |
| > <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и н |
| дговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — реч |
| одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — |
| та ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} О |
| очеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао ј |
| Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђ |
| римо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се |
| ваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бит |
| м браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{ |
| > <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} |
| <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али |
| агића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајо |
| часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио как |
| , Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више ниј |
| понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена н |
| страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с |
| врђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и |
| ужи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</ |
| старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените к |
| ој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тв |
| беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Как |
| шев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих п |
| лазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукић |
| а Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како |
| да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са се |
| теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то н |
| и то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> < |
| т часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у п |
| се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам од |
| о простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су под |
| еко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смера |
| агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му |
| ст најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што да |
| зом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну |
| свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не с |
| ити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно |
| рад с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" |
| ао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Ц |
| се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о том |
| је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а |
| дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, |
| људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се |
| родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један |
| раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио |
| е Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупље |
| еде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су о |
| митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало н |
| целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате |
| ађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан |
| и, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако ј |
| е мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бод |
| могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — |
| ци кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и |
| .{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и прог |
| — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p |
| Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> |
| </p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за рам |
| у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачу |
| чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке о |
| Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво |
| ог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати. |
| судности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопа |
| Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Нико |
| е и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S |
| а ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} |
| тудени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долаз |
| аст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкид |
| <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозо |
| јен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго ј |
| да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, |
| прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет н |
| закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити н |
| е Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело и |
| који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је |
| ади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерч |
| видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се труд |
| е чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни |
| p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадо |
| ка.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић |
| ска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица |
| са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шаре |
| ка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касо |
| 3" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, |
| Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С |
| Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} |
| ести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се ка |
| с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а |
| мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из гру |
| ла гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> |
| е Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је |
| ка од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио с |
| — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера |
| мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заста |
| није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прил |
| вину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменити |
| ваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је |
| ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три |
| спитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, |
| жила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код с |
| ма, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођ |
| ланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грч |
| арађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ виш |
| або код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да ота |
| а га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи |
| сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја м |
| чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан |
| ију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика С |
| уби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Ж |
| је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, |
| а.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа |
| ола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш |
| , од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, нада |
| рећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: |
| да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам |
| /p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упу |
| кама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка |
| .{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и |
| после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе в |
| дајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео |
| седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{ |
| еците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је |
| чка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} |
| по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n=" |
| Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, |
| ају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни |
| „Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје |
| убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да |
| мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не зна |
| до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} Пос |
| /> <div type="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађо |
| ного пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупај |
| гови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисл |
| , са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <p |
| е пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужи |
| ма и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву |
| оде.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну |
| аје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, |
| бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је |
| мало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које |
| } Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ос |
| како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја п |
| ; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јо |
| ио је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кне |
| народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика у |
| е.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто |
| да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити |
| ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У |
| а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогач |
| није синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све |
| слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Вла |
| {S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} |
| да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варв |
| ако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега |
| оворим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни т |
| о толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади р |
| ом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би мо |
| рчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав обла |
| овору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли |
| рђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у |
| м бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="29 |
| о.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селим |
| кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито м |
| м предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика |
| што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, |
| о доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и |
| руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једно |
| се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те н |
| јица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе м |
| и.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити о |
| атиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори чов |
| дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух наро |
| кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, уп |
| 8933_C16"> <head>XVI</head> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. јед |
| је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша ду |
| улејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, |
| днога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једно |
| колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, о |
| а приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао |
| Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ов |
| га, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв |
| ко 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се ж |
| аква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова др |
| пкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препир |
| , на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених н |
| ико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад |
| еке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу ва |
| нога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а ок |
| но од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто |
| ту и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва |
| а.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ов |
| што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајест |
| а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава тру |
| грали велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао |
| зир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две год |
| ена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се |
| њени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собо |
| убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — ре |
| о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да чо |
| купио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.< |
| се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко н |
| разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душ |
| 1" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском он |
| крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, в |
| нам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до |
| да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <mil |
| лоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако груб |
| ође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забрину |
| ђајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаћ |
| е допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нит |
| киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; |
| к да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — |
| ају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и о |
| Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цук |
| ше и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу |
| мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још |
| је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, |
| ин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена д |
| самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се исп |
| аше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сије |
| ао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику |
| ука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— |
| о ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упа |
| >— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један |
| ривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, |
| нула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се прав |
| који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побр |
| даљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролет |
| еш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два |
| згуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, |
| то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и |
| > <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на др |
| pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок |
| прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне кр |
| >Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на к |
| је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> < |
| свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио гус |
| управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — реч |
| нској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата |
| шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>В |
| о рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко к |
| ешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипр |
| јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p |
| лош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и |
| — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лек |
| ојих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке |
| /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухв |
| лављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа |
| е достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страх |
| сле и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је би |
| атао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па |
| ика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне. |
| да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а с |
| суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно р |
| главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не |
| орене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око ње |
| <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном г |
| га, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо |
| ав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађа |
| ић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној |
| умом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланк |
| вичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним ста |
| ења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада пон |
| ги свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђо |
| оге новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће п |
| ици, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада |
| но.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде |
| трашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме. |
| огине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на амане |
| зива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада неж |
| их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n |
| — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбад |
| односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још |
| почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад нек |
| ч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му ј |
| ена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...< |
| S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, |
| и и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу с |
| е и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив |
| правда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Р |
| ала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам прет |
| ђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли |
| утку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" |
| шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја са |
| д стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још |
| е, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту |
| о после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као мо |
| руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" |
| осила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илиј |
| S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скро |
| му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у г |
| на неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чиј |
| о је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањ |
| ред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе дво |
| .</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бив |
| азевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укоч |
| ретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатича |
| пет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку |
| х кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на |
| тари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p> |
| ша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра |
| којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских н |
| , као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као |
| рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</ |
| лаве до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако у |
| крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учин |
| поље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата с |
| је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљав |
| и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских |
| ад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на к |
| ика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, и |
| а.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и |
| је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила. |
| кић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда |
| чке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа |
| наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да |
| осподо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанс |
| арађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, зл |
| подара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краље |
| грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова по |
| ли да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n= |
| ата и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и у |
| ст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршк |
| змучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; |
| гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се од |
| мукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је |
| ру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у н |
| рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге |
| оворило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога б |
| привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље нач |
| чан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ниш |
| Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремиц |
| b n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и уп |
| главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи |
| наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казива |
| кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си |
| ниса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је |
| м смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <p |
| цире, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по ког |
| ти с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много |
| ам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо х |
| ом или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Тур |
| овати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче на |
| Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац |
| ице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — |
| тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да |
| вати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакр |
| и душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица |
| загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута |
| суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обичн |
| Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крва |
| ти и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако у |
| осле гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега т |
| дном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узв |
| свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени |
| ам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били |
| аном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај |
| <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— П |
| земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори |
| а снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страш |
| а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S |
| </p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке пови |
| нтересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Кр |
| омаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, |
| боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана |
| хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би т |
| немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев п |
| мо одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допад |
| ду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одваж |
| нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S |
| у опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у пом |
| а најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, |
| </p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p> |
| оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџ |
| ких народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто вој |
| с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То н |
| рчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе |
| је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с мин |
| х! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он |
| ктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуд |
| ку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке |
| алио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалек |
| лади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато госп |
| карао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић |
| аредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун з |
| во писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, |
| прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се |
| је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Је |
| n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</ |
| дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима |
| едни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој |
| Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богм |
| пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету |
| о поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом. |
| регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> |
| омаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p |
| лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загл |
| његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збри |
| и кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред |
| S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нис |
| но.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле |
| моли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био киш |
| ако се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се нека |
| а хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га |
| ему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом |
| тања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Хо |
| ајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али |
| топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнул |
| рђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно |
| итајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Ста |
| и је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Њег |
| "295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво ј |
| рђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапав |
| У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности |
| слушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} |
| родних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позави |
| рзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> |
| ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, |
| црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, шт |
| остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећу |
| се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S |
| о: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем т |
| се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да пре |
| е око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи |
| знателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорнос |
| аша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Аг |
| тра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је и |
| рски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред |
| је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак |
| главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} |
| мо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лич |
| од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, |
| елца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше |
| бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару |
| рагић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана кољ |
| b n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вр |
| то бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близ |
| овори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње |
| ове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбри |
| траховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредн |
| јче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на усна |
| која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке наро |
| азгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво |
| о густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зра |
| ој војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату н |
| и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у да |
| е, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то |
| ешио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано |
| <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам |
| е нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала д |
| бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док т |
| ле, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те |
| а да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе бе |
| снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса |
| само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму |
| и о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потап |
| — Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе |
| ежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и п |
| трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сад |
| порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на < |
| у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије. |
| ха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси пол |
| Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како с |
| му додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле |
| естак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђ |
| х и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учи |
| а око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{ |
| ве.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло з |
| срдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зат |
| м је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина б |
| ебогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатств |
| с у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски! |
| саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се ст |
| } Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту |
| а је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве. |
| ече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три п |
| — Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.< |
| е и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих. |
| разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стоп |
| им.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> |
| ру.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— До |
| не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашије |
| шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био ни |
| од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге дал |
| те ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све |
| то је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто |
| шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу измеђ |
| вирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци |
| шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она |
| али два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Ми |
| а, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а |
| мка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на сам |
| .</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} |
| ис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена |
| рци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његов |
| м Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и прија |
| но и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима до |
| најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предл |
| ах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, гд |
| ш се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шак |
| ест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело нек |
| ете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научи |
| аћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгр |
| /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка девето |
| гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју ј |
| а му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ов |
| мље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају о |
| а.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро |
| и!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим |
| Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</ |
| ерније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, |
| ођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{ |
| продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га сл |
| ем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки пог |
| на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима |
| и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршав |
| како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у свој |
| браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S |
| рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува ј |
| облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је |
| непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама |
| гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског |
| огледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и |
| овник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кн |
| га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} О |
| ет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да |
| зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} |
| не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно г |
| p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухвати |
| њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховит |
| мо су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктани |
| узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе. |
| ћи се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховит |
| рне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и праз |
| Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како |
| вања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, го |
| и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца |
| ајочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљни |
| га доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да |
| но.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, |
| брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије |
| ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здр |
| н од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, |
| исли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, к |
| Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо ост |
| цом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он п |
| да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себ |
| друбљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{ |
| Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки кор |
| амо гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђо |
| .{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и л |
| То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађор |
| раг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица |
| је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препли |
| еч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с |
| могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај |
| оворе Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше |
| S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев |
| рабар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет |
| толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве... |
| Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би |
| дао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао ви |
| добравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у |
| лане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Ар |
| едно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништ |
| у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводам |
| јице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело. |
| {S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Ср |
| Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало |
| /p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте) |
| ш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадов |
| која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Мило |
| ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вече |
| о по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интри |
| до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — је |
| ло свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Ста |
| су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе к |
| аме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се мо |
| Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сус |
| се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србиј |
| обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.< |
| } Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путе |
| е пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ћ |
| ва.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S |
| ило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре |
| ном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв |
| вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи д |
| и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Мо |
| рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је |
| у Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, |
| не своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити |
| еговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за опште |
| апци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</ |
| ме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штр |
| оседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним |
| наде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећа |
| ругу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала д |
| етао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p> |
| нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Ов |
| е би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ћ |
| и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међ |
| је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до су |
| а онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} |
| га задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим |
| ви српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после ј |
| познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</ |
| дозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ |
| онио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Пет |
| одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно |
| одара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун |
| ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три г |
| у?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми |
| дну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема |
| <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољни |
| во је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао |
| оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, |
| у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> < |
| ило по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је ј |
| три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А |
| ополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао |
| ултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} |
| е жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конак |
| леме муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од |
| нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет годин |
| аџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зно |
| од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена с |
| на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3— |
| о и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да |
| а ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и се |
| траховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а д |
| дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да |
| у, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, |
| . и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан |
| е гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су |
| пора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био шт |
| </p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од нек |
| ошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па |
| ква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> < |
| .{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљуб |
| еш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати |
| то тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква м |
| о у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као со |
| тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад в |
| била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асур |
| унаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало п |
| ко се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, сп |
| био 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</ |
| склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом |
| </head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без |
| грају.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Кар |
| осле изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегава |
| аља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправ |
| ња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису |
| рила 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Н |
| тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изв |
| "251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био ве |
| око потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и са |
| етлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" / |
| својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Т |
| ео.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и |
| послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и пла |
| ко ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је за |
| а из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећо |
| ем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, |
| шина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити |
| на тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да |
| д Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики |
| где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола |
| ве он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри |
| и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви |
| е се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће ка |
| шити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио |
| у, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунашт |
| отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они му |
| так у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што |
| готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> |
| естаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је м |
| мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живо |
| лији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био израв |
| прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина |
| е застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> < |
| а помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то бо |
| ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газит |
| родати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од |
| грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, |
| , те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други |
| давде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми м |
| S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и мног |
| ли одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} |
| вању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „ |
| причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На |
| аквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло |
| трани, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоно |
| ито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и п |
| ити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се мо |
| астанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је жи |
| ед савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреб |
| /p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, |
| одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазал |
| тања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву з |
| ће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се је |
| бија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно |
| , ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као о |
| /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечи |
| верење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су |
| речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће |
| несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их срп |
| {S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турск |
| е Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{ |
| р!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску |
| оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш наш |
| претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече |
| а браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би |
| буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник о |
| лим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађо |
| а, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово |
| , на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него |
| отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над г |
| адну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су |
| n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, |
| не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и |
| до?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири годин |
| ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Ка |
| те Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви |
| сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери рас |
| p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам ни |
| где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим |
| о је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је М |
| бра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с који |
| ље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> |
| <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} |
| Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоће |
| ако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како |
| ала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро по |
| ће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога по |
| људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшиш |
| р, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све |
| опастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очува |
| је, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми |
| је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућ |
| шло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су бил |
| робијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је |
| Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогач |
| вде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није до |
| Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се о |
| а да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњ |
| — А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а |
| а... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове не |
| ини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, |
| томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167 |
| вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком |
| д стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} |
| еће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — р |
| > <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додад |
| овати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.< |
| анашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радит |
| но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се |
| зненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито |
| о каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошк |
| Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао |
| унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код |
| ација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступни |
| из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез М |
| д једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад д |
| шање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 181 |
| нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црн |
| ети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло. |
| ри, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло ре |
| се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</ |
| ну.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па |
| /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петро |
| тавници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у ос |
| изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађо |
| оли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Ка |
| <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се поглед |
| ђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало у |
| ица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо врши |
| и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и |
| S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго |
| сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убис |
| ворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом |
| а прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одах |
| адиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуд |
| ош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу по |
| а непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</ |
| ихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је |
| отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га пот |
| а се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече М |
| ежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само |
| Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— |
| тарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди г |
| се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига |
| поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кав |
| га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, |
| ше!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се ка |
| и им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар |
| људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту н |
| поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и м |
| била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остав |
| моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хл |
| ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао вези |
| рца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p |
| " /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ |
| /p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје ро |
| ића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељ |
| и својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац |
| олац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га об |
| им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бит |
| } Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и са |
| ма загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових н |
| боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле са |
| е нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми |
| шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест |
| је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то об |
| згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо н |
| И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се д |
| мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да |
| ављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она |
| е и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не прог |
| ли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили |
| шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — уп |
| ица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он |
| ни за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Мило |
| рећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао и |
| , не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде саст |
| p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле |
| Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако ј |
| ли вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз п |
| Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p |
| па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, |
| Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко |
| да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Мара |
| ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и |
| се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао |
| и јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци |
| из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко вас |
| седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак под |
| вављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да |
| бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, д |
| помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и |
| лази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја |
| ично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војв |
| леда и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед м |
| м и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, ко |
| то одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} |
| и Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у |
| лошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с |
| ару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склон |
| сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S |
| а не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не к |
| ићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак |
| ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и ла |
| е.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да |
| жити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде гл |
| мили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађ |
| Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не |
| да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у |
| прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванск |
| мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачу |
| оше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за |
| љ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљали |
| нате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јак |
| Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Ру |
| је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од |
| народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио би |
| што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је би |
| p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је че |
| мњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буков |
| твар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног |
| сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар н |
| познати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију б |
| , а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво рад |
| чим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пуст |
| тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p |
| е; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Ра |
| те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали |
| добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} |
| >— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право |
| женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим ш |
| tone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Стар |
| срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана д |
| ни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} |
| нао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, |
| {S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад |
| , мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварс |
| ју на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — |
| мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци |
| рабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не |
| и, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружан |
| трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особ |
| оменио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, |
| а Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па |
| авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи б |
| појас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи |
| нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и |
| сија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строг |
| противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта д |
| — Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И то |
| бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и |
| и. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда |
| ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не |
| ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаће |
| а крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се ј |
| толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова при |
| а сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Кара |
| громном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош |
| се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и гла |
| се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, до |
| си се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу к |
| народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу ти |
| људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се наро |
| и ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђ |
| д сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не |
| ли и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што о |
| м побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био б |
| твену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу |
| грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо |
| е мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском |
| све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли |
| ове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и |
| ин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош |
| , полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{ |
| вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедн |
| чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једа |
| као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи ла |
| а...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека |
| х тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момци |
| ио везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, з |
| о креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђ |
| с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво. |
| сјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човје |
| уг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Г |
| није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S |
| и, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да уда |
| .</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је |
| Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као д |
| о ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</ |
| ворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} О |
| о особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче |
| и често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала |
| итала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од н |
| саће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те с |
| Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдај |
| <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час др |
| му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>С |
| га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „в |
| и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускор |
| ркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Кара |
| p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} |
| нали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, |
| хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине жен |
| двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двој |
| га да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред н |
| наду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема мног |
| аква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимег |
| } Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала) |
| Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ |
| напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође |
| тија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остал |
| n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталог |
| сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="2 |
| ао његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе |
| ројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари м |
| големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем |
| ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову |
| уна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св |
| како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну |
| есима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако |
| сте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву |
| и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, н |
| утарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена б |
| Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожали |
| .{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима |
| другљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разгово |
| у! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Ш |
| н се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се закле |
| ујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се из |
| би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а |
| — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим љу |
| <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не по |
| S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак |
| икну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гур |
| потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенд |
| љу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек на |
| .“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Ру |
| етру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те |
| што је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим |
| ојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стоја |
| ло је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују |
| кеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам |
| дећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само је |
| амо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре! |
| ишта.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд ма |
| н одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зн |
| куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слобо |
| ал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори: |
| коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и в |
| и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни |
| ке обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако |
| њост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p |
| себног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинск |
| ке српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошт |
| ољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали |
| заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетер |
| а пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи |
| > <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу |
| .{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била в |
| е добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо |
| Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?.. |
| о и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, |
| p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, |
| рати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом |
| он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па зајед |
| вих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чел |
| а га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>К |
| неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош |
| вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— |
| био.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... |
| ке очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је |
| е и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица |
| а везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђор |
| љу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоћ |
| рихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може |
| и хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и |
| и да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, о |
| и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором |
| ља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ни |
| је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичино |
| а невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би мо |
| ла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било |
| го, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А посл |
| неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и |
| онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја та |
| обица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше |
| степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут з |
| ако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је са |
| ти овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац н |
| умрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних љ |
| некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкри |
| ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — ми |
| > да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка |
| се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако |
| пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија ни |
| ед да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о т |
| ога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на ме |
| ворим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p |
| е рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану: |
| ако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— |
| S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже |
| “.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени о |
| реба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се вр |
| то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари к |
| те на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Гов |
| довуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уред |
| рагићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те |
| долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овд |
| другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} |
| прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пус |
| Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко ст |
| {S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кре |
| и чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су |
| ти могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што |
| да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они |
| лазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још |
| !...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачн |
| туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Ср |
| >— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачн |
| ажалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам |
| рокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив до |
| обудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то |
| ећ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се п |
| избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} |
| по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У о |
| а, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим г |
| допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни |
| тим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас |
| арочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и та |
| да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, |
| стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђе |
| ма одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n=" |
| амој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, |
| двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згле |
| дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као |
| српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не веру |
| и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Ота |
| и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних об |
| да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} О |
| шања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та |
| азио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с |
| >Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за |
| омоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> |
| те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и |
| у се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p> |
| ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док с |
| на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сва |
| е право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме |
| .{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабр |
| е може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Даб |
| склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише |
| чела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба бата |
| дголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и п |
| а чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упад |
| еба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> < |
| н лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртви |
| залуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка че |
| о вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза ко |
| овори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако |
| {S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао. |
| учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и ка |
| ладо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183 |
| ке као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге посл |
| моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Мар |
| у, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој |
| estone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадах |
| estone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је |
| не, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, |
| видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Ви |
| <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</ |
| најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над г |
| {S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за њего |
| поведао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очис |
| м, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то ко |
| {S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на |
| ве ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебд |
| елату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним у |
| ле су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори. |
| орио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он о |
| ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазил |
| ба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су во |
| рађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би |
| едеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> |
| пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се |
| али у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допусти |
| њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија |
| их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; мог |
| говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као |
| лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час н |
| увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме |
| када! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његов |
| S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не |
| ама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за |
| кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мисл |
| е ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разли |
| ченика.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се т |
| ли су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се |
| спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео |
| лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде |
| цима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о знача |
| сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке |
| се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно |
| S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, ни |
| !{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете. |
| ига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{ |
| ге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носи |
| } Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се с |
| } Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви |
| Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Др |
| о се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене |
| </hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много |
| Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему пов |
| чи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за то |
| иру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, п |
| аго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио |
| адају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и не |
| ез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{ |
| ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С кол |
| уче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би изда |
| с, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога зна |
| енете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да |
| .{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} |
| p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је |
| ировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави |
| вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на ма |
| јкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у |
| нојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ |
| штвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, баца |
| другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео глав |
| е и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Сим |
| ба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душ |
| збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, чи |
| тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је је |
| а сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новак |
| огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше |
| а и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је по |
| о да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдални |
| у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци |
| ћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикрива |
| же тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома |
| бог тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и |
| и и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је |
| ужје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изг |
| еко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он |
| шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су ј |
| едне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, ј |
| упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у |
| p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети |
| подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио што |
| души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а до |
| а се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ни |
| ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} |
| 933_N6" /></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим приј |
| а прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив д |
| Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и |
| ло преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка |
| {S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим љ |
| ари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>Посл |
| отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} |
| муша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој гу |
| >— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик |
| а од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни ми |
| Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су |
| а одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је |
| Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљиви |
| митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част |
| насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} |
| јвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска |
| а од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двој |
| е и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Ми |
| Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мис |
| ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> |
| <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима |
| де састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи |
| ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља на |
| некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молд |
| ло смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађор |
| Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да |
| /p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом |
| светници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род сво |
| м се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа) |
| ?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гле |
| а, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога |
| рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Д |
| ање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегдан |
| ст о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дош |
| ђене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук |
| одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек |
| е што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко |
| нао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано пр |
| гати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједи |
| чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао |
| пнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, ш |
| о великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали д |
| е великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кр |
| слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар са |
| ам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће к |
| каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би сме |
| о да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди к |
| сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и неп |
| {S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} |
| о наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије! |
| шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једн |
| пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку шт |
| мку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази |
| Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Ха |
| а и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки |
| е у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Срб |
| .{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и |
| оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се |
| ена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раск |
| раде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{ |
| који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја ре |
| е открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и |
| да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="20 |
| илош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако б |
| ко се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји |
| о Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Ка |
| препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и |
| посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод |
| ре.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти љ |
| не Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах с |
| решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он |
| њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Х |
| а.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турц |
| одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опас |
| д наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не |
| ој магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, з |
| у и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени |
| в, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и п |
| се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез д |
| ат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан о |
| главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађор |
| до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Ра |
| није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пр |
| њ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, |
| се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао ст |
| њ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, |
| ирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те |
| ен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> |
| гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</ |
| ; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затр |
| е.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толик |
| ије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су мах |
| необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој за |
| а скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме |
| це, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске гра |
| ву и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погле |
| дусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући |
| ада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-А |
| n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за |
| поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти сн |
| трах од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за са |
| е и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то ње |
| примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— |
| Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, |
| овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како |
| савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, г |
| е се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје се |
| народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p> |
| ви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не |
| спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ м |
| — А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар м |
| аво је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не |
| и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње пре |
| јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је ну |
| .{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин |
| } Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пу |
| ла убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p |
| ина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом |
| наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је |
| нда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, су |
| тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак |
| па за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је |
| нда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само |
| нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекре |
| ћ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с кој |
| ..{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше |
| да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показ |
| >Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима |
| S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по |
| за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Срби |
| јсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и ст |
| нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна срп |
| , угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{ |
| SRP18933_C12"> <head>XII</head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а пос |
| да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, |
| и сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или |
| ом јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске |
| им мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага |
| ака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— П |
| ђени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, |
| едузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, пота |
| јна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао |
| <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали |
| ознанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, и |
| није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљи |
| p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је у |
| ве-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је |
| кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па |
| пе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је То |
| Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ов |
| у са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не о |
| еле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним уби |
| оседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло мило |
| , која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је с |
| и узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић ( |
| егод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div |
| , отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Пет |
| — Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилич |
| аше сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати |
| овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он |
| сте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништ |
| па.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоста |
| аву онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p |
| вести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и прост |
| пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак |
| нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба |
| и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се |
| .</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њом |
| великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла |
| } Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што |
| гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Кар |
| ојена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p> |
| ких људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре |
| аца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко н |
| лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим до |
| рађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба бил |
| је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спад |
| ране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео ж |
| ко што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радо |
| е овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!.. |
| ризор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозниц |
| а, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас |
| жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти |
| реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетн |
| .</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвет |
| ијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, м |
| рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p |
| с леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није |
| и то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе |
| Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију с |
| свету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом |
| оградски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p |
| бар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{ |
| се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих однос |
| сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с |
| лава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом |
| у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су |
| држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погле |
| ош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о рове |
| и тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} |
| сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, |
| ћ био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} О |
| ешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не б |
| ће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у |
| оже, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати изм |
| к после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога чов |
| </p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рук |
| то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не и |
| ацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у |
| на и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело па |
| S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош |
| ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је вез |
| ским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ. |
| н разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао ода |
| рви требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и К |
| у.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> |
| лично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На по |
| гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао |
| екога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скел |
| м друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што |
| ама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње |
| сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да |
| ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлаз |
| ћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио |
| дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и |
| па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, |
| је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако см |
| спашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> |
| најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би |
| рније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо д |
| чује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правда |
| Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо н |
| ли.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи шт |
| азом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима. |
| у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p |
| виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{ |
| гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>С |
| у, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор |
| говога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} |
| године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда |
| заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше пр |
| е најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека |
| познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико н |
| S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не |
| S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он |
| > <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја |
| тац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена |
| Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је |
| <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошт |
| торији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необ |
| ростоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су |
| е не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао о |
| ја су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, |
| и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му |
| о су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или |
| жним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му ј |
| , ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="20 |
| могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дош |
| ека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изр |
| /p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, |
| м поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— |
| и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас сте |
| м срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, |
| ој историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и по |
| молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије ду |
| отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук |
| ецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бле |
| за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чи |
| ом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и |
| икога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим |
| аље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство јо |
| што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што н |
| мрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а |
| воримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, |
| дино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп вез |
| , истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова |
| чине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога уб |
| ру слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе р |
| жда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали отк |
| рађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу гран |
| се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а с |
| ухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени к |
| — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после |
| осечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако |
| се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, |
| Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена м |
| уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде ду |
| и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а |
| ио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијал |
| све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у |
| {S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пус |
| о.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те |
| е из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвик |
| влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да вид |
| ова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и |
| е, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се с |
| ко се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S |
| ичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{ |
| иват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечен |
| еници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати |
| ву, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српс |
| цеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијо |
| n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p |
| зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, |
| амо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим. |
| о очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је оп |
| це да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта |
| подар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир н |
| бодно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече ст |
| ешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p |
| .{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и |
| чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати. |
| а давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад чо |
| и могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и п |
| м гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих мог |
| де виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су са |
| есте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за у |
| ећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <p |
| .</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и рас |
| Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} |
| ћете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Ал |
| хвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се |
| вом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особи |
| га зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност |
| ређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и н |
| али војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година рат |
| уни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као |
| ужја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од си |
| оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се с |
| у шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Је |
| елентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, |
| да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</ |
| не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} З |
| } Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је ве |
| ратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, |
| Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n=" |
| из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У веч |
| 113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, |
| наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, с |
| па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео св |
| оновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо |
| ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note x |
| тали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је с |
| залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је |
| кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:< |
| надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна чов |
| уштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може |
| ти.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћ |
| с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се об |
| у покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу |
| ним мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из |
| ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драги |
| и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио |
| а је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, К |
| а чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, |
| враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мо |
| еби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом |
| ај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда м |
| један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и теков |
| руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узи |
| нежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од нео |
| о и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже |
| ако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека г |
| p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> < |
| а с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То |
| свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <di |
| аћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, как |
| ом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против |
| у томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једна |
| н тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и наре |
| кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали |
| се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> |
| устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а |
| па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји |
| оћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад жив |
| } А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читав |
| на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{ |
| ало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да с |
| ?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће |
| е га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док |
| позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио ј |
| а све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске |
| а ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и |
| ности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у им |
| трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, ка |
| но климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш виш |
| био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седн |
| се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакел |
| да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедај |
| о кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, |
| има.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненади |
| ="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си т |
| аједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно кл |
| погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не |
| пуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> < |
| мењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни о |
| Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога! |
| сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Меле |
| оумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, мом |
| ан и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испр |
| езо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњеч |
| .</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p |
| е све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али |
| кну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала |
| што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стре |
| ору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а |
| Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаг |
| д изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не беј |
| ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте |
| мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова о |
| узнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дуна |
| а.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих |
| ђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на |
| то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <div ty |
| труке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повуко |
| или упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега н |
| та.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско т |
| није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p |
| ло да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је |
| веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш н |
| они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране |
| так не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу |
| ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији |
| и смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код |
| — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, |
| ажари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде |
| е.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, |
| сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се |
| ="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако |
| или потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>М |
| е, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето к |
| д би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би |
| ли потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му |
| сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступ |
| чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако |
| .“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је за |
| ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против |
| до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и |
| >Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време |
| Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд б |
| да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозн |
| час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јам |
| следњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободн |
| мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> < |
| је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати |
| твари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <p |
| се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да |
| о једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у ми |
| и, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђе |
| чепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у |
| ио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не |
| откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> |
| пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седн |
| ако ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, |
| ањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођ |
| тарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац |
| } Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па коли |
| а и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе прав |
| сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба |
| /p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали |
| с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласије |
| су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за |
| нда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да пон |
| Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, |
| огама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо |
| а голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Др |
| е, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами с |
| а учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за М |
| е.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> < |
| нка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први к |
| „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</ |
| .{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се |
| "79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види |
| те то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели ра |
| поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="29 |
| бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ног |
| се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека устала |
| и Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p |
| ешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица н |
| мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок |
| војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} |
| е дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> |
| вац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању. |
| је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је биват |
| </p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бу |
| <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, |
| су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Цр |
| сним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш |
| оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могл |
| и.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима |
| ле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно ј |
| евао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да н |
| о се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за |
| бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вр |
| а народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најза |
| на мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога |
| окори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где |
| , а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{ |
| су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је |
| рујала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и прен |
| <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И |
| ..{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p |
| чеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутр |
| згледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита |
| аква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту |
| ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека |
| а то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} М |
| кажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом |
| Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S |
| и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојан |
| после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли |
| рата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и |
| данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверс |
| ве крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезгл |
| и књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прен |
| ме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже |
| дном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва мог |
| и.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао |
| {S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгур |
| љубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <mileston |
| зго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, ш |
| љег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољ |
| у види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, ш |
| 8" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним |
| ром се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима у |
| ао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља |
| боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопи |
| крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје |
| > <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у она |
| крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ |
| ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{ |
| не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао и |
| куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут пог |
| еду, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба |
| д су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је М |
| знога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још |
| овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ро |
| не утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло. |
| <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шум |
| ако је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку |
| а руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Н |
| из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Ту |
| у жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручал |
| чиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад н |
| ка понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве |
| ад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да с |
| ци.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Шт |
| са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имал |
| tone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа |
| колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p |
| поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то |
| ичао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду о |
| ца, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке |
| рат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва — |
| тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на |
| д дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад доч |
| сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и |
| и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цик |
| наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао |
| Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више |
| е ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда |
| ој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прир |
| било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, |
| и погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туро |
| пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на |
| е учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта |
| ком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно ш |
| Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види. |
| ијатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе |
| а, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи |
| а као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покуш |
| ш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање |
| губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, |
| као и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не |
| тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре |
| убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке |
| о да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb |
| следње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кора |
| варали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали д |
| је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаж |
| ревртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му пад |
| поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији |
| pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро пост |
| е брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће |
| еном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима |
| ом био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p> |
| и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био о |
| једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом |
| руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три |
| аред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга гла |
| обар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, ј |
| ећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мисл |
| ти му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вук |
| еда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него |
| одина, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да у |
| оже самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео |
| p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом до |
| есетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се гото |
| </p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опро |
| станка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> |
| ћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срд |
| о је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбиш |
| мично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господа |
| нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па |
| још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже гла |
| Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ног |
| > <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока! |
| ом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и |
| аси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S |
| , па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздан |
| зила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у |
| редата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је |
| ивање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци |
| ве велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено |
| је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l |
| , стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p> |
| тво она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме отку |
| се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу исп |
| ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна ж |
| љења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе свој |
| елики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према |
| г.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да н |
| и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, д |
| десно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено м |
| зватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде |
| е куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно |
| а и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска с |
| а, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види ка |
| мо, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> |
| а.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, |
| ни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне |
| ала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет мо |
| е смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску циви |
| аповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази н |
| с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да срп |
| зу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачуна |
| шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Мил |
| ариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број с |
| око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници вла |
| а стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахиј |
| е саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне па |
| е баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед т |
| а будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и д |
| изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али ба |
| ише.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцр |
| се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједар |
| су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали н |
| <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из |
| ла колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода |
| ибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две с |
| а заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу та |
| ије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву бор |
| у мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и јо |
| оложењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа |
| на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по велич |
| људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Пет |
| оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Д |
| .</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Кар |
| други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb |
| покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p |
| ћ беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да |
| {S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена |
| ступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуб |
| једаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрва |
| ља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја |
| боду српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S |
| и златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој ј |
| водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља |
| ли нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама |
| рујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисл |
| а, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се |
| би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дај |
| етурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За |
| на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете |
| ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше ми |
| чима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.< |
| .{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Г |
| држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто раз |
| унао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима |
| смеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Нико |
| ећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море |
| , наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од с |
| </p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господа |
| у се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крај |
| } Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје с |
| илош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало м |
| на српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема н |
| шлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда |
| летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи |
| а једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом кр |
| то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити п |
| а се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између н |
| .{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у цело |
| те...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да с |
| м, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му |
| а, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{ |
| едрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пр |
| о долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напа |
| пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде с |
| а је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <p |
| е крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да ј |
| /head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, п |
| еву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> |
| </p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на мес |
| не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у |
| сред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље |
| , бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно |
| убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, |
| звршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо ј |
| у! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— |
| кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вр |
| Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до с |
| Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> |
| рви се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n |
| о ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не у |
| а кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он д |
| као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв |
| као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Т |
| им наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи |
| вање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић п |
| ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине |
| песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне |
| а као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете |
| га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију с |
| , војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Ру |
| макао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда ње |
| ости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву бра |
| је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србиј |
| нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у ра |
| се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним |
| на и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топол |
| атио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени |
| , причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у |
| с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђен |
| на нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела. |
| ева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хо |
| .{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја так |
| да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, |
| .</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах св |
| кне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош м |
| а врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћи |
| ка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш с |
| о да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером какв |
| ије достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није |
| онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гла |
| сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ |
| ренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога савето |
| бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њ |
| па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нам |
| ени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; |
| ку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Р |
| азаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли |
| ко одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} |
| ао вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију |
| од на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је |
| је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни о |
| ко не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; уза |
| азум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с др |
| његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{ |
| ашних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ра |
| крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{ |
| и у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ј |
| ци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави |
| ањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао |
| ајопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов по |
| рну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, д |
| године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ћ |
| своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде о |
| засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх чо |
| није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси |
| Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голем |
| Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе |
| p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез. |
| о да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ ј |
| жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у о |
| а како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, |
| нази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} А |
| то је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне ч |
| {S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја са |
| тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на т |
| га“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Ист |
| један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто |
| ађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрн |
| дан лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да |
| мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, |
| и мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете |
| вор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују |
| м.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда |
| да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не |
| а нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стањ |
| мео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и |
| p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био т |
| сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је бу |
| из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се н |
| њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, к |
| и на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Мил |
| па.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id= |
| је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жр |
| дном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли оп |
| жали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако п |
| о, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па о |
| бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и ј |
| Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез |
| господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало |
| читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве сра |
| е отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду |
| неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош |
| а нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, |
| чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила |
| теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао |
| а, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у |
| ти.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{ |
| ојску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кни |
| {S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез |
| састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био |
| ква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од В |
| ст у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спа |
| и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црн |
| зврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљ |
| — Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у р |
| урчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија |
| отресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз нез |
| ом.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо го |
| ма.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} |
| грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јан |
| тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад ве |
| а махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему то |
| ћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима по |
| ни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Вел |
| џа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{ |
| у Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се до |
| људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то шт |
| рвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутци |
| дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако |
| } А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мај |
| кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима |
| с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да г |
| рђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милош |
| ога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме мак |
| "215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</ |
| о било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту трев |
| с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војво |
| а помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те |
| Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више поте |
| лером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем |
| пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сл |
| ли су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне д |
| па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна |
| ри овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде з |
| би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Кра |
| те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађор |
| ад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но п |
| ата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, к |
| друбљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и |
| ћ га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и прим |
| о тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— По |
| нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом ра |
| и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај в |
| итајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одоб |
| иганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша |
| кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити |
| сто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грц |
| али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турск |
| разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана |
| сред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила ст |
| владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез ј |
| је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом |
| је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њ |
| оре што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахн |
| што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби так |
| ема њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз ле |
| сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и н |
| није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао п |
| атова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се нап |
| о — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и ње |
| рилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Јо |
| лем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица |
| .{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред н |
| једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну гл |
| мај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} |
| држати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не би |
| погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да |
| попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво |
| он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} |
| и Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је т |
| могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је |
| рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја |
| њати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудо |
| чајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам |
| учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они |
| пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура |
| Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> |
| ту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али |
| у!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га |
| рађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед |
| } Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му он |
| <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам |
| где и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти гл |
| још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју |
| и причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „во |
| ћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала |
| рађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи |
| да било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из |
| ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ов |
| .{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар |
| м Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — |
| саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и н |
| дара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Мол |
| ђу њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим |
| ити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви |
| раво да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, са |
| Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опас |
| ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва |
| мо пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се раста |
| ојих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избри |
| вни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија г |
| ти.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја вел |
| да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољет |
| , кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас |
| сам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватр |
| они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам с |
| и људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њ |
| пеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и о |
| милом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је |
| нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад |
| рађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или по |
| p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За п |
| ажи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добр |
| човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, |
| истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им |
| помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак уг |
| први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србиј |
| ет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, |
| често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали |
| али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио а |
| а лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав |
| ке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> чове |
| — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су |
| овор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што с |
| није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај са |
| дсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их |
| оси напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене гл |
| у, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ма |
| таде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем |
| тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћ |
| м деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва |
| умрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и г |
| /p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жен |
| јдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир ов |
| ио исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служи |
| нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас дв |
| оше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могад |
| Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, |
| Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испр |
| е још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изл |
| .</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица го |
| он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља |
| е.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запитки |
| ћи последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежур |
| , онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — |
| <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који с |
| ожењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на распо |
| еле каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви |
| ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, ник |
| ју да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фам |
| двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска |
| у између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих ш |
| <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, у |
| ко Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p |
| им најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, ал |
| међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек одн |
| а се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао са |
| ознадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{ |
| Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лу |
| а, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која |
| и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак оста |
| е немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, |
| да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам св |
| и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је К |
| главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили. |
| бију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога поч |
| ...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретниц |
| p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у |
| 14" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p |
| ђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ј |
| и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у жив |
| ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је |
| ећ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људ |
| на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јел |
| д он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично |
| брже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све љ |
| а дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам сре |
| имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиш |
| ко дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођ |
| ине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, |
| еру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах |
| друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, |
| рке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка |
| Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све |
| ично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле |
| регрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Ист |
| е око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам |
| ојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар ис |
| .</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у |
| се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигр |
| или правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њи |
| Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош на |
| /p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени ко |
| еба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремај |
| моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће пра |
| штени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пишто |
| одар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не |
| екују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, м |
| ог краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала ле |
| ећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и |
| ре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би |
| оба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако |
| да.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка |
| је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао |
| Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ |
| лији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прод |
| дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три |
| кој и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кол |
| ери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да |
| рак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од глав |
| <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви |
| о сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се |
| далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на чове |
| пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па та |
| итав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање сток |
| Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „В |
| ка.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, |
| чути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни |
| борене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</ |
| један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости |
| ноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочн |
| с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем |
| <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да и |
| куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари |
| који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ов |
| рио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар о |
| p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S |
| а.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обој |
| на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцни |
| па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад треб |
| о разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и |
| о само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S |
| ужје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, |
| покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко |
| p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест го |
| ао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригода |
| и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрен |
| стима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућно |
| еме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало у |
| то и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несрет |
| да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је св |
| мо име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он с |
| ш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве ру |
| страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, сме |
| а Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господ |
| вати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и |
| <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што |
| Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шу |
| узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> |
| изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу |
| од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно |
| ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено пог |
| и очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кука |
| говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пр |
| тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура д |
| и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли саб |
| где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај свет |
| S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да м |
| ла бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као д |
| сла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је |
| Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се |
| ред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац |
| } Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у |
| олио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и |
| те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и отку |
| пске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове. |
| Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковић |
| , Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и пре |
| да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се за |
| не спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колониј |
| е Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— |
| ишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не мог |
| а у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је о |
| ије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим за |
| оследње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели |
| трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњава |
| било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је |
| о сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и |
| е тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.< |
| ну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хоти |
| оздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Ј |
| ња своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља с |
| <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два ј |
| једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себ |
| едан коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> |
| мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче |
| војимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешт |
| и.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго |
| , с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више наза |
| та ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако |
| .</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светло |
| е ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избрија |
| ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа м |
| такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу |
| ичајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души ос |
| затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи |
| тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је иша |
| н на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађор |
| ахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само ме |
| на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густ |
| су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају |
| роводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слу |
| ле се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато вр |
| их кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама |
| и Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке |
| уваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указ |
| а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта |
| по даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и бо |
| е отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била |
| борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре |
| го мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p |
| арађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест раз |
| У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p> |
| е рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио св |
| , кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и ни |
| .{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје |
| оворило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што |
| соким зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене ту |
| се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{ |
| до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} |
| цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га |
| старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Сто |
| ве олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Иза |
| к Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p |
| е нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и |
| тарац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га |
| на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није |
| ушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодно |
| <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу соб |
| ом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у |
| екад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа |
| , на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, |
| била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова н |
| стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори |
| аба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда |
| су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као при |
| ије о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишља |
| ахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренут |
| гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда за |
| рокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварају |
| и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи к |
| онудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао |
| /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Мил |
| p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се |
| е узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке г |
| аца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p |
| му се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у |
| олу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, н |
| и и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А |
| ашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, |
| Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под |
| дни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде п |
| че Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p |
| аред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чис |
| p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Кар |
| Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе је |
| н од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> |
| </p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> |
| , већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — р |
| ко!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе та |
| у Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Др |
| “ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је у |
| одсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини ст |
| овек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, |
| о у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале |
| ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шт |
| шен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, н |
| неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и |
| неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, |
| — „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и ко |
| ме грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет |
| ка од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врхо |
| се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранк |
| орђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревн |
| то те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у бли |
| овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио о |
| ише омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с |
| занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад ху |
| која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су св |
| Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — |
| А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, |
| го је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године ба |
| што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је но |
| p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се |
| се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на |
| марају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо |
| зад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у |
| их образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео |
| .</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пусти |
| је поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи ок |
| асејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека |
| двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија п |
| године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласи |
| одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала н |
| заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S |
| напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове |
| оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{ |
| ре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{ |
| одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлаз |
| .{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</ |
| пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубљ |
| ум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за |
| рну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, г |
| Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} |
| Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узима |
| > — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне по |
| ио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му |
| војих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе |
| имао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Помен |
| ине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није св |
| ита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слут |
| Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.< |
| рет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече |
| шљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе с |
| момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше |
| одине.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, д |
| ле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, вр |
| .{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, |
| неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и |
| Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до рас |
| јева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пре |
| а два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуд |
| само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред ч |
| или да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тр |
| ад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n |
| вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} С |
| синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за |
| је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућ |
| ицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> |
| ник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога с |
| до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калеме |
| одина ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље |
| еменита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, |
| о своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдосто |
| што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где |
| створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчког |
| средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога осл |
| ао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто |
| очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести |
| ким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцниј |
| ао да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У б |
| вцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и та |
| негиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задрж |
| вити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све ј |
| ед духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се |
| о јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— |
| пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме |
| Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она |
| ш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сиг |
| на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије по |
| не и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења |
| поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро ок |
| чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар |
| орност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умеса |
| еч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милош |
| волико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замисли |
| реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су |
| нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио |
| а се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} |
| д застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, к |
| их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огул |
| — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="10 |
| соким гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била |
| будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што |
| гов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће |
| ао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик |
| , што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Ка |
| о нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли бог |
| га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: прав |
| одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми каж |
| ја твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За |
| ао вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то |
| ет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, |
| че:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина |
| је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, ка |
| у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и |
| сили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај и |
| е Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад |
| {S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она мест |
| бесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без |
| , и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу д |
| у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава ран |
| довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље |
| о, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у те |
| .</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, |
| и и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међу |
| идео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> < |
| лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја |
| својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} А |
| ача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега с |
| к, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна |
| ом као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мен |
| огао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је |
| недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> |
| и да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разгова |
| ави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Тур |
| , она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у |
| и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађо |
| ао да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у сам |
| ати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, |
| и се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чу |
| в болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њег |
| у то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се |
| обратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора б |
| бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова |
| одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом |
| лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасни |
| њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао |
| ање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести |
| гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{ |
| помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p |
| Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је |
| ним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и ра |
| вна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и за |
| tion" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строг |
| оштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, |
| {S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једн |
| ном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се |
| врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све ок |
| а Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју |
| асна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брж |
| ми његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не о |
| оражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме п |
| {S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> |
| о се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам |
| амо оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима |
| гарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— |
| а моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да |
| то грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено |
| овори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S |
| ..{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сен |
| па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад |
| ске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у над |
| вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор |
| ="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у не |
| ечи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у нај |
| ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо о |
| и главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прођ |
| о криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S |
| лош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да |
| вет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што |
| дала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и |
| је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на к |
| зда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити |
| ији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко ј |
| ковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар |
| вако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људ |
| назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, |
| једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра |
| дим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену че |
| је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их |
| ступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</ |
| туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошен |
| с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зуби |
| пратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Ми |
| .{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили |
| инце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тел |
| цима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} Посл |
| су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је сл |
| ар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се п |
| .{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако не |
| од султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, |
| екао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не прот |
| <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја |
| мо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се у |
| p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и по |
| видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би |
| , а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћан |
| побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толик |
| , што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па |
| ли то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је г |
| еље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро с |
| као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном |
| авне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, |
| ивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, |
| да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуш |
| > Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> |
| осадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у пакл |
| b n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и |
| ело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње зло |
| е решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама з |
| з небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће |
| преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те исте бу |
| нџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Ми |
| ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он т |
| дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ м |
| апело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зину |
| вим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S |
| е добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба |
| воме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови |
| земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену |
| и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победонос |
| ном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, |
| p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбо |
| ови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је ве |
| ш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетк |
| >— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно и |
| ва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из д |
| цаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку |
| и, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику к |
| и ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и жур |
| и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом ру |
| ="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: |
| ију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, |
| не...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао ов |
| итрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори вр |
| евом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица в |
| политу.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред ње |
| духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит |
| забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ с |
| о ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира... |
| , Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где |
| > <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не |
| ој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У |
| S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казал |
| о му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он |
| орђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корача |
| сподар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах уб |
| Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сам |
| им крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца |
| ула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Кар |
| а се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својо |
| души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, шт |
| бије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађ |
| тојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је деве |
| ије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих н |
| тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање |
| су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Тр |
| инимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најп |
| е у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покр |
| Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У дв |
| <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је |
| свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Кар |
| може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} |
| па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини сва |
| е наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрт |
| дно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Так |
| кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пи |
| старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је |
| случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би о |
| с!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред |
| онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани |
| ом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели |
| пити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе т |
| били у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јеле |
| љом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрв |
| ак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га за |
| ичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусрет |
| р Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз |
| т на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити нај |
| Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао |
| ку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом куће |
| се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као |
| ени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по |
| старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам н |
| и један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многоб |
| ем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, се |
| се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врхов |
| редише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа |
| .{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни в |
| реман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а |
| .</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После веч |
| лит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће трен |
| је врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— |
| о обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије! |
| и имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> |
| аје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на распо |
| кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево |
| аведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити |
| а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у |
| гло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и по |
| ако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану пом |
| лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смило |
| да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече |
| бе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори |
| е Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одб |
| е Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали ск |
| о наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнак |
| клевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, где |
| улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, д |
| p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може |
| рсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, |
| ато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робов |
| га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вр |
| је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.< |
| укчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, |
| краћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипси |
| , а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно |
| одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми |
| г деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну |
| утио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи с |
| Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је И |
| чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече |
| а бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме зл |
| лати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ ја |
| на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се |
| а рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са |
| кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре |
| а остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у |
| дај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p> |
| .</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде |
| урака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш |
| ора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једно |
| под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети |
| штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чуј |
| две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му |
| пуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе неб |
| а ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађо |
| Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео |
| гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним |
| Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да д |
| а долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p |
| >Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој с |
| кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља св |
| и — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропас |
| ави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали |
| и тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако ола |
| у заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак |
| је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у с |
| p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би |
| ти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош |
| било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у нар |
| ни, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... р |
| <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је |
| вереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спрове |
| аш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и |
| а, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и ск |
| S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљ |
| мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А |
| у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} |
| на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великаш |
| мље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</ |
| ио „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству |
| p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не |
| песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> |
| ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је би |
| би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање |
| камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два ро |
| а дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> |
| и до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада т |
| Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком |
| у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга п |
| то вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па д |
| ече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кне |
| несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто види |
| а није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милош |
| њем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} |
| а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, |
| е на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно з |
| > <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, |
| и, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 г |
| S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се |
| оли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремиц |
| упи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне |
| атити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, нич |
| вила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго с |
| оје притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се поз |
| ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} Посл |
| лика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да |
| у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, |
| у моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по |
| да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност к |
| ваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Мил |
| " /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских |
| чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам |
| пехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се св |
| тетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је И |
| и неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — А |
| аво да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозин |
| речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је т |
| онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам пору |
| вао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онак |
| :</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једно |
| част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слоб |
| сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као шт |
| {S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања |
| {S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су |
| инули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али |
| не и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, |
| дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља |
| су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејта |
| х пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесап |
| лајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он |
| ре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасност |
| то српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — |
| е управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене |
| одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађор |
| рбије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону вели |
| ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем цар |
| зговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био |
| а онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте за |
| ијске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, пр |
| узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како |
| ne unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се |
| скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава |
| ађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде |
| {S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Сред |
| ну на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас са |
| смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{ |
| напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом |
| ају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи |
| ека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n=" |
| Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас |
| Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину н |
| се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је с |
| ћеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљ |
| ца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад та |
| p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда |
| знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Бог |
| ледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам |
| ко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори |
| његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Ту |
| воље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај |
| што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу посл |
| , ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био |
| ољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и сла |
| главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џела |
| чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви |
| ...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зно |
| етане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта |
| ите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбља |
| мо за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само |
| је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да |
| не одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два |
| је, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је де |
| после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и |
| старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заус |
| дозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, к |
| ј подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а е |
| да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а |
| а и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене пр |
| ..{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз с |
| <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но |
| вде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које ј |
| добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ће |
| азне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним прив |
| не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још |
| тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турц |
| у Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да г |
| и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, |
| а!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} |
| мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунто |
| де, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу т |
| срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с па |
| унимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро |
| то и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада ни |
| по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба |
| о баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да до |
| о у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војвод |
| ате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не |
| вога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у |
| причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у |
| ло све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и д |
| амог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девој |
| е.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали как |
| а цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даљ |
| олеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске. |
| ла богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у п |
| тру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и н |
| е српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима цар |
| вине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно к |
| цузе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на |
| ја је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турск |
| увише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да до |
| на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбин |
| а, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у |
| дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свика |
| р држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада п |
| и радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, него |
| рских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Бе |
| рупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? |
| бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и |
| ребало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош |
| ..{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока |
| од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђ |
| друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет |
| господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у баб |
| кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још не |
| неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, х |
| знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам |
| вени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи |
| ад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на уб |
| а маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се пр |
| вога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да с |
| света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају |
| тетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање |
| з друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа неприја |
| Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на о |
| члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што |
| <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, р |
| Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи |
| те нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођ |
| ји, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У |
| ила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву в |
| обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{ |
| и најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о |
| >Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских |
| могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену сна |
| и.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој та |
| уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли в |
| се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетерист |
| ка, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи с |
| радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивал |
| отово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у П |
| још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлењ |
| очито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са св |
| рђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да |
| </p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души в |
| ложење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалише |
| на шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p> |
| азговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p |
| , овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово б |
| стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у |
| људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Мол |
| по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајин |
| је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што ј |
| pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p |
| пријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> |
| е: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год |
| се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би |
| , господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ства |
| ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, |
| јежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа кр |
| ети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло в |
| >„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном. |
| </p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три |
| постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем д |
| ци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађо |
| дмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на С |
| е најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И |
| и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> |
| н за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и |
| римити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се |
| о сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свак |
| о, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље |
| притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако а |
| к амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга пош |
| ад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговор |
| који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како |
| откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то |
| } Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо о |
| м како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви |
| ви?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти |
| кли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина |
| има да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} |
| егиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав |
| , славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с |
| орђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад |
| — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинов |
| иво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} |
| ао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш |
| а и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била |
| ега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак |
| дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Ца |
| подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао пр |
| ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заро |
| да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако треба |
| главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</ |
| тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булуме |
| се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако |
| оз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обн |
| главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њ |
| у, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била |
| Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се |
| е проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драги |
| на да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима |
| оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, |
| ђорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имањ |
| > <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима запла |
| Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида |
| p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> < |
| ога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељ |
| е потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што |
| , и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад |
| у тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Ст |
| во дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, |
| му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош |
| .</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећ |
| } Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут |
| за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао |
| да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе |
| јећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био |
| је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, с |
| се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни |
| гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да ид |
| доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> ј |
| био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што |
| оли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја кава |
| чео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су о |
| у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ла |
| мишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> < |
| , она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти |
| , прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жи |
| анин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучк |
| аљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се |
| се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишин |
| имић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви |
| налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разл |
| м није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао |
| <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале |
| аће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — |
| да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> |
| ију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиљ |
| атеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и ве |
| не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> зд |
| на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Једа |
| цу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и |
| <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p |
| које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли |
| вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти |
| аци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац |
| еку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком |
| p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили |
| проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет |
| вета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније по |
| >Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} |
| ако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше д |
| ведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад |
| ма, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади ш |
| ега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај |
| p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“ |
| оше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стр |
| на зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на |
| врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, ка |
| лушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо б |
| ли га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: с |
| лазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију пог |
| p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, |
| е се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај чове |
| оги мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да |
| авао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово пра |
| днички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <mile |
| ко би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај с |
| сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се |
| већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а |
| ри не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, стара |
| рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом |
| сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће би |
| ш, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био гот |
| p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако мо |
| је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам с |
| о ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склон |
| част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополит |
| “ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је |
| Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем ра |
| служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у б |
| егла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он и |
| исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је |
| ша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и |
| а народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како |
| сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке љу |
| ивље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце |
| комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа прест |
| е страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> |
| ет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошл |
| ).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу. |
| лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце прокл |
| лим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с |
| ја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само д |
| ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино ј |
| поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговор |
| p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене ма |
| ли за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, о |
| ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А шт |
| крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима. |
| е испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} |
| скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, |
| и носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је он |
| има на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра стро |
| пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и |
| ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутља |
| </p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући |
| даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као |
| ђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Паз |
| <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђ |
| душан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у г |
| пне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад |
| алеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ов |
| амо овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем |
| .</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док К |
| били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с |
| а њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{ |
| есна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена |
| .{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би |
| поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с н |
| Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у д |
| одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога |
| у, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи. |
| пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуд |
| јим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе |
| заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, с |
| ољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће н |
| ечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине |
| ши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се |
| ..“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекне |
| ар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не м |
| ријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од бол |
| да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пр |
| егао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико |
| кама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сва |
| ар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, |
| } Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја |
| две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Кар |
| а башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женск |
| ешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на |
| а жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео |
| ови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале сво |
| то као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone u |
| јка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да с |
| зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он зас |
| з сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раш |
| ам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у наро |
| уван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру |
| рио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола |
| е, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вру |
| м се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се |
| и, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — по |
| е било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу из |
| зустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаш |
| } Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он уг |
| ксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевал |
| Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити да |
| да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље ср |
| гову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> са |
| о им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу |
| да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском |
| крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напушт |
| тничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило о |
| најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србим |
| оју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће |
| е.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на г |
| че она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети |
| и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и к |
| <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Ви |
| ађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право пит |
| спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и н |
| ли с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="1 |
| а сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ак |
| његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна д |
| {S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња |
| ко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прику |
| град и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али |
| кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким |
| а два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро наб |
| да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за р |
| не дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне к |
| већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријан |
| али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, о |
| кало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове к |
| ера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Ж |
| ноги у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљи |
| лост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу |
| дске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које |
| енике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли |
| мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да кр |
| шев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито изм |
| кој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стар |
| она, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега |
| и разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражил |
| p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али |
| S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гле |
| коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причал |
| арађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одла |
| њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S |
| n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је тур |
| је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочит |
| о с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева по |
| очекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици п |
| вом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре |
| ата годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герма |
| Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканс |
| амо сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S |
| ти не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте |
| љаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигл |
| чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не у |
| а верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које ј |
| у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе св |
| е.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S |
| <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — |
| у судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније до |
| </p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здра |
| рске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, ко |
| удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева вр |
| и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p |
| ито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца. |
| , овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењ |
| иштилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мал |
| n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памти |
| уги пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица |
| га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме свој |
| гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо |
| м свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене |
| сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле |
| ару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресеч |
| ије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јел |
| е фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" / |
| ва глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством |
| аћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, |
| ајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у |
| икивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе |
| данији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез |
| редност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напу |
| згине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После |
| ревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и |
| овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он |
| мном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбаним |
| ма, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а о |
| ав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника |
| бачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле |
| <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакуп |
| х народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка ш |
| и — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} |
| љи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се |
| ...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше |
| ских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој вели |
| ћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="11 |
| јвећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је б |
| лину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.< |
| че он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ј |
| трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако |
| раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо гр |
| дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита До |
| д ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Ли |
| .{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију по |
| рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните |
| рко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се бл |
| у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српско |
| p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с мате |
| зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> < |
| м и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се кр |
| лете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раско |
| исто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да |
| егову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Ву |
| овим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу мит |
| нопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Го |
| ш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну |
| ом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински |
| лушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се мно |
| исали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад |
| ом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз г |
| ед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издр |
| упљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је м |
| је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, нам |
| ошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд је |
| е спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш? |
| о расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда |
| диру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов |
| , прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То |
| као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>О |
| ру Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стр |
| их родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше |
| , сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегу |
| кој Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На |
| освети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Срб |
| не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао с |
| аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну р |
| вотињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајиц |
| који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је д |
| ма као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обур |
| бро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да док |
| о!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне |
| S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене |
| мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу |
| о живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајем |
| где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све |
| та дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" / |
| ј гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Н |
| обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доис |
| !...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, висок |
| ачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне си |
| а то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз св |
| турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign>< |
| прости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У |
| твило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха |
| и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све ш |
| Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па |
| ш молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам |
| Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки |
| који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и |
| да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ра |
| но, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклева |
| е неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кн |
| а се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадик |
| га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљиви |
| се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немило |
| , и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Куд |
| а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане |
| {S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, |
| ободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо п |
| мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као чов |
| најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубил |
| дело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разгово |
| рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> |
| атати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га от |
| ође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источња |
| иседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином о |
| етна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном |
| ављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Ник |
| месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, |
| онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине |
| јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је ста |
| чна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста |
| <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово |
| апутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у д |
| Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— |
| твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их п |
| {S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, кр |
| {S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назв |
| тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљиви |
| Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то М |
| на; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толик |
| и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуг |
| вето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђ |
| о измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је |
| и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чис |
| ди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и т |
| говетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак пл |
| близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже н |
| то је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се јо |
| аде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају. |
| свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, |
| их, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p |
| н дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи па |
| и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Мил |
| конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је |
| ио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквих |
| говора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.< |
| егов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу |
| робудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Н |
| трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову пору |
| з свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис |
| остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се |
| о поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док |
| оништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубре |
| пију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница |
| д? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти. |
| ини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће |
| у веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, |
| ва и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљив |
| p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима о |
| већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, |
| право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— |
| и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео тали |
| ен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред кав |
| са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је те |
| срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од сваче |
| брок, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Н |
| новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сироту |
| ежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим |
| , да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао п |
| нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p> |
| и главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била |
| , но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли |
| и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме н |
| милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Ш |
| топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два |
| за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болн |
| се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радит |
| м месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне посло |
| све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSection" |
| ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подун |
| ам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, пре |
| урност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Кар |
| , кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је д |
| ога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потек |
| мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; је |
| </p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао? |
| отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто |
| ица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљ |
| у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поузда |
| о с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ... |
| е и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учи |
| а, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби це |
| е све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живот |
| војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И а |
| сао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва ор |
| ам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може |
| не срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова ра |
| на да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако п |
| што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и оп |
| ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, та |
| .{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто ј |
| куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је рав |
| ву секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може |
| увај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Б |
| <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута дав |
| х могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се у |
| онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим сврша |
| војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посв |
| има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш |
| е изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да с |
| изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо о |
| њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} Т |
| е, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друг |
| њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран |
| Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мис |
| и окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само |
| а овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да |
| ињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и т |
| јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сј |
| и што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, |
| им стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао |
| то је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, нек |
| С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста |
| е није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, М |
| БОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи кој |
| показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="su |
| жно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести |
| {S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и д |
| х оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вра |
| х паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!? |
| рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господ |
| она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпу |
| ачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не да |
| тампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" /> <div ty |
| људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го |
| <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} |
| план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на |
| им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе |
| n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би бил |
| ћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јут |
| указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и |
| тенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се |
| ам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаће |
| авно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Д |
| и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о њего |
| старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, |
| арађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да |
| рпска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога ве |
| ао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благ |
| вај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађор |
| pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрд |
| учно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе по |
| ти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам и |
| ош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не |
| е тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде п |
| о оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа |
| </p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p> |
| ана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div type= |
| ремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с |
| дара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Свак |
| право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била |
| доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у |
| лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} |
| најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник се |
| јзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да |
| ародни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за о |
| ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној |
| дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако |
| ити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“ |
| , који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње срп |
| , те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би ком |
| м гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту |
| појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила |
| ар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повра |
| које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињ |
| у одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја |
| > <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> < |
| вање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнеж |
| љење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже |
| вали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у рук |
| бо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у |
| рађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак њего |
| замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку |
| је продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево ов |
| ађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је мук |
| тника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у |
| е да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или |
| рашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га ј |
| лашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити |
| ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и |
| а једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турс |
| а соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт пр |
| а.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људ |
| с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолск |
| ио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, с |
| t="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали. |
| > <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се |
| p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у д |
| ила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мучени |
| био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p |
| овратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господ |
| — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А от |
| знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се |
| и што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S |
| ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} |
| руби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену |
| p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш |
| отле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али гороста |
| а не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и оп |
| езан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова |
| рено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, |
| аци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као беса |
| а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у п |
| све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога М |
| мо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и |
| д Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу са |
| дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које |
| рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби |
| им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{ |
| ени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручи |
| сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му |
| во што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и |
| ај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и |
| ижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута |
| вако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Суд |
| ло!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповес |
| слуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вред |
| био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се с |
| <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је |
| војом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да |
| раниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили д |
| вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљ |
| натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволи |
| ћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједни |
| ло пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Ву |
| пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чи |
| можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су |
| а ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} |
| а тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су |
| ко би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропа |
| ађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах |
| и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би мога |
| Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун |
| кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као |
| времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му гово |
| нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција прос |
| ву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мис |
| од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у б |
| истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве приро |
| се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађор |
| ио покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком |
| и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда п |
| >И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> |
| чној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> < |
| <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да од |
| ве висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призори |
| а Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било |
| арађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога д |
| м упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p |
| ине бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p |
| едној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међ |
| онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа |
| <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш т |
| је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио |
| е бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама |
| еоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан чов |
| њен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале с |
| тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се п |
| ависности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је зан |
| </p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па ј |
| ђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, |
| раничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спре |
| иво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права с |
| скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгиће |
| ремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа до |
| >уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да др |
| а повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповест |
| авичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страш |
| мпромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP189 |
| те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће |
| крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош |
| ле за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познат |
| лосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обични |
| ор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже р |
| — А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало! |
| и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главо |
| 6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, |
| {S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до вр |
| ба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро п |
| охитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме шт |
| у.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез С |
| веде народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и |
| на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде. |
| њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рође |
| јицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећ |
| наутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије |
| где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту |
| {S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па |
| жен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, |
| њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румун |
| Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан |
| а ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој |
| за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош р |
| дама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада и |
| овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и |
| ији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички гру |
| дније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из зем |
| х глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању гла |
| Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно |
| им редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној г |
| га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и |
| и угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; |
| вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку зе |
| ут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он |
| Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам |
| вет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узруј |
| ришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он са |
| на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као во |
| , Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} С |
| <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорн |
| уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе |
| гасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из |
| ра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</ |
| вој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико запо |
| /p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше |
| опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драг |
| једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S |
| </p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се нем |
| д кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то в |
| зговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требал |
| је било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима |
| омку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у г |
| и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи па |
| после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије о |
| везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли |
| и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тро |
| ба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за св |
| , Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољуби |
| снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније с |
| о подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Кар |
| рчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка ср |
| оглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чо |
| ум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Кр |
| ево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, осл |
| анак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као ш |
| ћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ва |
| ило је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; |
| а Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месец |
| “ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе |
| он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} |
| то груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само је |
| ошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу. |
| Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели |
| х тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу пог |
| ђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учин |
| овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, ка |
| ошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> < |
| -Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти |
| е главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} С |
| во.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, |
| о меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Ш |
| у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па |
| } Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распити |
| међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, с |
| ација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: < |
| или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, |
| бенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су ср |
| тра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прос |
| рати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у |
| ступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као до |
| 85" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи |
| у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ |
| а ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у пет |
| љало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред ње |
| змеђу осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљив |
| клонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцн |
| тио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Те |
| цима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али п |
| во према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обаз |
| S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко |
| ко ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја д |
| рђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах |
| вде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово мо |
| а, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај а |
| и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио |
| или и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> < |
| кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да пон |
| о какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p> |
| ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се инт |
| ка и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их в |
| ађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Ч |
| ић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је |
| не улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим рат |
| ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој пол |
| о но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, |
| руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у ду |
| џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се |
| аучио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p> |
| Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под д |
| на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и |
| пској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и |
| кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, |
| небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу за |
| јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И |
| авала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а по |
| p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер |
| S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толик |
| се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} |
| офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се гла |
| д ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некак |
| ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бу |
| ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти је |
| иле.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које |
| био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекор |
| паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{ |
| али зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланира |
| зтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Мило |
| те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— |
| ио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ћ |
| онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p |
| остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88 |
| и се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу |
| од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној ку |
| се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздреши |
| се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то с |
| ражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо зал |
| иколу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> < |
| Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поро |
| .</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се дети |
| и, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање |
| веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући |
| е Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је м |
| чи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи ка |
| дари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива нек |
| аци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија |
| својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух гос |
| вић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милош |
| то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на |
| ко, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и |
| а после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је бил |
| угим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је бриж |
| унџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, ка |
| осле њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сир |
| нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао |
| и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада н |
| у седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки мла |
| за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да |
| после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где ви |
| Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а |
| био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу |
| >— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“ |
| клетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи |
| и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе |
| а Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана |
| ју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад |
| о је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бит |
| лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу |
| истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, до |
| рити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— |
| ла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је |
| му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело |
| се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз М |
| вечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на гла |
| снову тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и |
| али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканск |
| ="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке |
| на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два му |
| треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огро |
| ушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем ње |
| Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и ус |
| ити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најго |
| цаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољ |
| безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свог |
| ожеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем |
| на што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек |
| а тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно сред |
| у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бе |
| тину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један запове |
| ац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а |
| како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевиц |
| их успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробуд |
| ди најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страш |
| ко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима преш |
| ли су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p |
| ју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна |
| м и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да |
| сам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет прог |
| Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унут |
| у слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је у |
| Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата |
| чесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију |
| бом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе |
| лињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст |
| очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људск |
| Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, пре |
| стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ла |
| на обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би д |
| у пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</ |
| > <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу |
| зир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одм |
| ле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет з |
| једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа т |
| рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу |
| ничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је науч |
| Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали |
| .{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} |
| ију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једи |
| једати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни зави |
| није, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од |
| ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава |
| име, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div type="cha |
| уди да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit="subSection" |
| појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуч |
| ед ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за гла |
| а кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео т |
| рђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београд |
| ску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притиску |
| а твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевиц |
| ажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кне |
| а црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим трену |
| ам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити |
| .{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам |
| и; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет са |
| аве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећ |
| да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из |
| ат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару |
| да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше ми |
| реском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљен |
| живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва |
| РОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу са |
| и од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склон |
| је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кн |
| е би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника. |
| а ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати |
| негиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде |
| <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га пр |
| <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише зауз |
| ара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дан |
| ажити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити ка |
| о врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околин |
| езиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, к |
| а у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором ка |
| умом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи В |
| .{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на мо |
| удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј ш |
| црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и |
| неш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми |
| да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да ј |
| итог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома о |
| {S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вуји |
| ни по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића |
| ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} |
| рђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати |
| мци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио |
| <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају к |
| , моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам др |
| оси Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њи |
| и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те т |
| јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се по |
| је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С |
| ого живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, нај |
| сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њи |
| допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p |
| атке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати |
| ке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога зн |
| изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а |
| рава да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не |
| рити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и порук |
| у нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим нек |
| ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb |
| о што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколик |
| о година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и |
| е многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су |
| сле лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, ш |
| дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио ми |
| де је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, расп |
| имим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да про |
| пустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али |
| арића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> |
| ац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека ст |
| јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одаг |
| ико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би |
| богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</ |
| ; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после м |
| мо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лепт |
| е народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат |
| је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина |
| ло само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек к |
| теристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој |
| ти кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским власт |
| уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, |
| е две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голе |
| p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма. |
| уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе ч |
| шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцим |
| Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузд |
| не су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним бора |
| дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).< |
| ког митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту ч |
| Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље б |
| > <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта |
| за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p |
| арка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна |
| шао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу. |
| старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балкан |
| аховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опаса |
| за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и ко |
| тан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за |
| као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако |
| м један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наст |
| и Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно ма |
| одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.< |
| раше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено. |
| ицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напи |
| а, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} По |
| них дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, |
| знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право ј |
| ко поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотл |
| његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар ј |
| најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испреби |
| ирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они б |
| сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} Т |
| без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очиј |
| акше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме нар |
| Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помами |
| ји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом крену |
| ила пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, да |
| у и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вуј |
| ошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа |
| ахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кро |
| задња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачко |
| још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-д |
| Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговор |
| <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људ |
| било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној м |
| ту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђе |
| и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш и |
| богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, |
| ли ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они |
| , ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику у |
| а и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није с |
| е да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани оту |
| рђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му по |
| од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих |
| вој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Ов |
| затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих д |
| ујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} |
| } Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред |
| е чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене |
| спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се св |
| зад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ак |
| та и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма |
| ма, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с К |
| иришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и |
| продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> < |
| реклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну |
| ype="notes"> <note xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин |
| забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је |
| су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{ |
| уком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан |
| , па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га доч |
| да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била |
| њи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћет |
| же бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна |
| ени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога у |
| Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а оти |
| — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходај |
| ака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{ |
| крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијес |
| Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, |
| и Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без |
| авао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згод |
| из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових реч |
| адости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско си |
| по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га поз |
| акћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватр |
| не ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, т |
| тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, |
| ош гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик |
| <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса |
| премајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} |
| лио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбин |
| не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и ја |
| паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом н |
| ђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни |
| оји се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наје |
| изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац |
| У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} |
| ме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди тр |
| ашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњ |
| Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Ка |
| ам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио д |
| одине, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе |
| ађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђ |
| јица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} |
| аква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према |
| оме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се |
| Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољ |
| је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазв |
| ле што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, |
| не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Ми |
| имати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом |
| господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негоду |
| ражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни сме |
| Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је зајед |
| о, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога са |
| код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад |
| а ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава |
| бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила |
| Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад |
| на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа |
| имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Н |
| и испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до с |
| траха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То |
| о несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех п |
| свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда |
| да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и |
| оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у д |
| ак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и н |
| ече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не |
| шево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S |
| ој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милош ј |
| е из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p |
| тављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној |
| аље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, |
| од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога сумор |
| аду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напра |
| већи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веом |
| кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић |
| Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, ка |
| ало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде |
| иму и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно к |
| после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдук |
| — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к |
| стати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ог |
| чан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице прати |
| где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо ш |
| тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пр |
| ђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српс |
| етовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише с |
| зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника |
| ога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још |
| и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је н |
| умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домам |
| рајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, |
| ићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њ |
| Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешт |
| ћи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n=" |
| уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.< |
| аде.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у |
| лнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загр |
| — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Ок |
| еш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступ |
| глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово после |
| ој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p |
| ји је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога |
| ачин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предоми |
| Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, |
| екаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен по |
| Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружн |
| газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо |
| ављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова че |
| сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе |
| ко ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао д |
| хода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! |
| ек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он би |
| рагић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трепта |
| е познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесм |
| о јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, по |
| </p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</ |
| вести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> < |
| рне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад з |
| рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и в |
| дно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи |
| и ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, |
| .. — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, |
| у примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Т |
| е и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да |
| љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву г |
| ога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде |
| > <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи. |
| улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једн |
| арчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је |
| ву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Поче |
| ишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћут |
| одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мра |
| их одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у кори |
| био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{ |
| у могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истра |
| хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над |
| ито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али |
| родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађ |
| га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, |
| Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађ |
| јаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њин |
| е осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назир |
| велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> |
| а тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем |
| мео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Т |
| о је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стај |
| Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густ |
| зан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни во |
| односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и пл |
| ection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина |
| сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једно |
| било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, а |
| говарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гле |
| овој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милос |
| у победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећ |
| авна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице п |
| е, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долази |
| дрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време прол |
| рзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто |
| ше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бој |
| е спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Ак |
| тигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод |
| код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главоб |
| Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну |
| а једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје дра |
| утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао д |
| 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био у |
| којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао и |
| мрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен |
| лаве додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени чели |
| и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод |
| његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом жи |
| улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} П |
| ишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз с |
| ало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} |
| зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други |
| и био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не |
| с опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, ка |
| речишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Ц |
| ан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош |
| уке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала. |
| , па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, |
| ујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртв |
| лиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу поје |
| е на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, |
| еустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, и |
| оје су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у |
| дило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n= |
| највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и и |
| везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога пи |
| сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Ц |
| че на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти м |
| дух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдар |
| е Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника вез |
| арица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, п |
| а, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чи |
| {S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се |
| је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нок |
| љуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— П |
| крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прв |
| им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од м |
| а то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговор |
| и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не мо |
| ију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Сад |
| к су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху |
| ој, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доб |
| и план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европс |
| . најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" |
| ност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољ |
| ки изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест г |
| ас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> |
| требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone u |
| разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се |
| и балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ов |
| ЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само |
| S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки ро |
| е балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| , да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице |
| му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заје |
| реда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи |
| p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а |
| јине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стевано |
| ?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, |
| арађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, |
| } Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и и |
| њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет не |
| ен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се с |
| ај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас к |
| еговом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p |
| ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од со |
| Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.< |
| дару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од |
| ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{ |
| ="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што ч |
| војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са |
| совића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио |
| друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарал |
| онити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржа |
| неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу |
| них речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред |
| метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стран |
| чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p |
| уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момц |
| сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он друг |
| ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили |
| ди, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је не |
| лош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је треб |
| > <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>Посл |
| лажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима ка |
| је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушн |
| не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Х |
| hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само г |
| од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и |
| подару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар так |
| <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само |
| прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се з |
| ине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и к |
| свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, л |
| браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате м |
| готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и ре |
| многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина с |
| кне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио с |
| први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зл |
| дстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стр |
| ам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онд |
| „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вреба |
| згледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пу |
| није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али |
| ђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је з |
| остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Ми |
| ом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао ж |
| малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Пет |
| ео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стањ |
| н натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с |
| бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растови |
| је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у с |
| S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свр |
| е добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилик |
| ошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинут |
| Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика |
| ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове нар |
| нералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека зво |
| оћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено. |
| } А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на |
| да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је гл |
| , и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне |
| огине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд д |
| егде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати п |
| је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви б |
| 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку су |
| о Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је |
| лопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима |
| пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наору |
| ат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</ |
| агић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа оног |
| појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глав |
| показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новако |
| опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је |
| е!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, |
| и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером т |
| p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па |
| еба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће жи |
| о је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после |
| и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заст |
| Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко т |
| е били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанари |
| и број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и с |
| ути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено цр |
| посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе пр |
| па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме |
| и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да |
| громној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је |
| о поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим пок |
| а полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писа |
| отпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете раха |
| тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже са |
| воме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава зг |
| х и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те |
| p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је |
| да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћер |
| !{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше |
| потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац р |
| о да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте н |
| ом крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака |
| за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да |
| Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом |
| ли ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаш |
| е полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> < |
| у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице тур |
| ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује др |
| ло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> < |
| е да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и |
| у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— |
| сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише з |
| <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно с |
| ло је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ва |
| и ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли о |
| p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао |
| маман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он |
| риса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што ни |
| бије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред |
| ма, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити сл |
| мети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову |
| н од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="2 |
| која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.< |
| ислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали |
| сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! |
| је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црн |
| по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с в |
| ти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он т |
| ополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкају |
| и отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се р |
| p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, |
| з Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњен |
| !</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једн |
| и.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек |
| вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тро |
| </p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос. |
| с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; |
| огледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин б |
| јавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> |
| тар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продр |
| као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одго |
| е коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат |
| атових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испо |
| у сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо поје |
| властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан. |
| е у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да пон |
| једнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упит |
| раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити че |
| жани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бол |
| добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних |
| це, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те к |
| ни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близ |
| } Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи су |
| ле од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звон |
| аћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и |
| а јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични |
| е некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отр |
| аг дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега |
| </p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Споме |
| у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — гр |
| о се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад |
| уби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп |
| овима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незн |
| .{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жи |
| е може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому св |
| рђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по |
| позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, са |
| /p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама |
| ојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузе |
| е и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире. |
| ао окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, кој |
| околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на |
| грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању |
| рима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, до |
| трашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је т |
| ру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се ј |
| песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кне |
| у, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако бл |
| ежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице |
| година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке буду |
| дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отиш |
| о племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикот |
| а, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошн |
| , пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је б |
| ерне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали |
| Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових у |
| жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљд |
| и Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве ва |
| тету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујиц |
| дала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе су |
| а своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомо |
| ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Кр |
| азиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало посл |
| на!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је пр |
| бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане |
| ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док |
| — Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што ј |
| своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у к |
| е овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећ |
| урцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они пого |
| апила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазе |
| чево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола |
| се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице |
| луга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш |
| а, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S |
| к, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, |
| јек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Стра |
| шника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" |
| р ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски |
| к, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте |
| живати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Па |
| обној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, по |
| ове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3— |
| а који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош н |
| ени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За |
| погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али |
| окантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га сл |
| равцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазна |
| {S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не тре |
| " /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујиц |
| хата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли дол |
| аштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико ниј |
| шим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан |
| коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио |
| у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво ч |
| освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је |
| авом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен каба |
| рдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели |
| је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ћ |
| се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат |
| {S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као ш |
| тати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и д |
| је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме |
| овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што с |
| свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски вез |
| и и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би |
| ње.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар ок |
| Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то из |
| нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> |
| ти, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чу |
| авом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку |
| !{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ак |
| био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га с |
| рив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми че |
| би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би |
| показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и ниј |
| еличну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрат |
| их, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, |
| важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парада |
| к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, |
| прти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је д |
| > <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> |
| не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично по |
| /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа |
| град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти |
| иди, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се |
| а се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички п |
| {S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања о |
| е сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови |
| укама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да бу |
| тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску |
| виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узе |
| је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он |
| че:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако |
| народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе кашт |
| одару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене |
| оговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руко |
| био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан |
| док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наред |
| ну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој з |
| >— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и реч |
| тну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменим |
| тварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба. |
| Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми |
| је хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изглед |
| мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме |
| а ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p> |
| , да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кри |
| је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомиш |
| ао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око |
| момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, |
| да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није п |
| ене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.< |
| сподара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме |
| он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доб |
| н на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <mileston |
| убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је |
| ишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке |
| је стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне |
| ке бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено ру |
| лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош |
| ро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу |
| име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} |
| ека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он ј |
| е измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му |
| изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће глав |
| рца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра п |
| Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ |
| ош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Вез |
| мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако |
| то на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за |
| ском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим |
| лак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев по |
| >— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као |
| ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред |
| сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже |
| ћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој р |
| са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Ч |
| кленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, |
| то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме |
| не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у |
| ве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Др |
| лом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се т |
| ку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} |
| тане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила |
| } А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па оп |
| снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куд |
| то боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скре |
| чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који |
| одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови тур |
| јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци ц |
| да је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се з |
| варкавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим |
| е, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина сруши |
| и четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам ово |
| лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали |
| 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох ов |
| убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p |
| црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече с |
| } А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће виш |
| рђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па |
| <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> < |
| ђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од |
| } Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она |
| немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде пре |
| где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и оп |
| ију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљ |
| а се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, госп |
| пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити |
| егао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудри |
| на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар оп |
| } Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док на |
| {S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаг |
| заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, т |
| огла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мо |
| Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати |
| тати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махни |
| о добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку и |
| евоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад |
| ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнез |
| ин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кне |
| >— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе |
| ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком у |
| Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако |
| смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да с |
| , јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би м |
| >— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикн |
| м и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто |
| а где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весе |
| о:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе |
| се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једи |
| за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> н |
| ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.< |
| ред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво. |
| ан глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели |
| ила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња |
| ако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам |
| е оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао с |
| дгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> |
| би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Ма |
| и.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— |
| да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, ши |
| м, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и |
| а желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем св |
| /p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво |
| то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошапта |
| раховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет |
| аки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, д |
| се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало |
| арадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају ка |
| оћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико г |
| о је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово |
| е расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као |
| зван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратњ |
| ћевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где над |
| ције аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Ј |
| това.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на |
| е речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо м |
| ном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учи |
| опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зу |
| их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао |
| S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће |
| и, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имал |
| осао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше |
| и давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.< |
| ви лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам |
| е још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Д |
| малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузн |
| Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато ис |
| /p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгле |
| нут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме г |
| а телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> |
| егде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p |
| оље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба дава |
| е брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму т |
| зира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици по |
| ко би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> |
| Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српс |
| пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се |
| м тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скок |
| мо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мис |
| он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђ |
| ао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране ди |
| у; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да |
| н за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је прат |
| адве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прв |
| и и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се |
| амом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жи |
| е блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а он |
| бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у н |
| ет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још |
| рцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу ч |
| до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} |
| > како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и |
| е до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, |
| хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек так |
| и или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прос |
| да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све |
| српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, вла |
| е већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело и |
| рмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су м |
| манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 м |
| по и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n |
| човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехот |
| стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— |
| , слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не |
| ла у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, к |
| еније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим ј |
| помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се |
| и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде |
| <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — |
| име.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном. |
| шити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вре |
| ајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова од |
| канске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дел |
| елико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздр |
| х година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за х |
| њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— |
| .</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и |
| </p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, |
| аша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава гу |
| радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете |
| слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешт |
| налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес ш |
| > <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто д |
| ко изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо |
| орђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S |
| онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави |
| зго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим мах |
| ељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово ш |
| мину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био ј |
| се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од во |
| вати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата ши |
| /p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} |
| јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где |
| е дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</ |
| на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде |
| пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобој |
| ји никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и хр |
| а чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молит |
| осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи |
| ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да г |
| у са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} |
| ак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као д |
| /p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ на |
| а (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме ту |
| аклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злос |
| а али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи доп |
| срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти |
| доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кож |
| саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се об |
| ини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} |
| теним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и |
| ебало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Ма |
| се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се |
| арађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећ |
| је и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако |
| лагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на ве |
| ру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом |
| јска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Ми |
| власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку с |
| љескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; |
| после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, |
| овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књ |
| и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с |
| уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и пр |
| и његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, т |
| ет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубам |
| хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стра |
| колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено |
| у.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, чет |
| е се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — уп |
| у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто д |
| к проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају |
| рашне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, ко |
| ад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где |
| > <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне |
| ги блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, |
| азује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у |
| х био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који |
| уло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се за |
| оведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније љу |
| био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао с |
| осили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весо |
| <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, |
| заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно |
| шав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод м |
| ом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на |
| „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <mil |
| екрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и р |
| један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскор |
| ди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу |
| азговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће |
| е за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За |
| је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну да |
| рђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заро |
| , Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, |
| сврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред |
| — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n= |
| } То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и н |
| на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваљ |
| — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде: |
| ађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— |
| ало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Цр |
| рдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овд |
| и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он |
| ше сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у |
| S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, |
| за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију стран |
| с, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати |
| и ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— |
| љаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову п |
| итаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је |
| склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може до |
| ењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кус |
| уздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Ср |
| е помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, |
| ли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље |
| одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. |
| ица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> |
| } Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> < |
| ећ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</ |
| е ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну п |
| и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена |
| ...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо |
| стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у и |
| каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколи |
| ши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечи |
| ра опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва сило |
| S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао |
| естити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашл |
| иће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опа |
| иш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомк |
| о да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће |
| и главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи о |
| и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини б |
| ријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођо |
| , а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, |
| дно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слуш |
| докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће ве |
| т!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се н |
| како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу |
| , богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи гос |
| нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <mil |
| исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније |
| ара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет настав |
| p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта |
| .{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње |
| по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци |
| ш пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој |
| — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта м |
| борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што |
| обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али г |
| аци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> |
| ео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и пом |
| и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у |
| уса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су б |
| на, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло |
| ), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у ру |
| долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све |
| е на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље |
| Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још с |
| ађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ б |
| ута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су кра |
| им мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, |
| шње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поруч |
| тарац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ |
| > <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти ј |
| ћи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се |
| овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, |
| у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према |
| осед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да в |
| затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огр |
| аху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хај |
| е, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од боле |
| ад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други |
| и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога м |
| оврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања сврша |
| нани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше |
| пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше де |
| селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали |
| кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов |
| из голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред о |
| обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Ка |
| ико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и М |
| одио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је приј |
| } На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је пр |
| о и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој |
| усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремље |
| оћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади к |
| ко жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечер |
| у и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му пок |
| рдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе гос |
| ти новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго |
| озго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жи |
| ути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај |
| тили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањ |
| и нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с |
| ак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да |
| и су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отвориш |
| а Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Мило |
| ро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукав |
| ћи, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за |
| ом што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском |
| отов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба |
| сто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! |
| ет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље |
| стао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једа |
| стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зуби |
| вршину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по |
| им повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из ког |
| се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из р |
| владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milesto |
| Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; |
| о мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, |
| харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај |
| довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну. |
| т по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два цр |
| јало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издв |
| сне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, |
| капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула |
| >Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, тр |
| <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови |
| ро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи |
| онашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересов |
| уги.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ов |
| , згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њ |
| је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, |
| не очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S |
| и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је |
| и?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави жив |
| прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују |
| у сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кљу |
| ОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо |
| ко <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p |
| надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У т |
| ни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносн |
| ћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се |
| а узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски |
| ц Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Мило |
| ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Так |
| , и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити. |
| те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео уч |
| Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, |
| бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја |
| едели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо д |
| не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечи |
| гом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би |
| о?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ват |
| Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и |
| онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} О |
| да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу с |
| није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се с |
| ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати д |
| в?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова ја |
| д да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити |
| не питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре |
| /p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у |
| јица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p |
| страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред |
| и, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јан |
| зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад |
| Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он ј |
| егове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у побед |
| сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није крену |
| дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од |
| орђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну |
| вао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу |
| извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то |
| изао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> < |
| етку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више |
| ко би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би |
| учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари п |
| инутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати р |
| обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире |
| ели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је ж |
| служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда пове |
| е и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно |
| да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно |
| а и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале |
| теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Ка |
| Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над |
| је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње |
| о несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то пис |
| а, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи дру |
| је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо |
| тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једно |
| штини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, |
| ајмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније |
| известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица |
| имети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито посл |
| Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Н |
| ећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци |
| > <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја |
| бија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, |
| рује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују |
| у потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће о |
| отрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на исти |
| , малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се ника |
| , Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде ре |
| ој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, он |
| брајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, |
| ку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{ |
| повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нар |
| ај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.< |
| адости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Мило |
| један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убит |
| в.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ва |
| > <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун ја |
| ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости д |
| на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дан |
| шне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— |
| но му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруб |
| {S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом |
| е.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остра |
| о је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити пра |
| ђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после ј |
| дничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану |
| едном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација |
| м путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај |
| е.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви пок |
| требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Па |
| а први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да ва |
| је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али |
| p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахат |
| у „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће |
| еч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и |
| оследњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’де |
| е ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати |
| и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому с |
| ине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушки |
| , стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врат |
| а би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од |
| Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштин |
| уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ниш |
| он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затвор |
| Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клек |
| </p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић не |
| /p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама ш |
| а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!.. |
| главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А |
| је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која |
| спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убис |
| замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="sub |
| јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта |
| а.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних по |
| упно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди д |
| апу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога чо |
| е трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони |
| и сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут |
| омоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна |
| из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, и |
| киде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а он |
| мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они |
| p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљив |
| пита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скид |
| ела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове послед |
| шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још м |
| у реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — ре |
| ипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да |
| полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је с |
| } Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву |
| рајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује |
| само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...< |
| рску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу н |
| и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мра |
| у веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту ј |
| је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у |
| су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљин |
| да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим |
| вори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда нај |
| кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, |
| ва свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну |
| као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену |
| p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица јо |
| пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као |
| а ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, шт |
| кушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; му |
| /p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита В |
| он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S |
| !</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p> |
| дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова |
| гађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. |
| е од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја |
| ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> |
| од од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик |
| аслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хит |
| ла његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао как |
| ве то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!... |
| ућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега с |
| никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јо |
| ти:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни М |
| онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „З |
| згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му |
| и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би о |
| истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>По |
| шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништ |
| на рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари |
| е.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао пла |
| , а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан. |
| нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе |
| по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде |
| /p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, |
| као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, з |
| све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла ок |
| ењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између с |
| једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који ј |
| ој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов |
| а ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спрем |
| ућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У |
| ке градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације а |
| акву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и |
| сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Ка |
| диш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— |
| а ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лут |
| а боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S |
| ј Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој ј |
| нио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мен |
| идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, н |
| дске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве д |
| ав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцим |
| је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу п |
| ривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, |
| о!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како ј |
| и људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у ст |
| испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ће |
| води, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— |
| животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и и |
| p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао |
| и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Зд |
| а.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 од |
| у и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — |
| бунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пус |
| жасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се са |
| нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као д |
| p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безу |
| ?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби б |
| е, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жу |
| оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати |
| агањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побун |
| S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим нећ |
| тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задрж |
| м српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи |
| троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво п |
| и грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво |
| е и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још |
| и, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно |
| мами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине |
| је.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки спо |
| живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свира |
| ица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се и |
| м стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као |
| Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p |
| господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе |
| мао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на по |
| ок од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу |
| а; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу |
| е са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све |
| јску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала н |
| управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и |
| >— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Пер |
| ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво |
| те другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се дес |
| ва злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепо |
| призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ |
| рђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци пр |
| ару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овд |
| > <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању в |
| агали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русиј |
| вен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати |
| болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, ка |
| ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора оп |
| ету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то |
| ебеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава исп |
| итве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уре |
| м стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова б |
| о у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета |
| позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и ис |
| има је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година нера |
| много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у јед |
| много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење г |
| а ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло раст |
| аред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капа |
| веку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што д |
| утим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} П |
| еоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога рад |
| ја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па б |
| ашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и |
| руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад са |
| наштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седел |
| је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које с |
| екам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Миша |
| и место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на |
| а, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закоп |
| старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар та |
| а посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S |
| одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учиње |
| следње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао |
| ји је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се |
| е ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолел |
| омњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која по |
| ла је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мр |
| чаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велик |
| ају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош рас |
| пире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S |
| и српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њ |
| метнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљив |
| омишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше |
| } Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Ср |
| о да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд п |
| он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја |
| } Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душ |
| у земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, |
| желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта |
| .{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чу |
| у и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настан |
| учује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам |
| ило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до ве |
| а пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О ово |
| ајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки гр |
| оја би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће.. |
| ао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у |
| никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да |
| род на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога |
| оведа и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што |
| а гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милош |
| и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и нек |
| олдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским |
| чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратк |
| грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помо |
| јући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што пов |
| ам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), |
| сно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно |
| ак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чу |
| мати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> < |
| близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихв |
| дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> |
| иротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту |
| удо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаш |
| тоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: |
| {S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је пр |
| аш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак с |
| .{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокр |
| сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и р |
| кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зелен |
| природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да о |
| је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref |
| Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све |
| од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ва |
| све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите р |
| ице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко |
| етне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они |
| ћи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло как |
| раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још |
| Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, |
| ика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше н |
| ед онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све |
| но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена |
| дном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, |
| пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од ј |
| и је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгле |
| в.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>До |
| цају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који |
| будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му он |
| ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих г |
| живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изглед |
| орђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p> |
| ако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало н |
| ђорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом о |
| S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, к |
| ах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом |
| умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће про |
| м понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, три |
| моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па |
| а и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми н |
| падне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењ |
| ући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто ода |
| о: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које |
| би се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебел |
| ест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући |
| и све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме |
| утак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешк |
| , до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам |
| Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Меле |
| утрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило |
| Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSecti |
| њала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а не |
| е планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дањ |
| та врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на поља |
| је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гост |
| ади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{ |
| момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље |
| е могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећ |
| лали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или |
| рзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања |
| м, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу |
| е европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од оку |
| ци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени осм |
| ену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У обра |
| да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> |
| је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем беогр |
| Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише д |
| је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зену |
| слим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па |
| мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и н |
| бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно |
| , а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну |
| ружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо |
| нала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога доп |
| ести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми са |
| ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили |
| право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p |
| род почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратил |
| колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим иви |
| равила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, |
| бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бо |
| све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, |
| суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претур |
| да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три глав |
| к златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, са |
| кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да с |
| ука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, |
| у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што тр |
| ј ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке |
| ђорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не з |
| пис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то ут |
| за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; к |
| дати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се г |
| pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов с |
| најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно |
| днију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и |
| м мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chap |
| а познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви |
| још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсе |
| при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша |
| ди мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, кој |
| одили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега |
| овори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да ј |
| е среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједн |
| еници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове |
| и нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и |
| м.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ства |
| е узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом долас |
| тај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па |
| о си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страх |
| једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима |
| његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> |
| код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за б |
| погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би го |
| за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље |
| ост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наре |
| ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке н |
| поведа и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.< |
| д кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође |
| о и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем пото |
| но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о ново |
| де испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, |
| дано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обоји |
| ашнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" |
| так, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде д |
| и је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n= |
| певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрва |
| език пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене ос |
| лажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да |
| и кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли |
| о сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, |
| не и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се |
| ина носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се н |
| стано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Ка |
| гу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина |
| постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је п |
| р једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на ко |
| тром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха |
| највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="chapter" x |
| војим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да |
| пших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбо |
| Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помиш |
| у!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих би |
| неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажд |
| неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетв |
| д њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољ |
| ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> |
| о дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је осве |
| ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи |
| се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p |
| > <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свим |
| апева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да |
| а је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта |
| е ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S |
| јину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до |
| си му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до к |
| га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S |
| ина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>л |
| није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њ |
| лашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква |
| и кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да м |
| у се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих |
| т — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумн |
| ио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га |
| дем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема |
| би нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала |
| ачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај з |
| то је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под ја |
| да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна не |
| арашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао д |
| емо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је |
| о у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако ува |
| не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превар |
| о што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле |
| је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би |
| елео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јовано |
| Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цу |
| одице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били |
| има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{ |
| аливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, д |
| а црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, |
| м мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољ |
| ији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} |
| њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима |
| кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало ути |
| стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам |
| смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Н |
| о, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Р |
| правља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Мил |
| о, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика |
| опола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни п |
| ша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога |
| Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како |
| Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога |
| жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које |
| казивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убист |
| а откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, |
| та ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђиј |
| ане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, |
| жд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p |
| онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све плано |
| -Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам |
| крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога да |
| ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Ср |
| ик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Та |
| руштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно |
| > <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бе |
| ена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" |
| нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> < |
| ови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас троји |
| знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али |
| нима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Зг |
| {S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кун |
| p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао |
| неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу гос |
| S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њи |
| ти; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно |
| едан другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога |
| брали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како |
| нда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре ја |
| знавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана за |
| м, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, |
| је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек |
| обрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час и |
| ђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати с |
| Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве д |
| морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити ч |
| ли он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божиј |
| онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако п |
| на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о |
| о, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се зна |
| је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тума |
| ци.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртв |
| p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их |
| , заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадо |
| говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> |
| отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, |
| у.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седит |
| чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити |
| у је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кр |
| тни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и т |
| Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично |
| озната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод |
| ше по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако |
| ма крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у |
| Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам та |
| Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од |
| орђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и к |
| а видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежа |
| вога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепо |
| , мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море пр |
| дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило |
| а је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су р |
| га друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да г |
| </p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисаг |
| } Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога |
| ље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци |
| >— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих гл |
| знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улет |
| зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то |
| ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником. |
| нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то оп |
| да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се п |
| ј, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а нека |
| њи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав раз |
| причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам та |
| иже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла |
| и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих |
| ад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачун |
| ром; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам |
| омио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке |
| p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли |
| е још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка |
| о цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велик |
| енима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога ч |
| оље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p> |
| Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја са |
| оба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да |
| ло свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири |
| , па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Д |
| ?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутан |
| у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и на |
| еднички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не б |
| .</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он |
| твековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснућ |
| да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш м |
| да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по друг |
| ророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{ |
| је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне сп |
| њу и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна |
| љу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{ |
| ња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је |
| охано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро |
| о би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изгов |
| ио овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није пр |
| да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао |
| ба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другач |
| да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, |
| мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{ |
| здрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, п |
| господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио о |
| а, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, к |
| .</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нек |
| </p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека с |
| и се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се |
| ошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађ |
| ти Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, пис |
| свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике к |
| ким, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по |
| видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, |
| да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се уме |
| излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хт |
| руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам |
| у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} |
| е би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија б |
| аравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да |
| кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи изв |
| о што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дош |
| е био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није ро |
| родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајеви |
| ослао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, |
| ачин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко |
| о и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре сти |
| етнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да |
| навао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су зби |
| лико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова л |
| /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо д |
| ило у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видел |
| сталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни б |
| лоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душма |
| и, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Прем |
| S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме |
| а слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> вели |
| не и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет годин |
| а о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у |
| во.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ј |
| тојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га |
| и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, госп |
| то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, к |
| везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око |
| е шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан |
| лушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле |
| како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја в |
| правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми лу |
| оћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе |
| — Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, а |
| сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што |
| одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на св |
| лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је чове |
| синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</ |
| ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и т |
| Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа ба |
| р Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што |
| готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Ре |
| ропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити |
| ара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те с |
| твореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — |
| n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати |
| они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво п |
| угих балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште у |
| покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било жив |
| повести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је |
| питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први |
| " /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобо |
| рополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторово |
| рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p |
| исли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p> |
| па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то |
| кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија. |
| аком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везир |
| исму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врл |
| ле <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узет |
| га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момк |
| могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онд |
| сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек |
| , те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља. |
| ао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, гд |
| си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ват |
| то си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да |
| ене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто |
| овика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло ор |
| и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бит |
| ад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{ |
| пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово |
| ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами |
| ди, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно т |
| ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} |
| </p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика С |
| о, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикн |
| је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; н |
| , а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово |
| радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што |
| а мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па |
| , војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто |
| деш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Тур |
| орим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с они |
| ко велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, а |
| у, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови |
| е Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту не |
| пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — ја |
| ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукић |
| мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се |
| ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све ме |
| “ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако |
| ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Мило |
| идиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} С |
| ажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта |
| е излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али н |
| се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— |
| бадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се |
| — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређен |
| рже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је |
| >Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.< |
| ти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачк |
| га и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана |
| ватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако б |
| , они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, |
| ву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто |
| не зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом |
| p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у р |
| па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit= |
| — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S |
| м да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу |
| ахом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изгово |
| господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као |
| као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било |
| оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{ |
| задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, |
| емао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, р |
| најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом кам |
| не међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав |
| p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе |
| а зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још има |
| до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наје |
| мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, |
| {S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</ |
| не пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато к |
| е куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати: |
| ало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечан |
| диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од |
| од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико уз |
| између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секи |
| код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и |
| огу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум пол |
| е:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу |
| нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома |
| Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора |
| Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јасту |
| {S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се п |
| го натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; но |
| нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и обер |
| тно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду |
| е прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> |
| од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако |
| ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за |
| обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, ш |
| румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних б |
| у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, ве |
| ке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p |
| оћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доб |
| кне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само дв |
| је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„ |
| ти.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у |
| хате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наш |
| Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а |
| 9. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продав |
| лекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— З |
| збуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, |
| е треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка! |
| ак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало |
| ађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак |
| едан га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Мило |
| Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао |
| p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад с |
| ед чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти т |
| роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! |
| , ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га |
| везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, |
| одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два д |
| ујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштр |
| нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ вид |
| о паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, д |
| и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој |
| оремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Вик |
| уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања |
| и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда |
| .</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља |
| p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цуки |
| урака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки р |
| ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну |
| на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" / |
| шен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а о |
| ито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези б |
| .{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска ни |
| ке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно |
| Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископ |
| ије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по |
| ћи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но ш |
| танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турск |
| о, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они т |
| на груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има к |
| село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру |
| е пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, т |
| туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао |
| човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек са |
| де где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је виде |
| и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је |
| озваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зр |
| е, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провируј |
| е узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у нез |
| казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишља |
| да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у пра |
| гледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих ста |
| д важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>пара |
| p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Мил |
| били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој уг |
| еди овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име запов |
| агарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да там |
| он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушн |
| ђорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, |
| орђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред |
| шено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не м |
| ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се на |
| <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе |
| , његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар |
| „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том п |
| целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да |
| народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њи |
| ио решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво запи |
| ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти |
| бро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био туг |
| е јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезни |
| еизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства |
| мену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да до |
| ре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака |
| опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му пр |
| српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од |
| "39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Ј |
| е, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си |
| све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није кри |
| p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она ма |
| дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пр |
| ата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и с |
| бом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ |
| не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи ка |
| S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} |
| га-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина |
| да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се по |
| сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим по |
| то је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине |
| на.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, ч |
| ни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам и |
| 18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb |
| и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад ум |
| о одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} |
| збријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како |
| љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Н |
| а с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што с |
| к сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други у |
| а је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јат |
| > <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Ку |
| ко опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Вер |
| сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај |
| p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, дов |
| ћи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким ст |
| Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле доб |
| се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> < |
| бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се |
| таде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После |
| стану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе |
| дна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже |
| пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва ко |
| да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал |
| крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов |
| ејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} |
| аје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је |
| су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица |
| великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих да |
| човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је о |
| ав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном л |
| >Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потпис |
| о, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову кр |
| м у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, |
| моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од |
| ине, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код су |
| — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тре |
| заћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његов |
| је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А ш |
| убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо госпо |
| > <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљеност |
| рђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се |
| ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци |
| {S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он |
| рашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од годин |
| се, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p> |
| поредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао за |
| зе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде прибли |
| е и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, |
| у да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он о |
| м рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли |
| нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те пој |
| ало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као он |
| упили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са |
| помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.< |
| брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.< |
| тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њ |
| ешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан |
| а народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ с |
| е, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како |
| Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душ |
| ра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџам |
| Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе |
| ошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p |
| Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на кој |
| нају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} |
| ар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да с |
| идети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но |
| д Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То |
| д господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Ма |
| езир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, ка |
| укићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакн |
| онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад |
| Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их чест |
| оласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и дов |
| а дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали |
| а тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној јед |
| в. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Мил |
| S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„ |
| ијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни |
| е нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијен |
| ку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жал |
| ду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавил |
| , да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако б |
| јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од ж |
| ја је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав |
| шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, |
| убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе. |
| д, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта |
| ио закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од |
| ма, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крвав |
| јем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се б |
| у.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</ |
| ла исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се |
| еома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што |
| оће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} |
| ого пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави |
| јева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше |
| ене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијам |
| владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска |
| ти у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.< |
| јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу на |
| , у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито |
| усти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страш |
| ио Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за |
| ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбу |
| ечи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Ком |
| одне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржав |
| им пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека зад |
| ле речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опе |
| овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да |
| сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>М |
| прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету с |
| е користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим с |
| о да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му ду |
| испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе н |
| једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Шти |
| , да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима |
| ању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум |
| риве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и с |
| отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} |
| а покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грд |
| турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други забора |
| овињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седмори |
| ешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима |
| ти Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друг |
| н први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све |
| ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом |
| веће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога |
| а, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику |
| бројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> < |
| и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди |
| народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке прокле |
| имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово |
| од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако помете |
| уде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о св |
| и отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужи |
| гача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страх |
| ну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта |
| <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и как |
| отињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим |
| зо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана |
| е на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још је |
| а дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вуј |
| се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, |
| њкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да др |
| натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, |
| а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{ |
| заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би |
| је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је ј |
| ући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену |
| гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах о |
| проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да |
| што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...< |
| раво велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном |
| ве бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војск |
| ог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ва |
| вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одгов |
| о, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време свет |
| ја и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њо |
| ајамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, |
| ај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нех |
| е тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="1 |
| зумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</ |
| г дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p |
| м ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим |
| {S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је под |
| била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је б |
| м, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у па |
| иче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам |
| у умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он ник |
| сте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека у |
| коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од че |
| е Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи. |
| {S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} |
| су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки |
| ила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвиц |
| о пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где с |
| ирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београ |
| моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у |
| поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака м |
| научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пр |
| није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповес |
| да и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе з |
| то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јам |
| S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљн |
| узет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дел |
| м памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ип |
| не српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар |
| Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери |
| .{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: |
| моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> |
| запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скр |
| велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мен |
| иче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и по |
| одитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злоч |
| , како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види |
| ио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изаша |
| ду да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога тр |
| тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима |
| и, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Мило |
| издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо |
| мори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у сво |
| ме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поуздан |
| , а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дош |
| ју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку њег |
| у би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не б |
| ћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по т |
| м, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамил |
| ем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио п |
| му сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи ут |
| Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога |
| а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му |
| > <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне б |
| м.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку. |
| ак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође |
| пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико |
| иоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ћ |
| ло, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не |
| слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и |
| о у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у поч |
| ави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по |
| ако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S |
| аше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома |
| н напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но вра |
| у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво нач |
| га како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у |
| а он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод |
| {S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили |
| ће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савес |
| бравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда су |
| у чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој п |
| ао покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни дла |
| како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не п |
| p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S |
| вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе |
| јом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакн |
| о мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не |
| мена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ст |
| ив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито |
| ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (ве |
| поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу ово |
| е закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш н |
| (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Пов |
| излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{ |
| S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дат |
| могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати з |
| ија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и |
| е пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети ка |
| ош раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни |
| е, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и |
| јој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи |
| је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла |
| у је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видет |
| ије достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и стр |
| ј, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Вид |
| у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестад |
| кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.< |
| његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, док |
| ва претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Те |
| авој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује |
| н крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стаја |
| Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Сто |
| еко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да у |
| одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије о |
| он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име |
| је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, |
| одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митропо |
| орђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијски |
| о њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Теш |
| очепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе |
| сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше |
| ање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која са |
| ед људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна бољ |
| оже.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми приј |
| ство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго |
| сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо |
| та омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бра |
| хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и |
| цало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична жи |
| з мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убит |
| ало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— |
| ала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главни |
| ју, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватил |
| Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек по |
| ни је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога |
| Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одс |
| , знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, н |
| ућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, |
| о да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није |
| здишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што |
| ђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не |
| што ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му |
| 2" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом хо |
| а су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа |
| Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да |
| сио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што |
| о, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на |
| о лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> |
| во“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте д |
| ече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га о |
| у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало |
| </p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, |
| слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке свој |
| о се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не у |
| у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад |
| и би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и по |
| појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи с |
| сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред вези |
| био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела и |
| <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне ск |
| је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у С |
| >— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити |
| <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах п |
| али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета с |
| овечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију живот |
| жане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело |
| егова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити св |
| отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна време |
| <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p> |
| Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учин |
| к, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље |
| шили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош нај |
| се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} Н |
| амка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кај |
| и су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне |
| расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивек |
| био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он |
| прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та |
| о у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти |
| обрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и н |
| запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедни |
| забрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, |
| а понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи |
| важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али |
| и ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци ж |
| о је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе |
| што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Мил |
| ријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русиј |
| Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; |
| у, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> |
| анов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпоче |
| о гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— М |
| лош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце сво |
| у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоруж |
| о ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледн |
| — Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа |
| тински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пр |
| те кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијуга |
| ти Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и |
| ного чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је |
| ејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није д |
| о сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он др |
| о, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане |
| Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би мора |
| се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се по |
| пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то с |
| — Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад о |
| ни?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Раз |
| одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао |
| е отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српс |
| </p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим |
| буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, кр |
| ити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S |
| црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и ве |
| које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам |
| вести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одс |
| е крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су м |
| е замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Кар |
| сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. |
| главито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро пос |
| оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на |
| е, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испа |
| већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је |
| борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо виде |
| ред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи |
| ове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жи |
| и, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их |
| мо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родо |
| аш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учи |
| одару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала |
| ње.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на |
| лете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разби |
| ра који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе јо |
| </p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред бл |
| ђу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва б |
| икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољуб |
| 7" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земљ |
| о подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" /> <div type="title |
| ди три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога роб |
| адета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрште |
| осле њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго |
| и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb |
| а јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да ср |
| уло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет |
| пет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза |
| човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се т |
| е по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отвор |
| наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар чов |
| е и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" |
| оје тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усме |
| да у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима траж |
| бедама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљ |
| ченичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, |
| ила одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћ |
| војче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, а |
| И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што виш |
| авао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити мира |
| олико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ |
| ње балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по |
| место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко |
| тно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И до |
| за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.< |
| } Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и |
| ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p |
| сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се |
| а човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Чи |
| може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена |
| српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите неприј |
| ога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, ка |
| ној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је М |
| а скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати кр |
| душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују она |
| и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми |
| и Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p |
| олазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, в |
| и часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то д |
| кудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p |
| тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако |
| S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се тр |
| удим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?.. |
| м ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним с |
| то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} |
| поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво |
| бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинск |
| патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање. |
| </p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ћ |
| иговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђев |
| ам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречка |
| ога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се п |
| да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од |
| а свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање |
| а устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{ |
| ј ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и |
| а, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога |
| момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути |
| наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево |
| ћ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се |
| жасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа |
| о што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о дол |
| би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и ње |
| рацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о зна |
| их баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто са |
| д самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзин |
| и пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад с |
| у.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} |
| и опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да ид |
| у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео |
| дничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда б |
| его да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов |
| је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он с |
| ећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а |
| ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздан |
| рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема |
| аља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, д |
| па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен |
| о је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми по |
| говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и |
| ресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгиће |
| апије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Б |
| ; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш у |
| стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да |
| } На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, |
| ема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушн |
| овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не в |
| .{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда |
| носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је |
| ће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе с |
| мета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истин |
| лудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ћ |
| ар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просип |
| се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина |
| и би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} |
| пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне |
| ти се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} В |
| уши што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу К |
| предио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хва |
| они.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p> |
| тво?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то |
| против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји пос |
| {S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, |
| бе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и до |
| Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p |
| о.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те |
| ао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље. |
| ма, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи |
| стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} |
| а к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш |
| ти Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и сл |
| с кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути |
| ужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет |
| буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења д |
| љици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско |
| урског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је поб |
| да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мен |
| вори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пр |
| згубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, |
| осле додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње |
| тра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} М |
| pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија ниј |
| ан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих |
| а вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда |
| ли: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа и |
| ити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, н |
| продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S |
| у Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколи |
| чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај |
| ко њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, |
| опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина са |
| је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одма |
| кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат комп |
| све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да |
| иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распозн |
| Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој |
| — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренут |
| је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове |
| хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако |
| а најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — з |
| а, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он |
| народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они не |
| је озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шт |
| /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли |
| нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не заце |
| пасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, |
| но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они |
| и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије |
| ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, |
| тагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мра |
| тереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео х |
| ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која |
| вала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни |
| јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бо |
| неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним наме |
| гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је н |
| је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, |
| е било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} |
| је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, |
| ше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, ш |
| крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који |
| љубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појав |
| обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погас |
| из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сре |
| насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. < |
| та — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако з |
| ошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреси |
| Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколи |
| <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „ |
| да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлиј |
| кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо |
| ред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи |
| део је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до |
| а излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти |
| > <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некад |
| народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" |
| х народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и |
| о урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је |
| та, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — |
| ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој |
| варне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и пр |
| васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи |
| ре, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек кат |
| им му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, б |
| е усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен. |
| или на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их М |
| и?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоуми |
| ројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо о |
| да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављива |
| ина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се |
| ада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у |
| морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} |
| своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ће |
| по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћ |
| >О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљив |
| .</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед |
| а чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома |
| познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима |
| да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у |
| е појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру |
| латовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, |
| а били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне св |
| век, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без љу |
| шу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици |
| о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватни |
| бину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости јед |
| вуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре |
| о.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је |
| га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прек |
| брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако |
| оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже! |
| свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царс |
| овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго |
| уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло з |
| чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао д |
| рало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>К |
| ошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута |
| изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у со |
| хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — |
| ујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одм |
| то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало д |
| еди на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор б |
| ха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> |
| ена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд поне |
| оревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка |
| {S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распи |
| а ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два ч |
| о да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио глав |
| је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Д |
| одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да |
| и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и о |
| урци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош |
| ло свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако |
| да међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, |
| рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно |
| иш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрс |
| везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно |
| ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им |
| вору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо |
| стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на ду |
| ји да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен ј |
| ино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и з |
| p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих м |
| рђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозим |
| ат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља |
| ријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао |
| е жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</ |
| најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стр |
| ољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само с |
| , а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шт |
| свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> |
| а претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће |
| онути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крв |
| чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чин |
| рихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што реш |
| рви пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</ |
| вор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет |
| а је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Кар |
| на склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изго |
| и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош |
| рдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је бил |
| нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он |
| несе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Нес |
| годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Г |
| ли ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и гре |
| гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка |
| и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако |
| о косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражит |
| ог човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S |
| на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесн |
| Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да |
| сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га поку |
| казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре |
| — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, |
| био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих п |
| овољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добр |
| погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> п |
| , особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси |
| као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Ц |
| то, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и |
| може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што |
| /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мисли |
| браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто он |
| и народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти друг |
| b n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.< |
| ез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако как |
| чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учин |
| то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{ |
| трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главн |
| не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе дав |
| да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џела |
| авџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаран |
| тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли и |
| а му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сме |
| чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницо |
| е верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан |
| о ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба ј |
| је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се с |
| ке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> |
| и, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где с |
| о би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађор |
| , доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="19 |
| растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне |
| врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како с |
| који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и наго |
| .</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ће |
| ласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, |
| да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички |
| {S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле п |
| дба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> |
| ла сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и |
| Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницам |
| момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао њег |
| рвашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! |
| ати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <mile |
| би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Срб |
| пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бо |
| шли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} |
| разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа о |
| мо срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је |
| е.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица |
| а, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгл |
| ата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А |
| ле, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа |
| ању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше ч |
| утација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: |
| одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез М |
| и, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак л |
| , или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све боји |
| м својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Тв |
| м свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је ме |
| е разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што |
| их. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију |
| ак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> < |
| де, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптужи |
| рке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и о |
| <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове |
| ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сиг |
| оба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" |
| у прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невољ |
| вно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двоји |
| Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огро |
| чно осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија |
| , ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он та |
| </p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома и |
| ни одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“ |
| ђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p |
| како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не |
| де да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p |
| би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} |
| етно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде |
| овој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није мога |
| лаву.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Бе |
| супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма сла |
| била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакоја |
| ет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме с |
| } Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се |
| >Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никол |
| слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једн |
| дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је с |
| гову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но |
| ка избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота |
| га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије |
| а, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо |
| " /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од ка |
| рашан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледа |
| ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је |
| рђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врли |
| и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ м |
| чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно |
| си какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крет |
| ак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту п |
| није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска |
| би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би н |
| данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда |
| је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгину |
| глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> < |
| о свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога |
| већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи с |
| народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима зав |
| је, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; не |
| Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно |
| и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну |
| високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова би |
| ако се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} Пос |
| јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије |
| жим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, |
| купљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на |
| да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први |
| , Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Ни |
| нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају свој |
| оманду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе |
| старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извука |
| и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за ј |
| S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија |
| <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засви |
| прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрест |
| резати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово |
| угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео |
| ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на ње |
| ошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балк |
| S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако тур |
| , кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске во |
| је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у слу |
| ога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покраји |
| све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога с |
| зним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна тр |
| ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било |
| ам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем свед |
| крипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробер |
| а, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред отки |
| {S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и ра |
| а рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни среб |
| хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи с |
| упљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога ј |
| шњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пус |
| бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла |
| и гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство |
| би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p |
| p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p> |
| не жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у доб |
| вини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодо |
| д се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи г |
| у, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} |
| есто и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада |
| а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, как |
| у омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић |
| екушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угод |
| јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у оч |
| , мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако н |
| рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута |
| је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> < |
| напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да п |
| да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Мом |
| на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасл |
| 42" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњ |
| кога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе |
| Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет |
| и за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као |
| једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у |
| и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема др |
| ладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод |
| кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану |
| едром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош |
| играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру кој |
| и Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господст |
| руму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико бруј |
| вета врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на по |
| гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> |
| рђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> < |
| кић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би |
| екивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оруж |
| њом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одг |
| ајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем д |
| а нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад |
| , разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С ра |
| у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћн |
| ости борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, ча |
| , да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> |
| то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти |
| злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку р |
| Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на |
| у који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p |
| код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу |
| ја и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огреши |
| дних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песа |
| даљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници |
| а нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и д |
| е су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на |
| а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош ј |
| ражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње |
| удбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су |
| ом, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам |
| евац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатк |
| е ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} |
| у у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, |
| } На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знан |
| и, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се на |
| веде говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не ум |
| Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било |
| и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, как |
| и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се п |
| лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лан |
| јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали |
| пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака на |
| не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Вид |
| .</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; н |
| ламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрп |
| врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су |
| ценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсн |
| Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било |
| ради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао |
| Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољ |
| не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набр |
| рагића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га |
| буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав |
| наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, |
| или су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то кол |
| са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео мла |
| распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни |
| } Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплаш |
| по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све |
| еликог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке велич |
| везу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачу |
| к чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове |
| исковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош |
| и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен бу |
| Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> |
| колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше |
| махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима |
| три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају тан |
| у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, |
| >Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} |
| .{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да прос |
| е, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и дај |
| /p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у о |
| дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза с |
| опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверн |
| атељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом к |
| лош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош |
| /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по вел |
| едро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вај |
| отив, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и уне |
| Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори |
| има и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска |
| Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што за |
| адоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаш |
| м, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{ |
| .{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S |
| као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђ |
| у, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар |
| за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од с |
| угим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове |
| да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко дру |
| учен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави |
| е где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у п |
| вала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Как |
| ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсеца |
| је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њ |
| кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад м |
| ну се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овд |
| шине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ |
| порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb |
| а од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међути |
| е пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра с |
| а човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у |
| ло и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} |
| адишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли вез |
| ускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на њ |
| рни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p> |
| се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак |
| /p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султ |
| крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса |
| накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ |
| он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</ |
| да.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Ба |
| њу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше д |
| окољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело ј |
| После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала д |
| , али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз |
| е зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они п |
| , убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече гос |
| и горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе |
| ланула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помеша |
| може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује и |
| аста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и о |
| кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војвод |
| ни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џино |
| шта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене бого |
| о на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чел |
| словати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је п |
| историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му ј |
| о небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S |
| запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зи |
| а — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма |
| </p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док |
| а изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, |
| ли куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? |
| искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подру |
| и се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио |
| рве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљ |
| и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и р |
| ко обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свак |
| ојело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скид |
| оме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на |
| да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да р |
| <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахнос |
| ране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, неред |
| една жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>По |
| 224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разја |
| ју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што м |
| лутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више |
| тара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како |
| обни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ју, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не |
| није.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде |
| ала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како |
| да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстарил |
| анак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту |
| и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Ср |
| <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро |
| ам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијен |
| ајзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећ |
| и само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из т |
| живи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Ро |
| уше није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до н |
| е, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика! |
| .{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али н |
| њ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с |
| ра, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало |
| по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку мар |
| исте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се мог |
| ма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро за |
| , из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пре |
| а развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да |
| од нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до нек |
| бну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Са |
| ац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и п |
| поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном ру |
| n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу |
| ead> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говор |
| турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама дов |
| склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све |
| мо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, брац |
| к угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један друг |
| био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко- |
| дело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема и |
| пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и |
| јући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони |
| одно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мироват |
| баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, |
| "299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде |
| у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни срп |
| душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} |
| потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујиц |
| да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између |
| , родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробн |
| че Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p> |
| сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на ко |
| особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која |
| p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти п |
| а овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето |
| собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији. |
| нствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да извр |
| Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију к |
| ке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да |
| оша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер |
| ко би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.< |
| олу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и о |
| улкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод оч |
| онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша |
| је Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су б |
| ао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а |
| е, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p |
| матра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само пр |
| жд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њи |
| ву разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дуб |
| сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим љу |
| с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле |
| растичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Гора |
| посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за ми |
| гић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама |
| још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, |
| ало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти зн |
| уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S |
| шеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више за |
| S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Ка |
| али?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас |
| извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, м |
| у се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори |
| е из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одаш |
| у идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не |
| ма јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити |
| секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћ |
| ди о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на |
| Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку |
| главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| незом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Ш |
| о спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</ |
| , исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} А |
| и — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариград |
| а нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и т |
| о поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав |
| .{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташ |
| елога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после нар |
| руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} |
| тивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су в |
| стадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, |
| остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то н |
| те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађор |
| то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци |
| азите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја т |
| а тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шт |
| ћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S |
| огом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао. |
| ...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ак |
| коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај |
| тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други |
| адајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио |
| S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још |
| огледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чо |
| д онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарк |
| свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље |
| ретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, |
| <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула |
| јај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откуд |
| тарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желе |
| <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички осло |
| ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Мавро |
| ишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану с |
| упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено |
| од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Н |
| едала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и |
| же бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за трену |
| Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта л |
| бодити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку с |
| за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало ка |
| аш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да уб |
| уњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се |
| вна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, о |
| их бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињи |
| {S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против с |
| ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право |
| дско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{ |
| један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нам |
| ких народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман |
| тно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Си |
| ади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војс |
| ака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Кара |
| олиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; ку |
| ца? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; т |
| мо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама за |
| е каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> |
| да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је |
| ђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо а |
| е Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу |
| ио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од си |
| како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе |
| еви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још би |
| {S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љ |
| не.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи |
| вите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он |
| кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да |
| же бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи |
| су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обичн |
| о хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај |
| прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ип |
| ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подс |
| је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али после |
| у докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће |
| пати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест |
| д је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих |
| p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како |
| дне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се |
| ци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене где |
| оју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко |
| у и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога пос |
| ају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио бла |
| рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересов |
| /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да |
| биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гд |
| о поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку |
| у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушиш |
| отив, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразума |
| испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који ру |
| че, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбук |
| деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турак |
| њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту |
| на му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си уб |
| у бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— |
| кав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, успл |
| а раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као |
| /p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више |
| сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турц |
| ке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово с |
| на мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} |
| ао мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратк |
| Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, |
| ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао |
| трополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицка |
| огло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господар |
| слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи |
| репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:i |
| га, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он ј |
| а Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интерес |
| јих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи по |
| и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш |
| еза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, |
| а кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, |
| о длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро са |
| и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Кар |
| чега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја |
| никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но от |
| била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска |
| о исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дуго |
| вет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу ка |
| т да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, |
| о је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се |
| и се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и |
| оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, |
| енитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељ |
| си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако |
| мирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио |
| јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петр |
| сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, |
| ше појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 ме |
| ру, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — |
| корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина |
| е.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, на |
| р овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданд |
| а је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пеш |
| њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега пос |
| p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, |
| еном децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турс |
| ветине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цук |
| p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> |
| ији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га ов |
| војом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Срби |
| p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даљ |
| е слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар |
| ка права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поно |
| нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади |
| ати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па |
| ађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешин |
| е умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и о |
| /p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун |
| илоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео |
| се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио с |
| ема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кне |
| дне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено. |
| да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, |
| бадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се |
| ао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу |
| } И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се н |
| оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од |
| n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар |
| p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете |
| му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p> |
| нути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то тов |
| а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост |
| или за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош |
| д на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно |
| ртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања |
| рска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18 |
| ко брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме ме |
| , ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се св |
| ва — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао врш |
| то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, |
| , но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и н |
| иш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи |
| } Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се |
| х мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушав |
| зике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници п |
| оде исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га на |
| ожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо |
| ред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, не |
| ачинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пи |
| ребала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо ни |
| сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде |
| а.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј |
| ружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изглед |
| реди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Цр |
| толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; г |
| и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих п |
| у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс |
| злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољ |
| ио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко в |
| као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Срби |
| >Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се так |
| ви, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво |
| кле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја о |
| бро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту тр |
| етиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начел |
| </p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда |
| а је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу от |
| узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избри |
| дајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у п |
| доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо про |
| г мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви |
| шко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиш |
| у онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да м |
| анских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико |
| а са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а |
| тре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је св |
| ним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад |
| очекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју к |
| мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страх |
| Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица до |
| асељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми р |
| ику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само ш |
| па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ св |
| од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> < |
| тне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то |
| оји дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p> |
| /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— |
| је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су тол |
| лекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у |
| еме, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи |
| доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони |
| атвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и |
| сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац |
| ни, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели г |
| сији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ств |
| би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопа |
| ах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он у |
| м.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала к |
| рло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпу |
| је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хте |
| стојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар |
| згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пр |
| ни што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они ид |
| редграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, ко |
| омена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и њего |
| једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше до |
| и преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, К |
| душевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света ко |
| n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изг |
| кати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако |
| ајобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више п |
| вена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} |
| доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда за |
| мичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, н |
| напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно |
| се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов |
| а ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говор |
| стио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар |
| и му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били |
| ад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад нева |
| етим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, кој |
| е он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, |
| нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у |
| оју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од |
| и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад о |
| великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p |
| сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости с |
| оји бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Дру |
| акује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда з |
| оловине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по |
| .</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изг |
| војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <p |
| а звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до |
| терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али |
| ве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари |
| ео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе. |
| а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</ |
| век и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле н |
| но средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога о |
| балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети ка |
| ао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Же |
| ици, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се б |
| лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb |
| еизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дуб |
| ке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на л |
| пева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекн |
| нда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих наро |
| и дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је |
| ватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би |
| т повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, н |
| се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу. |
| погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто |
| , он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако д |
| S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет |
| питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и п |
| Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо |
| ечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, |
| смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже |
| прављене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, бол |
| рце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пут |
| е Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, |
| <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере На |
| ирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам д |
| на после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склони |
| Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у д |
| ивом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било |
| а момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донес |
| им коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у р |
| близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је |
| <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо |
| пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозн |
| и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Так |
| nit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало под |
| је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе |
| на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ ви |
| !...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — н |
| ама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{ |
| пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да мож |
| оже до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло л |
| ауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити ни |
| беда свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се с |
| ељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се |
| а оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; неш |
| p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залога |
| онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужас |
| ајбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Ту |
| стао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне з |
| отресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина нале |
| че је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} |
| преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош |
| како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Ву |
| p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од |
| амакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А |
| уче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по |
| редна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он |
| , Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко |
| све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси гла |
| шњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} |
| хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији пове |
| нике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и по |
| осјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, |
| пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче |
| на огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе ср |
| готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки |
| су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде в |
| учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати |
| ак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спо |
| имио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он |
| њала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ ва |
| лако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена т |
| ше очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p> |
| ујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропск |
| {S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради |
| еш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не мо |
| Section" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, о |
| е био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победонос |
| блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звони |
| рђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} |
| њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродар |
| сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне п |
| на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито |
| лош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шт |
| од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу д |
| Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека |
| ом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у |
| ставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега |
| чито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емигр |
| ма Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наст |
| је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо из |
| за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед узди |
| о уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта. |
| с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска си |
| ку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад дов |
| га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (181 |
| ; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и срет |
| и су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и |
| ав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обренови |
| ом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао д |
| ом и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред о |
| > <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много што |
| много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Мило |
| ашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на |
| сти и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да |
| у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао вези |
| е тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га пот |
| шта да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не |
| оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друк |
| ти с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада |
| био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и п |
| браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бо |
| најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{ |
| сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и ње |
| јући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> |
| жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћ |
| е за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на је |
| е позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих боле |
| ла му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у |
| гради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пр |
| на, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај вел |
| огли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанс |
| што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свиреп |
| умраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав |
| ега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у так |
| > <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чис |
| у везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари |
| то слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне н |
| ињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захт |
| ла и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица |
| онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И |
| се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p |
| ко је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Мла |
| рђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се |
| авла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без погов |
| ин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, к |
| ив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народн |
| здате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош по |
| родном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли |
| јом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене инте |
| ако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом. |
| и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, |
| у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио |
| итом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим |
| ако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подб |
| било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као |
| тковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да |
| имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претури |
| д ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врл |
| маш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету с |
| и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се т |
| адом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами д |
| развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S |
| очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао. |
| и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликам |
| .{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош |
| е овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што |
| уњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова |
| е!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} С |
| хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Теф |
| еси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето |
| нез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш |
| тујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и |
| рана да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвици |
| да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју |
| е ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и ко |
| ="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава полови |
| 28" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за осло |
| а Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда |
| осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скуп |
| </p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за с |
| мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни |
| роки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за пој |
| ане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</ |
| ка.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја |
| и.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања |
| Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S |
| е базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих ве |
| још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осе |
| лим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена |
| Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} Т |
| , седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле |
| скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи к |
| их; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним бруј |
| то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпос |
| али да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве с |
| е чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Хода |
| Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, с |
| не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... по |
| ак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! |
| ове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу |
| ци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молд |
| пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурил |
| бар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</ |
| аслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то призн |
| н, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је с |
| сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке ма |
| и људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би сл |
| елу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и |
| цу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се бо |
| уке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице |
| болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, |
| кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — |
| о насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар вези |
| х рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити до |
| .{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово |
| ао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад |
| ред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лона |
| уда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне |
| , што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше ср |
| .{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и |
| тници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћ |
| ичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду |
| мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим |
| ола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнут |
| је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} |
| и употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу гор |
| е грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих ниј |
| сред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослут |
| ом покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово де |
| е нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и |
| ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} |
| озовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђен |
| ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио ш |
| , притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намење |
| ње.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако |
| нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штет |
| је, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међ |
| баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради неког |
| , прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како |
| штеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претва |
| > зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, бе |
| им, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни ча |
| же ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих |
| те на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено |
| ловене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење о |
| ду рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош ј |
| S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се уме |
| преку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="cha |
| ако нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и |
| а издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да |
| му, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли |
| ао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо |
| ких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце |
| у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и |
| дни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{ |
| добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с ко |
| оба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећ |
| слим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, |
| да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српск |
| и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и |
| српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је |
| сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни т |
| власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари ли |
| Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево |
| ни рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</ |
| риликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели |
| .</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. го |
| а крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда |
| х плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљив |
| е замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси |
| би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Ми |
| о те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као д |
| Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћ |
| Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone |
| >— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи |
| с петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да ј |
| шавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад |
| тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. годин |
| ила као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица пок |
| илош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће м |
| је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћа |
| зинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно |
| посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго с |
| авама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жал |
| да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак п |
| лемо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки н |
| заслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурат |
| оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим |
| "128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, ст |
| ључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душ |
| чи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнут |
| ко стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па пос |
| арађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с |
| је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрен |
| проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире |
| тарешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после |
| рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежал |
| згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се ус |
| ривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, |
| ајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада гр |
| иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у вр |
| био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица о |
| да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да |
| јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене о |
| е, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стан |
| е но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је |
| Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даљ |
| о по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милог |
| м, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" |
| е никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим кр |
| у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест и |
| требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Зн |
| затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури |
| омињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још |
| свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила миса |
| да наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму с |
| о и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканск |
| бље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</ |
| аједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури |
| Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу д |
| је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вуј |
| етли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према том |
| ко би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је |
| а је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити |
| ског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једн |
| ошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне |
| > <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од вр |
| ови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О а |
| од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа д |
| ени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S |
| о руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито |
| и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се |
| давским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчки |
| угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари? |
| долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га ди |
| па се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне врев |
| > <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу с |
| оворе он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о |
| огло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет н |
| , као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за |
| e unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, |
| и ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај п |
| ему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео |
| се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, |
| за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</ |
| следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиро |
| едном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и из |
| укић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!. |
| ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако у |
| !{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са з |
| ачка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он засту |
| да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глух |
| није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, бри |
| ен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од ј |
| изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p> |
| мах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло |
| ко је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не вид |
| другљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, доб |
| е одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну |
| ално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и је |
| у самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано |
| у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква дал |
| и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврст |
| ри Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштв |
| ретвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замк |
| хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази |
| е сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа с |
| просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да |
| агор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле |
| ше, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери јо |
| о он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на н |
| све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га |
| ремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> |
| етао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус ок |
| елог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитат |
| шка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у послед |
| — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пру |
| е потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре |
| свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је т |
| стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепил |
| је овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике |
| тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје л |
| ли поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је сам |
| у велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је нај |
| х наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за |
| знеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе |
| г ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у п |
| едећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone |
| иром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи |
| екаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење пре |
| И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, пов |
| мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе ду |
| ко је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подру |
| на пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој |
| што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, је |
| ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</ |
| некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на ск |
| рка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код М |
| се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало п |
| а седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица |
| редаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку |
| та жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек ј |
| искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пре |
| ок султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијају |
| пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев |
| оодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и |
| е пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн к |
| да или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао |
| поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као |
| оручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире ка |
| о близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шум |
| зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и |
| загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун |
| а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у пита |
| , и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи ц |
| успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њи |
| Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом ред |
| ета недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још ма |
| рашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређ |
| о успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} |
| ло лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља |
| е одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време оста |
| та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре |
| равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, |
| 230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.< |
| не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим. |
| стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, мог |
| сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по по |
| да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опш |
| а само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима к |
| гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А т |
| е, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</ |
| а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, |
| у царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни |
| а ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> |
| ога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Ал |
| <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и |
| д глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиств |
| по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде |
| "185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње реч |
| ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а во |
| а што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Ми |
| шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их |
| е и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале |
| </p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је |
| же извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све т |
| а и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и х |
| би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ |
| јача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> |
| 226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она |
| рату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош с |
| своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печ |
| ским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!< |
| олико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од |
| ала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S |
| ам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пуш |
| S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђ |
| ак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасв |
| .{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у раз |
| .</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену |
| н</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли |
| м, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Пе |
| ичини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша |
| и емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно |
| у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје поро |
| танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на пе |
| и колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који |
| не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ћ |
| е јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим о |
| нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а ов |
| <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, пре |
| етов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старо |
| арађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју оп |
| S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су г |
| г, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домо |
| ни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p |
| зи, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи чита |
| е и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош лед |
| ро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва чов |
| јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, ова |
| пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Тр |
| два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник н |
| нем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута ви |
| грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви |
| ова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако и |
| они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци с |
| бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... |
| бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види |
| на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> < |
| сла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да |
| дете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до не |
| да ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захва |
| , ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј |
| од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене |
| <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба т |
| на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само оти |
| део мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи |
| е.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, ре |
| а, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и |
| корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и |
| ити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све |
| га, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обес |
| <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само |
| нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што ско |
| азрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш |
| укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване н |
| Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитал |
| луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не б |
| у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се |
| ве, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на |
| и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се |
| зговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим бла |
| обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали св |
| јица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, |
| а ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n= |
| у у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, нар |
| обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p |
| а.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробо |
| о сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p |
| } Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>М |
| де све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд н |
| вене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку |
| , Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да а |
| ену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим м |
| у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи з |
| ичка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију зав |
| {S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— |
| лом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао |
| су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успрот |
| а да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасава |
| биство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће |
| прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лак |
| управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, М |
| тов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт. |
| а пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, |
| ас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана |
| ислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено диза |
| асан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он |
| у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, гос |
| p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли о |
| ку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш |
| код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрн |
| јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, |
| сомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ |
| е, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} С |
| и бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку |
| , обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ |
| ршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p |
| и.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, ч |
| , који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне |
| па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече ста |
| ије сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, |
| А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвав |
| "93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средст |
| да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Пе |
| претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се |
| се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</ |
| > <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шт |
| ута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, |
| нство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме от |
| уг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то |
| , и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио н |
| се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као ц |
| ломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се зго |
| .</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан |
| што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цук |
| .{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то до |
| гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све ст |
| да о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и она |
| е дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је |
| и Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> < |
| p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким |
| зир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак |
| и овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> |
| не једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит ду |
| у да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — |
| а се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се за |
| тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања: |
| } С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S |
| прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, к |
| у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је |
| да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, п |
| имакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, на |
| из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао са |
| су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима |
| пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Си |
| пет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се |
| воје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи |
| 0" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека ч |
| ред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p |
| е нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је ба |
| као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба |
| рива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао |
| овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божи |
| одебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му он |
| аз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n= |
| несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у вас |
| су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смр |
| били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од ј |
| име, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити к |
| је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно: |
| .</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, в |
| и у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допуст |
| ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живим |
| туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве |
| — Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека |
| осподару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Мил |
| је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош |
| оји се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.< |
| били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од |
| а убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p> |
| тао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори |
| е с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јави |
| ло у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.< |
| е код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло |
| није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Н |
| .{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од т |
| а узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео |
| т, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> < |
| ме не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије г |
| небесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као ц |
| војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пр |
| цао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, д |
| а и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с |
| ао од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуј |
| Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу |
| и би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>К |
| састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражит |
| га да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и п |
| рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га |
| кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Нов |
| поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако |
| у писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што |
| сели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахн |
| а га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробу |
| оде наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штед |
| ађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало б |
| страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и усп |
| тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховн |
| уби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе |
| Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом |
| чио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао |
| авиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, к |
| а је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни |
| све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта |
| итује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је |
| о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна |
| се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све |
| мо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни с |
| из један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо виде |
| авидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве цар |
| висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, |
| и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је до |
| еж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов |
| S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, |
| ро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна |
| тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда против |
| 6" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, к |
| прам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Царигр |
| и снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је г |
| ет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно |
| ћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији |
| итељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора |
| од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу пос |
| знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању |
| и за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у та |
| тиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима |
| , дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као шт |
| практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите с |
| шног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала |
| ица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј М |
| срећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке |
| к врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се |
| е ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта |
| х је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатиса |
| јица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика К |
| а српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од М |
| јица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер о |
| вну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево |
| даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда |
| ражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зрац |
| етина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова д |
| тава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваљ |
| у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ов |
| ила толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатл |
| .</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убр |
| мим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p |
| на.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milest |
| ида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застр |
| ајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљ |
| о се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и неми |
| — За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога има |
| ица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их об |
| ску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе шт |
| ом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да |
| указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што пр |
| вега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу |
| ментом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би |
| мо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он |
| је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> |
| ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се и |
| на узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с |
| е, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто ст |
| од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски в |
| казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан |
| ти и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обе |
| а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и |
| ву српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у |
| тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година |
| о познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора |
| уци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Ни |
| се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на м |
| мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико |
| јводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад |
| лошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господа |
| оји, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Пр |
| и агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе |
| ели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} О |
| ак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњ |
| мо што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио и |
| ошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом |
| могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске вла |
| рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само |
| сма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочи |
| /p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и з |
| љене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу с |
| отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и |
| евет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуна |
| хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су |
| ских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у |
| борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1 |
| па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у п |
| ност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видел |
| ц изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одмор |
| јизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово де |
| који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n=" |
| брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је |
| Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећн |
| говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SR |
| кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говор |
| орицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљ |
| ада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још |
| је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад |
| ним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не |
| је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по |
| ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цу |
| авнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Кар |
| >— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што |
| /p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру ве |
| , изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо прис |
| ко га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна наро |
| ече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни на |
| су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне |
| но одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дан |
| сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особит |
| ум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој при |
| кну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" |
| у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је |
| а тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне к |
| итаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би |
| тишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стран |
| ће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је коли |
| вник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез |
| р им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је |
| n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава На |
| ле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n= |
| ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад |
| ејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и пре |
| ре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" |
| а и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао д |
| спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> < |
| бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с |
| <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Ми |
| ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту |
| трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојеват |
| Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" / |
| ти.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, пла |
| то смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана с |
| д, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је на |
| ице.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, |
| и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и о |
| тним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" |
| кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, а |
| ву ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то ниј |
| већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице |
| една српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, к |
| <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, љ |
| , и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати |
| ио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти |
| а тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч |
| браћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово пок |
| тељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p |
| оја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађ |
| Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S |
| је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљ |
| око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали |
| их, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне ш |
| аласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> |
| е било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говори |
| клели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо |
| ше ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, го |
| литу на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{ |
| а једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а м |
| и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо прим |
| накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из в |
| рлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за |
| е пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</ |
| га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко поша |
| ујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости у |
| да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично п |
| гацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окуп |
| ремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било |
| арно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, |
| ом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају н |
| ичању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као дру |
| тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње ро |
| пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пр |
| Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзат |
| целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца |
| ко је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће прода |
| на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај |
| </p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли |
| ишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред |
| ли!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај јед |
| и су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дај |
| ле дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би |
| хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он п |
| елим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{ |
| грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{ |
| војој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!... |
| бије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових сму |
| ају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друш |
| — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{ |
| ти да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица н |
| ље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и сл |
| ца, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на |
| но нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, как |
| десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десет |
| „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у с |
| а.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се к |
| ховник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врат |
| ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај |
| а јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало |
| цима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади |
| ста шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом с |
| румови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко |
| ко да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је |
| оследње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врхо |
| крвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати д |
| охитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако н |
| ени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно по |
| ли се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узи |
| авашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је с |
| у на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је п |
| па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хт |
| лике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије об |
| ?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најск |
| и спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су пост |
| , упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, о |
| одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у гру |
| гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од |
| јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини с |
| а, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички н |
| пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — По |
| х неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <p |
| ој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар п |
| а не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они |
| балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито |
| ем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола |
| е да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради М |
| ишћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, |
| речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на вел |
| з био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите с |
| ку и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је |
| овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје |
| шило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога |
| нуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турц |
| еговој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је мил |
| довуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би |
| несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око |
| ..{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ра |
| к наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> |
| и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на |
| после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S |
| то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што |
| коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европ |
| а, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку |
| ке политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао |
| секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао |
| {S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу изра |
| ји се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе |
| н по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често не |
| о какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет н |
| , јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош |
| шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српс |
| арађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка |
| " /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, кој |
| из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распиру |
| а се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда н |
| лио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одм |
| д све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рај |
| ну.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда |
| а био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја |
| /p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вуј |
| кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} |
| м шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је пла |
| лавом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу ук |
| ану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим |
| рвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.< |
| ље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пус |
| ом.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушат |
| ви тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати д |
| <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав с |
| данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто рад |
| клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упеч |
| ујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам |
| згубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царс |
| што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело сврш |
| ђенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним |
| мо, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но |
| између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљ |
| да и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милош |
| нови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робств |
| е буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинић |
| како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се з |
| није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ак |
| ку као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања ја |
| сније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то ник |
| ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како ст |
| ш је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<re |
| ги се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека уста |
| {S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога |
| мена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати ни |
| будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која |
| пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго хо |
| е, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао |
| одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен |
| јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица д |
| у своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло |
| упањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га гр |
| та не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао |
| т.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађо |
| може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У оста |
| арод на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд ј |
| снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали |
| мах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док |
| но време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни |
| ст и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с пов |
| еоградски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободи |
| напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој |
| т не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми |
| ању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у |
| ај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну г |
| ком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком т |
| пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас |
| вита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила с |
| ко остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко м |
| земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али |
| од о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брз |
| о се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако |
| су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој из |
| људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака |
| сећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгл |
| једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде |
| знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју |
| ати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кос |
| и су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да |
| људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, к |
| у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе |
| ста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у |
| ћу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapt |
| да кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану. |
| му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа |
| тије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање |
| реке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подуна |
| народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који |
| буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заг |
| ко залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не д |
| , крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осе |
| илоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прил |
| слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини |
| олом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секре |
| зале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћ |
| што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље |
| ђорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало |
| а бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и |
| а само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па с |
| је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што тр |
| а хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се стављ |
| ене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Сме |
| њу, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="su |
| иди се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражењ |
| каза их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову в |
| {S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили |
| ешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S |
| де, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео мира |
| њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Ка |
| и је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобрава |
| се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „С |
| е, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да с |
| јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели |
| еним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез ј |
| иво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша |
| не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње. |
| крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке |
| и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ м |
| На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави п |
| бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Б |
| исли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашн |
| расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, |
| ка.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је |
| ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно |
| ш се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, д |
| сам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих м |
| а се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђо |
| да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви пре |
| а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шт |
| а тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n=" |
| <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитуј |
| њи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред. |
| гова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у ра |
| , ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, |
| успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се з |
| његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.< |
| гом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути |
| није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и р |
| ласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припр |
| ересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала сада |
| ешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S |
| аљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослуш |
| на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је к |
| огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бе |
| вади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је |
| апиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагл |
| право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједн |
| кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се о |
| подара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у М |
| егова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је ра |
| еној руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука |
| ренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb |
| али у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кн |
| које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим рат |
| Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за |
| ом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је |
| бре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосн |
| коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длак |
| њаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>Н |
| хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без д |
| <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешт |
| дскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да неком |
| овек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити |
| јући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену с |
| ети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, |
| Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, доб |
| их онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</ |
| својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти ово |
| ако трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S |
| пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе |
| азгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу с |
| веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се |
| али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У то |
| стору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, |
| ао да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима |
| усију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје |
| још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме |
| Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као њего |
| лободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на |
| је је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S |
| кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви ог |
| свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се |
| ити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар |
| био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован из |
| аумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с |
| /p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их н |
| лканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех це |
| ина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у пам |
| а ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је |
| е радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поје |
| кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао |
| Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да |
| — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало ожив |
| ри, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили. |
| м животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и |
| му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умеша |
| бернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрсниц |
| уна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти |
| китница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва д |
| етања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су |
| мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавс |
| о који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна ра |
| урне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских |
| било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Мар |
| з буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је инач |
| Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе |
| олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разу |
| ни, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје к |
| вежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви |
| ма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на т |
| оша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица укло |
| о један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онд |
| ало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Срби |
| је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке з |
| приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати |
| живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је |
| склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао до |
| олина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла |
| авном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у по |
| претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} |
| } Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив |
| е и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се |
| дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су нек |
| де као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово ма |
| > <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из |
| ребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, |
| а доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али т |
| ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене |
| } Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила |
| в и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зу |
| е, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, пр |
| мо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> < |
| сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> |
| ћ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдег |
| од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шт |
| агим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико |
| света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га |
| ло у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разл |
| шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</ |
| олан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царс |
| ађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао ца |
| n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретн |
| водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n= |
| ве док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по нар |
| десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђ |
| ије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и А |
| p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ та |
| е ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врат |
| брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би |
| не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Ј |
| свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n=" |
| ини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет ка |
| {S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знам |
| већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли |
| осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били |
| пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовнич |
| S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз |
| ћеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић |
| без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — реч |
| народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош с |
| свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, |
| </p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> |
| е и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много стра |
| м оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру н |
| поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Ка |
| оша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако |
| ако год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са се |
| аго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а |
| азбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када м |
| тели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих |
| до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декин |
| ајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што |
| јица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та с |
| мају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и но |
| уком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се |
| увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам |
| мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата- |
| рђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише о |
| , има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p |
| евица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина на |
| инио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрос |
| а.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији би |
| чних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људ |
| Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ак |
| доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и науч |
| век <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне љу |
| крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто на |
| ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! |
| ве по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баб |
| <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то |
| о су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безум |
| лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, |
| осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} |
| <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на ј |
| м из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су |
| сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је кр |
| едока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цу |
| вач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као |
| аку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу ха |
| ку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Н |
| колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на п |
| ју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак сл |
| са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сироти |
| јуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме |
| гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, кој |
| је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је В |
| >— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно |
| ло.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао |
| главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта |
| њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други бр |
| учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и |
| рагић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље де |
| е кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и |
| узећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар |
| око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад так |
| га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" |
| S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био |
| носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео |
| ћ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} |
| ваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твој |
| ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има мн |
| да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није |
| ма се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксен |
| мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био ј |
| а, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад повер |
| овест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој гла |
| /p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва |
| колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте ј |
| одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и са |
| ва и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се пом |
| ко душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје |
| никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином свој |
| авији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{ |
| уће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служ |
| и, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином |
| куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим куче |
| кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке. |
| мао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то до |
| а уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна ор |
| ћ је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља иза |
| авања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске |
| но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради |
| ни — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и |
| нежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> |
| тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као |
| врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била |
| устио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p> |
| нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с по |
| нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа го |
| ога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То |
| његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао |
| да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем т |
| ужаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад изл |
| ваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где |
| и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— З |
| Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога шт |
| чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спре |
| је препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ ј |
| гом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравањ |
| и Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, го |
| и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа |
| јдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи |
| и.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овда |
| српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не |
| о је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац ј |
| вцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа |
| ј момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ва |
| године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, |
| ријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било |
| ne unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгић |
| само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се госпо |
| сподство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео |
| ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може са |
| говорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српс |
| аша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево. |
| варам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека упра |
| твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да |
| одару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је нико |
| жни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадв |
| ако да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њ |
| онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врат |
| те и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, госп |
| к исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе |
| о смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевин |
| и ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама |
| исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављива |
| њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> < |
| два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини приј |
| </p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чу |
| илош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нем |
| ин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они |
| тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их |
| } Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво св |
| онекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађор |
| кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу. |
| Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је јо |
| ише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима |
| и се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквог |
| рше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> |
| рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде м |
| јана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примал |
| Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом го |
| гиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два фил |
| и талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из дале |
| оје је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од рево |
| ни господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први п |
| журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n=" |
| а воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим |
| новници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна др |
| е на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S |
| и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" / |
| та, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне ре |
| азнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у |
| година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило. |
| и зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом |
| нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаћ |
| а <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју з |
| јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску з |
| црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и |
| љ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, |
| шљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је |
| — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на гр |
| и.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p> |
| на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога |
| S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан |
| г народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бо |
| али су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију |
| Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није б |
| атрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, |
| залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неод |
| једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети |
| 4"> <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, |
| паснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, о |
| аш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би б |
| сто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, |
| тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би |
| главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} К |
| обијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о |
| оћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се |
| ућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински род |
| е ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било нар |
| Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} |
| лицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бур |
| и боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и |
| ору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ра |
| јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке |
| о не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> |
| ме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу богове |
| та хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви |
| исао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатко |
| орту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и |
| а, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо п |
| амучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као нек |
| теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај м |
| е брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџа |
| рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах з |
| , гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај се |
| во слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће |
| ивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" |
| ив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испо |
| срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра |
| рете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за по |
| ром.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p> |
| уне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово |
| вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{ |
| ка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао |
| обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта ј |
| он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се раз |
| иће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S |
| ас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, |
| мком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се |
| у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одј |
| ом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину мил |
| ц је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио |
| оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац |
| Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" / |
| ци се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни д |
| рености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас м |
| > <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати д |
| постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље |
| рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и |
| p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет |
| трашнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="28 |
| местити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S |
| по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са че |
| ад везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава б |
| а парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога |
| ријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, |
| еник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини |
| p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} |
| пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бе |
| нез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђ |
| P18933_C9"> <head>IX</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и |
| љана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, ко |
| овек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више |
| /p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је |
| ћ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склон |
| {S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</ |
| иста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама |
| о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p |
| мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што |
| етно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло по |
| ешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, о |
| овито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их так |
| ио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући д |
| лоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је М |
| е синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлу |
| ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како |
| друби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је по |
| ли, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо ч |
| на и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старц |
| ши.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и в |
| утцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али |
| да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалиса |
| простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови с |
| оже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без њ |
| сму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазр |
| њца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и н |
| ј ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p> |
| а пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе |
| урску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље од |
| } И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести |
| де да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их пох |
| ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима |
| ња гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p |
| онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дах |
| пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто в |
| т свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тре |
| а, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад б |
| мство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих |
| дмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је |
| балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, спомен |
| саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ств |
| /p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и |
| давије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто |
| претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло |
| ао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има |
| а који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, |
| живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и су |
| које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSection" / |
| код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да са |
| лио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, |
| светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и |
| две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и с |
| чекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Кар |
| а вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им ни |
| лаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извук |
| танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско |
| страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива |
| ледњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори |
| зуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад |
| и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као п |
| ени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се ј |
| умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се |
| аченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и мо |
| датке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Ми |
| ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи |
| о се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код |
| , да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} В |
| иткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с п |
| же пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић |
| о је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни |
| е на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога исто |
| полита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш м |
| ао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми |
| и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то |
| једљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме |
| чином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да |
| слонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одр |
| к некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом |
| ве је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Мил |
| изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко |
| тресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу до |
| S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало св |
| у од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове |
| и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите |
| е ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.< |
| <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних |
| то и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све |
| ам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају с |
| е!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с н |
| рђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пр |
| Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у сред |
| <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на |
| ио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> |
| а свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио г |
| е управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — р |
| мунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена вра |
| га тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да о |
| > <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене |
| емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и |
| чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овд |
| р али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Б |
| положење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвали |
| зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је ос |
| скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногам |
| избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n=" |
| г.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што им |
| Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.< |
| вређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педе |
| рка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готован |
| гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледат |
| шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" |
| /p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је |
| 933_C11"> <head>XI</head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, |
| N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} |
| из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити а |
| ванијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и з |
| {S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да бу |
| кад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обич |
| у, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, |
| опреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Т |
| а то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазо |
| све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а ст |
| почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвики |
| урака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда |
| пет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набр |
| ш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и ма |
| ких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, |
| већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака |
| његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, у |
| познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жера |
| а погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или |
| ди“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је |
| подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини |
| човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле |
| етио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је до |
| фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градов |
| <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местим |
| си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} А |
| тљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у |
| ста, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад поно |
| о је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, к |
| кићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на м |
| њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за о |
| обито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију |
| .{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оде |
| рдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има л |
| Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже |
| да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узр |
| Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си р |
| —6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, ал |
| исовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе |
| и Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени |
| мео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ г |
| а глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео |
| се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао п |
| <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколик |
| утак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу |
| о од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како бил |
| ета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> |
| да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p |
| егнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је у |
| о.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{ |
| земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, к |
| ва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.< |
| ркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само п |
| је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.< |
| од се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао |
| киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благос |
| ик.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> пору |
| дост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима |
| м куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут п |
| до.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p |
| е косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n= |
| његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му бла |
| трог и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Пр |
| > <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али са |
| и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве стр |
| ме и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито |
| тру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или д |
| p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шт |
| Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и суро |
| изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога д |
| носи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S |
| но пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о ње |
| “.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, |
| ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Ца |
| оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, |
| е мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто ма |
| ала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разго |
| пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> |
| границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да |
| у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букур |
| а пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, ког |
| отив Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош |
| ако Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем |
| ејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је бил |
| обрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори |
| само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би доп |
| у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="28 |
| Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо праза |
| разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу |
| .</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за |
| Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо по |
| из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и нек |
| > <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум |
| у у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално |
| те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици |
| био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> |
| дне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из н |
| чке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио ка |
| до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> |
| рао сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с л |
| Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било |
| е Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских наро |
| говараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе |
| {S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одм |
| прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу |
| рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и она |
| .</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут пр |
| да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два |
| То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Т |
| Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага |
| е чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Тур |
| черас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам к |
| д си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле н |
| спода; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко! |
| је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута |
| , но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племени |
| је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мис |
| /p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним п |
| /p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу |
| ји си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори П |
| је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђор |
| би поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш |
| <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, |
| донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина |
| атрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи |
| ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педес |
| имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шт |
| ршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену |
| ти и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И |
| раво према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се об |
| } Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна |
| ди; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Н |
| овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година. |
| до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и п |
| упља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> |
| у гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после с |
| ада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуб |
| } Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде |
| ји је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхт |
| /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губ |
| и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, не |
| ству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да |
| "subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополи |
| Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како |
| орђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране |
| , зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи о |
| турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и |
| еба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да |
| </p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречил |
| еће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако |
| и сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима вели |
| ни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде |
| с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што с |
| во оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на |
| и који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Ал |
| о напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло ч |
| у је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се |
| да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не н |
| е проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца |
| е.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Дру |
| убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> |
| та пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, |
| још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текл |
| они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој |
| и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, |
| еговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким по |
| е на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, |
| ц прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} |
| еће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћ |
| долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му |
| це.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не |
| долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош с |
| н и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{ |
| мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, |
| а, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега пов |
| раховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и живот |
| > <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> |
| ао замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хвата |
| попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ниш |
| нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Срб |
| Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душ |
| и и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављ |
| .{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је к |
| о несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кне |
| ити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за |
| стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чоб |
| сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Ср |
| тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао в |
| за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} |
| виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле з |
| губи у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ |
| еђу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у т |
| сретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, |
| о морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да мо |
| мо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово ш |
| секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Сн |
| ме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упут |
| .{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Си |
| царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им |
| , испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочека |
| мо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником н |
| жност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p |
| ма се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— |
| м таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваљ |
| нова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише |
| лане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој |
| е гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и вер |
| лати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева |
| о прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљд |
| у, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А |
| аније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n= |
| утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="15 |
| има, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} То |
| ви, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду |
| пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно сто |
| о, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдос |
| ном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само изд |
| дине, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њи |
| свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропас |
| ивота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда ка |
| о је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{ |
| ниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га |
| год сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он |
| е макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, по |
| де има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божиј |
| ћи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби |
| а Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч м |
| ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p |
| ед колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} |
| како ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја |
| о свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као |
| /p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари изве |
| .{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше з |
| морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кне |
| је се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико в |
| , а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи |
| поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тра |
| о, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од о |
| стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чи |
| Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први м |
| пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као |
| пиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задим |
| клониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да остане |
| евом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори |
| ела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртн |
| ира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и |
| појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као ока |
| ања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је |
| ве добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — |
| гледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, |
| памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако ду |
| ујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па дед |
| опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добр |
| ш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде |
| што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балк |
| ли.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у б |
| у, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му |
| ма погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису |
| ћ за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 |
| обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога п |
| и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> < |
| ишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше ра |
| адање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но и |
| обним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и |
| товна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и |
| елом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа |
| нтије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, госп |
| за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска |
| је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, д |
| /p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духов |
| Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николин |
| те непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онам |
| будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и стр |
| угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво |
| , диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива |
| двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је влада |
| бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И |
| ко изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и |
| посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дођ |
| ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано пис |
| их ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и |
| ве ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>К |
| арашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађ |
| е код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за |
| нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Доче |
| редити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти |
| има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову |
| једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад с |
| е једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и в |
| ј говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а ос |
| /p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и |
| ству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао |
| право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се |
| </p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="su |
| година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по стар |
| који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу |
| је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, |
| да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и во |
| е и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами |
| и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелен |
| гу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти д |
| ли како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Ср |
| му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету с |
| ве првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Мил |
| ури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блато |
| другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дош |
| урака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се по |
| о те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и је |
| ли су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела вл |
| ца, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да |
| ну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне вој |
| и у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесни |
| е овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чист |
| у Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, |
| га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; |
| им није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен. |
| овољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкан |
| одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала |
| речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, |
| ишта велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобра |
| знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{ |
| м, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јав |
| ала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову гл |
| учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен |
| ти!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве ру |
| ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ра |
| ио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Ми |
| жна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он ниј |
| У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не д |
| ру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наг |
| осподарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да с |
| овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово |
| о: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосн |
| дио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуз |
| је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, досто |
| се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком ист |
| адала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред изве |
| ни све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа мо |
| } Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејиз |
| шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Н |
| па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простр |
| у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја с |
| у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одма |
| >Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p |
| и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — |
| , а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ |
| ади, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с н |
| ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И о |
| да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} |
| S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви са |
| м му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум ј |
| заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при ч |
| а није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким око |
| показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса |
| ше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше раш |
| кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овак |
| ђипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних по |
| S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други |
| у код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш |
| ине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити |
| н ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ј |
| ека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај |
| и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта |
| вим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се |
| тарешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе |
| атворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленик |
| лош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који г |
| ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p> |
| њих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћан |
| а.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним ствар |
| и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учин |
| један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сре |
| еље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који ваз |
| пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мисли |
| о.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и с |
| , а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарит |
| у — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подб |
| ћно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе раст |
| подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су |
| о име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био |
| ше не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико н |
| Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не вр |
| борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</ |
| та, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја вел |
| жити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Ка |
| >— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S |
| Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода и |
| ари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што |
| петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде |
| ђорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S |
| рану.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у нас |
| турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, к |
| ев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> |
| како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они |
| не свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све ја |
| .{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби и |
| ајзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је од |
| о Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију |
| ожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; ка |
| добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио с |
| је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p |
| сцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и р |
| опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: та |
| цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> |
| је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најза |
| ће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су ужив |
| су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у |
| ва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико |
| а све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило пи |
| мукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори |
| ако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и |
| ро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога б |
| ице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усн |
| ки књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима. |
| илош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, |
| S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пош |
| же но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да |
| рви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кр |
| познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије о |
| /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</ |
| аље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <p |
| нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; у |
| отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.< |
| ке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле н |
| до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је ни |
| гледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно до |
| !{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „нап |
| ена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио |
| Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је |
| не читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ват |
| /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које |
| ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бу |
| трчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Ка |
| ко!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађош |
| стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се доби |
| се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне |
| тан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, |
| а и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} |
| велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупни |
| ш раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, |
| ић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и |
| амо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Зат |
| имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву пород |
| слони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе с |
| , или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} |
| тајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлази |
| у у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Ту |
| ан кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да п |
| и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном |
| нио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сија |
| .</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто поду |
| ом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, |
| ти их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, ал |
| и шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљ |
| малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{ |
| <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а |
| је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, |
| о он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми п |
| е на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама |
| на по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у то |
| вали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, |
| Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Пе |
| упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је |
| милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, ка |
| руго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је д |
| ама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У против |
| он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и мног |
| кој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међ |
| истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, |
| ости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни против |
| гаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи |
| ву у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом |
| прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи М |
| 101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа |
| е Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир. |
| сар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срд |
| која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> < |
| Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, п |
| се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> |
| они је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађор |
| гаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руц |
| од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и преб |
| ена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати. |
| о срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу |
| Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећ |
| азговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније |
| се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами |
| тиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време девето |
| исојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па |
| кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одош |
| бавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недав |
| м!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгадн |
| и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само се |
| Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из б |
| ски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита |
| , али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, госп |
| јица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, пор |
| три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео каза |
| ем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, |
| икаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а ко |
| арона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас све |
| оспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгл |
| ри у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у уз |
| S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић б |
| о плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш |
| већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељ |
| реплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђев |
| оград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} |
| а тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине |
| јанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласк |
| ешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то в |
| ога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих може |
| питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до посл |
| убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи |
| редмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве ј |
| а све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха |
| де издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка ко |
| уну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране |
| д сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети |
| ажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видет |
| било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо |
| ао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула |
| Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да |
| у, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је зна |
| Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што с |
| Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу |
| арочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случ |
| ћа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кн |
| S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта |
| 22" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то |
| ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и траж |
| опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди |
| д се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у |
| јка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јеле |
| /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да пр |
| ге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати исприч |
| твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго |
| заше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало |
| везак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред ве |
| Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{ |
| у у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим |
| из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну зас |
| умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усре |
| у, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је |
| хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш |
| сећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да |
| Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Сто |
| нај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш |
| е, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед |
| бу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ра |
| остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, |
| уби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде |
| само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb |
| чице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те |
| а тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне бу |
| вина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питај |
| <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја |
| е! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одај |
| .</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су упра |
| е што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуб |
| ре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, б |
| одарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ј |
| е један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне |
| S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били д |
| ародни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз М |
| оли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и св |
| ементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развали |
| да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мир |
| орица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target |
| снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног |
| еме у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће сто |
| е!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и де |
| н преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе |
| S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с г |
| њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако д |
| уђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих гот |
| ао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p |
| ило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштају |
| г жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да |
| ош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му з |
| >— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Б |
| да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, нај |
| мао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> < |
| е, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушниц |
| ио вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</ |
| најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљ |
| лиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није пита |
| а губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишт |
| с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а чес |
| ње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ов |
| е сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n= |
| подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа |
| ав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговори |
| пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је |
| адгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гла |
| вати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> |
| у криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p |
| с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога |
| S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како |
| таше сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срц |
| ешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у |
| а посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је |
| ама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мо |
| нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имат |
| Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче |
| ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први |
| сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја т |
| ога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit |
| авно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој |
| оји гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама ње |
| ка грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где с |
| а с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли друг |
| м, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овом |
| му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да д |
| д обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји |
| о, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се него |
| трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили д |
| ке руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Т |
| ного преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклон |
| } Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се |
| е, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда |
| ="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од |
| е по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате т |
| крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку. |
| ном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присут |
| ма и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{ |
| е тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Ни |
| ћи шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то |
| решао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био рас |
| се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао |
| , нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као |
| једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачно |
| унтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милоше |
| чепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p |
| уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се |
| е овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше св |
| ле ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас |
| дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе |
| ога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изл |
| потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Т |
| лаву.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и бога |
| .</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао св |
| ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави |
| кло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да |
| најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опе |
| опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ |
| е, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго |
| м смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не |
| жио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико му |
| не су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с |
| свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи д |
| и се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још |
| д једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак |
| их звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона |
| /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој ота |
| шено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне ду |
| е старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилик |
| и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, п |
| с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу |
| о сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима |
| у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и п |
| и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај |
| еника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жали |
| е вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад как |
| можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не траж |
| у поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, од |
| отомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један |
| ућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Срби |
| ао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богато |
| и људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад П |
| свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци му |
| х људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пу |
| чи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсеч |
| је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазу |
| их груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рође |
| је је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бив |
| удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузи |
| з Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, ве |
| влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна |
| терним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ |
| о је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да |
| о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда |
| {S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро по |
| Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трг |
| p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке |
| , с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један |
| чајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотин |
| ају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим |
| вно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако у |
| и изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упи |
| и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у |
| чка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада. |
| новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> |
| те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу тво |
| .{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изаб |
| да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и |
| ом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су |
| четак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у |
| о је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је |
| и неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош |
| енерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак |
| на кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољето |
| /p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити ма |
| нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шур |
| лош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је |
| да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p |
| ан је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, |
| и оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршил |
| говори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што т |
| жеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — |
| илош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без те |
| ипрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би удари |
| да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не мог |
| који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убе |
| , да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем м |
| у му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побрат |
| ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и |
| ор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, т |
| Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које |
| да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје |
| пор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храст |
| линску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као ошт |
| .{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да |
| ивом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треб |
| су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" |
| ао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из |
| есна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен |
| пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{ |
| ити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић |
| /p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије |
| ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је |
| а радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша |
| , онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезула |
| а крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је |
| израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је |
| лако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред кој |
| х Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћн |
| у одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSect |
| .{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, јед |
| него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништ |
| орио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и |
| ва роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Ниј |
| све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали |
| читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазар |
| е.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали |
| твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима оп |
| Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни |
| ли где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се оп |
| е од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, |
| сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта о |
| која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скроје |
| уха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се и |
| посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није треб |
| да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђене |
| обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и |
| 30" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али |
| оду, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда |
| ана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{ |
| о Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигл |
| је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене |
| бију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с ти |
| оне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцн |
| мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче |
| е ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше по |
| ту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се р |
| гачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не |
| ак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се и |
| у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шт |
| а набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Ал |
| ну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>К |
| га су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да там |
| јући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за |
| ина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да т |
| у некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нем |
| /p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После |
| рља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзал |
| ва рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним |
| шено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гн |
| етио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни |
| изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone uni |
| ла лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је и |
| д два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла |
| и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жи |
| а разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога ни |
| држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако |
| S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза |
| је ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био |
| у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупн |
| и.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом |
| да идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застад |
| на у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном њег |
| свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да |
| скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас |
| , о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да с |
| ше да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, М |
| у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Ми |
| жила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и и |
| > би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; о |
| в је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривц |
| да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа позна |
| p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправд |
| у му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни јед |
| два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бе |
| ога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Мило |
| о крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се о |
| емој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је |
| људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде |
| тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и најв |
| бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и од |
| ме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили |
| је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — |
| т од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју одне |
| интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш |
| ао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, |
| ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео |
| а никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који исп |
| ључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да |
| обош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је |
| огатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је |
| више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи |
| /p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је уд |
| м на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у а |
| ељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми пон |
| каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би по |
| у а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, бог |
| ити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године |
| ишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа |
| бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по |
| Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заје |
| ом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће д |
| је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</ |
| и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочека |
| ај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој |
| о се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресек |
| ји, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и |
| а то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!... |
| ховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у |
| а Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но дол |
| чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се |
| овник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, |
| им и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио |
| оразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с |
| к Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се |
| урвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо дав |
| га да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} |
| товницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних к |
| екуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се |
| на:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне |
| г да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>М |
| а да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу |
| ску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакан |
| , нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он ј |
| икад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој |
| заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе к |
| мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама |
| га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки греш |
| е стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало т |
| сподством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војвод |
| — Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он би |
| са и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге |
| сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе |
| у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{ |
| и сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n |
| и и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се виде |
| своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки свој |
| а да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош |
| ати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, |
| јдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њ |
| и.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Ник |
| хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији |
| е ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим ди |
| миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зно |
| о.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и њего |
| е — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ј |
| врши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађор |
| мче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим |
| а мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите б |
| — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, |
| сивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак |
| рскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће |
| пуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако б |
| лијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад о |
| с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{ |
| бро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу |
| да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се |
| А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишо |
| мна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S |
| се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињев |
| у па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удеше |
| ања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S |
| у.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била испр |
| се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци |
| ује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска |
| е бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је |
| је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црв |
| иским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страно |
| ло да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p |
| ље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турски |
| тима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој |
| те главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што |
| но и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна оча |
| но дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном пр |
| ана изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овл |
| што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну и |
| потице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чуј |
| види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима |
| " /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играч |
| а, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне ка |
| изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стран |
| је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару А |
| обољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и М |
| му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума |
| <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и |
| аштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога |
| Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајче |
| војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни чо |
| еш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочиња |
| часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на гл |
| човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од он |
| се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ у |
| тока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобан |
| из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке |
| рева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми. |
| рупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у пи |
| а је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца |
| другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, |
| варао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну н |
| да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисо |
| екако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији |
| .</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро |
| ега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у исти |
| к-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да |
| о тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро ш |
| хватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</ |
| осле тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми ј |
| чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је н |
| } Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па |
| појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатов |
| о гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од |
| како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се |
| та одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живо |
| а једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му как |
| и пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац |
| амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао ј |
| и чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од стр |
| а узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је |
| распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда ран |
| и род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ј |
| едао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је и |
| петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћ |
| , који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахи |
| е, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева |
| p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, |
| Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед |
| ладо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут |
| S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење |
| на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крвав |
| ђује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, |
| о после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, н |
| авом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> |
| мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије |
| заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића о |
| али, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у г |
| — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на |
| а он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чиним |
| а свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13— |
| ти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што |
| су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по |
| ленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен |
| оћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједа |
| е говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док с |
| твори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други |
| <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми |
| аједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена |
| ш не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека там |
| м инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео пади |
| Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убит |
| стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и |
| ториски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више држ |
| расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђиј |
| у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све м |
| ропа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карак |
| војој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" / |
| таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p |
| епци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као к |
| како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала пола |
| приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајл |
| на истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да |
| ла је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли з |
| > <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу и |
| мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, |
| кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени |
| бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи |
| своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из |
| нца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан |
| престаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, |
| седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p> |
| у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још с |
| а не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи |
| после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато |
| у на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна |
| тајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џе |
| бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указ |
| не и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми ју |
| тсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с |
| поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у поб |
| којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви < |
| рца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ств |
| е, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму |
| и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а |
| а, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се н |
| нку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али |
| му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад |
| икој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто о |
| и беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које с |
| ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику изме |
| и од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, |
| ило.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога ве |
| ина прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих до |
| Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе с |
| нство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних г |
| збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се м |
| ио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај и |
| расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлиба |
| ава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славн |
| повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се |
| нима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла за |
| епомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а гр |
| ако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се з |
| на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар |
| чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и преб |
| а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Мило |
| ић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p |
| Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавај |
| ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Прича |
| д се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ пла |
| и у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> |
| удре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погиб |
| пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи срп |
| више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{ |
| да пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и |
| свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ј |
| о била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина ми |
| брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој |
| еоград.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир М |
| од, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и уби |
| ве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се нику |
| е.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањ |
| ом упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако |
| сти, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјај |
| етао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше |
| тога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и |
| остали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево |
| аци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга |
| лосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више |
| и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гл |
| све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и |
| тва, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Кар |
| м капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их |
| у му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S |
| мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити! |
| е се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опа |
| градски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио |
| гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се |
| па секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђ |
| вашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче |
| а, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</ |
| о учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над нар |
| ља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да б |
| оворе, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуд |
| довољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па г |
| аспалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици неда |
| <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док углед |
| је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта |
| и у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако кун |
| ен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, о |
| и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с |
| То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да |
| глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на раме |
| ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах дола |
| атим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Пр |
| са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји |
| већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утек |
| ина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине |
| ђорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с |
| говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и т |
| у стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као |
| о последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друк |
| ве остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} |
| Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирн |
| он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, бра |
| м љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уре |
| срећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли |
| p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} |
| чја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свуче |
| реча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали |
| е на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорј |
| ели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, ј |
| ке паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам |
| .{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештал |
| ахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и о |
| водама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они н |
| вим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кн |
| знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бе |
| о у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима |
| estone unit="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом |
| Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац |
| > <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два |
| "248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стај |
| еци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени |
| ијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начин |
| ачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито |
| науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам |
| ни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је |
| јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су |
| сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и р |
| ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити уч |
| , рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта ра |
| а шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи. |
| памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ пр |
| орицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Ту |
| мати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба н |
| Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Ни |
| ек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске |
| и горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поло |
| но с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које |
| ма!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то |
| ш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој |
| Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропуту |
| Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га |
| последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је з |
| S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке |
| е трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и уз |
| ејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} |
| а.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће м |
| који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да |
| у од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се ни |
| и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, |
| и се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одо |
| еше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Р |
| станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митропол |
| царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо |
| проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли! |
| а је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с как |
| ах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, |
| <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали |
| аред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу о |
| За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам |
| p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се |
| , што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онд |
| било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигл |
| у од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и |
| аду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим го |
| рискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, |
| два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Ш |
| одуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегну |
| долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџакли |
| њих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош |
| довуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, |
| о бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља |
| S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи |
| је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Ву |
| ету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили |
| арађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају |
| жем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казу |
| ада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Ос |
| и и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, |
| к, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од правосл |
| нога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огро |
| е су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} |
| атно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање |
| чи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и |
| т грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како стра |
| иви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Све |
| горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа |
| А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним |
| виђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемир |
| јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно |
| ве чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је з |
| ло би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове у |
| српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао |
| , на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, |
| е живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, |
| ајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док б |
| ак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађор |
| а већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогач |
| беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав |
| та је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у |
| е криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, |
| ском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном со |
| јзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, |
| брдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са сек |
| о је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштољ |
| је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притај |
| p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, г |
| едње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани ду |
| у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривш |
| побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и д |
| ице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је ч |
| изини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путник |
| к се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски |
| ара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах н |
| угачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори о |
| и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да по |
| Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и за |
| им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којо |
| ови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављ |
| бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала с |
| <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у |
| лтат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао |
| нлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састан |
| ти.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати |
| /p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак |
| и — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Ш |
| оје је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим о |
| арађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре |
| му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор. |
| p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наред |
| иривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> |
| ку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир ос |
| {S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ок |
| С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, ка |
| а ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ виде |
| не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они с |
| ила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротн |
| {S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту она |
| бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре с |
| ве што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p> |
| у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се н |
| Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би |
| ини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабад |
| ов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, вр |
| уди који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" / |
| очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојч |
| ред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи све |
| т је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се ја |
| ти.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> < |
| градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију стра |
| ратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичн |
| 260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже |
| рашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се |
| Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су у |
| ева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби по |
| није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор |
| ам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да |
| и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће |
| лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч жив |
| Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и за |
| оваковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два |
| римамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму |
| аспаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и зав |
| и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. |
| а не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна р |
| у реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да са |
| ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је теран |
| е поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија ост |
| утим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој на |
| /p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, как |
| тација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњ |
| р и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишље |
| ола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за |
| и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба крен |
| гао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, ка |
| ски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегс |
| ћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допад |
| ану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933 |
| за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан |
| ио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да св |
| тник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао п |
| — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако зал |
| више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта мо |
| у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од по |
| не и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{ |
| бом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо |
| ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов |
| езбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћи |
| естало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно дв |
| еликој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Т |
| рбију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе. |
| кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном п |
| /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (С |
| estone unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослони |
| изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи |
| S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прили |
| примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми з |
| д њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио |
| и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски |
| је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбеж |
| може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђор |
| дно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да |
| а, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вож |
| о гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> |
| ти између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загу |
| оче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, |
| тиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и с |
| ље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљи |
| ала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у т |
| к он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турц |
| а четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђо |
| је код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} |
| оде и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ |
| е гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате |
| ова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породи |
| ју поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља |
| не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} П |
| примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога |
| у имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну |
| су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе на |
| један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда |
| ек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> |
| ао каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зац |
| ролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, о |
| срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста ме |
| езначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све |
| договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</ |
| а, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се |
| ало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског |
| екакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по |
| егово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; свак |
| јаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћ |
| амишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда |
| ушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је поз |
| висока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена дола |
| вом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата |
| једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар д |
| ачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, изв |
| путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави |
| не разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице п |
| је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њо |
| гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукић |
| зраз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лоје |
| несе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плав |
| ватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима |
| нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како |
| од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, води |
| одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n=" |
| бље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз |
| јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је |
| вом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срм |
| ли застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало |
| им турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај чо |
| с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да м |
| мо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Ш |
| ремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах зн |
| о што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Рус |
| онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се чес |
| илош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обав |
| о, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, |
| излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прв |
| , мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече |
| нтрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га ј |
| и, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекид |
| а дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира бе |
| дару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у |
| игну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично о |
| заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међ |
| аторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под с |
| бачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но д |
| раховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у |
| горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова |
| арко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Вид |
| пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако п |
| огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ |
| није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то на |
| онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем |
| здрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки миши |
| ше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, до |
| ио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка |
| но сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то |
| зили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунац |
| непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српско |
| е бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле и |
| оји је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све бил |
| ва страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и |
| пак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{ |
| едном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној |
| ника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити н |
| ало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко ул |
| само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад |
| близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничав |
| емој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убиј |
| лучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове п |
| је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку |
| о кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би см |
| Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети с |
| /p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли |
| ох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљуба |
| е тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type="chap |
| Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вуји |
| дзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет |
| и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам |
| Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су < |
| га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли прав |
| аше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наокол |
| љи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарц |
| ли формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим за |
| емљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића. |
| p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> < |
| авест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, н |
| м.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одгов |
| ко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши |
| ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — |
| сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли |
| јем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би |
| планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у н |
| док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти верова |
| ла.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охр |
| и заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па |
| преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије |
| сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други уда |
| ивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види |
| илантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се |
| о на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легн |
| и можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео по |
| се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз на |
| Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се до |
| р све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да |
| а туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни с |
| па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица |
| трашно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и |
| је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не напад |
| </p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је |
| о један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Оста |
| дњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Н |
| едан је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од гла |
| ете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, с |
| одни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевен |
| рђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених план |
| та се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војв |
| припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турск |
| Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гр |
| а и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пре |
| мо до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погле |
| ва сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријат |
| аку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора д |
| > <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, |
| е чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на ко |
| <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жи |
| утра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побо |
| устило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тиши |
| .</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:< |
| /p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p> |
| ећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не |
| о се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке |
| лава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на ко |
| ена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бо |
| ву међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} |
| о, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живо |
| зго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и |
| нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуј |
| на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд н |
| ости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замиш |
| који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p |
| е у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдско |
| а ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче |
| весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужа |
| вукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зуби |
| ао и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас т |
| ве бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припиту |
| рова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је ов |
| зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна |
| рође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, д |
| индерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха дола |
| не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора |
| , као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју |
| и и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију |
| чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се нек |
| ив, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе |
| грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав ов |
| цу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грд |
| о разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар ниј |
| огод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар |
| у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани кр |
| реви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа |
| ан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан |
| да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, ка |
| крушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мал |
| > <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека |
| Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S |
| ђа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме |
| то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла г |
| чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош та |
| м.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело |
| ејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како нар |
| n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу п |
| онове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није |
| ва крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је з |
| они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С д |
| чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за |
| >Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила |
| Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ћ |
| илошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изго |
| сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док |
| > <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p> |
| 61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{ |
| данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи н |
| диски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише п |
| биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSect |
| S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена в |
| лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови |
| оже бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да |
| кама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама |
| овито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало |
| рети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избациват |
| орелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога ост |
| >Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> |
| из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> |
| какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој |
| /p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да г |
| аши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништ |
| а тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га п |
| о из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и |
| ичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негд |
| удри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се К |
| вариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља ј |
| ро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, н |
| добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — ре |
| и јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{ |
| хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се о |
| е: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке |
| ила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташ |
| ома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну |
| икама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разгов |
| се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не на |
| екира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао п |
| е браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а с |
| нају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над друг |
| ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на |
| ну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узне |
| } Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против сво |
| младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозн |
| ељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фа |
| али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела |
| нијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и зна |
| ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући о |
| лима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при |
| а онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — |
| себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио |
| е раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао |
| балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде |
| о онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао д |
| ји је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па |
| еба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма ш |
| ђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук |
| реси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хра |
| аш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати з |
| и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но |
| аслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу |
| ти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док о |
| и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислим |
| ису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без |
| ховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане ја |
| рње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене |
| барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко |
| баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне с |
| ти, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћниј |
| добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{ |
| > <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуш |
| ако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, прој |
| од може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнут |
| ажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад |
| .. а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне |
| рења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је св |
| <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и остав |
| еколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволик |
| кањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да ку |
| уди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection |
| све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправд |
| може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу |
| Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“< |
| тао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са с |
| ) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуб |
| изини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани д |
| ви оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако |
| пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији |
| а у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне |
| ој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> |
| е, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку |
| га очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе ма |
| агловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест |
| је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, ал |
| дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства. |
| не.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твој |
| мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n= |
| друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Ми |
| е ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у ов |
| ред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно |
| ођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па ш |
| Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци н |
| руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова с |
| е трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само изм |
| ез и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклон |
| Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му пом |
| пак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нар |
| жу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опе |
| купи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} |
| {S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је пи |
| он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њег |
| ови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га |
| погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био |
| даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком |
| а врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирис |
| ли су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати бе |
| тавим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болн |
| сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићев |
| p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, неја |
| зе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом |
| о и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоци |
| <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два т |
| } У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је др |
| евито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди.. |
| бледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а на |
| у, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ б |
| лике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле |
| Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Кар |
| оговоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спа |
| од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито |
| вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283 |
| ва за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавниј |
| рману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстај |
| аједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, ње |
| је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S |
| ник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша |
| се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир |
| прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био н |
| се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће б |
| у, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> < |
| > <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке |
| мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њин |
| пиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, к |
| Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариг |
| ion" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у јед |
| д мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, напад |
| ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milest |
| морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је |
| међу Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се |
| <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све |
| > <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупи |
| така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите |
| исли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па |
| и, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тел |
| тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један јед |
| он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу |
| ица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже |
| увени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба ру |
| лан у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја |
| га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош |
| о, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турч |
| између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали |
| а су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практ |
| отину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, т |
| е и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међ |
| јекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци |
| како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила б |
| збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки |
| ања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друг |
| раду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, |
| луцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и м |
| лади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си |
| подска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се |
| и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, д |
| ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог |
| риста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и |
| мања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било ј |
| ао највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад с |
| и киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb |
| једаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао верова |
| Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично |
| ности, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мор |
| о амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у |
| је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравање |
| пет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни т |
| ико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p |
| може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу |
| ом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с ти |
| д најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна |
| упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину |
| ија у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најд |
| се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу |
| гу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Т |
| је била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, а |
| е паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и те |
| а којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога |
| никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпр |
| еле.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су |
| буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије |
| нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да |
| длази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта |
| епе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког |
| ке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у |
| нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p> |
| оде; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му |
| ју њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ов |
| иво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно с |
| — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у с |
| а исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из маза |
| т и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком |
| постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута |
| и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено |
| пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није п |
| у, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти |
| а поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редо |
| азумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалн |
| они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној поз |
| уди који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели |
| .{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а д |
| га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост. |
| /p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је вис |
| .</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је нер |
| људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад |
| пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свака |
| своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком п |
| а а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачун |
| инуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је при |
| ad> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су да |
| ких облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, с |
| најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе п |
| ше позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бо |
| био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле |
| } Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи |
| од у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена гл |
| ашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад |
| етих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да |
| и, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови |
| уку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће |
| ај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем |
| шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад з |
| зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличн |
| изације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним |
| а господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господар |
| дом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће |
| нда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није |
| а.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се |
| >Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности |
| ар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем |
| (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се н |
| илика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца |
| погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, а |
| опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалу |
| ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Ник |
| ао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} |
| и бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, кој |
| ов.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да ког |
| само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{ |
| ) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да ч |
| имо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове |
| одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми |
| с понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а к |
| одни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био < |
| ју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, |
| цу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станк |
| ом нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак годин |
| разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица |
| е он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до с |
| што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не б |
| ди, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш |
| којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи с |
| ља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се моли |
| а га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто |
| та је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад |
| варао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше п |
| тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, |
| и, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и пос |
| ма.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, |
| о или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја |
| , жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, град |
| ти или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срди |
| ко изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез |
| или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n |
| и да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<r |
| /p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или м |
| о <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и тр |
| само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно |
| и ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба |
| д ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи |
| или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, п |
| Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђо |
| е у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, шт |
| а да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети |
| исле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква |
| екуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене зн |
| .</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...< |
| и са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не з |
| ати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} |
| мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док |
| он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав |
| с, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дош |
| одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин |
| ијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да буде |
| ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Ка |
| разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред |
| бро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јов |
| ад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> |
| ица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине |
| Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S |
| во, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, |
| је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини |
| се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му |
| се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после прим |
| и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — реч |
| ранцузу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе |
| чно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> |
| и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну |
| /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и о |
| бито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5" |
| а живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодниј |
| } Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрв |
| ута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јуна |
| S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он |
| а по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и нај |
| оју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом |
| изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од с |
| извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћили |
| ајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што |
| ије ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и нос |
| д целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И |
| но је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.< |
| ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље д |
| реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио |
| пски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како теб |
| да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми п |
| е, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине харе |
| шу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, д |
| ако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да |
| , да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадош |
| мо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се од |
| се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш о |
| о, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђев |
| атере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варва |
| о ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историј |
| о да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински б |
| и га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све ре |
| прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји |
| ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мен |
| шити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се ок |
| е и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није н |
| урке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје |
| n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ |
| тао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{ |
| ано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, изда |
| земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <di |
| остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за в |
| ло да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за в |
| слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега п |
| а бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ни |
| вше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из о |
| у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ т |
| овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p |
| е право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа л |
| а.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају |
| за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Расп |
| </p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узе |
| ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви |
| ровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с в |
| е буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише пон |
| >...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силн |
| ло, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са св |
| унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p |
| инама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру |
| то Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да |
| х Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људ |
| у поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, о |
| српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капи |
| утање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као стари |
| ило његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, госпо |
| под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и |
| па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово |
| чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијају |
| мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И |
| и одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњ |
| тују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени |
| и!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама б |
| ио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања |
| оге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао зна |
| ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек |
| алазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратит |
| н свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођ |
| а госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни ј |
| а свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једн |
| и они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>К |
| ег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се |
| у бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за |
| несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да |
| на носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале |
| у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом |
| е, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се |
| онили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпи |
| о и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед |
| се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — при |
| рца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прог |
| } Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни |
| <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се |
| после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер |
| устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубиш |
| и кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војв |
| вољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла во |
| мљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не мог |
| а свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мути |
| ратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме ч |
| у у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, ко |
| одбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они м |
| е године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</ |
| а опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога |
| и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут и |
| и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда |
| Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обра |
| оварао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да |
| у приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар |
| ви одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> |
| ружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умака |
| огубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се л |
| више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:< |
| обеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, о |
| многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јорга |
| , и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе |
| унци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидат |
| ано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом |
| ру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољ |
| ице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти по |
| та би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овак |
| у у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло уву |
| их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана о |
| криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су д |
| а мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву п |
| а ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене |
| ели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> |
| >Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су бил |
| народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вра |
| и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни з |
| а, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан |
| е су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогл |
| у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у п |
| вале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњ |
| ну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господар |
| ме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} П |
| е, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да |
| ли опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може |
| куд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине на |
| и: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, |
| ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која в |
| овика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, |
| оворио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по њ |
| ма откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра стареши |
| с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао ј |
| и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радова |
| било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још не |
| везем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одм |
| што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе |
| ике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих |
| задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> |
| :</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} |
| вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило л |
| ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтет |
| ђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога се |
| ом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда |
| презан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опа |
| дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p> |
| ивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за |
| и, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и м |
| ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће пос |
| онио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на нар |
| и да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу |
| .{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Вла |
| не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо н |
| е понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, |
| то засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћ |
| роду, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати |
| лаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драг |
| ратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговор |
| Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен |
| да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се бој |
| распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да |
| <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Пе |
| поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не |
| у сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуд |
| ве непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И |
| </p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треб |
| сника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и о |
| интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га п |
| аде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појес |
| е.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да б |
| ати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да с |
| а манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на сво |
| о се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спр |
| кад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па д |
| ој нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Поч |
| чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде кој |
| м се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то мож |
| ао мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изази |
| мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна каз |
| а, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину. |
| и под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и |
| .{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може |
| вао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним |
| Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици н |
| он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, |
| војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, прем |
| рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће пр |
| !{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и прима |
| да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар к |
| егле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те б |
| Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турск |
| Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18 |
| /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се изв |
| } Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који |
| а, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависи |
| изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да |
| Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, пр |
| , од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима ј |
| што на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би |
| би српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они уст |
| стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао з |
| p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — ста |
| је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, в |
| акорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи |
| су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа |
| би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тог |
| ав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> < |
| замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n |
| за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{ |
| о и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би |
| Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге |
| отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу |
| ако им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" |
| тали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ћ |
| х.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола саха |
| д не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ет |
| Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица н |
| ије стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После |
| свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; кој |
| Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влаш |
| ити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше. |
| урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он |
| к тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би |
| — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} |
| доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И |
| Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам |
| ва да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све |
| ршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог |
| ти.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да су |
| рци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековин |
| ат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> < |
| у као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца с |
| од очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џо |
| господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер зна |
| пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући |
| везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран |
| брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађо |
| упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло |
| помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо да |
| ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му |
| мају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S |
| д сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу |
| кренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Ниј |
| ебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угост |
| своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вуји |
| андук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{ |
| ија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до |
| ожити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га |
| /p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су б |
| p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народ |
| а и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био |
| >— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марк |
| атке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим но |
| долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је |
| <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{ |
| ад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје р |
| њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити ки |
| вога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који ј |
| p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покре |
| е кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која |
| е у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице д |
| авиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Сто |
| нам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је |
| јаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке б |
| и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, |
| {S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје |
| е прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то пози |
| азваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међ |
| за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и поно |
| остији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сач |
| после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је см |
| дсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</ |
| ио бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p> |
| опаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се |
| ару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се насло |
| махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини м |
| незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати. |
| мена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва н |
| зину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположе |
| а у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма к |
| д очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је би |
| ици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућен |
| јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањ |
| у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и так |
| то вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда с |
| а је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Ме |
| рума, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</ |
| иве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му б |
| атничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} |
| ..</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена те |
| ио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор |
| ији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добил |
| {S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзир |
| обије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те нећ |
| ма већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заје |
| и могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мен |
| говорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и |
| .{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће п |
| Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде |
| слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим |
| нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправ |
| ити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам |
| рио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто с |
| жује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тр |
| , и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прс |
| не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му ј |
| /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му ка |
| и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговор |
| у и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је теб |
| д теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и гр |
| ш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд |
| {S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код |
| де склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Ц |
| Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у |
| себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства |
| ма!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан |
| е било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим мо |
| аш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да г |
| њи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав уде |
| гово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова |
| с, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да |
| да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамиш |
| Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као |
| а који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло те |
| еште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Ми |
| наком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тог |
| ио један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, |
| ирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{ |
| је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тиц |
| а, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат сврши |
| боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорил |
| и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опе |
| , па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још ви |
| ском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез |
| у је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богат |
| ном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, н |
| одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког по |
| а сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу ст |
| д му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, |
| мена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нар |
| у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника |
| о их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Ново |
| ад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је доту |
| есет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година пр |
| да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе |
| трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена |
| Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се мно |
| у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стаја |
| зивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који |
| рбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска зем |
| вским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких |
| ће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца |
| ђу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све |
| Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бог |
| из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљ |
| ви народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи |
| сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако |
| евина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како наро |
| се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не мож |
| е су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скоч |
| осе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је з |
| близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни |
| старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће |
| за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени сино |
| јече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их |
| аједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла од |
| као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је К |
| роди гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не |
| што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} |
| је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у |
| вославне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње ка |
| убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} |
| ио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света |
| ресу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се |
| е од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније |
| еде само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа |
| ога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пр |
| ди, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе |
| аде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шума |
| ја помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси је |
| Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче |
| лерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оп |
| ета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и |
| асан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар |
| ОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је |
| саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју |
| неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!. |
| обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> |
| из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може сврати |
| Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпез |
| p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити. |
| у само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не траж |
| у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, как |
| и незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким |
| етлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за |
| <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборс |
| сни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно |
| то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку од |
| /p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је о |
| и, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у |
| ећ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је |
| У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су |
| црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> |
| сти ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше ве |
| ник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје пре |
| би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, |
| очекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога наро |
| ћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p |
| то медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодиш |
| зини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио |
| авији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, |
| му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један |
| у свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће |
| реми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском најви |
| ареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, |
| у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнут |
| ечи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на дана |
| е јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварств |
| говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају |
| се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овд |
| е застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било најви |
| ше пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, пон |
| >— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се ис |
| то шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне да |
| ки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепо |
| а, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је неш |
| >А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов умор |
| арода грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за |
| вака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb |
| пашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоц |
| године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породично |
| јући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био |
| {S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p> |
| и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер |
| азире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али |
| {S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био с |
| ред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћир |
| Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не |
| ива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, о |
| <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекн |
| притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он с |
| еколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> |
| ам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобро |
| е овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „поп |
| ао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, |
| орђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на душ |
| пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на |
| на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и |
| ити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, |
| е (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове |
| м митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске к |
| рађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији |
| ама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвр |
| нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној двор |
| у страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу со |
| дуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио ови |
| рајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред |
| и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 годин |
| пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није с |
| су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или гла |
| а сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен |
| тим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли |
| исам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја о |
| вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаље |
| је сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним ш |
| сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два м |
| а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турци |
| о измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна ш |
| 308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјај |
| риви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — |
| цеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајк |
| копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао |
| што у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете |
| препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>О |
| м сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест |
| исак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбу |
| на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унап |
| .{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био |
| ом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дош |
| м верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити нап |
| рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — |
| аде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да |
| на камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Пе |
| .{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало д |
| је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицо |
| иво ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела |
| оња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не |
| два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је д |
| врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на |
| меју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У о |
| грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако пр |
| ање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке ра |
| пно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скром |
| орио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове. |
| Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побр |
| лађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што |
| ћао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ле |
| одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— |
| то укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на кој |
| према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађе |
| е почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, |
| >То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко |
| ујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно по |
| м учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Ме |
| најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства |
| о.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препору |
| ђорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево све |
| уперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго |
| е.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао с |
| и бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго |
| ло овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако |
| м пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, ш |
| остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хва |
| он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским т |
| ста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} |
| pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинут |
| већој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> |
| вљам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по |
| к да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; са |
| > Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је |
| уцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мр |
| ј амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p> |
| .{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Мило |
| момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак б |
| само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено |
| издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах |
| штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош л |
| кола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кр |
| и је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова гл |
| звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учи |
| га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на клад |
| да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече |
| ео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> |
| иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с |
| ш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто п |
| онио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито ј |
| — Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опас |
| те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће м |
| } Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за |
| је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову дас |
| огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах |
| пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто о |
| , нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> |
| е сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S |
| ости, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико |
| мили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заи |
| ну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од го |
| ед собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и |
| мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он |
| аш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушк |
| Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не |
| ила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. г |
| а ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титу |
| шао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је |
| о у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} |
| м реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге |
| ође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Тур |
| ан уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, п |
| сао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских на |
| ку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га |
| и покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански |
| два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла ви |
| те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> |
| код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и су |
| се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљен |
| p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били ум |
| у православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске роби |
| ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са на |
| рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија |
| знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном бар |
| урци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и ш |
| немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају |
| з гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу с |
| ејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана т |
| ахалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави |
| , иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вреба |
| мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момч |
| ији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што |
| н је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао св |
| И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисл |
| етане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки |
| кнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска ми |
| и да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред |
| што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав |
| е Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за рук |
| а је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могу |
| у и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Вл |
| ра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — су |
| жевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легл |
| м! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет п |
| и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за |
| на, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљ |
| бе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан ра |
| од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p |
| не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали д |
| а не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти |
| труко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни се |
| војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљењ |
| да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n |
| ву дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне |
| дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло пис |
| ев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто та |
| кар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све ст |
| етерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је св |
| — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив уск |
| дговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесе |
| езброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измисл |
| лио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, |
| 210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампи |
| дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све проп |
| Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</ |
| ако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па о |
| жних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би |
| а је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа з |
| у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више на |
| ио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га |
| орили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, |
| господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код др |
| к без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и н |
| и, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овак |
| д и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S |
| е велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, |
| јем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме |
| то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Ка |
| > <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви |
| као, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам |
| извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе |
| се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац пред |
| ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Мил |
| адоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</h |
| но могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и |
| ишта трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и не |
| ина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља |
| .{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам из |
| јом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више |
| /p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ |
| аједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, за |
| кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гра |
| тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас куд |
| ава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S |
| те у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се т |
| весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га |
| ста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати н |
| о, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} |
| у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p |
| пак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, |
| ма славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У оста |
| асти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће би |
| у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И |
| кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се |
| <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовни |
| оже сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти |
| е бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мр |
| еладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као шт |
| ио кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то |
| анда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих |
| Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око |
| своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканс |
| о исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даћ |
| имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> < |
| лош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> |
| од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе |
| одбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Дра |
| бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје т |
| ац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми с |
| ле иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, |
| кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена у |
| ало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти |
| , да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, в |
| у косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и од |
| билази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре св |
| им никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и |
| стоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже х |
| во да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без погов |
| о дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто |
| и си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разгово |
| вијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе |
| вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све ј |
| може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита |
| пех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p |
| старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subS |
| ак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедере |
| з Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" / |
| шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревски |
| лук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћн |
| ном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и |
| прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с о |
| ote xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако тако |
| <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле поч |
| није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на ови |
| какав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса |
| е већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Карађорђ |
| После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је би |
| друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине ту |
| ога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедник |
| очи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто |
| и.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у |
| репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Б |
| а емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се пре |
| два ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под дату |
| бу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Ца |
| /></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима |
| в један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена |
| 1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предгово |
| n" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка |
| искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну иг |
| асипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са ј |
| вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раск |
| наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама тур |
| њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} |
| поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети н |
| дају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и на |
| о сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да |
| убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и |
| нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало ме |
| брати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он ве |
| S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Н |
| е живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам крен |
| успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња бор |
| се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и |
| еђе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивили |
| ног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да у |
| а.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш |
| га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда доче |
| спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, ко |
| ва, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је по |
| којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p |
| х 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежа |
| Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не |
| ош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, |
| аким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима св |
| додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а т |
| пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— |
| ослушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} |
| ад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати |
| био толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђев |
| едни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним |
| извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} |
| а се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} М |
| лаву и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — р |
| ањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? |
| Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сим |
| о било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Бос |
| љубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, ко |
| шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога |
| зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу од |
| ебе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ак |
| две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кр |
| Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све с |
| е морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{ |
| тадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један |
| ао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају к |
| .{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти |
| њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце |
| воде добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчи |
| таке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, |
| поље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико г |
| ким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворе |
| орало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ов |
| посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењ |
| ци као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би б |
| и пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Мар |
| на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да у |
| ђене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу |
| да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се |
| о сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну |
| , а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је зн |
| ве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су врш |
| бом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију |
| им властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцк |
| окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није п |
| ји, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прат |
| упава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу |
| па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густ |
| илошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је |
| — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше и |
| књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко |
| алканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим |
| је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} |
| су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> < |
| ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступањ |
| ници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави |
| ка, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Ми |
| ка с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме |
| , он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлега |
| ишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мр |
| квој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мрт |
| то глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним |
| > <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{ |
| о је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ра |
| ћки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима б |
| а што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да |
| ати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subS |
| трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела |
| а.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истица |
| а длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и в |
| Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Н |
| .{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је п |
| </p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи см |
| а тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србиј |
| шмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ов |
| ли за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе |
| мо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попе |
| уст воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе |
| хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна |
| а поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидн |
| играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за д |
| била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила упо |
| уставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Си |
| ерују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема |
| шањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет и |
| } Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одгово |
| к се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— |
| е болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и запов |
| езир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште ц |
| езове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасава |
| удан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи |
| им пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се |
| људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је |
| Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслај |
| се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну до |
| ић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на п |
| јаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, |
| он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако за |
| <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим коноп |
| p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није |
| амо замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с тол |
| абрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета |
| а по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци ст |
| к и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта ј |
| обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пишт |
| реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договор |
| аља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасош |
| ознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Сам |
| ; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне зл |
| људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — |
| а сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Ниј |
| {S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, го |
| ! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова гл |
| ца догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви б |
| ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о ми |
| и осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, не |
| сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у на |
| .{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} |
| вога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> нај |
| Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри же |
| тим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да |
| те и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> |
| шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Изб |
| у два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваља |
| Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби |
| одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости |
| еже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Пре |
| Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Мило |
| а су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али он |
| Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни |
| оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради |
| Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога |
| о пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} С |
| и најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу без |
| евабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с |
| а гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се д |
| летао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; по |
| ратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душманск |
| (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не зак |
| а ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су |
| шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ј |
| ет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили |
| одила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао нево |
| авао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере |
| авест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се |
| је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, му |
| ли...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ниш |
| тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се пор |
| гарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не |
| и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири |
| следње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џела |
| рана није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљив |
| че војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, п |
| ти брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Кар |
| у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено б |
| да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих |
| е једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захте |
| ских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а с |
| ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали д |
| рве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вуји |
| кој граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њино |
| гоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја |
| ивукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си |
| дуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што |
| сече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше |
| b n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти с |
| у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалу |
| ени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника бил |
| не добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он ре |
| о звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се н |
| Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов |
| по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, |
| која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све |
| и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила |
| по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и |
| ћ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око в |
| заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од |
| цама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корац |
| ратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша |
| Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је |
| а у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се |
| Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала |
| ост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога |
| и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у |
| /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекин |
| кле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од |
| селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез |
| е тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</ |
| p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> |
| ="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наум |
| били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше у |
| клевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домови |
| и нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре |
| сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она разве |
| кчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Ср |
| p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и |
| ко не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле в |
| такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене |
| тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали суд |
| о да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије |
| турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, б |
| и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у р |
| м и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да |
| .{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене |
| у, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са |
| баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на ње |
| те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S |
| е целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{ |
| несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на с |
| ду.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако бу |
| а!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друг |
| земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су вре |
| ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа |
| а би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново. |
| било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пр |
| чекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да м |
| првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то |
| кни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{ |
| проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је |
| кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, |
| века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, н |
| ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако |
| погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу од |
| аквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за па |
| >Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испр |
| додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не уби |
| p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> |
| ко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале во |
| днији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру |
| ма, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одл |
| овест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао |
| .</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да |
| ивети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам не |
| ? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу бати |
| а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху |
| оверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад |
| А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност |
| надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три |
| бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди ка |
| тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с ти |
| главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српски |
| а који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царев |
| <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — ср |
| а чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у и |
| о сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сад |
| е знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљуба |
| он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више вид |
| оље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да с |
| уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Ш |
| , како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кн |
| опале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ов |
| , чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за |
| поли, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун прота |
| рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда |
| же раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем |
| скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка |
| да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да |
| ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и са |
| е падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите х |
| ирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што |
| S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све |
| рнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да шт |
| о и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он |
| е досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи |
| ство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!.. |
| аним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би |
| ар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за м |
| ри, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и |
| ити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све б |
| ите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку од |
| орити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две з |
| ражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштен |
| ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђива |
| дахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он ма |
| е али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије |
| мо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо |
| е моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како з |
| Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем |
| то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> |
| вапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S |
| купају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, |
| народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и доб |
| > <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже |
| за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> |
| х њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S |
| ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Не |
| олела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају |
| тварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и н |
| о што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што |
| и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> < |
| а конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је |
| .</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да нећ |
| >— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> |
| адику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Т |
| ам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права д |
| ане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да шт |
| је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке |
| зу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{ |
| вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе |
| т не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осор |
| по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међут |
| ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p |
| ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Мило |
| глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, |
| а, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то |
| им избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и е |
| а поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра д |
| и и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мен |
| то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до |
| роговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим |
| тити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати ве |
| и да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, п |
| у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече |
| што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Ч |
| Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене |
| али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад |
| ем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који |
| ети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе ј |
| — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што |
| би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на |
| рђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све |
| ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудго |
| вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да уби |
| ало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година би |
| а да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и |
| нула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} |
| главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> < |
| че, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хит |
| руго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, |
| ражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази |
| но уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће |
| р је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} |
| а сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом |
| а се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хвата |
| се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, |
| Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици са |
| шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народ |
| алом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} |
| рио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а г |
| у, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три |
| ло даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић |
| додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</ |
| } Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.< |
| е вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> |
| рви то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са са |
| сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на |
| а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ј |
| огло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужи |
| .</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, |
| се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећн |
| Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог |
| олико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога |
| био си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по |
| И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да т |
| том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је |
| ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не б |
| ло је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није |
| витом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ов |
| м, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље |
| то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да |
| гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с |
| и управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло из |
| о ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих |
| људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје |
| нтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не б |
| то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао т |
| се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру |
| м од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других |
| а то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од |
| олак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли |
| Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и теко |
| осподар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је б |
| ...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и д |
| ?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чо |
| по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, х |
| ћи се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да |
| ног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити не |
| свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против в |
| р је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој |
| {S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од |
| укавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука |
| и се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио |
| ађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене ра |
| ће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију |
| х марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле |
| о треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се |
| тража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи по |
| та ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада |
| хтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слис |
| овима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај с |
| p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш м |
| Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима |
| и и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, |
| мим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме б |
| лужи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да л |
| <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} |
| да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је кња |
| е он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити о |
| макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете н |
| хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— |
| смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то уч |
| ву појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас с |
| хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је к |
| ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да ј |
| бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не пој |
| .</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и |
| мачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало |
| никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, |
| <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милош |
| редо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао зада |
| то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику д |
| е турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуз |
| је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога д |
| се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не уме |
| ли мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета сам |
| кону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим |
| /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље |
| врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p |
| човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Чита |
| С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три |
| p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће |
| теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш уби |
| убало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, ш |
| ђе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењу |
| е на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!.. |
| удити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинит |
| .</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо |
| ико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од т |
| ица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нага |
| ај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нага |
| >— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то сп |
| p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на јед |
| ек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више т |
| али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад бед |
| си са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} |
| таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља |
| ругим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла |
| На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} |
| работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја |
| ш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Уд |
| .{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се рад |
| чије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не у |
| ни скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад |
| шалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Рус |
| <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{ |
| а у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како |
| ли:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао |
| ош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, |
| прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног |
| о, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јави |
| >— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради до |
| , можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само |
| који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских |
| кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима ост |
| које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душма |
| p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би |
| ер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после п |
| о то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поз |
| <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пу |
| он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. ј |
| презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и бо |
| сподару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, за |
| код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште |
| ли он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово ј |
| и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се |
| од рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити |
| Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у |
| Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао пр |
| сподару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули. |
| </p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми |
| већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То |
| људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре д |
| у, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ј |
| доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао ви |
| е нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Дух |
| p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то |
| његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> |
| } А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао |
| .</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у на |
| ала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па |
| ва.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот |
| д, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да ва |
| је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{ |
| на шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледа |
| ају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би з |
| очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Т |
| исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и |
| то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, б |
| ић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да м |
| за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо |
| оја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамач |
| , све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене ча |
| а би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо |
| род и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} А |
| > <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, |
| трани и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наг |
| {S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да там |
| ђорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде |
| глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а |
| би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је би |
| не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја |
| то сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да |
| а а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је с |
| и бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има з |
| а.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики |
| емо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачун |
| луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупањ |
| шље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.< |
| жим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми |
| ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем |
| м како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" |
| > <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си о |
| — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не тр |
| макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више по |
| ва је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би |
| оме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе |
| онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од он |
| бу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жа |
| јеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест |
| тво догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако |
| ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за |
| . — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет |
| хије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ћ |
| у немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини |
| ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојо |
| о врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрдне |
| , шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме мах |
| Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p |
| сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писме |
| ам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а посл |
| о је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешк |
| не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, |
| овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме опт |
| .</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S |
| етробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђеви |
| о моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим. |
| година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређаш |
| Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији |
| То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушник |
| драв; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читав |
| ти!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то |
| и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах ви |
| е и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не |
| дити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово |
| оликим бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то |
| Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја |
| суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од свет |
| ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао ов |
| /p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је |
| лим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, |
| зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или |
| овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак А |
| нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћ |
| ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заи |
| у дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мен |
| у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породиц |
| ао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако дола |
| као.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је криви |
| ово устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада д |
| нити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам п |
| p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто иск |
| да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем |
| ле таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан |
| ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</ |
| а моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама |
| реће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже |
| де.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— В |
| ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ов |
| Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам |
| и одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и |
| ти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>А |
| мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први |
| p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке посло |
| да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Мил |
| о да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове |
| и не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу |
| ?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја |
| иности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску |
| анићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авл |
| ављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љуб |
| ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака |
| Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак |
| а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган. |
| тну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од |
| а се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чу |
| о чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумра |
| селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се |
| p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум п |
| се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, |
| етак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула |
| ду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих |
| једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да и |
| би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који |
| ош и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих го |
| разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је т |
| </p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно ст |
| да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се п |
| х.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</ |
| д се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за сво |
| етно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљ |
| о у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протр |
| чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако |
| ивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами |
| е у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош. |
| би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су оч |
| рополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јав |
| чини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, |
| да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и |
| и Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је |
| носа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за вој |
| да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p |
| да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашав |
| познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, к |
| амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече |
| ласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> |
| а ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{ |
| морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачуна |
| рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још је б |
| он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и иза |
| аљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет |
| х писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да |
| је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним |
| ић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пруж |
| ко праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили бу |
| е првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} |
| ...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он д |
| глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, уб |
| р сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смиц |
| уседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи ш |
| сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и |
| Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поу |
| у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкан |
| ешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} |
| угова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те |
| е, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и дру |
| главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како |
| даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га ок |
| воме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро |
| ућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, |
| турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећал |
| <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{ |
| сти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да |
| истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Кња |
| вет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из |
| е тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за |
| се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по једа |
| ју.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да |
| Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У |
| што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом |
| енуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да |
| је хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милоср |
| реко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били с |
| и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p |
| вина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству вл |
| изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ |
| јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама закла |
| е крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, п |
| атре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се п |
| лик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика т |
| уче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је |
| Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут в |
| "158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Ж |
| о си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи |
| му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црн |
| дгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико |
| p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" |
| е бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, |
| >— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом |
| би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све н |
| све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без о |
| људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слиш |
| склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> |
| еду срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима ј |
| рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек |
| туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и |
| ко зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут г |
| и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.< |
| <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? |
| има падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме праго |
| ше на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне |
| p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; гради |
| ли је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била с |
| и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео |
| сију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију. |
| . — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} А |
| ађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!... |
| воте.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и т |
| васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страхов |
| х нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да |
| ача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот чове |
| рођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече |
| о, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла с |
| Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хо |
| од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско |
| бише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— |
| црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не |
| се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из па |
| овољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Др |
| рђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари |
| нтиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати |
| не који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу зем |
| к у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и д |
| ају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити |
| упи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} |
| лико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што |
| и зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се и |
| и желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, |
| променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенк |
| и још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави о |
| сто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговара |
| узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас р |
| и им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и д |
| b n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Г |
| а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Ка |
| убио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци и |
| јпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње |
| ите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теб |
| толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>М |
| ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја |
| ј у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки б |
| е губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на гороста |
| ледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} О |
| ско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по |
| <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети |
| човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и |
| ано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу |
| чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заи |
| г сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Ка |
| ене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> |
| прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом св |
| .</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћут |
| урска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге |
| о ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} |
| p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица то |
| о говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети |
| арношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, о |
| дно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5— |
| {S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који |
| а.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, |
| е, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омр |
| нати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним |
| оји од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би п |
| p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> |
| пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешина |
| рђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа |
| нао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окова |
| ли је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пр |
| жати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p> |
| по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Ми |
| у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама наго |
| ару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоћ |
| ш мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за |
| рчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсилант |
| ела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди |
| лужим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из |
| егдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пру |
| се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код ко |
| ; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Ми |
| дар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћ |
| „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише п |
| ку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год о |
| им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе |
| и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио как |
| е долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога |
| окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пр |
| сти био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантин |
| дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, |
| се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n= |
| ју? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика у |
| Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене |
| ар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не |
| рених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, |
| p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још м |
| дужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S |
| зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије ни |
| А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука с |
| вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не се |
| остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини д |
| рбе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо увере |
| много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја ду |
| и!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кр |
| оро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у зано |
| кон 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи |
| ничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре оч |
| овица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је |
| ло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Ја |
| сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у |
| на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их н |
| , како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је доби |
| о, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утис |
| и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверен |
| ју против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао |
| ама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и |
| е једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Мног |
| .{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће |
| у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнез |
| на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеници |
| знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и |
| ећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Царигра |
| ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово |
| и; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} |
| ат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слобод |
| рњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ва |
| </p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај |
| љу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса |
| е наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачи |
| stone unit="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, |
| мо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{ |
| био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни с |
| вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош ре |
| ља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетв |
| орио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао |
| сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез о |
| патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потв |
| они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они |
| ме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p |
| боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} |
| овом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти |
| И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе. |
| о облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном |
| све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то рас |
| небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом про |
| повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране |
| ли за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли |
| Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и |
| а поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се т |
| ђорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и гр |
| мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то б |
| ма себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, м |
| </p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одл |
| илоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао а |
| поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само |
| ему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за обл |
| тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути. |
| ртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво поч |
| nit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџ |
| вати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Ми |
| арио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе |
| Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путни |
| већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="su |
| ђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пош |
| уре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано |
| ос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена |
| твен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати |
| {S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева п |
| гловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прек |
| постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с л |
| на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочен |
| есело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим |
| еме посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за |
| а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с де |
| е од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао К |
| ка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</ |
| д гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна све |
| рокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају. |
| с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим |
| села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и |
| ретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује |
| му за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујањ |
| акојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне |
| еса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да |
| едини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак |
| човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби до |
| крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно |
| м коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове |
| и.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је има |
| на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зл |
| ао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с К |
| било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагиј |
| {S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце св |
| ја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лаган |
| чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су |
| одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у |
| разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под су |
| > <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га |
| они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим |
| кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у |
| зирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан |
| ласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били |
| јте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак |
| ..{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар |
| ка да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поу |
| ивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војво |
| pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, |
| неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да г |
| ита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</ |
| азио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан кап |
| > <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог |
| ови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, |
| љика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина би |
| с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су глас |
| е да га видите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да љ |
| му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто пре |
| е на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није б |
| осподару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цу |
| продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар |
| и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ј |
| палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свиј |
| то пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежућ |
| аметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у |
| друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{ |
| бијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је св |
| лагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S |
| буљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али |
| уховник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто прен |
| о:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и т |
| Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде г |
| ем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, преск |
| да спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан ни |
| ао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упи |
| да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p> |
| >— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће о |
| у у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући ста |
| , Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све т |
| ева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, |
| о пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, го |
| тају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала. |
| ешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био |
| >Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на ками |
| ак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} |
| и, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штед |
| јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је |
| иј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вуји |
| земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, |
| им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се на |
| да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али к |
| ји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи и |
| да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуш |
| мо ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> |
| отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалос |
| арађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Кар |
| , посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, бол |
| исмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом |
| стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, |
| неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је по |
| благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао сп |
| ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак. |
| простити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Ра |
| је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да с |
| главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина |
| ше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге ст |
| „Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</ |
| о сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он |
| p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она |
| бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вече |
| езира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова. |
| аглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо преш |
| авили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а |
| у и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руц |
| је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош |
| као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек |
| <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим ст |
| сећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, |
| журбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непре |
| /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече мом |
| ј ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, |
| лане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха |
| ола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поузд |
| се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно рас |
| бије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви |
| д њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" |
| му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању |
| ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаук |
| Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разу |
| <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо |
| своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Ка |
| ао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговара |
| {S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се |
| дбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност откл |
| му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му |
| је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад не |
| ијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе |
| рао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и |
| овело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div |
| > <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било ме |
| ате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустит |
| а сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега |
| има радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је о |
| е Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недо |
| узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Ни |
| о тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко |
| о.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здрав |
| све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначај |
| од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одморени |
| и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену м |
| лошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било |
| Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вуји |
| и не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је тр |
| у целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад А |
| јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не |
| и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и |
| И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити |
| на, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, кој |
| ђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} |
| ењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу. |
| рујали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време п |
| в, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p |
| ењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поно |
| у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трул |
| је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари ов |
| а би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српско |
| света.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном р |
| о од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су св |
| -Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га са |
| ма је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није |
| вде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и нав |
| сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже |
| ој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шако |
| чујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> |
| рад.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је |
| да готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сва |
| пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрп |
| р није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже |
| ом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветља |
| ле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овд |
| на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сва |
| спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone |
| ош по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га |
| а и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересов |
| могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево |
| о веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанас |
| да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни |
| е могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у |
| ја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.< |
| ир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласо |
| у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову запов |
| већи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.< |
| и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} |
| обом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово |
| </p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помо |
| дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично |
| е чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту н |
| и?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> |
| оштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} |
| аве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигур |
| теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе |
| се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао д |
| ођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се ника |
| г преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и |
| ноћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађо |
| Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јаз |
| ећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је |
| је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бес |
| Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће из |
| га, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних годин |
| n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Тур |
| одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и влад |
| ку Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчић |
| да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му |
| ђорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хај |
| својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али ј |
| намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој з |
| месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђе |
| се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош |
| вао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема с |
| д њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде |
| а миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха д |
| повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шап |
| је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — реч |
| Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде |
| оша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није в |
| ти његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно |
| о страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасо |
| , а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом о |
| Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће н |
| ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити |
| /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањк |
| е и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би |
| .</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србиј |
| иће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га |
| о да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго |
| јице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра сти |
| , већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на ду |
| међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи гос |
| примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, |
| ме?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми ов |
| је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово к |
| плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млек |
| рађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око д |
| родне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њ |
| злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад прот |
| талих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, |
| ине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега д |
| ац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека до |
| едени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао |
| да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, |
| је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини св |
| о без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би |
| ко после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозре |
| се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одг |
| >— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње при |
| ао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{ |
| и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> < |
| на да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Пр |
| удећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не мож |
| на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с |
| апињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ |
| а оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи |
| ице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђ |
| ило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешт |
| део прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S |
| бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како |
| >Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Мо |
| {S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више теж |
| нта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад |
| азове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казива |
| } Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај ре |
| , бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам с |
| бољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на м |
| рмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слеп |
| > <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју ос |
| на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешин |
| жина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у на |
| ваном да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се |
| убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он |
| ерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење |
| това у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов |
| га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била |
| извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</ |
| о шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трл |
| и и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још |
| врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била и |
| е.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли |
| добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није |
| обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и запов |
| иће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то б |
| оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви |
| р у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици |
| пња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала |
| у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га ј |
| ахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Св |
| оварати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти |
| /p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жен |
| стретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа |
| тво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљ |
| ом митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави к |
| полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњен |
| могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да ј |
| еда боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вили |
| им, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је |
| Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb |
| } Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвеш |
| некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му |
| оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано |
| ч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу |
| орђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— П |
| тиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај м |
| би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да |
| њој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађеви |
| дало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p |
| е мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми |
| икакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| оја једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој прон |
| је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она |
| чки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, д |
| а назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезани |
| од они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А так |
| ји и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега |
| га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али как |
| били — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} |
| Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вуј |
| пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} З |
| а своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p |
| Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласк |
| ћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он |
| тку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да о |
| ге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, |
| је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим |
| толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош |
| некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао м |
| ан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим |
| У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p |
| ако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је б |
| аљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одго |
| уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари |
| био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко |
| прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њ |
| ло опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које с |
| је последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се |
| бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као д |
| а Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти на |
| е поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим с |
| д“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по |
| то су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} |
| стави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни |
| ред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> |
| цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом |
| и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издат |
| њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јад |
| итали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с пра |
| ару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нам |
| руга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јуна |
| убљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечк |
| право дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања дод |
| ао и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S |
| одина био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, |
| гића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо ја |
| ишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би |
| говом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао |
| о се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим прово |
| с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Срби |
| >Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим ха |
| као и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остав |
| кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим |
| роле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па |
| подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и |
| и и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо |
| рне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се |
| днише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> |
| ођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода рудничк |
| ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска в |
| , већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље укло |
| ли ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и свако |
| езова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу |
| тано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, |
| и.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} У |
| p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од ме |
| у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад |
| а горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је |
| p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склон |
| лите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније |
| завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљ |
| ека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна |
| рдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, |
| талим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку |
| м био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за о |
| } Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовог |
| х другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна му |
| ре, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и |
| <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он ск |
| вена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњ |
| , резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone un |
| о као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, к |
| , ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Мил |
| stone unit="subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је о |
| жњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са |
| цењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ро |
| 1" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка дев |
| јзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полун |
| >Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, |
| матрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што |
| — Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Н |
| estone unit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте |
| а на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао б |
| <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко вр |
| заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве св |
| Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађор |
| окушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао |
| астадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то |
| сти везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долаз |
| је дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања |
| а источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдс |
| у наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Мило |
| аповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао њ |
| мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не |
| и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну |
| да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво |
| тво изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се. |
| о, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турс |
| у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохуја |
| једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{ |
| е каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па о |
| то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца |
| ило живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с |
| рта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p> |
| аше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неп |
| да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши |
| се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће |
| ирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> |
| гледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину |
| робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога род |
| мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од |
| пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изглед |
| Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа |
| ли су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју ј |
| ских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу с |
| српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је н |
| се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, п |
| ута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ј |
| а имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да |
| не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се вра |
| тање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа памет |
| >— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање ов |
| магао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко |
| ну!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ра |
| екнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не |
| оље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја т |
| ме је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два |
| .{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певач |
| ни пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту |
| да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не |
| p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом |
| витку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухоро |
| и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> < |
| оз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђ |
| о у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне м |
| ..{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко заг |
| арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> |
| ш даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало |
| арађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево |
| им другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака трој |
| /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и пок |
| гла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски о |
| ета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћ |
| м да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резу |
| Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога г |
| неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне |
| д била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јави |
| но борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на |
| одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украш |
| опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоваре |
| десетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знамени |
| ловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћупри |
| рске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначк |
| благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, |
| , на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од |
| јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Нас |
| /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху |
| обом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаок |
| у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита кри |
| ској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још |
| пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на |
| заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима |
| ого богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилик |
| а Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест |
| з Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакн |
| да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одру |
| уго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је |
| p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине глав |
| им предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српс |
| едају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео |
| .</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било љу |
| достојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично б |
| овања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде би |
| Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву |
| ма <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прили |
| ење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</ |
| упа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, |
| Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрогра |
| совима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра с |
| ких земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачк |
| >II</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влад |
| head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} |
| лосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном |
| силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у свој |
| дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ пр |
| а спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и |
| овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом вој |
| !...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пре |
| subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског |
| о набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слу |
| наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао вер |
| } Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како |
| ашно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко |
| Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он са |
| борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три м |
| а Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену |
| и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му |
| то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на т |
| лу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи |
| е било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз зад |
| сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија п |
| падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у |
| в је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победо |
| су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада |
| p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коњ |
| значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је коли |
| м, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, |
| е ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод лев |
| д су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Мил |
| у живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, т |
| о је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, т |
| јима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево до |
| оја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе позна |
| Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да |
| без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу пока |
| какали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају с |
| исказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су |
| .</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фиш |
| Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вје |
| ао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи: |
| рла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујева |
| или.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде |
| ледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву |
| може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да |
| да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, д |
| рађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео ве |
| milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска е |
| вар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, |
| кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела |
| се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху |
| уге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала к |
| лима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих дес |
| дина!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести. |
| добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често |
| е у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} |
| шу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у д |
| мељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавн |
| ији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пун |
| ако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој зв |
| ађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја. |
| пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради час |
| Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру |
| {S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} |
| давно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео о |
| ва и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да н |
| , што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и |
| а закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да жи |
| е шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале |
| е ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова к |
| Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својо |
| и јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћ |
| </p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго ду |
| рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда прод |
| ереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакоја |
| најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку |
| ме његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отвор |
| ез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, |
| омак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у на |
| о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина дец |
| никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи с |
| као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је М |
| гомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, |
| прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на |
| ећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{ |
| S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз ко |
| Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти ње |
| попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застрто |
| бом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као п |
| Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту дес |
| имо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> < |
| , који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у |
| година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и скл |
| и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева ил |
| ка јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, дом |
| бојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово |
| али ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ств |
| ра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њи |
| ао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу сво |
| великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обаз |
| Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, А |
| ске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом р |
| окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су |
| {S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прек |
| кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и траг |
| ојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, |
| Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала ј |
| ким бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни |
| у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћер |
| анатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледни |
| У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невје |
| гледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, с |
| Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах уз |
| .</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига зб |
| орђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да |
| друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је нез |
| вао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим ост |
| треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вуј |
| каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом до |
| те од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико |
| ано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Сед |
| о, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— |
| иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте |
| о га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговор |
| ући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се |
| ија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то |
| они прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, |
| .</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити с |
| а, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз ње |
| </p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Н |
| х пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је т |
| не госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У |
| душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару |
| ш се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми |
| еровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао ов |
| а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за време |
| ли, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радо |
| ару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је |
| е ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је |
| орђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обој |
| у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у ко |
| е и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су по |
| али, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и б |
| ио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му |
| езу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, |
| више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сар |
| S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене |
| о је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Тур |
| мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио. |
| ати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати |
| Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!< |
| речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се раз |
| о до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хал |
| чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дан |
| а како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милош |
| ар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> < |
| не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с то |
| све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази ца |
| n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало |
| јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече стара |
| е згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њи |
| оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где |
| </p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> |
| S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада |
| шћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи |
| повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити н |
| н другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.< |
| оја им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стран |
| и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слал |
| остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и за |
| у две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљ |
| а сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и свој |
| ко знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи |
| а се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би |
| ничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — д |
| сподареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледа |
| н пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па оп |
| е би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> |
| е свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед |
| ибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, |
| аум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе вр |
| бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био ж |
| је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо |
| ски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и |
| је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p |
| и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има |
| је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако |
| морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је |
| p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S |
| дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди |
| Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љут |
| ста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и госп |
| осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" |
| опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су ба |
| <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кр |
| ику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније |
| ти.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и кој |
| даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак |
| рету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало |
| хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било |
| ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и вис |
| ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бо |
| S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он |
| ш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плахови |
| и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресу |
| паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и |
| у разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силаз |
| /p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> |
| и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> |
| прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда |
| } Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело |
| ти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала ј |
| на што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, шт |
| и било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога |
| ога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одгово |
| ад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад ј |
| аповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и пр |
| љавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" |
| ати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као |
| ла да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога да |
| арађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило с |
| } А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више о |
| ју у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино реш |
| о је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Ка |
| лошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Ум |
| Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S |
| им и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дом |
| а збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео |
| , и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори ш |
| ила урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тог |
| е Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш |
| } Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, |
| > <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога сел |
| причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је |
| њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, к |
| е поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто |
| а ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се де |
| е на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду |
| ратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Др |
| — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — |
| ш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!. |
| и је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу до |
| уге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што |
| ора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино |
| и реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{ |
| без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би б |
| су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула к |
| и сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали |
| акосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина грун |
| вао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађ |
| били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије |
| турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле са |
| говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва |
| којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му в |
| и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камен |
| на.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то |
| ез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} |
| раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срд |
| огађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два т |
| ad> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила |
| ти с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се |
| дине хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако нен |
| , божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опр |
| рађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога иза |
| а и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} |
| сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне |
| д и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком ст |
| овини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} |
| — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ра |
| се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе жив |
| ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно |
| диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.< |
| да Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хај |
| ислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Д |
| p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго |
| ја, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покре |
| сно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до но |
| набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тр |
| .{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова гово |
| ез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела |
| ме скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си л |
| ну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и п |
| и даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати |
| ош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и |
| </p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за изв |
| пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За |
| о, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађ |
| оз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да |
| познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклон |
| чије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље |
| нске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, |
| буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А ка |
| ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мал |
| брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад в |
| есече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он о |
| артије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> |
| и, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен |
| о да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Ми |
| .</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чи |
| в тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало |
| ш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад |
| овим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стањ |
| о да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за други |
| о одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не |
| ко:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш пору |
| а ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми и |
| Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је мога |
| .</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу |
| дети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако |
| шња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да |
| и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други |
| ве, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међути |
| које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао |
| ури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже |
| м друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, в |
| на провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво |
| у, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који |
| и су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и ш |
| рај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изглед |
| таде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи н |
| реластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година |
| их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српс |
| атеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној |
| де да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" |
| је га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p |
| же и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} |
| чуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, њего |
| у пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму п |
| 1" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је пре |
| здирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ип |
| > <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти ви |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко |
| но парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом |
| квим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад |
| ротиву присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, опту |
| лаву, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском греди |
| га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да о |
| људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се п |
| да.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му |
| о казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе к |
| асла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи о |
| пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потв |
| погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике мо |
| > <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су |
| де су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору |
| где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазр |
| пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити |
| део чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније |
| тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем и |
| аки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бе |
| се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>И |
| једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало д |
| растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослоб |
| за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бро |
| стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче |
| дном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали. |
| о бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађор |
| ја су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно па |
| ски боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као |
| осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снаж |
| године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> |
| рбије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и о |
| , где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толик |
| у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} |
| шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ни |
| и, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борб |
| итиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, сва |
| где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb |
| рбије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је С |
| у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба |
| >Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момк |
| оз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити |
| тив коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су при |
| с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бист |
| људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — |
| ан.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе ја |
| разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и прек |
| ао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ |
| толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јун |
| ао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, |
| тарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) |
| S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори |
| се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта |
| .</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели царев |
| пске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варв |
| Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам |
| з Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица |
| Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — пита |
| Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Ка |
| у, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрште |
| ока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшн |
| ан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} |
| е је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело |
| и већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од наро |
| дају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, |
| издаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским |
| џир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78 |
| лаву под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па |
| ице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малакса |
| .</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и |
| угарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је |
| је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви ба |
| и одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу |
| ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити велик |
| ок се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, |
| азити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледај |
| би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од |
| је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до |
| .{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само |
| за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и |
| ного што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p> |
| и што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овд |
| осподина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S |
| му предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но за |
| у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не |
| ћи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наје |
| људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читав |
| уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику хра |
| е чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али ја |
| око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасени |
| >Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана |
| <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а |
| е овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак кој |
| о.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у сл |
| немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли |
| авршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху |
| се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на |
| ли, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био о |
| а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људ |
| клањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих |
| <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Н |
| > <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице |
| .</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да по |
| ри, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се д |
| после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћ |
| } Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да |
| ног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и о |
| ажне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— |
| учало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје и |
| ј — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, |
| не на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нароч |
| </p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи т |
| чери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло о |
| в. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он и |
| ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Гер |
| од њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом |
| гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му ид |
| спада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Француз |
| Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само |
| </p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} |
| аревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији |
| наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S |
| лазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Жен |
| д за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да |
| да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас |
| ст — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, ка |
| звор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега мо |
| то веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њ |
| о пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињев |
| м рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове |
| рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> |
| ећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахн |
| оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што |
| од оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њин |
| ти утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавн |
| р другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и |
| с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наш |
| оба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно поср |
| тву су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, |
| наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господств |
| и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати? |
| знаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек ког |
| одара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је сн |
| м III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела |
| верне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су оби |
| и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одго |
| ешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да с |
| ворено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити пос |
| , запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у г |
| а ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, г |
| гда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а п |
| ису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у |
| мадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед |
| анку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесн |
| е бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> |
| прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи |
| ушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око |
| кати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се не |
| тило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део |
| о и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах |
| и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је |
| ц и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Пет |
| авито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се |
| и за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђ |
| > <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву глав |
| умом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.< |
| се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи ш |
| оду.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде |
| су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— |
| <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, ка |
| ете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а го |
| ле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу |
| три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, д |
| ; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{ |
| но, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о држа |
| агићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превр |
| ој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.< |
| њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити |
| свршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p |
| бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у о |
| благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава покл |
| , те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањ |
| једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад нас |
| господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и кр |
| Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, |
| </p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је д |
| једаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола |
| м с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прет |
| туд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох |
| ћ Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— С |
| молио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза |
| ћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се |
| ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позор |
| стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} М |
| укчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, з |
| започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуциона |
| тојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, |
| овољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом |
| >Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћ |
| мо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко не |
| екох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако |
| и.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби нам |
| >— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> < |
| толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак |
| а сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворе |
| може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се |
| ма постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња |
| у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и ок |
| нако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на ж |
| , пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} К |
| а). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родо |
| годила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве |
| о сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су |
| одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш |
| е свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитари |
| Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих се |
| , сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да ув |
| рпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да |
| тизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито |
| му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, к |
| кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је бил |
| /head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаш |
| ум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића з |
| еће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да о |
| која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} |
| p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} |
| и, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га |
| Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— |
| лободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узви |
| рицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под имено |
| оме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе с |
| ци свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки х |
| за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобрав |
| Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети |
| S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p |
| аједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <m |
| х људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је |
| ма на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова |
| есту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} |
| лавом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом |
| а превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задр |
| асом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах ова |
| p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, де |
| па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у |
| ом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој |
| </p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што с |
| е на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче |
| е хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три п |
| ли.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Ч |
| n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је им |
| ви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јас |
| ђорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извук |
| није кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, к |
| едео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће п |
| је, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлац |
| знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене |
| је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвавље |
| одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били |
| пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, |
| тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кн |
| уо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојиц |
| џа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Не |
| } Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе ун |
| аву му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето |
| литичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на н |
| убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио |
| о мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је и |
| а тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад с |
| тене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели пода |
| е главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу |
| с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито |
| е погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчи |
| погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> |
| х, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повр |
| ница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је |
| ји преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Ра |
| рађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица вик |
| клетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'в |
| м <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Ра |
| е осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стр |
| арађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводи |
| погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови пог |
| ја, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих нап |
| се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p> |
| а се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситниц |
| сте грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и меша |
| ко збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађо |
| ди Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што ч |
| боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо |
| Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, |
| па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit=" |
| под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретал |
| о више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчи |
| импатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице |
| , мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвен |
| .{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебе |
| земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положај |
| а тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од |
| авом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару |
| узи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оно |
| у војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p> |
| одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је ви |
| а југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом |
| так — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, по |
| кеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго |
| осле Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који |
| година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих |
| се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи |
| та изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да дон |
| с живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што |
| оносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климн |
| {S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло плем |
| је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> |
| мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који |
| унака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских брани |
| .{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, |
| године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сер |
| ни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="17 |
| узданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским |
| знанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуни |
| виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале |
| су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним с |
| рилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час |
| изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb |
| с је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није |
| олема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова п |
| S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или |
| Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са сво |
| и одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрд |
| од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде |
| и му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на с |
| овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и пред |
| аше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загле |
| једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајду |
| е био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад |
| о је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</ |
| .</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина! |
| лини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у пр |
| .</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и н |
| је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крај |
| д ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} |
| оповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он |
| када дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе |
| два за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, |
| е, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похита |
| н први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда |
| ружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какв |
| као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} |
| рагић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одас |
| урцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад в |
| в.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо |
| Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, д |
| ц, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, вета |
| е већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као и |
| и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његов |
| е све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не з |
| уго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p |
| знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, |
| е знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми |
| вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете ома |
| то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они |
| наш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али зна |
| у да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само |
| дили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разг |
| е не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод |
| е не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби |
| рат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која је |
| атуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалост |
| питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, |
| за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да |
| , <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање |
| људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: |
| о спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет не |
| сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“< |
| азговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два тр |
| еку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршај |
| е и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у |
| градског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везир |
| м бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и ниј |
| свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву каз |
| а неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Мил |
| } Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доб |
| коро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрве |
| да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдит |
| та.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> |
| лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мал |
| и послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Мило |
| рстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је |
| о добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати |
| змем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако по |
| окашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се с |
| ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књаз |
| то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то нећ |
| и јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извр |
| но, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији |
| страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све |
| ешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и с |
| <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} |
| м <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огром |
| ременима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> |
| је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, |
| себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се напра |
| ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском |
| е била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да уда |
| спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налока |
| смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ниш |
| отиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд |
| одна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали |
| стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> |
| Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо как |
| речи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју |
| ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим |
| и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и |
| и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p> |
| је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде |
| часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу бр |
| >— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p> |
| риселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Стариц |
| ла за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет год |
| ом.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пак |
| о.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да |
| то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... |
| :</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред |
| /p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакши |
| а народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p |
| опио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову о |
| изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, |
| шку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу ј |
| аци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <mile |
| не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" |
| ађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, К |
| а га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капет |
| црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је |
| крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> |
| не у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно |
| годно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберу |
| Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је |
| јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код са |
| к година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шар |
| их владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <mile |
| ђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изг |
| ији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињ |
| чке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишч |
| тури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Та |
| рали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Сам |
| ликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом |
| ати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из |
| ојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док |
| ика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме |
| угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја |
| по изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лев |
| шао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица |
| !{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{ |
| цно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то |
| трули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубок |
| куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипа |
| едајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак пов |
| , оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Св |
| нке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на св |
| ан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога д |
| целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао |
| ..{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике |
| био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било с |
| ори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео |
| к речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади сво |
| ити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практ |
| ибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?< |
| преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} |
| аво к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме вали |
| а он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Ру |
| Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јун |
| у, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударц |
| едан.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; д |
| у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војева |
| је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb |
| лили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћ |
| чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђ |
| за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} К |
| >.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и м |
| ес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и |
| ати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и д |
| ства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове |
| и, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лиц |
| те се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ беја |
| ом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.< |
| ана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ов |
| и тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала |
| једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва |
| јати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стис |
| дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешћ |
| тини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јав |
| иквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома паж |
| кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуш |
| 6" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећ |
| нда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скри |
| а шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Стар |
| ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га с |
| кону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.< |
| свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику |
| о отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на ње |
| а се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју кор |
| ог окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније |
| е?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико п |
| ме писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Ми |
| енађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и бл |
| ње.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, |
| све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово сп |
| а и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући |
| зила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; |
| ни неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Кара |
| идисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо |
| ни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља |
| ио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак |
| риправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је |
| ше слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> |
| гим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа |
| и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе |
| друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући |
| ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет |
| иви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друг |
| сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би |
| ког сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога наро |
| обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убиј |
| ЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум К |
| сине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и |
| не и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примако |
| и да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а ни |
| д да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бит |
| астом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се |
| >Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лис |
| своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} |
| боравили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку |
| илош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као ш |
| млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци каба |
| коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила |
| х овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године и |
| рабрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана н |
| о мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељск |
| пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да |
| акнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Ш |
| ли су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С то |
| тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док с |
| а углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског |
| он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли ис |
| роз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који |
| с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако б |
| арочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских ем |
| јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у друг |
| што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да ј |
| >Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре |
| — Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и п |
| е, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих жив |
| /p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> |
| жан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тр |
| изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих |
| овник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Ру |
| и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не п |
| е где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, |
| вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут |
| под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе |
| > <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Оков |
| а се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично доб |
| ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} |
| може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем пар |
| и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и тр |
| стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако |
| ршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето |
| >А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао д |
| Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год |
| ачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је рад |
| Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и н |
| } Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда крен |
| као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко с |
| споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони |
| {S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пр |
| пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан х |
| тао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да о |
| да?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не |
| {S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици |
| заћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако |
| а решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико м |
| бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} На |
| чај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако |
| пска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички б |
| очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, |
| ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да |
| војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гос |
| је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} |
| његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их пона |
| у, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока. |
| аше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да пос |
| ан исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} |
| {S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крај |
| ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао |
| а своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p |
| ом, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, |
| родна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, |
| лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав |
| м себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вел |
| дију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} |
| еза пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разно |
| а!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па ј |
| Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година за |
| д буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вож |
| Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у др |
| јтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје |
| Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Се |
| пет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милош |
| {S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као ње |
| бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачк |
| су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их |
| коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме уб |
| ше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгриже |
| је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, |
| му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаш |
| ца, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од |
| им Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говор |
| кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Н |
| ком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више н |
| ало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} |
| p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио |
| пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посел |
| јских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће би |
| <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те ист |
| А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му гл |
| сао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице си |
| а је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли |
| икад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</ |
| а двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и |
| дјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, гос |
| ако је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо |
| S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: |
| ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло и |
| кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог ц |
| е лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је |
| је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у ви |
| су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог изл |
| бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говор |
| ш га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} О |
| најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И шт |
| терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако |
| {S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да к |
| најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, |
| ија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им |
| су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед у |
| S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у п |
| био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у То |
| чи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет пон |
| гић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Ј |
| ао најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупшти |
| ако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек б |
| а прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов поку |
| поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у ист |
| гово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао. |
| полеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан |
| </p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и как |
| нио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> |
| вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтје |
| с овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није |
| ак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа |
| Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у п |
| оложен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, к |
| рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађ |
| познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканск |
| прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинс |
| ван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на |
| илошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито |
| дигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ |
| </p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње |
| ако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим |
| а на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздр |
| > <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахр |
| џаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што |
| илоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине |
| говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора |
| поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и не |
| арађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у уну |
| а ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна ш |
| н болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснам |
| арађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље |
| и дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих дв |
| и били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све |
| ђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска |
| главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на |
| рштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али |
| тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовник |
| рљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и св |
| .{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени |
| ад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна |
| је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напа |
| > <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло ј |
| шније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S |
| насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и |
| ђу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали |
| <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана |
| ке, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће уд |
| пу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони с |
| застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секир |
| е!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној в |
| је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару |
| ћеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледа |
| е спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> |
| не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без |
| чен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјап |
| тре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.< |
| леда боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом |
| <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Нап |
| Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148 |
| слоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчал |
| је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и наро |
| не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери б |
| не масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је |
| кораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да |
| секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по |
| ражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> |
| сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за |
| во дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са |
| .{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не |
| чно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка ме |
| дем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихват |
| м скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава ди |
| декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па |
| ке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима из |
| унам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују |
| !{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у ово |
| из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао |
| ке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, ш |
| оје су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ст |
| е трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица би |
| умунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ћ |
| ли да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се про |
| ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били с |
| p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а о |
| орђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руск |
| је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђев |
| рђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се |
| а великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како ј |
| знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало |
| , али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Мило |
| ити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни |
| крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година сам |
| ште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда из |
| је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S |
| иће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча |
| ао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и |
| кав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као |
| сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дош |
| провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и зав |
| S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их |
| , али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсков |
| њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале с |
| n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове |
| > <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати ж |
| Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах |
| угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад ник |
| амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заје |
| како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти |
| га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да с |
| >— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо. |
| трана света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису бил |
| руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад |
| Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га пр |
| главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проб |
| ше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако |
| Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађор |
| во његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, уда |
| ше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и |
| ри хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па |
| ав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо м |
| ђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као |
| и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, |
| ад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за |
| <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине |
| ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачи |
| ћи очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на м |
| плетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек |
| мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, |
| м.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> |
| али би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар б |
| осле мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српс |
| силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није ј |
| азговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> |
| људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин. |
| док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Т |
| а спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је до |
| појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова |
| ашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из ст |
| падне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би |
| у моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пош |
| и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога |
| ако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке ка |
| ину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка. |
| чито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцниј |
| .“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били ник |
| је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p |
| >Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења |
| што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви б |
| одаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да ч |
| ече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духов |
| и сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме к |
| како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако |
| аман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да |
| а реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у д |
| ца ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић |
| само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватил |
| .</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је с |
| о коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан к |
| сталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути |
| {S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли сам |
| шло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p |
| одругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је |
| њети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу. |
| и руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и |
| шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{ |
| {S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак |
| огме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај |
| у дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је си |
| ајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеј |
| ао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет |
| седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бе |
| е, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео |
| у...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући оч |
| опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече о |
| о, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учи |
| никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако неср |
| ма Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жер |
| а преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук |
| </p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега ме |
| е могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији |
| заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} |
| еђу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" / |
| сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раст |
| ше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{ |
| своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома ж |
| редини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен |
| у бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога др |
| ше Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван |
| у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб |
| На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играл |
| а схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад |
| тка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и |
| че, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што |
| Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да сво |
| аитересовао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} |
| дука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да до |
| одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после поду |
| нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, д |
| Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се |
| о је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули тал |
| га Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу. |
| n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је |
| остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је н |
| .</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима каракте |
| мом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, |
| Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро с |
| <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен де |
| бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби к |
| и.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одав |
| ђорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао с |
| е страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се поз |
| отегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, |
| 182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкч |
| /p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зб |
| све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да |
| у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађор |
| БИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало с |
| углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, гд |
| независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је |
| ам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пу |
| често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута |
| ешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се н |
| им приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је о |
| реза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од о |
| о је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, |
| гли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био |
| енути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба и |
| 1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура |
| Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало |
| дио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од |
| де.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била ма |
| опској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао |
| даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на д |
| горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просиј |
| асузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се рази |
| p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена |
| ла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име дана |
| аља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} О |
| ира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био кре |
| проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, |
| реметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки аген |
| је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то |
| а оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео |
| а још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом бил |
| мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега ј |
| е је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између оста |
| овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад сав |
| урцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до без |
| ије вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповес |
| е против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људ |
| дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу г |
| њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је з |
| им као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко |
| д и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо ам |
| b n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако |
| .{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште |
| ак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андр |
| ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале с |
| Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе д |
| , ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо |
| заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} |
| цу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Стани |
| .{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да |
| епукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Се |
| орђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је пон |
| p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у |
| нуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима |
| дар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се |
| да, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља |
| екако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућ |
| ене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљ |
| зуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је из |
| тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господа |
| д је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпа |
| </p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто ср |
| совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и |
| иске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разга |
| и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p |
| д вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све |
| би.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним |
| , који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио б |
| ју.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, |
| важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршу |
| чај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много |
| е откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угле |
| ти од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци упр |
| ан мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају |
| род, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош |
| су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане ( |
| ашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошев |
| ечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и с |
| ере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и |
| е пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он |
| као, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p |
| а и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} |
| у чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре к |
| то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га |
| е свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да |
| </p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи |
| Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одгов |
| ку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја в |
| к кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, |
| ика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!. |
| ка!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља |
| енутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Је |
| ча веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за |
| аде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска се |
| же бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћ |
| ек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Сви |
| и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се са |
| оврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Мило |
| ози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек |
| ли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, п |
| >— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме |
| алосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти ко |
| изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и треба |
| рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога дв |
| ош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стреп |
| исли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко вел |
| ало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“ |
| аиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим с |
| је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страхова |
| које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош с |
| и крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са |
| нез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била пр |
| ксандру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети о |
| драв умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два бр |
| е он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на |
| озније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и |
| ри извести београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе с |
| амој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашал |
| очански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у на |
| атером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још |
| да готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и пр |
| да.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике св |
| ени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што з |
| у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдав |
| подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне |
| оварао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, рез |
| последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слоб |
| вом, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама пр |
| е ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва |
| се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађо |
| едно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву г |
| се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео ра |
| лињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> < |
| ђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њем |
| ђорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђев |
| пасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној |
| у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и изм |
| вако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у |
| хије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва ти |
| о, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S |
| елом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> |
| о понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтере |
| ме.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађор |
| Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, ш |
| али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свр |
| е хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно о |
| тао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није пор |
| ње између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, |
| радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у В |
| о прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао |
| ју ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај |
| кнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, к |
| И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио |
| наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, боја |
| <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико |
| ећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакша |
| зао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком п |
| } Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико |
| но би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни ж |
| што, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати пон |
| е поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговор |
| успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, о |
| јдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички о |
| претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међу |
| о говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, ш |
| еленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, |
| е све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу |
| у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и |
| м ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је в |
| пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> < |
| учна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гин |
| мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољ |
| пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе доб |
| а се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, и |
| веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијо |
| b n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и во |
| е што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и кази |
| биства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера |
| се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док |
| S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у |
| шу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам |
| сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и вели |
| за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а нар |
| ко је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је |
| види може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Ка |
| ме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — |
| да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер ј |
| упи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добиј |
| авао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени |
| саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она |
| ризнање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n=" |
| осподар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитриј |
| варали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Мило |
| аким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</ |
| ли).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није |
| ост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више |
| и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још ј |
| овор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се |
| томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вешт |
| још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега |
| не још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и |
| е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису |
| али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугач |
| а крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али |
| авала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али в |
| Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p |
| ло ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— К |
| род много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити кор |
| остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком |
| д цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</ |
| лио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, |
| но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато врем |
| сле није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То |
| који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Мавроген |
| ор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— |
| то мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час |
| да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час м |
| Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоум |
| о може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћ |
| је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио д |
| какав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обрен |
| е што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су с |
| општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео д |
| грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака |
| Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дуга |
| ти још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да |
| команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од |
| е сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући |
| аровала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора |
| ије жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по |
| , што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, |
| наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод |
| ског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвик |
| вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима |
| већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> |
| анлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали |
| после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим друго |
| ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло друг |
| ји путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунск |
| вили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је ко |
| били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје де |
| у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није м |
| воју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут |
| и истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар |
| пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он по |
| , књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које |
| именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу ба |
| , а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао ка |
| је била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћута |
| никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у тол |
| и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена |
| ш послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-аг |
| о је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева мо |
| /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> |
| ну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да |
| робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се |
| смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После |
| чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} П |
| од да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина зна |
| S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми син |
| је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било |
| аквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допира |
| пустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Ч |
| ош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море поп |
| јаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да по |
| ило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одм |
| д ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држа |
| ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи. |
| ке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђе |
| ајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!< |
| ачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, |
| га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, |
| велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, |
| а би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опе |
| муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поре |
| рађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, вез |
| из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупил |
| с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко |
| љало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је |
| која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одби |
| 71" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на дан |
| } То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се |
| је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да |
| ио узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се би |
| елико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није мога |
| </p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много |
| право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> < |
| етак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div t |
| а и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радозн |
| S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десета |
| и тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зач |
| а је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у о |
| вију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу |
| > <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и |
| трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> |
| аде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Ги |
| рене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почел |
| могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за имено |
| раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чу |
| безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се и |
| ком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разго |
| /p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких к |
| урваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му |
| и са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отвор |
| <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који с |
| а погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена би |
| руб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичини |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље М |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то |
| /head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градић |
| </head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, |
| му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију д |
| аји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} М |
| ву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како |
| о, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми |
| (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканск |
| дбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је |
| његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сме |
| и само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било |
| понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и о |
| се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одво |
| од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио ве |
| з неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални |
| p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападн |
| ори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову ду |
| би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек |
| и цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога д |
| {S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, |
| правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> < |
| та и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње реч |
| ла; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код н |
| слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све |
| утрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив |
| p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И љу |
| ери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејано |
| Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с М |
| , да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе |
| ико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору. |
| омаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда |
| а то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не с |
| он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је око |
| шевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђев |
| части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они |
| греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теор |
| о и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског |
| /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао в |
| ти.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао |
| Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p |
| ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бе |
| ање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога ј |
| n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се |
| нских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су наро |
| p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица о |
| <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ра |
| агу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им |
| ицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешк |
| ђорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви с |
| и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је |
| друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара В |
| но и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога зан |
| рода; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и ш |
| олибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде г |
| и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а м |
| се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође не |
| пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да с |
| упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зу |
| га доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога друго |
| верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, д |
| е је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га |
| S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! |
| {S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није |
| е Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме |
| ије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p |
| уго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбље |
| он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи |
| ре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, |
| ади, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.< |
| он, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е пра |
| подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен сл |
| то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни |
| јаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најст |
| нај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже |
| Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали мах |
| ора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко |
| ражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђ |
| шлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу пот |
| шена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питањ |
| ву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да з |
| нити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не |
| ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад о |
| } Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узим |
| скама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву во |
| да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је |
| да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још мо |
| ао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и по |
| дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да |
| <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа з |
| војевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, |
| али?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински же |
| S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</ |
| сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради |
| љате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали |
| ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то |
| — Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да уб |
| и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња на |
| јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних |
| заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако |
| Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развр |
| расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу сво |
| има, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница |
| мо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} |
| и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да |
| а...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се |
| ако су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после уб |
| етна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је |
| а заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном ру |
| ли.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати д |
| зи у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} |
| , сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош |
| ве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али ш |
| уском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>К |
| човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у раз |
| е сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— |
| ртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији д |
| лава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци |
| плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији |
| ак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђо |
| ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим |
| да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} |
| да би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досад |
| ена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме |
| се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то |
| ва хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је пон |
| лушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и |
| е.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узн |
| је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Кара |
| но — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, |
| о један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукам |
| ирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, ко |
| рођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, го |
| и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је |
| а изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намер |
| ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице ш |
| негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још |
| још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, м |
| дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла |
| едина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима види |
| замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећ |
| ао нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако ле |
| и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји пр |
| н је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и зап |
| еш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв |
| да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве о |
| лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуд |
| гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада |
| је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку |
| огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казн |
| о је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какв |
| м варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и ук |
| треби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на друго |
| на, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек |
| едаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост |
| Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе |
| ди и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он |
| џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му |
| с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седе |
| свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту |
| ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикр |
| дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа |
| се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку уст |
| најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{ |
| Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита и |
| рђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао ж |
| пућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били ф |
| а своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома о |
| пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усм |
| о враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов раз |
| кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети С |
| ј кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — |
| х, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јунач |
| ражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности |
| ајверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његов |
| пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где с |
| таја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних |
| али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станим |
| у све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе |
| или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Или |
| био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знај |
| полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на |
| м је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо |
| о памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S |
| Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и |
| или на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им ку |
| .</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема знач |
| пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам с |
| рци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светло |
| и су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била р |
| пска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову |
| схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је до |
| у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <p |
| на била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне |
| ерма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољ |
| а.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и ост |
| да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p |
| стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се |
| ада од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одве |
| никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви д |
| ко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Ов |
| јаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му |
| извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав |
| бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађор |
| вао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и |
| у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје |
| зивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио сво |
| дало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да |
| х подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна |
| о свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и |
| “.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања призн |
| ризнаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је |
| бесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; она |
| у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кућ |
| зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушен |
| онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје |
| истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </tex |
| Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о |
| ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ет |
| ави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала с |
| ила која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ с |
| .. попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} П |
| азили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало |
| о, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да м |
| их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њи |
| хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признањ |
| те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин ж |
| .{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> кој |
| братише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бо |
| и крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, |
| ажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n= |
| е брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу ом |
| ахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња |
| ина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, |
| ежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе |
| а и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја к |
| рало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S |
| овима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, п |
| сао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види ода |
| му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам |
| Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; |
| {S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и |
| тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, до |
| ад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, |
| јем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжи |
| и посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако ла |
| ам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p |
| еба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне |
| на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижа |
| од неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као н |
| окрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узв |
| потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења |
| ештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је г |
| и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак |
| је мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може |
| в начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде |
| по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприсни |
| кати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај! |
| их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n= |
| слао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, по |
| у на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да |
| н сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против т |
| се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено о |
| шљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.< |
| калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио |
| реко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драги |
| чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не |
| у и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај д |
| адити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и проп |
| . „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао ј |
| S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је мо |
| рети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде проте |
| Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајњ |
| управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и поп |
| е рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучиц |
| пет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га |
| о насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред с |
| <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од т |
| се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе |
| аслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>К |
| ађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао ј |
| <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често с |
| д умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушни |
| о — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Мо |
| ној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо в |
| знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослоб |
| иштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полак |
| ора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и поди |
| с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била о |
| ом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом врат |
| а не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би |
| > <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, |
| , на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности |
| то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и ту |
| ећ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у |
| них Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на зго |
| .</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских посл |
| и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену |
| а је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге |
| ија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n=" |
| хало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S |
| ет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа |
| ad> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела |
| Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто ц |
| ј није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита д |
| ати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за дру |
| па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— |
| </p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао |
| </p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света |
| ене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију |
| абљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских прав |
| укати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да |
| p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту зми |
| опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>П |
| њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га ј |
| уци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртв |
| <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} |
| има које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га в |
| твар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— |
| после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео с |
| бало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном изврш |
| Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Н |
| није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У |
| пуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајн |
| учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије |
| сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам |
| лико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде с |
| што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да |
| сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све |
| сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да |
| <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта |
| латко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положит |
| укић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутак |
| у заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— |
| имам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога |
| дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде |
| Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђ |
| ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадит |
| за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и |
| шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.< |
| ва мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бу |
| ко био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Кара |
| којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</ |
| памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази је |
| Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци с |
| ање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295 |
| е навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— |
| бници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша |
| н, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове о |
| арајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</ |
| ном у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака |
| тпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју |
| земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снаж |
| лук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S |
| ко се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се т |
| тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Ост |
| везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуш |
| овршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо прат |
| го су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, к |
| е помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, ал |
| брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре |
| изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је |
| еву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и |
| имицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша |
| ла овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.< |
| нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као |
| родајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убри |
| >— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне над |
| гић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта |
| наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и н |
| вршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени по |
| добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду |
| недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљи |
| овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен к |
| 33" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан |
| ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с |
| сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да |
| на главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је св |
| за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, |
| утећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, пр |
| >Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој |
| оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у зе |
| последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, |
| има и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима |
| ивост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике в |
| а све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо оста |
| ладости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече за |
| нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он свр |
| руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је ра |
| је нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у |
| ослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благо |
| бро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не б |
| —3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић н |
| ина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо л |
| о тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујиц |
| ске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и |
| ад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су прав |
| је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и |
| мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек он |
| Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у њ |
| </p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али |
| ијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После |
| роје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете |
| прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујиц |
| в пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ћ |
| 01" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од своји |
| као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч |
| еднога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе ј |
| а права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се |
| ије знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је |
| да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица |
| ворио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} С |
| укић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па |
| ржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула |
| рану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један на |
| , када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Ву |
| лан Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се н |
| о узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањују |
| а примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку |
| очела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можд |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се б |
| Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му уст |
| </p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен |
| а једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb |
| је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драг |
| се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit= |
| стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеци |
| </p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{ |
| it="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и |
| ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Др |
| што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове |
| и, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покриве |
| p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни к |
| коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} |
| вода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријат |
| бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегл |
| груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним |
| тарац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече |
| ве шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обр |
| ла већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лици |
| } Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Ш |
| ане — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху с |
| адан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чо |
| читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне на |
| том су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја |
| утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не п |
| {S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p |
| ујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак в |
| е и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се |
| душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да |
| а бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Њег |
| истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначај |
| га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрст |
| бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погод |
| ђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканск |
| ion" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> |
| деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме |
| ote xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад |
| ње велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" |
| зини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет нек |
| ubSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искуп |
| во и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито |
| копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разро |
| ра.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рам |
| о, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њо |
| кић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страша |
| заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је по |
| је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг мла |
| ској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и |
| на за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> |
| човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а укр |
| ани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах |
| акојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-паши |
| сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажи |
| оцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске зем |
| Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском |
| у се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо бе |
| и ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није д |
| , онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија |
| у велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као ње |
| је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад |
| било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мисли |
| о кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њег |
| ћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако ште |
| у даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади гор |
| е човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети |
| јању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пуст |
| а Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поб |
| <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји! |
| амо то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> |
| иди међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Ј |
| љубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с |
| д је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био не |
| ошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одм |
| илошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као |
| ио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту |
| јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове |
| одругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово |
| а десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но |
| људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с вел |
| х разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четв |
| е: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за вес |
| као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам чов |
| и везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије |
| ан од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи. |
| ед колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим |
| тије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује |
| гу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{ |
| е заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах друго |
| идело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе. |
| е седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдук |
| ма по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p> |
| сно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више |
| округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је б |
| е ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, д |
| ица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се с |
| шити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење |
| том доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те |
| потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је |
| и оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није п |
| и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> |
| е.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада |
| н је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучн |
| хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву |
| нти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао ј |
| уда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турц |
| и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и п |
| ега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много го |
| е гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.< |
| еравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим |
| р дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога н |
| Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочит |
| се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би |
| а, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — О |
| ћ, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, та |
| и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њ |
| но, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> < |
| ињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на |
| огубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повере |
| леже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћу |
| дати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја ре |
| 20" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, он |
| код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које |
| о решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> |
| састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округ |
| гао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом |
| се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад гла |
| ко полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како |
| ђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао зн |
| одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења |
| ка нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и |
| отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору |
| живао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грч |
| тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева |
| о њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</ |
| Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио р |
| у и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Ант |
| је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чу |
| руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.< |
| на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађор |
| е жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом ч |
| на.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> |
| p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и ш |
| прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећ |
| усти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи |
| ио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је по |
| све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и |
| цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумр |
| се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, |
| рбију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Ки |
| гић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ бил |
| да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране |
| ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и |
| ове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како уради |
| } Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује |
| ки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек. |
| виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не п |
| е почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{ |
| во њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта |
| х бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилис |
| то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с об |
| ше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и |
| езависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбиј |
| то београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је он |
| , па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу у |
| ли и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гом |
| а средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном |
| а је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих б |
| ад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позва |
| м за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се |
| хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ух |
| да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ак |
| у заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n=" |
| ка сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу |
| а Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо с |
| м сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама |
| м и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота |
| вече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени бо |
| за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и |
| не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је би |
| :</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута |
| дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже |
| цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћ |
| дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Ге |
| д оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекам |
| их болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је с |
| и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође би |
| су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња |
| исмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по о |
| , коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узасто |
| у руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Ал |
| х тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне ту |
| ли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још с |
| У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово |
| сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађ |
| сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљи |
| м одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — |
| мо у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, |
| вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао |
| шеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да |
| рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изаш |
| ју своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла |
| , мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше |
| толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео д |
| после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затре |
| авио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради че |
| ред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само |
| ајпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгра |
| ...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и у |
| ла овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни |
| ица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не ум |
| ад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири ча |
| а није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали |
| ски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулел |
| одан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар |
| ако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, ал |
| стуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад |
| ци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад м |
| ли своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балк |
| су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки |
| зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из какв |
| та им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није тре |
| ародне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. годин |
| граничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} |
| бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бе |
| </p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, кој |
| рем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разг |
| укује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио |
| бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво с |
| стоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне ја |
| ма и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био оств |
| ноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на м |
| вако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош ј |
| сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш г |
| мирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огром |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом. |
| их је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам г |
| ша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се сам |
| p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и св |
| ом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мис |
| Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му д |
| p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти М |
| ао што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и |
| Section" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, |
| ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан |
| о и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог |
| ку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осе |
| Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља |
| p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће т |
| амо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, н |
| м зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с |
| га истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је |
| на Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци н |
| вима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој |
| рио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих |
| силац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и |
| одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, |
| могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина |
| у се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, п |
| да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Мил |
| ме се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Ту |
| ам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушн |
| му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али |
| спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа |
| рштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, |
| ало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тв |
| p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље |
| а не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару |
| ошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубаз |
| им прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ |
| ком хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај б |
| ио обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред |
| господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и |
| име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најв |
| > <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски |
| велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоц |
| дама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да |
| са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову гл |
| ећма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како |
| ранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно ск |
| било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумес |
| н сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, к |
| и ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време |
| чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па |
| milestone unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао осл |
| сти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отвар |
| уне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет м |
| оду у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у прв |
| леним мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био |
| скочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На з |
| срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.< |
| лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је тре |
| о је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема бе |
| нога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој пла |
| једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и н |
| лујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки |
| се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити |
| и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стре |
| ло — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о В |
| <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да |
| ! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} |
| } А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је с |
| е и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, |
| рпско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашл |
| мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама ск |
| њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив |
| и твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је |
| ји.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му |
| јкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно сврш |
| у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S |
| иру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази |
| Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бед |
| нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народ |
| лични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избија |
| о побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је |
| старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га ски |
| S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја и |
| у седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и с |
| испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је са |
| > <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београ |
| и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је В |
| на куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудр |
| а овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле |
| братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја |
| народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шт |
| фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће це |
| крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто |
| несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и узд |
| {S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она |
| према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, |
| јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје |
| дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, об |
| дати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— |
| >...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, |
| јестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи и |
| један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код кућ |
| о су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај |
| су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци |
| ина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту р |
| аве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изре |
| здаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један д |
| заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Дра |
| е после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше |
| Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се раш |
| дговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, п |
| дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са за |
| е и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p> |
| а кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гра |
| добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и |
| и остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Кар |
| лога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва |
| Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по ч |
| Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} К |
| душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију стра |
| стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери |
| ше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму рук |
| косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити |
| рском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им т |
| Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само |
| уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да |
| на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а |
| у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који ј |
| а своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети |
| алик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим |
| слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се д |
| ање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар у |
| и.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у на |
| рижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу |
| олиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав |
| о да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горк |
| ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни |
| где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала бор |
| исоко ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> ми |
| и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сма |
| допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он ј |
| Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као |
| еса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, п |
| сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S |
| остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не |
| ишући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно б |
| тао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — ре |
| кама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично би |
| у полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се сва |
| прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће |
| и цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихвати |
| неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозови |
| у се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге сед |
| ош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p |
| да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Наро |
| леда и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, |
| ено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би виш |
| оја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војв |
| њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш |
| те, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.< |
| 94" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне |
| ико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на |
| даји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим др |
| време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба |
| ци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час ов |
| су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и |
| толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова к |
| ује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, |
| Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака ка |
| аше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">И |
| ђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе |
| на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разгов |
| ство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и т |
| зулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и |
| /p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S |
| ека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе |
| д другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страш |
| д свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ј |
| о деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их чов |
| му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удеш |
| ш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теб |
| сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па о |
| а је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога з |
| Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише уну |
| ео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горос |
| н и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна |
| ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гл |
| милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као све |
| о ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, |
| па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да м |
| д хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неко |
| ого и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео |
| му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница ј |
| у чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети |
| опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала |
| ве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А г |
| n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен сла |
| ати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> < |
| </p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Мал |
| наражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацво |
| д ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пал |
| е својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и |
| оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То ј |
| е — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да |
| на куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси с |
| , неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по ко |
| а молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, |
| јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчи |
| > <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђе |
| ник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако б |
| ији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути |
| поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће св |
| ко променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуш |
| озива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и зап |
| и у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата |
| .{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина К |
| редини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Св |
| увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p |
| одина, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шарени |
| ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Једа |
| </p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала |
| те кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене н |
| утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на до |
| има и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу |
| ао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса |
| он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о |
| што се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Боја |
| шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то о |
| /p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ н |
| х што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао. |
| ха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у на |
| ице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати ба |
| p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу |
| тра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га о |
| су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и |
| свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну |
| рске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спр |
| је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен |
| ађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је д |
| и пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после |
| је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми пода |
| моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила нап |
| нати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносн |
| атним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађе |
| везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти |
| ни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учин |
| коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту |
| де, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичет |
| и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тм |
| <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и п |
| Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јад |
| уди су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се јед |
| о буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не |
| се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том |
| о више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Б |
| евали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за |
| и праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милос |
| е који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало |
| 0" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме н |
| ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас |
| да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се побе |
| p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и |
| као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке ку |
| иш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су т |
| дем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот! |
| та за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак |
| латом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — |
| клиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опр |
| Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући на |
| </head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је наст |
| ећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам х |
| , крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати |
| , трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди |
| веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.< |
| зе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Р |
| ђа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цук |
| а свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После ов |
| за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци на |
| о кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу |
| т зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена |
| ве дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чи |
| мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да з |
| ни.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоро |
| е мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна пороб |
| вао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и |
| тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је П |
| д очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бе |
| и.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала |
| у, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, кој |
| е ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила в |
| вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђ |
| д народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јав |
| аке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне преч |
| добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то |
| е са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад |
| че Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један |
| ви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће ошт |
| имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све |
| ћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба бо |
| нас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке ле |
| нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он |
| е потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда. |
| ис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а ч |
| ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, |
| ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за поврата |
| свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку |
| лош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> < |
| скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је т |
| еограда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, мо |
| з замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то н |
| елико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p |
| рак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши са |
| дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од |
| а и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су |
| бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањ |
| униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поз |
| прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађ |
| и, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био |
| Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} |
| Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, |
| ама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Пома |
| права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би по |
| једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> |
| већег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју |
| год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, |
| и његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се |
| лажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{ |
| војом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} |
| ом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе |
| воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и не |
| што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} |
| е Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турц |
| сно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу |
| ицом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скор |
| се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убиј |
| е небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић о |
| ви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по кол |
| љству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>К |
| ољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим |
| ва потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало |
| о ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове |
| наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи вр |
| Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни кр |
| два могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} О |
| машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{ |
| ело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} |
| овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва |
| еограда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Д |
| ишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} |
| руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад |
| рлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и |
| е срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским |
| рекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам |
| де надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак годи |
| стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у |
| имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Краси |
| ад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} |
| ли после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће св |
| Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близ |
| оју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипа |
| у уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> |
| екла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва ост |
| итарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као |
| остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> ср |
| наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник |
| ли од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве |
| рђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било |
| подар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јет |
| вати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који |
| дставке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић у |
| лике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и ве |
| а сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много ж |
| ј исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејск |
| промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва јед |
| војој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но до |
| а и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику |
| о по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрај |
| трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када с |
| лик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} |
| удна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у |
| ="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке ра |
| сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептиро |
| рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сјед |
| аји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Г |
| } Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас к |
| еле земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ства |
| храбрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} |
| ртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да |
| .</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби |
| крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоново |
| трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, |
| коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p> |
| једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти |
| а оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније |
| дне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европ |
| </p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништ |
| о истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешк |
| слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} |
| бро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да |
| чајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и сл |
| нтију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике |
| оглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова |
| зао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> |
| е може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ни |
| што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, |
| ене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страш |
| нила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, |
| е 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики п |
| , доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{ |
| дано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и |
| осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а |
| ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најс |
| 166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и шт |
| тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на |
| уђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, |
| бије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се пола |
| га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и |
| зара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне |
| Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље |
| не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио сво |
| аја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло и |
| ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бо |
| ројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп |
| х, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возмож |
| десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клеч |
| ему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не бу |
| на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се нада |
| ва политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили |
| а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи до |
| /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од |
| арлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, |
| Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било сп |
| ке ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, мл |
| махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања. |
| у, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске г |
| оју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да |
| кочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо н |
| и две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи |
| у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела |
| а зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} |
| а народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И |
| довала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану |
| ога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталн |
| животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, к |
| ед те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе с |
| на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела прес |
| што ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закл |
| зно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прих |
| /p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква имет |
| и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Ка |
| не од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарн |
| сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово го |
| е у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док н |
| и у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само о |
| ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и при |
| дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности |
| м врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n= |
| ца још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још је |
| у још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе |
| сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад нај |
| осади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане |
| о.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћ |
| Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} |
| велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако |
| устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам |
| аква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово |
| Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира |
| ну дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које п |
| се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет п |
| ве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи... |
| бити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и |
| се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових реш |
| м не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу |
| е уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд |
| Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име с |
| божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> |
| /p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с вел |
| у према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире |
| као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђуш |
| прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подл |
| то на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожи |
| , он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предгра |
| је се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.< |
| е он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Сим |
| .<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак |
| Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што л |
| Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто |
| м: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начин |
| преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаље |
| >Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан при |
| Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, |
| ар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да јо |
| мо теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.< |
| од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси |
| у ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о ваше |
| јчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он |
| никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и |
| и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широ |
| а и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова |
| поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба |
| најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом |
| и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за |
| и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>А |
| лост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутраш |
| а помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез С |
| ма.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb |
| није гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песм |
| удећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час ид |
| говарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грче |
| ао што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио н |
| аслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и друг |
| ве тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда |
| нога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним кр |
| ли су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опре |
| урво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја са |
| обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и п |
| не Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ниш |
| вену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба |
| е Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете |
| један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који |
| о је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конако |
| дна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, |
| не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти каз |
| ио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па пам |
| аву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије д |
| кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он |
| урјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone |
| звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан |
| а уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где ј |
| живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповеда |
| ем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нис |
| {S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распаст |
| еро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, |
| ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <p |
| јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад так |
| а зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и ду |
| ну стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сун |
| , нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао ка |
| је осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разгове |
| е ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао. |
| b n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекр |
| а мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се кри |
| „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампири |
| ла је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мука |
| ума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> |
| о ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.< |
| , а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> < |
| о одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде |
| грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му ј |
| биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и |
| говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је |
| ећ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мал |
| е две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у |
| {S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решим |
| b n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одго |
| Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}О |
| ала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасв |
| за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој ко |
| ело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке дру |
| у „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном живо |
| — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у |
| и вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и |
| пале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земан |
| ија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тад |
| дно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно |
| а се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата |
| разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је умо |
| тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ће |
| верљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{ |
| то тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S |
| н гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако при |
| лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се ч |
| шио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишч |
| сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је н |
| у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце ц |
| а Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизациј |
| шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с в |
| аменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева до |
| ставица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше |
| а чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли |
| а ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још то |
| брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" |
| има који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њ |
| n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом св |
| и ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви |
| опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад преки |
| емљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу гово |
| пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да у |
| ндур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам |
| као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри ка |
| како добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбран |
| д доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћ |
| аде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом |
| ле у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, |
| Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} |
| еколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици |
| пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пу |
| а је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане |
| а њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, |
| парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици |
| ога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму гово |
| орђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не |
| ом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима |
| ти на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за с |
| мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n=" |
| управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну |
| а владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло |
| рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унут |
| и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> < |
| колико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} |
| волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.< |
| агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њи |
| адске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Ср |
| з, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски вези |
| рао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања о |
| код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јек |
| како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с ње |
| ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па |
| ју, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, |
| пет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ |
| Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је т |
| у се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго ра |
| реме памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долаз |
| нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p |
| се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Тур |
| и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стаја |
| себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и н |
| гледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, |
| дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n= |
| ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од |
| рај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S |
| рви мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећ |
| есено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пр |
| решних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка г |
| ао и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа |
| почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунског |
| и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи. |
| јом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удави |
| ош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> |
| у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да ол |
| важан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све о |
| подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те |
| ом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодил |
| оћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно |
| да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно |
| ила лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те |
| бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђ |
| чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} З |
| , старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требал |
| а голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је |
| Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи |
| шао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није |
| ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још |
| на тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њо |
| бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше |
| аш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек |
| демо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одову |
| } Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало вр |
| од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио |
| и да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но че |
| , за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак уж |
| оварам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да пог |
| ах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на св |
| атка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из |
| и и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" / |
| е (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> |
| ги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би |
| на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овд |
| пав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чут |
| му славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пуст |
| не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га д |
| p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они шт |
| за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши |
| олу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле |
| вирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истре |
| поценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако |
| ара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, |
| ђу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може |
| жи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоце |
| бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни |
| важио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још би |
| орим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Шт |
| чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Д |
| е кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбун |
| в храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име ника |
| и облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, ист |
| о.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо нен |
| ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио госп |
| је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за ра |
| Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те< |
| да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити ( |
| преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да |
| > <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо |
| ечи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушк |
| а памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока м |
| >„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово в |
| главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подме |
| оривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем се |
| Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашо |
| читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо |
| </p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му с |
| његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао си |
| Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да повед |
| што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блат |
| уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним сау |
| кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од њ |
| ало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за |
| призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробље |
| Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећ |
| рихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу он |
| погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису да |
| првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милош |
| — Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.< |
| храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати об |
| га — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух |
| такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје пр |
| p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублажи |
| </p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> |
| Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш |
| по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад |
| Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> < |
| пет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрња |
| .</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуж |
| > <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити |
| самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо |
| о у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена |
| однији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се д |
| иће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети к |
| се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на с |
| петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку В |
| о су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <p |
| о право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лис |
| сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговара |
| али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не и |
| на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да |
| ро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћ |
| , па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад |
| обит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и погла |
| , где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу с |
| и бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и |
| од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље |
| њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и ко |
| Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи с |
| во, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, |
| ица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она |
| } А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по на |
| срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} |
| чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима |
| е она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар ис |
| аву!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање. |
| рати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало |
| мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су д |
| ла да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} |
| нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} |
| осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнут |
| о су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је |
| На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> |
| Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу |
| жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да |
| о да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет |
| евица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка в |
| емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, по |
| сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без м |
| видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове по |
| смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице нанос |
| трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза они |
| року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти |
| </p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, заб |
| ала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака њег |
| и бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Ј |
| ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силн |
| о сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb |
| Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих |
| ш му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је К |
| је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и ми |
| м носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да |
| е неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и |
| краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су он |
| Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће тур |
| на.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још |
| ра погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да |
| .{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише |
| ругоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{ |
| м: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте з |
| играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, |
| ао и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какв |
| ац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојков |
| о другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађ |
| е и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем л |
| S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили |
| рви српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика м |
| зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се |
| еви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као пре |
| тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улица |
| престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једн |
| > <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан |
| с ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз гл |
| еко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум |
| туштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у с |
| хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини |
| што увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зел |
| 24" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар |
| доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и г |
| ловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти |
| крсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> < |
| p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор с |
| ојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, |
| ећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далек |
| љубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био |
| упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога |
| вде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод |
| /p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момч |
| >Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, т |
| ом лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав за |
| ћ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетс |
| овршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум о |
| х се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две после |
| днем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, |
| моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јад |
| во, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога дво |
| више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p> |
| макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, д |
| сподар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око |
| ла.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају љу |
| ајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турц |
| Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет |
| е му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненад |
| ет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} |
| ем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди как |
| е поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, |
| ом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не беј |
| м?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и |
| ити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да |
| вде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда б |
| гађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао |
| својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— А |
| у не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто |
| а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џ |
| Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар |
| р да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити |
| м.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџиб |
| а ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не |
| <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Мил |
| јно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Мил |
| изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло ј |
| Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле п |
| , па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану |
| у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћем |
| оћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад |
| а њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака з |
| бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два п |
| одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко |
| ј сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на дале |
| пску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на гла |
| останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је д |
| год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се п |
| си то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и а |
| ј говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати |
| <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гле |
| ца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отме |
| тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ћ |
| оше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући |
| под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи |
| је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била пот |
| и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> |
| чај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико |
| његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише |
| тао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замиш |
| азне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи |
| >Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наум |
| м Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</ |
| ећ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као извр |
| ве више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запн |
| н то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса |
| {S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и пи |
| Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као прија |
| јаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најза |
| обање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је хо |
| нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3- |
| Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жерави |
| ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У |
| ши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош ј |
| и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор |
| рујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да ј |
| мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што |
| мет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један |
| поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и за |
| а и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чуд |
| азделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четвори |
| — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вуји |
| свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S |
| адавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништ |
| ио на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друг |
| жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — ре |
| у тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, |
| да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантини |
| ајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђ |
| слао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Палан |
| мехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао |
| } Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо пи |
| што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је |
| доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit |
| пунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зеб |
| крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, |
| трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p |
| 31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његов |
| </p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спров |
| те — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су зл |
| ијатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми |
| них, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога |
| о.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућо |
| повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су по |
| ена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи в |
| сио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па ј |
| ло из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живо |
| обравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Мил |
| ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак леп |
| чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на мин |
| дина како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S |
| ђу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} К |
| је име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Т |
| рави каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не б |
| ни самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p> |
| а — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито |
| ештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну гла |
| </p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасн |
| ајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бу |
| ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, |
| воју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по |
| оследње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто п |
| ажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе |
| .</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе тр |
| вестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове го |
| полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његово |
| е само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други п |
| биља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму ниј |
| јзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека |
| рат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, |
| у, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове реч |
| домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква |
| но запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћ |
| ебе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш к |
| се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угасли |
| но; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо им |
| каже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га |
| а чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под |
| да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone uni |
| ати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не ок |
| анас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зач |
| ; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две |
| узи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи |
| не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи жи |
| нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиро |
| дбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем |
| е још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на т |
| но богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови |
| тима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали пол |
| p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Нај |
| а сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова зе |
| пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто ис |
| рски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београд |
| је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, |
| илош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање |
| самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хо |
| ваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва |
| онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утро |
| мљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за |
| тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навл |
| м му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да |
| сцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са св |
| це, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни царев |
| цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто оча |
| из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака |
| се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкрг |
| ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то п |
| </p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онд |
| ећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завир |
| је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гла |
| Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа |
| овао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шак |
| <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} С |
| ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је п |
| Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било н |
| о ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово |
| но смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква о |
| н капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез |
| своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на |
| с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао |
| аједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где |
| о овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађо |
| ћу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су |
| ви пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Тур |
| ју, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, |
| настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад |
| ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Ш |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим дру |
| је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обо |
| ано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на За |
| ји — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега ота |
| шапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наје |
| ји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чу |
| којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он с |
| ч и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Б |
| ове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило |
| екла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} |
| >У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незна |
| да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прек |
| же се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрас |
| горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, на |
| о дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве |
| страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније |
| нао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S |
| .</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована |
| pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра |
| ноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S |
| е догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18 |
| рево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S |
| на.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> |
| ЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђел |
| усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <milestone unit="su |
| ни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пу |
| Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div |
| вам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit |
| дио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе муч |
| је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да при |
| ком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мух |
| је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном д |
| бачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душма |
| ак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Ал |
| рђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао |
| а опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси ју |
| еђу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво так |
| га — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних |
| Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве |
| /p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла |
| јица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој |
| , и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је |
| ији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео св |
| чине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску |
| само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се негова |
| д тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био п |
| у.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што |
| , они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и проп |
| стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом с |
| оливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубил |
| рње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на јед |
| се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавиц |
| сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру |
| о сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уваже |
| та и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и ошт |
| ни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пу |
| ат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запоје |
| ди и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се |
| ло је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану |
| ђашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба ра |
| , закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали |
| Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али |
| хћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја са |
| заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Ма |
| ед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобан |
| мтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго |
| итији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу |
| ајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамач |
| е наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљи |
| је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, ј |
| а почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почињ |
| пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле |
| њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лука |
| а, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јур |
| тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122 |
| екада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за |
| ћ га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, |
| ак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он ј |
| ечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињ |
| д мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Нар |
| е Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, ње |
| де само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога |
| Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и |
| и и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опас |
| бије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се |
| } Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајеви |
| омагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле |
| мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се |
| елу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грех |
| је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два пу |
| ола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу |
| чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране |
| ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав |
| или да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> т |
| орђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и њ |
| бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који г |
| ну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, |
| лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше |
| нуо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и |
| ђорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да ра |
| ху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из св |
| точићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је је |
| за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и сла |
| 8933_C15"> <head>XV</head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела |
| далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, |
| е не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланц |
| лаву и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти |
| ана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бави |
| довати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога ле |
| о.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из пос |
| те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме |
| раћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху |
| окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини |
| е још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да |
| умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, |
| е људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад |
| ко је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> |
| да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да зам |
| S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је |
| памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надм |
| рбија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас вод |
| ам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пу |
| лошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару |
| лучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је |
| >— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толи |
| огу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је с |
| гули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у п |
| ати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђор |
| А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји |
| д полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} |
| о мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му др |
| те, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози. |
| онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни |
| црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да в |
| крије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока рас |
| Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{ |
| итања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ н |
| .. <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија |
| није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њ |
| ли нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне стар |
| о вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајц |
| ађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, г |
| Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром м |
| болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с мно |
| илош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павл |
| народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људ |
| инутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње це |
| јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.< |
| јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад са |
| и с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра |
| ити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и |
| све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крај |
| крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</ |
| од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није ви |
| раво у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви |
| чен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој дв |
| лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада |
| >У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове не |
| утао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У |
| кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но |
| има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>М |
| духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има мног |
| > <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дим |
| и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати |
| веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{ |
| ашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Ту |
| тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина ж |
| довечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео |
| урској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, |
| , који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дим |
| д миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћут |
| урчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца се |
| ало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" |
| затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви ј |
| редовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти |
| је извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Ки |
| } Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускиј |
| устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти |
| ох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда |
| рачица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде |
| таде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— |
| ек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>К |
| ваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде к |
| ако сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чу |
| н махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци проду |
| {S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског та |
| сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарф |
| и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По то |
| ено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле С |
| о пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја о |
| рио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећ |
| шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву |
| о страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по |
| Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ј |
| напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 ту |
| дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за вла |
| о био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је н |
| Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове к |
| ђох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред план |
| ао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>С |
| бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је |
| оји све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том трен |
| бе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!< |
| лађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.< |
| , а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја |
| орно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим |
| већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, о |
| прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стран |
| о.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Вид |
| и.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с ост |
| како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али |
| и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејас |
| господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> |
| јанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето |
| аљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме |
| ам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта |
| сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову па |
| <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говор |
| памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и прича |
| бирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p |
| најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни з |
| ремена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили |
| баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био вр |
| та ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији јед |
| брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисл |
| не бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, |
| ство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумн |
| ш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радо |
| како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да |
| егови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на |
| ан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— |
| ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, го |
| слао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној б |
| сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младе |
| рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је од |
| о!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало |
| ли, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може |
| Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и памет |
| није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристај |
| та да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики љу |
| S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, к |
| , у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сироти |
| ери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да тол |
| би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да нап |
| онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хва |
| ш, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не |
| p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати о |
| е.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече д |
| што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.< |
| по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији |
| и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S |
| и хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободи |
| требљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="1 |
| оцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиц |
| рављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто |
| а, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар |
| старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и |
| ранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић ско |
| , и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима |
| памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А |
| нерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петог |
| то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравишт |
| бито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми оби |
| капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и |
| ки двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда |
| ра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по п |
| ао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој |
| ије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и |
| х пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражар |
| е ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти сво |
| .</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} |
| послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је о |
| страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне ма |
| ј ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да к |
| стом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а М |
| и кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешањ |
| магати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, чов |
| тиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другог |
| Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па |
| S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говори |
| али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се |
| ...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до кр |
| , сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, |
| ековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу |
| е.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Ви |
| запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигањ |
| } Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цук |
| лост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провел |
| .</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрак |
| .{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Рус |
| /p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће |
| планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај бу |
| t="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верн |
| S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га |
| и Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад ил |
| Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино |
| а био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао |
| ојој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извад |
| би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, |
| и Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S |
| {S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћар |
| о криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло. |
| у смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, |
| кинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишу |
| лавним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао |
| ош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и |
| Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту им |
| та пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћају |
| брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и у |
| Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он |
| меру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но гово |
| тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава |
| ећ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака да |
| ежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем |
| во била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од |
| Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, д |
| ар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да и |
| или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговор |
| разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S |
| ји је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у со |
| е подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није ма |
| лоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он |
| они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</ |
| аву па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, приб |
| засланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p |
| ти <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p |
| <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, п |
| је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске |
| ерману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господа |
| јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала |
| ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађо |
| , па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још |
| , откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, п |
| ца још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађ |
| ити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сак |
| ло, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{ |
| а.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љу |
| се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћем |
| ет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке |
| узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је б |
| рком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар |
| очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда с |
| тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Ру |
| јао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу д |
| .</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога |
| ије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она |
| кав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем |
| и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у |
| због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт |
| — Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна |
| каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено мо |
| стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га |
| на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладал |
| их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како |
| ро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћ |
| то о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врљ |
| и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмиц |
| више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе |
| ђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи |
| опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо |
| да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје јед |
| Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, |
| Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад с |
| егиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на кој |
| би, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло |
| ко трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово т |
| ар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано |
| >Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити |
| а), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ |
| ити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је на |
| види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи м |
| секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам |
| са, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му |
| ле Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов тан |
| о.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— |
| редузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изаб |
| роде, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде |
| главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата не |
| пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, т |
| су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше |
| ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки |
| Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Кур |
| ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ног |
| а, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с го |
| тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — ј |
| ате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину |
| побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео с |
| зо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не |
| ност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покорава |
| ако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одгов |
| име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, |
| нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он |
| а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што ст |
| урили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује ми |
| Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било стр |
| ца — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да бу |
| не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више н |
| аум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет |
| још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под к |
| <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао ј |
| одио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, уд |
| се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао ка |
| ољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножниц |
| е је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад |
| опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и ја |
| од Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво н |
| а скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена пр |
| ало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би |
| и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, |
| м у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господ |
| о је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна ни |
| на мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно је |
| е увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао п |
| догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако го |
| наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка |
| pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају |
| ш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небес |
| .</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обру |
| ово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвав |
| е што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Стара |
| мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу |
| ко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разгов |
| хвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли вези |
| ата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана |
| ка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко |
| а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како |
| ече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас |
| земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхта |
| и Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и |
| који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и сину |
| и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жал |
| главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — |
| ије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повер |
| а, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати |
| ујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао |
| ена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад с |
| о, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као н |
| траха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очи |
| те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, ку |
| у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше |
| че од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро |
| тичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим |
| о више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5— |
| ли с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} |
| и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњани |
| стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, |
| езира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не з |
| мити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протур |
| се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, |
| у га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбар |
| преман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> < |
| о пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Ми |
| S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „О |
| Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати. |
| о ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се |
| нски и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и приј |
| и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учини |
| та пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина |
| овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, |
| доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> |
| м.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути т |
| иткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло |
| јица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p |
| напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, тре |
| оје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје |
| ит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити н |
| римедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, |
| Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драг |
| се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и |
| рсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те |
| болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачн |
| веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много |
| </p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{ |
| рављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошл |
| ли, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Срб |
| Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризи |
| а посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци ос |
| а да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежал |
| они турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисл |
| кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Оба |
| могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циган |
| нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гушт |
| х жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p |
| поведиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> |
| рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако пору |
| он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се |
| анов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњ |
| "141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлаз |
| да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и н |
| ао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског |
| p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лак |
| несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати. |
| .{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја с |
| t="subSection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев дола |
| олико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче м |
| и се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — реч |
| околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човек |
| опо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад |
| > <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе во |
| утње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до к |
| чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита п |
| е буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њим |
| ао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и |
| ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изго |
| е дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да с |
| то да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бо |
| ар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим |
| начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом |
| то га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му п |
| је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га |
| о ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неи |
| зо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мр |
| илом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> |
| својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим н |
| ила веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.< |
| , кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер |
| ош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут |
| неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што |
| ош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, в |
| је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока |
| мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно цел |
| уше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био |
| дсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па |
| е, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit |
| а би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава |
| га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко |
| “, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљ |
| и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да т |
| нај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе |
| ђени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и |
| е их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да |
| говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако н |
| ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се н |
| ке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у д |
| Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог д |
| ки разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујиц |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да по |
| </head> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухва |
| прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скуп |
| ватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци с |
| је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где сед |
| вати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још |
| шале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила т |
| е године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако |
| звор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и |
| и, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко вре |
| да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, к |
| е — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{ |
| накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну |
| зда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али пл |
| ане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражил |
| е Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога |
| доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после к |
| Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Ма |
| само с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у ве |
| а Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе |
| од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{ |
| е на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао |
| на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ства |
| у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја |
| учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="2 |
| цу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко пре |
| ино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза |
| раштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим |
| ом стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео зауд |
| вади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из |
| бесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удруж |
| не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са зе |
| ју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка |
| моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше |
| ез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и |
| прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слут |
| ло и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусре |
| език зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milest |
| е дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још нек |
| војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију |
| ма, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био гото |
| и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави |
| етварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишава |
| ева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би |
| поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; |
| ао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда |
| атку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је |
| мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.< |
| им пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Г |
| ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</ |
| p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Мил |
| ним ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно |
| рваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, су |
| не биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, |
| половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убиј |
| ас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред свет |
| Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се |
| , Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру |
| нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум. |
| онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, |
| водом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје мес |
| ничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Т |
| Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим би |
| д коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео |
| бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се |
| е да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му с |
| као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све с |
| решина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни |
| а су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па с |
| Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитри |
| ње она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта |
| о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгин |
| а се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда |
| {S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога |
| ти тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} |
| одне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са св |
| вим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош |
| исам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и |
| ојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх |
| није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се в |
| Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ћ |
| моћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шт |
| се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казу |
| м у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и |
| а те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда |
| екох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с |
| осподско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је с |
| е био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар |
| >— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се пос |
| ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и |
| лути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини с |
| — Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити о |
| ком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као |
| ка.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејва |
| вога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпиј |
| то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе |
| ачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио |
| Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чи |
| осподару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а по |
| алу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом у |
| земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} П |
| што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Ба |
| доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бој |
| о и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су с |
| , господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чул |
| оворио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или с |
| итне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера |
| осјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и свак |
| ајвећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога доч |
| , загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочеп |
| у, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слу |
| дује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Мило |
| да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд по |
| е на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошл |
| } Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни |
| код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло ко |
| поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га |
| х не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горње |
| , што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне слам |
| >Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку ве |
| е на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од |
| шља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спре |
| понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од |
| да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињ |
| {S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје |
| и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само т |
| ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Ба |
| лико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати |
| бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом |
| који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћ |
| се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних |
| арађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како им |
| о, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жу |
| о свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било б |
| езнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наско |
| ју и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињ |
| а саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пут |
| шапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснут |
| ош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде г |
| и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су |
| ивота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што |
| p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све л |
| ељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жал |
| а.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни ча |
| гику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили |
| .{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год |
| А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и |
| /p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у луд |
| ех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике |
| грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ в |
| вили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешал |
| да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при с |
| један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од |
| тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне к |
| реба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право муч |
| во, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет |
| али ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} |
| јте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у пол |
| их кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме |
| ет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту |
| само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Кали |
| итаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у буку |
| верљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се |
| ражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи |
| ло после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем |
| и наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба |
| ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра |
| бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару |
| уташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој на |
| ој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле го |
| p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</ |
| у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, |
| оји су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им ј |
| остији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нис |
| ет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупљ |
| зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама |
| да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ра |
| S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта |
| чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам |
| и обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту |
| год о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је ова |
| му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухвата |
| ују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни о |
| па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близин |
| и натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и |
| оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Б |
| како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна |
| скињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> гл |
| ат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред прод |
| одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегда |
| епријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш! |
| ади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јаг |
| крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} |
| p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> |
| н се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| езира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити гла |
| емљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишњ |
| о ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрн |
| ресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорил |
| нас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter |
| сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар |
| p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва ода |
| ље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему |
| ато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марв |
| птир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким |
| ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} |
| што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напус |
| шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво |
| на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да при |
| ке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док |
| </p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у дале |
| еговом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долази |
| да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први |
| е требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и п |
| е ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних т |
| је чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зуби |
| по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S |
| какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но |
| се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо с |
| био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бив |
| ца прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — |
| Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Аг |
| бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; |
| око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше |
| ан сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељус |
| елики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твој |
| похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети д |
| да хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не |
| овршина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајни |
| 15. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Ка |
| азилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам |
| говом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се |
| ироким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно |
| и у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући наро |
| ање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана |
| поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, ш |
| е, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не |
| уге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ет |
| иним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам д |
| о с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је д |
| тио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни |
| д тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од с |
| о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо |
| ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од |
| опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изт |
| рептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак там |
| их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћ |
| ађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздиса |
| гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тич |
| остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, |
| људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може |
| је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде |
| како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ поч |
| лаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред доне |
| е и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се ск |
| го живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од |
| > <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дођ |
| ан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, |
| д Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топов |
| едио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини |
| утим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за |
| Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно |
| е није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био чов |
| и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене т |
| овезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда |
| познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се |
| но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, веза |
| о у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у С |
| одари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају з |
| има карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српс |
| рају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве ж |
| за у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бо |
| дару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, |
| конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p |
| То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом |
| ог ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једно |
| рђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у |
| да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не |
| ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из |
| на и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да |
| питивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се |
| рђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} И |
| и, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш |
| да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замиш |
| ш позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије се |
| и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред м |
| ој гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно |
| ора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби |
| !{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке |
| Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, |
| нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица |
| Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава |
| то нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближње |
| утра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица к |
| рајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе ж |
| о више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је м |
| ни су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично |
| врђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p |
| м што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бе |
| м засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао |
| ним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало |
| се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет |
| и; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} |
| водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину |
| ада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије |
| , јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није |
| сити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је с |
| руги заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у |
| 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж |
| несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже р |
| изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи д |
| окривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И и |
| и, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда |
| оње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите |
| ешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узв |
| народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да поди |
| оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече к |
| е, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљива |
| испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> |
| едаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсец |
| рдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом ско |
| </p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се ут |
| и грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до н |
| њу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима к |
| арити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} |
| S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо |
| љао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није би |
| ње, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно з |
| ија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Је |
| људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вај |
| е постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах ниј |
| су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати чи |
| ора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и |
| главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен тру |
| се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.< |
| аким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост |
| толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је био замишљ |
| оређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин ту |
| се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне |
| и „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они |
| шева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији |
| е мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би има |
| шка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и |
| рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и |
| ову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасн |
| своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почес |
| о је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош ј |
| из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана |
| нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језик |
| рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била |
| би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с |
| бију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> < |
| огло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се |
| го разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред |
| успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не м |
| ми међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владал |
| нате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад в |
| добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разум |
| Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о |
| у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанп |
| ланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреб |
| звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма |
| ..</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању |
| о и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, |
| та рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлеб |
| ко опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна |
| .{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не зна |
| у.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико пром |
| у понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, |
| је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред |
| о по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, |
| </p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју |
| са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи |
| , у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане |
| у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао д |
| гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ств |
| ане опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбе |
| <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити но |
| том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да |
| и видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко о |
| и презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну ру |
| же сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе про |
| ени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђо |
| е то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни дог |
| ојави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много на |
| из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у веч |
| риграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта |
| и сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, |
| и бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах пос |
| чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним |
| /p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блат |
| ад.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А к |
| чупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша |
| пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво |
| ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко с |
| еће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђо |
| p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако |
| што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерав |
| ка, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој ко |
| ош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врат |
| бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је на |
| ји кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа ј |
| га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље о |
| м завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега н |
| Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, ал |
| вени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој бор |
| д хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друг |
| вако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тра |
| рокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци м |
| ним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих |
| им старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, |
| и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратни |
| !</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј ј |
| ?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требал |
| с их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p |
| како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку т |
| код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек |
| му се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да |
| и дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђен |
| , како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војн |
| и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> |
| сећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрља |
| много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живо |
| а, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ћ |
| по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како |
| ли погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут свр |
| о огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата |
| што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала |
| ићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се бе |
| <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући |
| ки!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропа |
| тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби п |
| ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но те |
| иво.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> нед |
| Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} М |
| да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, |
| а другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} К |
| ед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да свр |
| емо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане ( |
| сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гоз |
| е Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу |
| ине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, |
| ити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Ка |
| им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш |
| ко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осе |
| елајем ваше високоблагородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно |
| ца се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро |
| ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до |
| тли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свије |
| бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> < |
| алише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</ |
| а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош |
| ла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава |
| {S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S |
| икрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да беж |
| ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и пор |
| цније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како с |
| стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.< |
| ма, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи ил |
| а, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p> |
| Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пр |
| и кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за по |
| његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и |
| оливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гл |
| но се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!.. |
| том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан д |
| најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, |
| ео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од |
| ...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парић |
| вати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбар |
| и џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгле |
| јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни вл |
| т чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није |
| и опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су |
| ао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели |
| у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, н |
| у душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како |
| се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја |
| ој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p> |
| прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што з |
| њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, а |
| ружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако |
| послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би доб |
| ума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете |
| данији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како ми |
| ате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад гов |
| своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су |
| није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војвод |
| ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко ј |
| и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахи |
| то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погу |
| ма руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Је |
| Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било промени |
| чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Ма |
| онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимба |
| аде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набац |
| и се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ств |
| "156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Ш |
| то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога |
| ледњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{ |
| p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и |
| , добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже об |
| , све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и т |
| од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо |
| имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за |
| где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и |
| азговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с |
| вет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рат |
| !“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и |
| што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њи |
| ика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби М |
| ем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем |
| кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, |
| n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уз |
| уше.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражи |
| ама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али та |
| иш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и как |
| <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе о |
| се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и |
| шла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из д |
| о.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и |
| и буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод ст |
| Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Ка |
| народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се |
| аску руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довес |
| е мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још |
| и како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену бр |
| пећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скрој |
| лим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени |
| ко Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не пос |
| о је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што ј |
| је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе с |
| и, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} |
| а провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први м |
| >Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, |
| , из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбукта |
| исао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже В |
| твара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка |
| нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а |
| и.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ће |
| ично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали свед |
| ми у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодн |
| о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако |
| с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити |
| а.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Мил |
| ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта м |
| Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ј |
| едати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која |
| кивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с пит |
| чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p |
| /p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за с |
| ко му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они ст |
| ина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некака |
| ће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на |
| ачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под в |
| бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поузд |
| дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је |
| рђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена н |
| не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се п |
| а.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдск |
| братиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вуји |
| года да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, |
| е.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како |
| /p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како |
| дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.< |
| нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе |
| о бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, |
| шу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе |
| и храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблист |
| чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страх |
| кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из вели |
| престано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно др |
| ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти з |
| буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни на |
| но у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му |
| упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећете |
| з.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману |
| се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш |
| и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела ст |
| е мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао |
| а прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</ |
| сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се |
| сам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S |
| ј близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небе |
| <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као какв |
| ане што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега |
| познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви ску |
| а!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p |
| твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере |
| Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од |
| овац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и з |
| и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан |
| и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош с |
| к и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <p |
| везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине |
| еви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике пол |
| и сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам рад |
| А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног С |
| екнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи д |
| ели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Дим |
| г зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су |
| "254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не |
| n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је |
| разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има |
| и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ства |
| нутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисл |
| одољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње п |
| оворио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори мо |
| } У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати |
| оворио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p> |
| огинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више |
| слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису |
| ацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p |
| , па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су з |
| p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, г |
| p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако |
| ља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се |
| ога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а |
| и само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који |
| елати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби |
| се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о зл |
| али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То |
| ричека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори |
| ма на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSection" |
| и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбукт |
| Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а з |
| јао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике с |
| за Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном |
| звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погод |
| дубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о дл |
| по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши |
| разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је д |
| климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго п |
| зне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била сврше |
| пио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се |
| бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у тр |
| а је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доц |
| смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онак |
| ају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да |
| а само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора |
| и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред |
| јој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез |
| ову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да |
| езови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви с |
| о је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вож |
| ећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису |
| гао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести |
| ио јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђ |
| ска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и наме |
| често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве |
| к је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они |
| важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то |
| еби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} А |
| а сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише ј |
| Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде |
| а не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, |
| <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведен |
| трог али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је |
| и послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb |
| S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у прол |
| до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — |
| д правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и ов |
| и милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам |
| оде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапре |
| био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} |
| о, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и за |
| је био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала п |
| ји и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не |
| употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње |
| и од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијен |
| ко поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пу |
| /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљ |
| , чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој |
| ној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико |
| {S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде г |
| дсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је |
| чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша |
| с.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти |
| реотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног< |
| енутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, ве |
| одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} |
| да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и |
| плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слуш |
| ахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу |
| S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела свет |
| капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби |
| година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n= |
| , непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до не |
| свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станим |
| ћ (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверк |
| а, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду |
| а је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке т |
| ће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, |
| де онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена |
| је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му в |
| а густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У |
| ства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других у |
| ера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он поби |
| рава само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића |
| а посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад |
| м врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својо |
| ну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово ш |
| еса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — реч |
| у.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи. |
| и да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко |
| бију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдит |
| ри не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива б |
| {S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} К |
| — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио |
| исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да |
| рко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, |
| био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, |
| огле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, |
| њим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) |
| вом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани |
| ар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{ |
| атане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива |
| ачкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овак |
| рвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Д |
| Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако |
| ле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— |
| сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, ошт |
| а и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њин |
| и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио д |
| теде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, |
| и.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да |
| разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима до |
| p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> |
| вом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p> |
| аве.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милош |
| то заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим нем |
| својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе |
| водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као |
| пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме |
| где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} |
| горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, |
| зор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме |
| старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десн |
| ј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу чит |
| ла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном ка |
| е из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде |
| рља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} |
| толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од м |
| то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између вели |
| нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала |
| већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као шт |
| елатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам она |
| а добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста доб |
| је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} |
| иран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе до |
| о насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њег |
| латка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој |
| су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, к |
| утра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} |
| и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и |
| тогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој |
| S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> |
| цу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и зн |
| е загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, а |
| неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах с |
| гу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и |
| људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се б |
| о принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у |
| е људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их |
| одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан. |
| а је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем у |
| овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано бе |
| е изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у зе |
| ш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, вели |
| и тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад |
| храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страхов |
| ноги људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и ба |
| час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или |
| дахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову сла |
| ку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито сти |
| а пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n=" |
| ађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева |
| дне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, |
| е с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти |
| туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких |
| родали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије |
| га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога |
| не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали |
| да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне |
| кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити |
| ледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</ |
| не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у |
| орају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио |
| ече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане |
| бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избр |
| ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не |
| огнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси м |
| а су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо |
| а, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и ра |
| и да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писме |
| абаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и да |
| ђорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом. |
| орбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.< |
| виње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику т |
| одуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера |
| рво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају о |
| ије знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у с |
| утак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опе |
| дао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је н |
| уштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати |
| ун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим д |
| плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде са |
| ом задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све пре |
| ји су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, |
| вић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао рус |
| звршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му н |
| има и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, св |
| S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса |
| Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева посту |
| и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> сво |
| сло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом |
| рман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он неш |
| решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било |
| ешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави л |
| у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пу |
| чно стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, к |
| орак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p |
| p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као д |
| е био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSecti |
| ено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево |
| то ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> < |
| зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашен |
| пет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред |
| окрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном |
| глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме с |
| ели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене |
| ни, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушк |
| } Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не |
| ај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице |
| ди у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе |
| /hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи св |
| а се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање б |
| ра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и зак |
| ође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и глав |
| еним грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартиј |
| м да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — п |
| њи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од |
| ј згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром |
| у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком |
| овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није |
| начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и про |
| 235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се по |
| — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово |
| рађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да шт |
| нска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, |
| д би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало |
| писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он |
| ом руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи |
| ве изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) |
| имо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p> |
| говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско ср |
| тра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што |
| бро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има ка |
| после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео |
| се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати с |
| ци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрици |
| ако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна |
| та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Д |
| отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на д |
| тао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном врати |
| рађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачу |
| кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио |
| ете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се |
| ивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па п |
| .</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> |
| се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p |
| сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах гла |
| кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труд |
| и, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекне |
| ији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на |
| а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао ша |
| да, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ћ |
| опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је |
| ма спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, |
| ј слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници н |
| е хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, |
| застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо: |
| мо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку |
| љину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једар |
| ње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице почин |
| т Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла |
| ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава ун |
| зити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсу |
| указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало к |
| асти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо по |
| ма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач |
| се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек. |
| међу неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет гро |
| ?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Бе |
| е разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој |
| канских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба |
| ђа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Ка |
| угачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне |
| и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који |
| мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајућ |
| од за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда |
| два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ |
| е очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p |
| е — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и ко |
| може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У не |
| н подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>До |
| та, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одс |
| рски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас |
| .{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с ми |
| е Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога |
| ме штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S |
| је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, о |
| тање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решиш |
| страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, |
| имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад в |
| ода балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, сп |
| па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а |
| на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим |
| Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за |
| Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, к |
| S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојн |
| те и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а |
| у у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на повр |
| би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме |
| ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господа |
| пиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и н |
| у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="S |
| и да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд |
| ару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне |
| ла поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и |
| себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен |
| то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србиј |
| је једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву н |
| о своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима све |
| е с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио |
| абусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушал |
| је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, от |
| но живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Н |
| ђаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три |
| че.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онам |
| сно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну н |
| да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, |
| ом врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало |
| Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу |
| тише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чује |
| ом свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне |
| пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} |
| {S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевиц |
| матрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па |
| бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нис |
| сним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове |
| о Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако к |
| си, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљен |
| Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уз |
| ти Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут |
| п је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела св |
| сао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одај |
| е његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим |
| аће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и |
| Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне и |
| ако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је |
| а обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обв |
| дно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских граб |
| отпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, ка |
| је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="31 |
| м, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски п |
| .{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке о |
| а чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предуп |
| . — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас |
| ред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кр |
| а га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, ни |
| ја се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висин |
| ће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се ни |
| к обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и прев |
| о ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и б |
| ји.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потом |
| данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које пада |
| Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n |
| арод отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не |
| >— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је с |
| све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уве |
| .{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ја, |
| упна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој неш |
| о да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побр |
| ромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разгове |
| никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.< |
| значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа. |
| ња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Дра |
| ве жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво |
| рила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов м |
| задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном леп |
| рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли ј |
| — Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} |
| е.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријат |
| ам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо пр |
| су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мр |
| тегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да ј |
| се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља с |
| а и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> < |
| да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну п |
| до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} К |
| изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо приста |
| оред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Кара |
| је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} |
| а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи ми |
| Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да |
| ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и тр |
| ио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и р |
| у се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак закл |
| " /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> |
| м скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли |
| од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а |
| овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} |
| а за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, |
| не стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем трену |
| адне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред |
| он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде ви |
| .</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки о |
| а људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> м |
| самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се |
| хватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд ма |
| густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се |
| овао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свиј |
| /p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, так |
| даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што на |
| а тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, |
| ећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па по |
| кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и |
| и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене куће |
| пеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканск |
| {S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па са |
| лед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он ви |
| голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учин |
| м и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао сам |
| апасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали пове |
| ленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, прок |
| жен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мо |
| ама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауст |
| , он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатс |
| везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} А |
| рцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се ни |
| ца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа |
| Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао на |
| откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке прима |
| ако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове љу |
| ми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога |
| урити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да |
| и се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену н |
| се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Мил |
| Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбудни |
| ој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} На |
| за од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за ча |
| ала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто ч |
| да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и го |
| м ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде к |
| од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да |
| мо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но |
| се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве |
| д дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих |
| вољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на |
| та боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски |
| умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах |
| еликим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по вазду |
| ак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Мило |
| знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, т |
| стали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су |
| "87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе |
| , поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће г |
| еру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш пр |
| Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И |
| лима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелен |
| м звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) |
| ерније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за |
| 2" /> <div type="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годин |
| очи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако |
| ведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, д |
| .</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватре |
| есницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашли |
| крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би |
| џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла |
| пет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвил |
| ушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а |
| егових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на који |
| е не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле |
| илош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пи |
| ице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем |
| са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до ње |
| ав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога трену |
| а је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колути |
| b n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и пот |
| родне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пу |
| ограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет |
| н побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме ве |
| Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, |
| ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Мило |
| а мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је д |
| ану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Срби |
| ри.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, ст |
| ну румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад |
| им.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену гл |
| . године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонов |
| а свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у |
| ити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало |
| p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру. |
| млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ х |
| приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односи |
| оласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече |
| ри воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, |
| кад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже |
| ? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори |
| се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласови |
| и да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Цр |
| <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни |
| болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох |
| а за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p |
| раду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икака |
| >— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада гл |
| ак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред |
| нде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође |
| замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на о |
| на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а посл |
| вито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га |
| из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S |
| д овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и о |
| осподару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разг |
| а, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњ |
| мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На ма |
| оли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од |
| Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца се |
| аћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки санд |
| оворио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе |
| о не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србиј |
| ије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у |
| та бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— |
| жење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као |
| и и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSectio |
| т ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — |
| повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, |
| и други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу д |
| ребало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после |
| о и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајду |
| ложила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај ма |
| коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, вис |
| амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — |
| своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз ју |
| нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да |
| крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајд |
| по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> |
| дао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме са |
| Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да пос |
| кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш |
| другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове р |
| у Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — |
| ећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Т |
| га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, |
| отна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људск |
| Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете бе |
| стрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг |
| човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу н |
| бију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> |
| лико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самог |
| мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сла |
| а њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се посте |
| дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi |
| а ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини |
| .</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана в |
| оворио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе |
| она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном п |
| упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од оног |
| ема себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада |
| занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио крат |
| ратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, ка |
| веже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуг |
| још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, |
| ече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да ми |
| а, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни |
| ао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињ |
| а невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиств |
| а; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај |
| узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пр |
| да, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателн |
| господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозов |
| гову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се |
| и како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна з |
| тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад |
| који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен |
| у руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе |
| дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта |
| еко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пол |
| анас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш |
| ез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети |
| петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је |
| ишта помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић |
| е слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p> |
| при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шак |
| еш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад см |
| пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаниц |
| није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, сто |
| постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у |
| имају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти |
| ине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље |
| Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча |
| поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из |
| обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две ку |
| ји виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће |
| ћи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче |
| ој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте ист |
| да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека по |
| ши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ов |
| .</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из |
| сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече о |
| ама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и вид |
| онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе п |
| лахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тад |
| ана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања н |
| вде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана |
| ло питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S |
| чаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао до |
| а три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <mi |
| Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника њ |
| пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.< |
| рађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијо |
| рење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни |
| са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> |
| то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди |
| ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослобо |
| он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна. |
| гао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом прот |
| шала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> |
| то даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, г |
| најест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и ње |
| Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин п |
| у.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега |
| тима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у с |
| те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Кара |
| је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата |
| он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар! |
| и.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако ниј |
| рцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да |
| то крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима. |
| ећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали |
| и су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и с |
| слио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>К |
| Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Мило |
| поразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста |
| х руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и кол |
| том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и |
| чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Ш |
| ине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где ј |
| решке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p> |
| или су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће |
| таде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, |
| : — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, |
| развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђ |
| везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају |
| дјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате |
| има.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути ка |
| да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n= |
| прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад |
| сле кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала дру |
| радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.< |
| а Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили |
| , кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму |
| сад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаре |
| " /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда |
| раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикн |
| нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била |
| виту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србин |
| зун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, |
| едног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да |
| ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није |
| причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мисл |
| ан почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од п |
| аума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак чов |
| е 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вуј |
| бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико |
| у а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно |
| и дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати ту |
| о Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад |
| љима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народ |
| ћеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код теб |
| сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто |
| ару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање |
| авања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су п |
| <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање |
| <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који с |
| ога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближењ |
| а пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око |
| ијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаш |
| ло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под ч |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} И |
| затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{ |
| на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо |
| петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скров |
| оји се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало. |
| Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају |
| к се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите луг |
| 278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла |
| утујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће |
| ction" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао |
| аму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо теж |
| скоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, са |
| > <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст |
| добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, ос |
| а.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напусти |
| ти, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе |
| <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се |
| а био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту |
| д а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им рук |
| p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са |
| га бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било |
| /p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{ |
| /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да |
| о смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, ком |
| е повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ћ |
| ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како |
| в, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мис |
| ађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Ант |
| а говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„С |
| ује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком |
| лит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, |
| угога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика и |
| ојој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смед |
| у, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потег |
| ection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим п |
| ећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија с |
| лочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разн |
| о писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> |
| p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце ј |
| нђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију |
| е доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.< |
| лош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Ал |
| се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, |
| тали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је |
| пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спре |
| ога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и пов |
| евом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво |
| дно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима пр |
| /p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи |
| Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао |
| {S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео |
| а, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и |
| га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Сл |
| не зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> < |
| <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке |
| оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода |
| ране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто |
| 3_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. |
| > <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, |
| брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што в |
| свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунско |
| да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве г |
| се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и |
| } Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му |
| отресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у |
| цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куд |
| м еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече ст |
| жина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то |
| >непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смед |
| но стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још |
| кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и би |
| е повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се не |
| е у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде при |
| n" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Кара |
| отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста з |
| кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину |
| целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра да |
| тану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгић |
| и летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвану |
| дох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га |
| д киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> |
| веног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи |
| ан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруц |
| пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је |
| о.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, које |
| пава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је |
| арађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогле |
| та.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руко |
| је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није зн |
| њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки |
| ош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, |
| им се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде ма |
| арио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни |
| ад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резул |
| p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду |
| које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, ка |
| опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стра |
| ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата ч |
| им старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку ма |
| су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Ка |
| {S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био |
| хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у нам |
| ивимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се |
| о га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће д |
| ТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпа |
| а закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико |
| ло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ чит |
| где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.< |
| твар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кри |
| е јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора |
| између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, ко |
| путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске г |
| и су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је коман |
| у велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут рас |
| лисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и |
| /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих д |
| био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада |
| , у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави прах ње |
| Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, К |
| ом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по окол |
| мљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију бал |
| н Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је |
| ном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се |
| ђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго траја |
| , он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прав |
| и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посав |
| ection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена |
| он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за |
| ле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата ј |
| одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брат |
| ио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како |
| и и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" |
| , онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — К |
| кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, госп |
| м когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешке |
| жно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закр |
| о сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, |
| и Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог г |
| се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се о |
| век до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе усни |
| ободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста поду |
| п начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? |
| .</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се про |
| змамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али |
| з Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили |
| какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој м |
| едио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је |
| > <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. |
| а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао |
| се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Вид |
| ће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намера |
| же бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што м |
| храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновс |
| шњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређош |
| а су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.< |
| ахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поно |
| у и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим љу |
| аносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе как |
| — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја |
| мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брд |
| ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>К |
| ао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробуд |
| е трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, с |
| p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изглед |
| га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео ко |
| и шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ј |
| ине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља |
| његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваљ |
| из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао ј |
| о цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, |
| им га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако |
| арода овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова си |
| Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем у |
| . Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела |
| обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> |
| о у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе на |
| ајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео |
| е под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и |
| <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен. |
| сенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома |
| жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли к |
| оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно гре |
| аде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чу |
| и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења. |
| ри да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде к |
| ионарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар коза |
| рана видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и стра |
| је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.< |
| реноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога дола |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби |
| о познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе м |
| превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је б |
| оказивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крво |
| оложен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то |
| бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људи |
| е да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ј |
| е са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројиц |
| већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места |
| ђорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговор |
| у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа си |
| пита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се |
| м — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како |
| о ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се |
| сељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као д |
| аде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке |
| рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумњ |
| а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, п |
| у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу исп |
| е велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да |
| > <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком бог |
| ко је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само |
| проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч сам |
| нити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је |
| аксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчев |
| се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља |
| извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша |
| а да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели |
| расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичи |
| ост за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за |
| а вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако |
| Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му |
| добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде |
| ју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад прог |
| слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али |
| а гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта |
| о не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да с |
| све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ниш |
| ешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело |
| као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хте |
| Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаг |
| у, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и |
| опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У |
| ао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, ал |
| кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страш |
| кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> < |
| осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, |
| нова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људи |
| лита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да до |
| се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео... |
| ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у |
| ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око |
| стакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски пос |
| о.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкч |
| ко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене |
| сле дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не |
| елеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате са |
| о, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим |
| претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена |
| ањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободи |
| и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место |
| ешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод |
| орака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где |
| <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, наје |
| јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога |
| ивели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те с |
| иви!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, ка |
| х бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српс |
| n="5" /> <div type="titlepage"> <p>Смрт Карађорђева</p> </div> <pb n="6" /> <div type="titlepag |
| ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости |
| у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотин |
| о краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да |
| озападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Вр |
| намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо н |
| /> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Царигр |
| но и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone uni |
| ка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} |
| ада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нар |
| понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{ |
| е водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, ка |
| шавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте жи |
| ца.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, о |
| кова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту |
| да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, |
| је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било по |
| /p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је |
| лазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах |
| и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</ |
| тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће |
| мите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе ј |
| /p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја не |
| вој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад |
| и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута |
| тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више |
| ...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} |
| у као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> |
| е, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да |
| онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела о |
| сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ос |
| да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на |
| о да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој беј |
| оју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> < |
| испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, не |
| а код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држа |
| ого ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе |
| ога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вуји |
| з разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је |
| > <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} К |
| што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој от |
| ља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} По |
| ио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпо |
| хову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећај |
| да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим саста |
| што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову теко |
| та зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Ал |
| да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — с |
| ом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новак |
| а пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерал |
| з Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђ |
| овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је до |
| о мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака |
| је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, |
| Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који н |
| S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом |
| носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="30 |
| али никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још |
| маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у |
| да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак |
| > <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може п |
| се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је |
| {S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио |
| <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори |
| S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим т |
| ме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја м |
| /p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миле |
| и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изгова |
| то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао бр |
| ћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње |
| утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у М |
| чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењ |
| p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао |
| потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p |
| уни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађ |
| данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А п |
| се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазрева |
| ку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— |
| уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну |
| има, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га |
| е место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту у |
| иште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад |
| вао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упу |
| било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p |
| ји би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје |
| њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави |
| ање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</ |
| чинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и по |
| ју, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим од |
| а стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја |
| редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на |
| је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта |
| е, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај |
| е даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и |
| аљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S |
| било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и |
| ећ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту д |
| и и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, ко |
| а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро з |
| илом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— З |
| чне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуб |
| растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293 |
| приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два |
| же човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и д |
| е тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али |
| нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу п |
| одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, уз |
| обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас мн |
| ке.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са |
| хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му она |
| Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник м |
| мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите |
| опао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обича |
| прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Ис |
| езира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку ма |
| овић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пр |
| ађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумрак |
| инских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладн |
| кама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна ос |
| с, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре |
| се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бе |
| кете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито о |
| ати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама би |
| ! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир |
| резном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што |
| тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово? |
| Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипа |
| дата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, кум |
| p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и по |
| иру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава |
| је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се ма |
| ану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је М |
| реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим |
| о овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо |
| иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ |
| ложити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува ме |
| ење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника |
| без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те н |
| {S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од |
| } Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како |
| еме могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Мар |
| ених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, мо |
| рђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} |
| ну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у насту |
| и и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов крот |
| <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџ |
| са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом |
| и били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb |
| ли се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и уз |
| триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године |
| аш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пре |
| у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S |
| , несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Ми |
| рдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао в |
| а од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори т |
| лук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на ње |
| ени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драг |
| стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се на |
| , и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као ош |
| Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавич |
| ју по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам доброво |
| резање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и |
| ко да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за |
| пски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за гр |
| ог, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто |
| сле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе в |
| е за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</ |
| Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> < |
| p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, не |
| изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукн |
| ама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски |
| џије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу! |
| мао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио |
| subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} |
| селите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сеља |
| гнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералс |
| онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода |
| ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био |
| — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе |
| p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из с |
| ћ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, |
| ра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријате |
| упили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су |
| евезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим изаслао |
| е.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ћ |
| острана видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покриве |
| } Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толи |
| >Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, |
| авио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан С |
| тивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разб |
| о је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом ж |
| НИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и |
| га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{ |
| се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, |
| у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, г |
| ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура г |
| те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не б |
| вати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше зг |
| ћу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{ |
| не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испречен |
| ролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуште |
| дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви |
| учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, |
| ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дом |
| же, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руко |
| ажио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то |
| тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!... |
| јпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам |
| мо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи |
| ар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Срб |
| , дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи |
| !...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очи |
| а сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла н |
| укање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене |
| а другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном |
| им је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и |
| е своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако пон |
| дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; |
| ад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или п |
| мењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, е |
| дри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још |
| и Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи |
| било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек |
| као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он |
| огине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да |
| е земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежу |
| .{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бун |
| свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју |
| p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвави |
| ен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, у |
| њак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао |
| на глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има не |
| овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p |
| нда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло |
| Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и |
| кинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар |
| илошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је т |
| шки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци |
| и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, т |
| лажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада |
| људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао |
| од Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах |
| њу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовник |
| , а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив р |
| мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак за |
| ок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се сп |
| викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га м |
| екла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш как |
| свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечуј |
| се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи |
| корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{ |
| ћа у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и тур |
| Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, о |
| аде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледа |
| атим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном г |
| </p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом б |
| од других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и |
| о су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично савет |
| властицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у зем |
| бу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Ал |
| ло грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, прос |
| сти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни команда |
| ка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим врем |
| блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице |
| и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наокол |
| шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SR |
| се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хв |
| ="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неко |
| ебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијет |
| се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто с |
| ем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може К |
| кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало од |
| звршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p |
| иче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</ |
| 2" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили |
| а поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлис |
| ржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Пан |
| народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дв |
| чну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</ |
| је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле |
| ки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, д |
| тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватат |
| а оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега |
| p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљ |
| ј молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русим |
| дине.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се |
| ови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донет |
| еш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још |
| је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у |
| ледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засу |
| е се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне зада |
| тео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и |
| долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, п |
| мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али |
| ита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни |
| и? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драги |
| уномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад |
| пали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли б |
| на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и |
| јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ б |
| ели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о девето |
| ге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ћ |
| ак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушч |
| по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу п |
| то презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни зн |
| њујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p |
| обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно распол |
| д убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су сврши |
| анку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, |
| >...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па криво |
| ено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посече |
| Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрог |
| ине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па ов |
| Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се не |
| говарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало |
| и крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} |
| xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад гов |
| а препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> < |
| жину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз уста |
| По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што с |
| преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдег |
| > <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, |
| — А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, г |
| не, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли и |
| } Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разгово |
| одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову п |
| више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке |
| аво питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p |
| пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра сма |
| о.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, |
| Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пре |
| ад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Т |
| ријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, |
| стити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} |
| вницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кне |
| па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два не |
| осте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Т |
| кићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у уну |
| ги за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му |
| он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских вл |
| е могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При |
| звуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци |
| то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> < |
| — Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p |
| асу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом г |
| га ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S |
| и, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с |
| да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац и |
| јичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна |
| пнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљан |
| о данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу С |
| а.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, |
| та и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о |
| чка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види |
| опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p> |
| оване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у |
| Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њег |
| е ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше за |
| ну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— |
| p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парн |
| оме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљив |
| ић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоће |
| ше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећ |
| е криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била з |
| био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с г |
| о је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачно |
| /p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе |
| право потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у |
| уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прим |
| а а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан |
| аклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не |
| S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њи |
| лошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.< |
| ка депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели |
| све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски при |
| дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која |
| p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човек |
| и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пус |
| ма око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између ос |
| народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверу |
| <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кме |
| Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће |
| Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо вид |
| > <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу прот |
| где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март |
| био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осве |
| о! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јад |
| } Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече |
| освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добр |
| Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p> |
| ље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Осве |
| Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чуд |
| и од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрск |
| вога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да доз |
| <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих |
| јавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада |
| алили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у н |
| кова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле в |
| за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли |
| је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он |
| е био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако гов |
| му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му смета |
| ви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" |
| ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и гре |
| Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с |
| је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешин |
| е обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине |
| (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се о |
| з газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, |
| ним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту |
| ек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен |
| ед светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој |
| сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањ |
| не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и п |
| падне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побиј |
| >Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали |
| на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно дв |
| за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>К |
| ра за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али |
| а, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и |
| да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у послед |
| ; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су с |
| зрадио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је |
| у ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као |
| 16.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт |
| да дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљени |
| осле смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депут |
| 3_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ов |
| одарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и у |
| му, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме |
| ђорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у В |
| немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски д |
| да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у |
| о.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — р |
| изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </di |
| b n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S |
| бро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао п |
| и.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да |
| мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Ми |
| ац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спаст |
| их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Мило |
| Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју с |
| орам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелија |
| уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија |
| ој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и |
| рма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега |
| акосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету к |
| Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он. |
| су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева п |
| ало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време |
| не Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село плат |
| де пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе п |
| ну, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао |
| титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли с |
| м, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују он |
| ук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Др |
| синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе |
| /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек |
| вао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак т |
| па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците |
| брним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с л |
| </p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скоч |
| цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> |
| еликој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, |
| — Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да |
| премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече |
| ЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из |
| ше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Ник |
| дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под кл |
| уђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} |
| l:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође пог |
| у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене кра |
| ито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само се |
| ружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одгов |
| восечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста |
| илоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С т |
| забере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима |
| и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала |
| м се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да |
| Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те н |
| каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало ок |
| утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> |
| рбина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџи |
| урама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</ |
| ете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је |
| ашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас |
| чевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} |
| вина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом! |
| а водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то |
| — Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не м |
| где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за |
| S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном |
| нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пр |
| о, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она |
| о овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толи |
| а запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка н |
| ади се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Ту |
| p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па ка |
| вао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често ос |
| ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже |
| о је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба |
| овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по б |
| ати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести На |
| де!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тр |
| з скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се |
| се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није |
| Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно из |
| варим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испал |
| ине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар од |
| А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црно |
| само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он |
| гле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, к |
| руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ј |
| показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да уб |
| звршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пр |
| етар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар |
| ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак |
| ине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако уби |
| а ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасн |
| ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је с |
| не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и г |
| ије ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — |
| проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одо |
| раго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управ |
| Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не |
| а час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове ј |
| тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитари |
| су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немај |
| отнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики |
| ма није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као ве |
| ајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса |
| то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> |
| </p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p |
| во што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а |
| д колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да |
| , чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соб |
| да.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе з |
| рпска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријат |
| часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то дож |
| сности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, д |
| тимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и з |
| жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да г |
| утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да |
| некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тих |
| на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ам |
| власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш |
| ао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да |
| е главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гом |
| вича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним |
| и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволи |
| видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?.. |
| има.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар |
| г, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнеги |
| тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} |
| у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно |
| е ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам |
| и знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} |
| в мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушни |
| шање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, д |
| N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" |
| ње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је |
| S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</ |
| тражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаник |
| не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да нар |
| проштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи |
| ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно уну |
| новетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па а |
| упача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни |
| ско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре |
| зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска |
| едао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а |
| о букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи куп |
| ломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држа |
| гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао ј |
| и сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дв |
| андру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} |
| ствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела |
| .{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да |
| за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једн |
| су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за |
| им ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, ка |
| ара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рође |
| је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад |
| вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се к |
| дерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опа |
| Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који |
| латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одгов |
| којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале |
| оће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} |
| и! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу |
| у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} |
| S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачн |
| ачи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало у |
| ...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" |
| о коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео |
| рчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окр |
| {S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве |
| е ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи |
| би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А |
| у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од |
| Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана |
| нати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и у |
| Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш |
| урци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Беогр |
| и за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је п |
| то ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не |
| је свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са |
| ..{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи |
| а тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет |
| есило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће |
| ишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>С |
| ји је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Ј |
| ју.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Ду |
| кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева сво |
| <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, нал |
| осле она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на д |
| остасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</ |
| ном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подз |
| делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана поче |
| с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, |
| тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад ни |
| Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђ |
| ило ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Ср |
| и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и |
| да?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, |
| поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава |
| етроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама б |
| — Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџ |
| асивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао шир |
| ...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег |
| кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им |
| нију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на |
| ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је |
| и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мис |
| будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толик |
| ери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позван |
| поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тре |
| као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио ј |
| згледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до сво |
| Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да јаве и другим војводама о доласк |
| тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</ |
| стом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством |
| ошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, |
| ријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је |
| о се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорн |
| у.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је по |
| по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположењ |
| рода.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија |
| че му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него |
| својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.< |
| — Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за њег |
| је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мис |
| а, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не |
| гона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах по |
| ве људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих љу |
| код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и о |
| ије овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с но |
| још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђ |
| ђем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњав |
| з свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ једа |
| то да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, |
| шају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули са |
| су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> |
| лице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења п |
| а позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе |
| везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је по |
| бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Беог |
| ion" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у П |
| Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи св |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери крен |
| ревима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо |
| ин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више |
| тенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад |
| свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Г |
| е који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су |
| бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ћ |
| који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикну |
| нски смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у најве |
| еван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — |
| е и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и у |
| ва три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n |
| избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда |
| јем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобође |
| а овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, ка |
| ?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} |
| раћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емигр |
| поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, |
| шња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њ |
| главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити |
| ан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{ |
| 3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш |
| /p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда и |
| бе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокт |
| рених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и |
| поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И доб |
| ни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и вели |
| </p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те ц |
| им!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који |
| шљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може |
| је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали |
| остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му |
| залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођ |
| и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљ |
| а ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. ( |
| ти горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откуд |
| да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом |
| то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разго |
| тле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадин |
| е отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> |
| својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађор |
| Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он |
| , али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и муч |
| не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда |
| ћ.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себ |
| син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је поч |
| S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који |
| .</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала |
| убернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Ст |
| иром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао |
| им.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што |
| људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо ј |
| ечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и ов |
| сло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму госп |
| а за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да |
| <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо |
| и за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано |
| о вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припа |
| , ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал г |
| ечи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, н |
| могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по пре |
| ану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџи |
| а неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од |
| мо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сиб |
| аква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан |
| у, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се то |
| ворим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски |
| и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику си |
| дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи |
| рад, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и распол |
| ик виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S |
| оме кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или |
| таве два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На |
| , у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одлас |
| акучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне |
| } Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше с |
| до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огре |
| м, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами оку |
| ђе.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Мил |
| побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет го |
| вори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се |
| ало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетериј |
| му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; |
| у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би |
| м да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је та |
| и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране шт |
| донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Д |
| откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу |
| асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од ст |
| ејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош |
| Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа д |
| сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми не |
| кво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисови |
| Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано п |
| ки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај |
| м да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаш |
| што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако |
| е бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Евро |
| и губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год стигн |
| ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему н |
| мели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица куп |
| да се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли пр |
| маче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљ |
| очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче бу |
| намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију |
| Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку св |
| ечи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праве |
| уго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних б |
| још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну бор |
| се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљал |
| рпске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призив |
| ку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p |
| илош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом д |
| т је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним |
| ајрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда с |
| отињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео |
| Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите |
| дне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по једа |
| вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мир |
| Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са сили |
| > само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одат |
| да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Свет |
| и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</ |
| астане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово |
| а наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, д |
| о бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежи |
| Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше иску |
| о и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучил |
| е у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни с |
| ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и п |
| тлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд т |
| дитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p |
| је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који |
| , потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb |
| ну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то изв |
| али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и виш |
| она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Та |
| наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе |
| ве свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби. |
| ећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано св |
| што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се н |
| огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лиц |
| оја га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под |
| црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену га |
| земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горост |
| засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине |
| ашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно по |
| рашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна |
| остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес |
| , кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати |
| " /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе |
| ице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Си |
| , на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целог |
| шним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Мило |
| ебе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с |
| тво треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војско |
| о је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} И |
| ду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад е |
| ављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три |
| и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окр |
| о не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица с |
| ом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била |
| човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретк |
| ди били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на к |
| је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С |
| поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p |
| 75" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане |
| , ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, |
| есретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точ |
| } Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није |
| на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодаб |
| а никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по ј |
| и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша не |
| подару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих |
| изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош ни |
| алканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутра |
| у као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу |
| била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их |
| шао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блажен |
| ве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и сла |
| ју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега |
| која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откину |
| не природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку в |
| ју каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владал |
| {S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која ј |
| да, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен |
| а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне |
| се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> |
| ако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n= |
| као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загле |
| очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у дале |
| ражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опро |
| господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, шт |
| } Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски |
| и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, |
| ом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бит |
| кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед чове |
| итопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, |
| тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> |
| тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му |
| рварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослав |
| речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у п |
| има да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном до |
| бична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи каса |
| еуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе |
| ма, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p> |
| и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупн |
| пурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе |
| и изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допад |
| и свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда |
| што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановић |
| српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; з |
| е тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим! |
| у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неу |
| последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људ |
| а, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јав |
| као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим т |
| дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњ |
| неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и |
| само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога не |
| е једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехоти |
| све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још |
| а од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; мла |
| од Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта |
| више дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на |
| вше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, г |
| себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с |
| састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију п |
| а има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле марто |
| а се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>М |
| жјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је |
| е буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, нал |
| n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — |
| био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одер |
| одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком |
| рема оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овак |
| д њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио |
| Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, |
| лош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="19 |
| ј и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли |
| прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове |
| и покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S |
| обљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански |
| <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисов |
| ици, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања. |
| пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана ка |
| га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да |
| ру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење тол |
| <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новц |
| градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичк |
| не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где |
| о платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, једа |
| да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био |
| , на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину |
| „Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за ме |
| ојим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се |
| ињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</ |
| рпских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, |
| да готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош г |
| свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими са |
| пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S |
| о дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му |
| ка кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало |
| ског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који ј |
| јој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> |
| ина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром у |
| укић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље ст |
| рђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао |
| у се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ |
| у или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена |
| ворио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Жив |
| њаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је |
| издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — реч |
| м окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p> |
| ли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по |
| сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним пл |
| на рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега ј |
| је деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратни |
| обрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове |
| .{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чис |
| аћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васеље |
| малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек |
| од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.< |
| ци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да п |
| поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ |
| умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору |
| одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам |
| : </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву |
| Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није п |
| чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три д |
| аше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно б |
| <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним |
| кали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свр |
| ад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожи |
| с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Срб |
| тне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову |
| /p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> < |
| наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли < |
| образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који |
| о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашал |
| убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек |
| то глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега ни |
| Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујица је |
| вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} К |
| ђорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викн |
| </p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n= |
| и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор. |
| неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упро |
| репо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удара |
| ији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа |
| о из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и ср |
| сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову д |
| оби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезов |
| м руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с пи |
| /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{ |
| ћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, у |
| и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се |
| брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда к |
| ањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом а |
| да се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу баче |
| но политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, |
| ти, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Ста |
| јима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> |
| опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности |
| „И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што |
| шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У ср |
| био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> |
| ружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни |
| отера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурил |
| ије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како |
| ледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњ |
| о ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај |
| и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији |
| младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену |
| Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало з |
| о је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо осло |
| намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели |
| ћ диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам |
| у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој с |
| ње у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и при |
| ким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове |
| у се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је ср |
| пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се на |
| а људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S |
| босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуд |
| м овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се пр |
| ке послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелент |
| ав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе пото |
| ласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе |
| хватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови |
| не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, к |
| >Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У ост |
| упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади |
| таре погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“... |
| , налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице прост |
| својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет |
| извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ак |
| вуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S |
| } Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} |
| остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земљ |
| ак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је |
| н, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, бола |
| че Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујиц |
| и проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чин |
| помоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског |
| Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је он |
| зи по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред д |
| раво оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зл |
| ји би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и |
| ија не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друг |
| да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У д |
| на залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали чов |
| о и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни пр |
| очињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три |
| ан, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} |
| нда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ов |
| а Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Н |
| рашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због велики |
| p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он |
| к Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом |
| > <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао вели |
| томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога п |
| С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те |
| о господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и |
| а, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику |
| тарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и |
| о ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p> |
| прављајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позн |
| којаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скор |
| , Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињен |
| пских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему |
| али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ет |
| ао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док |
| војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А |
| већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији |
| ћи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетер |
| е, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишче |
| а је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како |
| и претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се дес |
| ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидис |
| измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујућ |
| не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говор |
| чешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Вл |
| , да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p |
| непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће з |
| епу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главни |
| је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер |
| {S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је до |
| ма још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном к |
| на зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у б |
| та смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру |
| неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и по |
| на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Кара |
| у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови н |
| о“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и крив |
| аци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <p |
| ео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају |
| ке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир |
| ом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не веруј |
| ца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природно |
| су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунашт |
| крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На ам |
| > тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за с |
| време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах зем |
| етеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и |
| отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад наша |
| ном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах с |
| то јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим К |
| ред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је |
| то знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном |
| иличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p> |
| рпскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и прест |
| задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресвет |
| Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то м |
| о да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу троји |
| ки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно |
| е на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је |
| .{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњ |
| агић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone u |
| ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грци |
| тало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} С |
| слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим так |
| брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на дру |
| ко што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади |
| кла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко плат |
| ају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, он |
| дан симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетр |
| о ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са з |
| дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод з |
| га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на ј |
| и бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред за |
| пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је |
| зрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрст |
| уцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за |
| е нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини ни |
| ј гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од к |
| Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— |
| а Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.< |
| рше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у нар |
| есветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једн |
| је из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом по |
| е!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је о |
| ну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, госп |
| Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је |
| ог баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пу |
| ко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено |
| окупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p |
| ву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још стра |
| исто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош |
| више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не тре |
| стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисови |
| , тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо |
| , махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту ж |
| и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прили |
| у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и п |
| но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било |
| аље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом |
| стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије беог |
| повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врљ |
| тва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и |
| ојом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко свој |
| да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку |
| на челу свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрај |
| товнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје ма |
| каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или з |
| н пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је |
| p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, |
| ару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{ |
| лео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на к |
| за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— |
| је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе |
| ут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега |
| уних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из м |
| а он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Мо |
| у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на т |
| к, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не в |
| да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он ди |
| не.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — |
| ш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абе |
| лињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зу |
| ти сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некад |
| оји сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине |
| моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за ко |
| тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</ |
| времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у о |
| емо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут |
| неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том до |
| ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем д |
| S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилц |
| ју...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђен |
| аци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гом |
| о се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам нар |
| емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десето |
| премна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву |
| да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, |
| н се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га беја |
| данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" / |
| ка чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира |
| победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, |
| Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је т |
| оду, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.< |
| српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом ве |
| ој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле |
| не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То |
| авали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брз |
| ли у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало ос |
| шено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло |
| јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах б |
| рапаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <m |
| — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, |
| непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све |
| гим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту |
| /p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг |
| их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У т |
| био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело |
| аљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жи |
| о на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, |
| човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим трену |
| оклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да с |
| ђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских |
| рњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и неп |
| ледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је нед |
| и, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им ј |
| етвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у |
| ледње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховн |
| аних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излаз |
| у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом ро |
| ика, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили |
| како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се п |
| у веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије ду |
| и другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке |
| ужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ак |
| осе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња ко |
| } Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који |
| еђу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су г |
| арске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — |
| безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и др |
| дан пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је |
| мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Мараш |
| Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овом |
| престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хва |
| своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи |
| и ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb |
| е олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога |
| е дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истака |
| најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним срп |
| ву гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако мо |
| но познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет |
| комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калем |
| b n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу |
| Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где |
| так људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били пр |
| и од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и |
| овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да |
| читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна сп |
| нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгл |
| ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова пре |
| да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног |
| врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> |
| ио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с јед |
| олибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера из |
| љати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је |
| , а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око |
| ска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере |
| дарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им |
| у мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни јед |
| има оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коњ |
| уљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> |
| а није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а |
| .</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да |
| то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настани |
| ше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изг |
| орђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега |
| и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвничк |
| страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је ду |
| зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља |
| head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену |
| ц уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове просто |
| писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> < |
| лиже <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.< |
| је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S |
| ед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за на |
| ета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам ве |
| Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ет |
| огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, оставља |
| вима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих г |
| и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се |
| роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није |
| лом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром |
| , поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти зна |
| извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика |
| их милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају |
| ни су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељ |
| пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим |
| спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и п |
| е, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је |
| чна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, пок |
| науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пу |
| се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који |
| два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђ |
| бе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смеде |
| тавити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на де |
| у му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, с |
| S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три годи |
| ти још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало |
| ни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у по |
| иве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брсн |
| ов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увид |
| на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову |
| ћ, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао јед |
| ним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S |
| .{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грч |
| десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једн |
| српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> |
| де је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом |
| ла велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији |
| куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{ |
| пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{ |
| у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, п |
| оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах |
| се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> < |
| , ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра |
| емље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто |
| женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја |
| договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{ |
| не земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мен |
| ом приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се |
| ази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које |
| се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{ |
| их.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се |
| рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи |
| ам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је |
| вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видел |
| е упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> н |
| енима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну сво |
| Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку |
| и и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и ср |
| којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну д |
| да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по н |
| дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збац |
| овима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да с |
| , одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с ле |
| већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или ниј |
| bSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији |
| а воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али |
| м ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто |
| У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n= |
| вина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, |
| е ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу |
| он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полу |
| e> <note xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито |
| а, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, |
| ада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је |
| а и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је нај |
| дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n |
| вуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра |
| елику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч |
| у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опе |
| it="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је |
| ла лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се ве |
| јући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица |
| и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом ду |
| ши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десн |
| енуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се |
| мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу |
| <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра с |
| ах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати вра |
| ровим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет |
| нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чу |
| великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, |
| јица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики застру |
| аше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му од |
| ожица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлук |
| зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда |
| ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо |
| о да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, |
| ве што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота д |
| ска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако |
| ј зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ ск |
| ошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и так |
| дређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника. |
| се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде с |
| родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место ус |
| не кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није зау |
| он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на |
| е три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, |
| сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас борави |
| с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и нај |
| ађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да к |
| вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верн |
| били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да с |
| ашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак |
| једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај |
| ред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Киши |
| скрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је с |
| митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пр |
| Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за т |
| говетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складн |
| на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико |
| — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!.. |
| их путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте де |
| ка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен мно |
| ном.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополито |
| чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загл |
| авио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега т |
| S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један |
| а које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, |
| ко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских |
| било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га |
| Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те о |
| већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно |
| добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оста |
| ива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад |
| лужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, |
| свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народ |
| он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих поз |
| /p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, вод |
| није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тица |
| да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, бо |
| идим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи |
| ље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари оста |
| шће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мучен |
| је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље о |
| га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже г |
| и, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то |
| м преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и то |
| имитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито о |
| овек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош |
| аслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаш |
| тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна |
| токо се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено |
| ци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и |
| ћ дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а о |
| ок био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум |
| ознавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, ро |
| , што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наум |
| кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга дв |
| умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и вид |
| сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, ста |
| лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на м |
| шну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између п |
| } Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и лега |
| ци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је |
| трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угле |
| у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мр |
| н као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак н |
| есне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару |
| не, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по нек |
| јали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба |
| n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло би |
| e unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Ву |
| ети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покр |
| а доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био |
| подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што пове |
| > <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гре |
| редбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару, |
| и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</ |
| о и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</ |
| , како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадош |
| и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му |
| и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у го |
| Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгр |
| ли, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео |
| ла момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим |
| , Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све ј |
| али.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта |
| а погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осред |
| Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборе |
| томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb |
| ића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припаз |
| ци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то то |
| рислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у кра |
| на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Тура |
| ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико с |
| а ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штого |
| ивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса |
| — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио |
| први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред |
| да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај мом |
| <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као г |
| прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњ |
| у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас |
| ају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну ти |
| рцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црв |
| да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао п |
| ији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке М |
| тнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан |
| живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с мно |
| то је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и да |
| м вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више |
| рдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} |
| а ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простран |
| о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даљ |
| {S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ће |
| , да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке ка |
| паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцни |
| о имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{ |
| би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три ч |
| о, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио д |
| мија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратк |
| добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи не |
| орбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка |
| лош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећа |
| зујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве |
| еба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу |
| тељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало |
| јала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ласта |
| /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе |
| пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким т |
| ет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успе |
| сигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међути |
| и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљ |
| али угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви зај |
| рен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и мн |
| рбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокац |
| а онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрип |
| као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, н |
| н, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти кол |
| ђу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, нал |
| ислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> |
| жасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа м |
| и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци |
| да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би н |
| е мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак |
| ди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно |
| а опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде |
| н, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{ |
| ко га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у |
| е драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава |
| траг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике |
| ака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било уд |
| ама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском в |
| .{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{ |
| изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских |
| ођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и руму |
| фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n |
| заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али са |
| а одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошу |
| ћу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{ |
| у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="13 |
| а, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} От |
| /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава |
| а не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Мар |
| е висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник |
| јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима. |
| чима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрска |
| некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне |
| .</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе диж |
| е говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се проти |
| и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној посте |
| т, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p |
| <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у |
| власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето с |
| у, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве |
| радом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p |
| е је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револу |
| {S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју |
| ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то |
| > <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и |
| т застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја по |
| е и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли |
| а састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез ср |
| уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, |
| же раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, нам |
| а задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на |
| и, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад го |
| дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не |
| му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујиц |
| p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимско |
| се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који |
| га и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта |
| сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих |
| /p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и ис |
| ајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази с |
| илишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од |
| ве кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гу |
| дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа |
| } По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и би |
| о је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" |
| ош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан н |
| и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је тама |
| тим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сва |
| има о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је |
| а дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја |
| главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали |
| везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су с |
| понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митр |
| уда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучето |
| ију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребија |
| Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека зап |
| да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, |
| а.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало ч |
| више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледни |
| ао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и им |
| да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су |
| сиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај х |
| кину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић |
| атак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о с |
| и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће мо |
| ам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Муч |
| сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје |
| е и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и посл |
| ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{ |
| ну војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог п |
| ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p |
| као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад |
| е закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањ |
| и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стаја |
| стоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше до |
| муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује |
| милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у стр |
| ра само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми |
| <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па с |
| ура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тре |
| је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из кој |
| е букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те |
| " /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с кој |
| } Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откљу |
| ачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <p |
| .{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} |
| > <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на |
| — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало ј |
| мака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утр |
| о какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве ти |
| да пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га |
| ограда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете. |
| ка, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина |
| а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су |
| шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је |
| ника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара п |
| или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их уп |
| ао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мис |
| ћу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, о |
| мат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише гла |
| одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="s |
| брних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву. |
| ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, гово |
| а, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, к |
| били или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакш |
| S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали |
| је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих г |
| , па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; вел |
| ући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако |
| за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> |
| еше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у |
| редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им |
| вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густи |
| шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хо |
| екала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку ми |
| напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред |
| , њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није |
| а тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи |
| у торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је |
| поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна ко |
| рске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир |
| ћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио |
| , радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с |
| а људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене н |
| их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ов |
| та једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља |
| босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људ |
| а га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао |
| главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, д |
| ) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио |
| >Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу ло |
| подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за т |
| ма дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Јези |
| оку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носил |
| изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благослове |
| ро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули |
| дозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја ли |
| ом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чин |
| рагићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и |
| присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи |
| али су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражар |
| м вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану |
| рже овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам |
| ати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и д |
| први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S |
| не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном в |
| страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му |
| брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева до |
| , и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тог |
| пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред |
| огаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и |
| мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били с |
| 97" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} |
| тати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крил |
| о?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планин |
| ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака з |
| корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини п |
| сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као на |
| мо српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописно |
| против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} К |
| {S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала б |
| а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадош |
| {S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица |
| вом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори пол |
| ћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скро |
| ави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митр |
| ник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305 |
| прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</ |
| и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осв |
| плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S |
| каза на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке |
| ћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама уп |
| из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда |
| p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда |
| ну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрет |
| а ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их |
| нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе |
| хилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по в |
| оростасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломље |
| оја јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао |
| а овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} |
| према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало п |
| и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо |
| том, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први п |
| почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе |
| из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и зго |
| огинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако |
| бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после те |
| ке војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили |
| уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде св |
| крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић. |
| тоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили |
| аве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасу |
| како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за |
| прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n= |
| ће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами и |
| тарим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога |
| и, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако да |
| рњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад пе |
| боко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а |
| кавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} |
| иока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је ст |
| грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блат |
| >Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „ |
| лањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по |
| p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзор |
| недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опро |
| , закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужа |
| е на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови ог |
| храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се пове |
| лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам уз |
| > <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} |
| </p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече с |
| требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p> |
| дозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и к |
| једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком зап |
| розор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од д |
| з побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и зауст |
| , Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних годин |
| тарунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звуч |
| својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука |
| и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, |
| ро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупин |
| сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он |
| акрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се |
| и има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу нач |
| г тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако |
| рег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет |
| , а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће з |
| мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно пор |
| се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ић |
| ану, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници |
| од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске стар |
| док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се бе |
| е:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос мог |
| о било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје прос |
| скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај |
| етак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и с |
| рава турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с б |
| на дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти |
| читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на |
| Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, |
| ну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крв |
| стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Мило |
| одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку и |
| , која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом |
| и неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе |
| вници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрве |
| тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био |
| побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био |
| е ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започел |
| буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благ |
| ) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би прили |
| па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S |
| мем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му |
| жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па о |
| и и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобро |
| нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које |
| >Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> < |
| бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{ |
| >Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца |
| и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао оте |
| онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађ |
| н и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора б |
| чким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију б |
| ласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да в |
| се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да |
| час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђ |
| 239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се сре |
| на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубо |
| нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се |
| цу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурму |
| <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које с |
| чах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Кара |
| о да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се бр |
| т.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отв |
| сти повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда... |
| у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте б |
| Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, |
| а турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак |
| рад.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Мара |
| {S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће |
| ске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде с |
| .{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, |
| } Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плак |
| } Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је |
| ла је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набиј |
| а два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли сл |
| n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S |
| кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна |
| су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко |
| зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с бо |
| дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је |
| S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гиба |
| ражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријави |
| е и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и м |
| без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица |
| видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни |
| , да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!... |
| оке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто кл |
| поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> |
| само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проло |
| ка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јуна |
| и Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђау |
| оских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, |
| е опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да к |
| будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чуд |
| у у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљал |
| понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p |
| г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отво |
| ветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео м |
| дно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> |
| им налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ов |
| на с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само |
| и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Н |
| а Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јов |
| вршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и |
| е био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен |
| опцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, |
| дан тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на стра |
| мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод |
| ко се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени м |
| лед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз |
| се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те |
| ије оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се |
| је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </div> </body> <back> <div type="notes"> |
| е његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи в |
| не с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{ |
| му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кн |
| и за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели |
| би у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S |
| <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њим |
| ре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше св |
| ике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} |
| сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло |
| пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, к |
| с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан |
| или аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријско |
| а храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Ка |
| онакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истин |
| ро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од ка |
| о као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже изврш |
| и тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да б |
| ја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам м |
| p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настај |
| оке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок к |
| н се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна в |
| даника с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још кој |
| тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, п |
| га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се |
| алазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би |
| главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одре |
| и од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, ве |
| не, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то ба |
| кву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и р |
| реко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила |
| нао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како |
| Section" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С по |
| ало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опа |
| сан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турц |
| ажи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, |
| аву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он |
| где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега |
| м лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) |
| исину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, н |
| зили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна |
| бље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска ва |
| исма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јун |
| ахове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим |
| /p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривен |
| арочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, нала |
| мунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао та |
| итају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако нал |
| > <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 г |
| едсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, ал |
| сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и у |
| "245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора с |
| тадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кол |
| но изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не д |
| тос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су |
| ато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је о |
| ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада мора |
| а.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опе |
| за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се |
| а је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ј |
| <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господар |
| не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Бил |
| џбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути о |
| од Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на |
| ки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појас |
| е трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на об |
| ике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српск |
| ци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере |
| Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Памета |
| ој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је н |
| S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Одело |
| а жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је |
| унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рач |
| људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опа |
| S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На |
| те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ |
| ве је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче с |
| ст, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело |
| силнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч |
| простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по ли |
| ега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као ј |
| т он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гу |
| кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си |
| редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли |
| чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће |
| у толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар |
| вска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, |
| {S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв печ |
| и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар |
| о да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога вели |
| покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово деша |
| !{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке |
| авити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглавље |
| ури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја как |
| рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поно |
| ен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} |
| До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, |
| еднијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом оч |
| а ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као |
| могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Мил |
| рах те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се з |
| који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, |
| ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко |
| нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те р |
| а утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, к |
| по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђ |
| тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти |
| једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:< |
| да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против |
| његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, уз |
| n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари |
| милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S |
| , непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела |
| огодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донес |
| на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних |
| еђутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску |
| </p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и угов |
| судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу |
| е.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу |
| тињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи оди |
| pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>П |
| човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S |
| руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и кри |
| водол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике по |
| гору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим д |
| рни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.< |
| p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети |
| ан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у г |
| ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле |
| га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узб |
| ћу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n |
| а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана кр |
| т сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p |
| зеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Зат |
| ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у |
| им и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div type="chapter" x |
| {S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Раке |
| и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, ко |
| јенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно |
| о су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак |
| , који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Б |
| ама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Ту |
| p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и |
| е сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} Пос |
| екују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима |
| знања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава |
| жевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> < |
| Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што м |
| овић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Кар |
| то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и |
| у две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше |
| ди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p> |
| но отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњи |
| како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на |
| амо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта |
| удућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страш |
| скоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо |
| би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Ауст |
| ао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини |
| d="SRP18933_C15"> <head>XV</head> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. А |
| а песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, |
| е види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас |
| ем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај стра |
| То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крва |
| ао јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју гла |
| о, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од см |
| е за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одво |
| жном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је но |
| испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику |
| ..{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те |
| амо за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на но |
| еке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца ру |
| а Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге пом |
| ла брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао п |
| низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола |
| идим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па |
| се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамас |
| и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија в |
| ападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и К |
| он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се |
| у жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа |
| ничким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и |
| а срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплемен |
| преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="chapter" xm |
| свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, х |
| и да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> |
| и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> |
| шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости вика |
| шенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си |
| но унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај |
| а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, г |
| ...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више |
| наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје |
| Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову сек |
| задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по з |
| скопао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невољ |
| утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присо |
| били, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ва |
| а, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва п |
| сно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у тав |
| у меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта |
| ичиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку |
| ти готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био |
| } На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три ч |
| чима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће |
| би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра уп |
| ађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па |
| нудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ по |
| оградског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. |
| тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи |
| , па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је |
| а између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола поз |
| адован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест |
| сије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} |
| Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар |
| а се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме нар |
| ти од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка ра |
| ече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на уста |
| а, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p> |
| {S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре |
| ене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собо |
| ка сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покр |
| разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се с |
| и и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичино |
| и, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнез |
| у ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробуди |
| а истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} |
| једно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће |
| Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лице |
| лики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а зн |
| а ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар |
| а ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S |
| ним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година висо |
| ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру по |
| били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај |
| навске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг и |
| о, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у |
| омамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Кара |
| лазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изго |
| го што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му |
| ш је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи л |
| човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ход |
| је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехо |
| дну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе |
| човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве р |
| кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али т |
| рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, |
| ујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{ |
| Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у нај |
| у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога с |
| дске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда ј |
| и им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста кор |
| ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом |
| Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p> |
| ијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право |
| <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је |
| се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако пра |
| че жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.< |
| хтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право |
| ко опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом |
| е би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека |
| .</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} |
| но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то кри |
| равдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и |
| молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћ |
| о да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свр |
| Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ће |
| </p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошл |
| зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у наро |
| p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко |
| јним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мисл |
| о ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} |
| ијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p |
| ревуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти м |
| убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак |
| о до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се т |
| ну велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача |
| итњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што |
| тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прил |
| на живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва о |
| p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изн |
| народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у сна |
| је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу |
| лободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све |
| е господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из |
| неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> |
| му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по ве |
| с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али |
| ка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се нек |
| ем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p |
| уде како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Ка |
| ознаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си |
| ирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{ |
| олан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми н |
| бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саж |
| ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза |
| то би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не |
| и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се де |
| јемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучић |
| људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш |
| ложај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац п |
| } Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом ни |
| највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради |
| пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може и |
| Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулу |
| ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам |
| обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} |
| човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p> |
| ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим |
| мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи |
| то ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај све |
| да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А |
| удном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумо |
| копљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> < |
| то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му |
| нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближа |
| ња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с г |
| тане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушку |
| као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве ш |
| а балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и |
| ете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо заб |
| баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с дру |
| а домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу |
| од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва |
| ко мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, |
| што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци |
| ле кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спре |
| а, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести. |
| о да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удес |
| У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити |
| и радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам |
| е.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се |
| нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуч |
| Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он |
| Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за |
| есуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или муч |
| ђорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена скл |
| болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је сврш |
| Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита |
| тове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава |
| екнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар јо |
| p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> < |
| е; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стоји |
| кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и |
| вједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те |
| е убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без за |
| ром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S |
| и је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А |
| т, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвен |
| би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али ни |
| у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} Т |
| ђе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо |
| около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ва |
| не света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветим |
| урчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско |
| замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звон |
| радски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> < |
| ци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја |
| чињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усп |
| шти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна |
| јем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи к |
| роби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном с |
| а разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће то |
| то се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртни |
| о.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме п |
| еко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једни |
| :{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка пе |
| х мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно |
| о Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — о |
| рла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шу |
| ту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог |
| p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села с |
| ти на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Ф |
| арана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су д |
| м погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у к |
| ептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb |
| .{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, ко |
| уку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чи |
| које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио и |
| ори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом л |
| а комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упит |
| .</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено |
| дној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од |
| а часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна з |
| и врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, ч |
| Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријат |
| .</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукл |
| арабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, |
| бесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црн |
| ранице, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се |
| н.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже т |
| релетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви живо |
| је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спре |
| до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно |
| але као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду |
| S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљи |
| и.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад |
| иви и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немац |
| ађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он К |
| што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би т |
| ваковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и неб |
| азило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људск |
| о и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана в |
| су по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао |
| е с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија ду |
| окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у |
| ту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тес |
| и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упи |
| {S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је има |
| о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се |
| лобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијет |
| дољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти |
| 6" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p |
| орњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био |
| е у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоме |
| екао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква цр |
| — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита |
| S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Изм |
| — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p |
| и на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне з |
| радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олак |
| утовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по |
| у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, ја |
| јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија На |
| {S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоће |
| p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако |
| то звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и |
| <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пр |
| p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови р |
| д на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“ |
| 5" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допр |
| лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, п |
| S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горо |
| ви и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се доч |
| ао држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна отку |
| и сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, ст |
| српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне |
| дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиш |
| који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Н |
| био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био уда |
| им о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад |
| едном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама к |
| а далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са ко |
| емегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана изврши |
| , с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли ант |
| очини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племен |
| а једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножев |
| ед којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подјед |
| е кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше в |
| ује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје ка |
| власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан |
| а му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним |
| а глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга по |
| чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с то |
| н.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш |
| при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпура |
| оре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пи |
| у бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Бе |
| враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ов |
| ћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у |
| јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме др |
| дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак |
| се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксенти |
| а легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња |
| ли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и прого |
| га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право о |
| га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била ч |
| на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало |
| оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију |
| и Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бри |
| и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сад |
| а од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски пови |
| овом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пр |
| сле уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Ка |
| ка?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад |
| стом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз |
| ску у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете |
| нем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!... |
| ећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов п |
| а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, |
| > <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Ст |
| две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања баб |
| тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље |
| > <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су с |
| авом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога о |
| спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он |
| да ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} |
| наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> |
| поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за |
| е наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долази |
| у!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој п |
| — Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он дода |
| бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док с |
| енства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао |
| око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, сврша |
| куда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним |
| о по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и |
| оту то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потре |
| као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са своји |
| утну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема |
| p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене |
| /p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судби |
| д!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, са |
| Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Са |
| а четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо |
| клоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли по |
| ти и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урад |
| њаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p |
| руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а |
| с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз |
| вој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица |
| и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав |
| ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србиј |
| ић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на под |
| до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} З |
| ам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не |
| ш једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо срп |
| ј тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрача |
| ислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, дру |
| екакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може |
| о, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изг |
| н је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештен |
| м путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С |
| ју господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули уга |
| де и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p> |
| шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у |
| p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, |
| о дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да |
| а у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта гов |
| момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колик |
| ја само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових |
| триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих |
| ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се |
| — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p |
| ао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар |
| .</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је |
| ребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао |
| проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћ |
| да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> |
| и добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне к |
| међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао дола |
| овења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руко |
| е.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S |
| , да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши |
| ка од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите л |
| о цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се |
| ="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћ |
| турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко |
| у бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је |
| је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, за |
| у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке |
| ш једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они |
| о, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао |
| ну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу |
| тране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку |
| кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега је |
| уђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју гла |
| и оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} |
| вле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, |
| кова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не мо |
| ањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло |
| ара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ов |
| и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И |
| на на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху при |
| ужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подн |
| исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p |
| едне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнак |
| токе.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом |
| ији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нем |
| малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у каза |
| се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увеза |
| у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за с |
| тво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у про |
| е претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планина |
| >Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи |
| рекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и г |
| е и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и об |
| бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на |
| па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац |
| е сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Мило |
| сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете он |
| пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S |
| емио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њ |
| >— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, |
| гледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а пос |
| руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало |
| — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао н |
| уди који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и |
| ад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> < |
| , ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се |
| се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла |
| бро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестан |
| , најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Ј |
| годарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Б |
| ако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао јо |
| то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се п |
| па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека оп |
| очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти |
| манет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде |
| за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава |
| .{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби пове |
| д милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донес |
| е је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> |
| Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова за |
| Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, о |
| цом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља |
| м умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац |
| Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни |
| велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и |
| не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо дове |
| топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурну |
| ађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кум |
| то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, |
| о прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и по |
| сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкај |
| воје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина. |
| према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p |
| у се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки гро |
| ше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом кр |
| све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео у |
| сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима д |
| уд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским х |
| посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и |
| ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред |
| и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чув |
| Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад ви |
| гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, |
| љиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, д |
| бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, к |
| губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђ |
| ки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и |
| господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што |
| Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— |
| , кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S |
| о метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто за |
| а Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петр |
| и измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и ње |
| , ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира ј |
| pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу свој |
| омна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече |
| кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна свет |
| а овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чуј |
| оје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место |
| равцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпић |
| о кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, |
| му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} |
| иби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален ску |
| ча Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши |
| м врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и гради |
| .{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњ |
| subSection" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај в |
| е болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред |
| орке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод |
| има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трк |
| че! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде р |
| есоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док ј |
| роведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше ун |
| је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по |
| <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђин |
| на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима ч |
| ојка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и дес |
| стави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Стар |
| решао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кро |
| а одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p> |
| више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по ка |
| це.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, |
| као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, п |
| само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и ј |
| већа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 |
| Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се |
| ажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дот |
| код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара. |
| ри, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други |
| це гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — |
| еким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Н |
| жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, из |
| е.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (пос |
| бри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуг |
| p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена |
| оду, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељим |
| Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њи |
| езбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се |
| ђу ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у |
| есторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, |
| дно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пож |
| ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.< |
| долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Ча |
| исли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— |
| м другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се |
| аш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече |
| кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано ле |
| у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак |
| од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} |
| је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно ск |
| реме свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је теш |
| {S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у ј |
| а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика |
| оз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим |
| рилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврб |
| и!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пи |
| ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњим |
| и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и |
| е врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једно |
| ади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо |
| идим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ |
| прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време |
| за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у |
| су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био |
| где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније прода |
| пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се |
| рађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После ј |
| , српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, ов |
| руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се |
| орао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак не |
| гранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао |
| оше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.< |
| а — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на ко |
| себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, ко |
| о око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом |
| руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао |
| е их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и |
| е бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зе |
| да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним груд |
| и.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога |
| духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како сас |
| ића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни р |
| онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код |
| кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то |
| ранцузе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{ |
| та чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уз |
| св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су |
| шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} |
| д нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је тре |
| мо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли вез |
| пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући р |
| јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући стариц |
| о си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош м |
| тније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у гл |
| </p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак |
| и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини |
| о цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили |
| којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с пор |
| сецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до две |
| е ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде |
| и.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекне |
| лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептиро |
| о по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од |
| од наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све |
| че пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био |
| гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њег |
| те, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта б |
| нко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско с |
| ва носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p |
| ти Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко |
| S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније |
| чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некак |
| његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, |
| вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад ра |
| о.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растал |
| S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу гд |
| о један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим |
| } Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, ко |
| поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p> |
| се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одав |
| ћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Мило |
| ако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</ |
| ао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитни |
| .{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар ш |
| >— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам с |
| пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успуж |
| S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намење |
| е.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали би |
| намо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, |
| и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само з |
| д хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи |
| пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супар |
| бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратов |
| обро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Б |
| мену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном |
| тлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одг |
| има био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А |
| о и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана |
| ебо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже |
| рбији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и преб |
| нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге |
| иш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак |
| дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</ |
| оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служ |
| би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> < |
| их народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бит |
| p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза |
| већу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p |
| плетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима |
| је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење прод |
| раво поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} К |
| еновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шак |
| у у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачају |
| , док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било |
| њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада М |
| доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го но |
| свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где ј |
| ер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу наст |
| } Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подму |
| ликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели с |
| .{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољ |
| у жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зно |
| утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гин |
| пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији |
| ло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, |
| а с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га ни |
| ље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати |
| је једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је |
| лако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побрат |
| ише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У |
| то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад |
| о је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милош |
| је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Б |
| шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је плати |
| нтије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови |
| овек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} О |
| м да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканск |
| еви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници |
| ога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела там |
| је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} |
| } Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме |
| ео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p> |
| е с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се пр |
| Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се |
| ети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да г |
| гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А десете |
| Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је сто |
| оврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке! |
| е настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија |
| S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово прев |
| о преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и |
| решку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву н |
| рестала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио зно |
| љиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се к |
| длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађ |
| S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то ј |
| видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{ |
| кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти ј |
| га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене р |
| в у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе |
| њац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у |
| </p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадет |
| , водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат |
| ло поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што |
| е нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго пок |
| своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш |
| по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворен |
| у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Н |
| Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{ |
| која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом |
| ајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а |
| ло нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену. |
| е 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га |
| ала по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} |
| носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на кострет |
| тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У це |
| а нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — |
| ле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну |
| ога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже с |
| махну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђ |
| ђе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нит |
| аше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било |
| ђе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и |
| сле вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су |
| Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У не |
| сте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, |
| p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде. |
| хатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима |
| {S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј с |
| аган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, |
| прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасви |
| о говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хв |
| снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити бла |
| ју, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његов |
| се, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и доч |
| ету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — |
| ету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као |
| о пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и и |
| а крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p> |
| тајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном |
| о.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да са |
| он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудно |
| као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као |
| лачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заварава |
| ју и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни д |
| Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно |
| Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Ма |
| есном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у |
| езеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корица |
| ртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприс |
| тане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намер |
| зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су |
| и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјано |
| е, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му ј |
| ане ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Ву |
| ко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен каб |
| ави поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за је |
| {S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно |
| коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храсто |
| еним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше |
| оњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Кара |
| корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен п |
| аше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла в |
| .</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> |
| покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у п |
| Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народ |
| у, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и |
| ли он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено |
| а потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукам |
| да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече |
| нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима напр |
| 6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> < |
| е из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстра |
| а ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима њег |
| ти његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова др |
| рну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> < |
| моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!... |
| <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Н |
| е“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да |
| в устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од |
| као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, |
| ала су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везиров |
| е диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску |
| криве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти ми |
| и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе жив |
| и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђ |
| рај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али ка |
| 1" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране |
| њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно |
| ор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на |
| дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застр |
| ла).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњ |
| не исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчи |
| ова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје са |
| браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова њег |
| о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја же |
| и наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Б |
| мио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, |
| о челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад зна |
| и пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапр |
| ућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је |
| одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и ле |
| а не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећ |
| и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би |
| ије ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш мо |
| где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумр |
| ме, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа |
| илош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у на |
| оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Др |
| ?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му ј |
| љене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и б |
| то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братс |
| p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> |
| Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има мно |
| свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S |
| S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно ви |
| а Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо |
| даде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчиј |
| гла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су м |
| за Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски у |
| настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из |
| рагић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе р |
| вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, |
| великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђен |
| рака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и |
| век за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> |
| ахом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, |
| Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне муже |
| и.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се прев |
| ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малиш |
| а ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским ду |
| радњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по срп |
| ито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престониц |
| поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на де |
| аруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем |
| победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зра |
| м, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, |
| а скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухва |
| А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца |
| те, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак |
| , а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у д |
| нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их п |
| па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако |
| шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир п |
| м живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије |
| раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за ду |
| еном лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела |
| зу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади |
| у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију пр |
| заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе |
| а шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балка |
| вде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод |
| атле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова к |
| зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и уб |
| парника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славу |
| вника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку д |
| мерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао |
| сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остал |
| верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непр |
| ше не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у |
| орили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето д |
| главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, бо |
| и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају нар |
| имо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плов |
| ледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја в |
| ребало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је |
| /p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано |
| је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви п |
| ло на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6"> |
| АВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревен |
| 2. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано |
| ћки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима |
| путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно с |
| зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако |
| је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа к |
| угу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела приро |
| у народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до |
| лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој посл |
| а!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим |
| .{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и п |
| о видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није има |
| је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом |
| строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам |
| је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош |
| згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> |
| мо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута |
| н се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах |
| стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S |
| овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља |
| к Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, |
| моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећем |
| , а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> |
| , те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али |
| е.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, |
| о у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са |
| мислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати ам |
| осима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђ |
| среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све |
| је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> |
| најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутс |
| подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Р |
| е какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одгов |
| себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за че |
| ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша П |
| где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће т |
| дуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну |
| е треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али |
| може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p |
| ега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош она |
| ољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник бу |
| и се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је мног |
| у ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад |
| дно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин |
| врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на врати |
| о и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад ј |
| ва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге харт |
| се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их |
| , а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађор |
| аша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би |
| матрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> |
| погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Ба |
| Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдак |
| као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његов |
| ару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли |
| ио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његов |
| но мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Ма |
| ош с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем де |
| ма, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, |
| лавом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко |
| не окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као |
| а!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече К |
| ни убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> т |
| ти села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар к |
| је људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на поврат |
| ћеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих ми |
| е је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви с |
| ишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли |
| људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај |
| а ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише н |
| с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакан |
| ог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и п |
| ако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно |
| у Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по рус |
| ило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десета |
| ругоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је ал |
| Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља б |
| ити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро |
| епомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, госп |
| царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашл |
| ер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за но |
| S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi |
| ти:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода? |
| n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, ва |
| колико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га н |
| одару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић |
| дера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар јед |
| то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја т |
| ица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију с |
| ао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све п |
| ородије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} И |
| вник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренера |
| S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада |
| ађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га д |
| предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачу |
| спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није. |
| у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита |
| Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овак |
| ута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, госпо |
| м, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај г |
| <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете |
| и где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спре |
| турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомо |
| да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p |
| Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно к |
| кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и шт |
| илошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Ка |
| гати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као не |
| ра ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер |
| вао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, |
| кује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} К |
| ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: |
| проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако |
| {S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има |
| знам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сет |
| и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагна |
| сутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Ост |
| могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од |
| ера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе наро |
| ше и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа. |
| од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадах |
| >Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у о |
| лушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико м |
| и земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону вел |
| шта!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав |
| но дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} К |
| другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуд |
| не, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам |
| ражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставит |
| црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— |
| разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли |
| потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за |
| ма на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p |
| ити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо |
| и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај |
| реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чин |
| не мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин пл |
| болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па б |
| што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што с |
| и био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се |
| о потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред н |
| <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, |
| бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше за |
| а онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рек |
| посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати. |
| S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, |
| .</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја поз |
| тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја г |
| атка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога не |
| сете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с н |
| , кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш г |
| и само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром |
| му да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли п |
| га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то и |
| ...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кри |
| p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!. |
| гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па к |
| да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хи |
| више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он |
| што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Шт |
| олибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да нек |
| му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с ха |
| д њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађор |
| е може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Кар |
| Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С |
| може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} |
| па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито гри |
| сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га |
| <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— |
| амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин злов |
| н зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што |
| ласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе нас |
| а мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> шт |
| рад уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да |
| је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, и |
| и пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајућ |
| ако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочека |
| генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?< |
| рало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Д |
| се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као |
| ив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти за |
| ти...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Дра |
| игде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Зн |
| аћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу |
| ди како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код ког |
| орили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разуме |
| ражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p> |
| је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће м |
| Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је т |
| стављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — |
| мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> |
| о ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се |
| хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S |
| Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не |
| ).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n=" |
| једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се |
| о ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрез |
| а што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, к |
| че, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не |
| остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тр |
| земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не |
| љеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници гр |
| ељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми рад |
| > <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се на |
| су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то т |
| ујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово |
| кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја у |
| лужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} |
| заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</ |
| — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље |
| сти и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се |
| аш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милоше |
| </p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колик |
| оузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранич |
| је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новак |
| о свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писм |
| чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, неср |
| донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — |
| је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момк |
| м о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу тр |
| подар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господар |
| кати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти ј |
| во, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> < |
| рад.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, ал |
| ично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро |
| твари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже к |
| ву од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а п |
| на пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ва |
| Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредб |
| е јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове |
| али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до кол |
| лосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломња |
| би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се |
| хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и |
| чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађ |
| лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће през |
| у је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је |
| ља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворе |
| је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали ра |
| гледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђи |
| погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p |
| еко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но к |
| зи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је |
| аницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у пр |
| них нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како |
| а плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури |
| сподару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на це |
| е...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша с |
| ше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мал |
| о развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну |
| смежурано безбројним борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на |
| тољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> |
| ако је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћен |
| им очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежа |
| >Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај |
| их руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и ве |
| ебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које |
| з овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запече |
| са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n=" |
| се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Кара |
| огледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно ра |
| Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако |
| тао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит ј |
| е жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању би |
| зу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да |
| свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној пре |
| Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре |
| и сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат |
| дсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их |
| >На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у |
| ачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро |
| лостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> |
| де.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица |
| о.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самрт |
| лазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под к |
| у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи своји |
| тизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним |
| ко говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! |
| нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знац |
| и нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те |
| > <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу ка |
| ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рад |
| јдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало ча |
| усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</ |
| е да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом долас |
| а имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је пот |
| ти сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из м |
| ућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне иск |
| а да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан мет |
| не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде |
| м приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини |
| екао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> |
| д“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично поз |
| S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су г |
| езултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је |
| га правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <mi |
| о ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго |
| лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка |
| чи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушен |
| изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како |
| и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.< |
| е, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитоп |
| снути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ног |
| — Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рам |
| улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ |
| Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба д |
| и његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је оста |
| је нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суво |
| ј клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би |
| азалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После |
| куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме ј |
| галозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, |
| асни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећ |
| ласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Ал |
| о се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој |
| се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда ниј |
| , тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе |
| би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, |
| а преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе |
| азлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који |
| по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опе |
| покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш |
| зађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа |
| а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не бе |
| угљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и п |
| мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако м |
| сме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.< |
| о су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на |
| ећ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома зву |
| о матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув д |
| паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој пр |
| споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами |
| тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе.. |
| ујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку |
| тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крв |
| ле подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, д |
| има гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочн |
| очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— |
| едити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p> |
| , кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бит |
| авља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено |
| да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му |
| би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ. |
| те и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опе |
| чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену |
| — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би о |
| Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахи |
| њац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p |
| то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје гос |
| да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опе |
| ак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу н |
| у, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светли |
| } Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кес |
| та му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, |
| ама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге гла |
| јући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим |
| ненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушил |
| риликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећ |
| >— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, п |
| .{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, д |
| њени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве г |
| <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те пог |
| глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хт |
| првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} |
| псова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргн |
| ни, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше |
| одару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам |
| ло се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло |
| људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пуст |
| кочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече М |
| после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављање |
| ласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> < |
| , како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на |
| <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и пр |
| рептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На јед |
| и се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хо |
| те овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе |
| уци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, |
| таде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао |
| унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта |
| ет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер |
| ад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је ле |
| ољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се о |
| рад се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Г |
| а и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његов |
| 99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било д |
| ако гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште |
| начка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих |
| ира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за о |
| с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и |
| ера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничен |
| љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је муш |
| ове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама пл |
| код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспра |
| ксо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене |
| аја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љ |
| аче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> < |
| о поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И |
| одили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке пос |
| <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста |
| амтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош |
| ка војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Ту |
| дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти |
| и изгледао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало |
| сподару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, и |
| Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових |
| е границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но кој |
| ва помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро |
| ци било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша ра |
| о, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам |
| од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти |
| , и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих |
| апињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили нач |
| илош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био р |
| ђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на дру |
| е мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко м |
| а.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно |
| <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре |
| и и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ев |
| илоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све |
| бијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме пр |
| атрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао св |
| довића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему |
| а у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње го |
| ем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке |
| у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а |
| питаше шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто с |
| ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио |
| н, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдск |
| ојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви с |
| одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље во |
| да и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити |
| ако је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову т |
| </p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш пре |
| ажим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити. |
| , похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, ш |
| лике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Т |
| Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо |
| окраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шерет |
| Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина |
| ади да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и |
| S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три |
| шава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на г |
| ачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{ |
| Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи д |
| како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{ |
| преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве пор |
| пет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то |
| и опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не мо |
| а, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, д |
| и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога зн |
| страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали |
| у му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су |
| изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чи |
| његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају је |
| вић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке пос |
| >Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у |
| кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји мом |
| правдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама прак |
| ска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав |
| , који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, кој |
| кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех |
| ара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ак |
| да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народ |
| ру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су |
| вога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је |
| опили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви |
| ном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> |
| , без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село ут |
| игравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже |
| земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сам |
| о.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јад |
| едан другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ |
| покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде |
| за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга |
| И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели |
| е он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали |
| t="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни |
| рње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животи |
| азда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и |
| уда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кук |
| ли?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по |
| ку у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јав |
| онос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злеху |
| но му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за с |
| па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на с |
| после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као њ |
| била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања. |
| <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који |
| никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је св |
| {S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на ми |
| , а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p |
| ија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали |
| прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Бол |
| бити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете |
| е, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био го |
| <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он уст |
| о камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пус |
| Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати |
| е жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да ви |
| а трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А т |
| ; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца |
| кад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отић |
| ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ |
| прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда |
| акрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и |
| та даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и п |
| ка унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно |
| равити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није на |
| >У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко м |
| чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетио |
| " /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па спл |
| му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар з |
| јдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се |
| су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ опр |
| двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто к |
| с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те ви |
| > <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си ког |
| таш и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, шт |
| и њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Ниј |
| p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно уз |
| гом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и |
| урити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвади |
| така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а |
| а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи сп |
| род почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесараби |
| народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и |
| .{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазв |
| а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало |
| двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем |
| у турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за те |
| још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђиј |
| су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањ |
| у.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за гос |
| ашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће виш |
| орим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један |
| земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мрт |
| царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене оф |
| д људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, д |
| рном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћ |
| ша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију |
| напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се је |
| се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину о |
| > <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло д |
| часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним по |
| огледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S |
| То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас дво |
| врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, вел |
| не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се |
| и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи |
| позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пиш |
| рани указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела ш |
| шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога ста |
| стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потреб |
| <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, |
| оље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, < |
| > <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обил |
| од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуш |
| о све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, ка |
| њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S |
| ога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} |
| страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образ |
| да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се прел |
| на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу |
| ситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> < |
| и каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} |
| обро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} |
| вар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војв |
| !... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупи |
| есто рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју г |
| ланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да |
| ором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небр |
| <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, |
| булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и |
| ја Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут |
| још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту |
| ше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и вла |
| више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дал |
| А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу ј |
| } Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки пролив |
| е ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подба |
| ише за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља нар |
| српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној |
| 1" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — |
| јади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опрем |
| аџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне |
| pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све |
| имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да с |
| већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га в |
| ио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Н |
| њкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд о |
| што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања |
| им, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герм |
| главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била |
| е и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> |
| но због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и диж |
| Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето |
| н изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се пр |
| емо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у |
| ви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па т |
| посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: |
| сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети |
| развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало пр |
| /p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро |
| а је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично х |
| им могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Ру |
| пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ |
| а тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су г |
| бе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему ј |
| т има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које |
| елике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достига |
| година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички |
| ут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и |
| а је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су |
| нце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из |
| а који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, |
| е свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и |
| крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан |
| >— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа б |
| ешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма |
| и, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо |
| то крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио њего |
| е кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкињ |
| што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа з |
| себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одс |
| клопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, к |
| Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због м |
| сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да |
| стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како |
| пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и |
| е.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабуч |
| на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а |
| муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душман |
| ао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само т |
| Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, |
| рпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p |
| ду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје п |
| крије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега |
| рађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он ј |
| а — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га забор |
| е Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест |
| с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражи |
| е ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се н |
| ији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед пре |
| ива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, П |
| мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— А |
| хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је |
| о тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке су |
| ао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети |
| дба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спава |
| смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти н |
| же проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — |
| ад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да |
| еви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом вез |
| трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те |
| и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с т |
| же!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена па |
| ећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у не |
| одне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полаж |
| али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да п |
| но мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше ст |
| е знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као |
| ињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих с |
| ој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се |
| ка хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и и |
| одземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су с |
| а није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће з |
| 150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на |
| ићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</ |
| хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку |
| шњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужаса |
| , будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гоми |
| из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред |
| рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко с |
| прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа м |
| ољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га д |
| на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p |
| ће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчи |
| у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод ово |
| о с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа з |
| га и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен жив |
| ља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде к |
| из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за |
| гов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, |
| pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си |
| у један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти пока |
| к.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; |
| живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> < |
| ућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> |
| ).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловц |
| {S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје т |
| м, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога |
| дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у ист |
| су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, ве |
| до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милош |
| есец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и ду |
| 92" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до |
| идети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим т |
| ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што |
| не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p> |
| ад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, |
| се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеиса |
| тање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} |
| уни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим |
| ти за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слобо |
| ила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оста |
| рожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су |
| ко и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, |
| ти.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бо |
| кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, к |
| се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у |
| слајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана |
| бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Је |
| .{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то до |
| епознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна кој |
| розле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много |
| он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе |
| то корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза обл |
| м препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо |
| : „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добро |
| и ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је ш |
| ла — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени |
| ну и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Љ |
| дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} |
| </p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, |
| цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, шт |
| а дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бе |
| на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једн |
| ше издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну |
| </p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p |
| на!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну же |
| се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђуш |
| јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био ј |
| ам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господа |
| еле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на |
| ћки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном с |
| ли тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владал |
| у да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља и |
| је хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не |
| ије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикн |
| ји је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест би |
| нез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што |
| , тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобн |
| ен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{ |
| ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између д |
| слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> |
| titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb |
| набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, |
| љаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> |
| p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше к |
| народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху |
| а.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору |
| а овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Ву |
| ца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, ш |
| атим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђ |
| <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чи |
| ечи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је би |
| д куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у ср |
| лена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покруп |
| и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то |
| е се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бо |
| те за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступ |
| све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме п |
| и су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према |
| а вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Мило |
| тно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим неср |
| латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје сваком |
| ћ био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињ |
| ливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи о |
| две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере |
| рњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, н |
| е их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се |
| е ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p |
| а га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека |
| ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памет |
| у у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да уп |
| ица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа ње |
| оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајес |
| аном чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустав |
| мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, д |
| трепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном |
| ао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим |
| очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после |
| ој брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где од |
| и — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећет |
| е оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод мак |
| .{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је |
| зео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То |
| ао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је неср |
| од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да в |
| арнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклон |
| атио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добри |
| ога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје др |
| жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203 |
| нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто царе |
| а народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време |
| напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш д |
| Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта |
| а све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, з |
| њу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за вл |
| ју.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи |
| одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Ар |
| утнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту |
| је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли г |
| полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе |
| с од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако с |
| некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предме |
| ши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> |
| и завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} |
| в, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена |
| После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне к |
| орђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Мило |
| ишта за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајду |
| S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Руси |
| /p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам ок |
| век нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобр |
| се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љут |
| то хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p |
| већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећ |
| је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су |
| > <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кр |
| који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдав |
| њем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразг |
| ашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људ |
| аве, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана д |
| ији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајн |
| Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у свој |
| опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути ус |
| ак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране поз |
| у му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи |
| свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит н |
| мачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Ант |
| а га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било |
| о једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јес |
| а.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам ов |
| само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих |
| 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад б |
| оје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћ |
| > <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто за |
| је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, |
| бодно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> |
| никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зн |
| горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио |
| овек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно чов |
| знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже пр |
| ро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да |
| — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер |
| г говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био |
| адној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишин |
| цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догна |
| гли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико |
| о на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је |
| p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађор |
| ке како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и по |
| лужбен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разгов |
| аде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чу |
| {S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Д |
| ица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} |
| заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> |
| дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који |
| , како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад |
| ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујиц |
| припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све |
| га цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} |
| тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико го |
| огледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које |
| кушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окр |
| Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митро |
| о је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је бил |
| све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се корист |
| већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Рус |
| Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две |
| буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена |
| оси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</ |
| тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе |
| вало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских на |
| тарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим |
| он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је б |
| хвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где |
| кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време |
| арађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудг |
| ст разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с |
| } Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао посло |
| ди скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу. |
| у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, по |
| и. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Ка |
| мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, кој |
| после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на |
| вицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече ж |
| ре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, бр |
| а.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала чита |
| ги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у |
| ријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заус |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их б |
| зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекор |
| главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови вели |
| заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био укло |
| ац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остат |
| у се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S |
| Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бу |
| на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодиш |
| ни.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче |
| .{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше преба |
| види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку |
| препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још |
| година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурни |
| баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на к |
| ађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум за |
| , зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече |
| у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем |
| b n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња н |
| т. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да |
| његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бес |
| ле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала |
| моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек гото |
| таде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово |
| а отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо |
| то је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не |
| /p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро |
| ија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, |
| p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник |
| и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изроди |
| умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да |
| ога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну |
| ђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао д |
| н, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="5 |
| наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> ј |
| лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изг |
| све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неод |
| вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске вој |
| аљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога р |
| {S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићево |
| и, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, |
| стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо |
| њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар |
| ражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за |
| очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан пре |
| ог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понуд |
| увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им у |
| и су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно |
| источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки н |
| , па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, |
| та више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао ј |
| апред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад М |
| н предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравн |
| су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева с |
| не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже |
| споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије |
| оваца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему ј |
| е.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне |
| ејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и св |
| <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— |
| ејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хт |
| ледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога |
| е, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгле |
| едби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, |
| то боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се д |
| њена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је |
| говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а оста |
| г дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојага |
| ио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче сам |
| >Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приход |
| ткуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве р |
| е још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су |
| ти ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да |
| а о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дош |
| егова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљи |
| изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро |
| о пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да |
| Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} |
| рви пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Ми |
| p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Мил |
| {S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали л |
| међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равн |
| као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњ |
| упи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога пад |
| езависни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и упла |
| це не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени |
| то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још |
| па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили: |
| } Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је реш |
| тан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— |
| S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p> |
| еће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, боља посла.</ |
| и бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.< |
| ке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оџак |
| иш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Д |
| аном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ |
| : „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што м |
| а је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском |
| е, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном |
| рага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили |
| скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у н |
| Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним |
| же истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим на |
| !{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког влад |
| оље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и м |
| вршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, уд |
| ко месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића уб |
| је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корак |
| ећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> |
| и меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак ум |
| арија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У це |
| кочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p |
| викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и |
| .{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав |
| И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњ |
| ледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар споме |
| мену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмех |
| одо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си кр |
| поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згу |
| и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Зат |
| још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— |
| n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољ |
| сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напер |
| е не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и |
| ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци о |
| <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} |
| /p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш |
| Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли М |
| глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачу |
| ћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти |
| који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> < |
| што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, |
| } Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме |
| до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и мо |
| рлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али ста |
| десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту с |
| ваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чем |
| ру!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић ск |
| , заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — ми |
| ша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару |
| .{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се |
| еб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Го |
| века узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се |
| најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам |
| рице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар в |
| ше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао б |
| но, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S |
| е да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Доб |
| но изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима сп |
| о мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као |
| /p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, |
| олом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко и |
| то га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га |
| — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац |
| и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од |
| head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог да |
| <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвил |
| га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била с |
| ЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дуж |
| мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и велич |
| , наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, |
| им танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (жи |
| {S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз п |
| и, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и |
| ла је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Леж |
| кргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја |
| p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкају |
| утећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површ |
| еђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, ш |
| амо машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, |
| ку:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен |
| амо на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред с |
| } Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је |
| о из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни |
| ује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом д |
| <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш св |
| има, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су о |
| це која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божан |
| резала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доб |
| цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци хр |
| су за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их пос |
| шљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ип |
| у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију |
| царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њи |
| 2" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и запове |
| прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глође |
| Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз гороста |
| тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и |
| прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кав |
| дној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су |
| <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису |
| изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве |
| рајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у дод |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погл |
| расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} |
| , али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири |
| јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки лист |
| викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера |
| бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега |
| је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав кора |
| ош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и д |
| много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству |
| у да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој |
| више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остал |
| Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега |
| бљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више |
| S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с К |
| ама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и |
| он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је |
| снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да г |
| укну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, о |
| лик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гун |
| ајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и |
| речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, |
| вице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, |
| о је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жаго |
| езобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" / |
| но погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек п |
| ве речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за мил |
| севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> |
| а не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Мил |
| „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећ |
| гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из наро |
| /p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, как |
| ед коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ак |
| журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Син |
| а (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Бе |
| се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразу |
| сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и |
| о се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше |
| може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад з |
| ао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му пон |
| то ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, измеђ |
| азивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и маш |
| одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{ |
| о и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, |
| о.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="sub |
| погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p> |
| злибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним |
| рад; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се ле |
| е прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац шт |
| сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Мил |
| тајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојиц |
| допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда |
| ађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није |
| да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи |
| их.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим |
| а преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће ј |
| <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти поч |
| господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се до |
| <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе сво |
| ст?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} |
| скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на |
| >Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да |
| учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке с |
| се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, |
| ренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За трену |
| само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колен |
| .</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још |
| ој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Ру |
| и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао |
| еко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер р |
| извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута д |
| а греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала |
| овеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад |
| ри.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако |
| де онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> |
| човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или |
| уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</ |
| и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испрепле |
| осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„.. |
| се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да |
| ц ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љути |
| како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико вруска |
| адознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице |
| буђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све с |
| на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто |
| и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађ |
| ишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с |
| а томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро п |
| казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} З |
| — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад ј |
| орио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора мн |
| је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом |
| муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке |
| морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовин |
| астају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорад |
| оњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена |
| е иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски |
| за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке м |
| е прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда ј |
| шки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но |
| ти с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезен |
| и ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Ми |
| стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и н |
| нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне ста |
| ачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, |
| палите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву реч |
| може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си ви |
| ом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена ка |
| тргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, |
| рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњ |
| била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а у |
| е Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биогр |
| више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешк |
| алик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, пр |
| илу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: д |
| ем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који |
| } Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени |
| >Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тикв |
| еше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних па |
| зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очи |
| одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем |
| ави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Б |
| они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога |
| а звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам |
| , и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут |
| ља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге шт |
| огу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она |
| неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не |
| м!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без |
| мукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће.. |
| о ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром |
| сподару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> < |
| могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова го |
| /p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несрет |
| му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала |
| > <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренут |
| ти:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару? |
| д похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме |
| о их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред ца |
| о, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се |
| верењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па д |
| о изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и |
| ме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више |
| карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакри |
| могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кне |
| батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим |
| е год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки |
| мом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја из |
| иш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили друг |
| ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужи |
| нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти ам |
| на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо к |
| уге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. |
| S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи. |
| Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> |
| у, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не ум |
| ете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> |
| {S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којек |
| >Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити |
| о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Ш |
| колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећ |
| одило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господ |
| <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} А |
| реће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изглед |
| И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову свој |
| су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и |
| жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, с |
| нез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд |
| ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> < |
| 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је |
| тати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види с |
| и је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притај |
| мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милош |
| а отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Н |
| ад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на |
| нем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас т |
| це уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд |
| би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може |
| о за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душ |
| е од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да ј |
| ао да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султан |
| нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђор |
| те.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на |
| рамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, во |
| мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда |
| S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти м |
| амили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву јед |
| едњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шт |
| учити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуд |
| {S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресрета |
| ију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p |
| земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" |
| ђорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја мо |
| ро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усре |
| би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ј |
| шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово до |
| у са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде |
| у јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове по |
| ете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође |
| рао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гр |
| b n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требал |
| радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћ |
| што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Ил |
| о, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После |
| <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени |
| а писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А |
| аке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из с |
| оли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те |
| ене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници. |
| n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и |
| итла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни отк |
| познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у |
| неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, |
| леда Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ к |
| сте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора |
| седи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје ј |
| а дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчиј |
| зговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад з |
| ице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсе |
| } Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће са |
| ва!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које ј |
| дмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пуд |
| Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а по |
| иним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто п |
| ом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкра |
| Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Ча |
| Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров |
| е мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити доб |
| ашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на |
| разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија р |
| од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано |
| Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се д |
| лика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где |
| не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у |
| се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вр |
| ?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава |
| је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађо |
| тири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми |
| ну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. ( |
| цу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два т |
| о миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао ве |
| и како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет |
| Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља |
| о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извид |
| не и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у |
| едне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна зве |
| ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у зем |
| ли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаља |
| борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто т |
| а се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије ње |
| собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Кар |
| наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право |
| ло претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу |
| ле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су |
| моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била |
| очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи игра |
| атеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> |
| > <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и жи |
| а благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и к |
| н дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не мога |
| ст, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но |
| ујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет |
| кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла д |
| вор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао |
| Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватр |
| в умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата |
| омоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али ј |
| женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n=" |
| беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, |
| д мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погину |
| го чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је он |
| седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — |
| прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Ми |
| утали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћу |
| ашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да |
| м по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободиће |
| ма упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој п |
| би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, |
| о десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала в |
| олазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ беја |
| о и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пли |
| тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — вез |
| о су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе о |
| рђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као д |
| диковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</ |
| родних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110 |
| твари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колик |
| се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили |
| тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу с |
| ио упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ |
| а ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни т |
| е пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више |
| га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигл |
| о рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне поглед |
| спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трго |
| ли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским |
| о их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показив |
| ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно у |
| и и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрет |
| о зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p> |
| ред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала сред |
| {S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згод |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чет |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Кара |
| јој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и |
| ад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађор |
| евала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој ку |
| није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт ве |
| нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша ка |
| е био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе |
| ље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка |
| е даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, |
| ј, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала на |
| матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна с |
| е могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољн |
| едајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљин |
| тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више о |
| е да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће |
| сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, изм |
| /p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак |
| е да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дру |
| бу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господар |
| и по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би |
| не, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћ |
| у живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони |
| слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била на |
| гове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао сл |
| жној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака |
| да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раст |
| сто неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на |
| моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само |
| Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет |
| на људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне т |
| и грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама к |
| ђорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав н |
| } Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S |
| толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Ве |
| је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко |
| о што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га |
| и, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени |
| > <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је с |
| ко Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note |
| и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после некол |
| одару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу |
| Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати |
| а у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816. |
| ић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора |
| е своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као бра |
| /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је било не |
| и.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао |
| <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне по |
| је су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који |
| да духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p |
| чи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бив |
| овник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Ми |
| е Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено. |
| рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, госпо |
| ој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивиј |
| S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако ред |
| анде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други т |
| , зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Мил |
| благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда ј |
| а!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не зн |
| „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!... |
| сподару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у |
| ну и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а па |
| ој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежо |
| за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки кора |
| ље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кул |
| <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је ц |
| ...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- |
| .{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било су |
| му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај |
| немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њ |
| да, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршават |
| кушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теб |
| ести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранкови |
| у ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{ |
| оја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњ |
| на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Љ |
| амутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то ј |
| {S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и пре |
| себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто |
| танеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија запов |
| ко и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p |
| дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички |
| рем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем |
| ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао |
| ојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново уста |
| анци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили |
| екуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад п |
| ио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чу |
| а друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{ |
| Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено |
| га допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и |
| p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић |
| Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај оч |
| сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане |
| ше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пр |
| ију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори |
| је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од |
| — Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, |
| до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно |
| {S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не по |
| p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.< |
| } Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Д |
| не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуд |
| ешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузима |
| подару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту |
| мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чек |
| извршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} |
| овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — |
| ба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја |
| орђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посврш |
| Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело |
| во, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је |
| А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од |
| им ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога |
| {S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није |
| је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> |
| што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом пома |
| од вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очи |
| о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, |
| више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, д |
| би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после р |
| њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила |
| дније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, |
| погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам |
| >— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да т |
| е бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам |
| да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи ка |
| ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на бо |
| Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>М |
| оуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господ |
| људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чу |
| имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да с |
| једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта |
| {S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, |
| мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} |
| ну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за в |
| руга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира |
| људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном |
| ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и з |
| ћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко и |
| ира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ран |
| !{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ћ |
| на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја води |
| одбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шт |
| о, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скор |
| о одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола за |
| чки удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако |
| моћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p |
| старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљд |
| јбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под страж |
| крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке |
| а да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не б |
| успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} С |
| пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога |
| рпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и |
| .</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бог |
| — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља |
| ио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жи |
| во, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће |
| ру, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде |
| Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господ |
| гледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји |
| о рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за |
| сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђ |
| Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико |
| у, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све |
| и га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе |
| да му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни д |
| ије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста |
| а није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику ср |
| ург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руски |
| , Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио |
| а знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало у |
| вор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једн |
| кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћ |
| а од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту |
| и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што им |
| и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче д |
| тао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> |
| у и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече |
| е било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш |
| велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, |
| господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта |
| мукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према |
| о више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби |
| ругачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и пос |
| а узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, |
| е може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелент |
| им напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У ј |
| ње.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако п |
| 65" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко |
| су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопа |
| дао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини |
| је су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су о |
| помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе гла |
| да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош |
| гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се |
| .</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући |
| Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани |
| казати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и н |
| о с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истин |
| елства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. године.“</foreign></p> <milestone u |
| мам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је пок |
| ну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна ш |
| ље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така |
| о целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико |
| о изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, |
| се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, ко |
| рашан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем |
| она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди сво |
| ежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румун |
| иде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити |
| је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у свак |
| остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је |
| ј прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мо |
| смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би т |
| а и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз ко |
| еликим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је ш |
| а, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито |
| ни и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној ка |
| ој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> |
| да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Бе |
| то тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И |
| лу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, |
| три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, о |
| дње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек рас |
| и на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад |
| последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о |
| врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељ |
| рећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се и |
| А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада |
| букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати |
| амо су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим |
| тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негд |
| кавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом. |
| је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после |
| ч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња рас |
| шао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало р |
| {S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођен |
| и зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хла |
| времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска п |
| застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше |
| ме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни |
| ва и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али |
| авији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, |
| мка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свр |
| не несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад |
| им шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турци |
| Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срд |
| радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га леп |
| {S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но ш |
| илица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама |
| и примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широки |
| ли бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије на |
| ници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око з |
| путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси |
| везен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређе |
| шлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губили |
| упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће |
| бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг |
| војим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да |
| год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако ис |
| е већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и |
| ртију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут у |
| махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p |
| , но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, |
| зом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта |
| је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са ст |
| b n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од |
| кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне. |
| у и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је |
| носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговара |
| .{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако |
| ра ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, |
| он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручку |
| нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" |
| да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може б |
| свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њег |
| обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснији |
| господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисањ |
| з Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке |
| ша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа неш |
| сија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Ту |
| Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско |
| оне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да ч |
| и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</ |
| к, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах |
| огод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми мак |
| елике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је од |
| а, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе |
| нутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и поти |
| сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и |
| они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском е |
| е шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћ |
| заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана |
| ебе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} Пл |
| стакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спа |
| ти се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div t |
| елу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских е |
| м моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки < |
| Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је |
| он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћ |
| спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет п |
| е издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да за |
| о, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.< |
| главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дан |
| код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати |
| не?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он с |
| ао поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју ре |
| што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне |
| нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати |
| е.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о т |
| је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, |
| ебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа |
| } Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу |
| ро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вуј |
| он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} |
| {S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу о |
| ио заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи |
| у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повр |
| Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му |
| то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и |
| <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола |
| тна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлиј |
| теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиниц |
| горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа д |
| додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загл |
| и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти |
| Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повиј |
| је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Ови |
| ’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред башт |
| бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штого |
| одно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Сл |
| после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.< |
| ро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кне |
| радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и |
| > <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути |
| сти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда |
| буђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихв |
| ву Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; |
| вор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако тр |
| рво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и |
| целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да |
| илост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да о |
| ад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су |
| изиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у з |
| , Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— |
| ва ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забрин |
| о знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али |
| рују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, са |
| радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије р |
| } Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једин |
| есем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочита |
| Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год реши |
| сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру |
| шу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а |
| чно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би |
| господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у |
| уту, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, к |
| мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> |
| о.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отп |
| ао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном |
| и преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црн |
| а ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудг |
| тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, б |
| , да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као ваз |
| ници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао |
| о рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник |
| <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мен |
| дање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по с |
| Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли |
| иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> |
| ледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у д |
| то ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском в |
| како баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине. |
| а с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они |
| миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај |
| м.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар |
| 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се д |
| с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке т |
| и брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која |
| , натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жал |
| ерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— П |
| но бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је |
| лемом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То |
| да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одм |
| .</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на |
| оже бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се |
| сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Пр |
| овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на |
| <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустит |
| не, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратим |
| а сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је |
| мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да |
| м, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило |
| н полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не по |
| господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Ц |
| да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну |
| овицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече о |
| нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке ра |
| ђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету |
| данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ћ |
| великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика в |
| > <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатк |
| 3" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на наш |
| се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га п |
| угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће |
| против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман ти |
| не опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> |
| највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</ |
| сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам. |
| век хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешко |
| > <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и |
| о зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на |
| гом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, м |
| ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнит |
| <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски па |
| ем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат до |
| ли.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, |
| } Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још д |
| ец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад |
| лиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећ |
| мо сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме |
| нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви прес |
| и рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све река |
| у се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да |
| подару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S |
| келу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда се |
| а, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже св |
| бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску |
| његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађ |
| одном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и проб |
| ан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царско |
| се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И |
| гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј |
| томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч |
| Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени |
| нио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије би |
| бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако |
| додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву |
| о рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S |
| по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у шт |
| , султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да |
| отужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да |
| отимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света ра |
| ђу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S |
| ом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; ба |
| уку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S |
| ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћу |
| мо дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!.. |
| ке побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, |
| ави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом |
| , као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти |
| а моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непоз |
| ука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што т |
| дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака јед |
| нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p |
| ор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господ |
| е све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> |
| да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што |
| це наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим |
| ушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да ви |
| ма, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде оч |
| ајмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да ба |
| је оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваља |
| ти.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Пр |
| и их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја |
| о: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не мож |
| аних уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једн |
| велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговор |
| <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслу |
| нити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у |
| руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашли |
| а, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њег |
| што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет |
| ићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учи |
| ао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је |
| — Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, по |
| једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се о |
| в разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два |
| Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, закли |
| <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <p |
| душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окр |
| виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павл |
| иће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, |
| београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код ве |
| одим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и |
| свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни о |
| S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што |
| сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву |
| гога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, |
| о онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Ми |
| у?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге |
| ети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и ка |
| .{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога |
| и је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S |
| ; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и д |
| тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом |
| Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и кој |
| гу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците о |
| да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздр |
| други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{ |
| сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право |
| езир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет с |
| бијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, о |
| он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и |
| век носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> |
| оносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати б |
| ра да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се ср |
| апута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</ |
| ом лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако |
| и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да с |
| моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума М |
| мо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: ош |
| ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела |
| обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир |
| енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо |
| а по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по чи |
| жеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја са |
| у бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђи |
| како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће верова |
| ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Срб |
| о узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако |
| оље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао |
| с, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме са |
| } Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, |
| е, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, |
| прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни с |
| ва роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије |
| другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плака |
| S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите |
| овати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшиц |
| пиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет за |
| ого заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те |
| ке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађа |
| цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих гла |
| на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш к |
| о, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти |
| /p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала д |
| о је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити заве |
| пет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одгова |
| се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту |
| пити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у је |
| о није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим |
| .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти по |
| х ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда |
| а све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, гд |
| а народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелент |
| људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, х |
| во уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој су |
| необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стоти |
| ико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ с |
| м и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде жи |
| никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв |
| а се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић ( |
| још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису |
| уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се ц |
| ке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, |
| , да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је |
| ну над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам |
| и.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи |
| огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској |
| p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињст |
| узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни пе |
| птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="2 |
| јатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога |
| адрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећем |
| ј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими. |
| жало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да пр |
| дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — |
| >Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да ј |
| је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p |
| бом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна |
| сна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Ка |
| ти.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре о |
| Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће |
| њања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у |
| ебеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом |
| ест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују |
| вом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који п |
| илост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни пр |
| остоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код |
| евни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока пол |
| ја би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опрош |
| ога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— |
| раг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" / |
| арца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мо |
| ио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се попла |
| но, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толи |
| толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити |
| помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, а |
| су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} П |
| илост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко ре |
| а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћу |
| а штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је велико |
| равњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроште |
| илосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једин |
| ма ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која |
| уда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком д |
| ја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га |
| те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сум |
| и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да |
| челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску |
| сти, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, |
| в Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер |
| вијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уис |
| будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{ |
| </p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди по |
| азак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум к |
| <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве м |
| воју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко |
| се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мисли |
| њем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да |
| ути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо |
| ђорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> ду |
| p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који с |
| од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и |
| о кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изг |
| и говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говори |
| д одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешт |
| езирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова |
| кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цуки |
| </p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај |
| <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту |
| икнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио об |
| ова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио други |
| поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чува |
| ругог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се на |
| ада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђо |
| S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога |
| ију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре т |
| </p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити |
| t="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту за |
| и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <p |
| ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде о |
| у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води с |
| но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у шт |
| ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не |
| би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би с |
| аховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега |
| ци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако не |
| о равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб |
| е то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о уби |
| м везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се л |
| остигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је с |
| и двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће в |
| Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљин |
| ви ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе по |
| p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта и |
| ија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио д |
| а се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађо |
| турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Морав |
| <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако |
| b n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притиск |
| ка равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Т |
| им сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у |
| ао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив гла |
| е тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдско |
| а, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљени |
| заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српск |
| ободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је б |
| и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговара |
| тров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p> |
| и прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву та |
| та не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговор |
| ни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се м |
| лош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и н |
| е био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и п |
| је показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{ |
| и час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи н |
| ед откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p |
| за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовни |
| да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, |
| ћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни ст |
| у грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грај |
| буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} |
| ), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповјед |
| — У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађ |
| р не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њ |
| акше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и п |
| то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура |
| то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини |
| Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Ту |
| з хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, |
| та може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријат |
| питал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Мил |
| Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега |
| це изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде да |
| .{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стоп |
| кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року |
| страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, пор |
| тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну... |
| почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Кар |
| главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога кр |
| Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кож |
| обије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашли |
| нез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао < |
| е прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— |
| е трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још д |
| </p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик |
| аде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и |
| ед Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га |
| .</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгић |
| шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! |
| /p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикр |
| пешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва |
| рађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Мил |
| . „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите |
| она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебело |
| од свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну т |
| тле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а |
| је, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку та |
| ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по св |
| же ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет б |
| сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош |
| ад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и |
| Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини |
| одити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, д |
| , па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати нер |
| а глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о д |
| ни у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој |
| ем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{ |
| за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но |
| ем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муц |
| ад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— В |
| нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане сви |
| о, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик |
| > <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Марашлија га је дочекао |
| е зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— В |
| и у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска ј |
| влић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штит |
| > <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако |
| послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био догла |
| е у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забра |
| ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, он |
| , да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодари |
| је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило |
| се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао |
| ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да ниј |
| .</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели пр |
| а Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али |
| дмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свеч |
| однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се ја |
| а.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, нар |
| неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите н |
| његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно куп |
| у се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господ |
| </p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде |
| их балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту |
| ни право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао пр |
| и доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје |
| воју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— |
| последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се вр |
| торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су |
| у биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош |
| бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толик |
| <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила но |
| е но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од |
| чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније пог |
| у је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на стра |
| p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!... |
| и, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише |
| о да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја |
| ко би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је |
| ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и ко |
| не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бе |
| — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио! |
| ије, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бој |
| жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соб |
| служнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако мо |
| аједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269 |
| ли се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага |
| су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али н |
| ра, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда |
| зајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишл |
| езе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њ |
| дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне |
| поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хва |
| шки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај г |
| ао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стр |
| атити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај пос |
| за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од ш |
| аширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истак |
| да само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Ан |
| , Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нис |
| unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија врш |
| , и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је о |
| жати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па |
| напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајал |
| београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да с |
| ..</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S |
| аст да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у че |
| а жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Ц |
| “ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може |
| алости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговор |
| овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја ни |
| ли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађо |
| ном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насме |
| а.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што |
| , јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те |
| ли.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црн |
| ...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га |
| се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако гов |
| — Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види с |
| , Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и св |
| га доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замис |
| дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга |
| имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, р |
| ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све др |
| м због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умир |
| с се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што |
| рке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило о |
| о турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} |
| еко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из |
| се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића |
| е: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек до |
| сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми и |
| корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактов |
| ришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковит |
| ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађо |
| <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као с |
| да и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаес |
| ам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о то |
| ни у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бун |
| би.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да |
| {S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмо |
| у на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сут |
| нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, |
| зити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећ |
| н зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе |
| ћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су до |
| убе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излаз |
| ичне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и к |
| на доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за |
| езам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, |
| о да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Ка |
| дова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен |
| лачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и |
| Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је |
| е и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S |
| јло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, |
| али вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да бу |
| id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори н |
| као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, |
| разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор вод |
| свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предус |
| одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на по |
| итам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p> |
| ој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашњ |
| у је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац изброј |
| , али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и по |
| ас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, |
| све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој б |
| во — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрт |
| учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога из |
| Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То ј |
| пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека заден |
| ри; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју |
| раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, |
| кивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на њег |
| Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{ |
| ш је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећа |
| <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта |
| нао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању к |
| ој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука с |
| аме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар |
| а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му н |
| ечи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, с |
| > <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удво |
| индера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној |
| војој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— |
| е, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и |
| д силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир т |
| машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака |
| тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас т |
| еће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима б |
| езире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Мараш |
| p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико ник |
| по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у с |
| а и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садаш |
| и, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, боја |
| е, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и ч |
| те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га |
| и везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева гл |
| би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би до |
| браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамари |
| јатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p |
| ео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и с |
| је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро в |
| ало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош ниј |
| у безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заје |
| било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 |
| аистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури |
| н овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузби |
| ушу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штит |
| умом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вуј |
| а чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ов |
| е.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао |
| ка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашл |
| ужно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је са |
| био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, |
| чини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништ |
| то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га! |
| нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико н |
| жи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како |
| ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у |
| уда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, |
| де знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разго |
| n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ре |
| } Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви и |
| ње је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје |
| допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак |
| ђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто он |
| шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе |
| о, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Срби |
| p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они п |
| не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се |
| чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на |
| е и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо м |
| до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или д |
| ори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затр |
| у једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мис |
| урска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли вези |
| е о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је |
| у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано бе |
| еч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убист |
| кле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли вези |
| и људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним по |
| аповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хо |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се мог |
| аш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко |
| да ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он по |
| икашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешк |
| реме буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време п |
| га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S |
| ретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што д |
| арађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је |
| у које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српск |
| већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла вези |
| ш није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову пре |
| у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и |
| у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај чове |
| може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S |
| је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџакл |
| трмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане на |
| слиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га |
| Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад |
| м не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S |
| еди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека гол |
| да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> |
| жим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај св |
| на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пут |
| вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он |
| е, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад о |
| се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је нар |
| се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да с |
| арила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену как |
| тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га ј |
| ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћу |
| -Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — |
| , и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао |
| ран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак у |
| ер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих |
| но и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да м |
| љивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} А |
| каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову. |
| о и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу |
| нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Как |
| а, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не боји |
| д ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже г |
| оду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се заглед |
| ко да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуш |
| неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чег |
| ни ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на ос |
| које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвави |
| све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сеч |
| качу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у исти |
| ати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли |
| јводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведо |
| саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и |
| је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Ту |
| Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају какв |
| <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} |
| вна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према |
| ва Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, кој |
| 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога |
| ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стој |
| м, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели ра |
| руга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу пр |
| , господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац ра |
| вић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном мо |
| уке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело |
| што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу. |
| који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чис |
| и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чин |
| ност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београ |
| д је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи |
| у, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p |
| } Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљ |
| рци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да |
| ш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, а |
| је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао же |
| и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али пот |
| уком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Ми |
| ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ев |
| <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у С |
| тоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, с |
| миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном ша |
| <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за ње |
| n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда |
| о, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у |
| екло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је |
| јих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војвод |
| да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочут |
| ђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџа |
| да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу |
| ао господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђ |
| амолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободн |
| своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим |
| за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисо |
| то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је |
| > <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала поми |
| за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је |
| иде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Ал |
| годио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазва |
| м везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, |
| ти и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне |
| .</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред о |
| подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад д |
| > <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње го |
| — Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука |
| не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој |
| рски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико пре |
| ашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — |
| и за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њ |
| ен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев |
| S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинит |
| и њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је сл |
| Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} |
| /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред |
| то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или |
| овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље изв |
| > <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава |
| хове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен. |
| .</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или |
| а не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али |
| шати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одгово |
| кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p |
| раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није б |
| {S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да м |
| ио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив збо |
| лади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати |
| стиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обични |
| укурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и руск |
| м кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је гово |
| лоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо ин |
| n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо |
| рађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свик |
| ремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или њег |
| ујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њ |
| но и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија |
| и пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да |
| му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није у |
| се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда го |
| па за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш |
| то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо преда |
| једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даћ |
| у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна в |
| ad> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати. |
| уп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе и |
| треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Пове |
| илоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског |
| та може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— О |
| етка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он по |
| ре прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, |
| ите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да |
| n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште н |
| икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недост |
| лија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за |
| гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} |
| ка, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била п |
| ала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се |
| репливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, ал |
| лија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, |
| тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А |
| да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар |
| днесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Ост |
| је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао |
| зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.< |
| то се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могад |
| е неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у по |
| одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на поги |
| а су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од г |
| е сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширен |
| јбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам т |
| чне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне ло |
| писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу не |
| пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто |
| оз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађорђа једном |
| е своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је |
| S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, |
| Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кр |
| а је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Нова |
| р Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није мог |
| икако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђ |
| рема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone uni |
| .</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрза |
| а зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујиц |
| као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, |
| pb n="54" /> <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а о |
| од убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао |
| огао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што |
| >Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њег |
| народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла |
| о рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бр |
| јега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу |
| ки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и о |
| ити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта |
| да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилич |
| би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да |
| ци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим |
| тра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се |
| pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе |
| стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То д |
| нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то |
| ве, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе д |
| рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господ |
| ешење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на о |
| {S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милос |
| људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p |
| о.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb |
| у се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још л |
| има, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда |
| </p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу |
| оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које м |
| > <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на |
| кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, |
| .{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; о |
| да бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је б |
| раздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу напис |
| , но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горк |
| p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друг |
| како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело |
| тану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више |
| ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је |
| <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу |
| ком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом п |
| <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио |
| атлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се м |
| вора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, |
| Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и |
| рађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био до |
| </p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми с |
| реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетн |
| ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је и |
| езир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове |
| ир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није |
| судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београ |
| тују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни |
| овору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одб |
| Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Т |
| се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Н |
| он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па м |
| влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и свој |
| лом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну пот |
| ади онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још |
| вите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје св |
| ко би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вуји |
| ећ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице д |
| паше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних позд |
| ад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и |
| >Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста |
| у теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја |
| д године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако |
| Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два м |
| ао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване пону |
| шај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Посл |
| > <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачки |
| ли су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико пол |
| сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном |
| оље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех |
| сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи |
| То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те |
| кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгић |
| за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све |
| Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти |
| већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош по |
| Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Л |
| у, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из њ |
| че књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да са |
| Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује шт |
| се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се |
| анету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шт |
| ој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и оп |
| тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, |
| случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад |
| к из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пу |
| се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже |
| каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута |
| то дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе ма |
| их боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и ок |
| ушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала |
| рађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као д |
| зговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из |
| величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а |
| дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.< |
| ве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зр |
| вне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде |
| е и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свако |
| рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разре |
| смртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и ви |
| , кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се о |
| ?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се ок |
| е брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опрем |
| е преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, |
| а нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу |
| е према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</ |
| ожете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим |
| могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебн |
| ува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога |
| стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност сва |
| еран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти |
| S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли и |
| еша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога п |
| ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало моји |
| тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и |
| она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; |
| ша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p |
| ош да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S |
| и, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породиц |
| човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо |
| зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге |
| просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз с |
| м кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p |
| ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опе |
| својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо м |
| ећ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутр |
| так је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у др |
| том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оста |
| енесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од |
| у, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше |
| о читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па награ |
| мерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после |
| ћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!< |
| га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже |
| хо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена |
| која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и |
| е сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ј |
| ла.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан му |
| и крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} М |
| испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва |
| жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно |
| враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја |
| ни ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте ту |
| племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само л |
| пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би и |
| Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара |
| добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и |
| стити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би р |
| азуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац |
| лину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три |
| га све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев |
| о њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке |
| е свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком исток |
| века оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратни |
| да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и |
| сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није мог |
| ази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Г |
| њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљ |
| ваће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте сво |
| како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено |
| му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, нег |
| коче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и мој |
| ...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало ум |
| ога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане са |
| иће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа |
| у нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува |
| рити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми о |
| ајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа с |
| Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних друг |
| <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а |
| побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које сел |
| љи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не |
| одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанп |
| везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Мило |
| на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине |
| 76" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим п |
| ичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици |
| нти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и |
| а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је пр |
| е омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем |
| адости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе б |
| амети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрен |
| ало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу ба |
| ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} С |
| и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански на |
| ада при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права америк |
| онак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, |
| бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на |
| настију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завиј |
| аза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, он |
| могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе |
| јајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и |
| ра београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p |
| зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?.. |
| свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као в |
| мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљи |
| , српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, |
| а марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} О |
| о и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало и |
| ха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се |
| ај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, |
| начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно за |
| } Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио |
| нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је д |
| да свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се сме |
| ем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, ж |
| позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад ч |
| из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Ср |
| жде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</ |
| </p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно |
| ом бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И |
| убоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину и |
| није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу до |
| за кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.< |
| ину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га ни |
| тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</ |
| ледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Се |
| им пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем |
| је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово |
| простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћур |
| /p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, к |
| <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покрив |
| вором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то |
| одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овд |
| ати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p |
| а је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по н |
| зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два свет |
| и.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео |
| тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Пр |
| су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога |
| да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} |
| а не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега б |
| ме не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја |
| То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он н |
| а јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и |
| стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину |
| S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, |
| а је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, |
| је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа |
| е било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше н |
| Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Мило |
| дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} |
| почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонит |
| > <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да г |
| немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах забора |
| му што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што |
| /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити н |
| у каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — |
| , већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, |
| обили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља |
| оду, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће |
| т се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарк |
| га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p |
| јани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и |
| трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну |
| ећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашли |
| а покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вра |
| ови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако пр |
| /p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо |
| да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.< |
| е прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} П |
| другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове по |
| то онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, |
| !{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{ |
| Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стр |
| p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S |
| о није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод о |
| за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам ч |
| ајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p |
| ва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али |
| агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја ниса |
| с други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те п |
| да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да пош |
| се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народ |
| слиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</ |
| то си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадг |
| брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твој |
| аповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах |
| вити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јо |
| да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се ум |
| {S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, гд |
| и ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађор |
| тву помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ д |
| , господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и пут |
| а загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ић |
| ко је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђ |
| ће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} |
| обро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, кој |
| узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест |
| ако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније кома |
| пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жа |
| ле може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог м |
| знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из |
| "subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и вид |
| ута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађ |
| али.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа нач |
| у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположе |
| и ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, |
| убоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну рук |
| е сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> < |
| учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А в |
| и не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге по |
| тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања ни |
| је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.< |
| лађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац г |
| } Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до |
| толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код |
| во везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко на |
| је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, |
| д баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде |
| ш код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — р |
| ни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, С |
| ац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујиц |
| код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> |
| /p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме |
| сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде к |
| са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да |
| мртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над њ |
| сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд бала |
| унавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с |
| те, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, п |
| /p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— К |
| уди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турк |
| ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се куртал |
| врше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — |
| Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње о |
| та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, понич |
| р још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што |
| Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у соб |
| p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече на |
| зврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> |
| у се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да |
| аучио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, к |
| о доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трај |
| ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напре |
| рополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се |
| S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђ |
| у тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да |
| сто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђене |
| та је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се |
| алова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту |
| одуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конак |
| мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не веруј |
| уни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђ |
| није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак |
| зилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа ост |
| <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима чисто иско |
| , лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на |
| {S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у |
| и.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S |
| ну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> |
| ом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђен |
| и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само |
| реди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова |
| Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали |
| >Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, измеђ |
| Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза М |
| ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био п |
| ) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани |
| коравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Врат |
| , ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре н |
| е!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варвари |
| је да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима? |
| те ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, н |
| у и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по зарудели |
| и скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, |
| испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуш |
| си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда |
| аво о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега шт |
| ђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад |
| ласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он г |
| се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је с |
| уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српск |
| ао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја и |
| р с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S |
| бариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и з |
| ј авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а |
| део је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p |
| ојави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак харти |
| ерце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при к |
| аже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем |
| врло миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једн |
| ади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све с |
| с и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће |
| пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рут |
| о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} |
| бе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војво |
| ву, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у сво |
| амишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз кој |
| о је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино |
| едео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из |
| азали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхоп |
| уљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у ов |
| исмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљен |
| а круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао ду |
| дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песм |
| урчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек поче |
| то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова н |
| о пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, |
| чије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је и |
| је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко в |
| жен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино слу |
| станак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свеср |
| еће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну пе |
| а које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, ал |
| ите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — р |
| ђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хот |
| </p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њ |
| ствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рек |
| е, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађ |
| Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је б |
| } Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати |
| ли негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињ |
| о чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ гла |
| Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је ле |
| ицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао |
| ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица |
| сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један |
| ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Дра |
| стим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ о |
| ити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p |
| сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем |
| ут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — р |
| има и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је |
| је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с б |
| р, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> |
| се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} |
| ће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће поста |
| орбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели |
| аш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога |
| у, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим. |
| ош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свиј |
| има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накн |
| успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар мо |
| овци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптават |
| n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, |
| <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, д |
| тиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад с |
| ри четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су п |
| овице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће |
| .{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја о |
| рактичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су |
| <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и |
| p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околни |
| а су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Јез |
| ек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих жив |
| ртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је т |
| е на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у |
| жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово б |
| ед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац пом |
| а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, му |
| их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе |
| раду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узру |
| околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога ст |
| рога војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев |
| крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом |
| ашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то д |
| године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда м |
| И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је вез |
| ш је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно |
| p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што са |
| љу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево п |
| што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку |
| дати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смут |
| А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио |
| у и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј ка |
| а опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да поче |
| > <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако з |
| ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда |
| народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, |
| Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бит |
| е успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и |
| </p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља. |
| и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове |
| љубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се |
| у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од ру |
| жда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан раз |
| е грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овака |
| ир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна д |
| ица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов |
| огне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Вла |
| стојанствено.</p> <p>Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би ј |
| ила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је |
| премају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема |
| е и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљуј |
| жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка |
| а и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају б |
| ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад зна |
| вања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које |
| рпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада бил |
| а покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које |
| — Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њ |
| али и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан др |
| би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа |
| /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад |
| очасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикива |
| т су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрек |
| ву и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да о |
| о, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упо |
| је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, |
| рна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се |
| нцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени |
| одсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна |
| лага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови стр |
| обље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде дру |
| је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често освај |
| и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прош |
| тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно среди |
| тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у гла |
| да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци с |
| ју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште бо |
| ања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато н |
| дају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— |
| е веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћера |
| а промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с |
| издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друг |
| ито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, уп |
| ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за с |
| зна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели из |
| етку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Дв |
| Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у оп |
| лашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна др |
| дне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S |
| гачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чул |
| вор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових |
| 70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина |
| и је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Про |
| није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата са |
| ишта не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и |
| учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} |
| ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта виш |
| му господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похва |
| Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и дру |
| а, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље сп |
| ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по |
| је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као |
| га да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам у |
| пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драги |
| итам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хо |
| 9" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њег |
| твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га јо |
| празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утека |
| ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговара |
| </p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно г |
| просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати |
| рђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb |
| он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме и |
| во у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малакс |
| p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и |
| иле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару |
| оба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} А |
| ем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, |
| тра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару |
| овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb |
| екнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у |
| оворио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га м |
| ајстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Пе |
| свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра |
| начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта уч |
| код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења |
| је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важн |
| сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи в |
| м тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> |
| ла, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али виде |
| ведао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, х |
| Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подн |
| ћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, ос |
| овале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од |
| их руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана г |
| Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње |
| ка била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима са |
| е веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до у |
| и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, хо |
| да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће |
| {S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно |
| ио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да п |
| ћ га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све дес |
| њушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка ба |
| енадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у ко |
| о Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо б |
| p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од |
| непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њ |
| разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом хр |
| видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; т |
| е стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош |
| га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недо |
| шао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемч |
| ио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошл |
| стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој |
| на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се |
| ш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је |
| д дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима |
| а био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог стар |
| румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распоре |
| уди, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његов |
| и.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш |
| изао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад ње |
| ио на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хо |
| Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; банућ |
| ени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље |
| , пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> |
| свезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се з |
| Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} |
| убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се е |
| је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа вра |
| ији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кне |
| ађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Од |
| средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је дав |
| ђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва |
| ра ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега ка |
| {S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самн |
| м Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштен |
| ги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бо |
| ти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде доб |
| али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема м |
| су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мој |
| ја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове |
| дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано |
| {S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може |
| ога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> |
| ли, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Срби |
| нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикну |
| а пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело ср |
| ..{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не |
| тно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стал |
| {S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама би |
| , пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се |
| ни та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одгов |
| та на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се |
| ла, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вр |
| тарица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по пок |
| големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И |
| исмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помог |
| {S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдј |
| једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чуд |
| циплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја |
| о узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у ду |
| чкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима |
| а није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, |
| мо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, |
| не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p |
| знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би |
| а, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чола |
| е главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Моле |
| Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили с |
| а, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица |
| адзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију |
| ир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n=" |
| Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само |
| ојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво |
| ора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успел |
| ака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лаза |
| до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверав |
| еки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да |
| ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито |
| о.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у |
| им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Так |
| окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С |
| бији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек |
| стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} |
| ста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је |
| у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лепт |
| одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет ми |
| и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.< |
| н господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али ова |
| о је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} М |
| акне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само измеђ |
| ица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица |
| е се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или с |
| и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилиш |
| ан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> |
| осле сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњ |
| е свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана д |
| па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по г |
| з земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш |
| а Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Ов |
| си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и |
| ="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с |
| ет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седе |
| раних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била |
| груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом |
| ини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у |
| S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, |
| ине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских вој |
| ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша |
| као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем |
| говор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С |
| било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ |
| {S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад |
| бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам наро |
| безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак |
| урцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по |
| но што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих |
| ба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљи |
| не с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> |
| војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано |
| рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с пи |
| угим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он |
| Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, |
| и спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога |
| ати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам н |
| вали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> < |
| ју у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али |
| жој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога |
| а сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, г |
| да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, |
| еладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за с |
| дједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала д |
| нако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за |
| он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља |
| инити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p |
| а чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је ка |
| учно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако |
| бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> |
| ега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с |
| ару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим |
| тао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, |
| е — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; о |
| и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вуј |
| чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у послед |
| а и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце б |
| ну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу |
| очито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, |
| , но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се |
| оже бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном |
| изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке р |
| Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да |
| упу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да |
| онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да |
| куша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене |
| Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, |
| гну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљниј |
| гу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања дода |
| ако је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли в |
| м одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја |
| p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — прод |
| има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посв |
| ишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се ка |
| руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки ут |
| ка мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шер |
| ој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам |
| ковина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили т |
| сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и |
| алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и |
| сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде с |
| косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, |
| ати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} За |
| духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, за |
| а се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и |
| лоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањ |
| ије могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се |
| а:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна |
| духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико заб |
| ане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.< |
| у је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о |
| земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ру |
| биство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, |
| главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим ра |
| S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић уз |
| ковите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор- |
| у заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца |
| .{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћу |
| S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а |
| та Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га |
| S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са ж |
| pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану |
| ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурн |
| ао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако |
| ти амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дођ |
| ло је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по бог |
| p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да |
| ="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — |
| нак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су |
| штен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту б |
| ије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Г |
| онудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао |
| чили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се и |
| су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели |
| ко бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да т |
| Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случа |
| ице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво приз |
| тољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечег |
| о узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврат |
| везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Мило |
| Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црног |
| кнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ух |
| .{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, |
| а господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га ве |
| ...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја ми |
| ш је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S |
| убоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком |
| а зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе нећ |
| да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па |
| а главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако пр |
| да презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Ту |
| том, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реш |
| зове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош |
| лушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— |
| тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убиј |
| потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцни |
| но стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Кос |
| рбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, ка |
| а какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и с |
| Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се |
| у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је М |
| хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из куку |
| би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{ |
| ја цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто оч |
| вора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А |
| томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две реч |
| јаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скр |
| а сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље |
| а не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети |
| рнички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, к |
| ему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања |
| у и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њег |
| лободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом ост |
| олики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио. |
| абију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу на |
| родске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једног |
| мане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи |
| споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора |
| ге нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су по |
| р осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане |
| еке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била о |
| } Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити |
| народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срда |
| дсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким |
| увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трг |
| емо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S |
| 06" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има к |
| } Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њин |
| заће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући |
| раћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислим |
| о да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу |
| немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хо |
| рошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми |
| да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш |
| год где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо на |
| у га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> |
| кад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе |
| Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају |
| p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себ |
| ослови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резул |
| м!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га ј |
| инут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе |
| и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се с |
| >— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати. |
| срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну |
| како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није у |
| жда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош |
| а како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, т |
| време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, |
| суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста го |
| ати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не п |
| и ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две |
| ристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их |
| јачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућ |
| о брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Ка |
| че у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S |
| ати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатељ |
| Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је нав |
| и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то |
| 32" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту |
| на у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{ |
| еће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош р |
| ство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело мно |
| луга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи М |
| и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече стара |
| н би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за |
| ти, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен |
| знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да |
| створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другог |
| акво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} |
| икује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо |
| дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти д |
| ин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунц |
| истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да ви |
| етање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако |
| ва!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти уд |
| бећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. ми |
| у материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији љу |
| <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, |
| вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв |
| а крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио д |
| је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде. |
| с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Меленти |
| помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на |
| загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били |
| не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>О |
| ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате |
| а она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако бр |
| легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, |
| ких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити д |
| подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз |
| "#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се дови |
| нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су ув |
| но.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p |
| ру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчиј |
| p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милос |
| нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу на |
| мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати |
| гај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли |
| илоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!... |
| њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, д |
| Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не за |
| петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишим |
| одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску |
| е правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта |
| да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фише |
| бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има д |
| се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p> |
| роклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина о |
| е послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да ч |
| у побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одгово |
| едан по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што |
| о у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ до |
| лико</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тего |
| S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из глав |
| а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођен |
| годније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везир |
| пустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док |
| боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га о |
| је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојал |
| ше!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> |
| и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за госпо |
| с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добр |
| наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без |
| а, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао |
| огли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он |
| најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио д |
| </p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раме |
| ље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај м |
| као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после |
| агић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би |
| лакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће наст |
| е ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S |
| товом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао ди |
| > ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S |
| ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подр |
| } Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па |
| је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младе |
| оћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе |
| упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после ш |
| сподару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и ш |
| дне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове вел |
| ачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb |
| енуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим |
| већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо |
| ош једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богаза |
| равио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се с |
| нда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала |
| , доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити |
| нио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче с |
| патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то ј |
| л’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија |
| душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, ц |
| , шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“... |
| рати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш |
| и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не б |
| бро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица с |
| го питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа |
| p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понаша |
| ву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад |
| и или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести |
| </p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече |
| нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не м |
| ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, б |
| ао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем ла |
| Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита ра |
| оћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и |
| и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо виде |
| не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадр |
| с, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било |
| ше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару |
| ио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте м |
| Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано п |
| е казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рус |
| шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у |
| ост, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би из |
| а девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, п |
| јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји! |
| у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и њего |
| /p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. годи |
| јој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</ |
| сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и про |
| мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чи |
| p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другч |
| са, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више |
| су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођ |
| ах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим ов |
| иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код вези |
| енуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом |
| сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна д |
| т сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом бра |
| ком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што са |
| зе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом |
| ан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одс |
| ићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти |
| ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарн |
| ирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков |
| а четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме тре |
| S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно с |
| >Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ј |
| ?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта вели |
| амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђуј |
| елу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледни |
| pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпоч |
| <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру |
| предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и н |
| ећ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се ус |
| ји се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и б |
| својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико |
| везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти |
| уме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја б |
| очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођ |
| Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црно |
| о то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати д |
| људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће в |
| е и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непо |
| ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више не |
| ора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} |
| же и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз т |
| ско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде |
| Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није |
| S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не |
| е свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважн |
| рпских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је пов |
| разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турс |
| се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у |
| тео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си н |
| ела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи кој |
| е Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случа |
| а ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине |
| а с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и |
| S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и им |
| а и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, |
| тница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва доч |
| ања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су т |
| ало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавски |
| који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радњ |
| н да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, С |
| одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турск |
| нике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађ |
| ији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} |
| Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за ус |
| род и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком поглед |
| Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио |
| о, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство и |
| ти.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред нар |
| а за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо |
| кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће б |
| е господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико |
| ласт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја |
| Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика |
| је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам М |
| је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџ |
| ачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, |
| {S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он |
| си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш |
| поведника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, |
| ће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији |
| заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — |
| !{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио |
| гледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</ |
| аћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покај |
| неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb |
| њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутар |
| Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими за |
| ујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „п |
| истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ уме |
| лобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било д |
| одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} |
| {S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После |
| " /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на свој |
| пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Бољ |
| иднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава |
| они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво |
| емњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</ |
| желим.{S} И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово сво |
| да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узме |
| ри се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа м |
| капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— |
| поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију |
| А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} М |
| аше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру |
| м од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S |
| мо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; ве |
| мучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му |
| смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине. |
| ито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако |
| Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске ру |
| ло из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на |
| њем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни |
| да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва |
| око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утиша |
| и већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита г |
| дито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може |
| кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам |
| љиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе о |
| ве одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни |
| , кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека поб |
| ано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обл |
| им Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је М |
| /p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Ми |
| нтина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за |
| остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешћ |
| чем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме тр |
| учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p |
| тарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез |
| оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је спо |
| , па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежем |
| , овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени д |
| туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људим |
| ао дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисн |
| рође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (п |
| инама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па к |
| аља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Мар |
| ати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршит |
| нтом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би м |
| овео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, ког |
| е, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић н |
| } Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало |
| вом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрк |
| :</p> <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где |
| х видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с |
| г!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говори |
| бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих г |
| арод.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити |
| ије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао п |
| нило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка њег |
| је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је св |
| ма себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њ |
| тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај п |
| Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачко |
| .{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је |
| те, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, б |
| кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с ду |
| те јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се |
| ишта зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је ос |
| ме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђ |
| и је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не д |
| орен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је |
| ћа и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спр |
| уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке к |
| , однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба |
| вео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом |
| трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен |
| но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је |
| то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренет |
| езу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који |
| а је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p |
| е.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и |
| ти.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад |
| је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало посл |
| ош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, удар |
| ен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а ра |
| с на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не за |
| ћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до п |
| не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мот |
| ало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и |
| ић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне крен |
| ве до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на с |
| жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу |
| оша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево |
| рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражар |
| Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> < |
| а крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи |
| Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сам |
| око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну |
| } Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју и |
| дјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су к |
| агић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, тор |
| о погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} |
| ме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Гов |
| очекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пре |
| ио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Кар |
| вама српским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме науч |
| ија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана укр |
| ица <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спр |
| смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на |
| лучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и гр |
| {S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> |
| .</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш |
| доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, ту |
| емо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али о |
| {S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се |
| нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— |
| , налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, |
| створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад |
| ировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи припра |
| огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити |
| се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара |
| доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, |
| омне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети |
| не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, |
| што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризику |
| је вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разгово |
| авало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да за |
| у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су |
| и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто |
| асно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад |
| ска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макн |
| а ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други ко |
| ило тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један л |
| зи да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не б |
| у у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а к |
| и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} |
| ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све |
| {S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих ско |
| човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју |
| данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем |
| обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он! |
| свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Д |
| гов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ра |
| м, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глав |
| од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповед |
| , али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену как |
| ворити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњ |
| ..“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може |
| заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад тр |
| и Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало не |
| ресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао во |
| о, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p |
| ност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће |
| а везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</ |
| о два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, |
| се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Кар |
| три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути гла |
| ију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему |
| иштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре |
| равдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати |
| ој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро |
| ј, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава с |
| у.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Ма |
| Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то тр |
| е сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали |
| и сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито с |
| и други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} |
| дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="17 |
| ња.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на |
| ећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Д |
| ултана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се |
| како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су н |
| који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога ста |
| мао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе. |
| {S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи? |
| воје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и с |
| е хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити |
| p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је |
| верено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почн |
| би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> |
| } За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њ |
| оје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} |
| p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, ко |
| чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се пре |
| је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да с |
| ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{ |
| што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам |
| и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, да ће |
| може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја кој |
| Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба |
| а су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— |
| на била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ј |
| а вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не |
| </p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само т |
| а кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко |
| ај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По св |
| е ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, |
| S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде |
| ена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{ |
| о говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, к |
| шки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} О |
| ико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“ |
| дио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — |
| ешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Мара |
| ара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми с |
| ати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може |
| шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — п |
| бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, |
| о соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе |
| >Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте |
| смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви м |
| као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све ш |
| а изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да п |
| ди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико удар |
| , одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Ру |
| кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто |
| ече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама а |
| ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кн |
| да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађ |
| је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају |
| м погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева поги |
| е мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то б |
| а да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и ма |
| шта, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмер |
| се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — до |
| пљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у |
| с исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, с |
| век говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом пос |
| ости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га ни |
| и га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако м |
| овор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који |
| tone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упиру |
| езир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли в |
| оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о т |
| ло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као он |
| турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, |
| и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што бу |
| о се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку |
| ићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на кр |
| земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било |
| и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је |
| рило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио о |
| е изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Дра |
| жани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледал |
| јним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се |
| ивот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће |
| Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша |
| " /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече |
| проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педе |
| сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне с |
| д могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се |
| помична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић |
| ји је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њим |
| е је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало |
| га унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђ |
| ла, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим ди |
| се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаб |
| у је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан |
| ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошенди |
| а и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да |
| а не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека као пи |
| стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чије |
| нога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по |
| а у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где |
| </p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим рад |
| им гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарње |
| ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту кон |
| ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу б |
| сли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и |
| ело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком |
| е освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред г |
| акав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде. |
| и умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе |
| етлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше уг |
| вор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне се |
| м и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом с |
| ла у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које с |
| штро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна |
| жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као о |
| ћемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе ста |
| ра тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе |
| почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он реч |
| ти у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter" xml |
| ри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста |
| и таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаре |
| зима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму |
| даред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у д |
| , усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна |
| или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону стра |
| ља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вра |
| помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а |
| арко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, ал |
| подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, |
| тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; ни |
| не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав! |
| је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почеш |
| је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сум |
| 1" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која |
| S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље |
| о око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> об |
| се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро |
| одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример |
| и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>С |
| нови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке не |
| p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— А |
| есом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресај |
| де шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новакови |
| с на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корач |
| довиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам уср |
| е градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, там |
| а.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнич |
| — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговор |
| далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудн |
| рађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на од |
| ка у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен п |
| тли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по д |
| ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним |
| у Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затв |
| еву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</ |
| ађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше и |
| е као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, |
| о невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мр |
| а једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{ |
| стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчи |
| но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а ј |
| један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, |
| ошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти с |
| им истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса да |
| ањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом |
| ни руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслон |
| тим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сенов |
| >— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упроп |
| да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ћ |
| p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком |
| и до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја би |
| господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сир |
| своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао заз |
| авницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо |
| ољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро |
| је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки по |
| доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи п |
| о.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>По |
| рдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном ур |
| и, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „ |
| астрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејас |
| ајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с ч |
| раховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене об |
| н је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</ |
| за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверн |
| воју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мр |
| ићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га |
| руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица |
| Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му |
| се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је |
| а да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у |
| p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а н |
| ке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пусто |
| ним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уз |
| пи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, прос |
| уте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разгов |
| .</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена |
| занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике |
| гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј |
| сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламе |
| отрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљив |
| и под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло |
| е човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице уст |
| абе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, |
| , и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један |
| у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ј |
| два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне са |
| долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду једа |
| о оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао |
| амртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гро |
| имо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум |
| >Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а |
| отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, |
| руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили |
| прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозва |
| дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били с |
| во с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних годи |
| вила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} |
| пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, св |
| су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само |
| бији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову сл |
| у између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука |
| да.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се |
| p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По ру |
| ао оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо зароб |
| е прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвеш |
| ачком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак |
| и мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских |
| Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухв |
| p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека аве |
| </p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво |
| туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пуст |
| ок је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута пр |
| он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не |
| неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а ниј |
| ања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашл |
| ио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.< |
| ахту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као |
| рко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али |
| .{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи: |
| је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако ми |
| био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није |
| био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за |
| зваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако |
| е, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа |
| ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане |
| олан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; к |
| што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спр |
| >— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!... |
| долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жел |
| , покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био в |
| о му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади |
| ј је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао вид |
| да је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наред |
| очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле п |
| о је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} |
| <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> < |
| о сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, |
| во трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу |
| дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако д |
| кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он |
| Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Пис |
| /p> <p>— Баш истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обича |
| а само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</ |
| е види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S |
| итање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и |
| еба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће |
| наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђор |
| ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помо |
| стољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, |
| сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то |
| нички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пр |
| рати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав |
| а, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека |
| а, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, |
| .{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњ |
| ио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разло |
| Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био |
| српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, |
| озивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за |
| а и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место |
| је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на п |
| е труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После ње |
| о дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће |
| зио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати |
| о Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно кре |
| ти о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно из |
| као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се с |
| а то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам |
| ави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, |
| ; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се |
| и да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га о |
| } Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да раз |
| и је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад |
| то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршу |
| лош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{ |
| а Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, |
| зговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било с |
| и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Кар |
| , људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да изра |
| чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони А |
| орила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце. |
| на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазо |
| и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих р |
| г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој |
| руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима |
| је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, |
| трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизо |
| еду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али |
| Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило |
| ко ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — |
| љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би |
| још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; чо |
| камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био |
| ледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но |
| је.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостив |
| овића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однет |
| ица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра да |
| Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или |
| опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазо |
| ви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{ |
| очешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у |
| па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, у |
| о.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— |
| знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је т |
| било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожар |
| амог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат |
| али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздан |
| ом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то го |
| аде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш |
| ћ подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, о |
| чепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p |
| мна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с |
| дмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Ч |
| е ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три |
| ска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађ |
| веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за |
| чан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам |
| етли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у ч |
| један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услу |
| ић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, т |
| сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запечен |
| а излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно ал |
| .{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p |
| ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му гл |
| чи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до |
| /p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо с |
| ком живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по за |
| како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по |
| о мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, ми |
| е тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћн |
| е и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она ј |
| ји раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма |
| лентије заслужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извој |
| рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кр |
| снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештин |
| исати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумра |
| Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових |
| Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије м |
| асне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах др |
| не.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чу |
| е видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџ |
| београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни. |
| Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, |
| и био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и дог |
| се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Ми |
| па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери |
| је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем |
| прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је б |
| ра, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош |
| а Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} |
| и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ |
| и онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p> |
| p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, |
| је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p |
| ма се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много пре |
| воје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хај |
| веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> |
| и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратк |
| стасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све ви |
| .{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" |
| ио округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио ј |
| и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио |
| ош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гу |
| >Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и |
| > <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? |
| адао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест |
| вање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже |
| е гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Не |
| оше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питањ |
| Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како с |
| плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређ |
| забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, |
| 9" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не вр |
| ад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме пок |
| енутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После |
| емљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</ |
| ко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро |
| тарцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало ка |
| трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто |
| највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на |
| рати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица ниј |
| друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима. |
| слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не |
| га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S |
| орђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да |
| аја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.< |
| чели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не у |
| ; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Ту |
| Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадос |
| ав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да пос |
| ао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Да |
| позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан |
| S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је |
| туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у |
| окаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека |
| им састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порука |
| <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира |
| љан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, |
| кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакв |
| ће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и |
| и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га |
| успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба. |
| мице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завла |
| , па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде |
| ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир |
| Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, ш |
| Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз |
| и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је |
| вице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако |
| жно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> < |
| е отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према |
| прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази |
| ега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би |
| би, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно |
| сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју пош |
| не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!. |
| <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио д |
| што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људ |
| да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Мил |
| земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га о |
| ушу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се ме |
| ицима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље |
| такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и муд |
| упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што |
| је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешт |
| исао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножн |
| , он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину зв |
| а длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!.. |
| ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се |
| и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о пози |
| ву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата друго |
| де даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Но |
| тала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — ре |
| а ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види к |
| иланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стаја |
| свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Т |
| ни и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се |
| з њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много |
| је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Т |
| , који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима |
| акве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговори |
| поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљад |
| бом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке д |
| а изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обеше |
| р већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му |
| га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош врши |
| рилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S |
| га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="10 |
| у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се |
| приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја пор |
| језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} |
| ољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је |
| чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са с |
| ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Т |
| ут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> |
| прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом. |
| видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала б |
| ично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо |
| шљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпо |
| се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и |
| беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, |
| у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама сво |
| оиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађо |
| соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што |
| и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се |
| ју, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хте |
| и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам |
| чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао са |
| > <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто |
| овор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљеног |
| личило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јаз |
| {S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, наро |
| Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да н |
| ко се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да |
| Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже |
| вавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му |
| тина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... |
| } Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој |
| та, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, |
| ст земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну. |
| <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одг |
| нам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да г |
| рчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, |
| ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је |
| ката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа |
| ве и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је ко |
| рачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p |
| et="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, |
| е је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слу |
| свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту |
| лош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе прија |
| је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црног |
| о погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога пов |
| гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за но |
| Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном дру |
| р слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је |
| еног злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га д |
| уну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, М |
| додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја |
| ="120" /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, |
| овека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га ос |
| главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих два |
| зговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахн |
| ве потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без гла |
| ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ће |
| зини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса су |
| ви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати |
| ра код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, к |
| џа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом оно |
| ти, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мор |
| и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво м |
| био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" |
| одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну |
| илош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша |
| ака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био ок |
| рска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом ј |
| могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним рас |
| Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад |
| ="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У т |
| олико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, к |
| е обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он |
| ђорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао |
| p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, п |
| ајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом вез |
| рду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око изврше |
| нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке |
| че Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, н |
| ма отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у гов |
| а уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му |
| ог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђ |
| као једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је оч |
| еће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не у |
| упао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини |
| На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чини |
| орђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} |
| му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се |
| ом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут да |
| м и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је |
| ти на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Кара |
| се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђ |
| запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" |
| о се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његово |
| омена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</ |
| .</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, |
| сле прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Нај |
| и пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрог |
| ворио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је |
| па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовни |
| учно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и |
| игра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ћ |
| јући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарн |
| ви се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је |
| ео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први с |
| ђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда прети |
| зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, п |
| кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гл |
| у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у |
| ио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: |
| Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ |
| а му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена де |
| орђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Р |
| плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, |
| де је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, к |
| ижа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан |
| салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда н |
| љуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво |
| же обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакш |
| адиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве |
| у је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, к |
| нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснам |
| ривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на |
| Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је |
| хао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се бук |
| осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом и |
| ић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спуст |
| ас на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Њего |
| ћи многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ. |
| уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је |
| ен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао ка |
| вало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка |
| о трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На |
| арода, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчк |
| ним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— К |
| био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, |
| е гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жера |
| учке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена |
| е хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо |
| н је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било на |
| и се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с детет |
| ко је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их на |
| на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили |
| држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је страж |
| е имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p |
| позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати д |
| у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето |
| као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, т |
| е вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Мил |
| у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и |
| рке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стр |
| зађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је ли |
| ао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице |
| а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је |
| о; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да ј |
| уни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо |
| Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају |
| ину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем |
| вање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош с |
| како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Су |
| ослове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како ур |
| ко му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом ко |
| људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су д |
| .{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који пут |
| ло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару |
| е хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, |
| Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да уми |
| ковци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније с |
| кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом |
| ти, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српск |
| балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, д |
| јих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да |
| а се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли |
| ило по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као п |
| о сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих пов |
| етлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече кру |
| вог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не са |
| наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе |
| човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> |
| воју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим меш |
| ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и о |
| а и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку уб |
| ина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успом |
| д мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре |
| лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још |
| /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле ле |
| ије он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно ш |
| угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би |
| ђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жа |
| незови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је с |
| није прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу о |
| мам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад |
| док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне |
| S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чин |
| воју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет н |
| пашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио је |
| , по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању па |
| редаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била д |
| био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он ј |
| p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих док |
| Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстр |
| и што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекл |
| попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас пре |
| де добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђеви |
| оја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то |
| вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им |
| и како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он |
| реко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Тур |
| гледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било |
| н сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, а |
| би у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ н |
| нство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S |
| воје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао |
| уги отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо |
| е, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да |
| ава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ |
| е стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сре |
| тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља |
| знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо мо |
| Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза |
| азрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш |
| ет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III |
| ио овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гл |
| Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и |
| ава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били |
| заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да |
| на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то |
| ако у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе оту |
| се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни. |
| су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би |
| смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да до |
| ош није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне стол |
| им пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год ш |
| араца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> |
| куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао |
| жио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и |
| његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господар |
| ан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао б |
| не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, |
| аш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање |
| p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А |
| де одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што |
| тишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одва |
| ачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да с |
| ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које |
| арићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је |
| а страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје |
| та тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу |
| здравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом |
| мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја са |
| о уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то м |
| рћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логик |
| ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе че |
| се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то |
| <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе. |
| из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи |
| гла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те поједи |
| еба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљат |
| бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема |
| тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, ниж |
| би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај почи |
| јам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и с |
| о никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бах |
| е, господару, био мировати.{S} Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај нар |
| учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, |
| и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска н |
| мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до |
| којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске ру |
| и, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало п |
| та сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — уп |
| </p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!.. |
| лога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од |
| и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч д |
| стаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким |
| у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно |
| збуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, сти |
| .{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, как |
| која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његов |
| Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.< |
| илоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{ |
| Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гос |
| боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да к |
| о су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазар |
| Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година |
| аквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у то |
| ште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине ср |
| рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он |
| p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико |
| усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане глав |
| , стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико |
| ба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски |
| отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су |
| и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, оста |
| зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје |
| а српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледал |
| уо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновн |
| гловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постарији |
| уги и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној по |
| тела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је б |
| чун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</ |
| ини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и |
| ли тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци н |
| ао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да |
| >На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти виш |
| и.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљин |
| ушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабр |
| хнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> |
| Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турс |
| о у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена калени |
| ат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човек |
| у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прст |
| нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју о |
| а подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и ве |
| ама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином |
| да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту П |
| одан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без меш |
| зна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пр |
| онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против ње |
| дњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса ј |
| у кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Ја |
| ка Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и б |
| <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека |
| оузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још |
| икако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као уб |
| ода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова |
| поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом н |
| покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трз |
| рали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен |
| уху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простор |
| вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Мило |
| гово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најго |
| извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђ |
| ужаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен |
| не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Мило |
| а, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун |
| и, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измири |
| етруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога |
| скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим |
| Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и |
| овор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада би |
| p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина |
| , и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај м |
| p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му ј |
| сли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горо |
| ...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа бо |
| она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављ |
| њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} |
| , па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне |
| Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, ве |
| ан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек |
| га њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић жур |
| ц кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрл |
| е и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом ки |
| алканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на див |
| > хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> < |
| вом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чо |
| нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, |
| особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на |
| о човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али к |
| га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио бра |
| ва побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно |
| ободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би |
| , крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано |
| е, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао |
| н стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисл |
| ајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошт |
| или <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и дос |
| е Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукави |
| ј капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири крш |
| кала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађо |
| посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држе |
| бљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе |
| е му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговор |
| Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на п |
| качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочит |
| спеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> |
| а Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума |
| ем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је |
| свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и в |
| сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p |
| господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни зна |
| ом млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их |
| ађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређо |
| лица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским |
| ="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; |
| часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:< |
| том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је |
| p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним ме |
| ше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем. |
| је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем |
| Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} П |
| лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црн |
| <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Круш |
| аска Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некак |
| преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од о |
| у; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменил |
| а четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и |
| се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом |
| 8. је март 1817. године.{S} Велика кава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и г |
| би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како |
| горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови |
| очито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши |
| имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> < |
| ве било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су |
| јка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, |
| {S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, т |
| ељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака на |
| м ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим среб |
| ледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати |
| где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 |
| агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе ста |
| овина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једн |
| на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да |
| на од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слобо |
| и си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стреп |
| } Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта |
| аву.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка дете |
| агића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање |
| огодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је јо |
| овори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, ла |
| за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве |
| лашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радо |
| о двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од но |
| е са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути |
| ли, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milesto |
| Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет тво |
| ао прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој |
| <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен |
| арод је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће м |
| дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тр |
| e unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива замагли |
| а заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, |
| ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог ова |
| Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучи |
| од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе ниј |
| ија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— |
| м пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало |
| ма заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја са |
| или и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан |
| лио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он за |
| на авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећ |
| овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.< |
| сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шт |
| ешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упира |
| о везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везир |
| чи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је |
| одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају |
| С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане |
| е деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења |
| је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз |
| е, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, доби |
| одило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N |
| не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек |
| у и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{ |
| пасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи |
| у, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа м |
| икола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа |
| .{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканс |
| јим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара с |
| Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђа |
| остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополи |
| <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто кру |
| су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, |
| угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турс |
| на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{ |
| ли су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је |
| су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној кр |
| бунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање о |
| об и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађ |
| ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господ |
| /p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од к |
| амо с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и по |
| сали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине. |
| осле 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су |
| им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, |
| а и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> |
| седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица о |
| уо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколик |
| разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи о |
| ја јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за трен |
| и мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се свет |
| здавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, |
| се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломиј |
| ећ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone un |
| прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит те |
| о да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти |
| че:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се ам |
| p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снаж |
| леда лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некак |
| та?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени пор |
| пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — п |
| кола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} |
| још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, у |
| ве у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу |
| а је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању |
| ици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да |
| , и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згод |
| ијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из |
| спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S |
| ине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске |
| S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонил |
| Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко с |
| тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кн |
| несу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше |
| ло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела п |
| {S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другом |
| и, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпураст |
| о — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем |
| лето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади и |
| on" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађор |
| нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у н |
| ло колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања с |
| 4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пре |
| си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га |
| одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица |
| како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако |
| адио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је ре |
| ном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез |
| реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке |
| авом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на с |
| <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" |
| да десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље к |
| да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде зна |
| арашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што о |
| а и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске п |
| } Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да тр |
| е један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти јо |
| тавиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од нар |
| их старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, п |
| јдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па он |
| Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезо |
| , и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жми |
| е говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити н |
| ута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па оти |
| хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чу |
| и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтеж |
| о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си |
| , послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, о |
| им пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па |
| че на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела д |
| ћу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошн |
| седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да з |
| > <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, |
| ао бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих раст |
| већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код ца |
| ло би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на ме |
| али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му |
| у крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срце |
| > их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја |
| српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио? |
| а каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњ |
| маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на |
| момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било |
| кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И |
| епаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То |
| тио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је коси |
| се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза какви су гос |
| лика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној оба |
| ошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, г |
| он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која ј |
| се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао свој |
| „Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош |
| и код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одм |
| замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе н |
| и? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Мило |
| и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лак |
| у сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили. |
| S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кука |
| ских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познат |
| енадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што |
| који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође |
| ез његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му |
| о, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> < |
| S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко заглед |
| другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка |
| е туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 18 |
| а коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јас |
| о је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто |
| и!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако це |
| ији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне и |
| лаву и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!. |
| ојну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим |
| а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар с |
| е, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи |
| ња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој |
| к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити. |
| Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и з |
| кнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господ |
| на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови |
| до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила |
| су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар |
| шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> ч |
| е и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на дале |
| > <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећа |
| на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе |
| била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне бо |
| ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и мол |
| својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудит |
| није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана |
| оју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце |
| уком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и |
| овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни пе |
| се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турци |
| гића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и бра |
| по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даљ |
| на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој |
| сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да |
| нског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли зак |
| један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше наро |
| дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, |
| он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— |
| чно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разга |
| но, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницо |
| ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се |
| лан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих вра |
| гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворен |
| зва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да |
| на мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и |
| здиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био об |
| свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула |
| творити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни м |
| р се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележ |
| ци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му |
| или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих бо |
| дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равн |
| ним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је |
| ана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео д |
| "164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање в |
| лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачк |
| бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако снев |
| је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ис |
| д, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је су |
| мо зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, как |
| али чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с н |
| Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много за |
| ледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћ |
| ов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Пет |
| осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину |
| право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, ка |
| е у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути |
| се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и |
| p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијањ |
| афа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је д |
| а.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али |
| да, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју. |
| дару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи. |
| дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p |
| ста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако о |
| .</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих |
| , Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо |
| жа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргил |
| о?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— |
| е на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине |
| де.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наору |
| и Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови |
| било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу |
| вати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Ми |
| ...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју |
| у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit=" |
| дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и |
| пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби за |
| вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна |
| у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља г |
| добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква мо |
| асалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут |
| ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не |
| једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква з |
| звици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су с |
| кидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађо |
| и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> |
| пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело пољ |
| да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретал |
| међу великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово деб |
| Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум |
| нез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и |
| пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту |
| и оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домов |
| са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ |
| лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини п |
| рили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако |
| кључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с |
| ачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испре |
| ну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове дво |
| , а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долаз |
| се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.< |
| ој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{ |
| , заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући ско |
| , прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако с |
| , који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — |
| з дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мањ |
| ворио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајт |
| вајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост |
| подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. |
| бразу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, |
| с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуд |
| го погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле |
| а нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек, ш |
| вни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне ц |
| бјашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године |
| а хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је |
| мах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и спора |
| гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе |
| сти, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>П |
| он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p |
| нако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и пр |
| рао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко |
| иже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, вик |
| аге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне с |
| ца.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p |
| на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причека |
| регове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} |
| да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао |
| а чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па н |
| говорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини |
| де, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</ |
| ђоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео |
| дном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Ми |
| зговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад ч |
| мо оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је нос |
| ат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се н |
| укић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дош |
| е с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p> |
| нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена |
| .{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалос |
| ’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.< |
| огли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за |
| омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранк |
| осмајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсја |
| о упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гл |
| атио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спр |
| је се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, |
| знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n= |
| а одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћни |
| саше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву |
| поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо з |
| шан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао |
| зотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.< |
| ему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посек |
| , сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, по |
| вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе |
| ици, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћал |
| султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући |
| и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи цел |
| пеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим |
| и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош леден |
| снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је гов |
| ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и о |
| његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца |
| да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обе |
| су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају |
| ијатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошт |
| вуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би в |
| ече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} |
| лита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мал |
| >— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних д |
| се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао в |
| рњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љ |
| о сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лон |
| и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ак |
| е да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћут |
| се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико вру |
| > <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и на |
| ко је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради |
| и, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што м |
| р Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдит |
| али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господ |
| тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине з |
| да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао. |
| с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један п |
| ко: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим |
| ошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге п |
| повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветова |
| а читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање с |
| звидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да у |
| а, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа |
| {S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борб |
| ову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од |
| љук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Ро |
| врши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности |
| све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није |
| сентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас ос |
| нутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p> |
| е емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигран |
| Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друг |
| не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сва |
| ајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дун |
| ју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве |
| па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и м |
| корном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јун |
| а паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље |
| пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" |
| лно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било |
| и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак |
| в шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била од |
| удна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређен |
| есту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике поби |
| ом оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} Т |
| и гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је |
| уњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом |
| ујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да пота |
| Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао |
| ма.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и |
| зили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о |
| е био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста к |
| уди, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали п |
| .</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверов |
| о што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, коли |
| у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — р |
| пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну |
| Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо р |
| шао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји доб |
| .{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп нач |
| бојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и |
| двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људ |
| зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као д |
| твореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то |
| попада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, ч |
| ушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} |
| о остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{ |
| м превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му |
| p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују |
| то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране |
| ју не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцниј |
| , али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће |
| рити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражи |
| дука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметн |
| све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се |
| ве ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, |
| рски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, б |
| очито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Руси |
| ицима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште < |
| целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље леч |
| н свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу |
| ега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве ј |
| тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе с |
| е радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варн |
| уде.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако |
| јући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) |
| човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу |
| олиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.< |
| ко било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је |
| Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио би |
| p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Бо |
| шта <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати |
| ево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у ко |
| , па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ок |
| угога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па ка |
| авде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но |
| код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. |
| а се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачн |
| ше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонити |
| и, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у око |
| еран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Мла |
| орђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да |
| т код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећ |
| n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како зна |
| би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да пад |
| оша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту |
| а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је о |
| десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</ |
| један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голе |
| о срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили. |
| ка аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичн |
| собито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и |
| трашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, |
| има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити |
| љиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако |
| а не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све |
| адовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је х |
| ратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја |
| осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, раст |
| Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али ње |
| управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиље |
| е хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд с |
| с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош неког |
| обљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би о |
| вати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље |
| ја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу бал |
| емље довољно је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски |
| ла поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак |
| ре бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и реч |
| е веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали б |
| агазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте м |
| леда у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао |
| >После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем ску |
| ећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако |
| земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онд |
| де шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само ма |
| омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за |
| митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се суви |
| мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ |
| а.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђ |
| свећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су из |
| зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колиб |
| о налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како |
| падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био н |
| аница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сеља |
| наднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{ |
| вечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке ц |
| и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их |
| х има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, |
| но; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапу |
| p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао |
| аковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подуг |
| о бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скуп |
| е трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одје |
| а и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испре |
| човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати |
| ана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што |
| ави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том прилик |
| ају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођ |
| веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Р |
| гово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се |
| уштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Ш |
| румом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} |
| ах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише |
| а памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени до |
| о целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, как |
| страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права аме |
| као бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у гово |
| рчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, |
| аја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош |
| епом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и гр |
| ејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цел |
| аји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано |
| ве издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти |
| у још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негд |
| страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобни |
| ијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прск |
| ају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> |
| песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је пес |
| , Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљу |
| аш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја |
| жи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се |
| за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја ду |
| х зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и с |
| p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па за |
| па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуд |
| се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не б |
| , па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје иск |
| ине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за брат |
| ће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p |
| о, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од м |
| дали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нар |
| ојим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" / |
| вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, |
| он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S |
| га сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим ок |
| долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви см |
| ко у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побра |
| у, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто дво |
| ка на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се |
| е, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како |
| како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо изв |
| и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње н |
| ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p> |
| у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној |
| на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не ди |
| рачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци |
| ештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У о |
| еним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као |
| арочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то |
| убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одва |
| че Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у доб |
| е у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и гу |
| е и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} К |
| рљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Кар |
| Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодб |
| ој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{ |
| дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Сед |
| штра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље ос |
| > <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега ви |
| о страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гле |
| рђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се м |
| ло видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је ле |
| Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао ка |
| еви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред |
| у своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки тере |
| нила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S |
| , а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диж |
| и баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћут |
| ла потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да друг |
| мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њ |
| азивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита располож |
| целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви срп |
| ава српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, |
| родне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; |
| лкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, |
| ршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прих |
| } Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столич |
| пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме под |
| досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као н |
| а мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој ду |
| х Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се свак |
| о и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да там |
| .{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И |
| свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну гол |
| , тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— |
| .{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и |
| ласт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} |
| р други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућу |
| т.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На г |
| ешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, |
| чне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и уп |
| кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да |
| аков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје к |
| ив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла |
| тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="3 |
| н је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне |
| турања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи коли |
| о самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај |
| е не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаил |
| а сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити а |
| Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај |
| ао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чу |
| оше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било |
| гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је |
| у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да |
| } Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма |
| и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођени |
| и народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чин |
| игурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дану |
| } Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из у |
| Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право |
| био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су |
| се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да с |
| ио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га |
| је.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, М |
| не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја т |
| а земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша. |
| ојим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи н |
| његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе |
| о је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим |
| ли њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, |
| 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, |
| >Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарен |
| Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирује |
| се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и пола |
| Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— |
| онимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} |
| а који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све |
| {S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту ви |
| као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо |
| вари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Упра |
| уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе |
| , широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, |
| > <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бе |
| подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош |
| ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зида |
| ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, п |
| га милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као |
| агићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где |
| н.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки |
| се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђел |
| <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} |
| рђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је теш |
| а баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли обла |
| једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да |
| 287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави |
| и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо |
| за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које |
| у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош |
| } Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод |
| ји није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на |
| жности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p> |
| Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео да |
| си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што н |
| учивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, |
| ранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради |
| је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, |
| веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су зав |
| и без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће |
| рнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, х |
| а, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак над |
| од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, |
| мо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{ |
| страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и |
| во као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га пог |
| и на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, |
| кови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом |
| што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо по |
| к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не |
| ем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом це |
| а у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама |
| ста биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На сам |
| p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај |
| га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге |
| кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. |
| ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чу |
| ано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све |
| > човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Мил |
| ви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом |
| краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и |
| напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, |
| ише света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране |
| околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То |
| евољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа |
| а наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна р |
| ини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређива |
| се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута |
| тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и |
| издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је |
| је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне про |
| , да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се з |
| овићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету |
| иља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак о |
| н је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтал |
| блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час |
| разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му г |
| о тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</ |
| баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о сво |
| заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под сво |
| као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих ша |
| удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отво |
| ову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем р |
| морну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим обра |
| ко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, М |
| ону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и уко |
| има заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сух |
| } Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.< |
| стојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата |
| ајбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина т |
| обро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{ |
| м, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај |
| је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи јед |
| ресто букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи |
| p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме ш |
| а својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде |
| гом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже м |
| м.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зави |
| у.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета |
| ет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у |
| Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима доче |
| ене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври ц |
| мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му |
| а жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, |
| ом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p |
| војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да |
| .{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћ |
| /p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешк |
| ко некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рог |
| говору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би |
| ду је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то пра |
| под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна |
| трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао |
| оге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како |
| ма ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се вид |
| узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, св |
| ложи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрет |
| опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и |
| ци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је т |
| е главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а св |
| еђу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</ |
| је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на кост |
| е земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} За |
| , однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију |
| тојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овак |
| елесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у |
| веста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез п |
| кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко ц |
| га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао. |
| ко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, бол |
| Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме мака |
| и:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује |
| тпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна т |
| ратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О бо |
| драци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за ч |
| густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад |
| е.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружан |
| вали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које |
| јазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две |
| било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млад |
| ла, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и под |
| p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису ра |
| косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући |
| а свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђ |
| аха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за са |
| он, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели б |
| омни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном ви |
| састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Беогр |
| „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је раш |
| , као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслони |
| Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији ч |
| кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због оно |
| свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, бож |
| ема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са ко |
| разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види |
| рсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера т |
| д онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена |
| рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као |
| >— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече гла |
| пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покр |
| м, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нек |
| е слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради |
| рпска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и |
| {S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, |
| затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, пор |
| погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све |
| лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није |
| срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз |
| ти.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онд |
| ине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби! |
| е после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми см |
| едан од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала гр |
| приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира вел |
| едну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозо |
| гов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознат |
| e unit="subSection" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље |
| одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош о |
| з гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су с |
| , одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њ |
| е српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: |
| им послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, |
| ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађ |
| да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила |
| при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цар |
| и смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на гл |
| аписано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, |
| дстави која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки зву |
| озорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао |
| ога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — реч |
| хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као |
| моћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и п |
| не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разгов |
| ох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцни |
| та, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога |
| ише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних |
| же ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбор |
| г зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угас |
| и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="24 |
| е пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађор |
| том горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, |
| јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узја |
| ти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили |
| ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога |
| то на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише неш |
| позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже |
| у Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсе |
| атан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа |
| им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога с |
| ама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је |
| угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде он |
| .</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га |
| , бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, ме |
| за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења |
| , а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да |
| ропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држал |
| ли би га као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај на |
| слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— |
| че његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од сви |
| асланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и ка |
| мовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Стариц |
| о би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред |
| та уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космај |
| одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача прес |
| ана, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стој |
| е је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила |
| гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пре |
| о већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све друг |
| ан од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је |
| тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} К |
| </p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламе |
| етар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} |
| .{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно |
| Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, бр |
| гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је б |
| део је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одм |
| раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, н |
| и, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила |
| о нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и бу |
| ара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — дола |
| још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се |
| , тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разгово |
| гледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће м |
| Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хт |
| во Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је п |
| ија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже с |
| 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Ауст |
| висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило. |
| и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, |
| старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод |
| осао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, |
| ш се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће г |
| више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је н |
| <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да н |
| а брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га |
| бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Он |
| хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пре |
| е овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом |
| метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по пору |
| дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају нес |
| неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађ |
| у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али ј |
| то, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p> |
| ислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не |
| p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти |
| се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да по |
| илом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како |
| а ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи. |
| ре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— М |
| о, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што т |
| ад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије н |
| <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као |
| ту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном ум |
| .</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и |
| знао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</ |
| Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна бо |
| не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти |
| издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да је |
| те се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам |
| p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је |
| н према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељ |
| о најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} |
| Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по д |
| сли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах |
| ш онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку |
| Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било да когод викне Анту, а да ја |
| аду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полици |
| S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... |
| е Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га |
| трага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и |
| , где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду пр |
| покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — код њих није |
| ку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бу |
| ског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је побед |
| ре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући гл |
| а шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После те |
| ога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дар |
| ватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа на |
| муца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али п |
| да, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Г |
| ници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни ви |
| љу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је |
| та не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће с |
| ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозг |
| ији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богм |
| буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњ |
| а доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа о |
| ти амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста маг |
| ез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето |
| такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и д |
| ћи широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред |
| чна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући |
| унаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски |
| тову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки ко |
| у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p |
| једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме |
| едну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости |
| з мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колиб |
| ну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потај |
| а да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Т |
| ти.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш |
| вало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак |
| деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била |
| нуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и |
| ама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а о |
| рио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановим |
| е у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стост |
| 1" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској |
| }Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисан |
| твар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subS |
| Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав |
| народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпо |
| штао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваљ |
| ше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за |
| а је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да |
| д мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то пост |
| којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде |
| то тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове г |
| Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, д |
| ји је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је |
| арађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи |
| тињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спе |
| се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе ј |
| рпског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <fo |
| оје одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два све |
| своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова р |
| оће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посла |
| у једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били |
| је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати |
| д тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове де |
| Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ах |
| левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обич |
| {S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види ка |
| ед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што зам |
| ске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лак |
| дметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без л |
| ившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика |
| и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> < |
| српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски ем |
| а сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се д |
| ла 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то |
| е, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ј |
| зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају. |
| ли.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погл |
| о, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се |
| е убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само |
| спеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну |
| ко <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да |
| и родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се г |
| онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари кра |
| Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћив |
| о ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осу |
| е у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале. |
| И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штур |
| {S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како о |
| њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до по |
| ију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ного |
| о Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио д |
| шина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаре |
| падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се укло |
| ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| нда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама С |
| јао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење |
| задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као |
| ри ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правич |
| ection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у С |
| ?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у |
| ква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> < |
| има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао |
| човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>П |
| старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, |
| утим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Палан |
| дем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец д |
| е, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S |
| ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар |
| >— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он |
| е и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам |
| рата на колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страхови |
| би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући с |
| bSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Ј |
| само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести |
| е од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познани |
| пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је св |
| ор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је за |
| /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један друг |
| аде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а са |
| диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по ко |
| Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они |
| рад, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> < |
| итањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са сту |
| его дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече |
| пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више зала |
| м ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дас |
| лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> < |
| идети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч ко |
| зио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му |
| ују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Д |
| д угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код |
| } А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога шт |
| , да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгић |
| опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и |
| воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака |
| ба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много |
| аче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} |
| уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и уда |
| отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископао.</p> < |
| ђаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена |
| е као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне |
| ведајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе |
| p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез |
| а скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био преруше |
| ам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Кар |
| и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p |
| се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту ра |
| добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преград |
| а мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазил |
| ополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и пл |
| p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, |
| е и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аус |
| угих.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и |
| рдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа са |
| магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> |
| заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најн |
| равања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, |
| .{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и |
| а ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару |
| три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној б |
| огу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу |
| вучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.< |
| о је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били |
| .{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ва |
| цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је го |
| {S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска ца |
| брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунатор |
| ша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при |
| ри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара р |
| е сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта |
| ти — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају |
| и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те |
| атру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну |
| е могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир вод |
| су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па |
| чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мо |
| њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом бу |
| ад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош ств |
| , на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога јед |
| ад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и |
| а више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" / |
| тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против |
| да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то ок |
| p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се |
| су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцим |
| ом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше срп |
| Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павл |
| чврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Р |
| сан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласк |
| ти Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Ка |
| p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу ч |
| положење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју |
| излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</ |
| била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда |
| е ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде |
| {S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духо |
| а врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.< |
| је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине л |
| је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се ос |
| земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме п |
| обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и |
| свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у |
| вију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још |
| народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може |
| ливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију |
| и изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени |
| ранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> <div type= |
| шена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може |
| тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у |
| као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословен |
| они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </d |
| ахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев т |
| и дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша |
| .{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као уз |
| и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} |
| ју!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па ј |
| ију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у |
| азнобојни колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећ |
| , а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитар |
| едставници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени |
| , а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим н |
| е, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти |
| ично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код |
| о му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и |
| свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали |
| илично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопас |
| уркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како тре |
| рана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би |
| и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди жи |
| ако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" |
| у осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била соверши |
| ети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод |
| е устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, |
| е сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пош |
| , и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад |
| славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако с |
| уди да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га |
| очекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, |
| и сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта |
| харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје к |
| .{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често врши |
| е с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај |
| ш пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11 |
| ка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тре |
| чунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути глас |
| ао редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цин |
| о.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, ју |
| боде у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и ус |
| Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико |
| највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</ |
| розовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страхов |
| ате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском |
| ђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се гово |
| аршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево ов |
| је куљао дим, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби. |
| у иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, сна |
| а удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледа |
| ро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на ко |
| ра, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис |
| ај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква з |
| ад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> |
| густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљ |
| која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош по |
| Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и |
| уди.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с т |
| њају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њ |
| и јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди |
| рицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу |
| >Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, |
| ше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} |
| p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наско |
| је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да ј |
| и је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну |
| им ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљ |
| Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна про |
| е диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све |
| а да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мам |
| од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре р |
| 6" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, |
| оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет изби |
| егова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра |
| молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и у |
| ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он |
| и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже саха |
| магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањич |
| а и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, |
| приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже |
| стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би |
| <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред своји |
| је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас |
| дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака оп |
| н шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песм |
| пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нек |
| то темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, м |
| да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним г |
| .{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и т |
| бро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске пр |
| имове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништ |
| е бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једн |
| ленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људ |
| да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводам |
| е може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да |
| ђорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте в |
| едну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за |
| више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких за |
| нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да |
| ћута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, |
| оступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевн |
| тао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подн |
| ица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185 |
| завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и р |
| вица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отвор |
| држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти с |
| илично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</ |
| угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадв |
| повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изл |
| нај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се в |
| појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам |
| шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на кој |
| :{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне б |
| ет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и цар |
| /p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је М |
| > <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђ |
| те ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да ј |
| а спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи |
| успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јав |
| водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, |
| ијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима |
| дајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед |
| лија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу |
| пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он |
| кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једин |
| аво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побрати |
| ри што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дам |
| бити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам до |
| } Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; з |
| војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је |
| , мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну во |
| у, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ |
| на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пре |
| претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с ост |
| о критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пи |
| азнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, |
| у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни |
| , који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили |
| > <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и |
| и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S |
| е, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију |
| што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна |
| ће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пишто |
| оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џе |
| ке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, |
| млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их на |
| ижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је о |
| ти, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева д |
| ста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <div type="cha |
| сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> |
| аља крвава глава мога најбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти б |
| иви у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почињ |
| ала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без дру |
| игне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било ср |
| дбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb |
| се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} |
| ло сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако. |
| ти те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума |
| зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; с |
| и могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, н |
| знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кн |
| е је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече м |
| Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породи |
| за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело с |
| ла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговор |
| д поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није пок |
| ле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, чет |
| Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви |
| ди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране њ |
| зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још по |
| су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} |
| ј се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је ув |
| и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверав |
| } Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о |
| ет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначк |
| својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечан |
| његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румуниј |
| {S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у ср |
| остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече |
| ошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да |
| тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, ко |
| човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља |
| ом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му |
| ломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру |
| едиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То |
| ом ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, неви |
| е Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук |
| е наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и |
| p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И |
| ..{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти |
| оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лисовић, чо |
| ако да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим бо |
| е!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако |
| умрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Мило |
| ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није |
| оже рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изр |
| откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захи |
| па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му с |
| би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, |
| иоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје |
| о склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махо |
| е преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код к |
| е проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочић |
| лити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се скл |
| ио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од чо |
| водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, |
| д мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованије |
| и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа н |
| све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и мало |
| на, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S |
| мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље |
| абијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} А |
| на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p> </div> <pb n="49" /> <div type="ch |
| ојединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напа |
| ло све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако до |
| цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена луп |
| ћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хлада |
| ата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до |
| не жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p> |
| а трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — пр |
| ј су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племе |
| и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном прилик |
| код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Кара |
| о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су |
| е.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милоср |
| скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече |
| и се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> < |
| оме што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време бун |
| и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да |
| и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади |
| плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и т |
| , и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од јед |
| , књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само |
| } Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" / |
| казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у з |
| , што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума |
| циском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — |
| {S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено |
| ити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници из |
| искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} |
| > <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души |
| сле тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из |
| врогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа |
| их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остај |
| дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, |
| коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио |
| моран и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадно |
| њу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} |
| оростасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаука |
| рађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђев |
| био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша к |
| зином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењањ |
| нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврш |
| тре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два т |
| смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} |
| и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Ст |
| отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је з |
| м, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе на |
| озима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узал |
| име би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тр |
| умом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега р |
| ула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} |
| али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја |
| само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> |
| ној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз при |
| а махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У |
| обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио там |
| леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у |
| ају, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за други |
| сну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају |
| е чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова |
| купљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</ |
| е био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распириш |
| !{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сим |
| руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</ |
| и кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, |
| у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опе |
| саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара |
| ице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за дла |
| >— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вр |
| јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба у |
| рђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре |
| ме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од |
| Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђе |
| шта доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњ |
| е био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; н |
| дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили с |
| и.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, п |
| сртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова |
| ли да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју |
| ко они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту |
| нцу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако срет |
| дузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после |
| једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодн |
| а знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје |
| ога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гл |
| ли руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си |
| аучили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећ |
| ојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја т |
| ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Ја |
| {S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад |
| о.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао. |
| ога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас |
| > <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао ц |
| има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" / |
| елазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нек |
| на.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, ал |
| екиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти |
| ка буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепа |
| а су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из о |
| туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту |
| чно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у |
| ас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и |
| и се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима пад |
| чувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише дан |
| воју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Не |
| песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао |
| праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо п |
| његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још н |
| S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако |
| сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да соврш |
| , оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је сра |
| клонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у |
| неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију к |
| е добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, |
| >— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљун |
| ст над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне |
| а назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола |
| S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред о |
| но трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога теш |
| осла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао |
| редузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изасл |
| Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у |
| Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица н |
| е се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим |
| а њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у б |
| овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазв |
| изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па |
| арађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било ј |
| ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на |
| о, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је ис |
| се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште |
| воје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостој |
| осле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити |
| ећ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни |
| Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош с |
| ц, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве про |
| водио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је |
| говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} |
| , чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; |
| егова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети |
| ополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећ |
| у Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради |
| одара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби в |
| прави...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друг |
| како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добр |
| <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само |
| као оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то |
| </p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{ |
| ебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда |
| отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и доб |
| н Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив |
| а није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је љ |
| ам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је |
| ме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се |
| е веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То |
| оше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тр |
| </p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био |
| а су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузима |
| ао жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} |
| <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} А |
| х ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, шт |
| Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан се |
| S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А о |
| д други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и пр |
| д овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себ |
| ече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и ду |
| !...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је упра |
| бори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, |
| ве млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа |
| ицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чел |
| атељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми |
| лне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога |
| ува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти ја |
| не спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре кр |
| аранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привук |
| Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те |
| ри и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други |
| д колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне |
| има и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> |
| n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утек |
| ...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава |
| овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао т |
| оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео тр |
| као и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод д |
| гу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканс |
| стре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је |
| на радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то по |
| зећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на |
| има четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стр |
| броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове |
| ири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезан |
| а погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су вер |
| ком одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена с |
| ли и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смири |
| зове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради |
| ске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна отку |
| арити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за |
| на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађор |
| ...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} З |
| н сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али т |
| утао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са |
| рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебел |
| механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлиј |
| се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога поврат |
| да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се с |
| } Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бира |
| м Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости сво |
| било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред |
| “.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> |
| дсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега це |
| јао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчеви |
| гов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић |
| воје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан н |
| e xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од |
| уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да |
| ладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се |
| инулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку |
| а, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад |
| очитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Ву |
| рваво дело.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову |
| треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти пре |
| најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани по |
| од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту |
| писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрште |
| а се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му |
| јица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади так |
| јој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре |
| осни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, |
| ог човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само |
| ека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је |
| врши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезв |
| к они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доц |
| а и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар |
| даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, |
| /p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваз |
| ђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне |
| о се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а |
| говори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћута |
| се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд |
| зо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урлико |
| обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен нап |
| је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врат |
| мци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад б |
| ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је |
| о ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а ова |
| > <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па |
| ћу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред башт |
| разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не беј |
| Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, виж |
| -Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђ |
| p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и им |
| ; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер |
| потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала бе |
| па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одг |
| ош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дај |
| <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се д |
| ти благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој |
| е био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, |
| илним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</ |
| последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни |
| ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехо |
| нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p> |
| и књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у |
| раја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад |
| великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би |
| } То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоме |
| ошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он |
| не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови вез |
| кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој |
| ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шу |
| Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас |
| ну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управ |
| зак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред вези |
| илош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока. |
| сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утиц |
| ало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једн |
| ш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> |
| {S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот тр |
| своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају |
| прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изне |
| Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе |
| тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред |
| е стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при |
| конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно |
| раћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на ч |
| во вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше |
| под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале |
| и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно на |
| ш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника |
| таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, г |
| дбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, |
| лаву Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку да је |
| трана и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под бог |
| S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе |
| еда у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу на |
| еч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога к |
| пореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније |
| и мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрх |
| не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога |
| } Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то н |
| Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на До |
| то је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије |
| ем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђ |
| тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама |
| ати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ов |
| то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он ј |
| а време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан и |
| ј кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, |
| са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђ |
| Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око |
| — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградск |
| е, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити |
| ину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не д |
| {S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} |
| е наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим наг |
| в начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зн |
| од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породиц |
| кнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главо |
| их пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људим |
| е бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њег |
| ушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју пор |
| вор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S |
| „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весеље |
| о мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; |
| > <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и д |
| колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био |
| сли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву |
| и прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде |
| а својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку |
| уд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опш |
| после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих |
| е обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да |
| кну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече |
| седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде угл |
| у седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и |
| још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не |
| не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи |
| лугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оли |
| Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изну |
| елики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов |
| о ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћу |
| чува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у ј |
| који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму пис |
| ље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> < |
| кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је |
| ез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори ника |
| .{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се с |
| , и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не с |
| а се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто ма |
| одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и |
| лош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и |
| 00 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод уп |
| ратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали |
| седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се |
| ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" |
| у заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде из |
| захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.< |
| {S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по ови |
| ала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Ни |
| е укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> < |
| Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| м коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цу |
| са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Ка |
| и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четвори |
| у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је јед |
| и он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> < |
| нтом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око се |
| и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и |
| ести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> |
| но писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писм |
| р Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (пис |
| о, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометњ |
| е воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час |
| а сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио |
| рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта |
| тра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} |
| ежје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је |
| шком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што |
| шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је |
| е пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? |
| аш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не исп |
| у.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али |
| , нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри пос |
| е прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда |
| је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо |
| и, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја |
| ри:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од |
| ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогу |
| од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не |
| гло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин повед |
| , али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе |
| ивне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" |
| се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био зас |
| инили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари ца |
| говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} |
| угљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да |
| тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики |
| ош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде |
| ви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште |
| е врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од |
| није: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, им |
| ло макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да бла |
| } С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и неред |
| рђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку и |
| ја, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> |
| мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17 |
| не молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, |
| Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чоб |
| нам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и |
| ењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и |
| у народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благона |
| отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу |
| е бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирн |
| дба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљ |
| ли ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљи |
| његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је |
| ечно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа |
| и може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађ |
| ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су |
| а двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћа |
| Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем трену |
| Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја |
| м правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Мило |
| 55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли в |
| не официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде |
| p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џ |
| ти ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и В |
| оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахир |
| Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који ма |
| крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми |
| својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твој |
| ћ и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би м |
| си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човек |
| ену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и |
| ица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target=" |
| и се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане |
| Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пу |
| те главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па |
| орђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се |
| разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити м |
| верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме |
| света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне главу, да прибере |
| оре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Тур |
| а дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да |
| и им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке |
| е сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пр |
| и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— |
| вору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, |
| ар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су г |
| Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над |
| акао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао |
| лазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За с |
| и што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били с |
| били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би |
| е ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнак |
| во, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, |
| ји, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би |
| памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену |
| године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су ост |
| ајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жало |
| љи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S |
| p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата гра |
| д и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је д |
| Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и |
| езиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би |
| шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним |
| те ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, п |
| ом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на ов |
| рмати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту |
| од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пра |
| чем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста ј |
| њу, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага |
| ата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> |
| исали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовн |
| како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет сле |
| а преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се |
| ћ и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би |
| то се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а зн |
| S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Т |
| аш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прог |
| аљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с |
| у курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те кал |
| о, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни |
| и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да |
| вде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напуст |
| у шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само а |
| свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити |
| за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех |
| али да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали |
| моћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без па |
| ашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но д |
| ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Ма |
| а скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу |
| име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамас |
| ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n |
| ; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша |
| једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је мо |
| ови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и |
| сподству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата |
| На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планут |
| S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега |
| ождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српс |
| арим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумру |
| поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с цар |
| су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се |
| к, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи |
| својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна. |
| може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђо |
| — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто з |
| зук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих |
| а се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом |
| {S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и баро |
| ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њ |
| о живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако и |
| срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља |
| то, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само |
| о.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из |
| тати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располаг |
| е имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <milestone unit="subSection" |
| о су били представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу б |
| ојсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ |
| ало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се |
| везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне |
| се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њино |
| " /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан н |
| а Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n= |
| ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом бл |
| е, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <mi |
| мовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} На |
| је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело дове |
| требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према располож |
| метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у |
| во сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Тур |
| алкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају |
| илике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се |
| ежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога ук |
| вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе |
| лашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} |
| тање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ст |
| шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ |
| енога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до са |
| њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не дад |
| им су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже К |
| а.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, |
| чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су |
| оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће |
| је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву |
| да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао ј |
| народима и државама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци у |
| у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p |
| вање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, |
| и, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се бав |
| то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорн |
| и по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални |
| а као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мис |
| вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо |
| чити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас об |
| уке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, закло |
| , при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу наро |
| ке царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био |
| ахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народ |
| го; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црн |
| /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао с |
| {S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити |
| е преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народн |
| слове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гости |
| д Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађор |
| а у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој ј |
| о, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ра |
| а ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и |
| ала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошт |
| вао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чи |
| тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму |
| е, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, не |
| ш бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је |
| уштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја |
| кло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и |
| оспоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, к |
| су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплинован |
| војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне |
| ивети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У свом |
| ног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, ил |
| трани људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, |
| ха буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдави |
| ари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило ј |
| </p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих |
| „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили |
| оје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у |
| мо они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други неки. |
| вој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — бић |
| > <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у |
| окрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те |
| е српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са с |
| ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба |
| } Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обеле |
| потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби |
| ст смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глав |
| брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим |
| ђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало |
| по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим г |
| пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је |
| да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, т |
| искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су г |
| ије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ниш |
| убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!... |
| вичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и з |
| ви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он с |
| да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, о |
| потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са |
| и, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци |
| даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и наде |
| вде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а о |
| аса може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селим |
| .</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби |
| гу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбад |
| заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да |
| 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнућ |
| чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико |
| е дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се пос |
| аузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више ве |
| или су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да с |
| !{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Т |
| хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу |
| е се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, т |
| д Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и з |
| да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезов |
| ута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад |
| што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове раз |
| у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њ |
| и.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с д |
| ишта да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих ста |
| буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за м |
| кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто под |
| се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и |
| влађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи |
| а Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p> |
| ашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављ |
| е опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и в |
| ластима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да с |
| Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по |
| бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи |
| ћи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива |
| н и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаља |
| је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак ко |
| је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима б |
| а више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{ |
| ма је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне с |
| руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забран |
| о као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био ч |
| педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младос |
| чао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је К |
| оде уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњо |
| Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадо |
| арађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка |
| обито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два с |
| у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом |
| ађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} |
| е везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, |
| амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је веро |
| а последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, |
| ругом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и о |
| је ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас |
| ио у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову |
| ка овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Ма |
| еба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту |
| ају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко |
| у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је |
| м.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интере |
| и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему |
| тама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако на |
| чкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Мавро |
| о уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмља |
| , кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа |
| и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прва |
| а га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је лично одговарао за резулта |
| </p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Ка |
| е цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје |
| лаве двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први |
| али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да |
| а нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји т |
| уштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су |
| лавом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не |
| ругом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они ре |
| рачак изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам |
| ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ови |
| амо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су во |
| ара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било дв |
| о реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то |
| лтану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући це |
| бегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну ду |
| да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекал |
| нка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S |
| уди пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и |
| а смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим |
| ало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смет |
| како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли |
| ад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p |
| напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјак |
| пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиром |
| р, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ра |
| ју на нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме |
| ља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што |
| анцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу |
| стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се мор |
| да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је |
| ? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри |
| лазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} |
| /hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ |
| Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да |
| било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тира |
| и, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} |
| се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p |
| што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он |
| еб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и |
| > <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне |
| .{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Др |
| ветина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и св |
| и опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мр |
| су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли г |
| >Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па |
| а подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чин |
| преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито |
| нске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али |
| при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, |
| чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало |
| n" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију |
| а крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му |
| кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p |
| лош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светл |
| , што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли |
| ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Мило |
| ш се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби ч |
| мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија |
| мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам |
| де онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> |
| м лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тел |
| бију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које ј |
| ше!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слобо |
| владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молер |
| рђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се |
| из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке |
| да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају. |
| слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратњ |
| тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да иза |
| триотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</ |
| ола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Сими |
| за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавил |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је |
| амбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук |
| коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију с |
| ариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди |
| оручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — |
| а траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло |
| ерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, го |
| дери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се л |
| но у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и |
| ед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џел |
| — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао |
| велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280 |
| случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове |
| к човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у рук |
| а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од |
| епоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у вр |
| е изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је по |
| гу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и поч |
| а.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађо |
| разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је из |
| аховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда прит |
| , а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ... |
| н с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је |
| арија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати |
| у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била ре |
| ваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ! |
| звршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Кол |
| ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ет |
| ћем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче о |
| но и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце |
| ц подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез |
| је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђ |
| расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>В |
| летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около ви |
| , и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно уна |
| Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове |
| и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива ст |
| Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен ј |
| аји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде |
| све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокј |
| а жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласа |
| иште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светин |
| ле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на |
| орђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би х |
| е сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк |
| Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p> |
| сле обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош |
| на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко свак |
| ио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— |
| — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез |
| рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да и |
| мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не |
| о да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио |
| ђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спре |
| главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив ј |
| штркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како |
| да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђ |
| ми усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, |
| младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи ка |
| њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци |
| Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротниј |
| авом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро |
| ="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а з |
| потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао |
| то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ би |
| учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина |
| пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски зана |
| да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква по |
| у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушк |
| речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дука |
| лим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта |
| где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се бав |
| је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину |
| их страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви еле |
| му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују мног |
| немо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми ск |
| орђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терл |
| .{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је |
| решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо |
| /p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, |
| и, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца |
| уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнит |
| утак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога. |
| /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није |
| ко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p |
| шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да |
| /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и ве |
| се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнат |
| p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари рат |
| па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда ј |
| чке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Дра |
| у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на бедем београдски одак |
| има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије |
| незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову |
| >Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче пре |
| се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и |
| а два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њен |
| ровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тр |
| то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић |
| морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију |
| ваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Го |
| к, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога |
| хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и |
| е обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> |
| е с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра |
| ити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— |
| Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру |
| уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он јед |
| е Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S |
| лажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа! |
| болујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не сл |
| тно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више н |
| </p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевн |
| а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо |
| а, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у |
| тљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и |
| , овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрет |
| егдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српски |
| е дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно |
| дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако |
| топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наш |
| а одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претв |
| х једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p> |
| тражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Кар |
| да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба д |
| ат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а за даље да се |
| , а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је води |
| бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јав |
| пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд и |
| ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне нар |
| ној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима ср |
| морити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застад |
| Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, |
| или. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Дра |
| овору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто т |
| ик, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српск |
| е мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда он |
| емо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! |
| била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n=" |
| Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у |
| ш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не б |
| иби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купи |
| после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништ |
| отина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у дал |
| ом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било н |
| момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе |
| коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у рук |
| ед коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непознат |
| и Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола |
| глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео с |
| вао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овд |
| део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њ |
| орено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из |
| путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност з |
| ом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одо |
| који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору |
| рај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао |
| рђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бав |
| и је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај |
| што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова му |
| личицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после м |
| поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да |
| p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био на |
| да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} |
| S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} |
| ојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама. |
| како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изглед |
| је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Ка |
| Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад при |
| а Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом пог |
| н из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунто |
| е молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p |
| Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па ј |
| осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} |
| сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p |
| ства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спа |
| неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на н |
| хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Та |
| S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо го |
| вање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Па |
| је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људ |
| уком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божиј |
| вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пож |
| а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом |
| о у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и леп |
| чка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој к |
| Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће |
| .{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</ |
| м трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, ка |
| а ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујиц |
| понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пр |
| видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, ка |
| нтине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору |
| брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва он |
| е ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нек |
| Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p |
| и, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га |
| , ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест. |
| ва, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам досадише п |
| то се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуња |
| по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је |
| <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све ш |
| ајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љу |
| ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако д |
| с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада.. |
| к <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе |
| ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Меленти |
| Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <p |
| а средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несв |
| протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо ла |
| тичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих |
| укнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ниш |
| је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послов |
| тња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, |
| вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> |
| х оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на па |
| би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто л |
| који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и |
| одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту к |
| је, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који |
| кага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски пл |
| нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове |
| — Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријат |
| читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залог |
| му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља врати |
| лостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањ |
| аца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим п |
| ја Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, ве |
| убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безб |
| рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> |
| подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква ист |
| рати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком |
| мишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све с |
| ају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породиц |
| >После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађор |
| вихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србиј |
| к се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духо |
| а све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, |
| н, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцн |
| же, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле |
| а сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</ |
| како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем о |
| јде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто |
| ла и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је б |
| ледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чола |
| уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари |
| ивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотл |
| тио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> < |
| и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гуј |
| ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикриј |
| ако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је |
| у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти з |
| утра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бој |
| ш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулум |
| гнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакуп |
| ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе ј |
| а зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде после мен |
| ко да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје догл |
| боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововим |
| че Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то |
| о као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Срб |
| ћ Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је с |
| рова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па пов |
| влету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, са |
| из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнул |
| лим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да |
| и украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турс |
| А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме мог |
| ски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље |
| осле, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он ме |
| рпска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљ |
| ите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете |
| зо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је |
| се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но д |
| p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} |
| а.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се |
| да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе ј |
| но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете |
| братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с на |
| ас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огре |
| ему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учиним |
| рају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је |
| дина заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склони |
| воје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом |
| е доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они м |
| е ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта |
| м друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговор |
| силе, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> < |
| о се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учини |
| е као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је ње |
| лазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се |
| оложењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново |
| бро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих н |
| упао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код с |
| аву слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — |
| те хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ н |
| ека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви |
| аш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мун |
| трани.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но |
| овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножеви |
| — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ј |
| имо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њ |
| д у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко г |
| а, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше |
| , виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте |
| су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, |
| та до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња тур |
| о.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице |
| а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Ми |
| уги, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш кр |
| другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргује |
| .{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичк |
| је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, |
| балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се с |
| лути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, |
| и Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска к |
| истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али на |
| Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако |
| енути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накос |
| , особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. пре |
| ам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће тре |
| о су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега |
| стима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече |
| људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре ш |
| Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем мест |
| крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, и |
| пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, ту |
| али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се м |
| кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устад |
| имо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, |
| д цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана |
| ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Д |
| ишта се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња |
| ветим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости н |
| овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те н |
| из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румун |
| према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, |
| из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо |
| се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру |
| pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од |
| дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе. |
| замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта |
| етерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све |
| ања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је по |
| пустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош. |
| кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица беј |
| и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хл |
| отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за п |
| ци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{ |
| продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био прек |
| е свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Ка |
| еде и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Спољ |
| а и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима |
| аш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} К |
| већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре |
| иле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јова |
| и?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас ба |
| њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он |
| ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је к |
| ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све дру |
| с.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за кр |
| у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о кон |
| да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> |
| ац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Дома |
| његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити |
| <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „С |
| што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто м |
| сад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} |
| настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кне |
| ју нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и |
| верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме |
| умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" / |
| е на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на госпо |
| е ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</ |
| двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој о |
| ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев глас |
| ајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S |
| аредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим тр |
| скрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не в |
| уркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај а |
| Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Мил |
| што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добр |
| тресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни о |
| пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица |
| /p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пре |
| емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду |
| био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Никол |
| зговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S |
| рости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао мо |
| е о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две |
| аву (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о то |
| ободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако |
| о вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да ут |
| он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</ |
| осијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што |
| м право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — С |
| а издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не да |
| е!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто |
| Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S |
| рого забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не |
| и).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве |
| јати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропад |
| ече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао |
| до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека б |
| штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је |
| шити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> < |
| ије на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је |
| стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а зат |
| т стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица бр |
| не верују кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против |
| еповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не веруј |
| жим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на |
| ла — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ј |
| туда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то бо |
| могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.< |
| да не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном пре |
| па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се |
| мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а н |
| {S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p |
| ије се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — |
| извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек |
| ћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} |
| даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци |
| их пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто да |
| ој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао ти |
| у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима |
| не туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, д |
| .{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} |
| ко га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни |
| као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Па |
| еднаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више ча |
| ема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговор |
| ледњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав |
| о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мо |
| нти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам |
| што ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се ни |
| не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути |
| ека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} К |
| ступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хт |
| овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак |
| десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа |
| ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу каји |
| можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођ |
| трава, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, |
| лита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак |
| везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чис |
| S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси |
| год не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одгов |
| к до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се м |
| он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је о |
| , диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја пос |
| али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војс |
| и бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано. |
| таје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио |
| } Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, |
| порно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако |
| да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја н |
| ски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни |
| ек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја |
| против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим о |
| кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи т |
| поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гл |
| , кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после ра |
| е ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво |
| сти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n= |
| и Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети. |
| рагић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само |
| лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухвати |
| у, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким |
| уде и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече |
| што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, д |
| га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров. |
| јаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немо |
| испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага |
| ...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити д |
| овором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А ни |
| нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш |
| реломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени ру |
| е од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господ |
| .</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је |
| о доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S |
| S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих |
| вде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда |
| чно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако |
| изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају ка |
| а да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсеч |
| пи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је |
| рима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Т |
| рате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слобод |
| >— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не реша |
| одне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову дв |
| има, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се д |
| е, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длак |
| е дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му |
| ш ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече |
| веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету |
| том, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> |
| онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио |
| ња.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну суд |
| дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајоро |
| ги.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша |
| те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти |
| говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет г |
| банија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развеј |
| к буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник вез |
| кам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао |
| /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито ј |
| ему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{ |
| к Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лага |
| јим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, из |
| склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум. |
| пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колиб |
| се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор изме |
| и га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни њ |
| баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Ни |
| њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето |
| а твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ј |
| се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у пос |
| кше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће г |
| отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу |
| изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџис |
| кога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживе |
| Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> |
| људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као п |
| е помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!... |
| том Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, о |
| евернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити |
| х грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, паш |
| з замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, |
| p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу |
| дзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђо |
| диш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети г |
| ст, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред љ |
| друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.< |
| српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало м |
| Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкр |
| дужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа в |
| мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други |
| и вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је |
| д с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би ва |
| осподар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, |
| е начисто види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је дов |
| да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} К |
| и.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро б |
| рати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе с |
| ад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} |
| посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама б |
| } Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би в |
| а било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора једа |
| час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану т |
| С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су |
| а и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му |
| јела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, |
| ска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полаг |
| ога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не |
| напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки напада |
| е посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</ |
| рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је гов |
| ...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очист |
| те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром |
| љавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако иза |
| орђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> |
| људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Он |
| Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао. |
| ти криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио |
| дао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије |
| право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке мал |
| онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Ка |
| капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и д |
| ило да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{ |
| <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не уп |
| и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с |
| ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напр |
| ње није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио |
| p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико |
| х сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није в |
| настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то ј |
| е како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало д |
| умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог и |
| е њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлага |
| ра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су с |
| њицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} |
| он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се |
| и се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљач |
| ешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за ве |
| е би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у |
| нова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</ |
| > <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p |
| S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга и |
| ује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му н |
| нам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо |
| раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тог |
| ају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да |
| рити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не о |
| е кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно. |
| избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево |
| влу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог нес |
| е па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Ма |
| и он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, |
| ожда и заслужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срц |
| ји се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских на |
| езати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу. |
| ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су |
| та ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, |
| аку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог |
| <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ |
| .{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и |
| о, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да |
| у и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и з |
| тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари дов |
| се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопасни |
| > познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и к |
| ?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака наза |
| е желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јов |
| <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закр |
| и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не ра |
| им, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па |
| алкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти |
| е брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску |
| ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом |
| огод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога А |
| S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — приви |
| ам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, ш |
| огазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију |
| орена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује прекл |
| а неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} |
| тао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађ |
| S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он почини |
| а њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак ч |
| и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што ниј |
| што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад уч |
| и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклон |
| боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још јед |
| , али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска бр |
| а набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу |
| ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да |
| народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по јед |
| ло и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате |
| душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослоб |
| о ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести |
| се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и м |
| мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за |
| за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на к |
| > <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан |
| р боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> |
| ласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда |
| жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од |
| лађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су глед |
| међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који |
| .</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и с |
| — Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре |
| ађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и св |
| <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да |
| сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме ск |
| га, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трл |
| ком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе |
| либе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се |
| еба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поч |
| турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а с |
| су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, |
| сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју |
| о даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је |
| и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у |
| и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и о |
| е њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Ту |
| да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој |
| ају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вуји |
| и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш |
| последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, |
| бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд |
| ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађо |
| ти“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, |
| о, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се |
| > <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудо |
| , Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко сла |
| Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе |
| тину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, не |
| и старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео гу |
| љо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучин |
| и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч |
| школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као |
| ике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехо |
| благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су |
| хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од тво |
| то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да о |
| и како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се н |
| се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику |
| к се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што |
| е је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} |
| бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капета |
| кола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је |
| hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — |
| далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је бил |
| аки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће |
| рак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке не |
| зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да |
| а не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија |
| да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога пов |
| о сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер |
| уге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те |
| .{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може би |
| да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим си |
| на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте |
| о и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу с |
| а мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучк |
| а, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвали |
| пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је та |
| ри и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани |
| је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Ка |
| ако да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим |
| кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изаслан |
| сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Пр |
| ња.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних п |
| су отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може пока |
| онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева |
| можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначк |
| е се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина о |
| бегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак |
| нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од |
| е биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господ |
| м одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У та |
| се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што |
| ао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове |
| одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлу |
| ао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомил |
| или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но |
| ко не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо д |
| >— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али |
| а имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју п |
| и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар |
| зе један на другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да |
| о су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да |
| То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би |
| се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!< |
| изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p |
| нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би о |
| да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека нар |
| ирок, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немој |
| Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто |
| зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p |
| трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, |
| лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као па |
| је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и |
| е год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена |
| шао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад |
| селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино |
| им да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не мож |
| ?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да с |
| а у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{ |
| аго извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, |
| ујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господ |
| к, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разв |
| заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било |
| с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад |
| сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не б |
| а склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад |
| .</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша М |
| а и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, |
| ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем |
| нтовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији |
| ј; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањ |
| да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— |
| породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су б |
| илиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљ |
| et="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се д |
| си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ј |
| е ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повра |
| би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле ду |
| Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благопол |
| српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у нар |
| кнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, |
| свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану н |
| можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу |
| .</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе |
| сто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, ка |
| } Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољуби |
| ство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли б |
| ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поуми |
| се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком посл |
| с!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад |
| /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким п |
| дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са своји |
| ећ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи |
| о недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, и |
| ="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако им |
| </p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се |
| злагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ов |
| .{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи |
| г да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне. |
| па дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догод |
| ј огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош |
| е нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Ка |
| ких међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из каве |
| ад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишље |
| Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора п |
| а растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге |
| Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у ода |
| копа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после јед |
| дном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} |
| но расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p |
| његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар ј |
| — Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало |
| агоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појав |
| да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брз |
| близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружан |
| Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја |
| господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми к |
| е таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове л |
| n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p |
| -Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p> |
| о.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу |
| де.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод м |
| им.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове с |
| једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао |
| а свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле |
| .</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако |
| рић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео |
| >— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослобо |
| е.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се т |
| ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопасн |
| ем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског |
| у браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мис |
| е Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни науч |
| !{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај један |
| .</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати. |
| војих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволи |
| као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало |
| вета, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је |
| е може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Јед |
| на што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме н |
| ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем так |
| о да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њег |
| тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> |
| е.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово мо |
| томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— |
| тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад |
| од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, |
| <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — |
| ода; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</ |
| е нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, |
| ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мисли |
| хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти дол |
| а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, |
| Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</ |
| један над другим најстрожију контролу и не даду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне би |
| вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква |
| и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те |
| силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окруж |
| дила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по обр |
| је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир |
| свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао з |
| и!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га |
| и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим |
| доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупниј |
| сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана |
| ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не |
| пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што |
| ђорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде |
| Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p |
| ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао с |
| као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на |
| га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно је још код ње |
| дељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми ј |
| , Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Ср |
| дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи |
| еш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу |
| ело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ам |
| код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном би |
| „Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени м |
| ру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај кој |
| бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Мил |
| ке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија |
| , мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</ |
| рке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> |
| можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија |
| мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не н |
| на би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кућ |
| дним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађор |
| етку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара |
| е своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и |
| Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} |
| и они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?.. |
| аве.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по |
| кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дођ |
| х народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, |
| ко грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти м |
| И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем! |
| сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„В |
| ра.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилим |
| а вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати какво |
| а, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што |
| и најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан |
| е вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљ |
| и да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти о |
| нећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајт |
| то мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказ |
| ђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни |
| е, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек |
| ах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио |
| о ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш |
| и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш |
| у рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу |
| лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на јед |
| наш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бо |
| кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо |
| е ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</ |
| ост, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке |
| побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им |
| елим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што бу |
| ха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се заус |
| ар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како |
| оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он |
| њца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега |
| ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, |
| не свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стаси |
| никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке |
| ко пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он |
| же повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме |
| и.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, |
| брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да з |
| нгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику п |
| ка.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо |
| никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао бр |
| Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А п |
| Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе |
| јамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти |
| о окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се кр |
| {S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да о |
| се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се |
| о душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што ј |
| за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је |
| ебало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се см |
| ошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране ка |
| тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше у |
| S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојав |
| ш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио м |
| по сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла |
| не дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упи |
| једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} |
| и ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p> |
| еле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; шт |
| , саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико |
| > <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, |
| своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још јед |
| и своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он дај |
| Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, пр |
| е послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи ре |
| p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p> |
| ељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S |
| и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вуј |
| > <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико б |
| орђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p |
| p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и ск |
| најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело |
| рђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да г |
| вали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, |
| абринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опа |
| S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то мол |
| азио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад ви |
| ђорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде п |
| хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе |
| ри и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека с |
| а и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</ |
| омогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљ |
| омашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— |
| и ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и ово |
| питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима |
| : „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба |
| бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прст |
| казати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће на |
| <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајава |
| не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је |
| ети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свако |
| <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један |
| ко срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа кру |
| им како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а ниј |
| можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Ми |
| а крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под ру |
| да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже св |
| да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а ис |
| могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања д |
| као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случај |
| она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господ |
| ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехот |
| ије мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било |
| а се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу |
| отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја ид |
| јака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна ма |
| идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зло |
| мадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{ |
| дише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војво |
| , а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По р |
| ути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира |
| ћања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски нар |
| get="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш |
| ди, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турци |
| га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после |
| ој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговори |
| угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше |
| тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, |
| ша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало |
| а.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али но |
| } Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе |
| има царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није |
| е месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лек |
| а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p |
| еће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.< |
| севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као |
| м; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла |
| оре, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p> |
| да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још м |
| дно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господар |
| ше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, |
| рлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столич |
| турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Ц |
| је!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако |
| кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпоч |
| ога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има |
| ке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му |
| ивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш |
| страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њи |
| мну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста |
| вога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> |
| зивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум н |
| а.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Т |
| та знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио |
| арод.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са ст |
| ло на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S |
| е како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светл |
| а Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а д |
| е голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако ј |
| ћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и ка |
| онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати |
| сушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била открави |
| ој погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме |
| — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} |
| нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати |
| p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Срби |
| мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили шт |
| С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опе |
| ка. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио ми |
| о од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила |
| /p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чу |
| о мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде гол |
| јте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p |
| га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док |
| није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гл |
| дговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од ме |
| ојака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, |
| образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будал |
| војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре |
| } Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао |
| <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад друг |
| ске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али |
| вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од ред |
| ад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутр |
| идам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је м |
| до што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} С |
| ио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисови |
| видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и л |
| се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то п |
| лиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, к |
| то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; |
| а пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар |
| бра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи |
| е или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да |
| ити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српск |
| илош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногам |
| два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на |
| /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{ |
| е одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помисли |
| повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војева |
| , они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би |
| ом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом |
| м и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет |
| жем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S |
| најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемо |
| ека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога |
| док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и жив |
| ш посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља у |
| е мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> |
| </p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну |
| сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и запов |
| > <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — п |
| и озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад |
| ила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај д |
| ледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих |
| дар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од |
| о се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест ко |
| е дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да на |
| љо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Тур |
| огућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Ми |
| ече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош на |
| оворио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плано |
| у штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Ву |
| овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урн |
| Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и д |
| одар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једн |
| ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се у |
| везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверн |
| остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и |
| ици?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више бару |
| то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се |
| Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету |
| оша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све сврш |
| новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог |
| они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била ј |
| — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} |
| а по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не м |
| о у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут |
| н не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не |
| p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога |
| ам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с |
| чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко јези |
| ављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао |
| тао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до с |
| S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи ш |
| јој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама з |
| } Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибегов |
| них планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу |
| к бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко |
| во стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нис |
| е ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="s |
| бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше |
| и кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта з |
| та: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаре |
| p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке |
| ошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако н |
| <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одма |
| де осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим с |
| Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учи |
| нако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово |
| иње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се ве |
| а, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и |
| ина како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове ја |
| ву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољу |
| лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак најед |
| рашна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, |
| спуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грд |
| е заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко по |
| нежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног ог |
| а несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она н |
| ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да и |
| и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те му |
| ни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У |
| учним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он прк |
| се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи |
| о Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунц |
| евњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, ова |
| ће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са о |
| амртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну цр |
| ији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестаја |
| во с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лепт |
| , о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебру |
| е полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликова |
| оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која бре |
| већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страх |
| ој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гл |
| ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и |
| лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркл |
| топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак закл |
| народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети мног |
| ења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену |
| тињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} |
| ога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се бр |
| цима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Д |
| љи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узм |
| слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно т |
| сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике |
| али и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и |
| да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно |
| роша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа прол |
| ече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би |
| а моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! |
| зири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали гл |
| своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним ј |
| И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за т |
| , за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је с |
| очешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="2 |
| знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уз |
| е одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а |
| и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обели |
| гова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица |
| а, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних злат |
| и људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла |
| ље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог н |
| во.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се |
| иловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену д |
| дрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нис |
| и: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, уср |
| ојим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p |
| тога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро |
| а истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош п |
| ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и зна |
| своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједар |
| д њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га. |
| да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће |
| Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> |
| не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побрати |
| звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до у |
| ађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да н |
| обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} |
| А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир |
| ш је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не |
| оју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни |
| како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јако |
| у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, |
| о би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пр |
| у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му |
| ку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне гр |
| се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се нека |
| ро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тег |
| који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{ |
| ћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те |
| ој живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу глас |
| далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{ |
| опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да |
| књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви |
| о давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Мил |
| </p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку |
| писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — |
| дгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Ки |
| ад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађ |
| д, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би |
| човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Ка |
| о да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прош |
| аква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p |
| а, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жут |
| бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгу |
| леда бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео ч |
| јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда |
| у, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви |
| рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиром |
| ве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и |
| је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да |
| пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на у |
| Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар |
| ава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробуди |
| им рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегр |
| ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довес |
| нам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти |
| г на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се |
| Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру |
| и дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву доб |
| е негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, |
| јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску с |
| уге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Ми |
| српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком ист |
| .{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих |
| урској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек он |
| гло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се |
| ше падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и |
| — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— |
| ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха |
| х, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутр |
| т Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Никол |
| грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али |
| тање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су |
| Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те |
| же како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време |
| бећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, |
| > <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први |
| мрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога пр |
| на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију ил |
| игурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Ј |
| во дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде |
| су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о |
| болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув глав |
| о није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док |
| реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем |
| ућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не п |
| Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе |
| ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да |
| ти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српск |
| час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко нер |
| ти штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима |
| е уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни |
| и из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храс |
| ољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело јед |
| падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} |
| и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.< |
| и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад не |
| туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!... |
| .</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико |
| , па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око |
| е.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају њ |
| ва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове |
| благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом рат |
| зми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет |
| тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <mile |
| ариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина ог |
| ни могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им |
| ланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим |
| штила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајин |
| високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе |
| а је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош |
| } Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресека |
| у ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу п |
| /p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Макси |
| поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне А |
| де овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и с |
| а људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p> |
| ило да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни! |
| , што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, |
| .{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" / |
| ди чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пр |
| залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут јо |
| не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу |
| ју најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи |
| зев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва |
| на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да |
| на у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џ |
| /p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз ј |
| превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова |
| о, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало |
| сподару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одо |
| ара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.< |
| ао последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и пра |
| асно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њ |
| <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како нек |
| исли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини он |
| ојим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и доб |
| S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али нећ |
| непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слут |
| који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис чове |
| а огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако ј |
| горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе ј |
| ања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по ода |
| њац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, |
| у почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију воз |
| од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџ |
| о због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да м |
| пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и т |
| гута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површ |
| p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и све |
| очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије |
| будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело |
| кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто |
| ахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p> |
| Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све ш |
| живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима о |
| о тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву |
| е непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како |
| пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвав |
| то се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она |
| так у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све г |
| допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у бл |
| споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, а |
| а на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који до |
| ош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на ти |
| пање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар |
| да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним |
| анки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско у |
| ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово ј |
| м царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и |
| ове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је |
| ити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато не |
| о у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, |
| свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} |
| ој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заје |
| и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а в |
| реноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи т |
| своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дак |
| а заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми см |
| е — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на |
| и и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то |
| јде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и с |
| ило сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не у |
| гао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S |
| у!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе пол |
| доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.< |
| а, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове |
| лоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, доп |
| о Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; пра |
| ју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад с |
| првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослоб |
| која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смр |
| господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита |
| велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети ка |
| што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење |
| невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени н |
| ајгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се дв |
| ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господа |
| >“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти |
| о и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежн |
| шке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто пр |
| } Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Мил |
| ак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се |
| {S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он ми |
| емачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели |
| ју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, гдего |
| тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њ |
| а.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.< |
| ли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, |
| еви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождо |
| е једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако ј |
| ји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у |
| ији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb |
| само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик |
| људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље. |
| ити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било |
| рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добр |
| а је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> |
| латим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити. |
| птавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на св |
| је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не |
| p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у зем |
| а, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, чове |
| латку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прв |
| свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим |
| вати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни см |
| одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера |
| гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то п |
| а убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то |
| ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту ј |
| а на далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као п |
| зви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се |
| оверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да ј |
| ао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нек |
| спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка |
| дине.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову си |
| набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим |
| ?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знат |
| вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скин |
| вао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али љ |
| ђе, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у м |
| ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Ка |
| и у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до |
| да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, један човек, оп |
| али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разго |
| с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђ |
| илошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходни |
| ила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Ч |
| не на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки зал |
| страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да |
| ним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађо |
| би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити. |
| ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле |
| у се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа |
| ивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама |
| е сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша П |
| пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њ |
| осподару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али дости |
| ињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода љ |
| се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало |
| ога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и |
| идео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!. |
| .</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених бо |
| ни и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са б |
| жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежурано |
| мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губил |
| нда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царова |
| кав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа ко |
| гли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби |
| е силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим бо |
| роз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо б |
| тупи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и напр |
| вему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} |
| ко звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав нер |
| шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало |
| су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај |
| у, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослуш |
| ни брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} |
| каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно |
| оз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та |
| ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{ |
| последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с |
| ости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако ист |
| не усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочит |
| реба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и ч |
| каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле ос |
| обратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега |
| десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице ко |
| 206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке п |
| S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „ |
| о је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у се |
| а изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, гру |
| атних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окуш |
| као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгле |
| погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом дах |
| езиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали |
| за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као и |
| није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не зна |
| е јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се |
| и тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено! |
| омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он |
| је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кр |
| о знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао |
| едино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак |
| ејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који |
| .</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и |
| гради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе |
| ртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива н |
| н из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младен |
| ао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n |
| га поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} |
| је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као сл |
| врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће с |
| је је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се |
| страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> < |
| угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисл |
| тражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као зат |
| бала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо ника |
| јемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Г |
| ом преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро! |
| ло у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натра |
| прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам ст |
| а на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо |
| S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје |
| а, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, госпо |
| е, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да |
| осаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Ту |
| се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народ |
| у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развуче |
| ст, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он |
| оскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкета |
| p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Милош му каза ка |
| осле смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око |
| и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело г |
| огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</ |
| женим гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, |
| били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На в |
| {S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли |
| а каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у |
| м конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановета |
| о пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чи |
| овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (чл |
| о, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у |
| о...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стаја |
| ом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секрета |
| као кнезови народне канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати |
| то јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећањ |
| олан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин. |
| грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — |
| цу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија п |
| ију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свим |
| душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука В |
| азумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом |
| /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па г |
| S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јас |
| /p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био пра |
| ере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, |
| бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омириса |
| су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оно |
| ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их п |
| ду и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како у п |
| лдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер |
| ш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ниш |
| сталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађ |
| скрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје |
| о стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Дра |
| испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку двана |
| Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек |
| кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ве |
| Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разгово |
| ади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробан |
| аћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се пр |
| на ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} |
| и да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба о |
| раћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> |
| еко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица веља |
| Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после с |
| ко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова л |
| ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безако |
| >Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не беж |
| себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— |
| на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p |
| о.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је так |
| два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма |
| вић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер г |
| и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на ли |
| /p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнеми |
| није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или з |
| зна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде прав |
| је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаг |
| га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="4 |
| ему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има |
| међу Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се ср |
| } Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука |
| штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубор |
| у дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало |
| ечи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост! |
| и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се |
| , Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешк |
| и од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да г |
| уге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекива |
| ва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола н |
| пути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} |
| } По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћу |
| друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и |
| ом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде зна |
| шу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Б |
| ди и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша! |
| с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је |
| ве последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему |
| атској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављал |
| потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Шти |
| тима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао |
| као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас |
| чају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се пов |
| таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленка из |
| е му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за на |
| подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{ |
| р је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи. |
| иче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На ле |
| аше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Ме |
| p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли ор |
| арађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и су |
| један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство по |
| чали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у твр |
| Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и с |
| он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком пр |
| олом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам |
| </p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на |
| рокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је е |
| је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајду |
| ивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Кар |
| {S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126 |
| ма...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p |
| ће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме з |
| њи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радова |
| ош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још са |
| } За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се с |
| анац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, бр |
| ти.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, |
| где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и са |
| тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, н |
| тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији |
| p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S |
| ио добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код во |
| а крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Ч |
| није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито |
| рпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро оч |
| пет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и зано |
| пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та |
| је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему |
| е већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађо |
| оји су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бе |
| е издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зли |
| Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у нај |
| е немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда |
| о као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и |
| поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он |
| ио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пиш |
| њег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху |
| оло и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи |
| о из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, |
| те Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потр |
| би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи сам |
| се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повр |
| и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да |
| о, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко |
| ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке |
| Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претре |
| уго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Б |
| орђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрет |
| Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца |
| овога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, |
| један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих |
| је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио |
| ло се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња тур |
| ез успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружј |
| ма ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим д |
| ле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе з |
| а Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Г |
| ољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за си |
| и, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не на |
| о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко т |
| ајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Читав саха |
| бранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су д |
| а реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у м |
| ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се |
| намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због |
| /p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па |
| ајзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да |
| их богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица граб |
| се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дан |
| — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синк |
| ису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{ |
| S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и |
| их варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{ |
| ћу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Ив |
| p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак |
| вовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у |
| ог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, је |
| а се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Мара |
| е обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вуји |
| о.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком |
| ну, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне |
| а души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обр |
| и?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па он |
| ео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања о |
| {S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све |
| с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други |
| ре, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Ко |
| еш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ве |
| асом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он |
| } Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нек |
| ретешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да ка |
| ичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на ј |
| је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, |
| буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се т |
| ојао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сум |
| ри јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус са |
| рви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером |
| ваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — јед |
| м и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они |
| мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет пром |
| децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога вели |
| може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} |
| рдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више |
| сподар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка |
| руге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, |
| од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види |
| прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="23 |
| њац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар |
| ве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га с |
| гу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош |
| продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро |
| атка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад мож |
| ца је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ств |
| дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у с |
| га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ниш |
| се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шум |
| ош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да |
| амтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпел |
| у под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако |
| , а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кож |
| о да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и |
| и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?.. |
| ој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је не |
| дишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположе |
| ; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и |
| најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда ба |
| Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили |
| очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њ |
| тера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи |
| ако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Пе |
| потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре п |
| своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла но |
| а на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страхов |
| и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу |
| ни што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова нале |
| светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице. |
| о укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нече |
| дају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се пр |
| товна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем |
| гану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак |
| виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их ов |
| у тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога н |
| већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме |
| ју.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а о |
| , с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb n="176" /> и |
| је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти в |
| еограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који |
| и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај с |
| зо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркл |
| застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљ |
| аву међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби д |
| тена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јес |
| ди сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драг |
| нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њин |
| Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове послед |
| Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и немаш, кад т |
| е замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... |
| ру, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блис |
| а.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче |
| Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срц |
| , молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији једа |
| нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од мома |
| и кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли гл |
| о, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{ |
| јица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати. |
| учицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједа |
| гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам |
| ва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</ |
| > <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасм |
| е.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да |
| е ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док |
| 4" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и |
| тера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — |
| агић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S |
| ено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном ча |
| ајнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} |
| олико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и велик |
| оме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гл |
| оумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта |
| го се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, ка |
| и шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави |
| их врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их |
| послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прва |
| гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, до |
| 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустри |
| ом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио |
| ко га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се С |
| {S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазво |
| чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао |
| дних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој |
| Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— |
| је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Срб |
| ело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема виш |
| београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је вр |
| ред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узас |
| два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у |
| но лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не |
| а, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише доп |
| И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се нал |
| , само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb |
| е он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке заз |
| лош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, сал |
| на, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће |
| х народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је |
| вљу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирном и неп |
| као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То ј |
| арађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад |
| смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— |
| ово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од то |
| се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она |
| ћене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију стран |
| же само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и пок |
| српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњ |
| разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа |
| својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, до |
| ејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n=" |
| с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам |
| Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да |
| не, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим |
| забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују наши |
| случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их |
| али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучеш |
| х 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упи |
| омолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у је |
| о.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро расп |
| и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за |
| састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познава |
| >Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће |
| ла?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он |
| ао усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и те |
| господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први пог |
| ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако чест |
| азује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео прист |
| олибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прс |
| осле се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што т |
| ели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и б |
| белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видел |
| ц; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електри |
| к.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад л |
| ије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд и |
| у шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у там |
| етоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, до |
| д ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као |
| алазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледају |
| длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како |
| <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>В |
| бију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у |
| S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта |
| пет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се |
| м ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и с |
| старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p> |
| а будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о нови |
| 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина св |
| тао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то с |
| не гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души |
| ћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остај |
| нак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с |
| и промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла |
| талом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су |
| {S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да д |
| народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, пос |
| нда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p |
| и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, |
| једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у |
| дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми |
| ила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси н |
| бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све |
| е главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби б |
| и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајни |
| ијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — |
| вој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се |
| не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама |
| али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Упра |
| есвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да с |
| ране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, з |
| а инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, |
| лужио је бесмртност, и доста му је било непуних 10 минута, да за вечна времена извојује себи бе |
| је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске импер |
| још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најз |
| ај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био |
| после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане |
| г Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које т |
| д расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори как |
| ада опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, ко |
| ања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а |
| прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, ко |
| о проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза |
| а баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се |
| у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустит |
| ојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.< |
| ји подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Ш |
| пасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зара |
| ледује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сироти |
| лано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, к |
| ао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> |
| а обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабра |
| бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласов |
| први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невез |
| м, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од |
| {S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имам |
| на праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет |
| ув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли |
| духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зн |
| {S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страх |
| е хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадн |
| е и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео |
| унији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватат |
| да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, |
| а жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А гд |
| рамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га нам |
| Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, |
| ли и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужн |
| и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао |
| "307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јур |
| кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак |
| боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, гложења и |
| ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кне |
| укао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није ни |
| е ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре |
| ења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворе |
| је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да |
| рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и |
| не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одма |
| оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Гд |
| отиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Дра |
| те у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— В |
| ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и ст |
| висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добр |
| Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа |
| а и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није |
| о, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у т |
| му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за ко |
| — Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, шт |
| њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину! |
| вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> <p>— Какву заповест?{ |
| де, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га при |
| Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да |
| ја више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији пл |
| олику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} К |
| е код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако св |
| а не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био |
| аш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем |
| а ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао б |
| Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам |
| н огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у сели |
| , нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињ |
| и се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије оти |
| у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заи |
| као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите |
| уго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најз |
| ом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи т |
| и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} |
| , па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та |
| ла више налик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска ј |
| е умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — |
| шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша |
| сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане |
| им, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више! |
| а је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, |
| > <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су зајед |
| јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Зап |
| се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заус |
| гонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се |
| лику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним |
| ки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долази |
| ртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али |
| емљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и стр |
| колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који је |
| овима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће с |
| езултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit= |
| ne unit="subSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од м |
| пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у по |
| ики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега |
| јмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало посл |
| дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њем |
| ш!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, бол |
| то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то та |
| лош је морао желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога стр |
| интереси захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би |
| поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек |
| е се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе нови |
| авни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, |
| >Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико |
| с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прет |
| ади некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде с |
| оворио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> |
| ао шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господ |
| у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p> |
| и што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> |
| рве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога пог |
| заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејак |
| е загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Д |
| бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се ка |
| а воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио. |
| стави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има друг |
| <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p> |
| p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви |
| бије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни |
| како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и гов |
| мирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће |
| властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица из |
| /p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њ |
| ему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око сто |
| м, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што на |
| својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније |
| же им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несрет |
| а лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше уст |
| да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то д |
| шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — |
| е, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће би |
| оворим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да |
| е ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад |
| рталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у |
| сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тог |
| Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунак |
| мам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му |
| икога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу |
| елаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треб |
| ред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, |
| асем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан |
| в зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак р |
| неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу њег |
| з висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, |
| скога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не пр |
| нам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди |
| несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једн |
| еднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на ме |
| S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву трој |
| каква задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу цареви |
| , да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слоб |
| це своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати по |
| знати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у нар |
| од више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писм |
| ги паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је |
| а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>До |
| о зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</ |
| а, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гор |
| логаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би заклали човека к |
| ш у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу |
| тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говор |
| Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и |
| S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свр |
| е у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Е |
| еде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде нев |
| загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико окл |
| ивим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазит |
| у где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То |
| е неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>... |
| ију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење дон |
| /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само |
| она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам би |
| иста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога наро |
| сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље |
| бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени д |
| што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, |
| а миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p> |
| улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оруж |
| Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је тра |
| хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш так |
| га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, |
| рађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p |
| на не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде тол |
| с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа т |
| мо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече |
| у рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета |
| си читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да спер |
| одина проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз |
| икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да би |
| {S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с они |
| а плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30 |
| драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрач |
| а окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ов |
| прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и |
| , значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, |
| е рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чуди |
| } Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готов |
| авијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, |
| дочепају господства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурн |
| S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, |
| а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четв |
| , па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох! |
| м вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде повер |
| сти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад |
| а оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред |
| Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је |
| ој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош р |
| ињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да |
| будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу |
| атити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па |
| о да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти |
| говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело за |
| не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене ј |
| му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми призн |
| ш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, |
| бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ет |
| но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживал |
| ом.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ће |
| ак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> |
| остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> < |
| њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није |
| ење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошапт |
| одина доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и ов |
| ле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година к |
| о, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и ма |
| дјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у груди |
| ака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поре |
| ао сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и г |
| но.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мир |
| сом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.< |
| <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада |
| ла у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајк |
| ој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, ду |
| , и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не |
| тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, |
| изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Под |
| ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнут |
| а Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цуки |
| на гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које |
| кока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама. |
| још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достоја |
| све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, |
| би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од к |
| вечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су |
| јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Бан |
| једаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мок |
| духу; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса ожи |
| ешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне |
| ди!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може |
| нутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу и |
| <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опе |
| Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, |
| се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Ал |
| или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је с |
| поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како б |
| нда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројни |
| опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам с |
| олико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразгов |
| .{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли к |
| лед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} |
| ао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, |
| чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, |
| иса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он |
| ази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да |
| епрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то |
| о друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре |
| ко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право ве |
| дао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си |
| рчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве |
| <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и |
| е знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити |
| ње Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би |
| нутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хва |
| личици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши |
| а задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза л |
| ри, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све о |
| слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био |
| {S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, оп |
| "42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књ |
| етити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, |
| , онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова |
| лика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на |
| огледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била |
| ако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви друг |
| егли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља |
| још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже ч |
| ване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку |
| аповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жали |
| могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи |
| а ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњ |
| , онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и |
| рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србиј |
| длучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга |
| кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — |
| то се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу |
| } Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи ком |
| } И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све |
| е био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србиј |
| ио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али |
| од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се |
| је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горел |
| жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Ми |
| ош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне |
| Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда г |
| лази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што и |
| аз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо |
| седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су |
| знати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од |
| ко безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога |
| и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини са |
| <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да |
| отребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <n |
| та промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} И |
| , душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србин |
| своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рин |
| та би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ст |
| нула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутал |
| Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од тол |
| а бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може д |
| хну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе п |
| ожено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Дра |
| ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се |
| , место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је пис |
| се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новако |
| било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на |
| ака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети с |
| јући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив због великих напора и брига, |
| тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није д |
| атку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог |
| је ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и н |
| воју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, |
| има, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод |
| д је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка |
| <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и д |
| њске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржа |
| м, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је ст |
| ко ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти |
| им какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, |
| p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Н |
| <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз су |
| тку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection |
| ново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одм |
| но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{ |
| одина, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасви |
| Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; наср |
| на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> |
| p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам |
| , да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и наш |
| ћан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао |
| неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну м |
| етвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>П |
| и овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло |
| и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ |
| дравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне кој |
| ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да |
| то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} К |
| одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и вели |
| рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За |
| Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његово |
| једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене ев |
| ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом |
| јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако |
| да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако с |
| ила права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би |
| огле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> < |
| ако му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Наш |
| е се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало т |
| S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и посто |
| њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он п |
| Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику род |
| Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је ре |
| ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" |
| оћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне прогово |
| повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке к |
| озби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где м |
| о да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош |
| 7. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дом |
| Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвил |
| сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора им |
| авало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</ |
| ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, к |
| /p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога |
| b n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, |
| се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погод |
| љује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет з |
| јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да |
| али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да |
| и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало п |
| езбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну бо |
| о је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" |
| му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидај |
| ној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше |
| и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. ј |
| ић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па з |
| а је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ ј |
| могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то у |
| ога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки |
| оклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, |
| S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{ |
| и колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дош |
| е, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; кој |
| /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштај |
| јдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Бож |
| ди што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двај |
| им, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се |
| С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је бил |
| и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђа |
| нка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бо |
| опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни |
| у је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор |
| б и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код ње |
| Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни је |
| рећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запитк |
| и лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Ка |
| ворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>У |
| ни, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да ј |
| и врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у |
| а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он |
| Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражиш |
| иче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њ |
| есно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити г |
| Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да |
| латка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије д |
| камо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним л |
| и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам |
| ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак там |
| секу или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле |
| онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад |
| ога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош ј |
| е могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, к |
| ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам |
| к и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош |
| се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28 |
| Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумњ |
| да је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је |
| сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи |
| ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Срби |
| су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га |
| ти, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се с |
| >— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, гос |
| и се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна по |
| е па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за са |
| } А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад |
| илош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа |
| еја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да з |
| оварити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тр |
| S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикр |
| ну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни |
| и, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у с |
| дом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским в |
| рло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути |
| је требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на |
| хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подм |
| да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренут |
| одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако |
| је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, несрет |
| који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био |
| о удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива |
| же све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би |
| ; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> |
| У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем пол |
| а <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти г |
| пуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас |
| ора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и |
| кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни о |
| и, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно |
| да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и н |
| ритајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла |
| јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћ |
| м.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не ст |
| и о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух |
| не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку |
| у Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађ |
| ју, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала |
| вану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у пет |
| орђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Н |
| со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук |
| оли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-А |
| лучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам |
| мње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — |
| главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Ру |
| ова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао |
| е чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу |
| ојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипа |
| аковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Ми |
| а високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> |
| ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет. |
| а није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се уде |
| олиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињ |
| и Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.< |
| отив воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових |
| пски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог |
| и у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица |
| било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може ис |
| одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кне |
| стићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљи |
| се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну |
| ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам доша |
| турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош |
| знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју ду |
| се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под с |
| је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије |
| Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему с |
| не туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је |
| шао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши |
| а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима |
| p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђе |
| ублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема |
| назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царе |
| их дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац |
| има један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство |
| <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин с |
| љана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.< |
| слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју |
| скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, н |
| же бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга б |
| акве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} |
| је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљ |
| доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац п |
| ршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он |
| господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, |
| он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Нас |
| м ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да |
| p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их б |
| га код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у оп |
| , али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његов |
| ти и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да |
| тогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће б |
| дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми љу |
| момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош оп |
| наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <div type=" |
| имбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за т |
| пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао |
| ађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Кара |
| е би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, |
| ко био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака |
| ерману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако |
| нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У о |
| а одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхт |
| арађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да |
| нио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста крат |
| ти Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо |
| ужио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и т |
| био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Срби |
| у, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, |
| а зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по ов |
| овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су |
| осле једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош |
| овину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брај |
| бију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повез |
| срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што и |
| о што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чам |
| за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их ј |
| веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју ли |
| ски народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, |
| <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо |
| додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би чо |
| Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије |
| је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је |
| але и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао |
| <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три мес |
| им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познат |
| у ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га оп |
| га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорн |
| родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да |
| продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре нек |
| остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом д |
| {S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових бел |
| и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је |
| о господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{ |
| куси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лак |
| ањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пак |
| , не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превез |
| ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад при |
| неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад б |
| за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога |
| после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе оч |
| ика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} |
| м твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{ |
| , курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не вуку, а ја |
| мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> < |
| ину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац |
| би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, о |
| сти, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и р |
| е жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски к |
| а једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака п |
| а, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезо |
| :{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе д |
| видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја |
| ајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их св |
| рагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.< |
| ироко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као |
| ако најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, |
| боље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турс |
| ао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне зем |
| поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.< |
| а, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу ц |
| ији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја к |
| омљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај ње |
| да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а ј |
| це и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и с |
| не, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није |
| либаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму |
| тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изу |
| рака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег |
| ина турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог |
| питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да ко |
| уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да н |
| шнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> |
| амо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће |
| нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јут |
| лим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово |
| S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом та |
| шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — р |
| заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима оп |
| и дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца |
| а врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше к |
| домисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Ул |
| а му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праска |
| } А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — шт |
| " /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једн |
| ов ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му |
| га.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад |
| а што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсека |
| } Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци ниј |
| ...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Срби |
| кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја |
| > <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси дома |
| у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, |
| /p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од о |
| и!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу |
| Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја м |
| у, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је |
| е згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите д |
| гађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза М |
| прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило. |
| Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти хара |
| пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ |
| инија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> |
| их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како |
| главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло |
| ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим та |
| сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Б |
| ице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече |
| — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови |
| ницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па м |
| ића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То |
| м а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, |
| — Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — ре |
| енерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он |
| еде на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} А |
| себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју |
| а га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, н |
| век кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све сам |
| ио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује к |
| велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до п |
| ним порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека. |
| рађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а по |
| и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и про |
| да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је в |
| био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он |
| {S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба н |
| олази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме |
| они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом дет |
| Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он у |
| ренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> |
| несретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би по |
| а давао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} К |
| а ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се вра |
| о, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум |
| и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да |
| ет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је |
| узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што |
| т посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и |
| аума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? |
| чекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад |
| е да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{ |
| непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Тур |
| ла владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни |
| зад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{ |
| оди по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије |
| Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да |
| о не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао |
| рале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} |
| под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град |
| ом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где ј |
| ужан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је |
| Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје |
| м тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Ник |
| оравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом |
| уги ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако |
| Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Н |
| право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се зајед |
| ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} |
| S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о |
| ре и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма ут |
| дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од о |
| буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Во |
| 17 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 4 |
| тао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну за |
| ој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих го |
| нио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради. |
| /p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина |
| о знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{ |
| кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају з |
| ...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад н |
| о шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде |
| до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва ср |
| очеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Шти |
| икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.< |
| и тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турч |
| сле товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да ш |
| измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је с |
| , у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву |
| .{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — п |
| да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира само |
| о да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Ту |
| ани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, |
| .{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да |
| тинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатл |
| радио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге ко |
| идиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, |
| о!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у |
| једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима |
| у се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум |
| аде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод |
| њу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као д |
| учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше |
| е познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да с |
| а је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућ |
| је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти но |
| та да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени н |
| Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи п |
| о Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се В |
| и завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то неш |
| је бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је |
| неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђ |
| туже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а |
| .</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у |
| да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за |
| тку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем |
| здао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним |
| љније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не б |
| ледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ |
| ево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срц |
| е заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кљу |
| бу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба |
| риште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад мо |
| ошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбурк |
| лугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар изве |
| а.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово пос |
| народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни с |
| рипита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови мор |
| осподару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Ук |
| аваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби к |
| ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено |
| д је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју глав |
| <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком бел |
| м по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу |
| скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безб |
| знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва |
| као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијал |
| бљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударци |
| ни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега саж |
| а су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сил |
| м.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ би |
| народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други |
| му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сл |
| да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у |
| то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће |
| аво?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се ни |
| рађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га |
| Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напр |
| се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашу |
| ако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе |
| ражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на стран |
| и неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем |
| свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобра |
| тео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколик |
| м одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призо |
| е ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} |
| се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опс |
| ога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачуна |
| едај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је |
| с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турс |
| укчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се јо |
| " /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаниц |
| м нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било |
| великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један |
| д мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, |
| к је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његов |
| леко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош с |
| одине потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> |
| друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се |
| ко се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били п |
| а, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа |
| <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам |
| ет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда. |
| вави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је |
| за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и риз |
| и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема н |
| осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те |
| м на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише вел |
| >У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је бил |
| е стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је дух |
| ар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчи |
| рђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао |
| о то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни ка |
| p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У п |
| мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разго |
| ема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, н |
| оба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на пости |
| дара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, б |
| .. здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> < |
| у јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него |
| опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њо |
| опасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме пита |
| што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — |
| Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту св |
| > <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> < |
| елите?{S} Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо |
| и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично к |
| ко је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <p |
| ко чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> < |
| је смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Кар |
| ко је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћ |
| утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у беогр |
| да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи |
| tion" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у гл |
| људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могл |
| то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни |
| иљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до гу |
| > <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да и |
| ица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера |
| рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој |
| ујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се |
| ста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скр |
| и пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говор |
| вао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у |
| е с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало |
| ло Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устан |
| а што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после |
| ли сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се б |
| ју кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги |
| глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало с |
| е изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, |
| је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако |
| и чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан гр |
| меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појм |
| време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си ч |
| ако ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопак |
| } Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те |
| д се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је кри |
| Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширен |
| он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и |
| де веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и т |
| као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само пр |
| е своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али |
| е све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за бо |
| колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер |
| амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије д |
| кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Си |
| узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се ба |
| е је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело о |
| тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум б |
| о да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао |
| није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе |
| S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио |
| а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Мило |
| их.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумр |
| ругим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напоме |
| отињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" |
| оз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављ |
| ије свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којо |
| ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, суд |
| ледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један |
| ао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад |
| у је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незгодно била заклоњена дебел |
| ше утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, к |
| је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео |
| царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се с |
| ског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била |
| </p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је |
| Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је раз |
| и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је с |
| воде.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као леп |
| кају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново бора |
| ји је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} |
| , духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, |
| ћевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат мн |
| адовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом рез |
| паде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика К |
| то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао |
| како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је |
| не прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпу |
| у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{ |
| ш врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ст |
| p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједар |
| ним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку пог |
| исмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој запов |
| и самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако дво |
| у домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p |
| Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетс |
| послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажму |
| м животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буд |
| у догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, а |
| се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећ |
| уцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећ |
| жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадал |
| ам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и |
| > <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје п |
| но само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о |
| се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане то |
| очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што |
| р се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних м |
| уровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S |
| Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> |
| сећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи |
| ечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све ст |
| е оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским |
| маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам д |
| нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али |
| а ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме у |
| че је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама к |
| .</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад |
| дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно |
| Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја |
| мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n=" |
| право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђ |
| за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли |
| се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњив |
| а знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја са |
| закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканс |
| ти да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се |
| ући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, М |
| лканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви ти |
| ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију |
| сте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо шт |
| ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као г |
| е проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање |
| лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S |
| е би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се уч |
| лук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашл |
| е најозбиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Мило |
| ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У д |
| — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега |
| 933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, м |
| не, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја б |
| ; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом |
| то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите |
| они док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је о |
| овести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 18 |
| ате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га на |
| — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао уп |
| љ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бит |
| га вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци |
| е мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, жи |
| итљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађањ |
| ија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русиј |
| ора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>На |
| трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу про |
| ујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и р |
| Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури |
| <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ств |
| p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи |
| Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред меха |
| сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим |
| и виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што ре |
| било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Т |
| S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад н |
| ="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А |
| у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у ј |
| ија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглав |
| ју је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе |
| тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И д |
| Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околи |
| сто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио |
| ешто је можда истина <pb n="162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате |
| р морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био |
| аљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да |
| легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћ |
| <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћ |
| > <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу п |
| а је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо |
| орђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне |
| он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде |
| мо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, н |
| што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није мога |
| {S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чум |
| , ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге |
| тен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; |
| двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пас |
| ети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров |
| лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога |
| од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несрет |
| авдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као о |
| сеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја так |
| д ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — ал |
| у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се сврш |
| рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио |
| слободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске |
| сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p |
| укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла в |
| је и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и исп |
| себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до |
| зивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, н |
| и, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је т |
| веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још |
| а обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српск |
| f target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не м |
| не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с |
| нали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет од |
| ећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми п |
| ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p |
| та да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће |
| вде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми |
| Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом бр |
| тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова зап |
| аље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли прог |
| се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју |
| бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што г |
| хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бе |
| рбију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пус |
| е од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с т |
| е очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" |
| да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је упо |
| , кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош |
| Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки |
| људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам иза |
| комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по |
| у играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево д |
| јатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, а |
| > <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је би |
| ubSection" /> <p>Карађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита |
| Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су |
| ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта сво |
| ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} |
| е ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>О |
| исини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, пл |
| /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело |
| ка.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Кара |
| тна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућа |
| што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С ти |
| леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво |
| политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње |
| ве је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добр |
| вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош |
| читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зн |
| м ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га туж |
| оз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џела |
| Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је стар |
| споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} |
| атње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао |
| та.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долази |
| и исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођо |
| кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом |
| .</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један |
| е велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, |
| познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непре |
| ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражал |
| не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је |
| другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поу |
| се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта с |
| Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, и |
| ти притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у в |
| су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од |
| S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, бац |
| лике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше |
| прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> по |
| налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показуј |
| одару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слобода |
| дног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна н |
| олибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи |
| } Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div typ |
| ом уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n |
| и оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Над |
| либе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> |
| ао верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који |
| а да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора засп |
| на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом леж |
| овић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе п |
| онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени од |
| трављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекив |
| <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз п |
| срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, д |
| зу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од не |
| шевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за |
| бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Ан |
| рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово |
| постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што |
| шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађ |
| ем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у |
| а тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати |
| ве свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас доп |
| ошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> </div> <p |
| <p>— Мени заповеда господар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја ск |
| } Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тиш |
| одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад |
| ишта!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који |
| и дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико реч |
| с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> |
| пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а |
| ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да |
| в се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупи |
| осподару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од мо |
| .</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да ос |
| ом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бе |
| онесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драг |
| уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} |
| очи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му и |
| о не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, |
| српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овд |
| и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би с |
| >— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режње |
| оје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч |
| а све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говори |
| ију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији |
| кнезовима, не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто |
| S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у |
| — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаш |
| n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и |
| роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да |
| и удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро |
| Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле |
| Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их ј |
| причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговара |
| астир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је |
| заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаб |
| е?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и |
| Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Преша |
| дно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиља |
| згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са ш |
| ко као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, |
| ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p |
| види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на не |
| срећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> |
| нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печ |
| имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељ |
| утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до вла |
| вне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би и |
| о, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ов |
| >— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута |
| ав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, |
| рађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и једа |
| и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{ |
| повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пр |
| а бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ |
| стигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољ |
| тати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле |
| оручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам |
| д има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну |
| S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика |
| стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет |
| ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, |
| зу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате с |
| он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После |
| ли би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ј |
| иниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти |
| } Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{ |
| итрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другари |
| а продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време |
| p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на |
| им се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми |
| љи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но |
| убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах ов |
| р немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па н |
| х тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се |
| и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми |
| Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, |
| ако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, |
| добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га прес |
| силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправит |
| еру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно |
| о? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у То |
| н је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче |
| маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде ова |
| твари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био з |
| Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први |
| ржали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије љу |
| звлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и по |
| ју.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који |
| ого мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што |
| шао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Ни |
| убок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено пр |
| гић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за на |
| рљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнез |
| ви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако |
| а од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијес |
| штрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те н |
| ађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо ј |
| о се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами |
| како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; ш |
| и!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабови |
| на казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хте |
| , па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово с |
| бу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу ко |
| о разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљ |
| а.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра |
| ићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Н |
| ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко |
| нате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што и |
| и тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господ |
| о хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душман |
| ђанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="14 |
| Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И та |
| пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је |
| есно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор |
| еноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који |
| ије знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили то |
| у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи |
| омна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи |
| неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: |
| тојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе з |
| ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како |
| умунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у |
| та западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, |
| S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је свак |
| а „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ћ |
| ко кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом до |
| азно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народ |
| и, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето и |
| а склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у њег |
| Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одле |
| јемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче п |
| средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће |
| бог не био бог, нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97 |
| дсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, н |
| ати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда |
| не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни! |
| } С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они кав |
| га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се |
| о чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за т |
| може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код д |
| им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор |
| Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слу |
| а се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме ви |
| и не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем в |
| и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се |
| и прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао |
| и се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те в |
| никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите м |
| једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{ |
| орено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим велики |
| , како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Кара |
| у овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућ |
| вих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се об |
| Милош је већ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„ |
| битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећ |
| где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и |
| као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од гра |
| боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам |
| p>Домаћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће |
| /p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једне о томе го |
| а зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако в |
| мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p |
| а те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступа |
| треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намери |
| бе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затво |
| и везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир |
| слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја с |
| јно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се м |
| било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли с |
| е разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим |
| , изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; |
| вио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не |
| о добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на о |
| чним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, |
| ејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то од |
| и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се |
| пита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено с |
| мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе |
| д тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лиш |
| година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царе |
| земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балк |
| на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане |
| етити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драги |
| и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, п |
| могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар |
| рагићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остав |
| тане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Ср |
| како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде |
| /p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да не |
| ити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била |
| p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се |
| и се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликам |
| тати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како |
| те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеци |
| ку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујиц |
| и.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако |
| , кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће |
| ни?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам да т |
| е ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учини |
| е у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићев |
| S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда |
| ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће |
| да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долази |
| ко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица за |
| имну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без |
| нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање |
| ј прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудго |
| еликашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Т |
| но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенити |
| полеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослобод |
| ледњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро |
| ршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које с |
| у те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разго |
| ече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао д |
| још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је ра |
| ну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави |
| ао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за |
| од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме |
| и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри |
| то и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, |
| сто чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Уч |
| овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> |
| лове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, п |
| а одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био |
| рђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу м |
| таџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала п |
| врда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакл |
| Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су |
| један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће |
| Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама |
| Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, |
| надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршић |
| дан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> < |
| } Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале |
| ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не |
| инућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Срб |
| што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одм |
| га.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би |
| ко дође, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све го |
| мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом заб |
| обиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирај |
| ошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси |
| јица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом |
| сти, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он |
| поведите.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше зами |
| о толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо с |
| са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће |
| упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> < |
| ачицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши |
| се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута |
| .{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је |
| ожете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни верова |
| >— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милош |
| урци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Мараш |
| Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, |
| иткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а пам |
| се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто б |
| ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — пит |
| ко ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти мо |
| :</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједничк |
| па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене кого |
| ербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ре |
| птилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако р |
| итарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на т |
| {S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном |
| у.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, |
| днога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме к |
| наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он но |
| би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мен |
| апоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу |
| е „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало проше |
| земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме |
| pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и |
| пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то т |
| {S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула |
| мам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се на |
| воје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо бараб |
| .{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се св |
| и ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да |
| , неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај слу |
| орочком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала |
| д силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за |
| унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљ |
| лоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи |
| та, господару, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер |
| "57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше |
| и зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чи |
| било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци |
| га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турци |
| зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, болан, наша дјеца бусен |
| “ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стр |
| смене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујиц |
| а сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не д |
| Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки с |
| нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.< |
| !{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А |
| је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вуј |
| на?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћ |
| он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код људи од |
| светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол д |
| /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судб |
| о да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је о |
| зад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички дру |
| да пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p> |
| и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јел |
| иот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, г |
| атру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахиј |
| .{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар н |
| људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибоја |
| еби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгодн |
| а плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђ |
| и из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради |
| и им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, |
| Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, |
| ш, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са |
| иротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{ |
| да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад |
| Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{ |
| {S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све т |
| смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме |
| време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најст |
| е само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његов |
| же да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти с |
| о да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и |
| тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} |
| а себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и н |
| ао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбран |
| бити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издај |
| крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао |
| } Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и оста |
| тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у |
| ељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милош |
| , боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читај |
| д, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми |
| } Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника? |
| — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово с |
| тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би в |
| Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако око |
| еве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише с |
| ише за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин |
| јестак људи, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били |
| не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, |
| оздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— |
| и крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у |
| а за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— |
| и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и с |
| њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како с |
| натемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче |
| расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — р |
| ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није ни |
| .{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а |
| ноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију |
| не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господ |
| ити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко |
| /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да извр |
| пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много које |
| Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу каза |
| творено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне с |
| реграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутр |
| а Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога |
| ликој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који п |
| сију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} |
| м урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их |
| о Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђ |
| же доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође б |
| за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало ј |
| Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже... |
| страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет |
| еке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливе |
| еоград везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год |
| а на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточени |
| ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тог |
| и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је он |
| ="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече |
| шеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S |
| еликом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја |
| па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђ |
| нам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, |
| ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво лега |
| намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу |
| а доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дат |
| , бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне к |
| } А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима глав |
| ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима друг |
| оша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљ |
| упање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури сво |
| так и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанстве |
| да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу. |
| али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S |
| . — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе г |
| ре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су с |
| ија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је б |
| свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по је |
| м уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам ка |
| народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јама |
| ђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строг |
| а човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— А |
| буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за в |
| да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час пр |
| вар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Мило |
| а, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, ко |
| успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а в |
| у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао св |
| се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општ |
| а да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне б |
| њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кне |
| а и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закун |
| он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> памет |
| рваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према сл |
| ли ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући |
| </p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које |
| јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господа |
| чина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; |
| д њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се са |
| и ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ов |
| биљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше |
| арицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала ст |
| д хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа |
| решку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и |
| Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</ |
| ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да б |
| ипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знај |
| ије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромн |
| } Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за |
| <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелент |
| ј ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га |
| нтересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и б |
| ас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, |
| ама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ру |
| о што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола м |
| е откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошев |
| у.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није з |
| ко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био удара |
| о рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш |
| робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка |
| вао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Ист |
| о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Кар |
| лужити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, |
| и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога в |
| {S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где |
| , кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао д |
| њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола |
| ити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi |
| топљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="13 |
| о раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb |
| они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{ |
| што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ с |
| разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била св |
| је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још |
| бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што и |
| и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Т |
| оже сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан |
| Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је |
| .</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака |
| станци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згод |
| ле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из по |
| им разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, ка |
| збора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у поду |
| сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се оде |
| лошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрз |
| погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за н |
| <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брз |
| ара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа |
| а с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребит |
| да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су преми |
| оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта |
| атих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је њ |
| азирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потерниц |
| у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и |
| преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, п |
| тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе. |
| три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Ву |
| е бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте сн |
| ари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко врем |
| омака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега н |
| у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гур |
| .</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, ло |
| вога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јата |
| смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.< |
| најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој |
| ом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађор |
| у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> < |
| но гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; о |
| новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без ду |
| повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у пла |
| м Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио |
| ош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема |
| у, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и из |
| у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није прима |
| .{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке |
| а и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> < |
| лош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> |
| е <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све |
| четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркв |
| ..{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаћ |
| та чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и но |
| крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се мл |
| иство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бранковић!...</p> <p>И |
| подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је |
| доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као н |
| <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу с |
| мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела |
| нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи |
| од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлиј |
| age"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> <pb n="3" |
| го штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати муж |
| алну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> |
| а познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p |
| амеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки о |
| тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно б |
| те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска |
| ене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душма |
| ог; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једног |
| ај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је |
| су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n=" |
| ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочил |
| емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и |
| о у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцим |
| е, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смеде |
| рци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе. |
| д устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио |
| решине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балкански |
| наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, к |
| ови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју |
| рба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу. |
| е, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран велик |
| одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заве |
| не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} |
| емана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опит |
| стиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовим |
| ости говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније п |
| у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која би бар за неко време могла окрпити њ |
| тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је |
| дино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и види |
| војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придиг |
| ити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама би |
| ном подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је |
| итница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабад |
| есретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да |
| >Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n= |
| Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али |
| е је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски ч |
| им мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{ |
| равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ г |
| а, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p |
| {S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаш |
| ко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оруж |
| али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> |
| ора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла |
| хање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао |
| да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најмили |
| ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} К |
| {S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p> |
| да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно пр |
| , где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћи |
| Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе и |
| вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, |
| и.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не |
| а одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, |
| кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље ч |
| инуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковим |
| рже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну |
| осле миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо т |
| а којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече |
| м, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов с |
| ми, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави |
| ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелато |
| на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букаги |
| ! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цуки |
| , несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махму |
| ијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit="subSe |
| де, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се гла |
| озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и нес |
| Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на п |
| на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробур |
| би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никак |
| <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби |
| ијих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с ц |
| х људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи пова |
| а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољ |
| ти, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиља |
| главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика |
| увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи пр |
| уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је бр |
| прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као к |
| ом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала |
| дном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако |
| > <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињ |
| ече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отиш |
| ко.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас |
| је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пол |
| питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се тр |
| p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} |
| њка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви |
| штро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче |
| га.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе сво |
| сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио |
| да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотин |
| и, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по св |
| дство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што зна |
| а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени |
| мна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис ј |
| ед њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе |
| ули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу Карађорђеву, на |
| под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Д |
| ез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га так |
| аката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће про |
| ену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напред.{S} Друга глава била је дата другом дечку д |
| ђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долаз |
| аву или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније |
| ке и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кад |
| се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то т |
| Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која пос |
| {S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од |
| војој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје |
| одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{ |
| ћ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли б |
| Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица т |
| своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну но |
| ло и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке п |
| а су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе. |
| оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућ |
| о ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} |
| о нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и р |
| гије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један о |
| соноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Р |
| арко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену ос |
| која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па |
| коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, нек |
| чије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, бр |
| ао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p |
| те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S |
| преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>И |
| и из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и н |
| исало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је |
| их, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природ |
| секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може дру |
| а више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и с |
| ријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо д |
| градског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а |
| у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који |
| српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, |
| <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, |
| епала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу |
| по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така м |
| о?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, |
| се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако |
| је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>И |
| протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњ |
| P18933_C1"> <head>I</head> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{ |
| <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко сму |
| разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима с |
| у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом |
| алогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољ |
| едина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и |
| <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> |
| ди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се |
| а ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке каба |
| ва соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипа |
| ље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на про |
| са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту нас |
| Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо |
| аку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући кр |
| </p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна |
| од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од |
| у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по простран |
| ма ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам б |
| ђен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се сас |
| своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, но моли |
| Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање |
| вири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наж |
| о сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да уч |
| лавом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је ку |
| и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђ |
| Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву |
| писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као |
| о мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинам |
| Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој жур |
| гнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежи |
| Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати ко |
| лит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изаша |
| ћи почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше са |
| на Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, |
| ка његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту |
| у светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан |
| к из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста |
| и сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене п |
| х да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве |
| pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучн |
| ку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио |
| вода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о |
| густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум |
| ма.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од пл |
| најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} |
| ection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвој |
| ихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S |
| не вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути |
| а од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се с |
| ори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а |
| у.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S |
| почињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико ч |
| у Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вуј |
| огле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком ст |
| ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јах |
| нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се |
| у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешн |
| изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код |
| ала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгони |
| бано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено |
| глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек п |
| ш и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна бо |
| бок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово де |
| коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч |
| ако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује |
| а урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се |
| рав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђен |
| лас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се |
| у њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дне |
| раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима |
| ећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?... |
| ка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсуд |
| дну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по св |
| ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз |
| тарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђор |
| {S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви |
| ратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу |
| ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће удари |
| ђорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зн |
| у на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у С |
| а доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга излас |
| тернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Так |
| ву.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе |
| да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цу |
| вако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на |
| бадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је ж |
| .{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим поме |
| рао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, |
| — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} В |
| кован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код |
| уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} |
| управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међ |
| вожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од у |
| пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и зак |
| ране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим |
| Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, |
| еколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе |
| не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још гор |
| е, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће |
| право из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и нал |
| но, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те |
| су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p> |
| то и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује |
| це стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежат |
| за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешт |
| надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на вој |
| ија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n= |
| рет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. |
| ивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније. |
| оворећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледа |
| ре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди В |
| убавним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресим |
| ма гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио |
| ћности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна пр |
| >Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n=" |
| бити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Ко |
| дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се сл |
| рви пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; |
| вет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и |
| како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га |
| ртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиств |
| има и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци пот |
| ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, |
| едоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза Милоша главом, моли га да буде благ и добр |
| ликаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му |
| обро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{ |
| Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} |
| ло по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од |
| одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и ни |
| и.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Рас |
| те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ст |
| због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре по |
| аво имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била за |
| p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>Т |
| продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде |
| /p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи н |
| га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све |
| “</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и ра |
| рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне |
| и у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко т |
| , кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, |
| оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а ами |
| ви састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео |
| их несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре. |
| каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што б |
| онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на |
| је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би по |
| ко није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица |
| лошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, |
| на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он замен |
| и баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га за најтеже злочине.</p |
| у и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S |
| p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, |
| ло да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу рек |
| чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља глав |
| човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“ |
| д разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| на се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он с |
| ога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља |
| илца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи |
| е сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и |
| је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, |
| ао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако с |
| тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан |
| ац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па |
| рађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да ја |
| адама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, у |
| а да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — р |
| штен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности кој |
| рећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вр |
| Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после под |
| — А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега |
| ајбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>одне |
| ..</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав са |
| .{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пр |
| љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и убл |
| понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази п |
| рцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута |
| кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се |
| чан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно ј |
| ој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео прим |
| се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, и |
| ћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу гл |
| могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дош |
| ви, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вра |
| То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем |
| рзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући, д |
| кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би |
| им у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, |
| наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст |
| е за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се зн |
| мали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су он |
| и несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не |
| устили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, |
| славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао |
| каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то прими |
| које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати |
| је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави |
| на и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у њего |
| хе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба |
| ла, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разго |
| душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем уст |
| верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у |
| уђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах |
| а нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{ |
| и рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да |
| .{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — пон |
| ри маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="25 |
| ијан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда |
| } Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S |
| о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших |
| : да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало |
| се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле |
| и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два |
| аједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да |
| {S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбин |
| и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турци |
| цу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потер |
| е послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па та |
| ено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је |
| у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорит |
| Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског |
| рађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио |
| и у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе |
| д Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљив, непо |
| ршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, |
| давно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и о |
| ад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито |
| з корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд |
| ило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у с |
| ио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни по |
| господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} |
| да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна |
| и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу ка |
| опашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику нес |
| ом?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да |
| ђени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За об |
| уса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не помож |
| Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мо |
| {S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бе |
| носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> < |
| ош струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га вр |
| окорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим |
| жено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је |
| о пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још |
| ед очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} |
| е знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио |
| е ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина баци |
| не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртат |
| {S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} А |
| Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> |
| ен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навукао јед |
| ао и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна ш |
| У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мр |
| а не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али |
| Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налази |
| све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смр |
| .{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{ |
| одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути |
| и што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници |
| ection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дан |
| ш, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они гл |
| А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има |
| ју још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако ј |
| одар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, |
| а и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада р |
| ук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Да |
| рство и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине |
| Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говори |
| ш неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда |
| Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отиш |
| и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену вој |
| ру најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Мило |
| аповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске бер |
| , махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представни |
| раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата. |
| тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим ш |
| а би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи ве |
| ривиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску |
| ова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми |
| и десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, по |
| е; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде зна |
| емице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину |
| а прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће д |
| Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само з |
| тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак |
| шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да |
| крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} |
| и што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} |
| Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих с |
| ца је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Ист |
| своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она је |
| је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балкан |
| иромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија |
| и су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши |
| женим и забринутим лицима, код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опе |
| крености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, |
| тране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћ |
| .</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоч |
| закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чо |
| >Вечера је била брзо готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум |
| Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{ |
| > <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиш |
| > <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу с |
| Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други з |
| Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се о |
| ен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било и |
| {S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским |
| пона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није б |
| Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У поглед |
| слушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да |
| о где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> < |
| н строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} З |
| ква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ов |
| ки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{ |
| од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се |
| издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По |
| Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђ |
| мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако ве |
| ду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе саста |
| , да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га |
| аних мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> < |
| живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Гл |
| очито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљен |
| су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му |
| особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и стра |
| тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ |
| а, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из т |
| лутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред |
| је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију б |
| и судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се з |
| час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махове је поигравала, |
| се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мр |
| , који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, кој |
| ло на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила |
| је се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбу |
| е да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и нес |
| !... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Ал |
| мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас |
| ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у |
| уху и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у п |
| они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љу |
| ворио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах позн |
| мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што гус |
| врате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Кар |
| пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; мо |
| кнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво |
| човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, з |
| побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си б |
| а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врат |
| ан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где ј |
| те на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако |
| ање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одаз |
| Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међу |
| гов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S |
| сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са заја |
| оведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсо |
| <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и |
| а светли везир другачије мисли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погл |
| и на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју по |
| ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је |
| Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Ста |
| пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је е |
| чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећ |
| злагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад јед |
| омадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна пе |
| S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, така |
| оворио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с |
| буку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно пог |
| ву земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо. |
| Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, на |
| шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата |
| врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на о |
| н с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>С |
| е.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забр |
| p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> |
| ше га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени по |
| био!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати |
| ћом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни обл |
| не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и о |
| ам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} Н |
| рвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем с |
| јим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично |
| да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и т |
| ак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непр |
| ва обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помаг |
| и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су д |
| ао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која св |
| мој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском ра |
| адског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и приби |
| у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљ |
| горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут п |
| о момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут све |
| 8" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао |
| код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим госпо |
| ет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело |
| ршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу |
| говорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко ос |
| а, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово |
| рао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је |
| Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад ос |
| Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка |
| ију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је сва |
| шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што м |
| > <p>Али његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су |
| а о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код |
| ок је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао |
| } Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није треба |
| е ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека |
| ахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица |
| у власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значај |
| али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт |
| давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да |
| више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролаз |
| ог — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и |
| њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и доб |
| ад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није с |
| ла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чис |
| пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи |
| ка између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле |
| волу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође |
| е делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био |
| на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" |
| ти Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени ца |
| де, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао |
| га се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он |
| кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи |
| и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога |
| душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али |
| а глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога г |
| ћ скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао! |
| јурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола |
| нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и оп |
| што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и пон |
| олази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија п |
| ибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак |
| трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и |
| животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући н |
| у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, ш |
| д и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек |
| воме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и |
| во јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал |
| е све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово пошт |
| дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лиц |
| х воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он в |
| о и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу! |
| чињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање к |
| није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>А |
| арешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, нав |
| да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово т |
| ци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јар |
| вати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још говорила ка |
| p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан |
| октима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бо |
| ећ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану |
| а мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зл |
| и целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али |
| могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p> |
| ак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, |
| но бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде с |
| овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа |
| анове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се с |
| на не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његов |
| а замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуна |
| је куда излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{ |
| могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да |
| га дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године |
| ојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било |
| успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p |
| како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњ |
| гово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива |
| је крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то ника |
| ио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, а |
| дишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и |
| ри, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је |
| о да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан бо |
| ше да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази |
| сподару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци |
| <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка д |
| има у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, ка |
| био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога да |
| чно волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ства |
| и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <div type="cha |
| м зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити |
| Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито |
| о уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио ор |
| је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се п |
| > <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас |
| асланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше стареши |
| барлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућо |
| ну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, |
| били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији |
| обрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрња |
| а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да |
| и огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима |
| Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да |
| предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обре |
| то не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С |
| ћао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргн |
| оља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то ј |
| е слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Најви |
| ренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Срби |
| адне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n |
| ли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно |
| ониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш |
| име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био с |
| или су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам |
| писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате б |
| подара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Бе |
| .{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све |
| која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачк |
| називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, |
| а црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако |
| знавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „шире |
| три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из г |
| исмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><r |
| Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писм |
| једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како |
| мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да исп |
| добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта |
| толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И т |
| није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говори |
| блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи |
| је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— |
| ђорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њи |
| ијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности |
| !</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим |
| у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, |
| и не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч |
| нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљу |
| ом истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни |
| по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намешт |
| ) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то да |
| после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока |
| га прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} |
| он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крв |
| ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да г |
| , какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзго |
| је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ као бра |
| ако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао |
| рупних бркова, а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чар |
| а она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре! |
| после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили |
| погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле сл |
| нога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} |
| ма осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разг |
| и Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског н |
| жим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје нај |
| м, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који |
| , да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање. |
| ве свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мел |
| рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставит |
| ој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао |
| 99" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је |
| акојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље б |
| царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни ј |
| учетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новак |
| и године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме наро |
| ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да о |
| повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље |
| ану у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као |
| 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начис |
| њи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њим |
| , да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S |
| поцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак |
| Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га к |
| воје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на |
| и — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Мил |
| све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било |
| а.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S |
| <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да |
| е више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, |
| уло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одл |
| и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обич |
| и су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, ко |
| и обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим то |
| в народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакн |
| пште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не верују кнезовима, не |
| се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и |
| {S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, н |
| о ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера |
| оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је |
| њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали |
| бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у |
| главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупо |
| <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских нар |
| ла велеважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тач |
| невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног чо |
| она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с |
| и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су |
| је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и |
| м неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, од |
| а се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена |
| есна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравиц |
| , оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицањ |
| а је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану д |
| /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки гл |
| ба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јас |
| и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађај |
| а једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли |
| чито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало уг |
| {S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога пр |
| } Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби стр |
| да лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше дов |
| боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице |
| јатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат |
| ких родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ст |
| но што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и са |
| мљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда н |
| ила одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га |
| лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p |
| некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро м |
| оздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и из |
| ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен |
| су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у ш |
| још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сеја |
| ан да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Бал |
| ише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њим |
| ка.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у пр |
| пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујиц |
| ро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево |
| у до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глав |
| агу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније сино |
| арод.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ не |
| земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак |
| рђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим |
| {S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао |
| , кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S |
| ао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, |
| е.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} |
| ову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је б |
| гови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једна |
| ирок пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже |
| о окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукави |
| везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу при |
| на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежа |
| виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гр |
| рушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мен |
| и, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је |
| ред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петр |
| Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто |
| очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су гов |
| зити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— М |
| напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> |
| али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио |
| је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, |
| поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће о |
| вонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговар |
| азговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— |
| ринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="2 |
| се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани г |
| махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да |
| да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да л |
| жд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо |
| иш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни |
| рђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у П |
| боље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и вези |
| песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче |
| , кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павл |
| учај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништ |
| ини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гон |
| пречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се прав |
| па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од |
| е, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео |
| сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље зад |
| мами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога вез |
| е нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или |
| да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако с |
| е амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно |
| Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> < |
| променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и |
| ам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с |
| е јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао |
| другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим по |
| треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених |
| одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја |
| моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мре |
| м обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свр |
| да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тог |
| оступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, |
| прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, |
| пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру |
| их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан в |
| за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, |
| Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гле |
| аљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој са |
| као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујано |
| тили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овд |
| јгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијал |
| ђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора и |
| њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још раније |
| ка неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, кој |
| ладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Дра |
| удгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно и |
| ди, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S |
| с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим по |
| послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповес |
| апоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепа |
| ању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но послед |
| били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођен |
| ем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико ве |
| > <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли |
| не послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима |
| сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га |
| скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крва |
| само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери ру |
| .{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као |
| куну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело нар |
| ца још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их ј |
| нти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима п |
| своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — в |
| {S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко и |
| , и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и |
| јем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што с |
| ре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је |
| а се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту |
| Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они об |
| људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну |
| би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо |
| људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} |
| или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према |
| Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им по |
| м те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађ |
| они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први |
| да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</ |
| љало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</ |
| о да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, |
| орђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао суто |
| дити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</ |
| .</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер |
| напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тел |
| > <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће |
| био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађор |
| , и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — |
| кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Н |
| ли смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да прат |
| p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима |
| дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последњ |
| знању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица ко |
| ије могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже ра |
| з њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било |
| с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С т |
| почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговор |
| заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине ор |
| добри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна |
| иње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка пре |
| унати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треб |
| </p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг |
| Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с На |
| обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања |
| арода и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело уст |
| слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} |
| искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово |
| изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Дра |
| вати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Сл |
| о њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је ниса |
| ена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.< |
| је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из |
| а био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Мил |
| тички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n |
| да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похва |
| еш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас |
| S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја |
| да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је у |
| е човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се не |
| з сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подиграва |
| едају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, ал |
| је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре дв |
| ђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је н |
| у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почет |
| них оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је за |
| S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равн |
| вао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је б |
| им, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није био паме |
| добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које |
| се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, |
| дили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, |
| о не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— |
| их емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у С |
| вао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење |
| другога зло и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућ |
| ..{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако |
| ер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махо |
| е још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, |
| узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих |
| успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилаје |
| је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај на |
| о Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глав |
| раже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има ову |
| кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српск |
| Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оруж |
| им људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпамет |
| зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају |
| рагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба |
| пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да М |
| по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико н |
| ватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи в |
| не овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га на |
| вурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачун |
| Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, к |
| шлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је |
| и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пол |
| ављали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других |
| .</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде |
| о брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на кр |
| га самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово д |
| /p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан преда |
| позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ст |
| кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви |
| авство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Вид |
| ој румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међути |
| Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је невернички вртио главом. |
| шљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и сп |
| и, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</ |
| ако су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их св |
| надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и н |
| <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разум |
| .{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; |
| лико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбуш |
| м једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним ј |
| њаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> |
| горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не д |
| е: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њи |
| шњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу |
| ешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим |
| зира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашт |
| -молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет |
| ами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да ба |
| ега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају.. |
| емали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је |
| ада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{ |
| ију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан др |
| де се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пен |
| им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати нез |
| сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S |
| елео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је била |
| два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на н |
| спознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чу |
| или и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ |
| војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као |
| вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново |
| езир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" |
| е се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не веру |
| , који је Карађорђа моћно заносио — код њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао |
| их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама |
| е да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био |
| ри вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други нео |
| порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавиц |
| /p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, |
| ну!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане |
| или су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити св |
| орђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p |
| обро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се виј |
| мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он |
| S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју о |
| } Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављ |
| еле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо |
| заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у је |
| д осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ра |
| аједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, у |
| тао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић до |
| и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском |
| расло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, св |
| зак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговор |
| е су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу |
| а се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ |
| успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је |
| атила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа прек |
| их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су инт |
| и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом. |
| пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не |
| ко за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће |
| ио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом |
| а, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро н |
| отине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, |
| суда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну б |
| а пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена тра |
| велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> к |
| прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту |
| и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече ј |
| е винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шап |
| акојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Срб |
| год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из |
| она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb |
| ио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међ |
| о у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, д |
| на на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође срп |
| кићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања ко |
| да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама |
| мље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и |
| ку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!< |
| сти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће метути |
| у греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и в |
| ијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоск |
| у слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећ |
| не, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у С |
| нуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} Дошао је зем |
| ану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаски |
| ским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале |
| ада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежа |
| Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и даје |
| подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији |
| твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мучен |
| река „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а так |
| анаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни |
| нта, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе ставље |
| .{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита |
| и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у о |
| сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлег |
| се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажно |
| е, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се прев |
| едали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; |
| ву.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но шт |
| S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба |
| ој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који прек |
| ђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олта |
| е скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посврша |
| ове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, |
| а песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</ |
| талом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везир |
| има плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо |
| г!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле стр |
| о мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цел |
| са, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти з |
| и договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем |
| е нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а гл |
| обар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не |
| јвише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама |
| шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти |
| ли су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n |
| У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош |
| и ево је доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана т |
| устелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим мака |
| ма куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она |
| знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино срп |
| ог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора б |
| сподства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то |
| и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не |
| ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и те |
| Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по |
| .</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n=" |
| арађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овд |
| ћа.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисови |
| српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара у |
| p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последиц |
| ко долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да |
| о на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога |
| дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава |
| и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ств |
| и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати |
| ут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" / |
| крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао |
| ошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{ |
| јену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог |
| су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако |
| н, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је |
| им друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице |
| разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађо |
| икне Анту, а да јаве и другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах |
| же те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у н |
| ри курира, да јаве аустријским властима о бегству Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне за |
| на где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, на |
| анас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина |
| е.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој |
| </p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чека |
| писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити |
| као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју г |
| ако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у |
| ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ћ |
| би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења. |
| ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу |
| ече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба би |
| дског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{ |
| ђорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S |
| е редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом н |
| а без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а дога |
| пред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S |
| своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да |
| ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећ |
| ме немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја са |
| {S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима |
| затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али изд |
| од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама. |
| већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетер |
| великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну |
| обург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором рус |
| а, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, |
| > их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о то |
| а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Ми |
| имио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у друго |
| Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређе |
| } Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Цр |
| бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док |
| {S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима. |
| купљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио нас |
| с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> |
| у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као ч |
| многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима |
| родним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини |
| евим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У |
| ште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне |
| тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру |
| ова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро |
| им духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико з |
| ри пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати |
| неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уг |
| ш је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Ан |
| езир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме |
| ло решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и о |
| један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да посл |
| и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погин |
| S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру свој |
| по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше |
| да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет |
| n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам |
| с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више по |
| о дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод н |
| могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени без |
| а рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши н |
| <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb |
| говор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање |
| у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџб |
| својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским врат |
| ђе.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, |
| S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особи |
| једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан |
| ли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош |
| крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за |
| решно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. ју |
| ио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности |
| слугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али сви ти наро |
| н.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то |
| S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га |
| ганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па б |
| страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како |
| ју.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за |
| мо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо н |
| {S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним ви |
| .</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике |
| у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, т |
| ез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље |
| тко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и с |
| ивика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше |
| Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо |
| е вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако ра |
| <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше |
| вито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној бл |
| зговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, њ |
| и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Пом |
| итрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторо |
| , полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати |
| мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканск |
| ки емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави |
| је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода св |
| ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се заглед |
| ница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их |
| чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка |
| и!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како |
| осле он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се |
| о оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га |
| врдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не |
| оговору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да сма |
| рупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којека |
| х ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замоч |
| кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служите |
| покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју н |
| бије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али св |
| кше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога са |
| 6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сур |
| ох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже |
| упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод |
| де да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош те |
| своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло |
| најо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто зас |
| /p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и |
| не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На њего |
| илош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, к |
| дметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да завара |
| ад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, м |
| ав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем ц |
| ао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим сас |
| И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много тр |
| практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изје |
| деш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто на |
| ности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, поби |
| дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и |
| вео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога с |
| стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију |
| ено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је |
| о које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако з |
| уже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за ова |
| силанти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Г |
| n="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да ј |
| ар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Мил |
| /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову те |
| ог племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} К |
| о страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први |
| раван, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће с |
| јеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причал |
| ки кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примиц |
| талих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу |
| оји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до др |
| у у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у М |
| свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже к |
| решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примет |
| ако треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кроје |
| била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit= |
| {S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђ |
| се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са ре |
| ао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у |
| пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она |
| љут.</note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Кра |
| ловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу |
| јица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе |
| S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако |
| ечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом |
| ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине љу |
| родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пр |
| како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S |
| ме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, |
| вица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око |
| родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она вич |
| кића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у гр |
| о све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се ни |
| а.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече |
| ске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весов |
| н подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а |
| ен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, изма |
| апоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{ |
| писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти |
| к врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одваж |
| добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" / |
| има.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна ком |
| {S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <div type="chapter" xm |
| рчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено |
| гледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса ба |
| аде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махање |
| ажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амби |
| што чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас оп |
| рпско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу С |
| из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао гор |
| ђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држа |
| и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци н |
| хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству с |
| руди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече |
| ебало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би |
| аво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова пр |
| итао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашња |
| оградски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> < |
| {S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима |
| ао за вештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде |
| а унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и проме |
| ешио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:< |
| а његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гурка |
| се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на |
| ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /> |
| м баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, |
| и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све |
| еко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у з |
| како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се |
| својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у сел |
| ажен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрља |
| од, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме д |
| са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а с |
| о пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају м |
| а њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека. |
| је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по |
| да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантов |
| уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста по |
| к.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад |
| ајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; |
| рцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, из |
| крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао. |
| е до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лиш |
| му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће |
| добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује |
| дан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном |
| намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио ј |
| кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не изда |
| ори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног ј |
| ели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд и |
| у највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и т |
| је.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да |
| да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{ |
| а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</ |
| .{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет година |
| Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је т |
| нуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n= |
| > <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало |
| ије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наск |
| о.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београд |
| ти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у поч |
| само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да |
| S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гл |
| у.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је би |
| Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни |
| Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из ст |
| вари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме |
| могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би ве |
| ога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко кл |
| у државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети |
| е даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли К |
| ачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а |
| роди је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, |
| ом тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="su |
| овите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку п |
| јаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај |
| тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући с |
| е жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и |
| побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а ко |
| ипази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, |
| осле трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} |
| сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па |
| p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним |
| узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни |
| ечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S |
| чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе д |
| , да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио |
| ларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помр |
| Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то мог |
| tion" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју сп |
| упан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на |
| , а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па пров |
| само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењ |
| пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се изв |
| бојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ п |
| а тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па са |
| >Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним црт |
| ећ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два мој |
| малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала с |
| S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе |
| везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило зап |
| у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попа |
| о писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из њ |
| ="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чол |
| о сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелен |
| уди, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и гл |
| ечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div t |
| посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин б |
| , кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваљ |
| о и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, кој |
| ада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај ње |
| ји погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у си |
| ће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свиј |
| ошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање |
| онавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко |
| у га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p> |
| њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда господар, а ј |
| своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним м |
| исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад |
| ом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале |
| .{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, |
| почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су мо |
| рбина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужн |
| , захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући |
| шивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, |
| који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Н |
| и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се ни |
| с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један друг |
| а да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајду |
| кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што т |
| сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала |
| на зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљес |
| били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, ш |
| жеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима на |
| котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да прови |
| груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред с |
| о његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управ |
| бадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:< |
| ла огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе К |
| лизу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} |
| о млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, |
| с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су п |
| илен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису |
| ад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према |
| pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не |
| е може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари. |
| нез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да |
| ећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменц |
| .</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После |
| је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан |
| едногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурни |
| лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели |
| а — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Пи |
| и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштет |
| .{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богат |
| е се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али та |
| ушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,< |
| ена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на |
| но.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчев |
| чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено |
| а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и |
| а, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака |
| зговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према |
| ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда |
| ч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> |
| ба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бива |
| у, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и ставља |
| љена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам |
| почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се |
| е било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено |
| ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јаро |
| одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан чо |
| ца.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром |
| о.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутр |
| черас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се мор |
| и у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак п |
| и она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправда |
| ош једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах |
| је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и |
| верења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он н |
| ознаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима ч |
| да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и т |
| зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и |
| ије.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису у |
| верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јунач |
| ли су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) |
| рђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно по |
| заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље у |
| а и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> |
| дуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је с |
| а, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене |
| е одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и |
| ћи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја |
| ћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова |
| ата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су до |
| .{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте л |
| да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да |
| ти заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да |
| бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— |
| око замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — реч |
| не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био обичај да казу |
| и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је б |
| се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи |
| р је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тес |
| што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали с |
| огао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се укло |
| ="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо |
| ошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош п |
| S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, |
| густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци |
| сто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одгова |
| о застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети. |
| р још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жесто |
| помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хт |
| /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени |
| <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрач |
| ади порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет проп |
| "100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обичн |
| ћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је |
| остигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље к |
| омагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су г |
| нта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза како с |
| бав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас |
| их људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а |
| ве је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сир |
| како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још |
| — Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и из |
| рулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју б |
| живи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице д |
| крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи |
| се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>До |
| S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако |
| гледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху |
| ња.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били |
| се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два |
| благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На |
| ште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу и |
| га-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— К |
| о рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислит |
| орио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изеди |
| нажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које н |
| земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу ва |
| у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, |
| главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име с |
| , док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикра |
| је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} |
| говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом р |
| не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо |
| хова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <p |
| ином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| ама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима уп |
| {S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 после |
| вога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој ш |
| <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро |
| у замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест о |
| ј је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи М |
| то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S |
| , маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</ |
| епавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела меш |
| ога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по што |
| лике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо |
| близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био |
| , што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатл |
| и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала |
| игоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушка |
| талога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од |
| p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија |
| гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола |
| е одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрч |
| ета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе |
| тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном |
| се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мр |
| послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скин |
| главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около прек |
| > <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га н |
| леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> < |
| а стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајени |
| на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико |
| ко пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна с |
| Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, б |
| {S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком |
| них патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; |
| вно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећи |
| „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спек |
| мачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је |
| лно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња кој |
| све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници пр |
| е берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а пр |
| ма обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирн |
| акон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је |
| >— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече |
| арила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSec |
| note> <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине |
| но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама пр |
| е и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те кам |
| бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} |
| трао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са |
| е ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону све |
| у исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље |
| ујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} И |
| — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљаван |
| чува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што |
| — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибр |
| да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна |
| {S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а в |
| ло, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да про |
| т одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, по |
| „Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не х |
| е изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома ср |
| ко устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена тол |
| <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако |
| рађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турц |
| о је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и |
| ните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да г |
| ат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају |
| о се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме как |
| ужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и |
| је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима ј |
| <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нах |
| н у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, све |
| е које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе |
| га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ |
| .</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад |
| имиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, ст |
| спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапре |
| вару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и |
| тао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стоје |
| и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{ |
| сказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га н |
| е Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусрета |
| ти, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, |
| И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу сво |
| n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће |
| еома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац ко |
| бливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, поглед |
| можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим |
| зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S |
| у два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Ко |
| ад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престр |
| атка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога исто |
| рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, нас |
| шце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да |
| мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака. |
| главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочи |
| поље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је тр |
| , воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којо |
| Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против |
| није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова о домамљивању Карађорђевом, и |
| > <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају |
| та и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и |
| ских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} |
| дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто |
| м повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но бли |
| притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није пот |
| з Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у соб |
| у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господ |
| {S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се |
| орђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабра |
| ј да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око то |
| ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем |
| то је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па |
| некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је |
| једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи |
| ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> < |
| га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради |
| царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био |
| али.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ |
| ање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} |
| ичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Ос |
| исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други |
| олиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два св |
| чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје |
| {S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна аве |
| себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало ок |
| есна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> |
| а себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу |
| че букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред трг |
| дозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Руси |
| гледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар М |
| о пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да н |
| ло да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> |
| ад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он |
| еку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с |
| и се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне душом, да дигне гла |
| бије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за један трен |
| је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове |
| неза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доњ |
| аде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећа |
| има, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> |
| њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о |
| асута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго |
| разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судби |
| наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веро |
| аредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе њ |
| м Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ вид |
| {S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који |
| недогледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ћ |
| да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном биса |
| заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет |
| ала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чини |
| шањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се |
| с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> |
| ве и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао и |
| а, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак у |
| че резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га |
| стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разгов |
| танак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза |
| у бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом бил |
| ави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од д |
| А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се р |
| ти.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у |
| да и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, |
| а надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петров |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у друг |
| "subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква ус |
| изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га |
| еде изнео, Карађорђе је могао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на сво |
| узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми |
| вој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p |
| ђени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на |
| стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их |
| сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се и |
| ужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је |
| еленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било |
| о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумиц |
| а, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео |
| као, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} По |
| отећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи |
| stone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Срб |
| се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а |
| о не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да |
| .{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Ма |
| њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то |
| а реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем св |
| ко ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умел |
| кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мр |
| ај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се спор |
| агледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и хо |
| ити и његово необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за |
| и:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба о |
| то је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто она |
| д плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо |
| ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас |
| од нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пр |
| ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањк |
| урских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и св |
| Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, об |
| ection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред |
| <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија |
| егов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу |
| амо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— О |
| чили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а мог |
| се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше |
| о обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, |
| ад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико |
| реко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек |
| свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске |
| х да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царск |
| главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава п |
| unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно б |
| еки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало |
| од хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке |
| ити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше |
| прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бу |
| рко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини |
| епрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђаури, |
| </p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напр |
| е, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута |
| т.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па т |
| Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као оп |
| тиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе после |
| а!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, т |
| је, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— |
| би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога |
| после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обс |
| и, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а п |
| о факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош |
| илошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је |
| росузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то сврш |
| ратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан гр |
| и се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао |
| ије никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он |
| он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу ње |
| разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве |
| Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што с |
| вом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и |
| ада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога |
| је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од ово |
| о мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотл |
| шао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако |
| е главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на |
| су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер |
| а и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе |
| о, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, |
| вде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали |
| рава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Бук |
| d="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} с |
| мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убија |
| у — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— |
| је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални |
| еј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу |
| а држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде скл |
| е све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су |
| subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је |
| забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад |
| орђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и везира још је подуже трај |
| који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S |
| о да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила |
| ходи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао |
| </p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад на |
| колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне маст |
| лиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Беог |
| и људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} |
| ко бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се |
| по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, ве |
| ве своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажиј |
| овим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, господару!</p> <p> |
| азио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста ч |
| се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање |
| </p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или п |
| шлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је с |
| лако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су ср |
| о је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најза |
| о је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни под |
| ао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за |
| није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала |
| зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље |
| уљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав т |
| ш неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и |
| то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где |
| се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која неп |
| <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коњ |
| азда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и |
| о:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбин |
| змеђу осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини |
| ве што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{ |
| Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? |
| /p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском |
| вде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није о |
| јући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право |
| ју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одоб |
| , који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици |
| е две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где |
| ким пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онам |
| н од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто |
| они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни з |
| овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један |
| Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни б |
| е, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, д |
| иши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако |
| {S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребл |
| је ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, |
| су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо об |
| сним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац |
| раду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прили |
| Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> |
| ад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да не |
| ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупка |
| Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан нагове |
| Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од ј |
| } Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра може |
| исоки баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, |
| марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека о |
| Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад |
| јаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о п |
| се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb |
| где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто |
| ђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ов |
| семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не |
| Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро |
| ве се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак к |
| и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али |
| ју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кре |
| а (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стран |
| овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</ |
| се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка |
| оведати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће к |
| ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник с |
| > <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у сме |
| лија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли вез |
| отекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми |
| агополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, кој |
| главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покв |
| е вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Ов |
| Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{ |
| абових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А јед |
| преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасја |
| , да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Так |
| е.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, шт |
| n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиск |
| рдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као д |
| ао стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просип |
| га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде ш |
| а, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да |
| имам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је бољ |
| треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем св |
| } Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледат |
| ковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, |
| избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота л |
| ва, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разг |
| ина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и |
| е — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служит |
| Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли |
| у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећ |
| аре војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је |
| ва двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да с |
| шљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније у |
| убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турк |
| ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да прим |
| па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад |
| објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до госп |
| свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати как |
| позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа дон |
| подару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео |
| толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском д |
| јгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S |
| и, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручуј |
| мно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохват |
| аде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је |
| не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму |
| — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали б |
| том, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удал |
| ода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, о |
| обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села |
| p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете |
| е заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напо |
| Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био пр |
| јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на сво |
| (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку.. |
| есече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар н |
| оде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно |
| га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се им |
| им земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку |
| рац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави |
| реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се к |
| није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу |
| велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче и |
| да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а п |
| уно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да ни |
| људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега в |
| раво велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања рад |
| Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} |
| изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</ |
| и научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, |
| е јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пр |
| ли су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике |
| тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким |
| на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога пр |
| 07" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих |
| о имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да ви |
| воју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво |
| ило ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда |
| а поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што |
| <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, п |
| л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још ра |
| ји је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било отк |
| чи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому |
| ћ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, ов |
| барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влад |
| од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретни |
| живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблис |
| колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње о |
| ивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војс |
| то се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико д |
| сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би ње |
| сма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l |
| аћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који |
| ог тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључ |
| главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све |
| прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачи |
| оворност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одма |
| сано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он |
| ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:< |
| молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли |
| S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака |
| осу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назре |
| само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица ј |
| > <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак |
| тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некак |
| ди и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претил |
| којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле св |
| ској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао наса |
| очио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била повери |
| /p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући к |
| муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Та |
| ампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и о |
| ="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао ј |
| разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били го |
| је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и ре |
| илика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених р |
| орђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лис |
| ечио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два |
| н то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо м |
| исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али |
| о!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја |
| у овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим г |
| је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је б |
| ађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на |
| никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И |
| све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој |
| и зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпоч |
| ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} |
| ли они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали |
| у у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а ве |
| аних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весел |
| езова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но гла |
| испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, к |
| еоград да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био |
| који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини |
| дао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова |
| </p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно гов |
| S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, |
| арашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је преч |
| о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Ш |
| } Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али |
| и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта ј |
| спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кре |
| етварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га са |
| е.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ства |
| даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више |
| а почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У гл |
| <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не |
| ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, о |
| ања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која не |
| све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свира |
| је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако вес |
| града.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су |
| вају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, |
| или ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триум |
| ци били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за ње |
| о ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај пога |
| а верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и кала |
| ч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире |
| да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што |
| воме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вер |
| оше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше |
| {S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и деве |
| одар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије |
| ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом |
| корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, г |
| направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих ниј |
| > <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Мар |
| ем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и нео |
| {S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме |
| ку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Шт |
| , и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и |
| ужја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног с |
| рећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био и |
| зили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични пос |
| апротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не |
| сти ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Дан |
| ићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене |
| и све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до |
| проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствар |
| анцуске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p> |
| ухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти ј |
| ић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати |
| ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, |
| /p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немо |
| ло ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Нек |
| аш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли |
| >— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали |
| ри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија |
| његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсе |
| ариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити |
| и на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ип |
| гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало посл |
| дару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта |
| ло лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли н |
| га је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих |
| смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда |
| рен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном |
| сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота |
| е да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовеча |
| м тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би б |
| јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, |
| з повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по |
| до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— |
| чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље ш |
| чио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од м |
| чну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан |
| ало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Сед |
| и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће во |
| м овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешк |
| по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их |
| га доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није |
| у звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} |
| азук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је |
| ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му ви |
| ековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити б |
| нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} До |
| чино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били |
| жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим вл |
| мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном |
| рађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко |
| > <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло прост |
| сте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би би |
| љски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово б |
| ди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Сп |
| ке и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Из |
| и је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, |
| га то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих о |
| S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна д |
| у сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} |
| ога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си |
| што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ак |
| конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа |
| о, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, |
| и све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски и |
| .{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао |
| е повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу ви |
| у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би мо |
| а у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нок |
| рио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ |
| вом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихват |
| иву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S |
| — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> < |
| {S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи |
| сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две по |
| , Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро п |
| страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао |
| одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам с њи |
| ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код |
| азале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули иш |
| Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огром |
| у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао |
| и окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпа |
| да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била п |
| прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора |
| ш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не прок |
| који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од |
| а као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво |
| де — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о |
| н, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и |
| прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће |
| та више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} |
| м у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се |
| е занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царст |
| ге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној ку |
| живо заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао |
| а ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и прод |
| лите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ак |
| ред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада |
| м кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја који сам сво |
| м кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да зав |
| нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове ре |
| шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обрати |
| е било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некак |
| травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне |
| ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, у |
| је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је о |
| ш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубо |
| е је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је |
| рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску |
| зирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни прису |
| ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милоше |
| ролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, |
| ле додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, |
| па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је најв |
| је рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање д |
| мио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с к |
| штати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би |
| јине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обе |
| ар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, н |
| ге царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш так |
| нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с |
| ико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешт |
| ају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађ |
| ги и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— |
| обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога је |
| нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и тако да каж |
| а и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако |
| S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зн |
| Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; по |
| остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо ти |
| говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с |
| им, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и не |
| Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали криш |
| тати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша н |
| и Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много да |
| слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" |
| и, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шако |
| за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођен |
| ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бо |
| </p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки д |
| дару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у м |
| да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не |
| јући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он сл |
| ранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним |
| кле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и мо |
| никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да |
| S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p |
| а штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто |
| лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, |
| ије могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> |
| ан израз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била |
| м занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао |
| во!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то |
| Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Ј |
| а онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадањ |
| емојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изгова |
| пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати |
| била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак |
| ека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чек |
| ој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлат |
| њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви д |
| бојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Др |
| удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испр |
| етра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше б |
| бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох ос |
| цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни ука |
| орали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} |
| нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво |
| аци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухв |
| ђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што |
| "#SRP18933_N6" /></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред свој |
| моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачу |
| илошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јаков Ненадовић, који |
| прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред М |
| х и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> < |
| би по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрез |
| а, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости |
| ма осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно лан |
| инити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с |
| али живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево бил |
| же ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше |
| Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом |
| овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину |
| о списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено |
| пет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да |
| ска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десета |
| , да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку |
| е се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да |
| кати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година |
| арађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и |
| нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p |
| <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од мом |
| а не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а д |
| ао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до |
| водити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зл |
| лој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он доврши |
| редио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради в |
| нијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов уста |
| tone unit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић |
| e unit="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћ |
| milestone unit="subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољ |
| зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 го |
| на земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само |
| има више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај н |
| простила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, |
| !“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни м |
| упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и ако шт |
| арод, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешт |
| ече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — |
| разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар |
| киром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снаж |
| су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, |
| и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и |
| мериканска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито |
| ица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дне |
| i> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подр |
| зир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, |
| он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они ут |
| шла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће деша |
| ће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек |
| учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с |
| успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био чов |
| азио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах от |
| као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последњ |
| како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међ |
| ма друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разгово |
| њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема |
| ио, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подбол |
| о си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узе |
| ао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, да |
| .</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборављ |
| раво.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдего |
| .{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе |
| бњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га |
| не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је за |
| нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе ж |
| љда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!< |
| штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре |
| p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најду |
| ледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доц |
| ен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а кам |
| н је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству |
| јаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан стра |
| ром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја |
| ијатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, |
| .{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овл |
| до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи ра |
| Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опа |
| едом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Кара |
| гробовима њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог |
| би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене |
| дан од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочит |
| во што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад б |
| бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су |
| ла још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плах |
| одине.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд о |
| на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је пов |
| тати неограничени господар и заповедник овоме немирном и непокорном народу.{S} И ови исти људи, |
| бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га |
| ван, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се |
| и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових мисли |
| ника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се |
| рисуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицат |
| што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа |
| ину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију |
| вно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под |
| ликодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с |
| тали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклони |
| >Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењ |
| Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам |
| одаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам |
| ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени рас |
| ко живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно скл |
| о од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} |
| </head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који с |
| а развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или бо |
| га.{S} Његово јунаштво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вреднос |
| о позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се саст |
| Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пуст |
| ј народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како |
| Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је б |
| чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко |
| p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели |
| би Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, |
| одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији |
| е боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћа |
| о би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, ч |
| име се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, а |
| њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигн |
| обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Ц |
| дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је к |
| о Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем тр |
| рши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинам |
| ћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност с |
| а се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна |
| </p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред |
| } Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало |
| реш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>С |
| Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик н |
| ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све |
| овори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</ |
| журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господа |
| ог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате |
| из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што го |
| ет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро наро |
| нда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд |
| о је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће |
| ослуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога |
| ка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопи |
| сли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво |
| о је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, п |
| јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити њег |
| ња разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притаје |
| — По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене с |
| p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и |
| еним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Срб |
| је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на гото |
| залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, |
| езбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тр |
| ересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га прите |
| рској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге |
| рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тоб |
| ба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам ли |
| ћа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђо |
| > <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених |
| хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па он |
| разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар заста |
| атру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да |
| та је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао ј |
| з даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју сто |
| н прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав пото |
| } Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му |
| иле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за |
| и кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не поз |
| песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од |
| стор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</ |
| могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за |
| вим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су преглед |
| су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске |
| робљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложе |
| вукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја о |
| био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толик |
| вао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на ск |
| ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, |
| у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена |
| 155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила |
| >Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно г |
| опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само |
| оре крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</ |
| и, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако |
| нако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с |
| ога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини ка |
| p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнот |
| зови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С т |
| обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакој |
| бере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуш |
| ше, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бит |
| вету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, |
| стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, |
| мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић о |
| души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех н |
| из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин о |
| ли, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат слом |
| сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годиш |
| чне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци. |
| носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена п |
| реве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра |
| пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унут |
| о силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза |
| главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунс |
| молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски |
| своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стиза |
| рај огњишта, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, ни |
| , Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више ње |
| преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих |
| нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у та |
| , један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огрта |
| и, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и |
| тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стак |
| лош је мутно и као кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{ |
| > <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије јед |
| лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав |
| жју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење сто |
| арашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да по |
| цом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлиј |
| на срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" |
| кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и о |
| је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ст |
| у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато и |
| е доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову |
| уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пу |
| ена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо |
| ди, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би до |
| ак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p |
| сак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испу |
| то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чуд |
| и од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, |
| ар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле д |
| ла неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после |
| спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градс |
| илош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од |
| еђутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваља |
| .{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око с |
| сине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је б |
| ву: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те |
| /p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сироти |
| о угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с п |
| <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и |
| S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хте |
| радског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, кој |
| ам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом Миланом.</p> <pb n="123" /> <p>— Ј |
| ко буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовни |
| одбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, ш |
| оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше |
| S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било пром |
| ој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задр |
| и.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а |
| ви наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Виђесте л |
| о што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптуж |
| цај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци |
| гову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За |
| днога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном б |
| ед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су |
| коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада |
| нији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи зна |
| не горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што н |
| онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не |
| а, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и с |
| оду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драг |
| сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој |
| ибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена |
| "109" /> <p>— Мало му вајде, господару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не |
| ти; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те |
| аквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео п |
| лиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу |
| о што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} |
| ше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама |
| етар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је н |
| године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од |
| Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као по |
| је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет |
| ели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова |
| е имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обич |
| и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога |
| , а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 год |
| ва за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну те |
| о госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они |
| одине освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег |
| амте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а |
| си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас |
| е кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи |
| о једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Св |
| њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптужив |
| тао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни с |
| у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свак |
| илице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бе |
| еђутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога |
| } Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчи |
| сове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су глед |
| /p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном |
| ека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима в |
| аковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, је |
| емице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се |
| ћете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепш |
| ује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто |
| , а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев до |
| } А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта в |
| о прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију |
| олазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запи |
| е меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једног |
| Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— М |
| трашне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну |
| и поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... а |
| пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи |
| трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на |
| Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашли |
| пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} Н |
| и, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седе |
| /p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ |
| м не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести |
| смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљ |
| удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте |
| доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу |
| је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се |
| ва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије не |
| о стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини |
| на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном |
| !{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно |
| и хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — с |
| оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тр |
| </p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци |
| оодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах |
| ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на ли |
| дна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је т |
| у околини на далеко као видарицу, која од многих болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога |
| удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али |
| тије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длак |
| даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година |
| .</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} З |
| везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ово гура и н |
| уче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту |
| првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгић |
| пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију с |
| његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Ка |
| на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворит |
| шко-молдавске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки о |
| ране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пр |
| /p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за |
| <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S} Код њега није било два лица, и знао си ва |
| о, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> |
| сти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гл |
| малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три |
| ца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао о |
| > <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао сма |
| следње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, св |
| и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, ш |
| мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> < |
| ко могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је |
| заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиж |
| аравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Кар |
| обро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао |
| абави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се |
| ад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, |
| ј друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су |
| са одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које |
| ћим је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти од |
| раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то |
| ужда да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, |
| људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је пре |
| астаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми данас и н |
| једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, о |
| две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за ов |
| е пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли |
| банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустав |
| {S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дај |
| зир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други |
| а и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; |
| “ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, |
| ад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним кр |
| ћи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи |
| за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која |
| ан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и |
| од Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Ка |
| ђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет свој |
| од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чис |
| ија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не б |
| а сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да |
| и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p> |
| а њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покај |
| >„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то |
| ављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред |
| ају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турск |
| же отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисј |
| ж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко пл |
| Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је |
| ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То ниј |
| ати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, М |
| кчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као |
| мена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Ник |
| орност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би |
| и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година. |
| а човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њ |
| римај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{ |
| ва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук! |
| а ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу по |
| лош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његов |
| опу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S |
| је, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од т |
| у знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом < |
| анијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским вој |
| ланинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— П |
| а ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат |
| је погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Т |
| о је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, п |
| ико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мр |
| ожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Кар |
| ром из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јас |
| еких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални мо |
| ај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код |
| о мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдски везир.{S} Али знајући |
| а нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</ |
| м једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је м |
| а зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако |
| сле кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, |
| {S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</ |
| ћа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што |
| има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом |
| о, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мал |
| е.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има нек |
| останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија за |
| би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша |
| } Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда п |
| и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље с |
| бама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прла |
| а ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седне |
| вечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око велики |
| сио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога |
| вари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по |
| азним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојни |
| ао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к |
| ске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудг |
| а духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у |
| ом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномања |
| спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица |
| момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђ |
| ој постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и |
| тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> |
| ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, |
| и?{S} Виђесте ли <pb n="57" /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и |
| од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га |
| , то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да ј |
| оре.{S} А бог види, да је од нужде а не од обести.</p> <pb n="182" /> <p>— Јазук!{S} Девет годи |
| е по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем |
| главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно по |
| по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине ов |
| да из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за д |
| "159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на непр |
| рују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} |
| олеме срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех |
| unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зо |
| а.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква и |
| ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанак |
| лози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њи |
| у, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао |
| зук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Н |
| а је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се |
| ојим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да пл |
| егову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их беогр |
| избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан |
| , ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући п |
| зио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може до |
| ије дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједни |
| дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за та |
| ико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачу |
| лико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна пра |
| ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побр |
| е оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Тур |
| ђорђа, кад им донесе овако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у |
| , док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и п |
| ојој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете н |
| илошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је |
| умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покаж |
| ако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти м |
| ребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Ми |
| арађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никака |
| тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити д |
| довати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свр |
| начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога |
| рашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор |
| ав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пе |
| ће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и куш |
| овић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, |
| н протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина |
| лаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стаја |
| мци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да |
| куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозна |
| ије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стој |
| митрополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су |
| , бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново у |
| ао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Р |
| њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мр |
| јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници |
| оли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од љу |
| утарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од жив |
| аде добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска с |
| ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена |
| <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне буј |
| и... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по ко |
| Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начин |
| } Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су |
| оворио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и об |
| о?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то зн |
| нас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда х |
| т чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као |
| мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао |
| оба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо проми |
| м улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Ре |
| и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопа |
| господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест изд |
| ебало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знад |
| станака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите? |
| вор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP1 |
| х речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе |
| на тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати нико |
| анских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе |
| д штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта |
| можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан |
| рао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза |
| се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у о |
| оји га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљ |
| > <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је |
| е чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље н |
| S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може пла |
| ан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самрт |
| Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се са |
| нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, ко |
| и се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се над |
| агић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао |
| у бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угле |
| них којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле |
| е циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађ |
| је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки |
| њаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити гла |
| тим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењен |
| ен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тра |
| и вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен |
| напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живо |
| уштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољ |
| и и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазна |
| места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би |
| , као господар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађ |
| оду настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш |
| људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија. |
| , где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова |
| ке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић о |
| о да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову д |
| ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „ба |
| о одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, к |
| упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је |
| е, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, нап |
| а замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слоб |
| зене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, |
| као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје у |
| у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и б |
| ећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати |
| ки везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило |
| ве што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> виш |
| откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у |
| о на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли о |
| ује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу не |
| 2 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Мил |
| кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су |
| е да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Ан |
| радалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.< |
| изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по |
| вља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја |
| о дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је |
| а им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуш |
| >— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске кр |
| ад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога с |
| овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву те |
| <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ак |
| ? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Б |
| ад нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли с |
| не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; д |
| једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} |
| му надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на |
| ислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе |
| Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb |
| о је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ров |
| љала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мен |
| аробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да |
| узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p |
| {S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поште |
| На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа |
| се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то пр |
| кају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало ра |
| пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чиним |
| ма; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђен |
| људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} |
| <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути |
| лава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опази |
| откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешко |
| еса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изг |
| ој и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је кра |
| брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долаз |
| владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе |
| .{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све доб |
| агић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близи |
| па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде |
| а, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да т |
| подару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две- |
| подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва че |
| га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи п |
| еде које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу наст |
| бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па на |
| хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те |
| е желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ је б |
| казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам д |
| ка, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ов |
| мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико |
| тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којим |
| p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од |
| ј је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укус |
| сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убис |
| n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, о |
| шина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с |
| ла два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи н |
| кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> |
| пнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је Драгић — |
| распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим |
| и сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од М |
| ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, в |
| ске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали |
| мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри |
| ам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на распо |
| натској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао н |
| а и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као |
| и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, |
| д другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна из |
| , у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му |
| поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах На |
| о познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, |
| днако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити где |
| м од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> |
| и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској |
| био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код |
| мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, |
| .{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} |
| а управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави |
| хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало |
| у људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да |
| да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да |
| е би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни п |
| а и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се |
| у; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош пос |
| штоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде п |
| ревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна саст |
| unit="subSection" /> <p>Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на р |
| е!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њ |
| покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. |
| >Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Мил |
| , испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза |
| угачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чуди |
| га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по гл |
| која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло |
| н памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претр |
| ила скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском |
| чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у оп |
| ло српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу узд |
| у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кне |
| е да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш п |
| е Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дош |
| {S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што ј |
| о зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у њ |
| p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам м |
| .</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је |
| у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Д |
| грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста б |
| тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасе |
| Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је ра |
| .</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар мо |
| уди вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје но |
| града, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло |
| ни душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем |
| S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то |
| е први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Т |
| и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој зл |
| , као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад бил |
| ије добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драги |
| Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким |
| ње криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба |
| своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а ме |
| а отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријате |
| " /> како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше бил |
| уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметниј |
| ељава обруч на баквицу за воду, а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, по |
| би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с |
| бу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, р |
| да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p> |
| а постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној ст |
| ...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, ве |
| обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учини |
| и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{ |
| е питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да о |
| .</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисов |
| преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече |
| у је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велик |
| глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледа |
| очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да у |
| в везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="4 |
| ринуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир од |
| е десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он |
| строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђ |
| , пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буд |
| својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. в |
| p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести |
| богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је |
| .{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову гл |
| иштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где с |
| унаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежи |
| } Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и он |
| о људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам |
| би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се п |
| је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајућ |
| а глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на колац и истакнута на |
| и практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу руднич |
| о и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се |
| } Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па ок |
| уском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамни |
| .{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди |
| рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена гл |
| S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај |
| во празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни ут |
| ђорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; |
| еним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки м |
| они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, |
| ати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не |
| ја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока |
| роливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убиц |
| ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошча |
| ду настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, мн |
| ајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је |
| ун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену |
| а, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близ |
| бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у |
| хатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуном |
| ђорђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаш |
| ато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља. |
| целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он дов |
| међу неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Т |
| ш уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога рад |
| вар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома често в |
| су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољето |
| оље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у д |
| ким харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остај |
| ве ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од с |
| гов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара ко |
| ошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут ј |
| лошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала |
| а, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почн |
| ашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни |
| и прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне с |
| е куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајућ |
| од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себ |
| и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу дос |
| ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не оста |
| и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајућ |
| ења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ |
| колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му дв |
| > <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела |
| и док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазар |
| , погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт б |
| образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње ко |
| док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милоше |
| е одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем |
| угу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа |
| и дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с |
| што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појав |
| а дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тирани |
| ки турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли т |
| али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се |
| емљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито ка |
| разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао по |
| и некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се м |
| ећ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду н |
| овор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту |
| иру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога |
| и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „ |
| </p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те уб |
| , то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте |
| дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S |
| господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да |
| кога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих дво |
| се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас мисли ист |
| ести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — твр |
| бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога |
| како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Пору |
| {S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она |
| ба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S |
| ашни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њ |
| /p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз са |
| грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске незав |
| дне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, |
| но, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе м |
| ћ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака с |
| писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и |
| егод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} |
| мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом с |
| оразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штог |
| head> <head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила ј |
| бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виде |
| и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде з |
| лико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша |
| махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се з |
| ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће д |
| оје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се |
| ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да б |
| она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја с |
| 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошн |
| } Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склоп |
| ао црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак |
| журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и преми |
| гачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у б |
| у мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и |
| а глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи |
| ђу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне простори |
| е, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне з |
| буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија ј |
| опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је |
| еч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говори |
| е плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу пр |
| наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко вре |
| одник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светло |
| даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од зап |
| елени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врх |
| лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p |
| лас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да буд |
| бња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кн |
| p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли |
| уга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одве |
| проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је стр |
| равица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се |
| а у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цу |
| оздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао |
| , какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о вла |
| а колац и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши. |
| највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — С |
| ен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао |
| 1.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Ник |
| врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава р |
| утра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен |
| а поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи др |
| ави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео прв |
| жичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.< |
| ије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — |
| нета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Ма |
| у мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и т |
| , да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили. |
| а би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} |
| народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стек |
| е, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не |
| ве застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако |
| дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје |
| p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али |
| почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, |
| Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо п |
| окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <p |
| српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да др |
| дише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже |
| ди.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх |
| у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка |
| о купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма ка |
| гов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му |
| реписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош ка |
| и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас ст |
| ћа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и от |
| еба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате |
| ено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што |
| сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах |
| илоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Та |
| ају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} |
| дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве |
| ву.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Беог |
| лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође о |
| пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се |
| чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта |
| вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сео |
| } Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја |
| и је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа |
| , у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која |
| ију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била у |
| ној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, се |
| уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачи |
| пекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана одавн |
| еним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претвара |
| онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахн |
| проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p |
| чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано мар |
| некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се |
| роду ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне в |
| о му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све |
| ица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах |
| као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људ |
| њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам увер |
| а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људи |
| лаве, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— |
| На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се |
| вода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости |
| неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, |
| а је нарочитог командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера би |
| за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везирово |
| ли да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <div type="chapte |
| се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Ц |
| бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у так |
| оворност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука |
| , пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те |
| како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, |
| новче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; |
| {S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручи |
| од дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Ге |
| ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да |
| да морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја |
| ше на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао |
| трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хо |
| е моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о к |
| е.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћута |
| овник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n |
| лош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта |
| .</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трил |
| ћи: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше високоблагороди |
| ево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пу |
| тко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n |
| а жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале |
| га човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и д |
| ну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} До |
| више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакоја |
| да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Мил |
| окоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се к |
| која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке |
| са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике оч |
| — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> |
| је: где је Карађорђе?</p> <p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, н |
| те од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе |
| На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би |
| ђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао |
| у кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да |
| де се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе ха |
| ки грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако прист |
| и и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја |
| Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молер |
| баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све |
| авио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да |
| Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то вре |
| е таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без њег |
| же бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> |
| х хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мисли |
| је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје ру |
| лободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, |
| свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако ј |
| рилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Мил |
| у двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, |
| Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је т |
| десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник ј |
| мо отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одг |
| атити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махнит |
| то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народо |
| ном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онак |
| о превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бог |
| } План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: ра |
| рему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио |
| а.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У |
| и ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар |
| одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу |
| ити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{ |
| е свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја мо |
| и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жаг |
| врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вуји |
| наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ћ |
| кав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло бо |
| другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гуш |
| ипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере |
| ш се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош уз |
| зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом по |
| ја се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p> |
| Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верн |
| ј човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стиг |
| би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subS |
| ица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, |
| ита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То |
| дмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> < |
| пети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> |
| се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Б |
| с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене |
| и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похође |
| мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло п |
| ко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друшт |
| проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јо |
| Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ства |
| два просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш |
| Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зн |
| у српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали од |
| глас му је био јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније |
| емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје |
| на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у ру |
| ну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p |
| сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их |
| а навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове д |
| волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њим |
| уј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они |
| варити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађор |
| ју скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим |
| и име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на колац набили, чи |
| са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /></p> |
| >— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за ко |
| је руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> |
| во нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Те |
| еше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би |
| е дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко |
| се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поме |
| па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} |
| али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем |
| згледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSection |
| аја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накна |
| е још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим о |
| } Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, н |
| дмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јар |
| и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у једа |
| а је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у гр |
| али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у |
| /p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђо |
| танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магло |
| их; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочит |
| ебао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва |
| Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђа |
| какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним |
| , грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод |
| шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над |
| ок би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Ка |
| доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна играчица још се једном ок |
| а и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска пе |
| .</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло |
| коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи и |
| ави му је брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се |
| трашни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убиц |
| </p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слу |
| друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју пр |
| {S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и г |
| <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим стано |
| "subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момцима владао |
| ауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, с |
| сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине |
| а би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се |
| ршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у |
| те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударат |
| не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о з |
| тала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на |
| и сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове о |
| ту, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се |
| о, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Срб |
| о Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живо |
| тину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, |
| су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао |
| милицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се |
| скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети |
| и казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих усп |
| p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он са |
| и своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и л |
| летва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су пр |
| веза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи |
| етнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају |
| Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и в |
| ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петор |
| обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било |
| обине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наш |
| ђорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе |
| све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ће |
| ама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлик |
| у највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су |
| лада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри |
| оју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову с |
| ој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Мило |
| Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде |
| /p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и |
| посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ва |
| ош није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђ |
| ртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и р |
| е могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће |
| већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни |
| ога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико то |
| у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји |
| кога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и сврши |
| неза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим н |
| с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да з |
| нцузи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану |
| мо убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у ст |
| ека славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испреки |
| {S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње за |
| тицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао н |
| ио главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везира.{S} Мараш |
| ћ, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан |
| јадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није |
| {S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, г |
| ев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је св |
| био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасениц |
| његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хо |
| ује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако |
| д да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти т |
| спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И а |
| даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђ |
| Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен ст |
| е</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у п |
| ако је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> |
| устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дука |
| ед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и у |
| <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Мило |
| он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</ |
| у се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали |
| српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају с |
| е сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако п |
| везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази т |
| што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особ |
| њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта ниј |
| tion" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па |
| бију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак с |
| езадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се д |
| мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешт |
| >Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он би |
| један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још рани |
| а реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало |
| мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљи |
| да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашли |
| ве друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћ |
| Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу |
| — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По се |
| о мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кол |
| оново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S |
| оје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћ |
| Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па |
| Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко |
| тадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца |
| ан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да т |
| у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а |
| у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p |
| захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се поло |
| у се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт. |
| ла, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, |
| <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за |
| о, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим |
| може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да |
| уда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{ |
| м.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у |
| заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећ |
| Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> о |
| на се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију |
| м се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке кач |
| еговом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке триц |
| ниш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свако |
| та, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да |
| а паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја |
| } Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не те |
| ад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја |
| њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и |
| унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>П |
| остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио |
| није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празни |
| е ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и |
| рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S |
| /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журн |
| само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју |
| ј — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити |
| прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{ |
| {S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се по |
| ори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацују |
| сно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту |
| них људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, ку |
| сећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине |
| страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти |
| ен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити |
| у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа |
| ке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џел |
| кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше ч |
| му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од |
| ут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака |
| лошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче |
| unit="subSection" /> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовим |
| ошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у |
| вога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онд |
| ео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас! |
| на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен ни |
| ити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну |
| } Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се ц |
| Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопаза |
| му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му ј |
| и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни н |
| рм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло |
| но, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, |
| е су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле |
| механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превез |
| е да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњишту.{S} |
| но спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је св |
| бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вуј |
| јаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се п |
| ц Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се зб |
| ратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбр |
| је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три |
| } Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће |
| е!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина |
| лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако и |
| ућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јел |
| Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве порук |
| и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах неза |
| ову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта |
| а кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога |
| рочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам |
| нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био н |
| ће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир ј |
| о у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Н |
| већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледај |
| оме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два м |
| занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао |
| овину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави су |
| вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо |
| ђорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донек |
| се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више |
| n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је о |
| којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште д |
| еник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетериј |
| днички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> |
| b n="229" /> <p>Карађорђе климну главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} |
| е се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, |
| ам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, |
| ћи тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју рад |
| ло долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим г |
| за их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову вес |
| сно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у вел |
| <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавај |
| је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више о |
| ађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих друг |
| а.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласа |
| вршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међ |
| прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси |
| о да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву о |
| Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно д |
| и.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици ч |
| ати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор т |
| од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— П |
| од, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, усл |
| има који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје ди |
| они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових н |
| — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Вл |
| а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему |
| Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — |
| ке војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају |
| љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и |
| и се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Сам |
| дима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохан |
| , меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и |
| абаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало ка |
| изало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде |
| е очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који је би |
| оздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаш |
| ну торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са зап |
| и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуш |
| чу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогач |
| Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за т |
| е не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу теб |
| } Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се прело |
| ењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац |
| кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено |
| гла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с де |
| жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретн |
| леда у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на вре |
| >Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и |
| учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко |
| едан Карађорђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама |
| један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један т |
| зику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити хара |
| Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе |
| а Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти |
| а се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и На |
| а каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Би |
| шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са |
| тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних |
| свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се |
| е незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога |
| ...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабада |
| арашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед ц |
| и Ђорђе Маврогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске |
| рављени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" /> и на коју је већ ст |
| који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> |
| у стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они |
| њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много |
| ком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима ст |
| данпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема |
| би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да ку |
| овниково одобровољи кнеза и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и |
| весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуч |
| о сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} |
| /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само то |
| !{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није |
| т према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да шт |
| је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а |
| затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Ср |
| pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ је био на пут |
| а си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало |
| ве што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као |
| их сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према М |
| шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он |
| /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која |
| танеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе |
| Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опрост |
| ко по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p |
| е знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га на |
| рао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, о |
| едао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви |
| тељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај |
| сану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук |
| ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо од |
| ав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији |
| ство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће п |
| ење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пр |
| рском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> < |
| гом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у нару |
| ком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да је носи напр |
| мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш се |
| , кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхта |
| па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове |
| их докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци |
| ше није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретн |
| витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, |
| бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни |
| под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се |
| , навалио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши |
| од у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на |
| где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Пе |
| ли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашниј |
| то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стоти |
| киром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу |
| кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</ |
| а му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он |
| <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен твор |
| другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима |
| рничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред цар |
| /p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даљ |
| а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим. |
| , а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају |
| о 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74 |
| > Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је друг |
| ју.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> <div |
| рупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути к |
| дње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат п |
| </p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести |
| .</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, |
| ије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му вајде, господ |
| на па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, већ кад се једном |
| месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и пам |
| везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш ни једну главу, док је не вежу кајишима и не ву |
| гну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, ка |
| } Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с |
| те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити ми и једн |
| на доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом. |
| ош је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, |
| западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да |
| на сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} |
| ка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S |
| , да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разгол |
| склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> |
| дан напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах |
| гледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског др |
| еном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, бр |
| оље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај в |
| и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обаве |
| анак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> < |
| оло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно с |
| ечи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само д |
| сиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Тур |
| е и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} |
| Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и д |
| и сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да |
| радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе |
| а се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуц |
| ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здра |
| !{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је |
| стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, |
| , затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опаз |
| но и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као д |
| људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Н |
| >Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново |
| unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићев |
| говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавиш |
| о с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служи |
| ну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у ј |
| не нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој про |
| емена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по чита |
| рогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених н |
| који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, п |
| е дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да м |
| аке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о же |
| дима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ б |
| ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они т |
| су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту |
| промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало |
| емају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким д |
| ко како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод |
| , као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Кара |
| у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као |
| ио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p |
| Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или ис |
| евањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, |
| ише, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи р |
| агић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Ка |
| ору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ ј |
| ала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живо |
| му смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанс |
| ха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовни |
| понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везир |
| ајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредиш |
| Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме. |
| е испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је |
| д за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — |
| дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи |
| </p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито д |
| у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на ње |
| .{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га сна |
| ица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице пе |
| изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се ста |
| амо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није ник |
| едник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтед |
| кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не |
| ом поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас.. |
| вор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем |
| инат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, д |
| p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех |
| им јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— |
| ум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко з |
| гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаок |
| {S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људ |
| а, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Ка |
| е признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почел |
| вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, нек |
| И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за ла |
| е свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи п |
| омци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, н |
| авље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе же |
| се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне. |
| учи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом |
| да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} |
| био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чис |
| и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта |
| ена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору од |
| е у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика |
| милице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне су |
| давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубок |
| е, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз обла |
| {S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се на |
| сови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову |
| апу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му ст |
| алим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, |
| о што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи ра |
| рину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вуји |
| сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не |
| е сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало ј |
| бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренута |
| тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се б |
| а, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога |
| и каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос |
| ражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два страж |
| људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представ |
| набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод л |
| си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахрани |
| шкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> < |
| застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу |
| неке даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренера |
| } Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична п |
| лу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, |
| Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— В |
| ковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код |
| није му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипа |
| е.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав |
| ђорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но |
| ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да изврши свако |
| ели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то ни |
| у да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита ш |
| ити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се неш |
| subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио |
| ритајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао б |
| ак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска гус |
| Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но |
| , нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су н |
| , али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и св |
| крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Ор |
| д само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно п |
| ашном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пуст |
| ице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} А |
| Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви он |
| па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам опла |
| кује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пас |
| {S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па |
| се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особит |
| издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељак |
| з икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послов |
| аним кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозн |
| момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чист |
| ече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да т |
| едан по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, |
| е букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, ј |
| /p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} Није било нужда да га ве |
| његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударен |
| ва.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован јесте, а везан није.{S} |
| жом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки |
| кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и |
| аши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, подиже г |
| ом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше |
| Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на о |
| ава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна |
| зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, н |
| ланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Кар |
| тару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек |
| Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и зауста |
| сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <mileston |
| су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки С |
| рске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко руму |
| ровео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише |
| долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, |
| зната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болести |
| војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу |
| као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним |
| омањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим |
| у испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врат |
| сто заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> < |
| атељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У |
| скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше п |
| ење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима |
| ула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{ |
| емни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављен |
| {S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, мла |
| тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> < |
| н је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест ору |
| кцаревенаолибе горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу у |
| ео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ће |
| атала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је |
| тати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и оби |
| и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момк |
| „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је |
| р на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.< |
| згодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигран |
| у веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан |
| одар, а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети |
| хти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од стр |
| цу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка |
| еља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побра |
| Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у б |
| би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита к |
| е гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је звер |
| и, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову н |
| ао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао |
| ци опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну ист |
| бало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, а |
| о и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p> <p>Викну Лисов |
| Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе |
| ца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обра |
| био се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћ |
| нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам |
| ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се |
| чај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p |
| руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто те |
| } Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жал |
| оле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запи |
| >— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо го |
| идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде: |
| еданпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додируј |
| м, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су |
| видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} |
| ут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гу |
| оше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у б |
| ује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом |
| екне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема н |
| вених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве меху |
| ољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад |
| да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудг |
| рнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би по |
| а опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он |
| ен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, могло би бити на |
| Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра а |
| вати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те с |
| амисао, која би бар за неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на и |
| де онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје с |
| о изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ва |
| хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му па |
| Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда би |
| добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да ору |
| о је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 |
| p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбе |
| едно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, јер какве |
| по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је |
| </p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепан |
| аницом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Н |
| је ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим в |
| илош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, |
| њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из |
| да, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у |
| </p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Ка |
| шле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да р |
| и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „ |
| p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} |
| о гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спр |
| тим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи ти |
| три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, |
| оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати |
| борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па |
| сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и злик |
| ову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша н |
| алица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољ |
| ао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако б |
| ву и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{ |
| гове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви з |
| и — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{ |
| росторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога стола, к |
| а је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош |
| у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погин |
| евом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз |
| ао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки |
| е стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нис |
| жи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, до |
| ајмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; нем |
| износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Ау |
| очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана з |
| мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, |
| ји је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутни |
| света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и |
| х глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветн |
| е, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустр |
| ахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне |
| , засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле о |
| је каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живи |
| у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне |
| а на затворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које |
| снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сн |
| м старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрин |
| е Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офу |
| <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја |
| р је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар п |
| ве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње |
| н ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели |
| ем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ћ |
| е овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно |
| арода.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, нов |
| удућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која ре |
| огло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен на |
| јности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није поте |
| зови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} О |
| прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> |
| S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би т |
| а обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јад |
| ије споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>укл |
| но и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црно |
| ењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна д |
| .{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не |
| е леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} На |
| ађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по как |
| а заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио |
| рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и |
| ао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као |
| да пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки да |
| ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, д |
| би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај с |
| од склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, т |
| јвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа |
| анас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p |
| шњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и д |
| о).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечиви |
| а, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не |
| уром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које |
| од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити |
| есрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда мо |
| тити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Ж |
| а изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима ла |
| ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толик |
| од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како с |
| његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњен |
| илоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у ис |
| <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је |
| жен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе доби |
| ни момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је оста |
| гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз т |
| е, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским во |
| се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађ |
| ица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} |
| обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И а |
| се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим |
| о дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ћ |
| тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <mileston |
| српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједничк |
| д му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и |
| и да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али |
| рча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па д |
| и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да |
| о јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи |
| доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога н |
| ем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађо |
| е бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће |
| их очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу стран |
| та закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити |
| тку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#S |
| ији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви по |
| да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квари |
| /p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!. |
| ње шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије. |
| кнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече го |
| на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као |
| сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико |
| ад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S |
| не војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи |
| кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже! |
| већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије |
| о прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти |
| у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их п |
| иким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око |
| ђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Прес |
| лошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод о |
| он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, |
| {S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да проп |
| сије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и ка |
| с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи |
| се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебе |
| је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је |
| бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да |
| љу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, к |
| о је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав |
| писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и запове |
| 9" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и |
| ече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је |
| еђу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и о |
| огли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад |
| ити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се |
| оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пре |
| и веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; |
| е ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вуј |
| S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као шт |
| о и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те |
| е заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и н |
| имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан |
| Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, |
| поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недо |
| , реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да |
| један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{ |
| ког везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога |
| у да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти ј |
| {S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бур |
| </p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чист |
| била.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно вр |
| ти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном к |
| ећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казив |
| н на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> |
| један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљи |
| p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с бу |
| д му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњи |
| ушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву стран |
| народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслу |
| ко лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им |
| сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му |
| што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Нов |
| ина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним ве |
| умадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{ |
| свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе |
| олико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, |
| нуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до ср |
| косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако |
| вим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она ра |
| као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — ж |
| ви Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, ка |
| а језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали ра |
| ки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју |
| очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, |
| н ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, п |
| о пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да до |
| нџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово њего |
| аде Анта.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година |
| кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни |
| у.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош |
| ова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми |
| о одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу н |
| ашем.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође |
| гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао |
| рце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу |
| ек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба. |
| гове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је |
| <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме |
| атру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} |
| лио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на ко |
| ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, |
| тане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми |
| скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} |
| {S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у |
| лодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице свој |
| т би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести ј |
| ужана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неогр |
| Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да |
| његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чин |
| сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено |
| најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и сво |
| ћи Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} |
| рић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако |
| а опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Ми |
| притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове су |
| Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, ш |
| је.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као |
| рст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна тол |
| рљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљ |
| ава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је ј |
| везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пу |
| оси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом рук |
| ану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што |
| што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако |
| ћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све |
| шају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а |
| ишта.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули он |
| алим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад |
| асје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се ј |
| адах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипак види да је доста дубоко ископ |
| коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими њ |
| лак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви шт |
| ешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се посло |
| ве су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да |
| тедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио св |
| је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би г |
| ру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похв |
| на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме |
| кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џ |
| е исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се н |
| и сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружани |
| {S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} |
| ађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгр |
| есе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута |
| е духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи |
| крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{ |
| ила је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђеви |
| су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бе |
| </p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосн |
| лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било |
| ђутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва го |
| Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и дру |
| ађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радов |
| еће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> < |
| .{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовн |
| испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по |
| ећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни |
| илош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како |
| т; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући |
| так загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љ |
| песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој гл |
| адиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може виш |
| ш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{ |
| м и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то об |
| ни своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још |
| изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива |
| Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах поми |
| .</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} |
| азгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао |
| .</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оста |
| зати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он |
| ку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а т |
| уке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учин |
| о буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чини |
| натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскор |
| и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска по |
| но човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби |
| адијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће |
| p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те |
| тима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби п |
| мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се по |
| тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пи |
| сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Кар |
| <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, |
| S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му |
| ћ...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дођ |
| е бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Ст |
| о један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био |
| посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице |
| лио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод ду |
| , да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је |
| — Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!.. |
| леда двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, |
| е одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он је на моје зло овамо дошао!</p> <p>— Није на добро, |
| е Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију т |
| ар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту |
| рко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије од |
| шлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пре |
| е поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n= |
| , како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би р |
| м полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— |
| а.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже и |
| је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашл |
| и, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светло |
| {S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не дока |
| едне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он |
| ком Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му вол |
| сно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду нез |
| емо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} |
| у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали |
| ше је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у |
| ко су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог |
| S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме |
| пахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Т |
| нога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— |
| ао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту |
| Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Вели |
| закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело |
| о, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је р |
| S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.< |
| p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је |
| сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није го |
| раво Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Б |
| .</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти м |
| иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостим |
| био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе |
| Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђ |
| а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су и |
| или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у дру |
| осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова |
| још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толи |
| на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, |
| долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Рус |
| ако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{ |
| на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва |
| ак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује пра |
| ба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и уч |
| аглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере ја |
| ну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад ј |
| лоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањк |
| илошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он |
| потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</ |
| а се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи |
| цима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у |
| тео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> |
| т кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о ч |
| овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да с |
| решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад ј |
| ојом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из |
| илош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S |
| и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb n="59" /> је за нас био мања невоља од Милоша.{S |
| “ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И |
| је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка а |
| 66" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, ал |
| уо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди д |
| јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не в |
| е био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се |
| рни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и з |
| дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мис |
| х опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да ц |
| де га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, |
| не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре |
| Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош ра |
| Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави |
| > <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ј |
| није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако |
| ти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, су |
| олико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!. |
| ије ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто |
| што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p |
| на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — дода |
| <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је више но њег |
| платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио. |
| а кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватају |
| а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — не |
| ра па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам пог |
| } Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Зав |
| А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосн |
| ца је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!< |
| његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и |
| ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јел |
| крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди |
| им, као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколи |
| .{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је сед |
| трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечиј |
| ашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем |
| а и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри |
| ни опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долаз |
| /p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га |
| ака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити н |
| се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га уби |
| ећ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу |
| Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилик |
| ли шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасет |
| на био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и |
| за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо шт |
| ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком д |
| е „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не |
| већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и ск |
| а усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила |
| био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>По |
| м сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање њ |
| овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а њ |
| ...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је |
| у узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где |
| ала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и |
| Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, које |
| и је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи н |
| авља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе ба |
| оје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, |
| " /> <p>— Јазук!{S} Девет година био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије |
| триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљада |
| е добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале |
| ас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све уза |
| </p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ни |
| Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се |
| дмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне ко |
| кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} П |
| страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред |
| розирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта |
| оможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и |
| ехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он н |
| е за четири последње године, од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак |
| одар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија ( |
| мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опе |
| а, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{ |
| че жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худ |
| , кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли ш |
| Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— |
| разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а |
| београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда |
| ико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до т |
| од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, ва |
| лоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с |
| оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав ра |
| а нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао |
| притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у С |
| жевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад |
| да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после шт |
| да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} |
| /p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише з |
| глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но |
| Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дођ |
| , на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> чове |
| да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бат |
| да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих љу |
| p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати ба |
| кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима |
| ше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазив |
| би и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — |
| ом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега ду |
| , бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истин |
| устриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све б |
| парчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жерав |
| сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла ш |
| илошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево |
| но гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда с |
| S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофат |
| њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се |
| p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прош |
| рљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и |
| или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S |
| л губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p |
| {S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb |
| у.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је вре |
| веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и св |
| и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи |
| p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{ |
| ромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће њего |
| Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио!{S} А једаред донео ми из Букуље велику |
| , кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од |
| лас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби |
| м Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити |
| м. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одго |
| што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Кој |
| сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема |
| елу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога чо |
| о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегињ |
| — Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и |
| ршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја |
| сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима оно |
| > <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се к |
| подарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити |
| м — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је |
| .</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> |
| одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума сво |
| >Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и |
| ђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он |
| ли су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој угле |
| >...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у |
| овека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово |
| а, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци уп |
| о.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно |
| да био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у |
| н, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честит |
| речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет |
| је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{ |
| Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S |
| ли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> < |
| какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао |
| p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скуп |
| ова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свак |
| појен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник |
| Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и |
| о доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на по |
| аопако му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човје |
| устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} |
| о да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов п |
| ник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у |
| његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањ |
| Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и слав |
| и што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но |
| ј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, |
| ру једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо с |
| јатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!. |
| ио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се |
| је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађ |
| склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изгово |
| овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се |
| аниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онак |
| и су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ст |
| н је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољуб |
| о удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима |
| ти.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и |
| права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново |
| Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!. |
| ш није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта |
| те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да |
| ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај пос |
| хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи |
| или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{ |
| бију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, |
| сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> |
| да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати |
| пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</ |
| убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Та |
| рини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би л |
| ик себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини на |
| евом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га приј |
| а убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; ње |
| х горњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани |
| а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далеко; и он је х |
| " /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у |
| ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} |
| ошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу |
| а добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би с |
| пет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту |
| Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадн |
| смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађ |
| не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њ |
| ако о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се пре |
| рса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само |
| сец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да т |
| > <p>— Господару, овде је Драгић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p |
| рђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати |
| преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме |
| га бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не меш |
| , ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро ст |
| мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијс |
| ти, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да их воли.{S} |
| да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по по |
| ом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе и |
| брати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не п |
| ић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним |
| масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремн |
| час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што н |
| танак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ниш |
| ску као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се |
| говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на ро |
| у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, |
| клони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је |
| оми само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирењ |
| ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између |
| сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме уп |
| ме са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да |
| а то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао |
| м ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати |
| после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је |
| pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти госп |
| , и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S |
| ...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он н |
| покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу |
| акав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у |
| било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жрт |
| веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новак |
| оље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с |
| какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки с |
| тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега |
| ика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу |
| т је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина |
| .{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним |
| уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само |
| олако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било т |
| ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни њег |
| ој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама |
| сти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи бл |
| може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, г |
| не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога ње |
| овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом нату |
| е ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд |
| е душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С К |
| </p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толик |
| исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, к |
| обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да |
| укави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не |
| асположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину |
| но само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} |
| ене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говор |
| што друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> |
| гу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p |
| збија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њ |
| е Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица н |
| .{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази |
| Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то |
| а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош |
| е све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о |
| и Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину. |
| а боље, али Марка не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, кра |
| кивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од уст |
| ко, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} |
| <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је |
| , ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали |
| пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а |
| да га зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито |
| мену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, н |
| p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да |
| о свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата |
| се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> |
| страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усни |
| густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог |
| о десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на |
| у и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он |
| вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост зав |
| им рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно |
| оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде г |
| за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и од благе ју |
| о оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори |
| у Молера, а на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога |
| слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, |
| што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми |
| > <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и |
| етку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи |
| p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за |
| , Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички добош, веша га о врат, добуј |
| зде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га |
| ах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балка |
| дском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су |
| вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало |
| о Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема |
| рађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа |
| {S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља к |
| в зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, |
| т година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнаје |
| бачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који по |
| екорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у |
| његовој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен |
| S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесни |
| је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, че |
| пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине. |
| небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака ка |
| сла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, |
| е заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремет |
| није, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто |
| пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека з |
| азила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с |
| врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева |
| Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила |
| уке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; |
| нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ст |
| затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује п |
| ишта не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну |
| н темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и о |
| ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати м |
| овеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни кр |
| но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 |
| и видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и |
| је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јо |
| Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога оч |
| може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осети |
| сле пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради |
| .{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском ве |
| се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обуз |
| рса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних султана турских |
| а вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти |
| >Друга жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек |
| кар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћн |
| пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти н |
| мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оп |
| на одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић от |
| махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као |
| тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Руси |
| срдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање. |
| } На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ поч |
| ни најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком прор |
| е постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле |
| била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Д |
| далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у мор |
| абине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозир |
| м узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласо |
| раво Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо с |
| пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже ти |
| ас видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим с |
| а дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, го |
| мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скуп |
| ла пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то |
| а Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је |
| сле смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала |
| улеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p |
| а благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити пре |
| е стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци |
| но лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху испис |
| оданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 180 |
| илош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица преки |
| ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о |
| му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На |
| су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањ |
| ку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и |
| мљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних |
| ао да је гутала небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.< |
| <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади пр |
| лошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад |
| , када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она пока |
| друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош |
| ло Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и |
| бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој п |
| арађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини |
| оћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у с |
| хата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, јо |
| даред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добр |
| по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, |
| дахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и |
| Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дан |
| раз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је д |
| у капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолаканти |
| е, да све остави, да никад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене |
| о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у |
| смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу |
| у...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драг |
| > <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> |
| лександру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати. |
| еориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ак |
| ени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју |
| она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда |
| боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао ре |
| ању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb |
| ва праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу св |
| ко, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и х |
| њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирн |
| ди о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p |
| , већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на ч |
| азговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код вра |
| ора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} |
| јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу д |
| Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага |
| удна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и сурово |
| Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S |
| з Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја |
| по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> < |
| ску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заус |
| отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта рад |
| , пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као |
| Милошевих момака, међу којима је био и онај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али |
| радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по м |
| отоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво |
| себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско |
| .{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не ов |
| ео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p |
| одару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу запов |
| видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова |
| тска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црн |
| е одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како |
| астаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p> |
| <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној |
| јсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што |
| } Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете |
| мо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча |
| да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огл |
| да дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не мож |
| ј свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенов |
| ар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је |
| ти!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то |
| Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из |
| } Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру |
| p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, г |
| си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало р |
| само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у |
| оверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је |
| и.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је |
| нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну |
| ли Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице |
| ење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни |
| вега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолим |
| а то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још |
| виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> < |
| ретне 1813. године, Карађорђе наједаред онако ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у |
| ве повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Пашт |
| /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, |
| ржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичи |
| ријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поно |
| > <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети |
| Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја |
| наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} |
| ам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <h |
| — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и ам |
| ни говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој о |
| Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне |
| вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати |
| у те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш заст |
| , другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запр |
| {S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само ра |
| е Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, и |
| ош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица м |
| овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља св |
| аде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји |
| обио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако каж |
| ије, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хит |
| ра.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p |
| /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа |
| Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу |
| сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p |
| или ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би гр |
| појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам. |
| и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош |
| твар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у с |
| ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, |
| ата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све с |
| ко му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је гла |
| би био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то ј |
| им, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој |
| , спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је |
| погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Ал |
| је, а Муја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би и |
| е га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић у |
| ајвише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавеште |
| лног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на |
| нај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напр |
| се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господар |
| сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био ве |
| , но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Е |
| извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште |
| {S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђ |
| } Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђо |
| ом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи г |
| ца нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви оста |
| ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јев |
| на, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше |
| </p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истер |
| друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити наро |
| адари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље |
| ворисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тре |
| жда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су |
| време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потон |
| ђаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Д |
| ко би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његово |
| и опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и |
| ја да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контрол |
| о Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се у |
| {S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и |
| мо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда |
| н и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но |
| Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а го |
| Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, |
| ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где |
| а, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна |
| леда очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом |
| је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже |
| главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођен |
| ас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за |
| вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и |
| похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није запове |
| Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање |
| века, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам с |
| илости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му в |
| Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случа |
| <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опе |
| с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црн |
| кивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то г |
| ложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша. |
| кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено < |
| р просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, |
| ком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек |
| /p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље |
| шке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господа |
| да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме јед |
| говара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и как |
| главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, |
| под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онд |
| епријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим тр |
| е само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак пос |
| .{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о је |
| а <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гл |
| ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми неће |
| сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Са |
| нства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се ж |
| ак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод |
| сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мрт |
| глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по чел |
| аво ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и бо |
| ља велите „вожд“ није код вас ноћио?{S} Онда је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога р |
| ежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што ви |
| ече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоће |
| и радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање к |
| обијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под ту |
| аже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад так |
| да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кне |
| о о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер |
| да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — реч |
| А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубима.</p> <p>И Врљо је био зби |
| p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једн |
| ући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га н |
| гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе ч |
| аметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, |
| то је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два |
| .{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по |
| му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, в |
| у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека |
| есто опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола |
| <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти |
| је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао |
| али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали |
| ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад ста |
| погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак |
| с на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се ша |
| хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне |
| то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради |
| ша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, |
| оба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је т |
| једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорн |
| з те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, по |
| био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, |
| у.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је |
| S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, ко |
| ика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и |
| ом послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад |
| — Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову исту! |
| овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари с |
| ом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у вел |
| овек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. |
| ш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} А |
| се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњив |
| а!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обо |
| длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај м |
| да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и |
| те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за св |
| штим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говоре |
| ољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упа |
| Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз који |
| јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши |
| оврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто го |
| обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Срб |
| понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте |
| е све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли ис |
| ала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их с |
| тени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек но |
| {S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — |
| разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам са |
| вога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је ст |
| доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда |
| } Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — стар |
| се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p |
| <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резулта |
| опце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зу |
| имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Њего |
| трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као |
| ен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с |
| би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из ка |
| атским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} |
| те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђ |
| омичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после нек |
| се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене |
| — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p |
| вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека пл |
| е онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он |
| се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се |
| е многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, |
| е било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани с |
| се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и |
| како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у т |
| ло и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема изб |
| је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљ |
| га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ |
| су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с о |
| ла, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и име |
| орђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, |
| о да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а |
| било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да п |
| а ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ак |
| Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату |
| а помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Цр |
| рман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разгов |
| нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> < |
| амо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда |
| ргично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо доб |
| и испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, как |
| ате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призор |
| ас овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до к |
| боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се |
| Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не н |
| што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак |
| сли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај красн |
| аду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове |
| разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије |
| риске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било |
| ио овако благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта |
| траха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му г |
| вратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као г |
| добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад бу |
| м ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{ |
| еза прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђ |
| но, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све |
| аки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се |
| сало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради |
| живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по запов |
| ако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника |
| говоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да с |
| хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорн |
| и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њ |
| огинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он |
| /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар јед |
| а два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је |
| итнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се не |
| ш гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у |
| ла се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући |
| а унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастук |
| баштенски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у о |
| по видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кр |
| акло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа чит |
| ла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и ра |
| них кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни |
| могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — |
| в уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад |
| ре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, нем |
| ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу |
| нском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с |
| и, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души |
| чима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — прес |
| И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново беја |
| ребао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интер |
| рене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом. |
| .</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су |
| шме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану |
| апољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га ов |
| и да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Руси |
| рђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних љ |
| опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па он |
| , да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, боји |
| оворила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наши |
| гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та п |
| 4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па д |
| p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком о |
| бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и с |
| живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову стариц |
| .</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и по |
| и баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у |
| ану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили |
| спод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у |
| брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђ |
| сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа сав |
| а и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</ |
| у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо св |
| S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гом |
| уге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи |
| откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.< |
| аћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као ка |
| много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега |
| ијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну |
| Карађорђевом и да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се в |
| ло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у и |
| биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарај |
| ји је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} К |
| ог криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две го |
| p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна з |
| је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да |
| ве ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комеша |
| и без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на че |
| S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> |
| > <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би ис |
| скога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики бр |
| ћи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили |
| .{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге |
| но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као љ |
| га пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они |
| љнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај |
| а ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло о |
| и у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је доба |
| и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражи |
| у они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки |
| матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а ос |
| и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђени |
| било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али ка |
| ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — ре |
| е несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији на |
| зова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни нар |
| ај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и |
| ики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кад |
| д твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље |
| цније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир |
| обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко |
| у војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе б |
| вачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога.{S} Ето |
| то не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада своји |
| су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, |
| ало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њим |
| што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се би |
| чинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} |
| у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на у |
| су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Кара |
| они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, |
| у цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која |
| p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила |
| — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Ц |
| и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можем |
| <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку |
| , питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је дв |
| ијатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прсто |
| ме до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле |
| е Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n=" |
| од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јур |
| , још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Так |
| а ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је ј |
| е знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико |
| то дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора |
| се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, м |
| неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!...</p> <p>— |
| ње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и |
| вој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, ј |
| почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јани |
| то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ћ |
| страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и н |
| илош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, к |
| и само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала р |
| упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и о |
| гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су љу |
| ју од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од руско |
| ински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" |
| , од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само |
| ујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку |
| избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слуш |
| т би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али нећ |
| оје су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније |
| арод није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели |
| На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, ч |
| скаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли прене |
| ца говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, о |
| јсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном приј |
| нту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средин |
| ш и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла |
| полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То |
| говорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније и |
| овој буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p |
| ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} |
| амачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па н |
| о бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душано |
| му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што |
| своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њих |
| , висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, |
| 96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се |
| вију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нароч |
| и.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета ш |
| ад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милоше |
| људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак |
| како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когаго |
| ара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стр |
| ао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им ниј |
| ад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде |
| а Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, |
| миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа м |
| спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао куб |
| ар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, је |
| {S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p> |
| ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њим |
| за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће крен |
| како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па по |
| ни погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се |
| е користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S |
| рење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљив |
| очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико |
| ити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и онако, Ђорђу и |
| , а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје кап |
| људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнез |
| ље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се |
| рави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јес |
| е учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Т |
| им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим |
| је.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала |
| месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав |
| повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су |
| ци се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Б |
| ки</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде |
| е Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина |
| и нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их |
| ино и изгубити.{S} На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар |
| p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати |
| Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту |
| .{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес |
| и и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> |
| од Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не п |
| њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензи |
| ланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба |
| о је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лак |
| и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да при |
| присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу |
| арађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође |
| примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројил |
| де, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у |
| су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да |
| који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мрт |
| узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолози |
| живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и |
| мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратит |
| мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и гд |
| ђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазил |
| се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем св |
| а.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов |
| воју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није |
| пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не |
| тле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна |
| да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ та |
| т видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горо |
| ђоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српск |
| ње удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави |
| и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош с |
| морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваљ |
| то добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они св |
| летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по ули |
| речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачк |
| коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа |
| p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак с |
| је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун у |
| м ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштањ |
| ару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три |
| обичних људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обаве |
| де сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си ч |
| ко је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке |
| бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених |
| асу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посе |
| три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чу |
| рт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена |
| Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и |
| ло ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S |
| други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они |
| век био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и пој |
| аш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу зако |
| ећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што |
| десили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам |
| /p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био |
| м Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S |
| руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош |
| е 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде |
| ш с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— С |
| ош непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегл |
| орђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, |
| оба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво |
| е да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у |
| ровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заварк |
| подару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Ми |
| био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Мар |
| страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њ |
| мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заб |
| ео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он ј |
| но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања |
| Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старе |
| болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, |
| о, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се |
| — Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за т |
| у и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> |
| видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми нећ |
| д лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике |
| лите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео |
| ене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисм |
| у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не |
| ојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Какв |
| брзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господа |
| уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S |
| рашљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех |
| ја му, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било њ |
| бију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћ |
| помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче |
| рже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајк |
| енадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад бу |
| коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од |
| игурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па |
| ак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен |
| почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да |
| е знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем |
| ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мр |
| грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога |
| добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дет |
| p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они |
| смеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да |
| ли да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да |
| он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане моли |
| се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> |
| знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје |
| разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се |
| и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека |
| и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од само |
| о срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је оп |
| .{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је |
| и се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у |
| се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{ |
| ом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.< |
| ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Т |
| болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мр |
| је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као |
| <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао как |
| а града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града |
| ом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти |
| ој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је |
| е лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али за |
| вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја н |
| ла!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај ј |
| ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угл |
| ју, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили |
| по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни ма |
| он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па п |
| ек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадостру |
| Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до |
| с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад н |
| равдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв |
| исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — приме |
| рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ниш |
| м очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> < |
| и прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он н |
| у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он |
| верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крв |
| н окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта |
| овека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему |
| мо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву теваб |
| добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; |
| криваца, данас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</ |
| уђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и у |
| ћао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кра |
| ама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију. |
| натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{S} О |
| забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да |
| а га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и те |
| шице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они с |
| и било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да ј |
| илошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре гово |
| о кад ми дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најб |
| Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рође |
| ма видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да уми |
| прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за С |
| ујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе |
| мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се |
| пљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насам |
| најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав |
| </p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи. |
| непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београ |
| ао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код |
| роклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и |
| а облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није мог |
| ом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз ра |
| шу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару |
| p>На махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а к |
| ма, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога |
| а живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било |
| појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и те |
| илош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крв |
| ени говори онај исти Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из ј |
| их ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лак |
| на гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози измеђ |
| шно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула |
| продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну. |
| толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, з |
| а пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне ци |
| ли као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је |
| а мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, |
| S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве |
| ура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годин |
| тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша |
| то би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке р |
| мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се |
| ару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му г |
| дишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдј |
| нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све |
| шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму |
| м.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујањ |
| изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се там |
| То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте в |
| е сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами ус |
| лена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки. |
| уку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре |
| кад га нико није ни звао.{S} Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ћ |
| м ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту по |
| па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине.{S} Али с |
| n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, господару?</p> <p>Мил |
| агић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огро |
| когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да |
| тише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрач |
| држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, |
| сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокор |
| едва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је за |
| ?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева з |
| е остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и по |
| ресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Уте |
| пари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваља |
| моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не прео |
| молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друг |
| е јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједа |
| ња.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, |
| барлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша же |
| о разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије |
| риходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати бе |
| асности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огр |
| бе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слобо |
| ма, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С г |
| по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са |
| дске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који и |
| чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долаз |
| p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У ов |
| <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен |
| ве ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се |
| , кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не уч |
| Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зул |
| ад да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био гла |
| до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Мило |
| смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, |
| је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод скл |
| .{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и |
| судио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини |
| а моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мир |
| тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српск |
| крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој |
| ења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао |
| јући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />непријатеља...{S} Догод |
| крет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђ |
| ађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратов |
| о је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у р |
| шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе |
| , Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се |
| стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове |
| а чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта |
| стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога |
| првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, |
| под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за |
| с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{ |
| ан није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себ |
| а, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влад |
| бавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и в |
| о дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете |
| итај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави |
| у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свако |
| орна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ пров |
| ти, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим ре |
| оје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју |
| нам да од мртве главе ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да |
| це за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год |
| али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача |
| већи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је |
| {S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога дру |
| тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљ |
| ато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али о |
| жао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад |
| руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико проз |
| ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Р |
| исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А |
| и.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за |
| и.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено |
| а умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разле |
| с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину! |
| дино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.< |
| подара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па |
| што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом. |
| еља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, К |
| учнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумс |
| сима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни |
| слим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатк |
| напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и |
| , спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у |
| уо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пу |
| слу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било |
| образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хват |
| рђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актих |
| >Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рође |
| одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Так |
| оведа, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо пок |
| ање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну пе |
| дних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Та |
| <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за гл |
| S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смеде |
| није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађо |
| Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали |
| еза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само неја |
| ече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — |
| исао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по не |
| нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош |
| га.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке |
| и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само |
| име прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уз |
| а за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да |
| у, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше н |
| /hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак с |
| тео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи т |
| поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива ч |
| Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли |
| {S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад с |
| <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да |
| нако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само т |
| одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио |
| рвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{ |
| жњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, |
| измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђањ |
| ахове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину |
| збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је |
| ора и већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дира |
| вратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапута |
| устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он п |
| one unit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте кр |
| , све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>К |
| оји се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у кол |
| Ево, господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом |
| ојала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио |
| ом двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Кара |
| готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка |
| доба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини |
| же остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те |
| помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој |
| рете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом |
| ле кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још |
| рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се с |
| ред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вод |
| — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује. |
| ао вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод н |
| о се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност те |
| ло не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и н |
| Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо. |
| ани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни |
| : жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за оста |
| , да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова до |
| благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је |
| аничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва |
| онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала с |
| ља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски једа |
| сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да н |
| У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад |
| су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити |
| у.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није |
| се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Мило |
| набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> |
| ло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да с |
| ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкан |
| се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> < |
| } И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају |
| ла бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, |
| н сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натра |
| смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете |
| а ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да |
| им се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и |
| ерену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући как |
| евица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се к |
| ке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и |
| >— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како |
| ка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш |
| јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српс |
| о и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да |
| т да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да |
| и таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Та |
| собито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која са |
| се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, |
| повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не |
| о је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што |
| се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве |
| грцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун н |
| апаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ј |
| убио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски |
| >Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто |
| стало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србиј |
| по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Си |
| о.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући |
| Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како в |
| есла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, к |
| гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога |
| у Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јага |
| а пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде сред |
| ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен |
| погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чи |
| турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он |
| о ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што ј |
| } Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а к |
| н му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људ |
| >„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> |
| p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако с |
| говор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по ма |
| га доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му |
| или.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих |
| о и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати оч |
| о зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} |
| му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} |
| /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим |
| егле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао о |
| } Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и |
| не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошен |
| {S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао |
| следње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гоми |
| а се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја б |
| е бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разго |
| лико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црног |
| ој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад |
| е кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али |
| рчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе ј |
| тискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Срби |
| е ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, |
| а по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатв |
| трашни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчев |
| p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.< |
| неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим |
| че да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба. |
| Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кн |
| сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога. |
| разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци цркве |
| молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет к |
| отамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљати |
| вити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да о |
| ји нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних б |
| опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, |
| ма приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>С |
| ад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало п |
| њу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p> |
| /p> <p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао цел |
| бруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равни |
| е стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се |
| а разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што б |
| и коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне г |
| да на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе |
| теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за |
| естак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим |
| , да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега изл |
| и из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и н |
| све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је б |
| и крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало с |
| е.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па |
| ако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући |
| у претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које с |
| примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне |
| дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака |
| иним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и снос |
| однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под |
| ав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и ко |
| отив кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за |
| па.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад по |
| тупити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да о |
| смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је најви |
| о је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради |
| рука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се сам |
| добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетн |
| ad>V </head> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је ство |
| ла и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно т |
| есто вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити |
| /p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се м |
| и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, |
| и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили |
| кад ме одбранити не можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; |
| е везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих |
| бине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чег |
| , цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ кор |
| боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опас |
| p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато |
| спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> |
| а.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} |
| врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p |
| тима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду кр |
| жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га |
| је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало. |
| > <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, п |
| и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Т |
| ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> < |
| рахопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и д |
| ам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повра |
| сто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до он |
| а нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако |
| {S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна |
| оја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознат |
| екни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечил |
| р и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни |
| елила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и рад |
| проштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо |
| олна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждал |
| кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех ка |
| о утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник |
| за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је го |
| а да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, |
| } Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се при |
| ће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини ис |
| на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао |
| } Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод д |
| да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им з |
| и пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, |
| оје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћен |
| ам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам |
| и обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира |
| по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео |
| имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила ш |
| Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испун |
| p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то |
| одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне |
| гледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, |
| ева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад ј |
| хире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не веруј |
| шавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном тр |
| се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако |
| ве људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну с |
| снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у за |
| ајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео с |
| огато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} |
| од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полаг |
| у зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.< |
| рпске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за |
| њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци с |
| .</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе |
| ече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Доб |
| е друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи |
| цаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону ист |
| е се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команд |
| е нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, |
| целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да |
| ко се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава |
| сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за |
| ога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се |
| лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је |
| чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у зем |
| крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, к |
| овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штого |
| к у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, са |
| д се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и по |
| , па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, г |
| а ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Мил |
| ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шт |
| крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господар |
| веће од другога.</p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљ |
| ли та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том |
| лканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, |
| ог, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као |
| поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164 |
| друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији м |
| ји ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам |
| светљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пу |
| о дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бран |
| узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај с |
| мова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, |
| с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде |
| с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се |
| лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га |
| ине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји н |
| спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци |
| о!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пишто |
| за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје |
| о му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе. |
| кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао с |
| мао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним |
| а да га везујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, ка |
| и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало п |
| бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица |
| и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни љу |
| подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви у |
| то је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико |
| га начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како |
| се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него р |
| сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи |
| рака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и а |
| одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако |
| у, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је |
| тници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним |
| је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава срп |
| а, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грн |
| бу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештен |
| жаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до з |
| де; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две кр |
| , већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велик |
| ећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар по |
| маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новакови |
| на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабије |
| харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех стра |
| ати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад с |
| дрхтавица и он није могао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевит |
| , мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоу |
| ратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни ј |
| Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време п |
| ЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег |
| мегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомил |
| кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што т |
| се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, ст |
| е треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S |
| > <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе з |
| отати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Срби |
| бију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да |
| ртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мр |
| и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са |
| мка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне |
| <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђе |
| р није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи |
| елику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола уп |
| велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у |
| оба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала ж |
| ubSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S |
| ва.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја ду |
| да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по |
| оји је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те |
| и — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да осве |
| као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благосл |
| зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он с |
| о, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове р |
| п, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спрема |
| рупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече |
| и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оста |
| и су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочи |
| је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да |
| ај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво пр |
| средној близини и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су с |
| ка зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Дух |
| о је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што |
| ке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак н |
| 67" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује ка |
| д и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке по |
| рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} |
| ће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што отуда б |
| ко брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да |
| ље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је н |
| им борама избраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао |
| им, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треб |
| n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — по |
| Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде. |
| ило је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасн |
| и су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их |
| жати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Срб |
| ањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и с |
| ле те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и |
| вом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађив |
| их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да с |
| н и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше |
| <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађо |
| .</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много г |
| арали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали |
| у симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала с |
| умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> |
| све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са м |
| ао кроз неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао |
| оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе |
| ова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој |
| и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава |
| је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} П |
| и ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито испод леве с |
| ебе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: |
| > <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како п |
| авлаш говорио, говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Го |
| ако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на |
| <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу |
| или орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош ј |
| е да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Т |
| ругова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећ |
| да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба |
| и Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како са |
| уштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и С |
| толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="22 |
| не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од |
| и-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до С |
| Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но п |
| ића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио с |
| дан тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена беја |
| читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, |
| узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је |
| а, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада |
| прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</ |
| ош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној |
| веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од св |
| у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништ |
| рђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одл |
| ободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, |
| се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од |
| једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив |
| ђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а |
| очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.< |
| } Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{ |
| љана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратни |
| устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су |
| смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске |
| Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод њ |
| шом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали |
| нијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интере |
| улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним |
| дишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још ж |
| т зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балкан |
| а и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све он |
| ако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, д |
| везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све |
| пава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долаз |
| примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је |
| мничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадош |
| триже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гон |
| , које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути |
| поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пи |
| н се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из |
| ат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут |
| ка звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога |
| ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола с |
| божна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро не |
| ед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Муста |
| којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, ј |
| ти најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш |
| еха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном м |
| на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама |
| запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гл |
| о би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богоро |
| уго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш гос |
| вља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти број |
| тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, |
| , сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и |
| олебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у С |
| постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна м |
| ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу |
| ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила в |
| ам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне одлике наших |
| ла, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, шт |
| ошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име к |
| се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по |
| соша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за |
| танимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано ка |
| ка, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Беогр |
| кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је в |
| био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb |
| , народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај с |
| обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n=" |
| али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад |
| ради и код других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећал |
| ито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће |
| своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповес |
| познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни п |
| ле рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како |
| д се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Ц |
| на да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, |
| че један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Сим |
| доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те ве |
| ајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад до |
| е није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао ј |
| пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране |
| > <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињ |
| Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и |
| породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у бо |
| реле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред сел |
| Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, |
| свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — |
| У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне |
| слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуње |
| } Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, |
| ица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху рас |
| ланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику |
| о зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, о |
| о се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, једа |
| га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили нек |
| <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве |
| <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразу |
| е тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико не |
| смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отре |
| и даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сам |
| у пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ев |
| мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и |
| ло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за која с |
| де премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго т |
| тао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, ја |
| рија прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређ |
| обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навиј |
| осекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ поч |
| оље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликам |
| сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, |
| оји су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио |
| венији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слуш |
| ом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили ил |
| то им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чи |
| њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко |
| својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада |
| проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој |
| о са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђ |
| ном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже та |
| — Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две же |
| Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама готов.{S} Ја |
| ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека |
| да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</ |
| је свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у |
| лу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, |
| лушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се је |
| и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, ст |
| народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је бил |
| ћаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разглед |
| по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под свод |
| >„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ на миру.{S} Н |
| ок се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам п |
| у.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет |
| S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали по |
| у толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама с |
| егове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна по |
| пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напр |
| јде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одма |
| ви ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни је |
| и бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа |
| остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — ви |
| да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили.. |
| тезала и везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао |
| ико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из |
| е архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а н |
| тежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пре |
| ђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xm |
| собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два |
| ењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и |
| то се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, |
| е мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја! |
| р не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не даде знак да |
| p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве |
| зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом пра |
| , гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чо |
| вља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свир |
| > <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за изврше |
| и то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <m |
| јтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што в |
| решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво са |
| х јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали сам |
| ш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је јед |
| , а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да |
| њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмен |
| ругим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страхов |
| ку.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и д |
| на Врљова о домамљивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ства |
| ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од |
| </p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници |
| туглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један и |
| арађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мисл |
| рате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини п |
| оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш |
| нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да с |
| а би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о |
| тем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема др |
| и су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе |
| ге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да п |
| илош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Мило |
| уке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеник |
| нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво |
| станак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку би |
| ту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} |
| стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни имали зле нам |
| а дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у |
| згред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражи |
| е.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва т |
| су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На |
| чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ак |
| } А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су |
| вске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један по |
| утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, |
| ог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се |
| је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га ј |
| пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. о |
| а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну |
| огао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прв |
| овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад |
| Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, |
| ви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимб |
| питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре во |
| м се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај |
| о Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе |
| већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Т |
| Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долаз |
| ј страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао с |
| та.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Милош паме |
| рчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска |
| је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> |
| аза очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milestone unit="subSe |
| поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се за |
| ин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не би |
| м већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако пости |
| даних зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, |
| орукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Т |
| твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога |
| е могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он ј |
| м ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко ј |
| почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђев |
| о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама |
| неза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар |
| српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„Овдашња обстајателств |
| ко је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Мо |
| у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мал |
| је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајд |
| м Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви из |
| 20" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али т |
| се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Ка |
| н пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полага |
| ања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је М |
| та да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не у |
| ао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Мил |
| иси.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> < |
| ју Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носи |
| ињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељ |
| а у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било |
| главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од нар |
| а случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у |
| и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и пр |
| да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и м |
| душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита о |
| би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нис |
| /p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и о |
| а.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као ш |
| е — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година |
| пала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглу |
| почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За је |
| су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче |
| сле прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи о |
| е су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени борав |
| је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам глав |
| нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му |
| гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да |
| p>Митрополит одговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по пон |
| митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам |
| добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезгл |
| ису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погине |
| — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и са |
| тимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мра |
| ј.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора уск |
| поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да ч |
| он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цел |
| <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на |
| ог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати го |
| рђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit=" |
| а и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Јед |
| Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута |
| А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раниј |
| видео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше н |
| скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђо |
| ма последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујиц |
| то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на зајед |
| тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењу |
| гледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогур |
| Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени тру |
| замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватају |
| а далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} М |
| осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатага |
| и ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио с |
| чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обал |
| ар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем сил |
| с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем |
| {S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту прес |
| м ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ак |
| рађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разн |
| се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити сами, да |
| дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је људи |
| тиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о |
| звршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њеж |
| ју да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда |
| S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију стр |
| и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" |
| звици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> < |
| упила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са |
| ио свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кор |
| ри брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну |
| ди су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу |
| улио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар |
| и, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији |
| <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно |
| ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђ |
| ни за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</ |
| екао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.< |
| Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове др |
| е међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле ка |
| 112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио је бесмртност, и доста му је би |
| лазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећ |
| .</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао о |
| ма које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, |
| погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође јез |
| ње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор |
| е припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су ч |
| и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа |
| наш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} |
| брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штед |
| свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у |
| скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Вр |
| х данас.{S} Готовом детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе |
| — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсе |
| владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш са |
| у, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} |
| орђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обо |
| аслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их д |
| а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућ |
| бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и ни |
| ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад с |
| При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се с |
| о и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Ду |
| <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не |
| оже у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> |
| се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и |
| и и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p |
| је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да |
| у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлог |
| шан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само |
| есно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра. |
| р који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Д |
| о сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личи |
| , Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да |
| нао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега с |
| гледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, |
| То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио |
| рбију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не на |
| а отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене |
| али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдосто |
| нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки к |
| српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и т |
| ни особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, захват |
| пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозо |
| ла напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војни |
| <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како |
| атненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше |
| је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> < |
| дили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Руси |
| пречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њим |
| мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то ј |
| их растових дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p |
| ћи, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, |
| ћеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови са |
| ошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жал |
| <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га |
| брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед н |
| <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен |
| /p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљ |
| орила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен к |
| ер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, за |
| окривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто |
| оз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су |
| и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недр |
| ао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S |
| н начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и х |
| и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не пог |
| у своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и |
| Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, |
| икола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито |
| Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p |
| ина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више мојој с |
| прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p |
| трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> < |
| >Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.< |
| а!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад са |
| им дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске |
| у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, ал |
| ре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па |
| удан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда |
| Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, ка |
| {S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не ка |
| ло тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацим |
| ако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да |
| и волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} |
| ко до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити нај |
| сле опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме другом од војвода?{S} А?{S} Добро би било д |
| <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до св |
| шен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху ис |
| доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога |
| ао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају |
| и.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило мно |
| бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике пар |
| — Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео |
| . — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, |
| је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам |
| трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица |
| а сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на тво |
| ве то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали |
| Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији |
| аде, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и |
| ја се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег |
| 3. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кута |
| вде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе је т |
| е за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} По |
| га истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатов |
| >— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час н |
| аља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само |
| ила укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али |
| и бескућника, нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама |
| много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене |
| кушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати нат |
| Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава |
| е није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове |
| руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко мож |
| ли у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том |
| куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.< |
| змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвни |
| мом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је |
| одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се отк |
| можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близи |
| отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} О |
| ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} |
| авом.</p> <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет д |
| и од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се у |
| х пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе |
| ајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и |
| абашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из лова, господару, |
| арађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега |
| ноћу, збуњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нап |
| ен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му |
| {S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продуж |
| ка, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћут |
| аљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда н |
| ију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје аг |
| ="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од |
| превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар |
| ћа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од с |
| аклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша |
| двојицу даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје |
| бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: |
| резати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може би |
| ити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја |
| } Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец |
| о, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да |
| о саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош! |
| би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; ого |
| преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} По |
| је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз т |
| огледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па |
| е неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим |
| ека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један |
| редња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} Особито му је око било сја |
| за њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења |
| појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, |
| ша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у т |
| о би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље пр |
| р, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако п |
| {S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек |
| е опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубав |
| на пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећ |
| га у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куп |
| зе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Мило |
| ружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко ру |
| S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref targ |
| у не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми |
| скочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањ |
| ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну |
| рко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— |
| p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађор |
| тише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај |
| онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро и |
| ни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да нагово |
| њу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да сед |
| енике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и од |
| Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта |
| дну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег |
| очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави. |
| чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома м |
| свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатски |
| > <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извест |
| и.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде. |
| .</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а |
| еноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је |
| појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га |
| нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 |
| да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни грош |
| ито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако |
| а дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да том |
| смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скр |
| арађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну |
| а и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и н |
| ају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је госп |
| ћниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача |
| о читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега |
| да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекр |
| па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали |
| и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и |
| у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да с |
| црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају на нас као на душмане, и веруј да би н |
| p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда ј |
| о да је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само с |
| ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ та |
| оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које а |
| и везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се |
| се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га ник |
| ступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb |
| н; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правит |
| сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, |
| е пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и |
| јатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, |
| ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли |
| тар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S |
| ну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се з |
| ако га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али ипа |
| е једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад |
| </p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држ |
| ужујем да ме изружиш, али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад |
| Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима |
| где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жа |
| олема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну |
| и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад |
| а.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване |
| на, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} Ова јадна душа — ваљда за ка |
| ватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, |
| да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као |
| је ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутњ |
| метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— |
| агрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јас |
| збијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети с |
| ај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и н |
| еце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, н |
| лио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, хода |
| Где мислите да може бити, ако није код оца митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не в |
| ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов св |
| ; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ћ |
| о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћут |
| ји су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесниц |
| џаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а |
| после, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а |
| колико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће |
| чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смр |
| рнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њ |
| S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и израд |
| вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, |
| {S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој прили |
| е и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, мож |
| у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је |
| самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно |
| дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ве |
| то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек |
| И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога |
| ну душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека. |
| ети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слоб |
| потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад |
| ознавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жерави |
| лаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Нема ништа!...{S} |
| а слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та л |
| ђорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније ув |
| вица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада бла |
| пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он н |
| судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— |
| сле неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до п |
| Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — љ |
| зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим |
| илошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, бо |
| д је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој кр |
| аветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом |
| ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу пр |
| меду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се |
| <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима ра |
| века но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, п |
| ј спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{ |
| о је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих мари |
| неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То К |
| да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака |
| им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша о |
| вих речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђо |
| жају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих река |
| дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угље |
| бе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хва |
| ти оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај |
| мо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропа |
| ати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљи |
| с је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довл |
| елом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је |
| иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себ |
| и разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, |
| очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе |
| х Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубић |
| огађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим н |
| пурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не вид |
| едну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да |
| понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гле |
| е ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, го |
| а опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи д |
| што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја под |
| Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здрав; њему је добро |
| ад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља ви |
| .{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најб |
| изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се |
| а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на про |
| орђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="20 |
| аницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— |
| дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад про |
| свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је нал |
| ко тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за тв |
| о су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на о |
| шта не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој н |
| укао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз нам |
| ко ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја гово |
| алисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грд |
| у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати |
| мурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским |
| укао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци п |
| инко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, |
| ак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, |
| кте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у ли |
| се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, |
| гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед |
| /p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу |
| ђорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава т |
| иљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко |
| учен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите |
| па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свет |
| а да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И к |
| груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајив |
| вати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} |
| мака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти |
| > <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хот |
| е се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ди како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно беж |
| а посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 годин |
| S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S |
| — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цуки |
| енутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати |
| оше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе!{ |
| таде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађо |
| >КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцар |
| вину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан |
| уо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је |
| челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се! |
| ст, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослобо |
| е ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, |
| страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим |
| дате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га в |
| </p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љуб |
| оклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази! |
| арости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У та |
| дати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пре |
| памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, ми |
| илош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А |
| дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много |
| евац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам г |
| црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с ч |
| и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода. |
| д старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетер |
| смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погл |
| јареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Б |
| речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђ |
| о Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати |
| ече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди |
| адна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође |
| х народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, |
| арић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица |
| им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да није требао |
| лу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што |
| купљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{ |
| азујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа |
| еним обрашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци |
| } Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> < |
| народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то мно |
| а ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренут |
| ри стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, ка |
| а га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се нату |
| шки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај |
| .</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и у |
| ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећ |
| окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то |
| p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у |
| баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n= |
| и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно са |
| а ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{ |
| о и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ћ |
| вој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шу |
| да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију |
| опако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гн |
| 52" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала |
| српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и би |
| нији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.< |
| м.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обоји |
| и сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у |
| ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свет |
| , дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве н |
| , усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, |
| хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и н |
| /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходи |
| много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за уби |
| ачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највер |
| и који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми |
| {S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима |
| ла рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте? |
| и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред ова |
| дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижућ |
| ...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса. |
| на, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз к |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Оџаклија је опет јасно осветљена, две велике цепанице л |
| упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко |
| леде као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милош |
| је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу |
| саници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне |
| </p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт |
| од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</ |
| p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам |
| ан за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Ма |
| жву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше ун |
| <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се |
| доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Т |
| зно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, |
| /p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глав |
| само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можд |
| орио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце и |
| пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 |
| а да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним пре |
| ли овде има друга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да тр |
| елични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душ |
| што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он се |
| сок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} |
| тере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав. |
| крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је н |
| b n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, |
| никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац |
| ного дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу |
| тње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже ра |
| ересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскав |
| еда.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, ње |
| шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљив |
| ом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, како кро |
| осе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа |
| се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="13 |
| од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да је игде било и најмање крзотине |
| р застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна т |
| иже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је д |
| љуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најз |
| му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар с |
| тао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу стра |
| дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекн |
| а момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у |
| да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој та |
| м зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је о |
| и.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он поч |
| </head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не го |
| о у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Ми |
| нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа |
| опи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли |
| а за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се ча |
| ади о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина |
| ао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслу |
| , ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штого |
| , баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић |
| режу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут |
| зети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока запов |
| .{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између |
| овцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној |
| имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и д |
| ите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу |
| но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако каз |
| е.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирн |
| угога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве ру |
| дару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не |
| мом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note x |
| е глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под з |
| ти поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:< |
| е Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће |
| ате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате |
| ио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима |
| угога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако |
| он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом |
| данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши г |
| ема турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама |
| е.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, |
| ађају је, болан, наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до с |
| , пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за |
| кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се с |
| ву сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управља народним по |
| емена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се спораз |
| љи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево т |
| опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћиц |
| осле унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да |
| перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био |
| се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непоз |
| места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе!“...</p> <p>И Ми |
| Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све поремет |
| на земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељск |
| кну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја с |
| је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људ |
| је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров |
| ише.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда |
| колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су |
| уке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам пра |
| ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав |
| ш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде ј |
| богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркв |
| веду преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљен |
| бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од ва |
| } Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, б |
| је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали ка |
| ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p> |
| руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S |
| Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађ |
| сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код руско |
| главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба |
| опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога |
| акође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас н |
| музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танки |
| друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, |
| ину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подма |
| ина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке |
| се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Срб |
| сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на врем |
| вао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што |
| измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ет |
| мију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу т |
| ти да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га |
| дим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе та |
| цима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем ист |
| есрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очим |
| ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда |
| да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци.. |
| орђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p |
| а.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута земља, а на бресту уз |
| ри добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу прег |
| о? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад |
| едном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до |
| је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} |
| Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти |
| негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Те |
| онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} А |
| и чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако |
| е, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочит |
| о би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четир |
| лаву Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Мило |
| као сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, би |
| бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбод |
| узео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је ме |
| , а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне са |
| и момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд |
| а.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити... |
| нак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може |
| их га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је т |
| не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не в |
| или букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац ј |
| и и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих |
| и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређ |
| оји је 9 година био господар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у дру |
| } Девет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русиј |
| ије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао |
| стаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} |
| вијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је |
| ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S |
| > <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погоди |
| ла попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по заст |
| вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе ка |
| > <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровал |
| ља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Аг |
| о платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мра |
| воју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, к |
| е допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и суж |
| осле се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, |
| аредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту сп |
| p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јелад |
| о нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али |
| ш нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјај |
| ставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то н |
| е за длаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете |
| јашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах р |
| и.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се |
| да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да н |
| нтију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p |
| огачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само |
| држао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у |
| о и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш |
| тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, ка |
| учеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и |
| ниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник с |
| то су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак ник |
| в.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим р |
| да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам д |
| од куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима |
| си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити |
| арили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издрж |
| и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је ова |
| {S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради ку |
| преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манаст |
| ?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете |
| и могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да јој обојица послу |
| вао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту |
| с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског к |
| радимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p |
| Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p> |
| вори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Ка |
| ља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има зго |
| тотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што нека |
| {S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ств |
| Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро |
| ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{ |
| к, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића одне |
| , кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" |
| у?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарам |
| ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по |
| дах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало |
| и и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи |
| же и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се ук |
| р Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланц |
| ро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације |
| узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свир |
| да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече |
| ат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не п |
| господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми пи |
| гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним |
| уда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> < |
| и до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан. |
| а се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му о |
| јим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих |
| ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пу |
| парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је сти |
| сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода |
| разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа |
| х.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као вели |
| не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и виде |
| , остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђи |
| а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још бежао!</p> |
| вало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пу |
| ко не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> |
| ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликам |
| сет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и |
| ут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одо |
| Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="22 |
| Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бе |
| арода и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било м |
| друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, н |
| <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју другу до ову, ову ис |
| Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стад |
| бро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре |
| окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:< |
| уке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева |
| ени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грун |
| зак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У прв |
| нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се |
| > <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — |
| ола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку м |
| од начин могао отклонити крваво недело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га |
| у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли |
| тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, б |
| у да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и |
| ије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поста |
| > <p>— Онда је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљива |
| ош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али а |
| > Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мн |
| сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и т |
| рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се |
| би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мор |
| после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Ок |
| е му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не т |
| м овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p> |
| зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је о |
| ајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини |
| .{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> |
| , свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замо |
| па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао |
| } Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, |
| испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и |
| у и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражар |
| нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У миши |
| ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} |
| вучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која с |
| ша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има неш |
| ле“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека |
| е нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исп |
| као, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици |
| о да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није |
| благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на ње |
| нку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p> |
| {S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар а сад, |
| не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже г |
| Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем врати |
| уне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних о |
| S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само из |
| а у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се о |
| е зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго |
| ако су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни |
| нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке |
| p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дун |
| , да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и наме |
| нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа |
| с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан |
| исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, |
| е.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана заустави |
| ико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Ср |
| <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S |
| S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Рус |
| Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички |
| е мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> |
| туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја о |
| видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није |
| г само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Кар |
| ски, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци как |
| двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће б |
| е у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за |
| о је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћет |
| облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у |
| е их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу д |
| О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још |
| и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и ве |
| наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| } Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу. |
| {S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S |
| што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кос |
| p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на врати |
| а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојава |
| . поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и угледније |
| је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} |
| зду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али с |
| </p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Х |
| , Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Бе |
| да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главн |
| д кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај праг |
| кве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино шт |
| д, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам |
| предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огро |
| плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила к |
| , а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати |
| прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна њего |
| {S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.< |
| етак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један д |
| ши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независн |
| тиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лан |
| упи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак В |
| тише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од пом |
| а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се см |
| фтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S |
| она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} |
| ма и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се |
| ко је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— |
| летелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара |
| <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресеч |
| етан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> |
| си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти п |
| а дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема |
| аметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Ми |
| у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њих |
| и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести т |
| ка био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влаш |
| била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново |
| ђа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, |
| дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити |
| — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да |
| помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или |
| ебе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} |
| ким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би |
| уда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрд |
| {S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини док |
| Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће х |
| да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сум |
| српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и |
| жењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадош |
| скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе |
| би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И |
| сто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај згуснут мрак, |
| преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се раз |
| , кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не веруј |
| му</hi> није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јуна |
| о одело и да будем момак Карађорђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нем |
| > <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? |
| прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго |
| нио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је |
| га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он проти |
| а мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, |
| орђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца |
| .</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати с |
| е!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје |
| ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се как |
| ече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi> |
| израза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав |
| после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у |
| о је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Пита |
| евца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека ко |
| ини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он св |
| ноћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S |
| итам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуно |
| војој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих |
| .. рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем |
| е, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору |
| х Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} |
| рагића није вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов |
| ња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он |
| од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p |
| о се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Мил |
| укић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како с |
| дар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p |
| руго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од другога нађе, а какав ј |
| и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадит |
| нта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и |
| а? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас |
| дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би |
| ерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволик |
| не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} |
| ке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p |
| аније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Дра |
| ти — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, немој му дирати; остави му највише чи |
| везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Н |
| господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— П |
| вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћ |
| ом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица про |
| је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, н |
| прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли в |
| се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, |
| рак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси |
| оузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како |
| чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— |
| муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од свој |
| >— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути н |
| } Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стри |
| се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се |
| ао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату из |
| како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег мест |
| > <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија д |
| ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим |
| запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, он |
| и, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће |
| и наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p> |
| вао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска |
| нутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за |
| који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И |
| може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. |
| таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече к |
| гло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по с |
| ипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош скл |
| „Згодно време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам миро |
| це), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Дома |
| о двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p |
| огачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испо |
| агледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило би да ј |
| о везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што |
| Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Г |
| оба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драги |
| теш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти |
| погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; не |
| лко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац од |
| n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и преда |
| онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њин |
| Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађор |
| јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни |
| варате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад |
| ам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и о |
| е понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на тв |
| ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, исприча |
| друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не мо |
| нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пи |
| ухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му |
| ледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио |
| кве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p> |
| е, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, |
| аже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали мит |
| недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, по |
| а те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у |
| ла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела. |
| који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнак |
| светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и |
| оре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жив |
| да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу |
| сти потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Ву |
| је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то п |
| ији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке |
| растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спрема |
| > <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије љ |
| {S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му |
| ије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви |
| p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> |
| вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола |
| се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— |
| и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад б |
| мамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> < |
| веди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</ |
| за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош при |
| ? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти |
| писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар |
| а који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткива |
| S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мај |
| > <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су |
| а га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и з |
| и лек, ко је од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се ч |
| каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p |
| ла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се са |
| се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њем |
| је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не жалим, и к |
| и!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово |
| ила је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе горела је лепа |
| , захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад с |
| , а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен п |
| их убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо к |
| појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је |
| сти београдског везира.{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спрем |
| рђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и |
| а врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да |
| А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да |
| ом није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који |
| /head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тог |
| е.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p |
| у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним пона |
| а љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужас |
| ите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела |
| е злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих |
| е троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад |
| > <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те ј |
| , који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p> |
| осрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угаз |
| розорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету сед |
| Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та |
| Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули |
| 52" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За ч |
| ди и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, шт |
| у оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и |
| ш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су |
| рла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на т |
| лаву своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слуг |
| /p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој голем |
| опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздањ |
| } Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огр |
| д не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога пади |
| је хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овог |
| ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спа |
| ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је зорно гледао Милоша и не би му ми |
| сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се могла сак |
| ћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, з |
| ело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненаситих варварски |
| ло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто мн |
| бију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене турк |
| ане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу у |
| одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики |
| пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је |
| ам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариград |
| ова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ов |
| оворио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и ре |
| о, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија |
| шу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на сво |
| алој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, д |
| ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практича |
| погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се |
| мао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p> |
| уку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши |
| ти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и з |
| два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његов |
| ако ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута |
| боду, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико вели |
| арић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда с |
| о, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што с |
| ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака п |
| о и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уце |
| ињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећ |
| S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскуп |
| то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме не даду да по |
| обро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се сврши |
| би у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSec |
| о буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у |
| ао прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта б |
| орбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момк |
| срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди.. |
| илоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро |
| до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто |
| о па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, к |
| Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло |
| а не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> |
| ао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Ми |
| стави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујиц |
| на с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком |
| ало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, по |
| ="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му |
| оша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За са |
| у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много |
| > <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облац |
| н тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Ал |
| појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убиј |
| ну и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах |
| смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњ |
| на граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљуск |
| очи Милошево богатство и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и госп |
| оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, ш |
| е никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а пог |
| пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друштво због одласка из Србије нес |
| најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену |
| дних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Д |
| и би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изгово |
| анпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у цел |
| прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Ст |
| очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је б |
| о смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, ко |
| носила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже с |
| , кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађо |
| слана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати |
| с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где ј |
| лош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуш |
| ратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су |
| и су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах |
| н и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мо |
| у, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у |
| е добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу ле |
| м, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вуји |
| су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Ха |
| ти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Пал |
| убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасениц |
| реко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош п |
| ли ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, |
| и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо |
| рђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где |
| као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, |
| о Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало |
| <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, |
| ад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је к |
| ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.< |
| <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако м |
| ј скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су би |
| му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, |
| минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се |
| ве и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме д |
| или да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово |
| аја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То |
| еколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја |
| јевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гле |
| о, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на ск |
| рака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, о |
| мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице. |
| во:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, |
| ова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турц |
| тили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да м |
| Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p> |
| ци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> |
| ба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако см |
| на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уз |
| а провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у |
| Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био во |
| ба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда |
| х његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Н |
| тање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако сл |
| ишта.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да |
| о:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш во |
| а нико не зна лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, тур |
| канских народа и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би он |
| беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и |
| мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је ле |
| ек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} К |
| .{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам |
| те и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе |
| би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије |
| мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао |
| #SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тог |
| ју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да |
| <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 |
| овања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, која |
| главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша |
| ти.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али |
| коравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, кад је већ он био п |
| } Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што н |
| ера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, пом |
| рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> |
| е!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, |
| вуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га |
| воје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на |
| p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — |
| ољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за |
| то закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} |
| ш казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и н |
| води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узруј |
| које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Кар |
| овека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који не |
| ас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је ка |
| нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да |
| никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не буде |
| аш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је |
| та баба Јана одавно живи и много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуп |
| еле беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе |
| го, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд |
| титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — |
| у, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се рекло за |
| градски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће |
| ачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и кр |
| тињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно |
| о су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни |
| .</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута пре |
| што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> |
| ем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено |
| та би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, |
| дан Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Ка |
| ко вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацн |
| , Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p |
| о они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо? |
| ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао |
| е видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет |
| вих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се маша |
| ат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву |
| ед коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и пос |
| о зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу |
| се преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несре |
| еће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p |
| вести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза т |
| говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> < |
| ад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина |
| шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело |
| .</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих брко |
| писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош |
| и са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну |
| косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="6 |
| чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> |
| , жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод проглед |
| ек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде м |
| ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукав |
| кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако |
| и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну |
| о на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад м |
| пирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено ша |
| це исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији |
| везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи |
| ега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у ру |
| .{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било на |
| лику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, о |
| како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у прк |
| ом приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегн |
| Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S |
| у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздв |
| ош и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би |
| одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n=" |
| и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски вези |
| ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет прогово |
| темњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог |
| >— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече |
| љо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен |
| , али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је |
| иде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разгова |
| репуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поре |
| ишта.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не |
| ешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чуј |
| о да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу. |
| Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољан |
| n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, |
| , па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и |
| а мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему зад |
| и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и з |
| е године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар и |
| е.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме |
| поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечијим лојем, па га два три пу |
| о на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво |
| радимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пун |
| едан комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала ту |
| а заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио она |
| ; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговета |
| јели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез |
| {S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео |
| а ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога |
| а и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових |
| ка деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камил |
| а пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже рамен |
| ци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком т |
| arget="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана д |
| луцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногам |
| устаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, ко |
| други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даљ |
| равајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пог |
| у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше |
| пет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога ду |
| а на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} |
| нити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род |
| није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња прест |
| вом покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењ |
| га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јам |
| рно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да |
| аштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може |
| ештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босан |
| атим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издро |
| бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себ |
| ди и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по углови |
| ак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за |
| о оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у пол |
| воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибоја |
| данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старч |
| ше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју. |
| , а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, прек |
| } И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p |
| ињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њи |
| да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господ |
| S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и д |
| бично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им |
| тукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си ок |
| ио изаслао београдски везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Сим |
| а слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе је ош |
| ник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издат |
| и исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.< |
| note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом |
| , што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два |
| ку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверн |
| извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле |
| ан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда |
| ад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му |
| у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене |
| гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твој |
| треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра прода |
| њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је х |
| о.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнеж |
| викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p> |
| га —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаш |
| еш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгр |
| иктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{ |
| питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не запиткује и да |
| Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Д |
| уд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа по |
| Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је с |
| Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, и |
| ишта о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, |
| ко нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну во |
| убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад |
| о жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да |
| ну јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, |
| се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест |
| дњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се |
| их места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, |
| так душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоц |
| пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У с |
| славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући леп |
| е и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> н |
| гази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло с |
| танимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочито је био |
| унацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на човека |
| вога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће м |
| о је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Дра |
| же.</p> <p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли |
| каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав т |
| од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп |
| маћи. <pb n="221" /> Дали нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта |
| ри руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматр |
| } Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изг |
| горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горо |
| рађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се прим |
| а мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењањ |
| е већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњ |
| div type="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева |
| сто букурешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско |
| е ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема |
| ..{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испреки |
| <p>— Није на добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми |
| госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У то |
| <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си м |
| сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упи |
| уком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио н |
| </p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Д |
| а домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без нату |
| вића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Ди |
| рупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хад |
| столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака саста |
| допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока |
| лот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{ |
| и привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пу |
| које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да |
| етрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела. |
| растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне |
| у.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све зан |
| ком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се кра |
| оћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости |
| оћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи |
| од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање |
| а Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гоми |
| убраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим г |
| <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма |
| срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и д |
| <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и несрећн |
| чи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса. |
| од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бо |
| утао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје ј |
| ање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је сп |
| : да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има |
| руди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега |
| а од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у з |
| се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде да |
| , слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени о |
| ам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и ду |
| а срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао с |
| а је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2— |
| и и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> |
| звија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље д |
| страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз та |
| ој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја ниг |
| прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова |
| поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика |
| ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова |
| мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S |
| аталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него, Драгићу, д |
| а нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја ша |
| .{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје |
| лностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и ко |
| дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву |
| ро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду нај |
| е за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb |
| >Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичк |
| јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и од |
| и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврш |
| <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их на |
| још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се |
| их окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.< |
| ост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, |
| о.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) |
| бима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, запове |
| воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да вид |
| е умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући га та |
| > <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљ |
| како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако по |
| , при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не с |
| исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоруж |
| <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S |
| љуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би |
| очеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га ск |
| свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} |
| о мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко |
| сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био уср |
| онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарев |
| ије била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и |
| и да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачају |
| тоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био |
| одару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, ш |
| ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицк |
| на српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као |
| p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људ |
| бље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком |
| свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурм |
| је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас |
| ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам ов |
| рађен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра з |
| м се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тр |
| здао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p |
| кву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао |
| м и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достоја |
| сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић ј |
| асом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их |
| ником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је т |
| ао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не |
| на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу |
| о био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господар |
| то је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није |
| е и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим |
| два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош |
| на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а вод |
| у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом |
| p> <pb n="134" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Он |
| је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена каб |
| аносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро |
| у у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у |
| а.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро око опазило |
| оће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је и |
| и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да одсечеш |
| лики Карађорђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српс |
| а већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум |
| То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгић |
| енку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само |
| „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога |
| о да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо т |
| дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на ко |
| овека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко г |
| је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је |
| пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а |
| нам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и д |
| бринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. |
| , да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави |
| бијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име б |
| а Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, |
| м пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> < |
| ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Преш |
| џирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком |
| за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погре |
| јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Пет |
| пис: <foreign>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавле |
| о је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских род |
| би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао |
| уби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу зашт |
| не.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора изр |
| } Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и |
| Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта |
| тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где ј |
| доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске |
| ш био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе |
| арађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов о |
| > <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван |
| усији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван п |
| му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} |
| е уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарач |
| ече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А те |
| тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p |
| нђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах |
| ваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу |
| олност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује |
| што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати |
| ено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати |
| — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она |
| ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попали |
| нади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добр |
| се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су с |
| акрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи |
| сно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> |
| лошу, она је одатле отишла као драгоцен пешкеш београдском везиру Марашлији — који је пошље у Ц |
| прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети сво |
| послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} |
| , те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има вина, овде |
| p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повели |
| ослушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одме |
| се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако |
| сти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, |
| ује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда зат |
| о теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него |
| е.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се леч |
| зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили |
| око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да н |
| и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптил |
| човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света. |
| веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против |
| арезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито располо |
| овуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић га је гледао испод ока веома пажљиво.</p> |
| да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу |
| ад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Д |
| , који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је волео миран, |
| глед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, п |
| страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb |
| двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не |
| арочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Та |
| {S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> |
| дговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је на писм |
| #SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније |
| енима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, |
| Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем |
| ст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На |
| је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није н |
| се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један гл |
| лас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p |
| е седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао: |
| њи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S |
| у, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} |
| же какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену п |
| недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{ |
| > <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.< |
| Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, |
| вла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико но |
| ако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније |
| ако мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у |
| > <note xml:id="SRP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Срби |
| аде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако |
| н хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гура |
| после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га |
| је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чита |
| који је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> |
| У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли |
| старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав |
| тали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше рамен |
| сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Ми |
| био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод |
| , и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је |
| му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остал |
| друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хе |
| м жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да |
| арешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Мил |
| е и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај г |
| > <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да |
| орђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад с |
| еба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га д |
| а ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управ |
| ао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" /> А да је н |
| јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у је |
| note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свак |
| чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Ви |
| шев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као шт |
| да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгуб |
| ић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па д |
| Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрад |
| } Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо |
| бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се |
| е хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та |
| асамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код те |
| ве свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је |
| чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезо |
| сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а нас |
| е и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није |
| није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије |
| /p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било без мура, али |
| /p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту |
| ивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада |
| и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи |
| о је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писм |
| о.</p> <p>И ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако с |
| о наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изв |
| не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза м |
| е и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, |
| уге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се |
| олиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом прв |
| његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозн |
| ла та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао |
| стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, |
| ћа — Лисовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети В |
| кав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар. |
| Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе п |
| његова знања. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му пи |
| је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стр |
| дика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке |
| како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чек |
| зна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад нај |
| осле првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти |
| ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском |
| м се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; к |
| е оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, к |
| е још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покор |
| а га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Бе |
| су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао с |
| дара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да вер |
| и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> < |
| уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, |
| једаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Т |
| да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако ка |
| ажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било |
| p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако |
| о нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду на |
| е Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти |
| за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле |
| За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} |
| послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</ |
| аш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих м |
| ао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је з |
| к непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одгов |
| раво, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам |
| кагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очим |
| абули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p |
| ини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, госп |
| но.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли |
| .</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p> |
| веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једн |
| асусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењен |
| г да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и н |
| седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија |
| у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!.. |
| зненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканск |
| у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио |
| обом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто з |
| p>Једно од најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и др |
| — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми к |
| , очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у |
| е руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов |
| , преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали о |
| се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори да није по |
| дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш с |
| кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па |
| чно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера |
| ци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p> |
| ?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дуж |
| поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну |
| на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за целу |
| војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва |
| ца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очеки |
| оким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степе |
| и здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и по |
| су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за |
| е границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или |
| м и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се с |
| ишта за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на |
| ?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, |
| оји од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одговори, да нема за с |
| ти га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ј |
| јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па |
| ио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теб |
| је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истин |
| коме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли |
| нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, д |
| могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем к |
| и жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казиват |
| је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али нисам дошао у |
| вена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај мене, питај оне го |
| } Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао |
| с Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци вод |
| у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S |
| } Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српск |
| тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне букл |
| е.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и |
| далеко, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији п |
| за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Ка |
| као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место |
| шења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је с |
| ве књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело п |
| е да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} На |
| са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} |
| мах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска |
| <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми с |
| им.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} |
| одао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч |
| ве вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванај |
| ас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да |
| мчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака |
| аш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и о |
| се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> |
| око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш! |
| пашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што т |
| о успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем |
| за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлак |
| срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p> |
| су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледа |
| а стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао ј |
| махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем! |
| > <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбу |
| бучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Ле |
| е гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало спо |
| ...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Дру |
| а речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти оста |
| им с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали |
| слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати |
| држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва |
| доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} |
| порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биогр |
| учљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамбол |
| ојводску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Срби |
| го чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао |
| као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из н |
| ично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га |
| ви је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима ј |
| његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве |
| спао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две по |
| кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све на |
| Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: |
| ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари |
| Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту но |
| зговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад |
| S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мрт |
| оји су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Бољ |
| а је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло |
| орани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, д |
| има, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да о |
| али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> |
| на.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n |
| одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Ни |
| али, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и сме |
| Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте г |
| p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав да |
| овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јам |
| о по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах |
| ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило |
| не, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије |
| објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим |
| ма или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога |
| азговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то |
| да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлог |
| X</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазре |
| 33_C8"> <head>VIII</head> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, К |
| зи на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске гол |
| не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашав |
| ати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазив |
| је су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одма |
| потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска |
| била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли д |
| о полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у |
| 6" /> <div type="titlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <! |
| кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци К |
| лошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као |
| о, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила |
| ебијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најп |
| о мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опевани |
| места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није |
| пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, гд |
| чки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив |
| неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки |
| одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувени |
| Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше |
| ом нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што већ |
| /p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремен |
| па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, |
| и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутил |
| руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, да |
| рава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштв |
| у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрек |
| p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар та |
| екле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу |
| } Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то у |
| динци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савеш |
| он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{ |
| Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наслед |
| на и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Т |
| жући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко |
| Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онд |
| баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресрет |
| моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресен |
| давно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у ш |
| покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и М |
| езали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. — Турске |
| ном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђо |
| чекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Нег |
| ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како |
| ј ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту ј |
| рађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Во |
| кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухв |
| дговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи нере |
| и им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако б |
| аш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни |
| ова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор т |
| разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо поби |
| главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била |
| ох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ |
| ако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једн |
| ио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Си |
| е, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} |
| и се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака реше |
| о дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом |
| оваца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ов |
| е одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Д |
| гнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отвори вратни |
| ле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало пома |
| где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо |
| главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини |
| у, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, виш |
| бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера плат |
| кли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити |
| као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својо |
| то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да плати |
| ара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села коли |
| и, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што? |
| мљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док |
| снији.{S} Биоградски везири биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће вре |
| ну.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветар |
| ијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да |
| али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Бла |
| ко дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једно |
| ти, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он иш |
| иби дотрча Никола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни тун |
| кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, бр |
| сретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава |
| тво за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао зго |
| неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> |
| n" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, ск |
| урска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, с |
| живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа |
| ечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамб |
| азбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из |
| {S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но |
| и и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О боже!{S} О велик |
| ња, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>К |
| ичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео п |
| ше забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек о |
| старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} |
| ече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта |
| да сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа |
| и ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се в |
| p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збрин |
| ирови лете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају |
| лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и љ |
| љало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћут |
| а, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај б |
| љу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у зем |
| о мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио ј |
| дра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако пометена с |
| м загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново оки |
| ужина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике |
| а правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на ч |
| ета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике перчине, као к |
| ноги наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су бил |
| а нас као на душмане, и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најг |
| арађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже ко |
| е примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се на |
| Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодн |
| ђена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141 |
| , пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се врати |
| ромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров заступник беја |
| сказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали |
| еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати до |
| после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје л |
| лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, |
| Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> |
| ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а |
| дан тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво: |
| у што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири |
| а угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p |
| , а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то |
| ркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезани |
| се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало зати |
| чкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрве |
| су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвља |
| ато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Вел |
| ладала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пр |
| по капијама, по крововима и димњацима, по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало |
| лне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по |
| брзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па |
| ко стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност |
| е на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и један једини доказ, зато |
| рдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђ |
| ијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <miles |
| да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево |
| нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја б |
| /p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе |
| момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара |
| а му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгл |
| и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S} Лица је био округла и као |
| се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући |
| е човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад так |
| је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се |
| ана Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао |
| гила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од |
| ко поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p> |
| е сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и оча |
| едао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у са |
| гло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да |
| и и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дер |
| о је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује |
| је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима с |
| ред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говор |
| једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао |
| жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез |
| ером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао |
| ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа п |
| га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лиси |
| глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко т |
| пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су по |
| роговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет |
| Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он |
| а филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</ |
| што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио |
| х сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој с |
| ма пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палац |
| љанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима има |
| им кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се |
| ремишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре коза |
| .{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: |
| олиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, |
| ако је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај |
| и, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила |
| и.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места |
| дена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је |
| авити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важ |
| д!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и |
| /p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш |
| иш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем |
| се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p |
| ваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годин |
| бом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном при |
| </p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и н |
| плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалиј |
| ђорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек |
| представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чув |
| тија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју |
| атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоа |
| ити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није |
| Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније |
| а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислим |
| n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљив |
| околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и |
| тар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непр |
| ама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, |
| ници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак поб |
| асећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вуј |
| није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то н |
| в; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве н |
| дбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их зак |
| е потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све друмове |
| ућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чарши |
| е пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> |
| ти.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, кој |
| а нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив |
| да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p |
| ећ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно ш |
| бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овде који би |
| исмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па |
| спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по |
| ади добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно |
| ом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он |
| ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, в |
| {S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрин |
| једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј |
| ће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Цр |
| купило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш пра |
| е оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русиј |
| тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по |
| обишла, ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће д |
| илош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— |
| ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, је |
| е с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на дале |
| зорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде ду |
| не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе |
| аса по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се о |
| иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> пр |
| елентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарн |
| воју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљи |
| ом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити |
| да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, |
| м изгледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и |
| борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми гово |
| ш опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако т |
| ручке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попр |
| уну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простиј |
| около били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука уде |
| сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви |
| аги Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклони |
| ерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Ула |
| само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће |
| се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и свети |
| премао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p |
| За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Ср |
| е провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајв |
| онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрв |
| шкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне |
| ко чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и кол |
| м се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се |
| , обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у им |
| <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке |
| , а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку |
| пио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим с |
| уним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније |
| !...{S} Да паднем без освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!... |
| Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунц |
| и не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови |
| калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више |
| као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме |
| замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> < |
| ван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да К |
| пску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби зем |
| вара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао |
| а нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Пре |
| одним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: |
| данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то |
| Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> < |
| /p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, и |
| е; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добр |
| итаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве м |
| ким, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошеви |
| ичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаш |
| се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, |
| апуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме ки |
| а!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам та |
| ибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далек |
| у, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је |
| већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у |
| се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљес |
| о, на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророч |
| и Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а |
| дговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао ј |
| ета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштени |
| еограду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој у |
| и то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој г |
| у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, по |
| стао по један комадић његовога живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то наб |
| десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише |
| рака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да |
| одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну з |
| орђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би |
| спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постав |
| } Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз |
| своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло д |
| такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Ник |
| ест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави |
| о скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, к |
| а пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби |
| и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављал |
| че, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га с |
| едном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо |
| по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те |
| у.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је доп |
| зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мај |
| Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове д |
| ој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и в |
| да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем |
| родну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима. |
| стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика то |
| лоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за вра |
| Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентиј |
| ош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили |
| нају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који н |
| } Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га д |
| удуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а |
| <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, |
| </p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још дан |
| , и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће му |
| српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога |
| е тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцелари |
| што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Ла |
| ткудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар |
| а, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ј |
| <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло |
| стићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље |
| ед он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Је |
| заједно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леде |
| ља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао |
| и корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је ка |
| ој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла |
| и, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p |
| им провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и ши |
| доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш гд |
| требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, |
| ве што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се |
| и и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе |
| самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Ста |
| аке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Мило |
| ли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свра |
| ва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући |
| ић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вр |
| и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни неш |
| био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне ха |
| мо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да |
| кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и |
| вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкр |
| ио јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, |
| друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То |
| шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час |
| ли су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа |
| етрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На том |
| е на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само окован |
| ет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb |
| а реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар гов |
| уховник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с о |
| ђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Д |
| мена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је ње |
| на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази д |
| ти.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао фа |
| Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, бол |
| е код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахвата |
| земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад с |
| ане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота и по једно парче његов |
| ам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио |
| и код гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хла |
| што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака |
| моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново ди |
| ок ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тог |
| а дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна про |
| орима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{ |
| е знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба |
| неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи в |
| оже, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се зак |
| не, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, |
| ако би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикр |
| ином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ет |
| и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије |
| до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у такво |
| > <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Кара |
| илике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и |
| о службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет раз |
| естаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања |
| ће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p> |
| Вујица је одобравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио. |
| су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.< |
| ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку к |
| ако, како је њему најмилије, Милош мало по мало осети неко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, |
| шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Ву |
| га припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног по једног, Милош је већ био уклонио с |
| т да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто |
| бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} На |
| ет будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем ка |
| арађорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа |
| н за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре |
| провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао |
| ко сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубок |
| се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет ј |
| личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави |
| лема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србиј |
| е су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе. |
| рпске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести из Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено |
| говарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где |
| рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога ј |
| по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, д |
| је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попуст |
| итаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они ве |
| дом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија |
| не кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вече |
| .{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је |
| чекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот |
| уљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} М |
| ој грађевини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба |
| казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, |
| је шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром |
| мети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло о |
| биство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовим |
| тужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Теш |
| S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака |
| јо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је д |
| е паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3 |
| за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види |
| и јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају на чове |
| але читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна |
| обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} С |
| ршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентиј |
| ошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} |
| е им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те дом |
| ђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе |
| ишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђе |
| право нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p |
| пљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{ |
| оћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.< |
| су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје на |
| поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутар |
| — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Ан |
| , крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели |
| ћ на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</ |
| их војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и на |
| и сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова в |
| уца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S |
| авимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Ш |
| походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гле |
| се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске леже оборене.{S} Завирујућ |
| изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше стар |
| неткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна |
| ранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избо |
| оје куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, |
| распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред та |
| еш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас м |
| што нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није бил |
| ску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само |
| о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина д |
| упућене да доврши дело које је започето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће |
| "211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена кр |
| је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју вели |
| на поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали своји |
| вест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду ср |
| тник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — њега — кнеза |
| о још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеон |
| е то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као ока |
| је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је пр |
| и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе |
| ашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target=" |
| а свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе |
| ивота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио |
| стаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац к |
| и, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њег |
| вођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали |
| ј.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} |
| ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу |
| две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, |
| е свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овд |
| преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте к |
| види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Мило |
| Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и це |
| нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају |
| момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод |
| а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138 |
| о зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке сит |
| де, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, |
| иву присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптужив |
| сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу |
| екао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко |
| и?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава?{S |
| других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те в |
| ло добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова жртва? |
| упљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачка |
| исам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то |
| љу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче |
| ачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} |
| рошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом м |
| елику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо? |
| ој природи као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо |
| им са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајнос |
| вакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да |
| ички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче |
| у у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шап |
| аво од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вож |
| сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А о |
| рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id= |
| в.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник вод |
| и тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед чо |
| и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад |
| <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — п |
| вршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић у |
| побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да вид |
| то тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — |
| ије.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), |
| хат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке |
| ем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето н |
| ло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећ |
| аву мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавн |
| ћ устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујиц |
| у обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> |
| оз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста |
| рај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш л |
| тарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорит |
| еома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати о |
| као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пу |
| и, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Сел |
| чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> < |
| и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја н |
| вет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, |
| пак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађор |
| особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга св |
| у, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и |
| Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а е |
| p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим пр |
| арод не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и ко |
| е заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, |
| и спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веров |
| } Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и повер |
| о да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p> |
| еба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога |
| искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти г |
| рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глави...</p> <p>Ја ово не говорим на |
| који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио |
| „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="1 |
| ских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, боје |
| протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим госто |
| ули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S |
| и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједн |
| а је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна |
| ао и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако |
| ете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице |
| <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p> |
| ма изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лептирове за длаке, а длаке закучимо за лађице |
| 138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се на |
| и људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и |
| в нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, ко |
| ш му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је ми |
| ску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одел |
| ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто |
| ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце |
| еља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турак |
| у ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и ис |
| де је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а |
| а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвен |
| а, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене |
| S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столич |
| ини момци. (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био ск |
| .</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде об |
| а.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он |
| били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у |
| ијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније наме |
| од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памт |
| а, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш.{S} У противно |
| ближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с |
| ст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је |
| да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев велики пријатељ. |
| очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Мавроге |
| есенас, нека буде вечерас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршит |
| еде косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ |
| и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хте |
| к никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с њего |
| о извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, |
| .</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна |
| велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је |
| устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треб |
| } Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да |
| етлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на распо |
| се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметн |
| 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом из |
| .{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног |
| не учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буде као нека њена (хет |
| спуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само ср |
| едне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маш |
| !{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему от |
| Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиз |
| ти.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква |
| к Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху по |
| о другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора |
| p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски дв |
| погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Вре |
| и су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво |
| То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад с |
| соноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за прв |
| равно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је кр |
| ве преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па ј |
| арод, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су |
| одног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да вер |
| ије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима вла |
| извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је |
| е било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки спо |
| ео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасн |
| о тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га |
| доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек |
| жда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом год |
| равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразг |
| из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо г |
| да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине |
| и путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врв |
| це, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за |
| викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгу |
| нуће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по В |
| Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого дево |
| бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, |
| еди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за п |
| о струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман з |
| нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а |
| акао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <p |
| оз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Чове |
| д које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном |
| права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непро |
| ке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска |
| нима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам |
| бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турц |
| о допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n=" |
| ђутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромн |
| а, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, господару, ако Бога знаш!{S} Ако ј |
| аконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драги |
| ао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарс |
| у, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Ми |
| либи ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се |
| ољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погле |
| епенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане бра |
| ени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусрето |
| длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав |
| асном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на |
| , нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Т |
| лавно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> |
| , још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, ко |
| 817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Бео |
| не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи |
| домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, љ |
| ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч |
| и резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише рус |
| и би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могл |
| а вељаше, да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам |
| дни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за осло |
| поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле х |
| сле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је |
| наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгле |
| његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и на |
| богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" |
| моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив |
| урци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" |
| им оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изаш |
| из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово по |
| с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Ми |
| мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и стариц |
| ле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је |
| о големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p |
| абина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и |
| Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да је нисам окусио већ |
| мљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могн |
| нда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки |
| ишта, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и он |
| кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршит |
| ад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на ст |
| несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност |
| о је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто |
| еће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче |
| оћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелаз |
| !{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђе |
| е то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{ |
| е казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да с |
| опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело |
| показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отв |
| долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се |
| дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод нар |
| јо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто засти |
| так постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним |
| ачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући и |
| му, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{ |
| н део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Вр |
| је по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} |
| ишући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јун |
| а њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из ј |
| но, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнез |
| , а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовн |
| дубине, а горе опет остане глатка мирна површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после некол |
| бица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најма |
| чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> < |
| ле обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још |
| Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало |
| пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему |
| се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних д |
| један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед то |
| еш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти |
| леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што криј |
| рни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их |
| имићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, |
| хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скоч |
| и... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, Гитарић г |
| чан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља р |
| ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да ч |
| као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош |
| Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — |
| е Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од К |
| ије хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљ |
| во што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S |
| угога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освет |
| ши га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то п |
| У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу |
| е испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и с |
| скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год |
| Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сим |
| ни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред |
| и.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.< |
| Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вуји |
| p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} Извади велик |
| , пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене ср |
| > <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша |
| рпске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу оч |
| се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прв |
| {S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа и |
| ева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, д |
| је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мра |
| против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, нау |
| раже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и ра |
| погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви |
| рећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађорђе но да гину невина деца и одојчад |
| ба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и |
| и се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до |
| ма и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га |
| а није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb |
| {S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара |
| остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Р |
| ло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби |
| бија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тог |
| .{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију |
| емљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али |
| пске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Ко |
| о?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S |
| {S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша пес |
| ци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбољ |
| а изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, |
| ично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српс |
| ред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је М |
| после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком запо |
| цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем |
| азговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у з |
| и несумњиво записано, да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га ј |
| иле и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за зем |
| {S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара |
| Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по че |
| ољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балканск |
| а му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну |
| м плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето |
| омоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских нар |
| азио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом в |
| ју балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S |
| њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разгово |
| утао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и реч |
| ца је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, го |
| и подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и |
| ини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступ |
| е.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb |
| е погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене по |
| девени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна госп |
| ароду.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и |
| вљеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиб |
| аванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних и |
| тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности д |
| ори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Поби |
| кић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спуст |
| руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи м |
| ри пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p> |
| ан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n=" |
| арица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној па на другој же |
| ентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучн |
| , он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изг |
| пита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај |
| ену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело |
| а је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје |
| маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно |
| } Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да |
| е је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p |
| рађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом наста |
| Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се |
| ижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У лево |
| n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на једној |
| и у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, к |
| добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, п |
| о.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Мелентије |
| ало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и бо |
| Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је |
| гонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је закло |
| и да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено тем |
| је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очи |
| чко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једно |
| ; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово |
| ца, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитари |
| рашно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок узд |
| ога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показују |
| може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p |
| око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у |
| наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује |
| о мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, |
| је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове ре |
| чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само |
| а тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла |
| p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гоми |
| на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га |
| ен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духо |
| ио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пр |
| и и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај |
| погледе, па је од времена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су |
| трајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, о |
| а.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га |
| ок су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда |
| ледња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код ко |
| ојим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није прав |
| о соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим |
| а ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се |
| по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овакав закљ |
| , српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовал |
| го је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо |
| он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— |
| > <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.< |
| “</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Марашл |
| о више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седе |
| Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показал |
| повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и неп |
| овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био п |
| пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о |
| ме и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p> |
| милу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је би |
| рађорђевом нису могли измаћи злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око |
| да онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушн |
| Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су |
| рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо м |
| покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од |
| аз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно ук |
| ла је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио у ша |
| унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, а овда онда играо му ј |
| > <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично до |
| је људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као |
| тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он |
| и покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, |
| о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се |
| како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опе |
| етан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији |
| наша дјеца бусеницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се |
| буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна. |
| целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, о |
| да кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад |
| дарац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n |
| Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Им |
| већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Рус |
| олети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и |
| а том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} М |
| огли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске влада |
| ојој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разго |
| се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и |
| а то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Н |
| ad>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу |
| ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет |
| и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учи |
| другога, и да један другоме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда збо |
| те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп |
| ад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер вел |
| се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа мо |
| ве бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га по |
| пеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} То |
| рата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим |
| ро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што |
| „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одгово |
| самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, к |
| ?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрок |
| вио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а за |
| на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} А |
| вих, којима беше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуство |
| губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9 |
| ини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да г |
| стојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнод |
| ја оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом дв |
| у Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. |
| за општега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и |
| е Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију |
| S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека о |
| стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милоше |
| .</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и дец |
| да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је на |
| едан дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, |
| ложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође |
| њу врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и ра |
| де десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на |
| ију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — |
| ад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даљ |
| ују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и је |
| споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује |
| ке султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према ме |
| виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кн |
| е рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину дес |
| крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одреш |
| се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи |
| аква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <p |
| секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а др |
| он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати |
| ити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци в |
| рске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој р |
| вић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тог |
| <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он п |
| балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је |
| м на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p |
| о дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених |
| и.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господ |
| S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просец |
| ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p> |
| ам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с |
| шту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана прол |
| главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су з |
| ко га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбин |
| мали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су |
| Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.< |
| могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница |
| њичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет |
| је, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев |
| многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију ст |
| точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчин |
| е сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У |
| ци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остар |
| и да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије |
| Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p> |
| и разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку би |
| рели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком |
| ну, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чинил |
| крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За но |
| еке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пр |
| појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова |
| дајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" |
| тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек годин |
| о и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже |
| молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Т |
| и, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, да |
| ка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу н |
| етом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром ок |
| и.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{ |
| амом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То ј |
| gn>„Овде леже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804 |
| укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш ка |
| м по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S |
| дважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници т |
| средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само |
| ко разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица |
| с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, ц |
| коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима |
| мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где беја |
| ледњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе, док н |
| ст, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову |
| д мира не може бити ништа.{S} Марашлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни |
| бији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију кур |
| не, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и |
| о народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта |
| те у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} |
| и отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> |
| а чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гла |
| ија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као ш |
| } Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш |
| з Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у т |
| јој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полан |
| не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама. |
| тињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама п |
| ајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и ве |
| ан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.< |
| рао му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђ |
| бу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али |
| 3" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство |
| кола, и видећи Драгића где плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси |
| те остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише та |
| оцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је |
| а неко време могла окрпити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и бога |
| има.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султан |
| аја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву |
| ци, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, пре |
| зети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опширн |
| рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па |
| ку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретниј |
| еге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку ка |
| редио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па |
| ама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање |
| ите — брбљало <pb n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још сто |
| лахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и |
| дрвени крст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече ја |
| авине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, р |
| о твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно |
| Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али- |
| н живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече уз |
| м слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себ |
| о победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Кара |
| би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему |
| ко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он |
| коло влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као |
| дмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сам |
| бодоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „С |
| срећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да бу |
| љени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је |
| , као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тог |
| > <div type="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p |
| обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" |
| дало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Кар |
| Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопа |
| ега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озб |
| здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Не |
| ди београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он те приходе |
| није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови младари, в |
| је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност |
| рате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилич |
| у...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало распо |
| долази кришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком друг |
| гао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило |
| о, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и |
| а скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два час |
| хватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Ву |
| д подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кро |
| {S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро |
| ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећ |
| но похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица |
| угова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са ж |
| ив због великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам |
| ј боже, да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — п |
| аред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хи |
| асио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жи |
| и и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што см |
| <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, |
| рњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куш |
| устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се |
| рађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда уста |
| је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав |
| е људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, а |
| су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и глав |
| ладаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци |
| Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сирот |
| поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да |
| >— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, ал |
| би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</ |
| као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је би |
| сла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из п |
| треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прош |
| у главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђ |
| а ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађо |
| } То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Ј |
| <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зн |
| веде Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, о |
| рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски |
| иш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело |
| > бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрд |
| ванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он ник |
| ада се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на пр |
| о да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљ |
| у од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри |
| еђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година д |
| д се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> < |
| то вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у сел |
| pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваљало пошт |
| Крочи ближе.{S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа б |
| као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, |
| урну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан со |
| нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много |
| живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што |
| /p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео ле |
| ичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам п |
| вори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима |
| жна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујућ |
| бе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог |
| о кошкање између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је с |
| оразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задов |
| ник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, п |
| аба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у да |
| није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вож |
| роз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у |
| Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S |
| муклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли |
| p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма |
| м устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по ње |
| ај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу |
| о је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, а |
| страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, с |
| </p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може кренути на |
| е било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> |
| .</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би м |
| везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари до |
| ог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као ба |
| шкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас н |
| обан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута на |
| падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низа |
| бро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="23 |
| рави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се |
| могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њег |
| и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље |
| су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што |
| љивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва |
| а које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и би |
| {S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад |
| з Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђау |
| ак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кр |
| била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти |
| у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p |
| најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше |
| зрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — ре |
| ошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милошу не д |
| а узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их д |
| наду његову врховну војводску власт, да пођу за њим и да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ст |
| но с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, шт |
| аповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра још б |
| тим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето |
| едити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p |
| боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већа |
| ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићев |
| руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме иви |
| оћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврат |
| д везира да може доћи до Паланке или до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, он |
| радан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретк |
| а тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окрену |
| а били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" |
| в ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S |
| жипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колут |
| овану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби о |
| ом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, к |
| српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пл |
| > <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— А |
| ља вратити онаком истом мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова |
| ио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога позна |
| смо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди |
| нији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тај |
| начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ства |
| он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и с |
| ду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депута |
| стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос крен |
| ог човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде |
| p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му да Анту затвори, па је с мест |
| о приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да |
| један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако су |
| се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скит |
| коло.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</ |
| аде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p |
| главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шаре |
| е јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица |
| гнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним корацима ч |
| а он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p> |
| S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавал |
| се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађо |
| >Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Ка |
| лканског ослобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе п |
| илиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; |
| нак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, |
| а певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p> |
| Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гр |
| брњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске |
| — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош г |
| ојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су |
| срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати |
| Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} М |
| имао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везан |
| и смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико ш |
| се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде |
| погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану |
| у о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека |
| ма Милош и кума Вујица већ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а |
| вор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање о |
| је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да |
| војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја |
| српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Мил |
| ада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали |
| Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као |
| зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на |
| жити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запрет |
| и га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор С |
| и Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканс |
| и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај чов |
| сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је |
| жен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{ |
| нка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песм |
| палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи |
| 53" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све у |
| го могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 |
| два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униф |
| нај Никола Новаковић, кога је Карађорђе познавао, али ни за њега ни за остале није знао да су у |
| ео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никол |
| ада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао опазити како је сад врло |
| а се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, |
| ћ уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва з |
| лећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искреност |
| тли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „полит |
| о што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива |
| е бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И |
| и и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома криво што да с |
| гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја |
| ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и |
| <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако го |
| Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се |
| , који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни кри |
| а Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се оп |
| , и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљу |
| ознали ону велику јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која |
| воје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега, он гласа за најдостојнијега — он даје с |
| а од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима остали |
| ћи:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, не познајем ни једнога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Т |
| могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што пр |
| менио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к |
| .{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако п |
| Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, која не познаје криве |
| утим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко |
| ази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разгово |
| S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче би |
| ђорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и о |
| /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад |
| Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га |
| теристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео |
| трале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих |
| било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи |
| а нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља |
| још био крепак и држећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је б |
| ла као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на да |
| аплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се |
| ђе, баш и да загледа, не би могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, |
| о свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује |
| не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вер |
| лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе |
| је јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да |
| о наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p |
| /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази с висока |
| јаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био |
| {S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је њег |
| стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да с |
| ступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта |
| е.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта н |
| о заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да на |
| коро затим да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га наро |
| ењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да з |
| ицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>Н |
| била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгић |
| ова глатко избријана брада на махове је поигравала, и когод је познавао Милоша, лако је могао о |
| му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, |
| сам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Н |
| head>БАЛКАНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нов |
| сију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да |
| о нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} |
| е су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдај |
| и главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један закон. |
| ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ |
| свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Т |
| е седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођип |
| неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних |
| <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године |
| ио је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу раз |
| одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале |
| ао руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га ка |
| марно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не |
| наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и |
| о.{S} На његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— |
| међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала св |
| гуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb |
| те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео иза |
| начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је ис |
| ренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како |
| икнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се сло |
| мишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и |
| У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата |
| видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи јед |
| p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, госпо |
| дом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним оч |
| ене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и ве |
| и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали |
| изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у |
| се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и |
| те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за |
| лонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>С |
| шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о |
| м је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их |
| су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи кор |
| тање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на испреплетане јауке који с |
| троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и |
| стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је бил |
| спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душу човек |
| притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и по |
| му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Ка |
| намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угл |
| а им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, д |
| асавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати |
| {S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испрод |
| жалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у |
| рујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву |
| Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p |
| <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи |
| сили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео в |
| нда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила т |
| му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни |
| се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђо |
| не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре |
| вари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо п |
| <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље |
| ао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S |
| <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше пр |
| трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу за |
| , па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе |
| ажити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири |
| еничка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптужи |
| ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то ут |
| један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела |
| м другу, он их диже високо над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања |
| цу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како |
| о стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и п |
| , ову је кућу Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе н |
| власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, |
| ико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољу |
| северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен |
| намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји н |
| Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То |
| b n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких ре |
| арађорђе погинуо по наредби везировој и показаће изун, како је Марашлија и њему заповедао да то |
| енути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овд |
| на тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" / |
| Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} |
| требљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе иско |
| е.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, с |
| ац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као |
| обро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, |
| Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се ко |
| е два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb |
| ; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља закрвављено гле |
| одила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="2 |
| ки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога |
| васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој; али је васе |
| а, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога |
| епку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је |
| одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле у |
| ли ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p |
| се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се сл |
| ји.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар |
| ета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Ни |
| НЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скр |
| крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полу |
| , и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а |
| ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђ |
| p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везир |
| ваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем п |
| ута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само |
| ару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане одне |
| а бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај м |
| д трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен п |
| .{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} За |
| за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролећ |
| божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" |
| мадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство |
| свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много штошта од д |
| боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива |
| таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу |
| он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада ње |
| ло; и ако је Милош познавао Вујицу, као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у ду |
| ако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред |
| ћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће глава |
| лош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерно |
| " /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити |
| комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог добре људе никад не |
| Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.< |
| <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога за |
| ија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са |
| ности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шт |
| се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчк |
| мали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили |
| са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Пит |
| одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно буни |
| о да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу |
| овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна |
| чну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од г |
| ен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне |
| свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном трену |
| ћна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p> |
| Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар |
| д је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих сл |
| њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане |
| боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на ср |
| веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражил |
| ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Х |
| дити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по с |
| а би он морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пош |
| е се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На уч |
| е је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били с |
| о дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> < |
| збраздано лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56 |
| рал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га |
| анти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о новим победама, слави и успес |
| ењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазеви |
| док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у по |
| допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> < |
| узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем |
| ћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гуж |
| мала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога |
| је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да с |
| она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен |
| но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично н |
| раће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пр |
| ићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбо |
| полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле са |
| <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лиц |
| Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и |
| пљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика |
| ао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у |
| ком друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине. |
| јка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} Карађорђевица брзо отв |
| ревала је, и дуго непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непом |
| ред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и гор |
| ио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Марко је држао једну руку |
| , држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац |
| , а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање ла |
| ље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци |
| и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је |
| нуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Тур |
| о ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена |
| а му је да заповеда и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђ |
| до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из с |
| остраној оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, а |
| твар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да у |
| а! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао отклонити крв |
| осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дад |
| , то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да |
| тумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај свој |
| оћу, из мрака, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигур |
| у чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумита |
| </p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура |
| у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S |
| } У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће |
| а века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и |
| а опет какву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па |
| ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, к |
| .{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му |
| едао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар т |
| ста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурал |
| а друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе |
| грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним з |
| к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потан |
| ет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, |
| трополита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се |
| едајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадо |
| лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У прв |
| Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару |
| у је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово ј |
| спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Срб |
| и полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> |
| знаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> |
| а, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав прос |
| су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, ко |
| асрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах |
| ио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Мил |
| било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе. |
| Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо |
| p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Он |
| х целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија |
| пије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара |
| ва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, |
| није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обр |
| кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита |
| оруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је заступао Јако |
| изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одс |
| се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од ме |
| лу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>П |
| ву тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он |
| зу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали |
| 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе |
| о каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо мој |
| споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукић |
| рашчићима, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремље |
| вде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском осло |
| опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лул |
| немиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића њ |
| на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз м |
| негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова по |
| буктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што б |
| ћи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и |
| јаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније вр |
| на света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били у |
| ре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и саб |
| ке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се с |
| ледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на |
| икога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку |
| око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу |
| а.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод шт |
| Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још н |
| гова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим ра |
| их зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци гу |
| сти своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда пог |
| Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој с |
| но звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то п |
| и“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и о |
| смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна н |
| чке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао п |
| /p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да л |
| тних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} Н |
| е разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у к |
| тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашли |
| табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у |
| силанти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гл |
| н нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после у |
| ножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је с |
| нажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји ч |
| јући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глав |
| људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако ни |
| о је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме |
| шни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега |
| дати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом плати |
| а разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био |
| му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири с |
| ају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почес |
| двоје; нека их догнају и двеста!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од ка |
| Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S |
| дарио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} |
| ема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео |
| ама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. г |
| ао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хо |
| илоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ О |
| и и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меко |
| се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној с |
| ведник свију балканских народа, као њин политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружан |
| е он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права |
| бро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је изгубио ск |
| м нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустит |
| {S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, |
| руке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру т |
| бљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} |
| stone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба |
| је било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не |
| таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаски |
| епа Јелада.</p> <p>Но њин је географски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије |
| зак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад |
| дужност и обавеза која истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и |
| , свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <p |
| ла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрога |
| > <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут |
| ремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и |
| > недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лука |
| нут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир |
| за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао верна р |
| > оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две |
| Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе ст |
| оји је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго лежала он |
| ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после |
| рекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо мо |
| творе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум по |
| султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређен |
| ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сил |
| адне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О с |
| дина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско |
| рце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То ј |
| еручке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је ос |
| е.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станов |
| је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толи |
| земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Ци |
| засеје и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; д |
| домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове |
| слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих |
| ељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора ст |
| , у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији станов |
| ека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, гд |
| је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни тр |
| егдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих |
| у самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је |
| у ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{ |
| јала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су |
| еман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури |
| Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.< |
| Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за губилиште <pb n="82" |
| ине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, з |
| кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика н |
| круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тад |
| етњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се |
| живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада |
| је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пу |
| p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вр |
| ло поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених т |
| а, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном |
| е ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; по |
| их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их |
| зад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови так |
| латки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ће |
| м отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, |
| .{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— |
| ци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви |
| ла за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви |
| ту, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се |
| ужајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред |
| ош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, п |
| мљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка мој |
| е молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се |
| да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — уп |
| еју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, ка |
| </p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шап |
| е, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло л |
| одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била и |
| му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим |
| благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да |
| шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а сам до |
| ска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српс |
| лежала на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему том |
| е.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оно |
| ећ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гле |
| је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео ку |
| ике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали об |
| аша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код |
| бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се на |
| а, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радо |
| ога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничав |
| од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу |
| рне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред |
| "217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тоб |
| тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку |
| турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђавол |
| падало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с |
| </p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгод |
| Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18933_N4">Узречица, к |
| својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поу |
| џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полици |
| зауставим од бегства, кад је већ он био пометен од болести, па наједаред плану и срдито се прод |
| не бујне дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушај |
| пати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било как |
| S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, |
| Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растад |
| а, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је би |
| а у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као |
| нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Пазара па да |
| Ако буде паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободим |
| <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто |
| ини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би кол |
| стити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> < |
| се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу разд |
| ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиљ |
| чи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да |
| енадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласи |
| ише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће с |
| шли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад н |
| дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обори и да проти |
| око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и |
| лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку ка |
| чио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што с |
| гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на он |
| — Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било д |
| ћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима |
| шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p |
| товима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај слу |
| амерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, |
| , колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за |
| ме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсек |
| ђене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара осв |
| је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош |
| <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништа помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је |
| бих жива одрао као јарца...{S} Не би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{ |
| ло до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо |
| е сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, ал |
| но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} |
| авити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} |
| и земаља.{S} Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места з |
| р у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и |
| ласт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија |
| интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Ге |
| између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право насл |
| рах Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме |
| у очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети |
| њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти |
| д особито журили да нам повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се у |
| уси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима |
| ело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо |
| ир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за |
| за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем |
| ородици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцин |
| има, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште |
| 80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова |
| само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровал |
| бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни из |
| и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на |
| м приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се |
| и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше н |
| м.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је по |
| под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и н |
| о што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд р |
| и су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили гл |
| кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и |
| говора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису |
| ест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што |
| а медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом мером каквом он |
| а.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кум |
| гло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кида |
| ити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на миру и мир је међу нама гото |
| мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па |
| а је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џе |
| увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле |
| ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што ви |
| је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном прос |
| продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за др |
| ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као за |
| p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога народа за сло |
| ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем |
| нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одуш |
| белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, гла |
| ањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво |
| једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по |
| у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним љ |
| } Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А |
| ариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је глед |
| казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало др |
| одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора |
| ре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сах |
| н боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се |
| јаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње м |
| >Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је са |
| и, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у преми |
| одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, к |
| плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда |
| о њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито жури |
| кве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао |
| и ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза |
| својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек |
| се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја о |
| S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на |
| Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не |
| ено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пр |
| пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као |
| а глава била је дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака |
| p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колим |
| новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, |
| ежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово |
| скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Ли |
| о и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну је |
| оме?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p> |
| славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити роп |
| И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први |
| жњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога уну |
| м човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер с |
| и после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како |
| а поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.< |
| м монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> |
| шћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар са |
| уо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво пром |
| Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а |
| на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су |
| адгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему |
| ине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после |
| ња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да гло |
| ио знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари |
| гњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и укл |
| ински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењајући израза на лицу.</p> <pb n="135" |
| олико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и п |
| удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен ј |
| ни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по |
| и што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази њего |
| и је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе чи |
| морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} |
| због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да наро |
| ни до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно |
| о присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало не |
| е не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем ве |
| радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах пор |
| своју — ни један није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља |
| овести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и |
| иђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Ту |
| их кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами одбегле |
| н да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ни |
| .</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пол |
| тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је це |
| акву је муку имао Милош, кад је покушао поново да подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у на |
| се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, как |
| иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{ |
| де — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p |
| {S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људи најгадниј |
| товом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, н |
| аш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мал |
| ед тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb |
| лканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је на |
| у је лопила из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, кој |
| ни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом к |
| а свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection |
| рас турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски г |
| воју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— |
| .{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанствено.</p> <p>Друга жена била је мно |
| one unit="subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше по |
| d> <head>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Нас |
| Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празн |
| а.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о к |
| > <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, |
| олина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао ст |
| уче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или ку |
| је стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бе |
| кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по ј |
| по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита нестаде из друштва, и ви |
| и ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер с |
| Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком |
| ју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубок |
| хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је |
| } Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чек |
| ана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а |
| омичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и |
| страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча дом |
| о језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, отк |
| ку.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата п |
| чу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошће |
| о кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лу |
| ласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} |
| и дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и ме |
| д“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало од |
| добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, |
| до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и о |
| стојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се |
| како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Срби |
| ад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино п |
| га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачн |
| а ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту пон |
| би ми дали никуд маћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор |
| ши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи при |
| чунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би онда изашло, да је Милош казао све што зн |
| га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p |
| мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример. |
| Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси |
| ране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стра |
| ију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак г |
| поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на |
| ћ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је п |
| иче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> |
| .</p> <p>Но Драгић га мало охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати |
| Добрњац и други Војвода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу |
| опатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из |
| о да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што |
| требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срц |
| /p> <p>Истина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му |
| мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како |
| цине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогодишњој окупац |
| Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, ос |
| а тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су мали |
| гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће |
| био!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким ј |
| и говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он |
| па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!< |
| о сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што |
| љу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Ни |
| а у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој виси |
| ати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" / |
| ено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе по |
| свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мисли |
| ица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, |
| за и још му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника с |
| одар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док |
| е предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са |
| </hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе н |
| разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је истинск |
| опана, а попа још не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом |
| о ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а |
| о буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очим |
| авили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p |
| оже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год оно човеку који се б |
| београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошк |
| што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао ч |
| свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз |
| м врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутни |
| аве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови с |
| кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало д |
| .{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{ |
| им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих говора, а пало је и |
| у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још је |
| о њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом |
| благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да |
| парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога да |
| ти вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе |
| зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човек |
| како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала б |
| победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} До |
| стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после |
| јни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њен |
| наге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина зна како ј |
| ао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка |
| ога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежев |
| где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда н |
| аше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се г |
| случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га св |
| и.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шт |
| , био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио |
| после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост н |
| а му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђе |
| нуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не ст |
| е Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и нова |
| едну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза. |
| ја, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири кав |
| пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више наро |
| м.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће |
| рижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S |
| и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји |
| аки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако |
| кривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете |
| од валовите Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у к |
| n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећ |
| у, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране би |
| ба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога ра |
| е ојађене матере јелинске, која кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже см |
| ом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја |
| анства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згорева |
| јим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога |
| е заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда |
| аређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да па |
| з Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љуб |
| ављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S |
| и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака |
| и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову |
| јих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узи |
| ирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да и |
| вота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их ч |
| с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јаз |
| своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало |
| так, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново |
| понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претвор |
| рни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Киши |
| и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота |
| } На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово ј |
| рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске |
| великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као |
| Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} |
| они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако п |
| и у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није остало ништа д |
| мо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани.{S} Остали, на б |
| људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> |
| е, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи с |
| о шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право |
| ћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} П |
| да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похит |
| ери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не бр |
| <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред пона |
| ..</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хва |
| лоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога |
| ну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао са |
| дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледећи како Драг |
| од гробља, куда Вујица бејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан |
| кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери. |
| д Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога д |
| .{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста |
| реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли. |
| ањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турс |
| Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу |
| прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n=" |
| јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговар |
| кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да |
| у ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео |
| вршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски |
| како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} |
| аћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, |
| еру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмех |
| е на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, ко |
| а, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми |
| лио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком |
| е сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуб |
| ве су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски |
| оћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — прим |
| ј нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио |
| .{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, |
| у то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми |
| згнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и |
| ед Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну |
| запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврат |
| о од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих |
| стошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз о |
| арутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аустријској двадесетогоди |
| ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке ви |
| заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</ |
| се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на г |
| о; запиткивао је о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненад |
| јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су не |
| крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џе |
| мо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не |
| тицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другог |
| е кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти поче |
| одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи ра |
| д Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он |
| е од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</ |
| ђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која б |
| и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим оч |
| ек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад ј |
| да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S |
| и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Рук |
| нашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети цело |
| народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио |
| опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одл |
| адовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султ |
| 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син ње |
| } Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{ |
| у - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Тур |
| те, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знај |
| } Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом |
| ћи одавде.</p> <p>На понуду Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка би |
| већих и мањих, а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у |
| ио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, д |
| две ватре горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С је |
| ни отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову с |
| такну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не |
| иран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европск |
| о су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пр |
| рите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрц |
| /p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{ |
| них Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} |
| и, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био |
| ш послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и |
| ше назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће |
| Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ |
| јекао ваш Коџа Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, с |
| чена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> |
| и су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи су |
| и у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је |
| бљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири |
| атекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, |
| ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С ти |
| родицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијај |
| p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поручите Ми |
| ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што м |
| за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је |
| шам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на |
| а ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, |
| ма других; врховни књез има друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, б |
| ачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и |
| рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Мара |
| је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере |
| ; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је б |
| силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за коју см |
| .</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови панду |
| настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи |
| <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб |
| да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну |
| .{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку |
| ан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Т |
| ора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за дога |
| по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош у |
| мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а |
| не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није врат |
| љада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана оружја и д |
| о уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би и |
| вић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглави |
| {S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи преби |
| да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{ |
| руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез С |
| двојици заробљеника, које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи |
| а је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му с |
| А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Т |
| } Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а син |
| састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама. |
| који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу |
| српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с |
| и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су |
| о, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, памета |
| груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне реч |
| се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко |
| ази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опас |
| ине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с де |
| вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних |
| ба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та |
| > <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави поглед на ј |
| вали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за ост |
| о?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, бога ми кнеже, |
| се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; на |
| , а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи сн |
| ећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу ост |
| ао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те ј |
| рцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек п |
| гићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се |
| — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош |
| ма.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</ |
| у је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта |
| а буде и звучнија и лепша од његове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се о |
| уле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>К |
| сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар |
| га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе |
| помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча |
| Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вра |
| варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеч |
| те), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога трену |
| ц и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p>— А да не буде отишао коме д |
| ло прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по пор |
| ао да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Ми |
| пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас. |
| и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах легао, а Ђорђ |
| равнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће |
| крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, пр |
| аоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивал |
| subSection" /> <p>Већ је била поноћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у св |
| гу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине |
| тао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињет |
| ћину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина бил |
| војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, М |
| д, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби |
| с остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Он |
| ољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар |
| — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и |
| молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек он поби |
| <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се |
| а!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима |
| и цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци |
| } Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> |
| ремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p |
| наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и |
| ad> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже ве |
| незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те так |
| а би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био |
| нтије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Мар |
| ле, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слуша |
| а ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад |
| нако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управ |
| њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу. |
| ар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> |
| сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо |
| А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао |
| ота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и к |
| таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, н |
| Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош ј |
| а девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунце |
| из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доб |
| ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља |
| ш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и ла |
| и шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађ |
| ујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и |
| сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, |
| су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за |
| ором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове |
| а ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, ку |
| бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек. |
| о види до кога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано |
| ло у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div typ |
| .{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као пору |
| ане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по |
| би цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, |
| ма у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„ |
| пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пун |
| на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је в |
| све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде пос |
| и!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не мо |
| мо 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако ист |
| поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поно |
| S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као |
| рите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Так |
| ине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сам |
| везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</ |
| енули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> |
| Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хита |
| тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту п |
| да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, д |
| неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ћ |
| : „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га јашем.</p> <p>— Несретник, |
| де код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После ч |
| н“.</p> <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „ |
| лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци за |
| арађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако |
| азах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{ |
| е прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> < |
| ца био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поруч |
| ер, Драгићу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим |
| да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе |
| Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна |
| а како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцењ |
| 59" /> <p>И Вујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Го |
| а пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не |
| оумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци д |
| шује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће гла |
| ашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум |
| и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, не |
| било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и к |
| шина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненада |
| икако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{ |
| е у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису |
| иска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако |
| ко је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{ |
| еке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се |
| иште код Карађорђа и он им је поверовао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, |
| >По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене но |
| српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после једа |
| ли су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земљ |
| начке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видо |
| } А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после теш |
| арађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јас |
| есе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спус |
| то је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме поврат |
| и?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после она донесе повећи кожни јанџик, из кога Милош изв |
| ом крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако |
| наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њ |
| сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мо |
| ите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, |
| амо укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била х |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше |
| нако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и о |
| ме хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстари |
| то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога к |
| !{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док |
| род и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно |
| овека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, |
| похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и |
| lestone unit="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао дру |
| бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха |
| ју и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека с |
| Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као аге |
| ало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мисли |
| истајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убит |
| ом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србиј |
| те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под |
| гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како |
| мо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас |
| "subSection" /> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што |
| замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толики |
| ај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се уп |
| ="SRP18933_C16"> <head>XVI</head> <head>ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ио |
| су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар. |
| ло слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говор |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и |
| ема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред врати |
| одина! — Еј, младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослу |
| о што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срди |
| н од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа |
| и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро |
| ао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављива |
| оје су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се |
| оробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела |
| и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу наста подуже |
| ет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мал |
| Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На рас |
| господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујућ |
| саг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и не |
| нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за ве |
| овој замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је |
| елој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо |
| и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли на којигод начин могао откл |
| да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили |
| ви на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двок |
| име учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му |
| љивању Карађорђевом, и остала без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n= |
| брту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну ст |
| > <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 12. јули 1817, а |
| Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p> |
| вајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по |
| човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као вођа народни и који је сад |
| ша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге |
| зађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у коли |
| у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, у |
| маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена г |
| толико муке и јада накрпљало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и С |
| ни разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непр |
| сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсуд |
| никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору |
| бници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на |
| Грчка није заборавила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православн |
| е већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Меле |
| у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, много |
| је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пр |
| у, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских |
| Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и |
| ар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p |
| аци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милош |
| ам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао је окован.</p> <p>На нога |
| воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово ј |
| сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто |
| еликих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја ваз |
| едавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви |
| ало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео |
| "SRP18933_C13"> <head>XIII</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву |
| а дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{ |
| е с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а |
| онио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не |
| руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“. |
| а је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој ј |
| агњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним |
| мали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за ко |
| отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нек |
| ејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомил |
| Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је |
| ију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> А |
| ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у пре |
| одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао |
| pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико |
| почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букуреш |
| и — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео |
| у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да |
| што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужи |
| ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S |
| ло, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{ |
| ="SRP18933_C14"> <head>XIV</head> <head>ПОСЛЕДЊИ ДАН И ПОСЛЕДЊА ВЕЧЕРА</head> <p>Беше освануо 1 |
| ашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузе |
| </p> <p>Писаће Герману да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то д |
| ење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих огранака.{S} Још један напор и он ће < |
| у људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Ту |
| ади кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешк |
| <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади |
| : „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; |
| ме срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и р |
| Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, |
| Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је |
| укић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) |
| ују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</ |
| окушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији п |
| ак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својом управом чита |
| шта ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ва |
| се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваља |
| с слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини ш |
| н, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али о |
| царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му с |
| та треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало к |
| кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српск |
| ити за који дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао. |
| у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђа |
| адског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Ма |
| Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у С |
| hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати |
| га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би |
| а око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кне |
| евцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Бил |
| ине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади |
| p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, њего |
| никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о с |
| /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта |
| му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично с |
| много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки час |
| S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе |
| , ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо |
| чно саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладин |
| /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва |
| о је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош о |
| вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се о |
| не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на |
| е поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, п |
| сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тр |
| се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама сил |
| ње, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око за |
| олак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично |
| тео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је куда излазио.{S} Јамачно ј |
| или само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне канцеларије и други |
| о што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Меле |
| пхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађо |
| и ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна |
| говоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи. |
| јем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи пола |
| очека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раков |
| чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини слав |
| Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош |
| аке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњуши |
| обојица будете од вајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сач |
| ој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченг |
| би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао |
| везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан ст |
| м ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мен |
| ам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада х |
| мети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Акс |
| Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да |
| мам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју прет |
| Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} |
| ке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски м |
| е жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у р |
| Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог са |
| службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му |
| је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турч |
| аиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли је онда вредило запињати т |
| имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео |
| они?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност ш |
| ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се сил |
| ти свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга во |
| .{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико с |
| као; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, |
| уштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини мо |
| срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех с |
| в крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби гл |
| хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је дуго и пажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај о |
| јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у |
| ри ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударц |
| му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је |
| и сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко у |
| падање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ ке |
| у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узен |
| инула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb |
| затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорче |
| и око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћ |
| али некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража ч |
| м стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаокол |
| орђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на |
| } Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену п |
| цао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша ка |
| нут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је уве |
| ви Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да |
| о но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и че |
| горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пре |
| и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хете |
| д тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе |
| ару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслу |
| лану, по коме је он имао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову дин |
| ода само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти |
| а у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црн |
| коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p |
| и још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош |
| ију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још н |
| ни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде бла |
| еш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побе |
| ру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{ |
| има седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пр |
| ком љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме немирн |
| не, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати о |
| и мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, |
| их и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, |
| и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе |
| остеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столи |
| а свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног б |
| ној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се п |
| е трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планир |
| глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, далеко, али јој не |
| ожем и везеном арбијом.{S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрни |
| Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пер |
| ктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара |
| у разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— |
| ану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео |
| а и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно м |
| то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио |
| ло претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њино |
| се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју ли |
| ење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите с |
| стане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> |
| не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Са |
| а, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је ко |
| не паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично |
| њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач свој |
| је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо в |
| о учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два на |
| За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султа |
| дучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да |
| иле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом |
| и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, и |
| /p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, дале |
| почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему |
| цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="29 |
| бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Д |
| Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.< |
| читој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда и |
| ој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Ду |
| страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на љу |
| >— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да |
| зе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз |
| .{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао |
| ио лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако б |
| побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да с |
| е живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево н |
| а.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и н |
| нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S |
| им вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војводо!</p |
| .</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћу |
| и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> пр |
| рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} |
| издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, н |
| би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су н |
| људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста |
| жим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за овај мах напомена Врљова |
| махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контро |
| м и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже с |
| а по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овде као каква |
| д се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје |
| ожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао св |
| о румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њи |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и дале |
| рао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резулт |
| 3_C11"> <head>XI</head> <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, би |
| у или га набију на колац.{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у |
| нути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они |
| .</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити он |
| S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} |
| само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знам |
| .{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p |
| ра, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштра и траја |
| на и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ |
| рцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и овоме народу.</p> <p> |
| учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу |
| како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у ј |
| доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, к |
| ли и коњи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако разм |
| сретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти. |
| јаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремал |
| остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била по |
| ицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). <pb n="152" |
| ед ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за |
| своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, |
| ед и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на т |
| , које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, |
| ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну |
| срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, налик на уд |
| о је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибн |
| у и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње пада |
| глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу |
| да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају дух |
| јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али |
| 98" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Вел |
| ше залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово |
| мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти чове |
| ј те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад! |
| еда као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, |
| дговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога |
| пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у в |
| ам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљад |
| , а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати |
| оживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</ |
| е испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црн |
| дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас б |
| > <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и т |
| им мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде. |
| з Милош је молбеницом, на којој је било потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски |
| тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци |
| вати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у пис |
| одни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Мил |
| pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба там |
| ад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем |
| {S} Кажите и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који п |
| но сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као |
| ак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с најв |
| ли је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа |
| призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало |
| ошлости непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно су |
| јим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош |
| } Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљи |
| о да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислит |
| ја зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето |
| и ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од |
| нав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петро |
| к изгледа као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рек |
| рна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пус |
| {S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не верујем да је к |
| на.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали |
| {S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био покривен кабаницом.{S} Марко |
| убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговар |
| дмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекива |
| и, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, |
| уди су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о том |
| асположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тису |
| од њега, и не дотурају му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> |
| и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други |
| ош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније пот |
| и један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у |
| о пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо |
| је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, ка |
| хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне при |
| да дође доцније, Ђорђе одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S |
| >— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти н |
| пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке подведу по |
| талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека |
| а тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био |
| стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако сна |
| е чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, |
| ен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} |
| е овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице |
| мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се ут |
| пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он не |
| еда му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знање |
| ешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, |
| се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећен |
| ку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њи |
| било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах |
| срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу ник |
| 4" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко подбријаше вратове |
| да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А шт |
| рађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало ле |
| и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба |
| дито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата |
| е су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жрт |
| просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> |
| а први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањ |
| а га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедит |
| се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је пр |
| тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="18 |
| да ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одгов |
| и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Ј |
| .{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће л |
| сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не веру |
| ено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га |
| чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, заустави пог |
| у, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш |
| , младости, младости!</p> <p>После опет поћута, опет је изгледало, као да нешто ослушкује.{S} З |
| , чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> |
| куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви си |
| и не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми да |
| ек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би уд |
| ту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и п |
| о Карађорђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Н |
| на недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а ње |
| а.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ј |
| срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује |
| ече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очек |
| велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, с |
| би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p |
| Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после |
| дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да |
| се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва дух |
| где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Па |
| могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају краје |
| уђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, |
| ито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију ун |
| о уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли |
| га — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И он |
| народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ак |
| утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих ј |
| е изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и |
| и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење цел |
| твена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће |
| опратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је говорио:</p> <p>— Мени заповеда |
| н је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обело |
| ви син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко |
| пска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђев |
| ш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чуј |
| Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<h |
| да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен |
| бито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, |
| мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, н |
| арод то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, |
| е и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, ка |
| дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио |
| знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам с |
| лош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, |
| ретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ |
| све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског вези |
| иле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро |
| главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опе |
| ребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврш |
| а скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису |
| је мени мало мојих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце у |
| м су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина бр |
| деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Мил |
| да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не |
| ом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебе |
| и и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="1 |
| љак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли |
| ији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тог |
| ио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уст |
| уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчама и обо |
| о је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила. |
| .{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточени |
| штеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветого |
| ле је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили |
| е он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им |
| р ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасн |
| ако знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, х |
| то право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сад |
| ни човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и |
| земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и ве |
| угу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му |
| ила га је девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму |
| епа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Ми |
| достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо |
| уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар везир, добри ђа |
| овека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађо |
| p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући зем |
| пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавн |
| ици српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуште |
| па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињ |
| ри часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <milestone unit= |
| а и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> |
| несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад |
| онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> |
| има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и |
| 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек |
| печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки кора |
| двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћ |
| рбина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Ту |
| се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био |
| одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове дв |
| као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез М |
| ошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило |
| Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на в |
| онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било као год о |
| S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, к |
| за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то с |
| усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је |
| ле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.< |
| и сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кр |
| , одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за тур |
| убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно писмо што м |
| у.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ва |
| га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић |
| ло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробу |
| е оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима п |
| Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с до |
| а преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из како |
| жда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи да су с |
| е отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли |
| налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> |
| ну своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума б |
| грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци пок |
| га видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који с |
| аше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут |
| дбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је ве |
| погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све ви |
| исма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милоше |
| аклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су |
| паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу!< |
| ним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак |
| или су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су |
| шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се |
| ле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави п |
| тују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио д |
| Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, |
| и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дош |
| <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани по |
| ила она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују пр |
| ла згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повласти |
| ска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Ту |
| ном живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, ка |
| на праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости сво |
| се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није заборавље |
| олни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p |
| ада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг |
| е свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руко |
| сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митроп |
| оветно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што ве |
| вик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера п |
| и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштај |
| а ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није м |
| аће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом до |
| јице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети куд |
| рни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овд |
| рђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Кара |
| беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад иза |
| Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим ста |
| пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се |
| адубљен, грицкајући нокте и погледајући почешће испод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ |
| око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди |
| на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам |
| ознавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се да му се пове |
| тио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} |
| и.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао |
| у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија |
| тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа |
| сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срц |
| ин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и из |
| регнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, |
| ас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја |
| од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни |
| е доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом |
| љати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p> |
| и ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци го |
| тараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају |
| е куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ пр |
| 50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово оштро |
| раже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много |
| хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадими |
| још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за |
| да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чини |
| та велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобрава |
| ије?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, ни |
| ити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу |
| као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци |
| важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео |
| {S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сад |
| е људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дић |
| екли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су |
| Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео глав |
| ад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према |
| и се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметни |
| слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послуш |
| с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у с |
| дгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги проме |
| и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском |
| а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брат |
| — Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти кри |
| есте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем |
| ем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога |
| обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли |
| београдском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго бил |
| да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мога Димитрија (писара) везиру да <pb n |
| Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невољ |
| д војвода?{S} А?{S} Добро би било да ја пошљем кога од мојих људи да га потраже и код других... |
| ада ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без питања, |
| купљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски |
| а шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у |
| и изјава осећаја да би осуђенике ваљало поштедити и оставити их да живе!</p> <p>Драгић диже гла |
| одо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, ка |
| о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, шт |
| о што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} |
| та сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов С |
| о човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од |
| учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до кра |
| штво, његова љубав за ову земљу, његово поштење, његов образ и његова вредност, капитал су од к |
| осталом, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, к |
| сту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S |
| пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су он |
| о било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизве |
| а његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита |
| и његовога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би доче |
| љен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су г |
| је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај кра |
| вали да мирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати ник |
| , а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, ка |
| навало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади |
| путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> |
| која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоно |
| {S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу г |
| е од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, |
| е реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српски |
| лава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под закл |
| истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову |
| не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње |
| ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му |
| е старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> < |
| на скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа вој |
| у и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула |
| ош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која |
| II</head> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког вођу, Карађорђу бејаше |
| о!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто је мало поћутао он додаде блажије: — Мањ ако га н |
| у на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мр |
| м правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет н |
| случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош по |
| остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један |
| видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Ми |
| абрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њи |
| словима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио саку |
| људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p |
| било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио |
| ма.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту ч |
| е преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио сво |
| ању и казивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу |
| ао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога ве |
| че Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му њего |
| њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и д |
| цима путем погодаба осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да |
| краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађ |
| то и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао сво |
| стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаре |
| као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између остал |
| чење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради ве |
| ога је кривица, а да не беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако |
| <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и |
| да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли прав |
| осудим?...{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам |
| и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња од |
| дством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра |
| се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам |
| ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати к |
| } Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је т |
| к везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>Н |
| и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће |
| чинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетит |
| елентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не |
| уге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо от |
| <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толик |
| чимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте |
| воран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и кад за м |
| ра, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као |
| је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну |
| е под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо |
| ме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећ |
| S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуд |
| је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је |
| ведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p |
| hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и |
| знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p |
| <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, |
| маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да |
| ве док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Ве |
| е ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећен |
| е вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгле |
| да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих |
| пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо |
| в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца ју |
| в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока изб |
| к јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он |
| ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно |
| , плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, с |
| мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па пр |
| ле додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе |
| Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној |
| У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} |
| Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</p> <p>— Господару |
| а и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тр |
| е може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој |
| м и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. |
| ко везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме пет |
| сподару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је |
| гу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ниш |
| чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју |
| вора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени гл |
| кло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаб |
| аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или њ |
| о знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала з |
| не у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато на |
| ш да ја нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја |
| , па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домиш |
| ко на Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Д |
| реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наско |
| е висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум пр |
| ма је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда ус |
| ди.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхт |
| ити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и |
| а пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором беја |
| а ми, можда имаш и право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша |
| {S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријућ |
| угачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе |
| } Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развл |
| ред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, |
| корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио |
| уду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог |
| олико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више |
| икад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није зв |
| питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, |
| ица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свр |
| , уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Кра |
| ри послушници.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ |
| ез њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој |
| ам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он ј |
| а ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво |
| /p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта |
| зговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез Милош.</ |
| јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, исп |
| о Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и |
| разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече |
| његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или о |
| } Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали |
| жи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се он |
| жавном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступа |
| у, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је ку |
| њем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни ми |
| дње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви у |
| а пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе с њ |
| вића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она |
| рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице. |
| нску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар |
| <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Ант |
| знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око т |
| е куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скор |
| лакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби п |
| „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љ |
| ар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџ |
| Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигде и ништа. |
| чи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде |
| у управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим по |
| збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат |
| м се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја н |
| којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања |
| била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрв |
| оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.< |
| ну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је |
| чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходају |
| нао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају с |
| неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко мож |
| на далеку будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчанс |
| уца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује |
| изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> <pb n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у |
| те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних ј |
| } То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.< |
| слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се |
| ош више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, |
| или таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све |
| х, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} |
| језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили к |
| глица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном |
| он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он кл |
| старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше |
| ћи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи нов |
| </p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) |
| дна кајмака, извуче и две плећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој да |
| ћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку |
| онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драги |
| {S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="22 |
| су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдего |
| " /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но |
| а тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта |
| шли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, |
| аву само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина пре |
| градског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— |
| ца, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна |
| граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној б |
| ш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су бил |
| главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу |
| рао му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се уп |
| и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији ама |
| очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи |
| вјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, мног |
| господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па |
| ош те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је |
| око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и мрка закрвављена пог |
| преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} |
| амештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и |
| } Него, како би било господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p |
| брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и повер |
| <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} |
| постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и ста |
| Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{ |
| и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба тр |
| е песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p> |
| ључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Мил |
| па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше св |
| танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дах |
| тиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и у |
| и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Срб |
| се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Пес |
| , отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне |
| пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у |
| руја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у |
| то га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који бе |
| е за живота градио и где и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{ |
| борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чу |
| овамо мени, па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред |
| на арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је |
| вене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење оја |
| тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да по |
| } Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили д |
| Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје |
| и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и |
| ч тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као ве |
| ојника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>М |
| сно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он |
| рао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу |
| ави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су |
| ракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Усле |
| чима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи |
| <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p |
| отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не укв |
| у, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких |
| јно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га |
| га истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу с |
| сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, |
| љало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, |
| аво пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет м |
| дносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило |
| се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тишта |
| као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш |
| ветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о |
| е у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње реш |
| и желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо на |
| бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="su |
| ога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> |
| то Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} |
| ако је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно ру |
| ила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма |
| Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би |
| рбији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} |
| еза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала |
| о то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и гол |
| јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бог да, да |
| разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна |
| Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Ф |
| зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— |
| кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ј |
| бро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна |
| ном народу.{S} И ови исти људи, који на први поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначк |
| чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одгово |
| стао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобође |
| овор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три м |
| p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја |
| целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Ми |
| м се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у п |
| т његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је па |
| ове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу |
| везир Марашли-Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али |
| p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да н |
| p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах про |
| посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с к |
| лаго Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предуср |
| малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац |
| бравао говор Ђорђев и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се в |
| е нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>К |
| не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђин |
| ћао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова од |
| њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва кор |
| арашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да мо |
| по видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране мл |
| да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио |
| е неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога великога човека и |
| се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком |
| а на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузда |
| " /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо |
| — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да се |
| е покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он |
| арод расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања |
| и, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је д |
| ге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> ра |
| њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о |
| ажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, |
| донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и |
| шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубама |
| ајзад баш нека би било и онако, Ђорђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из бли |
| ла је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на д |
| {S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му |
| шали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило ов |
| ад на двајестак дана доцније после ових првих писама кнез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам |
| а, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обрено |
| ави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после |
| ржећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако |
| ао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову дво |
| н.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, |
| но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се мож |
| лош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и на |
| итав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, |
| би, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна ту |
| време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се |
| врши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и |
| е спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети д |
| {S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је |
| > <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба |
| то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окр |
| и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим |
| је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти с |
| — Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли к |
| лајао некакав пас; још мало и из даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена |
| {S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за |
| .</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш |
| кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано |
| Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на |
| ву собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни |
| S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе |
| десимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће м |
| оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне г |
| разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица ш |
| би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици |
| пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има |
| сму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, |
| исто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друк |
| зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSec |
| е:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре |
| рад везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у |
| у.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p |
| за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда красним босанским, као кожа сабиј |
| ком братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже д |
| е где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само д |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нек |
| , за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад нек |
| а и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="8 |
| да се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао. |
| у, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јунач |
| скочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа ист |
| ушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понов |
| ле на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто м |
| је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више |
| ресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> сам |
| ад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врат |
| ј но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре ра |
| очео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Ма |
| е сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као |
| у, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој |
| та Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улиц |
| з с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, |
| а дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а |
| причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се |
| повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дош |
| ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А |
| , а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто нашем полициском приставу |
| За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главаше |
| то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може од |
| оби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чи |
| у Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао сти |
| де.</p> <p>Овај Никола Новаковић био је пре момак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кне |
| ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ |
| ам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога |
| b n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе |
| тци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео це |
| огао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Ки |
| опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде. |
| лош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га |
| .{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим |
| на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, оп |
| а, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову глав |
| биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у не |
| е по Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> |
| “</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке |
| вника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се з |
| p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица ч |
| ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Б |
| ј исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три с |
| одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, |
| урке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Т |
| же!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из |
| еденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p> |
| о питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несу |
| и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потре |
| ен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Међутим Карађорђа је |
| алишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав прот |
| те, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек |
| роклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво |
| {S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бе |
| начело многи и многи вршили куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке |
| неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стам |
| ру, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="155" /> и Миленк |
| ву двојицу помрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема |
| Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се сагл |
| у, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити |
| ц, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио |
| оја искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо |
| ћ и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да |
| ачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био миро |
| аљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, с |
| од Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да к |
| е то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за |
| ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све |
| еству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, |
| живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам из |
| } С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше |
| (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких |
| дубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили га з |
| е кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите |
| ићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски |
| никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 да |
| нички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где госп |
| да Карађорђе мора погинути.</p> <p>Још пре 3—4 године, још онда, кад га је оно Јаков на Забреж |
| да имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то зе |
| дина.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим |
| p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благ |
| ној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња ра |
| батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, нал |
| чупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку ка |
| деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудурама и планинама!... |
| ших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били |
| како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућ |
| играната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није код в |
| о ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и уд |
| жд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да |
| кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и |
| ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријат |
| 4" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљ |
| е и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно |
| аш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ак |
| вао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта у |
| ља.</p> <p>Али, и ако је поноћ већ била превалила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од |
| за велике политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се |
| џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако |
| који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они |
| га Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пр |
| до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђе |
| ао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Преруш |
| и:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после |
| читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, а |
| > <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез |
| доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе |
| ротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Св |
| еко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путника |
| у накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице |
| о пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад |
| се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном за |
| лисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да на |
| има самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Нај |
| о као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то у |
| путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни ду |
| оме месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стран |
| глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством |
| н и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мис |
| ео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло |
| пљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, |
| о да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што |
| дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за |
| и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито т |
| >— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакр |
| њишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису ум |
| S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>До |
| док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се нешто може из |
| аве и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити за |
| — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пења |
| више и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у за |
| илике захтевале, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин мо |
| ругих помлатио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, к |
| је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилу |
| и га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марк |
| само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но Петар буљуб |
| S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, мака |
| и дошаптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег др |
| рало једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво |
| Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; |
| > <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то |
| к су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним |
| је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око дв |
| пало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и кр |
| угој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде |
| но.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђева и да се он |
| ао на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободо |
| је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „к |
| вога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети |
| биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Сим |
| није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга |
| дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресре |
| лим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којим |
| трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегну |
| стију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном ка |
| Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа м |
| Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да дока |
| да која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за с |
| .{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од |
| виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе ш |
| се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се |
| ну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из |
| и дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју ј |
| га поведе митрополиту и да отвори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовник |
| дње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме |
| } Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква кв |
| да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу ј |
| ков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли д |
| ала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Нау |
| авом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, ал |
| ења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве у |
| Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb |
| лазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе н |
| је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто зами |
| кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— В |
| м поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су к |
| енице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекир |
| дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спрово |
| ађорђа и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Г |
| ђорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутра |
| лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла п |
| ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај нар |
| lestone unit="subSection" /> <p>Било је пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Мило |
| асамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред свој |
| , а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој |
| крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p> |
| оварали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био |
| а догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, |
| јаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зид |
| м тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</ |
| г и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамење |
| .</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешк |
| хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а страж |
| није потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по нар |
| ва одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из |
| че улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана |
| ине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности борили |
| Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чуј |
| ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима с |
| а квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги в |
| ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И он |
| ћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша П |
| <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21 |
| ет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прил |
| докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица у |
| д многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компро |
| ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању |
| та више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> |
| аве, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ћ |
| душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје г |
| ворност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска |
| а је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S |
| рам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, и нека управљ |
| све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писм |
| и је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе |
| да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам год драго, |
| Милош нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по шт |
| је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S |
| ав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на о |
| /p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој |
| о узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Д |
| еља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и г |
| ога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и гор |
| и кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископа |
| даде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.< |
| рађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} В |
| .{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са свој |
| им Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три |
| дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је ч |
| ног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам доб |
| уге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју за |
| ивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могу |
| лонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везиров |
| ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те д |
| сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не в |
| наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја |
| коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара ко |
| а се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И н |
| твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужит |
| долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, х |
| ов заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приве |
| Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је: |
| о обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја пандура.{S} Али овде је невоља — опа |
| о прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли т |
| S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а ина |
| аде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима |
| га напоље.</p> <p>Никола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику |
| к космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолиш |
| додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле до |
| и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домов |
| ебао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан |
| на длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако |
| ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешк |
| емишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но п |
| ни? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прва |
| сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте сме |
| има Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами |
| орђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцни |
| pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пу |
| <p>— Вребај добро, мора заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне |
| е примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се ов |
| оше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима.</p> <milestone unit="subSection |
| хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђен |
| о мени, и да ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, |
| ако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subS |
| ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту |
| и главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке царигр |
| вет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо у |
| ао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе |
| спод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да с |
| ли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је |
| Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догод |
| > <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на |
| је већ био мрак.</p> <pb n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запр |
| Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насе |
| обуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} |
| и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} О |
| који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче |
| > <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?. |
| е преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где је |
| да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div |
| ру, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — пр |
| оси се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је ве |
| овао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Ст |
| д Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p> |
| ати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> |
| медереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену |
| је много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ |
| одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milestone unit="subSectio |
| ="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; |
| ом да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах |
| една неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет б |
| id="SRP18933_C2"> <head>II</head> <head>ПРЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у с |
| ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло |
| лош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То |
| на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је в |
| око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез Максим загледа добро у |
| скоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, |
| а сам добио заповест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу за |
| ошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше |
| ва.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те |
| стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, |
| ишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везир |
| коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно к |
| е ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини мо |
| } Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му ј |
| шава неке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Св |
| је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као драгоцен пешке |
| водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свим |
| прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после н |
| о дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и су |
| , да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С т |
| Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </front> <body> <pb n="15" /> <div type=" |
| ки роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> |
| грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузим |
| даљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била п |
| ичном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где су наста |
| џија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране |
| а и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" |
| н противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново ста |
| ало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудњ |
| и; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби дог |
| аше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вече |
| ога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица |
| ази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, |
| асамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који с |
| уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро н |
| у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни гр |
| ти његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — р |
| ко ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по |
| их народа а по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсилант |
| ку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који м |
| урчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут та |
| присуствују каквој досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту |
| атима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те јед |
| " /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p |
| је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим |
| р није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није била ни онако незначајна, како је |
| е или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народне, убијајући ње |
| p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавс |
| а.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца ко |
| врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише је би |
| државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров за |
| ре Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> |
| зрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је |
| е и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако ј |
| одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови |
| је мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане |
| змамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, |
| к убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би |
| ови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> < |
| трополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова |
| но.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{ |
| ут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који б |
| p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали с |
| м у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прег |
| правила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од |
| додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти |
| е као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и |
| да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у пис |
| еоград и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандр |
| Карађорђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У ис |
| њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успе |
| наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је |
| <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, |
| , кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, који је има |
| ref target="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, ш |
| тем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{ |
| ; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће |
| овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турц |
| задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што ост |
| дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први |
| пање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махмуда II, о ком |
| а, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Не |
| за како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све д |
| за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се |
| пуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</ |
| ив, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова |
| ="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујиц |
| сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с |
| велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбо |
| с су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем повер |
| сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пу |
| асвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} |
| знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до |
| а работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!. |
| у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па оп |
| песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац |
| адрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престад |
| играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка |
| 68" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> |
| влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вуко |
| аша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобра |
| кој одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div> <pb n="73" /> <d |
| не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта |
| !...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> < |
| т овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе кава |
| мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалит |
| p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где |
| Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље |
| емо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> < |
| зад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашли |
| да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није |
| ко.{S} После кратког објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити в |
| с чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесара |
| његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна |
| нутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренут |
| потписано дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војво |
| тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једину реч д |
| ток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомаш |
| Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и с |
| , коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких пре |
| за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влаж |
| тпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога |
| и, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је |
| {S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је им |
| е пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба са |
| час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујиц |
| езира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри при |
| трожији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По |
| еном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и пок |
| одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</p> <p>Друго је била огромна љ |
| афски положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" / |
| уком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе ст |
| овор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника о |
| ремена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гле |
| сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни са |
| јим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века |
| ало је позвати Ђорђа.</p> <p>Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да |
| има.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће |
| ада, преко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, |
| кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господа |
| а је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра |
| све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се |
| енгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га |
| чијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежба |
| } С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на |
| к и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле нек |
| ном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташ |
| чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у пи |
| прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме |
| гадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш |
| е за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> ми мало пр |
| су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.< |
| ица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен н |
| ма брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече глав |
| ни, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је у |
| n="249" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не |
| .{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим кња |
| угима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црн |
| оре те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну ко |
| браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оруж |
| развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би |
| положен <pb n="301" /> Наум, па одозго преко њега метут је Карађорђе, коме Драгић бејаше навук |
| који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и р |
| је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву в |
| о се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то т |
| грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса б |
| ти.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утис |
| ти покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом |
| Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде |
| Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и |
| није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, к |
| много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да |
| "#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да |
| вито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урли |
| вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скривене |
| не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Мило |
| о?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да г |
| лош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, |
| рђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуд |
| ало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски р |
| понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како |
| > <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био по други пу |
| е то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема пешкеша, мој кн |
| непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо |
| е три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спусти гл |
| онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не |
| е што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{S} Ни откуда ни једнога гласка, ни |
| е све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи |
| је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p |
| загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да к |
| ође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, са |
| ђорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и |
| и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту |
| језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвал |
| траховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равно |
| ; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p |
| Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу |
| деља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па |
| о: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса |
| О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та |
| рађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога |
| S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле |
| шена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти с |
| гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко у |
| Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је киван хо |
| Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина |
| не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дан |
| њој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана по |
| им покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на т |
| касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, |
| } Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда на |
| војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најоб |
| га божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и |
| , све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло |
| анима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у г |
| , преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, потом настави живо:</p> <p |
| смене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а |
| и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} |
| д каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим |
| брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплаво |
| ешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <mile |
| мом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости |
| е примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој под |
| замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бог |
| м царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одр |
| } Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле поп |
| аилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња |
| ставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се |
| пред вратима нове двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Зд |
| благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, |
| ароде.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао |
| цем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани ј |
| ко ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највиш |
| ље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно јагње.{S} Друго је још |
| е, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p> |
| ст, који му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „закл |
| алацка Карађорђева, која је одсјајивала према пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве ми |
| е тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домо |
| ејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја |
| ставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.< |
| ум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с |
| } Код њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, |
| држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше. |
| урској нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама довод |
| боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и ме |
| налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да |
| авом, моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према са |
| ао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као господар, већ к |
| чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у овој |
| сположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљи |
| твор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока |
| есна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у зем |
| анџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у в |
| ек правичан и запојен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господ |
| адану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога пр |
| у све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избе |
| родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробниц |
| у сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један |
| а њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити |
| времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и |
| И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести г |
| инче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зато га и остави нека од дру |
| бу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у |
| д Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после |
| а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни књез има друга, |
| у, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Он |
| ако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко зауст |
| тојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чист |
| , он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављ |
| дар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— Јес, |
| /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! |
| о је мирисало и Лисовић га, и нехотице, пренесе носу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{ |
| ена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и в |
| шају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир |
| а састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за |
| ? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао ј |
| лизу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је о |
| , где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром оку Карађорђевом нису могли из |
| га је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскака |
| даље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. мит |
| р до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је |
| ви он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кне |
| излазио.{S} Јамачно је још код његовог преосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда |
| ће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме |
| жудња за влашћу и насилнички покушај да преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштво |
| и повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p>„Већ |
| везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, |
| је то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И |
| /p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше |
| езова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и пр |
| а се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, ал |
| ако је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне бе |
| м зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од |
| ељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако |
| видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава |
| ом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небе |
| о, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, |
| о двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову |
| да доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљен |
| мре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S |
| у, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потер |
| и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни |
| д његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобод |
| да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори о његовом доласку, сем ак |
| грације, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, пошто |
| арем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја |
| каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим ост |
| својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви поса |
| ерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за |
| ава на Зереку, великог дахије Аганлије, препуна је дима и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, |
| ако ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу |
| а, кад не мореш данас једнијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук! |
| кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађ |
| ониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњо |
| о ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хте |
| ој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Свој |
| је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назва |
| љења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, ве |
| их тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још поду |
| јица не поједу главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Нас |
| у, и отуда, после једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од прав |
| егде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог |
| p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави На |
| вију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано крета |
| мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко ов |
| /p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— Он, ако бог да, господару, д |
| година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај |
| 57" /> <p>— Под Милошеву, под народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији зна |
| ом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — за |
| ноћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па г |
| е је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори |
| се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— |
| а бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људ |
| састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем н |
| ј народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је |
| са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе |
| што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што ни |
| Драгић би и даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах в |
| год и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Никад! — викну он потресеним гласо |
| и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућан |
| лош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свак |
| на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се то |
| Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} За |
| се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима |
| Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен |
| какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не |
| његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> < |
| о се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад ни |
| олело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповест |
| p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S |
| ји га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Тур |
| е тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало |
| је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратниц |
| воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе гос |
| ко не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако |
| е, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ов |
| и челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста |
| лико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша |
| рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга |
| је јак, да их може кренути на борбу.{S} Престо букурешки био је кроз дуг историски период у рук |
| оследњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више |
| IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је дожи |
| а њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузима |
| и чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Махм |
| Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два госп |
| ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била прав |
| тао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би о |
| у вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш далеко, дал |
| , што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и пр |
| закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то |
| n="69" /> жене крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> |
| оби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и ч |
| пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> |
| да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}И |
| узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говор |
| за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада |
| ља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колеб |
| S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам |
| м, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од цел |
| ад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му с |
| и у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на |
| е од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе |
| дробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој |
| ције, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и |
| своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају о |
| који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење |
| Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно |
| своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили.</p> <p>Једно од најкрупнијих пит |
| b n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они куша |
| нас вечито мора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке |
| ни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех п |
| ехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можда истина <pb n= |
| зи ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S |
| „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге пом |
| а једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обремењену душу.</p> <milestone unit=" |
| узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним |
| то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што |
| о и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што |
| образно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, г |
| пе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p> |
| ако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га оту |
| а тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их |
| еднако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевал |
| је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, |
| х пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} З |
| гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, |
| није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значи |
| > <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро |
| на жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Пома |
| енули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с к |
| а од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p> |
| Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалил |
| аки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска |
| глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, па |
| ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; |
| !{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n="205" /> |
| ине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљад |
| , по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога |
| е наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па ка |
| <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, нарочи |
| /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњ |
| али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и |
| очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиван |
| ео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двор |
| Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} |
| и...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омал |
| лаве и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и Миленка одјури из земље, за к |
| узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови |
| своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо |
| његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету |
| авле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> < |
| е речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да пла |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вече |
| то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те и |
| а био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак |
| сију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S |
| ненадно и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледниј |
| пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно и као кроз неку маглу а из огром |
| е војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и |
| аша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош р |
| болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Ср |
| оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ух |
| сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна гл |
| јзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо из |
| оју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари би |
| ока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зн |
| како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се |
| ио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци п |
| о дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а пос |
| болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв ј |
| големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника |
| од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закора |
| ума да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одс |
| ече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} |
| мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Н |
| , по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош |
| мо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone |
| о себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p |
| ли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у |
| <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично |
| и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је у |
| .{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и |
| једном дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради поруш |
| рађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како |
| ад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p |
| војнички добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје це |
| сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је |
| са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен по камен, а једнога дана дођоше људи из |
| змерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубок |
| га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никол |
| е је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, к |
| ?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено |
| казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намешта |
| —Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па је желео да |
| ма и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Св |
| еће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, |
| било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везиров |
| руги.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета б |
| прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је оп |
| Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су |
| ује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Пала |
| а шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше |
| есретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у |
| ојка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, ш |
| црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за плот.{S} Многи људи носе перчине; велике п |
| и свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха из |
| а мах отргао од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај кр |
| лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала |
| , погани једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> |
| а Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије н |
| ђоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и св |
| нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка па |
| пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио е |
| се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео бо |
| мо о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да |
| жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тева |
| руге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — сам |
| арац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— |
| е био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у |
| а ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лој |
| све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку |
| ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим ес |
| рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзу |
| не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти б |
| огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једни |
| кладним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар оп |
| риликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љут |
| вање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња |
| Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на |
| дољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, да пођу за њим |
| идети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком му |
| Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар ј |
| рстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад па |
| стекла да јој добровољно и без натурања признају првенсто и поглаварство на Балкану.{S} Нека бо |
| орђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спасао царе |
| би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, |
| > сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али |
| ко пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десе |
| то си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш |
| .{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека ј |
| Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата х |
| исањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио |
| у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је буктала лепа ватра, |
| гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица |
| , мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и |
| оској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дубоко |
| о се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црн |
| задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губи |
| ection" /> <p>Мало после овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко |
| рио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би |
| n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени пра |
| смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још к |
| је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је |
| тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{ |
| ече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња изађе, а духовник и кнез одмах заг |
| уда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече |
| не говори као господар, већ као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас |
| ника везирова, који је и Милошев велики пријатељ.</p> <p>Овде за ову двојицу даће још и више.{S |
| p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Д |
| после реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се |
| азе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је |
| и о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће прокли |
| мерио на каква особито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутр |
| амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме |
| } Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Мил |
| ом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S |
| обојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турц |
| ло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља већ бејаху потегли да га виде.{S} Међу остали |
| јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Ј |
| ими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се |
| атили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А как |
| едар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде |
| граната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији. |
| војих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„ |
| затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се |
| да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и ра |
| сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, н |
| , где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напо |
| како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера с |
| , да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S |
| ке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" /> Где т |
| ио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од об |
| тању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, к |
| хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком с |
| ости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он об |
| своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су |
| који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <p |
| .</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Кара |
| ао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, |
| риски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђ |
| у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о мно |
| </p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким |
| чује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово пита |
| онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> <p>Милош мало застаде, |
| опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега |
| екорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чу |
| његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега |
| је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни др |
| ису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али форма |
| на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ј |
| p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из |
| сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стој |
| е било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, |
| ратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="subSection" / |
| обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји ду |
| ла, и неко га време посматрао.{S} Затим приклече, исука јатаган и одруби главу Карађорђу, па је |
| ма, и као жеравицом живим очима, полако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качк |
| ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст мо |
| од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није ста |
| мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао |
| е да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван. |
| лу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио |
| почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда го |
| p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не посвршавам неке послове и |
| и, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живин |
| још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече |
| ош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је о |
| и ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, |
| људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Град |
| злази његова мајка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али с |
| не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, |
| и.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би св |
| , а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне д |
| и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један |
| је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска |
| како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости |
| , као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који је већ малакса |
| и како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше |
| За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и свој |
| илика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „ |
| рђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га пог |
| ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како |
| скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли п |
| а ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, како би било господару, да кога пр |
| арађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Мил |
| ђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везир |
| ој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке св |
| , па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош |
| с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лакше.{S} Ал |
| ење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да |
| азило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Д |
| памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине му |
| није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти |
| или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао нар |
| чину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне о |
| е насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је |
| мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али |
| ође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је |
| х нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетери |
| уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} И |
| е места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по п |
| — Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— Ако в |
| напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбољ |
| да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али дан |
| Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе |
| га ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и |
| е богато намештена за оно доба и за оне прилике.{S} Патос је био застрт прво асурама, па онда к |
| > <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодб |
| о био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али |
| д своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна ч |
| томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити |
| с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би могли и засебно преговарати с |
| их година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али |
| кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред |
| ише не излази на бео дан.</p> <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљ |
| урскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које је к |
| боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила |
| које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун је |
| а нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и |
| грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и |
| и, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а в |
| могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="2 |
| Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њ |
| ц да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом све |
| едочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“. |
| слим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност за |
| но.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, с тога |
| уге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор вод |
| еђене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесе |
| нда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као невољник, који од Милош |
| , а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одр |
| простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем прагу.< |
| радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гл |
| у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њ |
| ведио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Милоша и доста је добро прозирао њего |
| тврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не |
| из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ћ |
| е Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здр |
| кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро било |
| не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже ра |
| већи кожни јанџик, из кога Милош извади прилично изгужвано повеће писмо, на дебелој плавкастој |
| оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за љ |
| поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи |
| з Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазир |
| у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> |
| ога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији |
| чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога бр |
| , да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче |
| на.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклиња |
| вне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, |
| се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Др |
| да тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што |
| ли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници про |
| о снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац |
| ше да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су |
| с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком |
| ко се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам |
| ока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цуки |
| аки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о м |
| маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакв |
| нолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у ме |
| у.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао к |
| овник му одговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мел |
| времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити |
| наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> |
| недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај |
| слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако |
| } Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У голем |
| човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноли |
| ручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година е |
| >У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на уг |
| осте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело |
| .{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим због њега, бо |
| му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали ув |
| Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и дв |
| еме муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад друго |
| </p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу |
| ="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам |
| о је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би |
| распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде |
| се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, к |
| емо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Карађорђе климну гл |
| е ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђ |
| ашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље домамити га амо |
| “</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе |
| и о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није |
| у добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад |
| азу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} |
| а онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак велик |
| а појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ |
| на да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшн |
| и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и да буде милостивна души његовој |
| ао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до |
| ревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, ј |
| итискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало |
| зад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се з |
| дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица га је примио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош она |
| од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе |
| , да је дознао да је кнез Милош повољно примио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да |
| ко ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.< |
| > <p>Али мисао је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађо |
| богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нис |
| гају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у |
| а му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко д |
| грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се |
| ка стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, |
| олико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила с |
| чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао с |
| ик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову |
| у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овак |
| тања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се |
| удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{ |
| с возможноју почестију од правителства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и |
| шнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је пр |
| мне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен |
| Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није |
| е гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци |
| друштвене појаве и поступке подведу под принцип, и да их оправдају начелом.{S} Али много пре њи |
| е њему по вољи, зашта је главна заслуга припадала оцу Мелентију.</p> <p>Мало по мало, и једног |
| /p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мал |
| p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не н |
| спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо чов |
| е кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онд |
| о густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљ |
| а своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне прваке.{S} Он се није много пра |
| ве два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар |
| вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није |
| о као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хо |
| анац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том и |
| , него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кор |
| га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверовао п |
| сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта |
| ио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с |
| атским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише |
| одругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је |
| а право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овак |
| на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала |
| а, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; после ће |
| ло јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога х |
| У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања |
| авномерно дисање велике и величанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.< |
| нуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у |
| је, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свечана ти |
| нако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену |
| о оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле м |
| су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, д |
| заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупан |
| ом бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним в |
| м је прекорео Вујицу а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош |
| е у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслон |
| рица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? |
| одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председни |
| бину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, |
| Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, |
| дећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и дода |
| каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руко |
| ао чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну |
| а олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је д |
| д, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиро |
| наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за једа |
| мње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У такв |
| амаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џел |
| душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Мар |
| а газећи на гуштера не нагазите на гују присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет ид |
| и дан наговестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми |
| наваљивао домаћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n=" |
| шлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године |
| е, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је упра |
| пљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога ист |
| одушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Ту |
| се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар т |
| во је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окушају ра |
| ји.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Ка |
| јдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефти |
| црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге биће ми признате и колико |
| стити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати д |
| кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојен |
| се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код |
| ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза.</p> |
| а, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем н |
| да <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то уд |
| био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по с |
| душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док |
| мо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво |
| Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је позвати Ђорђа.</p |
| рећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиск |
| ење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема сла |
| везирови великодостојници, одређени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свеча |
| , с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој досадној позоришној представи која и |
| извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај спи |
| двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из |
| надно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово пос |
| <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} В |
| ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, х |
| а — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако |
| далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта в |
| ну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се борба опе |
| рађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У први |
| и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бит |
| вако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не уз |
| дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави при |
| лу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је криш |
| ености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мра |
| полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке сн |
| ше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим |
| спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не ч |
| тране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе у |
| мадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога мор |
| ло, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре |
| главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је п |
| к камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч |
| више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше |
| да пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с |
| ети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није |
| бије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити |
| p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи |
| дина.{S} Лица је био округла и као мало прићоса, а поглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би про |
| само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинит |
| верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда |
| ишта не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о том |
| иво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му |
| ђорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да |
| иквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мршаво |
| ола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску |
| дође згодно време.</p> <p>Добрњац брзо прихвати:</p> <p>— „Згодно време!“ — Кад дође згодно вр |
| изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, |
| — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти с |
| p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет би ми могао направити триста |
| аку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели го |
| се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренул |
| је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу н |
| махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да |
| /p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и је |
| о Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} |
| у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код |
| Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од В |
| је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори |
| д Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима |
| његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле |
| је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире ње |
| te> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и |
| ице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале |
| и се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи |
| о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њи |
| розни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће |
| ају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико нед |
| е умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни де |
| шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи |
| на бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко пораже |
| ској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ |
| ир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад |
| нужде и невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје мо |
| дна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дан |
| ива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њи |
| е шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, научио да воли и поштује Срб |
| је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки |
| Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад |
| шница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се рад |
| арађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још |
| х је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико доб |
| , и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам д |
| и разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око велик |
| } С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ств |
| тало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му |
| рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он< |
| и њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора укло |
| мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују пр |
| ним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, |
| зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без |
| пасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све т |
| раг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро н |
| стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Мило |
| у јуначку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само шир |
| а жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два |
| чница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Т |
| ака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађор |
| а, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <d |
| ога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само |
| д.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће т |
| звикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући |
| е.</p> <p>Викну Лисовића и нареди му да пробере најпоузданије момке а повешће и Николу Новакови |
| S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, |
| епомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скр |
| не око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> < |
| а свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима |
| га.{S} Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је ка |
| влачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, заго |
| зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе |
| другоме: „Буљубаша Марко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово до |
| <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После |
| редио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђ |
| говим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и преко |
| д зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>Пред колибом |
| а холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> |
| /p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што п |
| љао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлете |
| , моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пре |
| {S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Та |
| еђивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити |
| .</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се |
| они се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p |
| еду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, |
| — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— |
| чне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини |
| ва поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља |
| ши ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у живот |
| о на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распути |
| уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су б |
| но трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и преноћ |
| е године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била |
| неким људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом де |
| цу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, саста |
| уши није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој о |
| е стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу |
| ица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ рас |
| p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао |
| чео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред |
| ји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је на живом човеку, који је |
| дајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и поср |
| нски зидови, иза којих једва овде онде, провирују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште б |
| у чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бок |
| ело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српс |
| авну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. |
| .{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљ |
| и колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много зна |
| ек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, |
| па је време да и <pb n="205" /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да кре |
| риви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошл |
| плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је |
| ахове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко |
| е дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога |
| но чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А |
| арађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагариј |
| ђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паме |
| рацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и н |
| да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима г |
| а је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побрати |
| е ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, п |
| Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, госпо |
| > <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед |
| једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли с |
| зати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне |
| Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да |
| е мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не раз |
| с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао |
| уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад |
| оглед му је био жив и ватрен.{S} Кад би проговорио, говорио је брзо и кратко, а глас му је био |
| уме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли ба |
| е.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> |
| га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и |
| може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с ње |
| е један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласк |
| гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он ни |
| на с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са м |
| где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне ду |
| ако и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У |
| /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> |
| е сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то јо |
| етар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и тргов |
| н.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци и |
| Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог вели |
| мо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко клео, ба |
| S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Сими |
| астољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матер |
| устио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су |
| аже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заје |
| исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља с |
| S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирск |
| {S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп ту |
| погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа. |
| болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће, ј |
| {S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} |
| јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је бил |
| нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се кој |
| сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелато |
| > <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућам |
| е то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S |
| он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ам |
| што стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде |
| /p> <p>Милош мало застаде, па онда опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} |
| и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке т |
| је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, |
| " /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се т |
| Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела је |
| елентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја р |
| и уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Б |
| и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до |
| ћи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци препла |
| ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p |
| е осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипа |
| , да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад п |
| ати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо дос |
| ела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би |
| ине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија |
| дгод макнем и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја |
| су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи и |
| разних искиданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, ча |
| .</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што т |
| ечи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на велик |
| жањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви н |
| ају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога |
| својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 1 |
| и су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца |
| >„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плоч |
| то измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши про |
| пулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n= |
| урила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не |
| а су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата |
| илично познавао Милоша и доста је добро прозирао његову „политику“, или, како је он то обично з |
| ив њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грд |
| дале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене о |
| та, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав |
| Ђорђе је дотле почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се от |
| де је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним |
| се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb |
| куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњацима, по ви |
| емље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски капак, и ова лупа необично пресече Милоша.{S} |
| езне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу |
| Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да је |
| два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> <p>На врат |
| орио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решењ |
| по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друг |
| аква видовита ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била |
| ождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напуст |
| румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је |
| бама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и прист |
| Затим обриса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па |
| ђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, је |
| ретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја |
| су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} |
| деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати |
| /p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те з |
| орђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> |
| марнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац пр |
| {S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — |
| е првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичне р |
| ш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету сти |
| он дрско враћа земљи и небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак |
| родне старешине овде је велика повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завад |
| то је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, који је род <pb n |
| ов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога |
| који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на ње |
| твари остану непознате и да после народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни |
| толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто заг |
| д се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ст |
| једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет н |
| он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>Пошто ј |
| мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на одн |
| хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрш |
| мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала |
| ре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намештену одају, он застаде пред огледал |
| а рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, п |
| } Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада |
| нић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски |
| Бранковић!...</p> <p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као уко |
| азама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевиц |
| има и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије |
| сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било |
| у мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече |
| о с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је та |
| екну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и г |
| е га погледа подозриво, а кроз главу му пролете: да ли овај мене куша, па да ме после изда Руси |
| заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњ |
| тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну |
| имо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је ј |
| урћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију нови мл |
| ани почели дужати, из даљине већ зенуло пролеће.{S} Кукурек огласио буђење природе, а нежна љуб |
| еличанствене природе, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ов |
| љу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да в |
| расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жубор |
| unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, |
| ље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p> |
| е да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви изазива некакво чудно дражење жив |
| да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?.. |
| еде; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?. |
| и неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после д |
| ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролиј |
| крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По |
| та, а на грудима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су |
| ена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати |
| сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони св |
| ан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па п |
| бију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о |
| е, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — о |
| држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је |
| ="SRP18933_C8"> <head>VIII</head> <head>ПРОМЕНА ПЛАНА</head> <p>Пошто је изабран за заједничког |
| буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога сто |
| !{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је он |
| тао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Ка |
| ије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурм |
| године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најр |
| .{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не уз |
| он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где |
| и, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и а |
| уком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S |
| ашно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} |
| а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош му је гласио на име |
| ква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако вели |
| и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и прија |
| p>Карађорђе не одговори ништа, већ опет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу око |
| ње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната чов |
| рђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав |
| е у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S |
| , а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају г |
| в загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплах |
| >У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говор |
| рађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и доче |
| Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жрт |
| моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре |
| купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриот |
| два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" /> глас о одласку Карађорђевом прек |
| , из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене г |
| ишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назва |
| , утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њ |
| ама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Срби |
| у прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштв |
| који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао |
| смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима ни |
| о да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815 |
| биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је б |
| јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да |
| не промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је пи |
| е све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекорава |
| Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у |
| аг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су г |
| бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — ок |
| Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док је п |
| некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и ј |
| ати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те доб |
| ају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметн |
| ља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни |
| је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSectio |
| ш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако ј |
| у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристо |
| вених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и св |
| би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили. |
| {S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек |
| остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога стр |
| аво усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје с |
| ом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њ |
| штена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудур |
| ош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цел |
| нице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били |
| ош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучн |
| > <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак |
| чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао с |
| ери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повр |
| м простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Тура |
| ренутцима као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се см |
| што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских п |
| има етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу циви |
| На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На њему ј |
| нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња одмах понуд |
| а.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, кој |
| а сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{ |
| рђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а пасош |
| неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго мож |
| /p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p |
| им сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{ |
| одар, а не као невољник, који од Милоша проси милост — говорио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је ма |
| /p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она |
| у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово богато господско одело.</p> <p>— Е, |
| егова је пресветла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повал |
| , као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Чит |
| лужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме п |
| ао да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је |
| е то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао |
| авили неки агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту |
| ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на |
| вратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли |
| рхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио |
| е ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} |
| некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, влада сад нема |
| рата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, |
| што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлиба |
| , толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним велик |
| ерују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачу |
| лашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у г |
| ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то |
| давске независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се |
| право да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене |
| био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млаз |
| кукњава Николина:{S} Ђорђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="3 |
| ли опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а ка |
| Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S |
| упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништ |
| народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог не био бог, нити би мо |
| кну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како |
| го послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао |
| чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу |
| лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га обрлате те им истин |
| ухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су |
| уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p |
| алећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што |
| ао деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна тре |
| лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен |
| научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пош |
| дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од ст |
| громне палате кнеза Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, |
| онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегда |
| онетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа оба |
| у будућност, или као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смиса |
| — Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме |
| >Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро по |
| иже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овд |
| , да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе |
| био тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском д |
| се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако |
| вео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је |
| тупио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут |
| поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с |
| хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилиц |
| пућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа |
| огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по |
| е беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран |
| з Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По ови |
| се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по |
| е куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако п |
| едно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш |
| ноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минул |
| је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уре |
| е долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике |
| p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и ум |
| а је Карађорђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах са |
| ица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверств |
| тедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место очекиване понуде Милош одговори:</p> <p>— |
| али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је |
| ао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи |
| 19" /> обезглављен народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; за |
| , наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко мн |
| гађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све шт |
| вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би |
| био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике |
| никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и ис |
| а овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони |
| годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, из |
| Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с уб |
| те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господар |
| ашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — ре |
| ријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у |
| ници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> < |
| жем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је |
| n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господа |
| а време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по |
| стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела је |
| ка, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је м |
| ли да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вуј |
| куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја |
| ка 1804. год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У |
| у обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајно |
| д је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он и |
| акољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" /> <p>В |
| Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у |
| који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разго |
| ошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме усп |
| одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни мало претеривао, кад је |
| е недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Ка |
| ију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога ус |
| ати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како |
| вела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што ј |
| а у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе је побио.{S} С |
| говори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополи |
| 8, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљ |
| а <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>То |
| еома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се х |
| зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички покушај да п |
| рати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S |
| Милошем, па, ако не може бити, онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору д |
| е побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из нар |
| о у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани почели дужати, из даљине већ зенуло пр |
| менило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изј |
| злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази |
| {S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учи |
| не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да |
| м недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеу |
| Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Мил |
| ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници |
| дем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb |
| ђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у с |
| } Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, |
| ла целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу |
| и и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те |
| је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је |
| ело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Нау |
| исовића — и заповеди писару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици |
| шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је написано у сп |
| амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите л |
| бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или б |
| ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p> |
| , па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и показаћеш му га, али га давати неће |
| вратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb |
| м натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од народа!{S} Не зна народ за велике политике, в |
| умње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз казивао је в |
| > <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тес |
| си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, кој |
| разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијет |
| о се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће |
| и; после му показа очима на Карађорђа и прошапута — за остало како нареди господар!</p> <milest |
| прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаш |
| врсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, ка |
| ко два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, |
| ђеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута м |
| ба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она ј |
| едаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавиц |
| сом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако |
| уцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико ј |
| > <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били св |
| напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим |
| {S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго |
| прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Т |
| ији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине једа |
| ао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију он |
| е ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Нај |
| мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, |
| нашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и коле |
| рђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића< |
| ом гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још није потпуно сложн |
| ли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p>На једаред онај зрачак побледе, малак |
| ђорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и |
| га гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном буни |
| рагић је био наслонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно т |
| о да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам |
| а су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је беја |
| удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Цар |
| } Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао ко |
| те крваве мехуриће који један за другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Мил |
| попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском |
| и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хте |
| 4" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— П |
| од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно |
| бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — ре |
| савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p> |
| с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</ |
| при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p> |
| тајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тре |
| оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио |
| ан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончет |
| лош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима ко |
| домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Кара |
| клињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих |
| ј ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се |
| е брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао |
| е, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру с |
| ра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p |
| што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и дода |
| Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две же |
| ађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и п |
| завеза је одозго и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.< |
| очено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна. |
| звади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, мој |
| му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратим |
| — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао |
| у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и да даш двојици да ву |
| огледао на ово јестиво и кад му Гитарић пружи парче, он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је хал |
| већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — С |
| му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожиц |
| ао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу во |
| љу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што ј |
| е то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доис |
| ш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуж |
| кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га |
| ом гушу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто з |
| змолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (О |
| рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не д |
| тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је |
| мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој |
| о.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде |
| вца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а |
| >— Никога.{S} Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне |
| Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{ |
| е још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви |
| ападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошево богатство и госп |
| Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те |
| — Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас на |
| а виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и има |
| тник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, је |
| доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али так |
| пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанс |
| >— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не |
| отив „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шт |
| а на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о д |
| ти и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане |
| </p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али |
| , те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубра |
| се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање п |
| пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене |
| а је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију стран |
| час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и б |
| з једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре |
| тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак б |
| пству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друг |
| них усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у |
| ад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим пома |
| ворио је подуже и говор му је био жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Н |
| кочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме |
| жи.{S} Глас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и |
| ош једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а |
| и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Сти |
| , тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од опра |
| ици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на |
| митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи |
| кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни талас |
| ко је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је |
| етири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; он |
| ни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао |
| <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике |
| изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти |
| ом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнежева и великаша и барона, па се опет св |
| звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све |
| а.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је |
| е имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку |
| нинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божица јелинских, |
| усима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не до |
| — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, госп |
| ди што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по кр |
| S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које су се о |
| шлија подбада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па б |
| изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказана <pb n="37" /> бола.{S} На њ |
| је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није |
| има: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да |
| ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; ал |
| еколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зве |
| догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са |
| ример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан |
| о земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама |
| Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S |
| могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.< |
| ва, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мрт |
| кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју л |
| х кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоносну заставу нез |
| тре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, по |
| творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најпле |
| е много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад зна |
| амо поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџе |
| ој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе |
| се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се ја |
| он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а одозго овде онде опет |
| све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена ј |
| у какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за њим потегли, да поново окуша |
| ок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде |
| ац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је би |
| ји и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тад |
| бе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређен |
| городице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима свога |
| дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вел |
| рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два |
| блику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек |
| загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са |
| <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, |
| е се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, к |
| се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, п |
| красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других о |
| опе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди дос |
| ић опет је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.< |
| ка спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман |
| о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намера |
| света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од |
| кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, |
| аже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с друж |
| ру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредк |
| из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи |
| они пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се |
| промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и пр |
| м слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, |
| осова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па с |
| сма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познат |
| е морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где |
| е дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је |
| оговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова с |
| лаке, а длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку |
| је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у с |
| кога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По |
| вао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосн |
| од што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек |
| .</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и р |
| дура.{S} Али овде је невоља — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се у |
| бодно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако |
| смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не б |
| са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз |
| ути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми неће |
| Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно већ био осуђен и уце |
| даће још и више.{S} Кад би било откуда пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош |
| е звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бури |
| ицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хук |
| </p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро |
| се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где |
| се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синч |
| гова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивиц |
| и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све ж |
| на, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво п |
| склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да до зоре поруши све с |
| би и кроз овај згуснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска при |
| добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} По |
| ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запи |
| ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш В |
| јом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{ |
| и ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесе |
| е их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костим |
| њичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на је |
| нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан |
| с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из |
| >Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније било од голема значаја за ц |
| новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, |
| с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетк |
| есме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу њего |
| е српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађо |
| гу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} |
| исто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учин |
| га, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет |
| н и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољ |
| > <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, |
| Два дана доцније Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко |
| ини Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} |
| > <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су |
| ила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао |
| бару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повеснич |
| страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренут |
| Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и |
| >грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружан |
| е последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут |
| а говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то |
| ну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љу |
| а учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми неш |
| а својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му није |
| де, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума В |
| -аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо и |
| !{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} |
| кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> |
| чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То |
| ство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћениц |
| ије потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не |
| ње, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека д |
| , Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Ист |
| товници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су |
| и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје место?{S} Зар овако да завршим ја |
| пет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им н |
| ла.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је гово |
| о је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Ант |
| оружјем, јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини пл |
| ни.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Н |
| на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{S} По души г |
| је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} К |
| , неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, готово има |
| видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се тр |
| ражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — примети Вујица.</p> <p>На две ватре горим |
| ица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбач |
| пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Пал |
| Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало |
| узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена се |
| мах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговар |
| бова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има п |
| есече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се нап |
| натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју сн |
| а дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, заве |
| гом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је |
| ави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> < |
| ма, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то |
| ша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место к |
| ном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћ |
| ви?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли |
| бито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, м |
| о је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад |
| ам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — у |
| ме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је |
| и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јав |
| девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами нарав |
| стали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало од |
| по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута покушавао је да прилегне, онако обучен, на миндерл |
| тављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све што су |
| ца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манасти |
| и радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе |
| е!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крва |
| — Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован је |
| сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, |
| рваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам |
| ко и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац |
| су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остали без ус |
| е засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и вел |
| ир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но шт |
| S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, |
| место њега једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра др |
| Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше некол |
| непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисл |
| ребао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен |
| и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, |
| аже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— Он је.{S} Окрените кола за њим — прош |
| како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скров |
| и, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли |
| ој кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан д |
| слио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе кр |
| све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; де |
| ез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, |
| акоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>К |
| еста сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у |
| да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још ве |
| дне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску ма |
| мове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом бор |
| аве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је |
| о у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој |
| РА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је |
| е, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и н |
| арађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да |
| ћма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара |
| ар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ств |
| едан од бунтовних кнезова већ је био на путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма вес |
| етворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један другоме што |
| Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу |
| рница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Н |
| p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по поз |
| како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље м |
| на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопа |
| ађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети На |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и На |
| ти и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, |
| о непостицана, беше већ покривена белим пухором.</p> <p>Вујица лежаше још непомичан и без јава, |
| је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људ |
| грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине нека |
| е на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све до |
| > <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који с |
| чна, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда |
| е преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести с |
| цу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци |
| S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави М |
| у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се |
| лу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, |
| д наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" / |
| шком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, |
| из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, о |
| одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо |
| овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а може |
| } Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно |
| чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио пр |
| метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народни |
| егне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да |
| или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Бе |
| лим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: |
| рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне |
| Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и ку |
| раза и великих бркова, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћу |
| <p>— Оружан је, господару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к |
| ње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше опет грдан новац.{S} |
| им је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p |
| их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским |
| нутра буде издата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска |
| наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим |
| е чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> < |
| адими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврши каву и лулу он ск |
| адања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта |
| а.{S} До мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано с |
| вно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађорђе је пуштао густе димове и позадуго не проговори ништа.{S} Н |
| све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао |
| до Пожаревца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се ту |
| ке перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био друкчије обуч |
| а пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храс |
| но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш |
| м умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта |
| ..{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто н |
| Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те ни |
| е умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у не |
| ... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па |
| ма и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не ме |
| олико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="20 |
| и никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на про |
| отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и чо |
| наву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж |
| и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа града опа |
| е јурила преко непрегледних бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке |
| коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p>Наједа |
| Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с д |
| рак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила. |
| е се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела б |
| арашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнат |
| и су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При и |
| .{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују каквој |
| већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на |
| S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он пом |
| е, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, коју |
| пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде зак |
| ити корисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Срб |
| етује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир |
| за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече к |
| е поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ак |
| о доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и зај |
| његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и |
| ш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да |
| е, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су |
| <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и |
| ест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му |
| о по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном |
| а ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешко |
| {S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета |
| оком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тр |
| та и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купи |
| в даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или п |
| Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али |
| дочекати, па заједнички, као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је |
| још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица |
| даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш |
| и истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n= |
| и родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> |
| ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиском друштвених прилика а тек ређи поједи |
| покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> |
| ш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она д |
| хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година |
| ђе дошао да њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за |
| ше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почет |
| ежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се |
| да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграц |
| во шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет п |
| <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекора |
| агодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 1 |
| ој кући, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Не |
| >— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Умор |
| ти добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да н |
| е што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гл |
| .{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и |
| а му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подм |
| нији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да |
| те Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се з |
| на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да |
| По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то пр |
| слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p |
| и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе од |
| чин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру |
| а доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> нап |
| осећам и ево овде ми говори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухи |
| >Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о |
| ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше св |
| су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начист |
| би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, о |
| друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Т |
| су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срд |
| о да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони. |
| S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су симп |
| увања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у |
| од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио до |
| ликом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана |
| и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити |
| чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји и Турци |
| у каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да доз |
| Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала |
| а, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само т |
| ге друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем оч |
| је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била полит |
| оже бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј ме, г |
| и пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је ве |
| хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија |
| урцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Ј |
| х долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пас |
| на, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће |
| у!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S} Нешто је можд |
| езове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бе |
| га.</p> <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи ца |
| е учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подме |
| век упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да с |
| ставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се |
| кој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је о |
| слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови цел |
| х да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова с |
| ислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањ |
| ве чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово ј |
| остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској |
| којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе |
| ља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, |
| кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мо |
| за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видит |
| /p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} |
| као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варат |
| а си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Тур |
| ругови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме зем |
| главу појео!{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предом |
| ко Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Пета |
| згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро. |
| велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у нев |
| е.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S |
| и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност и д |
| својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљо |
| 1" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргуј |
| јде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, по |
| време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни д |
| јбољи пријатељи, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви му |
| <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бис |
| тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си посту |
| а сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} |
| ше оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; деца са сто |
| буду независни кнезови.{S} Ова подмукла радња Марашлијина огорчила је Милоша, а прилично га је |
| где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но р |
| вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао ко |
| којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велик |
| > <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћ |
| p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хај |
| на.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога кога.</p> <p>— Онда би, преко по |
| зумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа |
| падној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканске емиграције, <pb |
| ао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— |
| ни ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном дахне |
| ти нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да |
| истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога |
| х Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла г |
| али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S |
| <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао |
| а оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад |
| , кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала згода да поново устане на |
| пске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гл |
| слио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад би било по срц |
| мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим кол |
| ови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће |
| да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се с |
| >— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ва |
| Лексо, и је ли далеко — пита девојчица радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себ |
| алуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После пр |
| бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате госте, али их у сумраку |
| ј ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна |
| би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозриво, а кроз гл |
| н!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво з |
| аси, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> < |
| у плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> |
| је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те је |
| летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да |
| обре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, |
| S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и с |
| n="234" /> је девојче подигравајући од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, о |
| ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реци |
| родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака из |
| вом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али |
| о је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све |
| човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко |
| .{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јел |
| дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву о |
| ађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпо |
| , но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, |
| оуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и ш |
| им речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, који су се збили т |
| е глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капије па до губилишта, сп |
| старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их д |
| и дан, док не посвршавам неке послове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Км |
| шњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука |
| верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разбаци бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну |
| добош, веша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битц |
| Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паш |
| рабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Виде |
| асност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није доша |
| } Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљу |
| да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске сул |
| да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек он |
| и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, |
| и:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огу |
| о и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љ |
| Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и пр |
| га добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу ви |
| 1" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам т |
| и у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војводу Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију |
| у царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате ш |
| ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад се не уч |
| , те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’воли |
| дасака, и није их било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац од |
| ок није откудгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Си |
| с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Срби |
| з отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држе |
| милице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хлад |
| први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, к |
| од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати! |
| вају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно |
| што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла но |
| — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— |
| за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чу |
| подар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под госп |
| ction" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући овога дрског, одл |
| и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и |
| раменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, |
| И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале |
| онови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда |
| вати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао |
| им јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане |
| е девет годин дана.{S} А десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?! |
| ало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога |
| ути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовитим глас |
| тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шт |
| ру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне к |
| Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда |
| ви Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пре |
| мља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало по |
| ачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке |
| га тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после тв |
| е а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуни |
| {S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га |
| one unit="subSection" /> <p>Појава Врље разгалила је и разведрила кнеза Милоша.{S} Гледајући ов |
| ега десио његов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> |
| а ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пру |
| ш је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га |
| ори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288 |
| јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — климну главом Милош, |
| арцима даске прскоше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Сп |
| на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он на |
| д скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} |
| овечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> |
| ет промоли главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он к |
| их да живе!</p> <p>Драгић диже главу и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али |
| опано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то |
| дахне душом, да дигне главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњи |
| световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSecti |
| нтонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да зап |
| о да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и р |
| е, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и |
| по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило д |
| дном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској нар |
| последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали к |
| брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с |
| вом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево |
| живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на једну, час н |
| но у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митро |
| " /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибо |
| седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народ |
| и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} |
| /p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао је о војводи, како му иде посао |
| ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Ка |
| свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} |
| сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не |
| ажавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наила |
| > <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми каж |
| овек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, ј |
| о чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске капи |
| ина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше расп |
| p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> <p>— Мало му |
| га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти рук |
| ушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гоми |
| гов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире |
| Карађорђеву поседаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако |
| у да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак |
| тану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд |
| e unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у другој српс |
| tion" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква успеха.{S |
| на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у |
| за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми |
| лици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад |
| је то из његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то пом |
| ј ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он био овај напуштени |
| а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, |
| чак до кога је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Ан |
| човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непре |
| чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери беја |
| та пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кум |
| лошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ по |
| тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечера је била брзо готова.{S |
| а, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како |
| је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Т |
| у а затим пређоше на присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој до |
| е једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се |
| прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и Милоша.</p> <p>— Да |
| ћи раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас |
| ити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио |
| ош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе |
| одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> |
| арађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p |
| радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о друг |
| га одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се в |
| и, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саве |
| а се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаш |
| сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све |
| е да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити |
| ља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита |
| .{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с |
| добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди |
| ио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Срб |
| ази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милош |
| и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији. |
| баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и |
| <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како |
| о, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, д |
| и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне по |
| н није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Срби |
| двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> |
| ра ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако |
| највише квари.</p> <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погач |
| ема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати |
| пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} Времена су би |
| е на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може |
| ш право.{S} А наши заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, |
| ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у |
| unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што |
| аредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћу |
| рђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где |
| је су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни ру |
| су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне неж |
| уде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинит |
| ро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, |
| о.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми |
| ок не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теб |
| о тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p> < |
| страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица |
| право, готово имаш и право.</p> <p>Овим разговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у к |
| отив бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Милошу за њ |
| ње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, |
| се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ |
| ction" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> |
| ла је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле остав |
| е обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му |
| дима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које ј |
| </p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми ре |
| заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасн |
| ађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру |
| који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био |
| аву, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кај |
| орак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као д |
| еликих разбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи ра |
| аба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину |
| ала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у |
| м ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена ср |
| заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даске л |
| мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи |
| ку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p> |
| ма да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слуш |
| крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разгураше гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви пог |
| > <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколик |
| служни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се с |
| собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније бил |
| у буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто |
| а душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бо |
| ање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи тешку |
| еч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар |
| случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева |
| дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стај |
| чи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра |
| авајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време остао наслоњен на мин |
| та је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, |
| S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева |
| присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и |
| јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелент |
| едно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око поноћи Карађорђа и митрополита н |
| сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних |
| <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој |
| онео — прошапута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стреља |
| прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова текови |
| о била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незн |
| луве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет да замукну |
| и.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и |
| онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и |
| аукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуца |
| ље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> |
| рђе је наједаред осетио како је огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови дру |
| слонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са з |
| горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога што говори |
| ане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце |
| ишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвиц |
| унт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа једном нест |
| ри.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећ |
| скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> к |
| ко; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кр |
| во је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би |
| а.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у |
| теру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новост |
| слио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међу |
| еба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је |
| равили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између |
| Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надж |
| а на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поуздан, с т |
| и агенти, који по народу муте, просипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, |
| <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће |
| рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Мило |
| е пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга |
| аче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло |
| као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако |
| но.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тад |
| је од Милоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Та |
| е би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрај |
| </p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожигали су њег |
| ебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући |
| на се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дан |
| на II, она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед |
| о као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било највише црвени |
| носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуд |
| а у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „ |
| ћ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељез |
| о, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га доб |
| а велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав нова |
| је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз М |
| де је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела |
| о 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио не |
| ено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и |
| парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака |
| и, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђе |
| ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и |
| ла не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављеним очима он је зверао и тражио |
| пав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се оч |
| носила као вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћер |
| ажљиво.</p> <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разум |
| и се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што |
| чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити |
| м.</p> <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да |
| знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и |
| не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, |
| леде Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, |
| би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им |
| улити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле |
| то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од |
| говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охри |
| лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он по |
| н, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде |
| утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибира |
| ећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb |
| p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и сп |
| ају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то |
| а, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је са |
| Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може с |
| и на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и |
| он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих љ |
| анчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!.. |
| рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима пово |
| и, и мало по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с нек |
| о што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих го |
| нез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме зако |
| ушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте |
| градски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем к |
| , Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Ск |
| Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у ч |
| ли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе |
| је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака је већ била ископана, а попа још не беше.{S} Поп В |
| ше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> |
| утак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охраб |
| /p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обаје |
| господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица |
| господару, овде има вина, овде је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — св |
| Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p |
| .</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он пока |
| Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а одатле ће за |
| е.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и р |
| а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одмори |
| и пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће м |
| нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међути |
| е брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{ |
| био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се во |
| tone unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо д |
| се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово |
| тао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да |
| 284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок злата |
| ма свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и опр |
| уци као батину, он је носио преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљ |
| ару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Ј |
| аде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, к |
| а шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, А |
| ? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мисли |
| но.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија твојим |
| и!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва нази |
| ?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест |
| и!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да |
| че Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — прин |
| p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом |
| ком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, |
| јурио и кроз њу и дошао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд |
| , који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за сав т |
| у моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњав |
| удима му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струја |
| дака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим |
| дом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сиг |
| {S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживе |
| 6" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После ов |
| к казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђ |
| у да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и |
| /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби она |
| сположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашин |
| ски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о |
| јих јада, но још ви отуд похитали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p> |
| рчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струј |
| ачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и ко |
| ако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да кре |
| гов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад |
| краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш |
| и на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет так |
| та не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је |
| : — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима |
| ца је драо једно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{ |
| ле и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица с |
| мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљивање људи |
| тале оне прилике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на |
| итељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао после овога избора |
| ађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућ |
| т и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од |
| бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам |
| Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађ |
| ђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њ |
| lestone unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по |
| ћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 са |
| есницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{ |
| кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру |
| } Не верујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја |
| где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и д |
| ан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с До |
| уди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за б |
| сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушни |
| На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, |
| Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе |
| /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господаре |
| песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргни |
| дрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и не |
| започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете |
| .{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући |
| њеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска к |
| е је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наум |
| около забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго н |
| а одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе белом |
| S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p> |
| унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сја |
| љавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Б |
| ог и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прст |
| <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам |
| аједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после |
| одмах отпочеше припрему.</p> <p>Прво им раскопчаше одећу и одголитише вратове. <pb n="84" /> По |
| обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушнико |
| м крвљу.{S} Он је волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, |
| сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука |
| ца жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Мара |
| агословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним дахом загреје |
| кој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њи |
| омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић В |
| слушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који |
| а та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове |
| Карађорђу, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу. |
| устави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а ку |
| p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> < |
| </p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распаљена погледа као да прелете лак, влажни облачић, п |
| етар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је к |
| сим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, |
| који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето |
| е велику ватру мало подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</ |
| агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе по |
| Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод из |
| ића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли п |
| ре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву и |
| су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какв |
| </p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да с |
| ело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му з |
| S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући згоду за повратак — примети Милош.< |
| рик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шумо |
| > даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослуш |
| ки је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Мав |
| осте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако пада |
| опле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, |
| {S} Он би био као неки војни диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварим |
| м гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стоја |
| > <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се би |
| ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе с |
| ш обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори као госп |
| Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често за |
| азговарало.{S} Карађорђе је био особито расположен.{S} Причао је неке догађаје из ране младости |
| ретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Неки су |
| а.{S} Марашлија га је дочекао љубазно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и з |
| ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто заг |
| чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним |
| које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа мило |
| поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу |
| решење, но главно му је било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред мог |
| , а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како г |
| билачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према прилика |
| ојих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично: |
| </p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно |
| вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Карађорђе није г |
| Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме о |
| едан и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њ |
| јлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет |
| то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вуји |
| спознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, |
| три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове, који су му с |
| су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, та |
| шне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, д |
| /p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избријане браде.{S} На |
| <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко |
| ре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је |
| о персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је б |
| Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгл |
| Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обојица су |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, на |
| прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ћ |
| аза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мет |
| ет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиља |
| ош су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, |
| а даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Ник |
| чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути |
| што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Мило |
| атеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с |
| оћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је |
| су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Мило |
| ије војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остав |
| сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила |
| а Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> |
| послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, по |
| учно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" |
| дана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивни |
| је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакоја |
| следњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут заче |
| песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, п |
| ке руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан с |
| <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све цр |
| после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, ма |
| а врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако отворити ни разбит |
| pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три мах |
| од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на с |
| Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах |
| гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њ |
| и, бацали живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежи |
| лаву.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука |
| > <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забринутим лицима, код којих је његов гово |
| итав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану |
| утини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је |
| уже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; |
| <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију |
| а балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања с |
| ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу |
| вати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај |
| а га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцин |
| в обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Мило |
| пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и с |
| енска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика р |
| {S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, кој |
| а и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако и |
| вањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њ |
| е, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догод |
| му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас |
| у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао |
| породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се с |
| чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварал |
| авала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и свој |
| пада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док с |
| и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, ка |
| ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим |
| лики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело |
| сати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или |
| чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и п |
| ји би за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Мил |
| у жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити |
| по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђ |
| тају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред |
| особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с |
| знесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужа |
| ктичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барја |
| е, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, |
| , која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи К |
| ју и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и |
| ги од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитуј |
| е убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савр |
| и поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онд |
| бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На |
| у срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова |
| ликога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунц |
| ио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и св |
| уни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али |
| рско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и |
| едну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му с |
| квој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дан |
| а и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите ви кудер ов |
| и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако |
| а их не бијемо, но да их гојимо боље но рачанског криворепог духовника?</p> <p>— Побих оне боса |
| шњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и |
| ке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати попрек |
| , руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније пр |
| ака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан нач |
| ће главе?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Срби |
| а нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова те |
| а Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврст |
| тов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за |
| сно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSecti |
| но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју |
| </p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све |
| а — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} Д |
| е сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> |
| о је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је јо |
| леда наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о г |
| ало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио. |
| мо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и |
| ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити његову понуду, па би |
| овек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Кара |
| им сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у |
| Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегн |
| био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања |
| је!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ра |
| оди сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.< |
| околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Х |
| гоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад т |
| ве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цук |
| нула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао |
| и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађор |
| етела је равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко зам |
| ао кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао |
| грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавил |
| еђутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и |
| у данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ћ |
| д живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и м |
| } Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, |
| куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко вас држи? — |
| ло, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико пријатеља |
| и целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија. |
| добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, сл |
| ачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је г |
| да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека! |
| море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те |
| ије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p |
| аре на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Ту |
| а.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разгово |
| иљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђ |
| ћи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова |
| н је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће |
| султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље |
| Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне |
| понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он први поведе коло, да он први коракне, и да о |
| више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако |
| лободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињ |
| азговором бејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како б |
| кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десил |
| е реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Ов |
| своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остај |
| Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџа |
| е.{S} Он, кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их |
| ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја |
| жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понов |
| еко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и |
| лагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато |
| о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском |
| е за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: |
| е Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад т |
| /p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству |
| мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам |
| напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове |
| але и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурн |
| рохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p> |
| ар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је редом, почињући од петице па идући горе врху.{S} Његово |
| и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, наро |
| рац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цел |
| то је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, |
| обођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на |
| номад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док |
| ришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам |
| премати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли- |
| а зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли као вођу, |
| ама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми говори |
| /p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допушт |
| ем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе |
| е у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Дв |
| ја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде зна |
| дна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до са |
| о је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они |
| Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем п |
| ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана п |
| под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом |
| оме ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам |
| ало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новако |
| о врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само напр |
| ла веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нестало, као д |
| г командира, који је лично одговарао за резултат потере.{S} Али и ако је потера била веома оштр |
| час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша |
| изабран једногласно.</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног в |
| а дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао к |
| тадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.< |
| ле дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огр |
| да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, |
| је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, |
| прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да |
| , јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да пола |
| и да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — п |
| оличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење гл |
| би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково |
| ио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, |
| сечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>После |
| сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда |
| га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опе |
| од њега, а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, |
| онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> |
| Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и |
| би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко |
| е Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одм |
| шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом |
| са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми |
| ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није |
| те ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на |
| ко слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако с |
| поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, |
| чене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још в |
| умњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну |
| њи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође |
| се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевим |
| ума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, |
| у Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи |
| планине кроз коју није прошао, ни једне реке коју није бродио или на којој <pb n="18" /> се ниј |
| кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та |
| {S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у ко |
| ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево о |
| ; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле |
| и је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица |
| и много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога м |
| војим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали |
| нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире |
| е или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нет |
| Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и н |
| итли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духов |
| ој гробници нашој, да нас види и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет си |
| штај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи не |
| срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек |
| бодно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ст |
| и могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и тр |
| ију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе, брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек |
| Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао |
| но, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадно |
| пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и ос |
| не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, |
| а те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше че |
| ђох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p |
| петана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да т |
| мбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла к |
| — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је с |
| <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, а |
| вим гудурама и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај п |
| вниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p> |
| брњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај |
| земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У том |
| везиров и други имају по један или два репа.</note> <note xml:id="SRP18933_N3">Историја прича |
| обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају п |
| ан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то |
| е бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обичн |
| није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} |
| године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у |
| /p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у |
| је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и п |
| чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио сем |
| ила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, |
| е у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, |
| и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толик |
| ога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријатеља ко |
| на да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а |
| маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да |
| узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— |
| тиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено поглед |
| , и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и |
| еријалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи ве |
| рке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> < |
| и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним |
| да очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га |
| ек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ов |
| н пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</ |
| гледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он д |
| е загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, гри |
| адан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ов |
| ложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је глава |
| дка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли |
| аље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово |
| грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађор |
| главимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали |
| буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу |
| се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо писано без његова знања. <pb n="179" / |
| е ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао амо да вам ја зап |
| оворимо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од до |
| су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, г |
| ди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, |
| ком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић |
| м, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим бац |
| <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што |
| поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам г |
| Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми морали бити са |
| ео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молеро |
| вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио |
| .{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међутим, он је у |
| </p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући |
| чајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде има |
| ако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, |
| ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, |
| вник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерај |
| десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опас |
| га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо до |
| <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он ј |
| олико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубо |
| аци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли |
| би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стој |
| ика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Деда...{S} Дед |
| ма тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и |
| реч која би исцелила болну душу његову, реч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и |
| та, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или бежи или гини!...{S} |
| подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но ако је за |
| о се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чи |
| дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде |
| ма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и |
| дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један |
| окорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, д |
| ну европских земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и |
| равцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотс |
| ратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало н |
| а и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђе?</p> <p>Митроп |
| лост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест |
| кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад |
| и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пиши:</p |
| з Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да |
| вољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео |
| ао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист оног |
| могла дирнути, једна једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош с |
| Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у |
| , те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара |
| душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из |
| о, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело |
| би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу з |
| р је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, о |
| ције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; |
| сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми о |
| направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{ |
| лике, о којима је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, |
| стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици |
| ц, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и |
| .</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, |
| наџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за ина |
| мо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта |
| говору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, к |
| сија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци |
| оста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али по |
| љуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи |
| е је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже ш |
| и биће његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Мило |
| ш га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> |
| м до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, поста |
| недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта |
| ледња кукавица кад не бих одржао задану реч.</p> <p>— Ама, зар задана реч према Милошу?{S} Зар |
| {S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ак |
| а једну једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења |
| онда, он промрмља по какву неразговетну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је хр |
| нтиница још не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p> |
| ницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине |
| мао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећа |
| лосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом ов |
| етно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је ис |
| се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње неразумљиве, загонетне речи, |
| мљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођ |
| знаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па са |
| е одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи |
| рбију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потвр |
| собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је н |
| тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што н |
| момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Кор |
| целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чи |
| ешита одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човек |
| о све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се в |
| емо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb |
| да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — прегледајте га добро, и припазите да |
| шке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мелентије од |
| нику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је покушавао не би ли н |
| а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p |
| ду главу!...</p> <p>— Језик пресекла! — рече јој Карађорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћу |
| бији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, |
| почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пј |
| — Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим |
| асамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господару!{S} Зар још |
| </p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на т |
| главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је |
| {S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти по |
| <p>— Виђени људи и друштво Милошево! — рече један.</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима. |
| } Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збу |
| добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} |
| господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја |
| да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спус |
| о оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: |
| га ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачк |
| д пиштоља!</p> <p>— Креши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак ј |
| кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи с |
| је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се з |
| та широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез С |
| ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим додаде:</p> <p>— Нема |
| живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију |
| Али овако не видим друга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни |
| светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} К |
| он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који је збиља |
| на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво |
| и?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А |
| ловима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, |
| у.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут д |
| амачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву |
| је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, ал |
| е рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— |
| ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли т |
| > <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слуш |
| лим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — прим |
| ајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћ |
| је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао.{S} Пос |
| обудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он |
| , па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе |
| ни човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе |
| а ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овак |
| па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Карађорђе бејаше позелени |
| утра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесн |
| д пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак |
| агледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} |
| едне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихва |
| p>— Бог добре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> |
| е ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>После овога разговора опет наста |
| е.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу не |
| <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додај |
| се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало з |
| > <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — В |
| се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још |
| римио, Вујица нека за њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише |
| стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како ми |
| господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>М |
| дао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да то |
| На леп начин не дају они никоме ништа — рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прил |
| обуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа — рече Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да с |
| га двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад |
| јем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} К |
| > <p>— Осиротео је народ и нема откуд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — |
| е намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се при |
| од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска |
| игли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну |
| ="43" /> <p>— А дође ли Драгићу, дође — рече књаз први.</p> <p>— Дођох, господару Милошу, колик |
| и да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате |
| е.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо и |
| ије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући прстом гушу — не могу да гледам очим |
| ти да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као |
| е.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише |
| и за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Тама |
| е, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја |
| е мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мал |
| та би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зебем и ја.{S} Али опет ко велим неће кума М |
| емљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобн |
| ик!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај ра |
| уга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је |
| осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шо |
| дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда остао жив и при чис |
| љао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — ама нијесте још праву погодили.{ |
| твар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи |
| подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико њему не подмеће ног |
| превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, |
| и, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Как |
| оразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно.</p> <pb n="216" /> <p>Карађо |
| {S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— |
| га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.< |
| ељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо ула |
| ике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и |
| т господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набу |
| ем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.< |
| руће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута |
| куша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па ето му власти, не |
| о.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — |
| оље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и |
| а, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се |
| заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црн |
| ад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То |
| располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p> |
| ослужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај сво |
| Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и с |
| ија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивов |
| ду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је |
| детету лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну бо |
| ечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику пљоску са ш |
| горим због њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране |
| главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Нар |
| а сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Мило |
| р, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвор |
| Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо шт |
| где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош ј |
| ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је |
| д наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> <p>Вечер |
| рујем да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем т |
| ноћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста |
| ш му више одреши језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив |
| оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку. |
| оје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> |
| господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на |
| <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} |
| што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су |
| и веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насм |
| Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кум |
| пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> <p>Пред колибо |
| о.</p> <p>— Нико њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно р |
| .</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p>Два дана |
| дати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и |
| те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p> |
| е уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако говорио, Мило |
| ају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица... а мало после додаде:</p> <p>— А н |
| тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После |
| Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али ка |
| али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако |
| вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар |
| међу две куће.</p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђор |
| .{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађ |
| упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са |
| Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви |
| побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу |
| позадуго не проговори ништа.{S} Најзад рече:</p> <p>— Ако буде паметан да за власт ништа и не |
| > <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p |
| ао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, |
| и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Ста |
| .{S} Гледећи како Драгић коси Карађорђе рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке! |
| донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је |
| буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се упр |
| зи Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао и |
| Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом говору ја бих све |
| ђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — |
| о се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вај |
| ?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разор |
| замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађ |
| јче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али |
| а према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрс |
| одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{ |
| ста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те |
| дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то |
| лош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затр |
| у густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко з |
| ио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p>— Зар ве |
| гледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто ј |
| ној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на аманет и ј |
| воју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печат |
| ад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу х |
| .</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <mileston |
| то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мор |
| ред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Карађорђе до |
| ош сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, |
| </p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашњ |
| рпску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он не зебе много отуда, јер раја ваљда не би |
| на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} |
| >Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја јо |
| ном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од н |
| е чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за |
| подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, |
| ти, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све шт |
| астанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <mi |
| дало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи |
| изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} П |
| о жив и пун полета.{S} Завршујући га он рече:</p> <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе ср |
| толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То |
| вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који |
| од добра још бежао!</p> <p>Павле и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га М |
| Ђорђа да ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да и |
| ца да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заје |
| е могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — |
| унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање д |
| p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те прим |
| ак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-А |
| господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</p> <p>Марк |
| орђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више |
| души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала од |
| у желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер ј |
| ише у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке |
| м првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане |
| сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора |
| чини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одгово |
| бојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, |
| ност зато.</p> <pb n="193" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућ |
| у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је ј |
| е султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> |
| " /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је ка |
| .</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута |
| д сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово |
| од очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад ј |
| частио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави |
| Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb |
| сит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, која свакоме у |
| гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг пр |
| и његов израз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се нека |
| орђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и с |
| о, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одај |
| ем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја т |
| ти.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове |
| } Ни откуда ни једнога гласка, ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у |
| страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне |
| .{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова |
| аћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује х |
| о — две последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</ |
| неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се де |
| де усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи као да |
| м за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с |
| тати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И |
| као што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не |
| ариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих |
| <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи |
| тадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они |
| још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљин |
| дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више добити нећеш!“. |
| S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши см |
| мукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p> |
| наше посланике, макар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен |
| се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне |
| два могао испрекидано рећи ово неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, |
| ковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} А |
| на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, |
| ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милоше |
| о слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу |
| у невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после про |
| дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће ре |
| о се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти |
| тајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле х |
| с Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после б |
| Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем кривице на другога — заклањају своју рођ |
| оштрих говора, а пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на сво |
| амо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и |
| пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој с |
| неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је |
| о Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама |
| и се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина сас |
| о крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русиј |
| пасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој о |
| себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он с |
| ам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај |
| .{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по па |
| и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу настати!{S} Бић |
| асности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди г |
| против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелос |
| а жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће |
| ијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о но |
| Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p |
| овољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, шт |
| тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им више није могао помоћи, њине главе с |
| чај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристај |
| био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да ср |
| уо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом |
| оме ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p |
| емити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ унапред би |
| > <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је дозвољено да он пише у Русију |
| и, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окре |
| рачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> |
| /> вече био врло забринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они т |
| уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер с |
| ве људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да испита расположење код |
| , у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуг |
| ти ако поступи онако.{S} Милош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих пр |
| њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд п |
| ми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим ств |
| и жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом р |
| о да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе изв |
| ва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на пр |
| S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душ |
| /p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скин |
| па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао уву |
| товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда с |
| , ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље |
| ш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.< |
| Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовије |
| краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином мла |
| дну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на м |
| нутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и ут |
| за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто |
| ао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породиц |
| ешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да |
| у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити. |
| реме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и погледајте низ нас са |
| чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре си |
| ало око које за њима заплакало!{S} Није ријеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу о |
| мље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и с |
| шником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном |
| а њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закљу |
| плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења ч |
| ња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан д |
| о, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже |
| а га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и р |
| ко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима још сутра |
| клоне.{S} Мене опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb |
| је се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари с |
| ако је велики падишах икада имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у |
| нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у сло |
| ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаж |
| се с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је геогр |
| р онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону исту Јеладу, која је некада била |
| што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вај |
| јском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад к |
| дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче вој |
| у, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкр |
| једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује народе балканске.</p> <p>Ђорђе |
| тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и |
| у друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узав |
| ке владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубин |
| разговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош угра |
| 8" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, д |
| ренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} |
| е му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео ви |
| има, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе |
| <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди д |
| врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и |
| још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкч |
| се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока |
| а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скут |
| рђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста К |
| тство, као на новог Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'воли |
| а освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за друг |
| ла сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињ |
| жија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахиј |
| лаве каштиговати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} К |
| за 100 корака.</p> <p>После две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Топо |
| и, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, и не дотурају му ни најнужније по |
| кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка ов |
| н отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закоље |
| ели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљ |
| страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су прест |
| Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изг |
| очио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред |
| деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу |
| о о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" |
| као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, кој |
| председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ип |
| ти у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога |
| у оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине |
| у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу к |
| рупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међ |
| очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покр |
| га је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Траже |
| оз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све |
| ј и Молдавији, где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распир |
| а се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се г |
| еран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе ст |
| да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштова |
| е на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду њего |
| .{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички |
| окрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво план |
| то боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума ј |
| еме суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, |
| ачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, |
| препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо |
| иваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор |
| нак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваља |
| рбије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најле |
| г, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имену Наум Крпара, али је знао добро српс |
| у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио |
| тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас |
| n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито |
| једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави |
| ак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио |
| терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је ево већ у велико била |
| о почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владав |
| се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу |
| српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| а њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</ |
| би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собо |
| „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајн |
| >— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из све |
| а га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни дру |
| преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађорђе због неке пљачке био уб |
| иња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима ј |
| ацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлатио!</p> |
| мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена ку |
| ће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да |
| ка јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом |
| да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шп |
| амо између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Међутим, |
| вога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст |
| кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица |
| ли сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија пом |
| га нико не би могао распознати да није рођени Влах.</p> <p>По распореду Маврогени и Наум имали |
| је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прили |
| тво је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и рођени отац да је, ни њега не бих м |
| ца је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи г |
| Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од те |
| инко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја |
| покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака |
| ресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пу |
| вом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерн |
| на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено |
| е захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи |
| ај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} |
| те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну просл |
| га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма |
| то ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох |
| оро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква по |
| ожије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у |
| смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Са |
| а подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границ |
| зир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе н |
| ије могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та |
| овест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одреч |
| већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке го |
| Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са с |
| да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш б |
| емо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама ис |
| ађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да |
| њао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш д |
| а пса, или да идем ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се |
| рена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може ос |
| ем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је о |
| а њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и |
| нез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Ј |
| и у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га погледа.</p> |
| ре, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош за |
| невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви сит |
| гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћно |
| јајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако |
| е текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако з |
| на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је |
| пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио ка |
| а рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу пи |
| p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана |
| ман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</ |
| то се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухват |
| вију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме |
| важавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћам |
| болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало |
| ћи, и од ведра дана, и од благе јутарње росе, и од плодне бујне дажде, и од људи који га овако |
| ђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како |
| о, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном |
| ачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло ла |
| е светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком. |
| а на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} |
| српскога робовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејм |
| мо да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, |
| пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у зе |
| година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> < |
| м одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљив |
| ио прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан развратник, коме иоле лепша женска није смела иза |
| лавом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одај |
| ено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је са |
| е се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде по лупању ко је, и беше му веома крив |
| хватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта |
| има онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, по |
| де амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и да ме овако душмански пањкају пр |
| иле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости н |
| некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном ж |
| о чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Т |
| јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада |
| ско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним ова |
| } Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и закл |
| ла се овде онде, као да каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљуш |
| во тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} О |
| огло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на |
| ају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, нокт |
| адао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно м |
| о и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — |
| нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној прова |
| о предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопад |
| екао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је |
| > <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти |
| у, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p |
| луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом очи, јер га дебео млаз крви бејаше запљуснуо пр |
| те се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која му је лопила из повређене горње вилиц |
| а без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> |
| S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца |
| м, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му оде глава док оком тре |
| умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!... |
| и са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му обр |
| благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка заповедника — |
| кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Јед |
| би.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по |
| рв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели каб |
| д.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио не |
| то ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изводи |
| ешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе |
| Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно ун |
| кар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после |
| ење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за ј |
| можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која ни |
| pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па |
| у дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше од |
| , ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Пашт |
| ку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе на |
| срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно |
| око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доб |
| село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био |
| а улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, |
| стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Герман |
| е одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, |
| ом лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад |
| ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нех |
| } Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — |
| ска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она виче; од њ |
| риђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро ми дошао, побратиме — рече он Гита |
| де више издржати овај поглед.{S} Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно м |
| и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја не бих |
| робнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познава |
| посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, к |
| само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и б |
| д прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља |
| да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком |
| ских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које |
| чки убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> |
| стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из дана у да |
| еколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никши |
| он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S |
| ди док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и |
| је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га |
| зир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да пл |
| ћ је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су м |
| угљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> <p>— Добар Милош, добар |
| ија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у |
| упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и п |
| руби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> |
| пао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зубим |
| /p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом при |
| изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум |
| овраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу.</p> <p>О |
| ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрм |
| тов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким |
| акогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — р |
| шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, и |
| чи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да поч |
| не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо би |
| тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мел |
| <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао исте |
| пут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, |
| њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </div> <pb n="190" /> <div type |
| вао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ре |
| каше пусти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се |
| p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред |
| бину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишље |
| Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу насло |
| азилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} У |
| шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој |
| гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздр |
| чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он |
| акав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— |
| оведник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше за |
| то што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> < |
| кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Ш |
| ивим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком |
| х помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти |
| дочепа обадве одсечене главе.{S} Једном руком једну, а другом другу, он их диже високо над глав |
| он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послуш |
| о да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје поз |
| а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Др |
| бог неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се ос |
| рску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чи |
| који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену гла |
| у опет зубима опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи з |
| лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и |
| ечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с ве |
| се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута проговори љутито:</p> <p>— Није вала!{ |
| к, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она окол |
| и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе сре |
| о с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне |
| е нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па до |
| к, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у |
| мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, сма |
| <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, |
| илош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да |
| је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћ |
| и иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Шт |
| , растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трз |
| ила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одрж |
| дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то ч |
| ра појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет зав |
| журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> < |
| рађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је |
| кочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чик |
| београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су |
| само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто измахну и је |
| погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он |
| е она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, |
| ве је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренут |
| народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао т |
| таде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише г |
| но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе г |
| е Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису д |
| али су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се |
| дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва нава |
| .</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни |
| ј и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ва |
| замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге народне |
| ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће |
| ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљув |
| је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видел |
| тву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се но |
| сле је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух та |
| страг под гуњем, а Марко је држао једну руку на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и нем |
| ао мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је годи |
| а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога |
| ало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p> |
| хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је |
| би још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му по |
| а, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> < |
| уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им |
| ушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега одмах све на |
| око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима н |
| с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</ |
| далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон |
| ом равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, који се |
| о <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сец |
| рбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 181 |
| љивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да извр |
| х, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се г |
| ла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балкан |
| и на друму, који из Кишињева води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању б |
| ремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватил |
| орђе неопажен и неузнемирен издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз |
| бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био |
| аче Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознат |
| те за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Ј |
| 9" /> глас о одласку Карађорђевом преко румунских међа и да заварају ђенерала да више не шаље с |
| Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих господара, они су му |
| ђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно н |
| стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сум |
| а склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Маврогени и Красис нису их пратил |
| ндант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са |
| ицима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти |
| онуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад |
| либе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у ко |
| д мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити мог |
| ца не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је на |
| а јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не зна |
| внамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађо |
| је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим |
| с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати |
| ја посла, а да ме не оптужујеш овде код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за м |
| ико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</ |
| Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, |
| ло да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним и |
| S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Срб |
| p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло д |
| по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милош |
| му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече |
| и још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет |
| ене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро |
| p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађо |
| но време!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, |
| де напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Загла |
| о, како нам је где боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и проп |
| те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили |
| и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске с |
| ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и остане; како нам о |
| ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе ј |
| не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега доб |
| анских народа.{S} Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим мо |
| чинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за о |
| х родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи |
| ко јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се |
| ја сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу падају сад таке сум |
| та.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он |
| ару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној земљици, требала б |
| ве Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш не |
| зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да |
| итање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у |
| ирује и да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помо |
| еж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десил |
| уша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и бр |
| јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се прибл |
| Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, |
| рукчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под |
| првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у С |
| ом заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{ |
| каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, све |
| вајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бој |
| воје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још мо |
| и овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курв |
| д оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повратку Карађорђевом, као |
| у дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} Т |
| И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ак |
| приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза |
| уд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, ко |
| , а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Остав |
| што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српс |
| рђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и ра |
| и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад пре |
| p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{ |
| грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Ра |
| а разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту |
| а мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, з |
| у одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p |
| еђу српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су о |
| p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си п |
| редстављала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак п |
| Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу |
| и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити ц |
| ађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} З |
| лавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царев |
| еднији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и |
| а њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после нес |
| Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње |
| банаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државн |
| је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где тре |
| смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} |
| а с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да |
| , као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост |
| е, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мел |
| ору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им |
| осле једногодишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства прим |
| и балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Т |
| мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се мо |
| и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балкану, и изазвати је да у |
| ио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема |
| вац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат чо |
| царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као д |
| е старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не би |
| унце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p> |
| собито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао |
| лико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босн |
| {S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде |
| то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих пос |
| ли овај мене куша, па да ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посл |
| а и једва би дочекали да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, |
| лавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да се п |
| је поверљиво, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, к |
| манет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, ш |
| ах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео |
| <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покрив |
| окоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако има каквих планова и намер |
| он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишње пензије, и од то д |
| Русији, где имају помоћ и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде |
| и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни војводе; да их окриви за ровења по Ср |
| ји тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне посл |
| тају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> |
| во, преко Германа, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде |
| оалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европск |
| своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, |
| , но да живим као пандур аустријски или руски!{S} Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бо |
| шавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и |
| помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, |
| дванаест најважнијих кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони |
| илошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком погледа на многострадалну наци |
| > <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{ |
| ме овако душмански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово и |
| 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави у |
| рни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли |
| "154" /> куда је нарочито био позван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он ј |
| у се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи доне |
| ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њи |
| {S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пензију.{S} По том |
| отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ст |
| боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе |
| у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb |
| и одржавао је живе везе између Милоша и рускога двора, а нарочито између Милоша и рускога посла |
| скога двора, а нарочито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао |
| о кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смири |
| ћутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив, кад је Вујица б |
| кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога двора и да му је план да поново дигне народ на |
| рађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право |
| и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала интереса да на њу п |
| ако не могнемо ништа доказати, онда на руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја |
| се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је новчану помоћ од Русије и уп |
| илоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађор |
| <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ на |
| аступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског н |
| ске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога ви |
| у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се п |
| е ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао н |
| турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих ту |
| зена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у о |
| и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упор |
| ом на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је из |
| Петрограда.{S} Доцније, кад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носи |
| већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред |
| огубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују |
| , поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у |
| лаву, коју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака |
| ек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је |
| би језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А |
| е споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза си |
| ико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкара |
| само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у м |
| пи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч б |
| е удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како |
| у се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Мар |
| црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</ |
| ани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њи |
| етар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао пол |
| ровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећ |
| ште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и |
| ако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Ал |
| вић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господару |
| рномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> |
| пирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, пребач |
| м; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и поно |
| егов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под |
| о склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњ |
| дно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су с |
| душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за |
| Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста |
| Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особито |
| овирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам |
| гом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ак |
| ница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном ме |
| ваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у кр |
| клањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежа |
| трополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да му понуди кревет.{S} Али вид |
| између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и заваравао да н |
| сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијом.{S} Крај |
| а, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у |
| а постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књ |
| тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крај |
| ће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи |
| Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријат |
| и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сло |
| н у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато |
| о замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, |
| <head>БЕГСТВО И ПОТЕРА</head> <p>Друг, с којим је Карађорђе путовао, био је родом Грк, по имен |
| одиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у |
| а, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до јед |
| стука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p |
| и.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па ста |
| е своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — |
| Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи |
| тајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грче |
| лазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— |
| најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов |
| и пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупниј |
| е, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качкетама била је црв |
| атом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку |
| као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио |
| ; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и |
| ад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја о |
| чна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећ |
| сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборене главе, Марашлија је учио |
| Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, к |
| а конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана |
| енске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена кру |
| а је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање б |
| аштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све о |
| учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српс |
| је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с |
| бро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубок |
| рац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове прос |
| ујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Ка |
| .{S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одм |
| људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} |
| исовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је К |
| ни везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се |
| а и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> < |
| јединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом сав |
| гли, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо до |
| .{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} Н |
| нце, с којима је делио жалост и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада |
| о издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упу |
| и писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> |
| но напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</ |
| сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, како ће о |
| ну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с |
| њу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да присуствују какво |
| скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбан |
| орђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јорга |
| хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ |
| орам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначко |
| /p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може |
| зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим! |
| сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чи |
| Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, ш |
| и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева н |
| ињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: пр |
| казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде с |
| нога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који |
| ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а е |
| д мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две годи |
| падака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на велик |
| вима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба на |
| сећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за |
| реса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило |
| и подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, мо |
| тити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа н |
| јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, |
| ао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је |
| али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се |
| шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <mil |
| ли, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веро |
| ависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет |
| е године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како |
| е после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је пот |
| а, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, |
| да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заин |
| што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у См |
| а новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоград |
| рема томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ниш |
| омишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да |
| ама било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и |
| ојести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не |
| болести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли |
| њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он ( |
| а своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде |
| арочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би |
| те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах п |
| нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у |
| ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе |
| о и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у |
| д, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија овак |
| ли изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би не |
| ема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толик |
| ече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Ту |
| га ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ов |
| змија није била откравила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кра |
| д се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово |
| ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубис |
| а рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" / |
| у.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је траж |
| арац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је |
| тпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — |
| с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам се |
| вљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би |
| орило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, ост |
| ничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме вид |
| гово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славил |
| пити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало |
| и.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без зна |
| а да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — А |
| ов од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авл |
| и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се кори |
| слио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало блед и болешљив з |
| е, али нико од њих није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настани |
| граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отво |
| и је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај |
| и.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започети разговор, пошло то глатко |
| сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему |
| p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p> <p>Милош одгово |
| моћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до п |
| ви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те про |
| еће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско вра |
| а“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} А |
| } Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, |
| оданик, не може повалити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапо |
| о пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким |
| е му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају крајева није ост |
| ћи из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану рум |
| у поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће |
| их питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</p> <p>Мудре |
| звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разгов |
| н на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош |
| мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе |
| а гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупља |
| писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нароч |
| отеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одма |
| му је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали та |
| прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</p> <p>1928.</p> </div> |
| док је на мени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе доша |
| ако ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, у |
| е, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два |
| <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући једа |
| дажде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав п |
| тну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалоз |
| окривачу.</p> <p>Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нан |
| Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му |
| ем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из |
| г да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ј |
| стављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину. |
| аче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а ц |
| , кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ке, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, |
| његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цук |
| ше, још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Ма |
| кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} |
| твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} |
| разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p> |
| минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се пр |
| их већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или н |
| итарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда |
| ај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он |
| брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгод |
| њев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово д |
| p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S |
| о, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и |
| ман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора израде то уда |
| ву песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година диз |
| су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још |
| ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, в |
| А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов по |
| ријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што |
| у одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Бог |
| превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће д |
| удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана прол |
| шкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n= |
| код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" |
| вечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, п |
| , која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесн |
| и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петроб |
| мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И Милош |
| ути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико р |
| дишњега ареста преселисја в Русију, где с возможноју почестију од правителства примљен; но неиз |
| га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и б |
| сио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и л |
| ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и |
| ничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој |
| n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора |
| и да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, |
| колу, наредио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили |
| ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде |
| е конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. |
| ше се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани |
| На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, д |
| вери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити најв |
| да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали п |
| ар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо |
| урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога д |
| а велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе ј |
| енађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан је с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих др |
| p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p>— Окован |
| тка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобравањем.{S} Одмах <pb n="173" /> је предузето гла |
| овлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао је и завара |
| и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да |
| ?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели |
| наје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и о |
| пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му ј |
| да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, т |
| стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је |
| , а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљада |
| м и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њ |
| p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражар |
| творене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око |
| рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Про |
| вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда да протурим |
| {S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није тре |
| удима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће он |
| ирне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два краја дугачкога ст |
| ђу Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади ку |
| .{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим |
| азар презајући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле |
| и, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p> |
| Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S |
| пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је из |
| дом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима нат |
| хано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим п |
| ониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће |
| сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Стра |
| ђорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у |
| p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они |
| исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они |
| госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде |
| ајбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и ве |
| ли у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумњама |
| stone unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио му д |
| ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити започет |
| огме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја |
| имо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев и |
| те!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео |
| вота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се ку |
| ) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало |
| јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукави |
| е увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала зго |
| у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанч |
| од Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да |
| лата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лет |
| и други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње годи |
| а, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што |
| била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили. |
| енички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јау |
| ђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађ |
| цима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.< |
| ом крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи глав |
| земље као и Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је |
| и нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глу |
| ем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Па |
| ну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S |
| о његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још |
| случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ни |
| врху и горостасни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље кр |
| /p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео |
| ! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало |
| т пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега тога |
| момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му у |
| им људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се поч |
| претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његов |
| напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата |
| балканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Б |
| и пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> |
| омака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов |
| убоким клањањем предусрете на вратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза сте |
| ељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кро |
| ен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави п |
| ра кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти |
| ежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да г |
| спуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који руку |
| евица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се з |
| е крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, |
| е засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх |
| вницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, ск |
| ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да |
| S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у разго |
| испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се пр |
| дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штет |
| Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико |
| на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички нож |
| инио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не |
| гић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете |
| ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређ |
| ично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је |
| покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милос |
| } Драгић Горуновић?...{S} А где је он и с киме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> |
| етећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло ми |
| брзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> т |
| по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торб |
| /p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све |
| ропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} |
| чили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пр |
| а, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би о |
| и, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то |
| е цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена л |
| нити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унут |
| .{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ак |
| и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски |
| уну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу р |
| .</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је заједно с Ми |
| иде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе зас |
| е никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} От |
| како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се т |
| ло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак нај |
| кује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико мило |
| у није било Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо донос |
| е Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и гол |
| оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био |
| им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћ |
| ли сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље з |
| </p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свим |
| ђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу и којима |
| е сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај |
| шав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притвор |
| ја.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда вод |
| о:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисови |
| па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју |
| у.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе север |
| > <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном |
| у се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђ |
| оје псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не биј |
| b n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и |
| премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у К |
| , да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих |
| не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помаже |
| але, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више |
| изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погле |
| > <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милоше |
| дине, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у |
| дешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти |
| ве људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S |
| ји су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а |
| у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевал |
| и у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о м |
| е Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађор |
| не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију, Карађорђе заустави |
| ка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку. |
| су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> |
| з каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пут |
| ако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све |
| чито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе |
| ао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао из руку а изго |
| домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога в |
| ази из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека г |
| нови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене кос |
| ани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела владавину Ма |
| ној клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да б |
| а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пал |
| окрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском х |
| >— Па право, господару! — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — |
| м и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По |
| е и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвод |
| ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, ч |
| пресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искреш |
| вног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће јед |
| ене нема избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, и |
| о да није никад ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако |
| ека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би јо |
| ао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ |
| то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван |
| и да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ |
| о.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да с |
| <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и препору |
| .</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође доб |
| </p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кне |
| е, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео би |
| но и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Ж |
| унт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за ст |
| своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу с |
| еде амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразн |
| Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у |
| жда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међ |
| осле је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролази |
| сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извез |
| бреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу ш |
| о жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко |
| ије нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, |
| је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> |
| оно Јаков на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђ |
| он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао |
| и ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегн |
| ово превезесмо?</p> <p>Панта је оклевао с одговором; после додаде врдајући:</p> <p>— Не знам, б |
| на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понављала ове драстичне речи:</p> <l> |
| слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратим |
| р рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али с |
| арађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, |
| ве и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле неп |
| вом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, |
| ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слут |
| пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где је први пут зачеђена го |
| за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљ |
| пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на |
| Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опроб |
| и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пре |
| > <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а сву |
| рије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у тр |
| особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обам |
| изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, гд |
| ко дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био после |
| адеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну д |
| > променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с гомилом оружаних момака |
| Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> |
| .{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни |
| толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Мара |
| да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у |
| а своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те ма |
| се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим реш |
| ћали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне |
| Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, |
| о да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију |
| о.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} |
| /p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Н |
| гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане |
| ола ноћи и овде је Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вуј |
| нио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та б |
| а.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, м |
| унам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор |
| ило све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се |
| скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Ал |
| ице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као д |
| бре људе никад не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, |
| е дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску ка |
| олан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој о |
| ијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио ј |
| ређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на срп |
| , о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћ |
| .</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару |
| и или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и прем |
| јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно |
| ахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето |
| а ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од у |
| везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали |
| ише, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде и |
| ужи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и |
| у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им |
| имбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с ку |
| м, још од 1811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нис |
| танка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди де |
| еваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и |
| кве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озеба |
| ељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљ |
| сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Кар |
| и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим |
| Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта |
| цу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљен |
| отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опш |
| жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учи |
| но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ |
| ка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, |
| рбију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и голем |
| вршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не мож |
| би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га |
| ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и пр |
| га је дошао Карађорђе, и његов разговор с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађ |
| ма.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица |
| > <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближи |
| жао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — |
| .{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај наро |
| да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар |
| узе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београ |
| је Милош још раније имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај спор |
| м душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с |
| е издржала 9 пуних година неравну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Др |
| крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца с |
| ић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, на |
| с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српс |
| иште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} |
| лни ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{ |
| де изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </ |
| е тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, ка |
| оде балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то |
| сподарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и |
| оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојиц |
| а.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашк |
| ара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично |
| > <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и |
| за Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име |
| је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало |
| о оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које |
| е служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да |
| упну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Врата ми одмах отвара |
| рчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу |
| шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} |
| д гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко |
| о моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу м |
| рађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да |
| људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Вели |
| Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, т |
| правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Т |
| :</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Не |
| <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно исто момче, к |
| им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и к |
| водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на с |
| едаше и њих двојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегн |
| аву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} |
| з реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразгове |
| у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао |
| ог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу со |
| еђали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци ко |
| Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Мило |
| тамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом вод |
| илиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а |
| сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад |
| е су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где |
| .</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Ц |
| је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и |
| њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је у |
| ивезан за коња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни |
| , и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> < |
| неко време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} |
| ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и |
| ругарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицом живим очима |
| ар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце пр |
| </p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, |
| Овако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови |
| ружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све ј |
| љај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне |
| ле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана. |
| дан стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци об |
| речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога |
| лонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су |
| овеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Нес |
| p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, |
| о.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за во |
| проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S |
| о се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките! |
| ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> |
| ни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо м |
| степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. мит |
| атим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући |
| ђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напре |
| Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, на |
| ку храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, п |
| устављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су н |
| до мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђев |
| укла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд наб |
| ол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину. |
| планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| {S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се пр |
| цом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S |
| возари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и чит |
| жите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите ме да ја одовуд по |
| народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста о |
| добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту тор |
| <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако б |
| лази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и гло |
| на; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошк |
| никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да з |
| , да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло р |
| Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћен |
| бано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непреста |
| ала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али |
| же сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је |
| атичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с притајенин дисањем нетремице пр |
| на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то |
| раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде |
| ection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљен |
| о али бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп |
| бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и н |
| и у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би мо |
| његови ратни помоћници, људи који деле са њим зло и добро, које одушевљавају једнаке мисли, је |
| јском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од |
| ђорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровд |
| м и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subS |
| ри маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некак |
| и захтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега |
| лио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види |
| е свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске |
| се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта |
| .{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу |
| не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевиц |
| у своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта |
| ећ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Си |
| ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који |
| а ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама с |
| овраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка |
| ш је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вр |
| еотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ по |
| е детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зел |
| ику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече ка |
| е <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо |
| дјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да н |
| ресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налете |
| ађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Ми |
| наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина пјева злослутну пјесму сво |
| ив Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и |
| ање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но игр |
| гу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломи |
| аска, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" /> напротив |
| погледа боље и виде где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасви |
| рђу.</p> <pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} |
| громни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће |
| жне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош с |
| рда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити |
| о боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само |
| избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица |
| у некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; који су |
| о ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је |
| ек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете дожив |
| мета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље |
| а кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за |
| ом убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — п |
| " /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово какв |
| не рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и |
| — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послу |
| Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с д |
| ани.{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци |
| с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p |
| онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а |
| једаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио на прозорски к |
| јући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио ј |
| њег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колиб |
| е дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Мар |
| ца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, д |
| оцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта |
| отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођ |
| ко ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година дизао, градио, прибирао камен |
| звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане с |
| он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако благо и дружевно и жалосно к |
| плакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет год |
| орби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места |
| ћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спа |
| >Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом св |
| овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима |
| <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђе |
| којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне искрености, а који га сад, прилич |
| е за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S |
| , Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мораве на Дрину.{S} Кад је ваљал |
| т шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешћ |
| но.</p> <p>— Ако је Карађорђе дошао амо са знањем и одобрењем рускога двора, онда му поручи нек |
| Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантак |
| > <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо |
| гнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно с |
| ао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Царигр |
| изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике у |
| усије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У мол |
| вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским вој |
| ше ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљуск |
| његове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и ба |
| /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа |
| } Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немир |
| ве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена |
| мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао м |
| ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и посла |
| х легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколи |
| су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде |
| ању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа сприј |
| , јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на м |
| и ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће |
| рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није м |
| , вадећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n= |
| њу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Ж |
| ађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жа |
| квога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све са |
| ја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а тво |
| ватра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе |
| мичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах |
| само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није про |
| а прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и |
| ко Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вр |
| риски роман из недавне прошлости</p> <p>Са предговором Душана С. Николајевића</p> <p>БЕОГРАД.</ |
| у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више гла |
| јахало је напред да просецају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи н |
| ма, па онда красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину |
| анска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, св |
| ује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда |
| ела, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су др |
| што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби |
| Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по првом резу, већ мало више, те је |
| жити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово из |
| рцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за |
| њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био гл |
| ве се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од |
| емо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, |
| полажу — да бог да му ова његова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>С |
| и стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S |
| ти сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> < |
| је игде било и најмање крзотине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се изр |
| њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Срб |
| е бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању од |
| е дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му је лежала преко крила, и извуче је до по |
| лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану рук |
| зголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Д |
| <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они |
| } Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин |
| Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш дан |
| ез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, |
| оштру као љута гуја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} |
| прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај збуњено гледао, он вешто изм |
| џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она |
| је народе балканске.</p> <p>Ђорђе прими сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га |
| Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по |
| ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit |
| ео на дар лепу, богато искићену дамаску сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече л |
| а пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" |
| е главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да б |
| ве двокатне дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та |
| ан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он јо |
| >И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно те |
| тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезг |
| помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и |
| што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се |
| адају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „бла |
| полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово нада |
| о је онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>М |
| поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у том |
| к бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у најве |
| ледао као нека авет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n=" |
| траховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познав |
| оговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да |
| ћки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прост |
| свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Уби |
| ако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све више |
| уго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред |
| д и дохвати пиштоље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи г |
| ва и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку г |
| } Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Пр |
| па и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну о |
| ао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у |
| ђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оста |
| чића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као жеравицо |
| аквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но |
| а ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог т |
| и с притајенин дисањем нетремице пратио сав овај крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није |
| дбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спр |
| кнез Милош и пође да отвори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у |
| или осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај о |
| мо ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} |
| у тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је |
| земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу грчкога н |
| земља.{S} Она је колико јуче била ратна савезница Русије.{S} Русија и данас води велика рачуна |
| ђашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких хетериста ра |
| д најкрупнијих питања, било је питање о савезу Грка с осталим балканским народима и државама.</ |
| трах, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Ста |
| и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час ви |
| пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар |
| езбрижну песму невиности, и имаће мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у н |
| трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја |
| да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доб |
| нда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство |
| га Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да |
| њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и |
| решине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се |
| вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народн |
| ати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је ипак веома повољан за Милоша.{S} Реше |
| p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се |
| ај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је |
| гледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним. |
| .{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молер |
| ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то из |
| аштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вр |
| ке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи влас |
| , а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Шта више, ка |
| ом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изл |
| осле чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је |
| врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт |
| , као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама његовим,</p> <p>— Ја не |
| ј мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пишто |
| творени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред |
| ="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и поно |
| Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш |
| сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве с |
| е убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо |
| ачка!{S} За ноћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, с |
| трану тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>. |
| но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о |
| скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја у |
| в мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица |
| века.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј |
| м војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, |
| ла и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла и отишла доле.{S} Мило |
| дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина вес |
| и.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ |
| ако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побрати |
| вати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још |
| ат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шк |
| које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика |
| ио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да |
| је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје |
| сти се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе |
| о добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да с |
| поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати |
| еко олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасм |
| де је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:< |
| ати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у ј |
| /p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од |
| се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас друг |
| ке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на коли |
| } Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, |
| на њу крадимичне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> < |
| ло мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{ |
| у.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути од |
| {S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке |
| горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење св |
| а је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби |
| најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио |
| </p> <p>Одавно је изашао из планине.{S} Сад иде равницом, иде засејаном пољаном, где се и с јед |
| на махове морао застајати да одахне.{S} Сад опет понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђау |
| вор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енергично:</p> <p>— Па кад |
| аву на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, к |
| иљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје п |
| д чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Ми |
| ушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врат |
| ћ јасно видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је д |
| ше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S |
| азивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за б |
| бљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зор |
| у?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем |
| чено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а |
| лике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би она |
| , господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, |
| ећ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, |
| пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, к |
| ли, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи- |
| е једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор |
| све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтеж |
| рце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би же |
| гову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова |
| х сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити н |
| .{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</ |
| сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их |
| порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са с |
| е одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа |
| поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> < |
| зова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n=" |
| неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је виде |
| ласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша |
| провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:< |
| ао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подр |
| и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави |
| ивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само |
| претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не |
| време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је |
| томе Куршиду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и |
| заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он |
| м овом земљом, па је наша дужност да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме |
| народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим с |
| егове простодушне искрености, а који га сад, прилично збуњен и изненађен, пресрете на кућњем пр |
| и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапућ |
| и се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво ст |
| } Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић га пресече:</p> <p>— Не, по |
| рђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да бира с |
| ина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово другом остављам и да гледам мирно, како ће ми д |
| су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде ви |
| е било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим не би ни бесан пас пошао — рече Павле.</p> < |
| Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова гла |
| вљених богова и божица јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица |
| махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све |
| вели:</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не ос |
| лија.</p> <p>Милош одговори, да нема за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је ј |
| питати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> < |
| >Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет |
| </p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те |
| рускога двора.</p> <p>— Не велим ни ја сад — рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S |
| ећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовн |
| ке светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — |
| уздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, |
| и мало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Ву |
| S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни љ |
| га пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си |
| енога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Њ |
| евет година био овде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, |
| нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли |
| ли и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали |
| али нам ово мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном |
| идије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душу и већ и |
| ћи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi> |
| главу на колцу набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то |
| Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p |
| ини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, ш |
| али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то н |
| а Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених |
| p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи. |
| љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биог |
| Зар...</p> <p>Но кнегиња Љубица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Кака |
| ад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згле |
| и:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> |
| Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да г |
| вом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чин |
| и његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и к |
| имо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих |
| ли и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео. |
| и се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> |
| је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је |
| а у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је |
| опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће је |
| куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним |
| аље, да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важ |
| -џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" / |
| уђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, |
| > <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си с |
| дине истакао као вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие |
| еле две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица н |
| за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет година |
| да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да п |
| .{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на њега ред, да он п |
| уна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд н |
| нији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими писма која ће о |
| у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и с |
| да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовник |
| н га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да са |
| {S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимир |
| е, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишин |
| о Милоша, лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени го |
| едите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод оч |
| за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је до |
| Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на |
| шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња б |
| аво и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попуст |
| ше, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да ре |
| ешен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> как |
| а, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој нен |
| а код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.< |
| уним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, |
| азнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћу |
| товали.</p> <p>Али ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки |
| па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му |
| Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму |
| а ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад д |
| орили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље |
| се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући |
| <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, |
| и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у |
| нио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{ |
| кну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином те |
| пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На тр |
| е слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{ |
| нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има и |
| ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима |
| „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, |
| убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, јес! |
| бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта ( |
| S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како су |
| о како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p |
| ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове |
| .</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било оста |
| није бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, ка |
| ш му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то не |
| егдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице |
| једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је св |
| <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма |
| мао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му р |
| иће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знал |
| S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти. |
| крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када |
| не старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавањ |
| о румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да уте |
| ушу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако |
| S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда из |
| уго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је стр |
| и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим |
| овати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном извршењу — ваљало је поз |
| Милош је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су бил |
| и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђ |
| е он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун |
| алосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш |
| нка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за |
| /hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њ |
| .{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћа |
| се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако по |
| су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље |
| {S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нам |
| вараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је |
| он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стек |
| рече Карађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p> |
| сте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Кр |
| и је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чор |
| е ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчи |
| ћи, а да без њинога знања и питања ради сад кад је њин гост.{S} Ба, није прилика!...{S} Него, к |
| rget="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се |
| — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који |
| е и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S |
| о би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било од неоцењене користи д |
| помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, |
| тишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку б |
| здржали и очували душу овоме народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да засед |
| носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p> |
| н тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!. |
| , као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међ |
| и они са мном друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, з |
| арашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе |
| више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева |
| ругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мења |
| и.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Вујиц |
| у Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шт |
| Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропева |
| ло.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадо |
| могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити чит |
| е какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, |
| , попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко за |
| инио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две го |
| волико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, да Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се скло |
| ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="233" / |
| отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да ја |
| вет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{ |
| итискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре |
| p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало |
| прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избе |
| ко сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се о |
| е?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а њего |
| арац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође д |
| арева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Мар |
| и бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} |
| есна рука.{S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино |
| о је онда био друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо м |
| од когагод од њих јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на св |
| ије ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе за |
| вала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има |
| ксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан |
| У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогод |
| ије и најоданије људе.{S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а с |
| но дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} |
| одужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ја га слобо |
| покорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хва |
| еде северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отв |
| ик се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезо |
| воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он ј |
| чајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније |
| доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то |
| није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе |
| е још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе невесело.</p |
| Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србиј |
| ад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати |
| а ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош с |
| што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега, а отишао је још пре 5-6 |
| задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не |
| о све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар |
| е, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напрот |
| био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавни |
| мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бива |
| у нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља |
| ма, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђ |
| рши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и |
| тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари |
| те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за ш |
| и опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А |
| брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> К |
| љи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико мо |
| оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која ј |
| змеђу осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била сов |
| ого виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</ |
| пет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но т |
| е је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је нево |
| ао да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отворити. |
| би и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је |
| ће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми |
| је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с |
| а с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не с |
| буђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично. |
| ија није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под прис |
| </p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, о |
| како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакш |
| да, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број грчких |
| је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намам |
| м, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, |
| а.{S} Него, Драгићу, да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти кол |
| смо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је нај |
| ок се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште за |
| и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали с |
| и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је |
| ли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не раз |
| а краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S |
| ојводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српс |
| ш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они |
| позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора ради |
| господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош |
| догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, |
| њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја бих сад био последња кукавица кад не бих одржао задану реч. |
| био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си |
| рага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{ |
| је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разговоран.</p> <p>— |
| ивље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пр |
| управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у ка |
| Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толи |
| ратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита |
| о, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља нису ништ |
| у кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само |
| з Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и так |
| ан ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате |
| е нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махо |
| шта познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се у |
| е досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотиз |
| е плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све |
| у добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви |
| у и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине с |
| садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради |
| оке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зелено |
| во у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховит |
| ивену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{ |
| евних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ преве |
| олине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172 |
| исма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти |
| владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пус |
| је главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и |
| ле из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љу |
| а кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и |
| рпска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли народн |
| тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потра |
| ио и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђевица одл |
| м узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао истерати, а некад је требало т |
| обале малоазиске, где од памтивека живи сада заробљено али бујно и јуначко племе грчко, које са |
| о се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може |
| е заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу кад т |
| ар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, |
| агом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада п |
| ја, а витку као кајиш, сабљу која је до сада одсекла бар <hi>50</hi> глава.{S} Загледао ју је р |
| књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки поглед |
| контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнин |
| лош.</p> <p>— Господару, као вазда и до сада.</p> <p>— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сад |
| >— Ваља ли ми духовниче, ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господ |
| положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што |
| војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и поч |
| величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p |
| ије утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Мило |
| да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везир |
| мировати, него питање је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може уч |
| као браћа, да раде и заповедају.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у |
| чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Гру |
| сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кри |
| не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутр |
| незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торба, |
| орбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка |
| ода, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, и |
| е и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.</p> <p>Анта је с нестрпљ |
| у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење |
| } То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му |
| од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја с |
| може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се |
| наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузам |
| p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места |
| ње.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трз |
| јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скач |
| Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе и |
| за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{ |
| и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању н |
| у, још из ране младости, полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p> |
| ев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и |
| ло већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и запов |
| мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n= |
| га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени.</p> < |
| о очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу |
| , али ја не могу да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као |
| стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио |
| ховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животињ |
| — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни сунчев |
| Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости не нађе! |
| тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српско |
| </p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв роди |
| у!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Как |
| ша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућни |
| овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да |
| ез једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви |
| у важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој |
| стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народни прваци ево решише да неће пристајати |
| урују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час јед |
| ападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драг |
| и велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му |
| ад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдском вези |
| шати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учин |
| их: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то |
| ћи све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је |
| ме је?</p> <p>— Ево га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколи |
| му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света |
| ам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски |
| еца главу, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним с |
| вољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да с |
| ше поверено да изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи |
| вари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, леж |
| есити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Би |
| еси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ниш |
| ког другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту п |
| неколико пута крочи доле горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан |
| на душу га макао, веле, баш он главом — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка |
| во га овде пред кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи дол |
| али.{S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не |
| ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit=" |
| ј никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Т |
| а да оставе Драгића, да га не везују, а сам дохвати сабљу, одскочи корак назад, изману и сабља |
| овара да пређашњи врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан |
| кати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао |
| не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изг |
| ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — дод |
| пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да |
| амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, |
| исто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се |
| ше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога доласка Ђорђе није |
| следње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би м |
| <pb n="181" /> мисао: како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једно |
| шљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не да |
| да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао |
| уги уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Р |
| лава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих |
| дати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја |
| ш раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указ |
| па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки |
| реших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје леп |
| ако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како наредите онако не |
| ак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаг |
| и ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где ј |
| о тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци |
| е чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одерали би га као јарца, жива би га на кол |
| на многа војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и св |
| ло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, п |
| који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога |
| ећ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све св |
| на лека, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља б |
| уна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у будућност |
| шкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Бож |
| мишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истин |
| то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се |
| ове и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару ре |
| у шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као |
| е, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Б |
| ном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — |
| гину један за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти |
| и хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p |
| сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мир |
| рађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречи |
| уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војво |
| ји?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам добио заповест од господара да га предам везиру у г |
| аве времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика српских, |
| ле царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово с |
| удна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Ср |
| и.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја сам овде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда ок |
| е, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су |
| ти.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две закл |
| ити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и |
| ну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну |
| ли, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, п |
| спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо бил |
| ица.</p> <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сва |
| моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да |
| ода, али ја је и не омаловажавам.{S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро |
| ему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Д |
| онаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дош |
| p> <p>Ја ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће д |
| ку Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турц |
| боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— |
| оново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да с |
| овори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из |
| ош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</ |
| о, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а ј |
| ам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Срп |
| су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; |
| док је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три уза |
| ним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум |
| о колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Ц |
| {S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивн |
| } Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак |
| вицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука зад |
| >— Куме Вујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, |
| то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете |
| у, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим зе |
| ека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво |
| <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се |
| ло — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што |
| је се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин |
| дару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p |
| орену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, |
| а у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} |
| у.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две н |
| т прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека стра |
| ље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{ |
| ђорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светин |
| <p>— Нема пешкеша, мој кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово ш |
| орављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, |
| долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују |
| , Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Ста |
| ао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово |
| Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки |
| {S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по ту |
| га, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем |
| у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање уб |
| је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни |
| удрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Бож |
| — Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одј |
| си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегињ |
| и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за једа |
| а рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи г |
| се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> |
| о се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, дале |
| ити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у т |
| а ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људ |
| ер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господ |
| жи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно |
| ређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по чи |
| он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да |
| а), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, |
| но моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Ј |
| за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: |
| ојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриск |
| } Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, |
| мном били, знате да је бунтовне кнезове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њи |
| ном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref |
| екивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету к |
| ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} |
| да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта мо |
| се човек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио |
| у његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра |
| уге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} |
| рђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, |
| .{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} |
| прст и вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} К |
| и — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вуј |
| савају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!.. |
| Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају П |
| у?{S} Она га није звала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па |
| p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањи |
| ади и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва св |
| о не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Ч |
| орио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мен |
| ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себ |
| лом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни |
| и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за ч |
| з Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом вез |
| оразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и |
| мке а повешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути к |
| о будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} |
| >— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — |
| p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док с |
| , онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — о |
| ио вест о Карађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ћ |
| Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито б |
| , после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кн |
| то у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емигран |
| Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и он деце!</p> <p>Наста |
| о — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и при |
| ћи се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p |
| рудничког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је |
| рађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone un |
| ом убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се |
| жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је |
| а недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још мало |
| јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обр |
| или су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од с |
| ез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Ка |
| се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђ |
| p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, |
| а томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кне |
| није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</ |
| вори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што тре |
| а нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенера |
| неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте |
| .{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљи |
| и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{ |
| ајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што |
| дна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве ј |
| који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војнич |
| ао да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Ле |
| у ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада твр |
| ам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српс |
| место?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак о |
| гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спушт |
| {S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто |
| идело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су св |
| куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих роб |
| ловима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим пријатељем по шт |
| ића однеше опет грдан новац.{S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају |
| вати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он не |
| е дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> |
| неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шт |
| д мене.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће б |
| и, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак |
| би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> |
| Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налаз |
| починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} О |
| у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{ |
| висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно р |
| уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачун |
| но крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не питај |
| {S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам!</p> <pb n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се |
| о имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од других |
| Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје мест |
| ар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то |
| огом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и нов |
| ере, две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, |
| земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP1 |
| едан, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био реш |
| дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је |
| умњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање њего |
| је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђ |
| S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време |
| лонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори |
| ава, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново ди |
| ку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p> |
| ство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако |
| м, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријате |
| гић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Т |
| о зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се |
| >— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један н |
| ом настави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам чита |
| види?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему по |
| му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србиј |
| је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахањ |
| је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради |
| клију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш |
| от трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наноси |
| чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тач |
| ручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није |
| га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, он ми је Николу и пре |
| .</p> <p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачу |
| их могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама сви |
| на оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђ |
| а то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не |
| и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с |
| удала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Маје |
| д Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет вр |
| ма за сад никога.{S} Карађорђе је дошао сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њ |
| ље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мери |
| } Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти з |
| > сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незна |
| , но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фаз |
| Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би румунском војском независ |
| ијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака |
| !{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S |
| исли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје |
| рце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње |
| ивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па ј |
| о да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио с |
| о и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у на |
| Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} |
| ст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као ов |
| на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање |
| ој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да |
| епо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, млад |
| их се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту |
| ата.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да |
| Карађорђе ископао!“ Да би показали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике ну |
| буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде |
| ебе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те |
| моје заслуге биће ми признате и колико сам сада виђен и прослављен, још десет пута више бићу к |
| нову једну прилику да посведочим колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но ш |
| агледо?...{S} Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири г |
| да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду.. |
| то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећ |
| ких тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не бих м |
| } Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ништа.{S} Зар није |
| ео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме изв |
| сположено.</p> <p>— Није, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече |
| таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њ |
| ад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало |
| платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милош |
| ему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио га да |
| ући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књиго |
| упштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за |
| огао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред |
| исама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе |
| сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и |
| и — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш |
| ад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушн |
| ило.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где |
| осподару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону |
| род!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој |
| ео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што ј |
| ли, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о мал |
| е и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек т |
| ога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, |
| чиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на вр |
| аш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не мог |
| — Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам |
| тељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начи |
| и у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да |
| оведа а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако |
| ам и дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледа |
| сно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, |
| } Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје |
| у, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам сам издељао.{S} А питаш ме откуда ово?{S} Али не пи |
| опати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где и |
| арска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је ве |
| манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем р |
| е, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад уве |
| штен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође |
| ади, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху |
| онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> |
| ање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било не |
| ј своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их |
| си скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него питање је, господару, за садашњицу и |
| аво, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и |
| ма.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај свој |
| нички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са су |
| се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, извући их и метнути одозго по покривачу |
| , а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као |
| ав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвав |
| —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од сра |
| неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као |
| е био дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Р |
| ати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су |
| ања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске о |
| де штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код м |
| о често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима. |
| а, она је много и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох |
| мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би бил |
| који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на ки |
| , повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни стра |
| е зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на |
| смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да с |
| ило лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни |
| <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он |
| ћи против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{ |
| ок су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загл |
| ала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</ |
| атнице (оружнице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромашти |
| ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крваво |
| мо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и по |
| о, Милош је оставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири |
| ахнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како |
| на војводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља миса |
| а Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p |
| бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге с |
| м попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетк |
| давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Руса н |
| едње наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, госп |
| а и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Мил |
| у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште |
| ји Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="16 |
| у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и |
| , све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути |
| аке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S |
| реви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате свој |
| био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, б |
| протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет по |
| како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Ср |
| ада због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију контролу и не да |
| рају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте |
| и, ама да видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија |
| ачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или д |
| тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је з |
| и да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да |
| су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви оста |
| нејачи, према њиним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пр |
| маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако б |
| ше тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— |
| ажење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу сл |
| тац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили |
| срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурн |
| дали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их Руси |
| ати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Драгићу, да видим м |
| зва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, |
| ад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста |
| се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко |
| један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њем |
| Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи руск |
| не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Кр |
| Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцн |
| p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекив |
| свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те п |
| де, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p |
| рвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци ве |
| века.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде о |
| како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоб |
| ткуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више |
| е ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од и |
| вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно |
| се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се |
| зда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прости, сам Бог саваот да ме |
| е не може друкчије, макар го препливај, само изнеси главу.{S} Истина, Милошеве потере и дању и |
| братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Д |
| ојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе госп |
| ац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.< |
| ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујиц |
| дан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p> |
| елу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, |
| спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло доп |
| ин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом |
| одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненад |
| не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни |
| езочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турс |
| ри пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последњ |
| ратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти... |
| у и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, |
| не вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турак |
| ихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ход |
| обегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех к |
| , носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували |
| прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поро |
| већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле |
| нају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, |
| рићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајд |
| !</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, боја |
| м ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски |
| обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; сме |
| о одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога доб |
| њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те |
| лушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни |
| примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Мил |
| — Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања |
| ош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији |
| ми саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо пот |
| у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду из |
| опај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У б |
| није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромни |
| оказаћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и |
| ? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који |
| нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познам |
| па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди |
| омилу дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од он |
| S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а |
| ој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута |
| , поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Ту |
| и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера |
| га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима веровао.{S} |
| ни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> |
| е, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, |
| сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтугл |
| ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно |
| штро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га |
| тали да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што с |
| p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А |
| ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милоше |
| инило од људи најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, |
| ветло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти |
| овора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{ |
| и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, он |
| творила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство.</p> <p>По врлетним планинама, к |
| } Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на ру |
| ака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула гра |
| скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone unit="sub |
| Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{ |
| спребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрс |
| бити ни једно и Вујица је имао да бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <m |
| ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек |
| стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>П |
| за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све д |
| чни капци полако опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страш |
| се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта с |
| овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђор |
| тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све |
| о пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазиће |
| — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кући |
| емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се |
| нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не |
| слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку в |
| .</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у њ |
| бринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да |
| , у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, |
| пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис л |
| целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, кад већ није било другог излаза |
| } Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не мо |
| а наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло |
| оме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто |
| лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> < |
| рисенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки родољуб, к |
| хвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се |
| >На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебел |
| положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њ |
| су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо |
| анас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била |
| лави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Ма |
| шена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни сл |
| дало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештена међу кл |
| турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам много живео, али не |
| да оћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она тв |
| е ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше |
| ега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чуди |
| јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све |
| његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, а |
| , а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јеца |
| „Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме можда |
| ити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђ |
| ва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се ч |
| авлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум ко |
| ети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега. |
| су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народ |
| ада ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног |
| рама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се б |
| оба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били |
| , он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Ву |
| одговора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но |
| н нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што тре |
| ку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milesto |
| арађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине |
| оји је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло је |
| те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, |
| е већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта |
| расположењу Карађорђевом помагало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до |
| једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и вел |
| , да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа господару!{S} Ја с |
| } Ја не мислим више о животу, а имао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово т |
| и доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништа.</p> <p>— Па ак |
| му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем на |
| оре очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом |
| хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата не |
| Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам ус |
| е двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго пи |
| ла голема моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне |
| ва и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си |
| ани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи |
| у око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога з |
| дних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као |
| пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Про |
| о колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} З |
| слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па не марим макар одмах онде очи с |
| наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где |
| ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпос |
| , ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p>Али мис |
| и с више поуздања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да |
| умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, |
| ком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеон |
| тем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и |
| усима веровао.{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна с |
| а.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног чов |
| као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде п |
| би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута |
| ет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, |
| Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га сти |
| не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је ов |
| аде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> < |
| и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном му |
| а не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p |
| који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабуч |
| о и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не боји |
| нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи пор |
| остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа ко |
| ледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као |
| а је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по к |
| еде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи ру |
| све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао |
| та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врат |
| и одмах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p |
| анствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно |
| — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком прек |
| еч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} А |
| су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> < |
| Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мо |
| народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су |
| у корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или д |
| во око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису |
| Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди к |
| но као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуш |
| ј гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у ц |
| олико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, срета |
| ет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва |
| је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из д |
| г вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и дан и ноћ |
| сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочи |
| и у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на |
| о овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир нам |
| } Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Цр |
| , да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ови |
| су тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, |
| махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта ж |
| ивим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко вре |
| конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је по |
| смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зр |
| рашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светл |
| пава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак |
| н прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, изб |
| вати бурмут.{S} Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чуј |
| куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша на |
| врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог злата.{S} Он не зна откуда му и ко му дад |
| лица Карађорђевих, и многе је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред |
| му плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То с |
| д би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, пре |
| едном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је миса |
| домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и |
| ерљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и казали одлучно, опе |
| S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље |
| уман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакш |
| о га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, ра |
| шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром др |
| ећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час |
| апији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна |
| угим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети |
| рпски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчиш |
| м случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би још под стражом би |
| да му покаже дивну околину, која је при самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстоја |
| у мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није био ни у как |
| ор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— |
| и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучива |
| итељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочин |
| мала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народ |
| унгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено |
| је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> |
| е ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што б |
| изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у ко |
| их, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпа |
| бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда одозго на мртве насута з |
| око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>С |
| лу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртни |
| ко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпос |
| на ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских |
| ажите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез |
| јте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — |
| равајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговора, Карађорђе чист |
| ила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних |
| Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила о |
| се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би ј |
| Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Ка |
| курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повраћати душ |
| робуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После |
| и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изустио последње речи, |
| много, много памти!{S} Она је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Бео |
| час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећ |
| сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма брисало |
| а је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мисли |
| , као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> |
| о је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе |
| , као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истинс |
| икога — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла |
| вацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а имао би само ј |
| вда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је ц |
| врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто сања.{S} Овда онда, он промрмља по какву неразговетну р |
| удан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова |
| е начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и ка |
| м тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Ру |
| ’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је св |
| е се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца стариј |
| х слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине |
| башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогат |
| о оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане |
| ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, па о |
| <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту с |
| пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчије је поступано с неверничким бунтовницима |
| запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се п |
| мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим другог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то би |
| стајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зим |
| , хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су |
| могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе одно |
| а очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ов |
| ће налазио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пе |
| поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђ |
| бринут, и ако му је решење кнезова било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Ц |
| о светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја |
| писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је М |
| им очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису |
| рбије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој про |
| же шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</ |
| илте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгл |
| огулише пола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па |
| четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена |
| е извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се |
| >„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, и бедите м |
| ите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p |
| имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот. |
| ејаше изашао по поруци Карађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише |
| јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер |
| Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по |
| твори врата пред високим гостом.</p> <p>Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва |
| кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би |
| мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети |
| деси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако |
| ом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Палан |
| а склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му |
| ="subSection" /> <p>Наскоро после овога састанка код Добрњца, Карађорђе је имао други ноћни сас |
| а и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, |
| да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете л |
| ли живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати Карађо |
| своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покренуто је први пут питање, које је доцније |
| о с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, раст |
| да нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p |
| по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је |
| /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе |
| депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако зван |
| рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милошу се ја |
| ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, н |
| а је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи |
| </p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а к |
| и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао ј |
| оне мрве, разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, |
| сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и поп |
| се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе по |
| >На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчиц |
| на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Нег |
| а јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај |
| удима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ ул |
| лица, равнодушна и без и једнога знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застад |
| и, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јада |
| је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.< |
| тво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред Милошевим вратима. |
| ла су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу |
| ога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак за |
| еди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску ст |
| milestone unit="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, ал |
| штају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су |
| арађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто пр |
| ије дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски |
| стише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их |
| е свега она ради веома брзо, и за један сахат може одрубити преко 100 глава; а друго, она вам т |
| и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у дв |
| н!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{ |
| га спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Кр |
| и.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шт |
| иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су |
| ополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што с |
| шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч |
| > како, не од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и |
| никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S |
| од годишта до годишта, но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем с |
| Марко гњевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише |
| па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а |
| е га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђ |
| јтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако |
| тића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије К |
| аља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало наопако!“ Ч |
| на шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дознао за ову ватру што су је |
| да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња так |
| , он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нит |
| бачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека |
| и испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешт |
| Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд му |
| у по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле |
| b n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош ниј |
| окрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још |
| ије ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији, да ако |
| чери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, сп |
| инем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народ |
| уних 40 дана доцније 13. јула на летњег св. Аранђела.</note> <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је |
| РО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кцаревенаолибе |
| 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао. |
| ару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником |
| остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, св |
| ло како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обр |
| зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} А |
| нио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом |
| м!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са с |
| е кукавац жив остао.{S} Бејаше му опала сва коса, био је мало и наглув, а и језиком је запињао. |
| ом ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овд |
| у балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опш |
| } Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним |
| јњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да н |
| пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само |
| на виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред |
| а.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десета |
| чка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то |
| цем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незна |
| оређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 |
| самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином |
| орђе но да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинам |
| вни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у ве |
| а после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} |
| је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан |
| анског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био |
| онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велик |
| рђе је, као ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у |
| право легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријат |
| у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдско |
| сабљу, са жељом да Ђорђе њом једном за свагда пресече ланце проклета робовања које притискује |
| еку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> |
| таким околностима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са |
| .{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена з |
| и кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим |
| их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Из |
| да замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрс |
| док је он жив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је др |
| м ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царе |
| и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од с |
| нио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н |
| е управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља |
| о трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} |
| "94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често су му |
| родом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали |
| лас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и |
| те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који |
| о било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S |
| год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочитог командира, који је л |
| е у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} О |
| томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова реч, као оштар дворезни нож, забада се пра |
| ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су у |
| море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши Вујици!{S} Овако му пи |
| шавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изазивала је код обе стране |
| > <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и ид |
| је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи пламен, што се одма |
| ве друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наум |
| и, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очаја |
| ла стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p |
| да и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јав |
| од Грка, који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и |
| ој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </text> |
| тровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о он |
| ђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; ал |
| актичан.{S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске стареш |
| бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по |
| или се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су са |
| аштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, на |
| их рекао набусит.{S} Но зато је опет из сваке његове речи вирила величанствена јуначка збиља, к |
| шаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n |
| грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом |
| о ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погибе да му је да заповеда и господари.{S} |
| дама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је неср |
| >— Остави ме, брате, није ми до ракије, сваки ми гутљај ево овде застаје — рече он показујући п |
| не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Т |
| у, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тај |
| лице било је веома осетљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо |
| мора да пази.{S} Али људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он |
| авиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мал |
| су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити |
| } Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је т |
| а, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно |
| а, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да с |
| стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко |
| гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> |
| и морају брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат с |
| љни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом сас |
| ви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се |
| га незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, |
| ађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Б |
| рава имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се од |
| ио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећа |
| и не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви может |
| да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко нек |
| а су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S |
| ободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканско |
| ошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је да |
| и они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај му |
| аше пао на Мораву, а Куршид на Дрину, и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дош |
| притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена |
| есени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу догл |
| су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним покло |
| ништа није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да сл |
| опет држе овде као каква роба, прате ми сваки корак и не дају ми никуд маћи. <pb n="221" /> Дал |
| сети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице |
| еденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осве |
| ш и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало |
| и тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по за |
| умњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом примам на се |
| донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед на |
| ш, баш на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп |
| ађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колиб |
| ви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Њ |
| и сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухва |
| бица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, п |
| .</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, |
| д.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је |
| Милоша, и био је вазда готов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одва |
| Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису |
| је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Т |
| фли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљана пећ прошарана |
| свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то |
| ни би од народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу |
| зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји на |
| каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p |
| крштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно |
| к, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње |
| певач за навек растајао.{S} А на крају свакога одељка, песма је, као с неком иронијом, понавља |
| xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим |
| и гостију.{S} Више од 40 пари јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред минде |
| изали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најза |
| Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад |
| шке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако |
| ако има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не на |
| ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се пре |
| пет... опет!... — Око њега (Милоша) има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може нај |
| путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.< |
| не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и ш |
| ном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и |
| реко клада и пањева и вукао га је преко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али њ |
| журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који |
| води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тог |
| чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином жи |
| урцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлу |
| , сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих ст |
| укли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је в |
| ања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава |
| о је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у |
| више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — ре |
| шан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се |
| ији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, о |
| да што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и |
| на да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар |
| о што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли |
| ирила величанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне с |
| лост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и |
| пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све т |
| чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове по |
| је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве |
| опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски догађај са кога је она важна и |
| ко што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духо |
| нда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да |
| p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо |
| другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, |
| га је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да наре |
| личици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упи |
| p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи |
| у собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсећала да л |
| } Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!. |
| ђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кн |
| d> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати љу |
| , у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" |
| ле, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отиш |
| >Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А |
| само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њем |
| , а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.</p> <p>Пред пол |
| јицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову з |
| ма мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с два |
| нез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и махмудија, и као млеко бео |
| ш видети!...{S} Па је плакала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} |
| о реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек |
| Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога |
| е сад јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво оку |
| вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар др |
| пком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као |
| } Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; |
| аумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Ме |
| ке и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите |
| па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој н |
| } Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како би |
| тица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ ум |
| и ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и |
| } А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре оп |
| заточеника.{S} Нису му дали никуд маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да |
| скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смр |
| овања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, |
| ште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће |
| срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе |
| евито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{ |
| </p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, најо, све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Мил |
| ављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> |
| пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју |
| ђутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радниц |
| иромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свак |
| док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може за |
| ли јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="2 |
| страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убо |
| све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговар |
| ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим |
| } А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n=" |
| меном, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми м |
| вет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на св |
| што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} |
| народнога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих д |
| са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у сла |
| , камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се |
| опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже п |
| месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније |
| решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, им |
| , они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као |
| бине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек |
| су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све |
| револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Ц |
| попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозо |
| ах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била по |
| под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове дв |
| ао крај глога, за који је био везан.{S} Све је било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би из |
| <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега |
| застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне но |
| у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене |
| к је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањал |
| ио преластио и ову земљу и ови народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех год |
| Карађорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти |
| а да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од |
| еба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и ск |
| да их замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао |
| и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, располажите као у својој рођ |
| ознаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="1 |
| , које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар |
| све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору |
| четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што |
| намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово др |
| за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само прип |
| где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гле |
| да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страхов |
| живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и под |
| дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она мила места, за ко |
| се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог све |
| но од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је п |
| , онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су ста |
| рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> |
| почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, |
| зати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пред Богом и пр |
| ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора |
| огом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ј |
| — Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p>Прошло је доб |
| ичним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремил |
| лони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мало говорио.{S} Понајвише је пуштао да други |
| нитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, |
| илош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је |
| а да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не пи |
| ом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову н |
| мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја |
| се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је |
| оме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар |
| и неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад б |
| измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се пој |
| редовечна глава и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретањ |
| ду.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушају |
| е ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи! |
| и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> < |
| побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те |
| ха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p> |
| колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситн |
| е имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на |
| илошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те |
| ци радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се м |
| ане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе |
| вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царе |
| на против, бивао је махом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} См |
| ито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отр |
| еома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борб |
| ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он је запиткивао даље — јасно се видело |
| они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека к |
| е унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кн |
| незом Аксентијем, о господару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и п |
| ећке, једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као |
| не за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју |
| је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А ш |
| правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опш |
| едам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пут |
| ко наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се |
| Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде голотрб и с празном пушком, так |
| ели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И |
| нога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову зам |
| илоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности. |
| аметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за шт |
| лаве и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговорим |
| оти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградс |
| господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загл |
| кав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где |
| бзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а з |
| ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак |
| и, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуд |
| ска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку сл |
| ршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни било.{S} Но ја морам |
| д је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та ка |
| отизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун не |
| и дух народни — продужавао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратнич |
| о га онда веже и бојем га нагна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Ч |
| елом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне. |
| наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхт |
| "162" /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцим |
| трашне промене, да је све прошло, да је све пропало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом ј |
| који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретнике опањкао |
| е.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи |
| ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Т |
| да је све прошло?{S} Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Преко |
| какво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то |
| ећ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонит |
| се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дуби |
| гом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p |
| му зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере преко Врља, коли |
| ожем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезн |
| же ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> |
| нати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити |
| } Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу |
| ан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву о |
| о хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И т |
| боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће б |
| показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чул |
| <pb n="47" /> овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би на |
| д! — викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> |
| че нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо |
| мрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за по |
| ="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волел |
| га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим |
| и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе |
| ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви |
| едан хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.< |
| ите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, госпо |
| ромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи |
| а.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, |
| не паде.</p> <pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, н |
| утице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом ж |
| ло главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.< |
| је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говор |
| .{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више омекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврди |
| је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош овако праскао, а |
| једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“. |
| инцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јунач |
| ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климн |
| мирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се так |
| а рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, |
| лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих горњих ог |
| а је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На о |
| сподара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— М |
| баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А |
| гула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушки |
| е рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свим |
| у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомич |
| говарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволик |
| по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица по |
| урчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и |
| ти да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане |
| је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гле |
| икаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један с |
| а се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Бил |
| ако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је би |
| га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђе |
| ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не од |
| стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на д |
| Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја сп |
| то их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч изаз |
| а; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабар |
| наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем. |
| >— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се су |
| а предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу тре |
| рене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ако би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даљ |
| е сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је нешто |
| секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђ |
| нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази |
| писму пријатеља“, јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том пис |
| ти, пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна |
| оћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбурк |
| } Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} До |
| а стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се при |
| , по високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи д |
| Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути. |
| кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војс |
| а су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рек |
| ајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту |
| ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је т |
| ="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњења пазар је |
| е исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га најв |
| изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов п |
| они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме народу, ми сад неваља |
| и и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да с |
| ца ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово |
| ирити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно к |
| и су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, |
| ља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p |
| ом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори с |
| ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Кар |
| и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} П |
| шао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био раста |
| Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, вели |
| је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да н |
| никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуц |
| .</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући |
| <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гун |
| же напред и зорно је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и |
| и олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и кл |
| .</p> <p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка т |
| вар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емиг |
| једине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке кол |
| и за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— |
| ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом но |
| рижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин |
| ој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да |
| рим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је |
| ва одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и на |
| ене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — п |
| лош је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља в |
| а тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овд |
| уге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек |
| 33_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба |
| лобођења и громовитим гласом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу |
| то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао |
| нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не |
| суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи |
| је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p |
| у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, |
| ла све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Ју |
| сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уво |
| ађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилик |
| азвалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравиш |
| блиској и далекој околини, обигравајући све друмове и раскрснице и заустављајући свака путничка |
| ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана.{S} Тако у |
| сам, не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, с |
| сла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лу |
| ноћи, која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урне |
| м те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један чове |
| врта је година од онога земана.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба |
| ним борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овде ми |
| затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само д |
| речкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам |
| у.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далек |
| ји имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе д |
| у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама он <pb |
| ривите Милоша за одсечене главе, кад он све ради по везировој заповести — рече човек хватајући |
| та!{S} Питао сам га, поручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вел |
| И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све |
| у, па би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега с |
| ад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гл |
| лиже и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је г |
| о сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, с |
| о Карађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџакл |
| е гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшн |
| ито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се нешто пред |
| ша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само нешт |
| ног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати |
| нтије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У остал |
| реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја о |
| , то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} |
| горега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах |
| е свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био је на измак |
| докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шу |
| вап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја |
| а своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па |
| ији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у |
| као гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се да |
| скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он о |
| ачило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способно |
| грну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе |
| да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако с |
| ужила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао паж |
| арић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почас |
| е био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија н |
| шна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Кара |
| 4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи ра |
| и с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас пон |
| или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од |
| ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад ј |
| о да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из |
| о.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Мило |
| су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет о |
| ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађо |
| е брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, |
| и, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти д |
| је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилн |
| болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су т |
| а, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађор |
| атио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набил |
| омовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то ве |
| отово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за чети |
| браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа ње |
| ли нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабе |
| иметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручу |
| ико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто ви |
| Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај |
| ев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n=" |
| брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазил |
| {S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха. |
| чили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже |
| се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се |
| , онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић |
| ахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити |
| је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба |
| аљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави на |
| родним пословима, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли |
| сумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу т |
| у расуле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, ра |
| а одсечно, али по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>П |
| но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си р |
| е одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по др |
| редао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије пре |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао |
| о овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш дла |
| једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збо |
| мирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазна |
| црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не |
| ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдан |
| рове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз гл |
| твар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били к |
| У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш |
| небо и земљу, јер докле она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се з |
| Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнич |
| ни махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи |
| ом разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама ј |
| ки један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народ |
| им актихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак |
| ешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> |
| усти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је има |
| нигде и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?. |
| ропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде с |
| , јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гл |
| е дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друг |
| е права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за један сахат може одруби |
| мала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, |
| и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> |
| лавом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — б |
| пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и прв |
| авио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, ш |
| зреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit= |
| ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сет |
| и, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закоп |
| грли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од с |
| ретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по ње |
| , они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се в |
| арка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одма |
| од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела |
| већ је прнуо и весело летуши даље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="14 |
| глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратит |
| д, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубо |
| шта сам без друштва и народа.{S} Бог је свемогућан, па, Боже прости, без људи, народа, ни бог н |
| збацано и нагомилано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрач |
| .{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балк |
| овори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благи |
| S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва надања наша.{S} Усам |
| отеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас изда |
| те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ |
| .</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жа |
| /p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике он |
| ти сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан |
| Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамом жуде да виде, ка |
| е све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У |
| а је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Дра |
| ко обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магло |
| зар задана реч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну стара |
| ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са св |
| полако расла и сазревала велика мисао о свесрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати р |
| сећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p> |
| ју.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то ј |
| ко у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фал |
| езиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањ |
| </p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.< |
| рајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се за |
| чна живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом вел |
| шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи |
| у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи н |
| штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало п |
| ије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо |
| ме с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим |
| сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе и |
| жем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми |
| убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће се младост |
| аршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомил |
| ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам |
| травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> |
| оге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га поз |
| ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава |
| ан једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих |
| ја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен |
| деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сирот |
| ећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина |
| а.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то д |
| д света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ј |
| ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни пустио да оду живи везиру.{S} П |
| </p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>М |
| ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на |
| ких, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканс |
| род прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је неш |
| , разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му засе |
| доше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота |
| 38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што |
| или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" |
| обележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових ре |
| {S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају н |
| а Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, н |
| , упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, пога |
| ad>IV</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше |
| олугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово |
| аке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> |
| а.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђ |
| извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} |
| и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени народ да једном |
| га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се о |
| мен, а једнога дана дођоше људи из бела света, <pb n="207" /> привикаше пусти, пусти, остави... |
| ћу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез српски |
| ахтевају да Карађорђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега то |
| ријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не |
| Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрст |
| а 1817. год. Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са С |
| Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по крововима и димњац |
| о пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као |
| о дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, па закључ |
| {S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да буде |
| прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} С |
| > <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђ |
| ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природ |
| положај друкчији.{S} Док је Грчка преко света од Русије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> упра |
| врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених богова и божиц |
| ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово доне |
| >Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" / |
| ткује језик само, а памет је отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зо |
| >— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је пр |
| бију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно |
| S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је з |
| воја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да з |
| два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спров |
| ад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се н |
| копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах зати |
| нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије. |
| аса ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупљ |
| дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног ха |
| истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне гл |
| ају пут, кроз сабијене редове радознале светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и та |
| е.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p |
| ешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, ни |
| и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко |
| шање без поговора; његова реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом ро |
| Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је л |
| лаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени прв |
| ш на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а не |
| а, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можд |
| изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео |
| !{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је о |
| дана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нов |
| зговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Карађорђе је овде. — рече Милош.</p> |
| има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} А |
| кне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош с |
| Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли везире, да народ нема откуд; платио би, али нема |
| без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије мисли, воља је његова, може је м |
| ар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с ха |
| ља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, к |
| ојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамн |
| не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> <p>Марашлија је прилично познавао Мил |
| свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо цени |
| срећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкр |
| равим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на ст |
| и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помиш |
| пски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити ск |
| оји црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, п |
| S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и сл |
| и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђ |
| ашлијин.</p> <p>— Воља је и заповест је светлога падишаха — да је вазда победоносан — да у њего |
| клони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, кој |
| , ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш |
| ратима и с питањем: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као див |
| н у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова дво |
| ругу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила густи мрак у оџакли |
| ава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној двор |
| би расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош у |
| ично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, |
| није затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан |
| одабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе |
| е духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> <p>Кнежеви |
| уке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, као и рођени отац — али и ро |
| рас...{S} Мени је поверено ово велико и свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам ког |
| могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња је још г |
| пустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле ненасити |
| S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Кара |
| !</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и не |
| о што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неки |
| је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и у |
| нас зове бојаги на договор, да би пред светом изгледало као да и нас остале кнезове по штогод |
| м видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним |
| бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, |
| ка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступа |
| па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђин |
| м расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке оче |
| га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, |
| ити...{S} За обојицу нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{ |
| истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земља и кнеже |
| најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па |
| понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора кази |
| тства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивн |
| људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њ |
| и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамеш |
| ико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за ко |
| ђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата.{S} Из куће испаде ом |
| Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београ |
| иђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је |
| и, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела не |
| им, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш |
| Карађорђе још има пријатеља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће ја |
| ди као да беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како |
| ри цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна |
| и тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за та |
| бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело, његова одличја, нешто новца и |
| Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала |
| у овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да пр |
| такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пировања, зачињена људском крвљу.{S} Он је |
| лед на губилиште, заповедник ове крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p> |
| зеленом лугу и оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос |
| и својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме з |
| научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; |
| е Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и |
| худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од ње |
| во и господство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што |
| добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесе |
| > <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Ан |
| {S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања ка |
| в буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно сел |
| ио вратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има |
| изгледа и мрка закрвављена погледа.{S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први погл |
| е гомилу и отворише пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која ј |
| прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у |
| ет поздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал гу |
| бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у |
| ње у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свем |
| ам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије |
| во Марашлија је био голем раскошник.{S} Сви огромни приходи београдског пашалука нису стизали д |
| купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њ |
| љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најбл |
| ђени да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом |
| такнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе били су готови да |
| за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се н |
| ради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у |
| сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Мило |
| је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што ј |
| говоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p |
| n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа д |
| т отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни в |
| Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници к |
| изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно д |
| ој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на ст |
| јкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се |
| о се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> |
| ише је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је |
| стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко де |
| а то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви нагињ |
| а круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад мо |
| док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи К |
| ујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком т |
| /p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су једа |
| , сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не в |
| који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још |
| ао узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба т |
| би дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах |
| чинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, |
| о с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке |
| и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, |
| сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме госпо |
| чком, влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интере |
| да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће |
| /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско гос |
| и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде |
| n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо с |
| мак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурв |
| отив тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, |
| и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише зазирао.</p> <p>Још је ос |
| доносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук |
| ицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у |
| нају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интер |
| купили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, |
| То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био пове |
| ђу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мрт |
| — Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — при |
| ема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира и д |
| >Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишл |
| ити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори његови опет би морали остати без успеха, кад |
| <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стаја |
| кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз |
| мемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је нев |
| ио бих да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> < |
| ма свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Н |
| као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> |
| се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формално |
| уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини ште |
| ли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе |
| а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Ми |
| се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и друг |
| њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, н |
| граду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неу |
| еби!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осиг |
| овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба |
| Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне |
| у какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отр |
| .{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилази |
| /p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Мил |
| три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивн |
| ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који |
| чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и |
| секла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Т |
| и по десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, сто |
| огао направити овакав закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих |
| рили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешт |
| слоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n= |
| пша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо |
| не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да |
| како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их ба |
| , ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, н |
| лош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава |
| у бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша |
| , бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу кв |
| авито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послу |
| нице), и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у |
| илом, где је било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојег |
| бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{ |
| ољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес |
| е команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки војни ди |
| обођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <milestone |
| лава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметниј |
| емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у ж |
| стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обичн |
| м, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им |
| ике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{ |
| а широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набуја |
| ion" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено д |
| виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчи |
| народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се б |
| а кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Кур |
| на, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српс |
| ше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагор |
| Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртел |
| и, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај |
| едном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све б |
| нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је |
| и, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако |
| жна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима с |
| и празну жељу!</p> <pb n="239" /> <p>Од свију присутних једино је Крага био одушевљен да се бор |
| ма по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ништа и ништа!{S} Ми овде бројимо на |
| борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су |
| јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с в |
| молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на ко |
| чепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толи |
| и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових разлога, Милош је морао желети да Карађорђа |
| знавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по највише је било Грка.{S} П |
| рђе истакне као војсковођа и заповедник свију балканских народа, као њин политички поглавица и |
| преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под својо |
| а он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратн |
| а и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угар |
| У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био |
| угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корач |
| , у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од |
| ађорђе бејаше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња в |
| одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срди |
| пити његову вечно подерану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био |
| обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} |
| е не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро |
| еним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а |
| етињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зелени |
| и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив |
| јвећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која ј |
| да је већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што б |
| де добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се |
| најем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ово је наш ч |
| тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и да |
| заповеди одмах да га свечано приме, са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </di |
| се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не види она |
| и за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места гд |
| та.</p> <p>— Ама ја, болан ја!{S} Он је свима нама био господар; он је близу десет година запов |
| едну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде и |
| је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљес |
| Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n= |
| ко морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега ст |
| рпским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара ужи |
| добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразум |
| ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило |
| е учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови про |
| шине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је би |
| диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема м |
| ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била од |
| је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што смо ве |
| и пропланак, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук |
| адовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је |
| рбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> < |
| је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међ |
| уго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају |
| животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, која је претила да |
| о брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се |
| ез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, пор |
| тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, та |
| уде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да |
| тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као пер |
| разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је би |
| е.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, |
| својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем б |
| даље кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили в |
| нило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имала највећи значај и |
| :</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађор |
| глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним... |
| своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом дол |
| дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша о |
| мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје св |
| S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— |
| драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разгово |
| ренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди |
| ринском блаженству, посматра на грудима свога божанског младенца, и осмех сатане — преласника, |
| че из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добро |
| част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа оч |
| му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{ |
| и и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још ниј |
| — Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> |
| ом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} О |
| њан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кро |
| ћки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друштва одговарао је само жалосним одмахивањем гл |
| се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима ј |
| уђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спа |
| } Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по |
| , обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из |
| која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, наста |
| ави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном н |
| > <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се |
| чку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Доб |
| ен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Ву |
| мених путника.</p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се |
| .</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан ка |
| о с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из |
| ђорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају ру |
| он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, а |
| </p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите мене на миру.{S} Кажите и поруч |
| да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге о |
| — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра |
| адне ноћу, па је желео да Вујица бар до свога повратка не зна његово право преноћиште.{S} Овај |
| витом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а јо |
| ло не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам с |
| дио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнат |
| — сам Милош!{S} После је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио ш |
| о верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се мог |
| аш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем, на крају |
| орђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са зна |
| не.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир с |
| } Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} П |
| Бранковића, који је род <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та с |
| и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</ |
| пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од пе |
| ки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић |
| крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положа |
| најгаднију животињу, која само дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљив |
| долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако |
| тави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник му одговори да никакав новац није |
| ретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања жи |
| тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка |
| .{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди |
| н тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања |
| лушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о г |
| оди и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с |
| а не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, а |
| вете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и |
| — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем св |
| да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролаз |
| , он гласа за најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол др |
| само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На п |
| аву на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани че |
| нких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> < |
| S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабра |
| Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратим |
| ди.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од |
| и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најла |
| вица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних па |
| узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о после |
| у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у |
| </p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасн |
| евој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} |
| је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на |
| љубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати |
| ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који ј |
| на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и |
| роду још једино добро које има — живот свој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији би |
| и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господа |
| мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипа |
| д чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има |
| еститих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — рече Карађорђевица. |
| а, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић |
| /p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је био и онај |
| во од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</ |
| жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе |
| у његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, о |
| ош најпосле реши, да позове два најбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што |
| орадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцина |
| е и обради напуштена и запарложена поља своја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се |
| , по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Мало посл |
| јводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се |
| и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с г |
| чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и обради напуштена и запарложена поља |
| танак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута б |
| т корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и к |
| е равницом као оно ластавица кад рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, |
| оши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S |
| е и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изнен |
| је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир б |
| понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S |
| евреји, прилепили као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширин |
| слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да |
| то шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p |
| оју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек сред |
| о употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху |
| к, где је Драгић био поградио свињце за своје свиње, а мало ниже био му је и кованлук, као што |
| вања од Карађорђа начинити нов извор за своје приходе.</p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Т |
| {S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази |
| .{S} И ако је већ падала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара по |
| чак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим |
| снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у |
| убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почн |
| рво писмо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да |
| није намеран да кида с њим и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} С |
| е и поручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S |
| тових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку неверство, изда |
| необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао |
| и.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у |
| и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су |
| нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе са |
| викну он потресеним гласом.— Он је све своје прокоцкао!{S} Он нема куд више овамо!...</p> <p>П |
| то онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише |
| ећ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </ |
| у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно |
| , а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је би |
| , онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје савете; онда сви они имају своја преча домаћа пос |
| што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености.</p> <p>Истина, отац Мелентије његов ј |
| xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе |
| на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И кнез је своје обећање одржао.{S} Један од бунтовних кнезова већ |
| <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и |
| још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном с |
| — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онак |
| ебе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицат |
| ст пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа |
| и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом |
| од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не зна |
| ој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мис |
| где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мене и М |
| одине на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад у |
| и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> |
| ости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му |
| {S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова из |
| дим главурдама плаћају несретне злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја р |
| авила крваву лекцију из последње побуне своје.{S} Далеко одвојена од православне Русије, на чиј |
| два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном п |
| и је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, |
| лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их она развеје; он клече у блато и б |
| ашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, |
| ки народи сами, на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних др |
| говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S} |
| че крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава праменове косе своје даје бури да их |
| оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, |
| скопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразгове |
| p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два тр |
| обичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао мало више пар |
| ли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађански |
| до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник никад се ни |
| бира само између Карађорђеве пропасти и своје рођене.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ме |
| Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било и одело, а |
| и већ по неколико пута говорили а сваки своје погледе изнео, Карађорђе је могао направити овака |
| су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и |
| прве војводе и велики кнезови сачували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{ |
| своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интер |
| нти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, влашки и м |
| море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догонит |
| хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњач |
| ина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не познаје бољега |
| не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истин |
| су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје и своје крваво ратничко руво, замен |
| ричао је неке догађаје из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Пал |
| овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим |
| авујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, как |
| вистан.</p> <p>Карађорђевица разрогачи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бог |
| у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели |
| умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежи |
| стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као о |
| ић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и сво |
| о се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви ве |
| ењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки п |
| тцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добр |
| рао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, д |
| људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире |
| ко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особито је до са |
| е неком Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан П |
| учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на про |
| дна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено |
| и синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-А |
| и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретал |
| ратству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их |
| ад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, п |
| ре прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мирна |
| ш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војс |
| важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покр |
| ошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето пи |
| недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати з |
| ад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је та |
| кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да у |
| детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да |
| а</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драг |
| лош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међ |
| > <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само |
| миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а л |
| паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Д |
| са јунаштва, са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у сух |
| и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невиности, и имаће мир |
| о се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо п |
| , не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!.. |
| ве будале подболи и навукли их, да сада својим лудим главурдама плаћају несретне злочине своје; |
| пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао |
| ве што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је ко |
| е рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тр |
| штем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из |
| ку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несрет |
| >Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би м |
| кога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закљ |
| гарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неуз |
| ђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, |
| старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSect |
| е био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратн |
| бегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева породица бил |
| ти Милоша да најпосле изађе отворено са својим жељама.{S} А да би му везир оставио потпуно слоб |
| ђете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угле |
| ни расвануло, а он изађе до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају |
| ове главе или је имао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш ј |
| главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крв |
| не.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко |
| зи историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, да је Вујица убио К |
| илош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами савет |
| може више назад.{S} Њега Марашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бог |
| залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи прела |
| жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> |
| лкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како |
| ко падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску зем |
| лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хла |
| моћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи пута и начина да се опет повр |
| јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну |
| амо му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чи |
| преотме Милошу господство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се |
| квених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хри |
| е у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стева |
| гран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n |
| е шта је недавно Милош починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру ре |
| као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубрава |
| рат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом го |
| ручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо |
| лићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда |
| вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повал |
| ="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, |
| о је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу дочекам, па бих онога |
| аље кроз свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео |
| добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно од |
| чему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге по |
| осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, |
| дсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни н |
| јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да оставе Драгића, да га не везују, а |
| , нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У П |
| дужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима с |
| е и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за трен |
| а, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души сво |
| великом гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право |
| стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слуша |
| и за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске сл |
| ерног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био упр |
| чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатеља, он |
| , а једно од његове деце, мушкарчић, од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу |
| а у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је |
| ће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната |
| претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајд |
| ра имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико др |
| ђе, коме Драгић бејаше навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше д |
| равањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео |
| крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак |
| и надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његово |
| оведали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p |
| ерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена |
| че Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој антерији, коју је одозго носила као вис |
| ксандар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше |
| 3" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше с |
| са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су |
| ћени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и |
| ви новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну песму невин |
| Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — би |
| даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га п |
| дан човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и никога другога неће ни за што да послуш |
| о штогод припитује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше св |
| а рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа |
| корност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ приграби по коју нов |
| по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с при |
| е у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прику |
| нак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то бил |
| м упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, |
| чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, или ме амо послао мој деда из гроба, да с |
| иш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад ка |
| осподару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа в |
| за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не |
| убоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој |
| се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се |
| а на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се т |
| о!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше |
| /p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На |
| ошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би |
| е сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и |
| е ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе пут |
| о би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла |
| у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његов |
| "277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић м |
| подар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, да |
| што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене та |
| сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, |
| ном и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| оље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно |
| них послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су запов |
| ом сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> |
| а и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да м |
| Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <div type= |
| ње.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упр |
| одство, које је овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео го |
| кнеже, већ ваља сам запети и подупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази с |
| то?{S} Зар овако да завршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одсту |
| ј само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p> |
| а да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— |
| а кука за поробљеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада |
| клео живим богом да му је писмо предао својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својо |
| је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био заре |
| лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар би ми душа била мирна |
| носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији |
| авао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xm |
| нике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушни |
| члука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив |
| било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима шт |
| екивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Са |
| ћа, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све једно.</p> <p |
| >Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана груж |
| страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за јуначку главу вождову.</ |
| грљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поз |
| ње.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна т |
| вала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, шт |
| ослушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет |
| а, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћ |
| ошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће припита и друге н |
| раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Р |
| не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније п |
| "23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!. |
| ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа |
| трашан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао |
| овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га |
| би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Ка |
| из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</ |
| ву, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеје и об |
| ђорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима Милошевим било је |
| бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај |
| </p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено: |
| ити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе п |
| {S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан уд |
| — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но |
| носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по одел |
| и показивали готовост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, |
| ћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете ле |
| милијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовим |
| ма, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да |
| посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је д |
| ишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> < |
| еба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа |
| ш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго нешто, кад је |
| ак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Напротив, све је уг |
| тари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прек |
| га овај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не |
| била врло подесна прилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одр |
| p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, з |
| до уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не м |
| утим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али на овом састанку покрену |
| а он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није с |
| не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручи |
| околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме |
| боље и лакше.{S} Али Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не |
| дина са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све |
| ни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, |
| је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.< |
| биља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе хода |
| евуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут м |
| и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није сп |
| >С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато |
| од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{ |
| он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и прекл |
| илост, за коју сам ја вазда готов главу своју положити.{S} И ако је велики падишах икада имао в |
| ша.</p> <p>Никола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је |
| b n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је |
| апљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Беог |
| бацањем кривице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио как |
| ебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цеп |
| и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу у |
| вања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком и пљескањем, овде су глас |
| ила једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је т |
| мунарета јејина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надм |
| а њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од самога почетка, како су с |
| њу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам нау |
| како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, |
| ароде слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на |
| су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни један није више имао воље да поново гази у о |
| а ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се |
| буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак |
| ко, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађорђе је био овранио, а тако |
| он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобође |
| {S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но |
| огло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone uni |
| исара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је одмах знао да мора бити ш |
| ни траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p> |
| ки везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађо |
| вај свет, богаташа, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не ок |
| а, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S |
| </p> <p>Да би прикрио прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази |
| вој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље |
| огу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безис |
| ле он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се в |
| ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допу |
| је бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају ње |
| е је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих река |
| решник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава зло |
| иће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешк |
| слима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је и |
| ружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и то |
| цинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душ |
| а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим ме |
| хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су |
| нку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах пос |
| изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе |
| и једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није прошао, ни јед |
| е је знао куда му ваља проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути |
| оћи.{S} Ако залутам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако |
| ао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо л |
| емимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чоло |
| у.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, |
| умарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у ц |
| е изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> |
| сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на |
| што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо |
| ругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучеш |
| .{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су бил |
| ма избора, нема изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја |
| .{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Мо |
| ти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу, који ће у сво |
| S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хо |
| ја опет пропевати само док они једанпут сврше с оним актихристом Наполеоном, па после, од свега |
| уди које је кнез Милош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде |
| х — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако чес |
| ревезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржал |
| зило.</p> <p>Важан државни посао био је свршен и присутни представници власти почеше се разилаз |
| о Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпун |
| иште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београ |
| ску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасе |
| илоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био ве |
| орба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одс |
| е ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод |
| ад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се |
| } У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по вољи, зашт |
| рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракиј |
| 173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Ка |
| час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах к |
| х све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с уса |
| потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, моћни геније који је из п |
| дано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило о |
| ико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је с одобрава |
| етири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и мно |
| дно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет |
| а сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од са |
| укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вртео главом.</p> <p>— О |
| хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Д |
| о те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излага |
| Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> |
| а зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То ј |
| ор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињ |
| Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султ |
| е те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не |
| и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекл |
| послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су пр |
| како требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни сам.{S} Молио сам га и поручивао му д |
| S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје |
| опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су |
| је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>.</p> </d |
| д тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{ |
| поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта л |
| учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат с |
| ожда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Про |
| а, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет |
| лост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је б |
| м главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сир |
| да батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био |
| не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} |
| где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотле п |
| ти најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић |
| лоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за гос |
| он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} |
| ље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако |
| ан амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), |
| , и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</ |
| ико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао гово |
| души.</p> <p>— Врата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за ова |
| о ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу амо да пратиш на |
| ност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига и одговорност и пр |
| е главне замисли, која је сад обузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Н |
| <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се |
| Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} |
| ке и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратници пре |
| ..</p> <p>И зашто сам ја морао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео леп |
| рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p |
| нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на њег |
| ч изрећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору М |
| екакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је тра |
| ?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, она |
| <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После т |
| у страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане |
| стали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угл |
| игде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенс |
| м гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева |
| био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио ује |
| пред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали |
| прави повод овоме своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих ср |
| дио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Ј |
| пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подил |
| есу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је т |
| е биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред к |
| е на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „поп |
| кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „ |
| ом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно т |
| ли у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домо |
| и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојниц |
| није бродио или на којој <pb n="18" /> се није заустављао да напоји добра коња свога; спомињао |
| ори да Милош не ради добро.</p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним г |
| дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милош |
| </p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако уз |
| у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једи |
| нин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима ј |
| пет пусти своје јасно звиждање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога су |
| на замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <p |
| погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме св |
| нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав кру |
| вом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се |
| к мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теб |
| ргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> |
| је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде у |
| еселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, да све остави, да никад више не ви |
| или ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гуд |
| ији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији |
| ад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, т |
| аварство на Балкану.{S} Нека бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очи |
| тао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ов |
| ној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква |
| премљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе истакне као војсковођа и заповедник свију |
| тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог та |
| прстом на њега — Милоша — а ко зна, да се когод од њих не одважи и на освету, да убиство убист |
| ина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} |
| ако ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не |
| оложењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на о |
| наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растан |
| склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А не |
| ет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко |
| год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султ |
| сом поздравити све балканске народе, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар |
| > и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне ку |
| вао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>С |
| ома повољан за Милоша.{S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, |
| следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали и |
| а, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно ј |
| дата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то пре |
| пута жена га је подсећала да легне, да се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Те |
| табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и св |
| ремрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али |
| до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потер |
| бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да с |
| ш онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукам |
| о огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и |
| они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био наш крај сад, д |
| првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> |
| а.{S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше |
| амо људи мекши, мирнији и погоднији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Г |
| но, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су р |
| бром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разго |
| својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво ра |
| бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хе |
| да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долаз |
| вога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икакв |
| учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јав |
| кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно изврш |
| питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује. |
| ему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога је кривица, а да не беде |
| узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, |
| до на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се |
| како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ |
| зиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне пр |
| уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити |
| а.</p> <p>Ђорђе је отворено говорио, да се он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувиш |
| нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „добар вечер“ |
| на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на мал |
| >По његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русиј |
| <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим ут |
| ије много правдао.{S} Рекао је само, да се послови морају брзо отаљавати и да он не може сваки |
| 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнич |
| наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда б |
| буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не |
| о. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и |
| ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати д |
| је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и |
| тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога |
| ајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војс |
| како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да поклонише коме макар излизан гр |
| S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом повећем м |
| глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="2 |
| тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} |
| ет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи |
| } Дошао је земан, ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Т |
| кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Тур |
| јбољег друга, и најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добро |
| с навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре нег |
| оруку Карађорђу, да је све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Ву |
| ова лупа необично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У |
| Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, |
| ери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} Ко да води надзор д |
| а, господару — рече Вујица.</p> <p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити |
| ване понуде Милош одговори:</p> <p>— Да се има, богдице, откуд, народ би радо дао, светли везир |
| ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — рече Вујица.</p> < |
| а да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговор |
| ва погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и др |
| рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коњ |
| спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност |
| ути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја н |
| росипљу разна обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што ниј |
| елу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдат |
| — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" /> <p>И доиста баба Јана од |
| ости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити сам |
| ла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљив |
| благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врат |
| ја преча домаћа посла, и сваки гледа да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксент |
| ојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе прибојавао да га когод не нападне ноћу, па |
| ђени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, а |
| онити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити! |
| учене официре, и донети много оружја да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу ов |
| зничавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спре |
| — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ств |
| код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош пог |
| е то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распити |
| лим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова |
| и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију |
| их, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је |
| 75" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Паланке, како би један д |
| ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручј |
| о удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} А |
| и другима, само да је некога начина да се оде.</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за |
| јим благим оком и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био |
| Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговар |
| раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав с |
| } Која вајда Ђорђу од мога допуштања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од М |
| е стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за вл |
| ују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и |
| у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што |
| n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез М |
| ују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно |
| ојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одсеченом врату избију н |
| у, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Мило |
| нема места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позв |
| шта, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг — говорио |
| еман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у н |
| где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да м |
| ну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше |
| га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милош |
| оји су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био нач |
| он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује |
| има друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас с |
| вице на Балкану.{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не мо |
| арађорђевом доласку, да је и сам рад да се с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послат |
| е били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које |
| прегли и загазили; док је било наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и зб |
| је глас дрхтао.{S} Духовник познаде да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} |
| у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњос |
| > <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но о |
| за бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли в |
| ми онда дигли главе па од Руса нигде да се одвојимо.</p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко узд |
| отац Мелентије навика на њега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се |
| е то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном послу.</p |
| о нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми с |
| е на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <pb n="265" /> <p>Видећи да сви на |
| повише и појаче помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у |
| с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса |
| ешто очекује.</p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у нар |
| дања.</p> <p>— Море, мени само да је да се здраво и на миру дочепам Рудника, и да видим само 50 |
| аврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска. |
| ко исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и о |
| Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спа |
| е сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, ако!...</p> <p>Карађорђе |
| хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Мил |
| вече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type="c |
| ојим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у поч |
| јале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седе |
| а бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљивао, већ ето вас па како |
| а Вујицу и довести га амо, а за даље да се не бринеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Гос |
| таџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш оно, ради |
| ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружајући Карађорђу пљоску са ста |
| да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо неке и неке |
| о да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један |
| } Да је Милош паметан, па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} Н |
| морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који г |
| онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе крије од њега.</p> <p>„Да није дошао да о моме |
| су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, с |
| ње.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ва |
| оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао Добрњца, |
| опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и зно |
| ено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од онаква разговора, како сте |
| тиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева породица у то |
| а је неразумљива за људе, несвикнуте да се баве изразима, који бележе појам невезан за какву ма |
| о, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Св |
| </p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} О |
| а се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{S} А где |
| </p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кн |
| себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разг |
| и око Марка, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна |
| астаде са својим доглавницима и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а |
| {S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да |
| се погости с пријатељима, а богме, и да се поверљиво разговоре о многим народним пословима.{S} |
| г, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез |
| азак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се р |
| дом, на њега падне крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> ч |
| у, да је Милош погинуо да заповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био |
| кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар преду |
| ије било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на оба |
| е тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и пресече га.</p> <p>— Ник |
| ку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</ |
| па одите да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као |
| олико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</ |
| срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопход |
| одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам н |
| би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих саста |
| {S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те ша |
| о је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шу |
| е, ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p |
| љан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не прљају руке његовом крвљу.</p> </ |
| одару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез полако — |
| и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наи |
| и путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, која је буктала на огњи |
| е хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевим |
| ра заспати, макар пред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па би |
| а тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч изрећи, Милош позва духовника који их |
| да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли |
| супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— |
| да прође ни једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе |
| ер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе |
| ли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се |
| ије, пошто му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, |
| та давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда дигли главе па од Рус |
| а мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац га пресече:</p> <p>— А ја, бо |
| е још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога народа, и од пређашњих |
| чи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих |
| е, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} К |
| ек држати с њима, већ би нас пустили да се према приликама помажемо, како нам је где боље и лак |
| але такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор |
| е руке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, к |
| разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с |
| народу, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готово |
| промукло рикну, као рањен лав, појми да се дигне и дочепа десном руком за балчак сабље, која му |
| допадало.{S} Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати |
| треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему на верност и послушност, а он њима да ће |
| да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанке ја незнам |
| пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те н |
| а, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће т |
| а и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз |
| зревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо |
| не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те |
| 8" /> Милош нема куд и мора пристати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађо |
| ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} |
| а плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ |
| и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Нај |
| ти на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла пов |
| по, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта д |
| ођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да |
| ђорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго тр |
| еђао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Спод |
| инио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље. |
| обедама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испад |
| овешће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као зали |
| м ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме г |
| постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добро |
| после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шт |
| "203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на |
| да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде састали да се грдимо.</p> <p>Добрњац г |
| , ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник, а иначе је благе |
| ве крваве свечаности даде знак руком да се посао отпочне.</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике |
| и док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обиј |
| износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је |
| нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока паж |
| сутних једино је Крага био одушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта |
| ђорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо |
| гледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на свој |
| ели, не може бити никакве вајде, мањ да се добро изгрдите.{S} А ја мислим да се ми нисмо овде с |
| pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договоре о многим народним пословима па, између оста |
| издају непријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и |
| p> <p>Анта је с нестрпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он |
| охрабри, али поп за дуго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} В |
| ђа још више забрину.{S} Он је опажао да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиж |
| маћин, но гост никако није пристајао да се почиње претњом.{S} Претњу после <pb n="64" /> ваља и |
| каване, прво застаде код врата, као да се нешто омишља, и после сави на више и нестаде га у мр |
| ама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У груди |
| да у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни |
| е нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која ј |
| </p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку с |
| е онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у ш |
| је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— |
| е!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у поднож |
| лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим |
| ва, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот који се већ отима д |
| едао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је |
| им на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад |
| спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрач |
| Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страш |
| жубори какав неуморни поток, или као да се кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљо |
| ве пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак мож |
| е заповести његове, а сад баш он као да се нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га ж |
| че.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње |
| ру? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад рече:</p> <p>— Да га дозовем сам! |
| о врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се овде нешто плете...</p> <p>Карађорђе махну руком, ка |
| ао до Дунава према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски |
| ним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спре |
| меру свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="25 |
| да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним пословима.{S} Ш |
| ије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко свако |
| да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га бол |
| ље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим |
| примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у др |
| ако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара с неким од њих.</p> <milestone uni |
| као само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да |
| за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сад |
| ља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поре |
| талога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћен |
| увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнодушан према Карађорђевом повратку |
| ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Киши |
| ш поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врат |
| во“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали п |
| ата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласонош |
| честити везир ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прат |
| а је он јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражит |
| сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош |
| и, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља ч |
| е да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га наместим на овакој страховитој в |
| г и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џел |
| десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p |
| ко су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — викну домаћин |
| грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога |
| .{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам кудгод подаљ |
| вио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</p> <p>И ако је В |
| сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види |
| и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отп |
| га задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} |
| хивањем главе.</p> <p>— Ако је дошло да се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам свој |
| род би радо дао, светли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; |
| ину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало по |
| је, да му све сад изгледа лако, само да се још једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакант |
| опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и власти...{S} Али |
| у.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо т |
| S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго бил |
| он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S |
| боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си |
| се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згреши |
| крајева није остало ништа друго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађ |
| Ђорђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ о |
| послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Па |
| ко хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озб |
| па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није |
| стина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, из мрака, мо |
| а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, |
| га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмуд |
| има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи н |
| ми макар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не может |
| рн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Д |
| на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједат |
| ада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му |
| да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалу |
| ању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? |
| н с Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узб |
| ше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога ц |
| ст крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним п |
| да му пише и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва че |
| божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички |
| треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђа |
| рвом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, је |
| } Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој |
| се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку |
| би ми мило да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и |
| сам.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргн |
| <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодр |
| и, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је онда о |
| и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из |
| им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Онда је најбоље до |
| сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на об |
| и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгладнео, испошћен дуготрајном мрш |
| д. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској |
| њега повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краг |
| ивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би |
| Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му ла |
| моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је |
| слони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Перо — рече он не дижући главе, како се беше нас |
| ј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си нау |
| и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени |
| а како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p |
| сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш |
| Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, госпо |
| реда и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апе |
| нова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, о |
| говор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио неве |
| ова реч, као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И на |
| ни и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите само какво ми је писмо писао.</p> <p>— |
| есто још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Напол |
| ејаше добро изустио последње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{ |
| земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</ |
| грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако |
| емљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко |
| ке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга |
| но те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, |
| м?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала це |
| а лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пр |
| таде пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао цр |
| онда или бежи или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одви |
| ру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније прим |
| гледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из |
| огу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он |
| о о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао г |
| и онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, с |
| ротив њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине |
| ућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српс |
| ађорђа је нестало и нико није знао куда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао |
| сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га пресече: — јамач |
| ома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на |
| ност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино добро које има |
| тицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, |
| та могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканско је тропољ |
| ој турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и те |
| помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све |
| но поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас к |
| 69" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са |
| ога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средств |
| наки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански народ не може створити ништа трај |
| е Павле испрекидано, и као да је сам за се говорио.</p> <p>Милош га погледа мрко.{S} Вујицу и П |
| ког Милана Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио |
| , да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино |
| е борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за |
| су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама |
| вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе мест |
| била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајест |
| аш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше п |
| била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из м |
| заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да |
| их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} |
| викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином |
| господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p> |
| то ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што теч |
| Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p |
| то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S |
| о зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чола |
| га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да п |
| урске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздан |
| боте, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја по |
| акантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Срб |
| е; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће д |
| обургу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица |
| а више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била и |
| рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад |
| пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и |
| ео је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта в |
| иљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предај |
| ло но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штого |
| {S} Изгледало је, као да се глава, која се дотле само на кончићу држала и која је била укљештен |
| и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узет |
| е то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, |
| е око извршења своје заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} |
| едаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зеленом лугу и оде далеко, далеко |
| ен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила |
| , знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да |
| анко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="6 |
| стим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> |
| н вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанл |
| гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослу |
| дну непокорну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево са |
| де госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Ов |
| ироде, коју је задахнуло пролеће и која се ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњ |
| а.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, д |
| е у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно.</p> <p |
| у из најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио д |
| онда да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека го |
| иште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Ка |
| а поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире |
| о најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако кошкање између Милоша и |
| истао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те |
| е три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек пра |
| идети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, Карађор |
| шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула с |
| из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Ал |
| аку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац |
| чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како ко |
| како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, |
| p>Но близина каква повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај |
| пећ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били |
| над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У нај |
| е пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су ту |
| > <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би ра |
| уна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и опитима, где се од речи пр |
| поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци |
| вом пријатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На |
| куће рано и око разних болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по с |
| , као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да каква невидовна рука на махове про |
| тњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је у |
| } Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док с |
| која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош |
| аљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n=" |
| , а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала |
| запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву |
| ла у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непо |
| та мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на |
| готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бе |
| љу, одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгл |
| > <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати |
| и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p> |
| мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању |
| цом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска уб |
| иса зној, који га беше пробио, прокашља се и рече:</p> <p>— На аманет ми је казано, па на амане |
| то загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас му је био јасан, једар, али |
| <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S |
| отомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато |
| зи полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршав |
| ним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.</p> <p>Велика земљан |
| х и далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога |
| љи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим послов |
| ва и брижљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала |
| е што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да |
| Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— Где је онај?</p> <p |
| <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор.</p> <p>Вујица — јер је он |
| Ријеке, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда |
| p>Анта је лично волео Карађорђа и веома се обрадује његовом доласку, али кад му Вујица каза как |
| ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 |
| <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и све занеми.</ |
| могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну |
| — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у п |
| ато, и одговорност пред Богом примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећ |
| а тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрен |
| то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђе од моје |
| убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем момак Карађорђев?{S} П |
| се Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је нар |
| ез успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за |
| и ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пред Богом при |
| а јаничара опасивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се је |
| S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као о |
| овој; али је васељена глуха и нема, она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен саз |
| озвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано и око разних болесника б |
| плеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети ми |
| , она је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као |
| вда онда и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимал |
| идели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и понова налети на њега с новим сумња |
| вом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећ |
| ска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је |
| .{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, |
| раку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отиш |
| је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге |
| за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml: |
| и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом ис |
| мена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити |
| земља и кнежева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски ј |
| они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време п |
| само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађорђе тако |
| у Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош и |
| с одмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређива |
| де полако и на прстима изађе напоље, па се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђо |
| ска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као д |
| полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не с |
| /p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица задовољни с постигнутим резу |
| астопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком |
| подар Милоша и прате му сваки корак, па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо |
| о колибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} |
| S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, |
| у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом |
| сле поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разилазити.</p> <p>Око п |
| вде имао нешто — рече Петар збуњено, па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Њ |
| на трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се к |
| а подигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није би |
| Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса п |
| лоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — рече он.{S} Још |
| едњим редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромно |
| гна да каже све како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијан |
| ао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из |
| роман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада м |
| : „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручу |
| ас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С |
| ђе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је још био на ногама.{S} Сав у гр |
| ило је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на далеком истоку.</p> <m |
| икад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих |
| се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> <p>— Добро, не брини. |
| ази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти |
| аста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} Он никог не у |
| улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је о |
| е и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако н |
| и колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице |
| Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађ |
| 63" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуц |
| } Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав да има још нешто мало да нареди чељад |
| репи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој |
| } Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би |
| .{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе среће да |
| самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се |
| ебао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега скло |
| јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господару!{S |
| ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево п |
| н после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар До |
| n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се у |
| гао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога |
| савати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа прија |
| у.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито су с |
| а чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јављ |
| акво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло разабрати.</p> <p>Од градске к |
| очетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим нашим странама, у на |
| рна дома свога, распојас и босоног баца се на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман |
| о!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико с |
| .</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом |
| е на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати с |
| </p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> |
| ој глави.</p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово по |
| ла и мени и овоме народу.</p> <p>Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што х |
| ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећа |
| зне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред т |
| е кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После дод |
| ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дићи руке, |
| те га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидај |
| сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а затим п |
| то никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећ |
| не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Растав се с Антом, Милош је одмах био позвао Николу, наредио м |
| >На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n=" |
| еме подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престаја |
| ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај |
| ту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p |
| воуми, као да се бори и ломи.{S} Најзад се реши и проговори.</p> <p>— Можда није ред да о овим |
| рђе, о Ђорђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фе |
| м до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу. |
| о плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, к |
| рски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте в |
| ад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, |
| ти, да ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p |
| и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло з |
| о, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, д |
| иду, онда је Милош био добар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници |
| јим годинама око 1825 — па на даље, кад се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, |
| почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште не |
| а њега обори и да против њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој дола |
| разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и ово |
| д ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, т |
| > <p>Могло је бити сахат по поноћи, кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака на |
| ubSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Његова верна же |
| ејаше ми некако зазорно, као велим, кад се он крије и неће да се каже, није ред ни ја да га иза |
| још он не бејаше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, |
| то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> < |
| трах га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се |
| куда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друштва баш нарочито крило, пошто |
| ош не бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђе |
| т.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало поправљати, а њему је било |
| :</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда сврши |
| е да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, полазећи с руским мајором Орловим за Русију |
| ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овак |
| адем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рук |
| е отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и н |
| где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опаз |
| рава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо |
| вршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да |
| ле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора радити, онда с њима ваља довршити запо |
| обрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки г |
| се дају завести вештим обећањима, а кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорно |
| , да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цин |
| казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде п |
| буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не ис |
| га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила по која реч, она се опет тиц |
| , и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није о |
| ="97" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе |
| трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим п |
| где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник |
| а бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се последњи пут видео с њим.{S} Јер и ако је дошао с го |
| и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се ис |
| а утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Т |
| егову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се т |
| еким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S |
| оље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба д |
| соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му јавити ништа |
| их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прог |
| ао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, д |
| ubSection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев долазак |
| лину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека ни |
| а ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе |
| омешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда |
| ко било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сиј |
| а да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вождом својим, онда јамачно целе но |
| еном врату избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb |
| било лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да спо |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{ |
| зив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</ |
| ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала и повратила, кад се освестила толик |
| н је одговарао одобравајући.</p> <p>Кад се и последњи гости разиђоше, Карађорђе је неко време о |
| види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корач |
| Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} П |
| се враћао с богатом пљачком.</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и |
| бима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p |
| рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз у |
| о издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народ |
| збиљније намере, и добри духовник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се н |
| есму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Ш |
| равама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем вечерњем зраку и од њина весела |
| који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргут |
| Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао свикавати да гута многе горке прек |
| и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби |
| угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, |
| браним од ваших писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љут |
| изације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак |
| ало по мало онај први лед међу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица |
| тарешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од |
| о сам, по одласку Вујичином.{S} Али сад се Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаш |
| ет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А пре |
| стајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове и |
| градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два ред |
| то утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на |
| и у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убој |
| дрхти за свој злехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од |
| а о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо |
| ачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на две ватре и нико не зна ш |
| тали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени ве |
| сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сја |
| <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини в |
| тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече па |
| о застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} К |
| ри године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији.{S} А што је н |
| аш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се исп |
| пусти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна раз |
| ања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакн |
| високим дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две с |
| се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађор |
| е она год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштањ |
| ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</ |
| мљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају мале |
| крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>И |
| се Милошу озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је |
| ошао, нити би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају о |
| Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђ |
| једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров |
| не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад м |
| 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бе |
| својим првим покушајима и опитима, где се од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да |
| тле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још и |
| и у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доручкују.{S} Одатле крену Морави да се пре |
| кругла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови с |
| /p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гран |
| ске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада подиже красан парк калемегдански, тада је било |
| говом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега |
| и да напушта своје ново боравиште, где се настанио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква |
| о већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез |
| је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар за |
| де равницом, иде засејаном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукуруз |
| брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пе |
| ти породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док с |
| биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара је била удат |
| <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Об |
| недеља кнез Ипсиланти давао вечеру, где се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Ту |
| колико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске |
| И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Пс |
| S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко д |
| ним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, |
| и се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разлик |
| мет више барутане, баш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водиц |
| > <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, г |
| че да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути це |
| своје нарочито измишљено име.{S} Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад |
| дби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Ср |
| , мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> |
| </p> <p>Назвав „добар вечер“, Карађорђе се заустави пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта т |
| у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</ |
| азећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле |
| p>Док је Добрњац ово говорио, Карађорђе се мрштио и на махове нестрпљиво махао руком а два пута |
| ни.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, |
| лошево оћутао, неверујући му, Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, |
| о, али пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{ |
| ђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућно |
| е — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" |
| ше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на |
| о се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и п |
| клиње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет |
| нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва |
| и нас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте |
| рио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се двоумио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</ |
| а ако жели и на конак.</p> <p>Карађорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на ве |
| че Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно |
| шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај п |
| шао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и |
| цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку |
| ијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнаних путника.</p> <p>— О |
| ну Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући |
| сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брд |
| о је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац уср |
| к да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се неш |
| ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести ве |
| акаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Ј |
| вио, бар би ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш ис |
| во крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не море бит’, да ни |
| си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго |
| о је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дан |
| помоћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена н |
| и назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и |
| е, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, али, судећи п |
| ве — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо, Петар већ виде да мора зажмурети. |
| рзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени |
| кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у |
| риле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу |
| шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>О |
| то девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва |
| њим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у |
| ићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две |
| аустави пред опалом вратницом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пр |
| обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p |
| х, и видела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како |
| тов да изврши свако дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је |
| друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа благ брдски повијарац, који је тад |
| је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало |
| ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — да бог да му ова његова рођена сабљ |
| ца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима. |
| Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се |
| и безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела |
| зазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било д |
| n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмо |
| озго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче и |
| понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у ле |
| <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко |
| и је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>А |
| тину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као у |
| и истакнута на бедем београдски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p |
| гова рођена сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га |
| екрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад више је неће мет |
| о из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не мо |
| обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, кој |
| во дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна од |
| наш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да |
| ="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори |
| дуковао је заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син |
| ли и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико |
| нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, |
| кључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> |
| се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуг |
| љеном или исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви |
| оказа Науму руком ка Паланци.{S} Одатле се лепо видела сва она околина, где се зачео први српск |
| и, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спре |
| и не да ми ока отворити.{S} Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас траж |
| ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође же |
| вијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече |
| је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ л |
| а бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још п |
| крај њих је био још и један пети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По |
| мој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Од |
| сред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у висок |
| е доживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити |
| рну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу |
| ма заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, пред |
| менима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, намаче р |
| д је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорен |
| губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже с |
| гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи њег |
| добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Пав |
| ако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на др |
| </p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>С |
| а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а |
| е и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се уп |
| можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, |
| arget="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора с |
| д и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, |
| ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} О |
| и његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их бе |
| то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Им |
| ола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по |
| која се под само небо извила!“ — брине се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне ви |
| буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да |
| абуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома ружно.{S} Познаде |
| " /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво м |
| , на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пе |
| е капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му |
| /p> <p>Пред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} Посл |
| и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу |
| ости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишин |
| српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби |
| односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, за |
| очинио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад с |
| ори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n=" |
| зе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје |
| гије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} |
| поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови с |
| зговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Ну |
| чепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он |
| од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њ |
| Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква |
| таласалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забри |
| та си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћ |
| ет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко |
| рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с не |
| је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама в |
| или смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то |
| Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, |
| е за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људим |
| а.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него де |
| томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић |
| n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везир |
| ћеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И Паштрмчеве молбе збиља |
| ницама, па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Срби |
| ..</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да |
| е по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме онда запита пола |
| ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет застаде:</p> <p |
| се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откудгод бахнула каква Милошева разбојничк |
| с, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} |
| е гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} Него дед овамо!...</p> <p>Док је овако брбљало к |
| нове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђевица наивно |
| — Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас и |
| ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.< |
| ла из повређене горње вилице — поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају |
| ма друга, боља посла.</p> <p>— Поносите се — рече Драгић подругљиво, бришући рукавом крв, која |
| учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, господару, није никаква зла намера, но имам д |
| оворите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ |
| ћете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја уч |
| увај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није от |
| ан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек |
| су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајућ |
| бом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађа |
| у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> |
| ли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слобо |
| ти сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако св |
| тишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану већ |
| /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„ |
| погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га убили |
| кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има приј |
| Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем |
| и, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде доба |
| њен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога д |
| и пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} |
| а владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се зв |
| вукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све |
| братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{ |
| де хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а ст |
| n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за |
| кида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Мило |
| и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала дру |
| ље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се |
| оване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и пр |
| д трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонут |
| д помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос с |
| зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ дотл |
| и се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу в |
| ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, к |
| /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно |
| По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на |
| му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да знад |
| да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујн |
| ву једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тикв |
| .</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам би |
| : — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробу |
| а, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађ |
| доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо по |
| почеће да живи новим животом и радоваће се младости својој и здрављу својем, и певаће безбрижну |
| неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се |
| ешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали |
| етарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће |
| од!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њи |
| исли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је о |
| и душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тр |
| у савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи |
| м и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна. |
| да крај буде добар, а већ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети К |
| међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Ц |
| на оца свога!...</p> <p>...{S}Изродиће се нова покољења, настаће нови адети, нестаће много што |
| љала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</ |
| но оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S |
| !...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; |
| одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домам |
| Неће проћи ни неколико месеци, а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца ско |
| а бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} |
| чинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је одобравао говор Ђорђев |
| ни, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав теш |
| мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и п |
| /p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека |
| иво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће |
| сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеуби |
| ика нису му ишли од руке.{S} Понајчешће се налазио око кнеза Милоша, и био је вазда готов да из |
| а се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе |
| је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често м |
| и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га од |
| маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала за оно место где је некада дремао ст |
| Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорј |
| ар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и ште |
| {S} Гдје је Беч и гдје Биоград?{S} Јуче се за Беч машали руком, а данас благодаримо Алаху што н |
| мах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зара |
| и узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно с |
| n="185" /> <p>Павле и Вујица, згледаше се и за дуго остадоше неми и зачуђени.</p> <p>Последње |
| да одахнем.</p> <p>И две жене притајаше се, као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову |
| очељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но шт |
| ако је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва по |
| ван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доб |
| ура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на к |
| зашло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали |
| рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... |
| ваздух.</p> <p>Везиров заступник бејаше се заитересовао за вештога главосечу; желео је да га об |
| S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с |
| мили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби |
| ме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а |
| азређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводи |
| оодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Кар |
| ки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцим |
| н и присутни представници власти почеше се разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп |
| , па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат доцније Драгић је био већ пред |
| двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад |
| еж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.< |
| његовом отвореном, ведром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао |
| алова одјурише митрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо |
| ушу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Кар |
| расту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном |
| су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разговор, на односе између Ђорђа и М |
| ет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</ |
| и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се одмах отпоче жив разговор. |
| ли шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише |
| а свет као домаћим више верује, и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје уз |
| могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двест |
| хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће |
| и га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} |
| би.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се |
| утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Н |
| ајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју |
| с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S |
| ед кућом, сам је!</p> <p>— Сам!? — књаз се нешто замисли и неколико пута крочи доле горе по кућ |
| оћ.{S} После обилне и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се |
| и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њина знања.</p> <p>— Јес, ј |
| За бога, најо, зар истина мислиш да би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Ант |
| мије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све околне покрајине, оста |
| амошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири годи |
| непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после |
| не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} Познавао |
| е да пропустите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело |
| народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рек |
| алазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може |
| на био је он господар народа!{S} Кад би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв. |
| а, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учест |
| инуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само д |
| лога Мора било би доста мегдана, где би се могло задовољити и његово необуздано властољубље.{S} |
| не...{S} Како има згодних места, где би се могла сакрити лешина, па да јој никад ни врана кости |
| а кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он |
| тпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени сам |
| урске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захвати |
| ју.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија с |
| лоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта д |
| ="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогаченим, закрвављен |
| тно да би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна |
| ели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те |
| мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Мил |
| и нама одовуд било лако.{S} Ишчупали би се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али |
| ваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да с |
| свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога |
| о као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га |
| е би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле |
| мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над т |
| днички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Т |
| е, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, А |
| езирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту о |
| Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</ |
| војом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним рат |
| осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би оти |
| p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести го |
| не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана пријатеља. |
| да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку |
| .{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Могао би рећи да је писмо |
| асположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су |
| да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај н |
| ала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није |
| вијају око своје породице.{S} Морало би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа |
| ојске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и З |
| огле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће в |
| тили много година доцније.{S} Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бог |
| а није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заје |
| тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>М |
| ем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста |
| {S} Ако не би и казали одлучно, опет би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p |
| еле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да и |
| ђорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена би |
| у имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми посл |
| да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе |
| тице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи |
| у Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили друг |
| "subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S |
| изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и |
| , мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину |
| два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једн |
| И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се причувајте, да газећи на гуштера не нагазите на гују |
| иротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош |
| есече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јабл |
| ште, а кроз маглу из дубока амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано ј |
| уку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно |
| вора између Маврогена и Карађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола |
| е смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу оружати и дошаптавати.{S} |
| арађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета и |
| врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу |
| а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Ш |
| /p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> < |
| чела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом р |
| руп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људс |
| атила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређе |
| тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће |
| е стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш к |
| га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, нас |
| ке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста пре |
| омаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми мо |
| рече домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће с |
| упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив |
| снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађај |
| твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота |
| ње, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би |
| махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али ле |
| изгледало као прамен лака облачка, који се полако лелуја баш на оном рубу где се небо ослонило |
| ајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједар |
| ик на одсјај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа |
| ао главни заступници кнеза Милоша, који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У им |
| трмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ бејаше машио за пиштољ и повика:</p> <p>— Не, го |
| на пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело |
| о на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад |
| е, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ра |
| творили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} Морало би се десити н |
| и злочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући ору |
| да Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} |
| у, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао |
| очито је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није ни |
| б, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе |
| а и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црни |
| ла воља да ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна дла |
| е у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га |
| а му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мук |
| ђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање |
| м и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдск |
| а турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за дру |
| ла налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишњ |
| ла старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као |
| о су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то саз |
| е емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ ист |
| звуци, налик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, |
| о кркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milest |
| који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријат |
| ао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године истакао као |
| ис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за |
| е беше прикупио сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела. |
| заблиста овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„А |
| а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где ј |
| кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавници |
| лазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајал |
| е често с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много с |
| и они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би ово сад био |
| итањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантин |
| на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак п |
| ска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине |
| дије!</p> <p>— Како је „вожд“?{S} Је ли се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Исти |
| де је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремај |
| оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> < |
| жи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што с |
| !{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав ме |
| дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како |
| отреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред наро |
| b n="194" />непријатеља...{S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те |
| нда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао |
| е донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо |
| аде своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} П |
| и ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани |
| те да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окре |
| , кошчаних руку своје мртве матере, али се није могао отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узб |
| кла и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> < |
| м.</p> <p>Милош не рече ништа више, али се по њему видело да га је ово вајкање Павлово дирнуло, |
| ах од Русије не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да ви |
| у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њ |
| цну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу |
| ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од м |
| о да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе душе!</p> <p>Но М |
| езан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и на |
| А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја бих га сад можда...</p> <p>Гитарић г |
| ма, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми оста |
| оме, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S |
| кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две вел |
| у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерам |
| ли.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако |
| кована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везир |
| и што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђо |
| 05" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тр |
| чале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Д |
| <p>„Да ли ме овај озбиља не разуме, или се само <pb n="198" /> гради да ме не разуме, или ме мо |
| , а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч |
| ликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче |
| може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је несрећне 1813. св |
| над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да |
| .</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око подне кренули за Паланку, а ода |
| ахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна изгледа и |
| оје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb |
| ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто |
| нога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите |
| и.{S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао виш |
| ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском веро |
| о баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} |
| ом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је |
| сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах |
| ни је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то |
| ликој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војс |
| ло би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим овај измучени нар |
| наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да видим ов |
| у. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим |
| х уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{ |
| ори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем |
| /p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да |
| .{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи |
| о читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читав |
| ар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по туђини. |
| алише на Ђорђа и преломише га.{S} Брани се јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне ц |
| гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игр |
| на ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло раз |
| да прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћ |
| а, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бац |
| што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула ка |
| ек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и |
| е сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акр |
| чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па |
| ше селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред механом и потражише да пију.{S} Иска |
| ш им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће |
| , у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још р |
| ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу с |
| онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{ |
| између великих растових жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово |
| колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, |
| па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом б |
| Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угуш |
| ово пусто поље наједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа |
| же ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Дра |
| и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милост |
| бро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђ |
| Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти |
| шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају |
| шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.< |
| ; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску з |
| држа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да преру |
| едиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зу |
| одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Са |
| уку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то си |
| , момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар сл |
| ник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина |
| бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек вр |
| рачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашц |
| у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два |
| брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један |
| усији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан да се преда и најдаљем по |
| ебно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пом |
| е вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати бе |
| м се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драги |
| ковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш ду |
| н. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и уз |
| најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.< |
| о ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док |
| n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече |
| а аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ св |
| сти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било |
| p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— К |
| тљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глав |
| и је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n="62 |
| јица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те |
| Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" /> |
| и њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе |
| /p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Анта је з |
| реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу |
| за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали су се по |
| астадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити |
| е жалим, и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Д |
| воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он ви |
| о испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заб |
| купиш нашу разбијену војску.{S} Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и |
| и се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горо |
| ље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за се |
| у се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <pb n="227" /> <div type="chapter" xml:i |
| осподарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар про |
| цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке пр |
| а <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но поги |
| народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у п |
| чак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је п |
| би — рече кнез Милош журно.</p> <p>Анти се разведри, видећи ову предусретљивост кнежеву.</p> <p |
| се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо |
| сти шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад н |
| ћи да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; от |
| спод ока.</p> <p>После пола ноћи, гости се већ јако проредише и наскоро остадоше само домаћин, |
| о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Мило |
| споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је јед |
| ко на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан |
| иже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми |
| <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Н |
| ушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса не може да прође ни једна свадба, |
| црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што превози из |
| паде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе и Наум |
| д њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да |
| пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде |
| /p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула кр |
| и, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима ко |
| он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи ј |
| гледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље накити своју тужб |
| е се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пробуди, Наум полако изађе напоље.</p> <p>П |
| турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво војвод |
| -Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је во |
| ћ, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пи |
| ш, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и све како ваља уређено |
| ујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових ж |
| раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући |
| полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дуби |
| о угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију |
| крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онд |
| та главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решав |
| чинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар ни |
| рата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на |
| амети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се и |
| и — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све велим, биће |
| нутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди |
| ировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико з |
| живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се |
| — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{ |
| колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај р |
| Марко најзад дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се |
| г, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је |
| ака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај |
| и.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто они одоше, кнез Ма |
| аршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађ |
| мртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису |
| кој нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио В |
| икну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи. |
| а ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу |
| } Кнез Милош опази ово мигање и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као |
| ати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише с |
| “.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Затим обриса зној, који га б |
| е разилазити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S |
| ма опаки Новаковић, а десном руком маши се за свој белокори јатаган.</p> <p>Видећи зло очима, Д |
| ље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те |
| с чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити св |
| да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи мла |
| о рекао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим прил |
| јевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало раз |
| ајде, да јој обојица послужите и да јој се нађете на невољи, кад, да Бог сачува, до невоље дође |
| је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — |
| се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би |
| а то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина |
| чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</ |
| после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао |
| Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па уда |
| е.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње реч |
| ећ нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> < |
| противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт |
| о нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ниш |
| путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај |
| о је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој |
| великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по неста |
| лухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и |
| <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознал |
| пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује |
| је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше с |
| под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки |
| си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, |
| ђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше г |
| мах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> < |
| .{S} Заклињеш ли се?...</p> <p>Духовник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрв |
| , шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица т |
| .{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим |
| похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <mile |
| ђ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом вратницом, иза које с |
| шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићима, и као же |
| а би план био остварен.{S} Међутим, док се заједнички радило на заједничком покрету у целој евр |
| ne unit="subSection" /> <p>Међутим, док се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија |
| ne unit="subSection" /> <p>Међутим, док се овако око њега плела опасна мрежа, Карађорђе је мирн |
| Неће ваљда, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов по |
| дао би румунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле |
| рђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваља |
| стати да се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се саст |
| ра јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кук |
| к хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, ни |
| колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна |
| ом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш д |
| чки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, он оберучке раси |
| мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити б |
| спод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је |
| ого ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви бал |
| био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турк |
| .{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвет |
| </p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господару, замолио неко |
| аксим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} П |
| и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила!...</p> <p>— С колико |
| е!{S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га и |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Док се овакав разговор водио између ова два политичара, у д |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види |
| крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и |
| па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала ј |
| великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је једа |
| , неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледа |
| к је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласати.{S} Ђорђе је дотле почешће п |
| а заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек, ко је од добра јо |
| ез Милош вели овако:</p> <p>„Јавити вам се не пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благо |
| на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини |
| ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али т |
| њу, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наш |
| кад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то |
| ади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде |
| није увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала |
| нога војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви др |
| ко ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми и |
| очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} |
| а смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} После ми наја рекла да пољубим земљу; |
| ...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једн |
| } Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи |
| ва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, |
| ам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доб |
| кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.< |
| Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S |
| две речи и две заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисм |
| у.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куд |
| рампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <p |
| м ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и |
| , колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили |
| о и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и д |
| ао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио |
| о цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога |
| н, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мо |
| на и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по |
| налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста ж |
| и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сја |
| главу појести.</p> <p>— Море, не бринем се ја за господара Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је дана |
| а ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S |
| се и пољуби га и рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и |
| > <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, |
| али да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Марашлија би грунуо с војс |
| уктала на огњишту.{S} А ваљало је да им се и пасоши прегледају.</p> <p>Но путници одбише понуду |
| утрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>До |
| ма српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у |
| оруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обич |
| препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који |
| и носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати в |
| о год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прв |
| , да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p> |
| е своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим |
| те да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, и најм |
| ији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки |
| год хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што ј |
| кад се опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројк |
| ече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— |
| примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се да ме ко није опазио; имаш неке људе на конаку, госп |
| да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— |
| на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Д |
| е могао, радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у |
| ах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављив |
| слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балкан |
| у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео са његове простодушне |
| побио!{S} Кнез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таки |
| повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићев |
| трану.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао уп |
| н, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, б |
| заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар и |
| лу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жеравицу на огњиш |
| трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, и |
| ете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" / |
| о сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену |
| рђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а ни |
| бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!... |
| радио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, к |
| огим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дир |
| упе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, посл |
| м; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да је Ц |
| ше само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне ве |
| и усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком г |
| ле овога грознога призора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради коли |
| ћ.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело мило |
| оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао н |
| већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих пи |
| јену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с |
| ала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре погле |
| шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећ |
| ио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била |
| есетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским |
| е шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, |
| гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда |
| с.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— |
| х ратних другова и личних пријатеља, он се некако осећао сам и напуштен.</p> <p>„Да идем и да о |
| бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о т |
| и.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живк |
| овим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се наже и опрезно провири кроз рупу између прислоњених |
| ша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истин |
| и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 3 |
| момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Милоша, али сад је остао с |
| га доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone u |
| у жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одм |
| .{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад, кад га отуда сви позив |
| шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p |
| тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он |
| е.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је бојаги променио мишљење и како |
| целом природом, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и н |
| а.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време |
| у је већ лакше.{S} С гране на грану, он се пење све више и више, и већ је доспео до последњих г |
| јама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово |
| дјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носи |
| у у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Бун |
| идоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешто ослушкује.{S} За |
| рко“!</p> <p>Одмах пробуде Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што |
| најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он се клео живим богом да му је писмо предао својом руком |
| Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он се испречи на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су |
| онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се сав наже напред и зорно је гледао Наума, који све ви |
| е припита и друге народне прваке.{S} Он се није много правдао.{S} Рекао је само, да се послови |
| и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: х |
| ш чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како дру |
| олициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут |
| ариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да |
| ио замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у |
| га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене куће, пре |
| } У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, |
| му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, п |
| буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, В |
| ка јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше живо заинтересовао да дозна који ли је ово чо |
| какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хл |
| храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или |
| као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се уј |
| друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p |
| ашна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!< |
| рак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, пол |
| а низ голо поље.{S} После наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пре |
| ка сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај огњишта, на коме је |
| кшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широк |
| је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пр |
| p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донес |
| је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати |
| о били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године |
| ана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с неким људима, али је понајвише времена провео у |
| ело, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на сва |
| починио за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с |
| да га оптуже пред Русима.</p> <p>Бојао се да се није изрекао ко од Грка, који није познавао До |
| о нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кро |
| ички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи до |
| а, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски К |
| они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-аг |
| врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осећаји дужности бор |
| н издро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према |
| гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је да нестане свију старих војвода |
| ћ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је већ лакше.{S} С гране на грану, |
| ца није писмо давао из руку а изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку |
| ама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он ј |
| укао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ход |
| смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је |
| је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чоб |
| а, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем пл |
| се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао с |
| завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним |
| шле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те |
| иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у |
| ина.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју леде |
| амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</p> <p>Милош се заглед |
| ичком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, н |
| мао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се пој |
| че Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се онако као прети — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>— |
| чна, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног |
| сму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га |
| у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто |
| езиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у поток |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сив |
| мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шен |
| ановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгиће |
| о је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Ср |
| Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци с |
| иној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополи |
| дили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарли |
| сам ја од болести био пропао и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђе |
| бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} |
| Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ |
| испунити.</p> <p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави |
| вори врата, јер сав овај разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат |
| it="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побратима, али без икаква |
| шчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био поградио свињце |
| Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Мил |
| јима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са свима растане, д |
| нка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Сто |
| осио <pb n="89" /> руха и оружја, напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала |
| i>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> поми |
| га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истин |
| анио с породицом.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што ј |
| леже.{S} Несретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада ( |
| зарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо хра |
| ојима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда |
| ам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га уп |
| мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му |
| им!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радовао, кад је Милошу испала з |
| војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају н |
| мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном речи, да народ |
| има свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стан |
| алиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пи |
| о.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за се ни један балкански нар |
| ш код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како |
| ћи и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, |
| милом отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потреб |
| рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрант |
| другим војводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи А |
| ђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир |
| Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и даде главу Милошев |
| ако би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су |
| ика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о т |
| чије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако |
| аде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, које пристају да улет |
| што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посл |
| ојевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p |
| оћ можемо прегрувати до на Саву, па ако се не може друкчије, макар го препливај, само изнеси гл |
| оће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и при |
| дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да |
| се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је био намештен поузд |
| сила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло м |
| ропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да |
| А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових љу |
| е може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех |
| у, само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p |
| ном руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.< |
| био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим, појешће и ову двојицу помрчина исто онако, ка |
| о да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче |
| ре Перо — рече он не дижући главе, како се беше наслонио на руку.</p> <p>— Петар просузи.</p> < |
| замазати очи Карађорђу да не види, како се Вујица бејаше <hi>грдно</hi> променио од кад се посл |
| ање, из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде |
| .</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучен |
| треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд намерава сам |
| д блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога |
| ој.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај мах од Русије не могу ничему надати, али се |
| арешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те б |
| ђу њима сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате т |
| чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, |
| нас је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док с |
| бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија |
| то клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није деси |
| ом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађорђе наговести да би добро би |
| везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су најви |
| /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака љ |
| м догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Ис |
| његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне милоште разбуктао у с |
| S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав при |
| кати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију нађоше мирну и празну.</p> < |
| а не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у |
| {S} Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата. |
| црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, |
| му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опр |
| о тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је |
| јер је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврди |
| једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јад |
| лови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из Петрограда, <pb n="2 |
| како је свет, свет.{S} Прости људи лако се дају завести вештим обећањима, а кад се једном загли |
| не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто с |
| воју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то доне |
| радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ништа више, |
| девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону, па |
| читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи дан био |
| ку депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако з |
| је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, где |
| е што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који |
| могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те |
| од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао |
| јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} |
| е бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу |
| еком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, |
| дети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је простране руке, |
| лош буде дужан предати Марашлији колико се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод з |
| изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зај |
| годити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да с |
| .{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољ |
| и.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, ка |
| јући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мрт |
| сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти с |
| егову главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си |
| иш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека б |
| у оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у нар |
| срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Петру с његовом бригом о души.</p> <p>— Вр |
| блачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близ |
| дигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко заустави бар још за који тре |
| њен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И |
| се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушн |
| ад је донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао |
| ру.{S} Сад је било све другчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он |
| то мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p |
| ога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није |
| спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улаз |
| а богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од го |
| познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као |
| } Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет |
| лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ов |
| ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потраж |
| рпским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милош |
| еуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му |
| угога, а код нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то к |
| други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац |
| помичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљу |
| гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који с |
| т завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум |
| јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скид |
| ено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран једногласно.</p> <p>Кад је о |
| дмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли |
| ти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новоп |
| .</p> <p>Кад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од рук |
| двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади |
| е извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} |
| ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Мил |
| бро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не |
| чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић |
| или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се |
| Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако |
| мо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које п |
| ну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ево где мени за то хо |
| ој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} Пос |
| то ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој п |
| нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само |
| бијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улаз |
| сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако би т |
| ије муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било л |
| ињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија ж |
| целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после проб |
| о неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Мило |
| p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одев |
| редство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело |
| а у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на пола пресечен, одгриз |
| </p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита |
| који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бо |
| м страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе ра |
| и кријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједар |
| ив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душ |
| говорила, он је запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткуј |
| тку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао |
| ми сабљу с големом благодарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју |
| b n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетно се могло познати како облак за облаком наилази и силази |
| Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира |
| е зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гу |
| ст.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шума |
| во право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађ |
| азбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поузда |
| о је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је м |
| <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја |
| била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога с |
| .</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; јо |
| а разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењ |
| и Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи |
| — Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима. |
| је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треба х |
| убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашл |
| то га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађо |
| .{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и |
| урака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или |
| оћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и збо |
| величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гр |
| и кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отв |
| од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли могуће |
| јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p> |
| и, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у бли |
| ош се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратни |
| n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош об |
| т рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> |
| изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ла |
| ер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили |
| у погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак |
| ара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај преп |
| зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови |
| оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Но, б |
| не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; |
| S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <p |
| тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегства, |
| је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад осуђ |
| едан прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, |
| све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од |
| кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног кра |
| воће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндер |
| а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одли |
| гова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у м |
| но ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут по |
| лаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш ве |
| срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу же |
| што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком п |
| ити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман |
| он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић |
| оворили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош ника |
| а Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и т |
| м махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изг |
| унио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пикљу.{ |
| па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми |
| Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, госпо |
| о други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девет |
| хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедере |
| и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачу |
| та још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све у л |
| , то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могл |
| но, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу |
| ате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд долазе, |
| . јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на летњег |
| о, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде каме |
| углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни да с |
| ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што мене б |
| адоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</ |
| о мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав |
| је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били |
| Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с |
| тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с |
| гачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњ |
| ћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Нико ње |
| нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам |
| се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи баб |
| рба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, сипају |
| у код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су т |
| сам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио |
| о што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће |
| сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње г |
| зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можд |
| о нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гла |
| и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме |
| аредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као |
| <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утв |
| који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веровао |
| ати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је же |
| новима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети |
| на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то њего |
| с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је постаја |
| реба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од |
| ли што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и изм |
| примам на се и на потомке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је |
| едан од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</ |
| д, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар уда |
| чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубо |
| тво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било о |
| су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у срп |
| овога друштва баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали д |
| хао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свак |
| станак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господа |
| ико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су тра |
| гњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да |
| и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу ч |
| ала и молила; он је сам дошао, наметнуо се, а после је било добро...{S} Па колико је људи тек о |
| етлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи |
| еш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, |
| ора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни н |
| свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не |
| диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што |
| престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво |
| икола бејаше изашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена лу |
| чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио свога друга да се не срди.</ |
| старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учин |
| желети да Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од ње |
| м Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, где је тада |
| изласка, ја морам с њим свршавати, јер се ломи само између мене и њега, или ја или он“.</p> <p |
| о је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријат |
| лема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих рекао да је Мил |
| да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више |
| е у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не |
| .</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важне вести, светли везире.{S} Кара |
| у били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога Мило |
| е све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Дух |
| м још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо у |
| звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мирни земљор |
| <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> < |
| </head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убија |
| ма, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече он најзад — имао бих, |
| бесарабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се |
| селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Предајући им пасоше натраг, кнез |
| аси, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се |
| .{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као да га ја не |
| к испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две |
| е покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је ј |
| ени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; ни |
| ло што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У то |
| ане, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готов |
| бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази њ |
| ече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно: |
| ио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за т |
| н сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати на оружје и оружјем очистити Срби |
| <p>— Не бојим се ја Ђорђеве јачине, већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, дост |
| ва повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах велико |
| шао Аксентије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским з |
| орђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{ |
| је и многи други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре. |
| у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђ |
| ако се крило, за долазак Карађорђев већ се бејаше рашчуло међу поверљивијим људима, и неколико |
| руго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао |
| {S} Он је рано легао и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина |
| d> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљ |
| јичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље |
| м ми је, ако бога знате!</p> <p>Лисовић се испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова |
| атаган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту |
| з Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чу |
| е су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума |
| отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти |
| му је дала 15 ока меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те |
| вде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за кол |
| ече Милош ледено и кивно.</p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла си |
| струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре |
| д њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао покл |
| о поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се мре Пер |
| <p>Прешав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и т |
| ди?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахи |
| т који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да га |
| оде; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да би |
| >Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Дово |
| озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што |
| а Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да |
| .{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте до |
| е црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве |
| са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми најви |
| закључак:</p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида |
| многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је |
| ску у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје п |
| .. па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти |
| рлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло ни <pb n="138" /> по |
| су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде онде сија |
| ам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово |
| } Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p |
| нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, к |
| о планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми |
| окривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верн |
| — Господару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— |
| } Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац |
| за 2—3 последње године и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом |
| оће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не |
| вора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све |
| рљо <pb n="141" /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађо |
| митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — пробуди.</p> <p>— Немој му |
| и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочне свој крвав посао.{S} Али та |
| ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — нав |
| очева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће |
| ет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно |
| шће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глу |
| S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ак |
| затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш пс |
| очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако опет затворе, по некад само до пол |
| ко су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по на |
| раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма ка |
| ти, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, |
| ио кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и догово |
| мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош |
| доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се, прибери се, |
| сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у |
| нда, кад је нама можда најгоре и кад му се нико и не нада, онда нека дође сад одмах.</p> <p>Мил |
| је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши. |
| ори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него |
| јвише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њег |
| фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече |
| же, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не чека го |
| љи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одма |
| са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто н |
| о још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне с |
| лака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S |
| оји га воле као брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S |
| е притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топ |
| земљу и небеса.</p> <p>Наједаред коњ му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} |
| , и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Мара |
| али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дана мора у |
| 39" /> који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таки |
| још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то |
| о изводити своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и по |
| се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је би |
| д Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић му се надао по поруци Вујичиној и лепо га дочека.{S} Гледе |
| је од прилике била глава, испод ногу му се нешто измаче.{S} Изгледало је, као да се глава, која |
| е.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гит |
| црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице из |
| ко се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Сурев |
| ији појављивали као његови агенти, њему се најзад јави <pb n="181" /> мисао: како би било, да с |
| етљиво и покретно; сваки осећај на њему се изражавао и <pb n="56" /> брзо и јасно.{S} Разговетн |
| и када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он јед |
| чно зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога чо |
| S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на ка |
| ао танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на |
| грижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно бори |
| рвих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испрат |
| д, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима |
| бер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе во |
| је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе митрополиту и да о |
| шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="292" /> <p>— Вребај добро, мора з |
| сподара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разумевао та |
| > <p>Али, и ако је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с м |
| е зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на ис |
| се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да |
| то зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле |
| срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко |
| абрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва |
| борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да с |
| као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а |
| орела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђ |
| је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је в |
| сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару |
| а ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Кара |
| седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли |
| ом је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба. |
| вчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље, у |
| ветине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из |
| тали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друш |
| Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> <p |
| У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом |
| у; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке. |
| опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар опет |
| е ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложених д |
| ли своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну |
| S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја |
| па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" / |
| се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> |
| ица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долази |
| ђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају |
| ну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, да |
| мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То |
| је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који има |
| у га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, п |
| ло је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини го |
| у неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.< |
| е дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је |
| зиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на |
| слова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најз |
| рати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба |
| еста скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се п |
| расис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, |
| трану.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове |
| нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и |
| апали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном п |
| вео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{ |
| с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, ал |
| гледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође ли Д |
| ати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола до |
| Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио |
| а су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и оп |
| т, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на коњу; |
| На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао да т |
| >Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао ка |
| у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски вези |
| е се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противн |
| а три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били с |
| с био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просипљу |
| рушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прела |
| требне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им |
| ђорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове прев |
| >„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје пород |
| ало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војвод |
| та предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, |
| разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су тре |
| едеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изаша |
| а, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је би |
| од Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим |
| ници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се |
| } Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива реч и |
| нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогну, |
| никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балк |
| жника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрип |
| лош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успе |
| самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопрол |
| сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и рече: |
| нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p> < |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај |
| еку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било мног |
| могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те пој |
| Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдило н |
| на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је |
| беса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Ми |
| опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, |
| , које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцни |
| мети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{ |
| {S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много срп |
| ђење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледни |
| м и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се в |
| ма, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се на |
| омно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарен |
| ликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да с |
| чи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{S} |
| као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи |
| а буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чи |
| сти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом посл |
| <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После подн |
| азумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља |
| споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица за |
| је сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јели |
| који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских љу |
| е изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSect |
| шао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске ки |
| рукчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно |
| хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворити.< |
| мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је дв |
| у и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био особ |
| рађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд М |
| апу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: |
| опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је с |
| до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица. |
| ој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још ј |
| , па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ам |
| рничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куда с |
| е с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се пол |
| Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чек |
| и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће ко |
| {S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светли |
| ично као какав кип, а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Ал |
| ану, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби |
| е он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет на |
| Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио кав |
| ваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи г |
| римети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људ |
| /p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, призна |
| } И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац дост |
| n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некака |
| оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи |
| на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> гунгула, нал |
| осле првог пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла. |
| "125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи ру |
| оварајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним |
| усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је љуто гњеван.{S} Јабучица му је играла, |
| рана кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачк |
| и ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан ха |
| бије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљове, неколико пута маха |
| о, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ с |
| страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није би |
| реле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А |
| о:</p> <p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере ст |
| </p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата како сам овде!</p> <p>П |
| ега не могу дићи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, шт |
| , влажне, још живе очи; бих рекао и бих се заклео, да ове очи још гледају, да још виде и у њима |
| собито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка раз |
| и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S |
| је пред њима плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но ш |
| рну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} Неколико гласова дочекаше о |
| о учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсе |
| онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и рук |
| и крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — затим пресе |
| <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ гор |
| едан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању |
| и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и пока |
| обро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити ш |
| а те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То |
| ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупа |
| ајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћн |
| није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људ |
| ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се нач |
| ачица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још |
| ена душа Карађорђева <pb n="242" /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе |
| га дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до на извор са св |
| е већ била превалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће р |
| екну још једанпут, заносна играчица још се једном окрете на пети, још се једном преви преко гла |
| а путу за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга је |
| спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соб |
| дње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто пробл |
| ан?</p> <p>Буљубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за |
| сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он |
| пан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, |
| е.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главн |
| дећи да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити п |
| да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне м |
| p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па |
| излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и рече да се нађу на |
| азао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али |
| све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да |
| која се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, т |
| де, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац Мелентије навика на њега да |
| а.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњ |
| бар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља |
| 817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народн |
| ати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се дубоко поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала све |
| сле дуга путовања по народу, кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да |
| ече незнани особењак.</p> <p>Кнез Милош се саже, отвори одозго крпу, којом је била застрта торб |
| и-Али-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било |
| ећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спава |
| е имао реч и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да м |
| , на који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе |
| народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија т |
| шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разл |
| „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговор |
| а српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као представник и носилац једне мисли нар |
| а.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} |
| рече јасно: „заклињем се“.</p> <p>Милош се и сам прекрсти, маши се за крст и пољуби га.{S} Зати |
| био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку. |
| здајеш, бар за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Гово |
| кад други свет не кабули.</p> <p>Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и |
| и начин за његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се пред |
| сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је с |
| се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове речи везирове.</p> <p>— Не бојим се ј |
| далом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а |
| че зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, које су Срби ош |
| емена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорил |
| и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их види |
| >— Знаде, море, па још како знаде он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га преки |
| ом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за неко време.</p> |
| S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не |
| ак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p |
| ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе |
| простиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни |
| ан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуш |
| у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и |
| нака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p |
| p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p>После је по |
| и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи |
| ца.{S} Но, ако га везир не би пуштао од себе, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану |
| штва —</p> <p>— Не од мога зора, већ од себе сама, од образа свога, ако га још имаш, да бежиш о |
| ујем.</p> <p>— Нема ништа од оружја код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведе |
| чар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда |
| и митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку главобољу и мучно д |
| p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и так |
| рица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шум |
| ни побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су |
| и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Негдашњи крвави ратн |
| рем.{S} Биће му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— |
| ренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S |
| овој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе, наслоњен на десно раме, Карађорђе као држи велики |
| а, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је зак |
| и праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казу |
| слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То |
| е.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мо |
| а ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да |
| е погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p |
| го и добро притеже па је пружи момку до себе са заповешћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, т |
| да видим само 50 одабраних другова око себе, па се после не бојим никога до бога — рече Карађо |
| рашним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви о |
| и побожно се прекрсти.{S} Обазре се око себе и видећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје |
| д онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их |
| абљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја с |
| е му ни било лако.{S} И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он |
| Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта д |
| кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната |
| сно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је за господством и влашћу.{S} Продаће |
| облачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и л |
| да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађорђе био неумитљи |
| ји му је висио о врату, подиже га према себи, прекрсти се и пољуби га и рече јасно: „заклињем с |
| у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а ви |
| </p> <p>— ...{S} Ето ни кошуље немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на |
| га сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, |
| 10 минута, да за вечна времена извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Раз |
| могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је некога начина да се оде.</p> |
| тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене т |
| Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то |
| шево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару д |
| ли, гомила поче мало по мало долазити к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у пре |
| гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји М |
| полазак Милош је Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Т |
| мога доласка Ђорђе није никога пуштао к себи, а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држа |
| ено, као да сам себе пита, и као да сам себи одговара:</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина шт |
| а да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске вл |
| овек просто искида и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ниш |
| бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тра |
| ма и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова т |
| могу, а баш кад призори ја бих одсекао себи језик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?< |
| доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што |
| царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим |
| С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоћ |
| еп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на |
| шајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Марашл |
| главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као шт |
| {S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржан |
| нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње |
| му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред |
| о.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ра |
| земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак |
| ао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две к |
| ош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио |
| о као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање ш |
| а своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља |
| огао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, ва |
| вде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи |
| о или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Као |
| волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, а погинуо је з |
| ку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да |
| >— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!.. |
| Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на ско |
| то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Евр |
| народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више |
| о се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима ди |
| још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То |
| У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију |
| цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденим |
| чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста |
| p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја с |
| на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у |
| ко!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S |
| рострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију. |
| достојанствена господска изгледа, дуге седе браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо |
| p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да г |
| десетак постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји ј |
| ној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и |
| огњишта, на коме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узгла |
| ију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да |
| лу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чист |
| ћици, иза које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо р |
| па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хвата |
| о:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина мит |
| аузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео ј |
| Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам по |
| еном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n= |
| других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситн |
| оје беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте с |
| утљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а в |
| <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, на |
| у, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања св |
| није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У о |
| ти да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, грицкајући нокте и погледајући |
| ом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом на |
| ише знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин с |
| и с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако! |
| а напише Вујици.</p> <p>Писар Димитрије седео је прекрштених ногу и на колену писао, а Милош је |
| ружио Наум, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ва |
| одаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, грчки р |
| млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увиј |
| у.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама |
| ита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз у |
| предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно ј |
| стука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били |
| а је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад св |
| где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео |
| х не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменим |
| ија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој |
| наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте |
| доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и везире и шамарима их |
| коро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљив |
| и.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, |
| а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима одупро о колена, а главу заронио |
| {S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте д |
| S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту |
| <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, м |
| четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>П |
| не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђ |
| ђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је прво дуго и дуго гледао |
| <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му |
| их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Мак |
| и наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним ногама.{ |
| цима владао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало пода |
| Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, |
| атиме — рече он Гитарићу и понуди га да седне.</p> <p>Наместише се крај ватре и међу њима се од |
| азно и расположено.{S} Понудио га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p |
| ј посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте о |
| ма докле везир и Милошу не даде знак да седне.</p> <p>После обичних поздрава и питања о здрављу |
| ер, коме кнегиња одмах понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до |
| е Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он сед |
| оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погл |
| Милош још рано с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после је |
| а тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно: |
| зан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио са |
| о некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} |
| ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од |
| д џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и великаши ок |
| ? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{S} И ја сам им до сад помагала.{S} Д |
| његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издаде!{S} Ја |
| ајпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а |
| наш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром |
| рата.</p> <p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у вр |
| своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научи |
| он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече домаћин кивно.</p> <p>— Море |
| и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, |
| руци држао је за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице |
| ити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, |
| у мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене п |
| дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{ |
| мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му гла |
| ан?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с |
| па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине |
| нда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи! |
| ђа.{S} Затим се обазре, грчевито дочепа секиру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи |
| ибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони ј |
| ке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ можемо прег |
| кола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг под гуњем, а Мар |
| равим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем рас |
| д, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ харти |
| у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Протићу да одмах незадржано похита у Пал |
| а је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у |
| у зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце |
| више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са сел |
| је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешт |
| или су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Д |
| вуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестал |
| спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахил |
| ило живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст |
| то му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп је очитао самртничке молитве, па је онда о |
| би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како |
| , добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговори |
| двојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац. |
| ви мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обра |
| е — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор. |
| ече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш |
| Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање |
| ана новца, на згодан начин, повраћен је селима од којих је отет.</p> <p>Доцније, Врљо је радо п |
| арод.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницим |
| дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвет |
| кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мал |
| ути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, и народ би пропиштао млеко мајчин |
| барлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе с |
| p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђок |
| , Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за поби |
| илош разбере преко Врља, колико је које село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо |
| овца, али је под његовом нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким посл |
| пе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изглед |
| Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, р |
| /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с |
| м коњима, а до зуба наоружани.{S} Мирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх |
| аједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња |
| крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, |
| и од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их |
| се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Понајч |
| пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се зауставише пред |
| ћи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала изврш |
| је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и светлост |
| ес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; |
| у Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у вел |
| у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљине |
| у.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S |
| ом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да |
| се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се |
| и сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право Милошу да му се |
| де наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га наг |
| својом рођеном руком — примети му један сељак.</p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голе |
| ра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} |
| ју.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би мога |
| док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби |
| онестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у бесцењ |
| и на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, боје |
| а густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> |
| г с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чис |
| он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</ |
| колиби.</p> <p>Два дана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгл |
| смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цуки |
| ена кабаница какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен к |
| вај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајде више молити.</p |
| дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{ |
| ресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби раз |
| м боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито по |
| тим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да |
| редставници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се |
| >Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде |
| награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова зго |
| , да ништа не говори о његовом доласку, сем ако би се намерио на каква особито добра и поуздана |
| > <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb |
| тима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами пра |
| и до пола ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе |
| кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крај |
| му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе к |
| ш очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балк |
| гао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи |
| депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Д |
| кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода |
| бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би с |
| > <p>— Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и по |
| Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећ |
| и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се |
| реба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ћ |
| раћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркља |
| дмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и његов в |
| на.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола зад |
| ви страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по на |
| Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуц |
| мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка његова.</p> <p>— Нема друга изласка ни друге помо |
| е узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> <p>— „Седи“ — рече ми он, пошто ме је |
| тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме |
| дан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јут |
| ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си усп |
| ри сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти |
| опет је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар |
| у и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица |
| ступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, д |
| ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и направила од њих |
| бе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнол |
| ађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати |
| оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто |
| тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се |
| чи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рође |
| , који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи |
| црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> < |
| провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудурама и густим гајевима и шибља |
| и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има ви |
| еној колиби, далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре ом |
| у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> < |
| није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необич |
| ђорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фен |
| рати их натраг, а везиру поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине |
| носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова с |
| довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији нек |
| а ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме |
| у и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе з |
| рочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељез |
| в тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље |
| е цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе |
| дмореним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и |
| и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек |
| излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ нап |
| ао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Ан |
| ву одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толи |
| о, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво |
| зад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсј |
| рица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви до |
| код којих је његов говор збиља изазвао сетно расположење.{S} Сад опет прихвати реч живо и енер |
| адно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чо |
| у има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нема ка овом свету.{S} Још једино жив |
| јатељском разговору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепав |
| вао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим свој |
| е јадан, брани, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, ја |
| д угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице починио.{ |
| га народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину |
| ађорђе се мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и б |
| милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свило |
| ху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чини |
| лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се из |
| и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све проп |
| о нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о |
| рошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSecti |
| ор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapter" xm |
| Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га |
| друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Ал |
| илоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђ |
| а сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под ко |
| , жено гола, ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру ве |
| нак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотл |
| } Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама д |
| а, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић не доврши.{S} Његов дрск |
| id="SRP18933_C4"> <head>IV</head> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и |
| <p>Једном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (л |
| ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговорио гласно; свет се бе |
| Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— |
| д овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твој |
| , те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад |
| }Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их заклони и одговори пред силним и о |
| но одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им главе ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хо |
| је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благоде |
| да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево |
| еш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турс |
| Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та |
| ије хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па с |
| једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче никад |
| рцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p> |
| други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се са сво |
| зик.</p> <p>— А ако не би имао при руци сечиво?</p> <p>— Ишчупао би га прстима.</p> <p>— А кад |
| S} А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се |
| е то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не б |
| тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била |
| ађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да |
| } Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је онако мора |
| зати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још |
| Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се |
| >— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да |
| еколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио п |
| изик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао др |
| — Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вујица, вадећи из кожних бисага велику |
| >— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио |
| но, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти јед |
| владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула с |
| ?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан |
| олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезгла |
| а?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а |
| е, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда призна |
| дан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад |
| јде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропоч |
| е, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавд |
| он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.< |
| кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре ум |
| еш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p |
| д.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо |
| вао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар |
| киде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну |
| твена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело |
| ..{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од са |
| S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја. |
| омажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити |
| ла тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а знаш да мени сад |
| аљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмцу.</p> <p>И |
| мљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српск |
| да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поузда |
| о!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капета |
| аче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли будио кога од момака?</p> <p>— Никога.{S} Али ја |
| се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ј |
| „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога |
| што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Мило |
| десете поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад |
| верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Мелентију, ономад Цукић |
| >— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> |
| говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да |
| уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас једнијем махом да пр |
| а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву |
| твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи нев |
| е цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих |
| лави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати |
| инити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> <p |
| сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би |
| га.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, |
| кирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици |
| .{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и |
| <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место зау |
| оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш, а |
| црпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Мило |
| мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он ди |
| шим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могл |
| одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш уш |
| си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} |
| х речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, |
| Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и |
| {S} Код њега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин т |
| , а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном одел |
| гледа је.</p> <pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, ра |
| рецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијо |
| си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад? |
| ри си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахр |
| и његову главу амо да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мен |
| грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони ду |
| у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у |
| и:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p> |
| че кнез нестрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{ |
| S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и су |
| з руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то |
| </p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао н |
| } Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.< |
| Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар |
| ховник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли исти |
| ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова |
| оже бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек |
| исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</ |
| ојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је |
| а главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу |
| </p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, |
| да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке |
| и час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи д |
| А не би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, |
| А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у н |
| <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна си |
| омамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајући зг |
| сећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђеле, зар си нам на данашњи благ дан ово донео — прошапута Драгић |
| упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S |
| није била мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да |
| тино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} А |
| далеком крају источнога видика као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен |
| реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбеш |
| све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили с |
| n="116" /> <p>— Ако видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли о |
| мови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко с |
| е, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то |
| она? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крп |
| остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност отмених путника.</p> <p>Међутим, за време сво |
| а Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" |
| ба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбо |
| чевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају се, замерају!</p> < |
| .{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако са |
| искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влад |
| амо да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама |
| одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на зар |
| е збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле св |
| дело како кроз отворена врата овде онде сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала |
| ведре небесне висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небо |
| највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте |
| одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је го |
| межураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којим |
| и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кроз намеште |
| ледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравиц |
| би се могао видети из највеће даљине и сијати до на крај недогледна обзорја.</p> <p>„Како је л |
| едесет пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће с |
| лијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ |
| {S} Каква му невоља, да му он сад главу сијече? — примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се |
| гића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је |
| Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трп |
| ну!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите |
| вде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} |
| а не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, која г |
| ет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и к |
| унаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Гр |
| се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пр |
| } Бранио си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим гр |
| лако отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља до |
| ијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се ка |
| рно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном с |
| а Ђорђа.{S} Истина, кнез Милош је данас сила, али опет је он мали да може Карађорђу и на сенку |
| су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и ево је доживела влад |
| слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави |
| аш на савијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан к |
| познати како облак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора ко |
| , угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака на којима се црне шум |
| ије могло лако разликовати, да ли облак силази с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај обла |
| за врх од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и |
| им пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизм |
| 08" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена, но погинути у луд |
| оворено.{S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле са |
| Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у |
| о прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и у |
| онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, но да мен |
| шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужас |
| Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за |
| леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која истиче |
| е небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштина налетеше |
| ље из руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред |
| пио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n |
| главе, но да их заклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља ш |
| рата.{S} Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разгла |
| има крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно се натушти и помрачи, као да се некакав тежак обл |
| далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна пожара, к |
| и ишта ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште |
| вом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, госпо |
| вала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим к |
| } Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћ |
| рати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико пр |
| S} Истина, не би ми било право да ми се силом отима, <pb n="114" /> ако би народ нагињао више м |
| даде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прошао од н |
| се каже, није ред ни ја да га изазивам силом.</p> <p>Све се ово десило 28. јуна 1817. године у |
| вови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива |
| ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добро |
| т понови:</p> <p>— Молите Бога да не да силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила |
| аговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна рабо |
| канских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Е |
| ран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је |
| је Драгић овако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћу |
| ан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Беогр |
| да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драг |
| упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и његов побрат капетан Драгић.</p |
| смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се |
| S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се |
| и таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То н |
| Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурну |
| ића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишће |
| исто онако како је био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако |
| друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се та |
| ао даље.</p> <p>Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При свако |
| S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом |
| откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С м |
| ање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледа |
| агићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутр |
| упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, м |
| белим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, м |
| потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ |
| аградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина белца, па повежемо лепт |
| нема ни бабових белаца па ни наш момак Сима није овде!{S} Какве је лепе зечиће он мени доносио |
| .</p> <p>— Знадем их обојицу, а особито Сима.{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је |
| о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који се већ |
| мо нас петоро пријатеља и другова кнеза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш |
| во дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S |
| где је живела једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ |
| е се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друга Драгића.</p> <p>9.{S} Март 1817. |
| је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојиц |
| би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим |
| о је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти глав |
| з каца вадити (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, гд |
| пире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— З |
| допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцим |
| од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</ |
| "237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање |
| љали.{S} Најзад се опремише и изађоше — Симић напред а Крага за њим.</p> <p>Кад се јавише, Кара |
| рага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода. |
| , па би после све друго било лако, рече Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, а |
| урмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="2 |
| адоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, а |
| ио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продав |
| обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у с |
| ју, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му ст |
| а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу п |
| ратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махо |
| евојче већ бејаше прискочило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рука |
| .{S} Кад се бејаше оно и Милош похасио, Симо му је био десна рука.{S} Каква му невоља, да му он |
| ета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно мрем.{S} Биће му лакше када ме види крај |
| других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо крет |
| укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много говорило ово сув |
| ло, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнел |
| стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај т |
| и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на |
| а мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није |
| сти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му се сад не може ништа помоћи.{S} Освести се |
| се на губилишту, водећи под руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губ |
| елати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане |
| ка.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се |
| о не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, које он у |
| ш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>Н |
| ири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице |
| ио човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што |
| тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, г |
| д Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини. |
| ваља <pb n="29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти |
| е на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? |
| ја рекла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби на |
| ево главе, а ево врата.{S} Сеци, курвин сине, а не био ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти |
| о хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта |
| платио би, али нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ |
| однео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он |
| рски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их не |
| а потрешће се и преврнути кости грешних синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови |
| } Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто он |
| ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробни |
| птерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баб |
| Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају |
| и најбољи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> |
| је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу др |
| просвећене Европе.</p> <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су д |
| ута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми |
| дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} |
| ије.{S} Но он није ноћио код мене...{S} Синоћ је било подуже...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> |
| ти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После |
| уке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу |
| дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p |
| ревно је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је црт |
| и су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само ш |
| из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је т |
| раво оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо ст |
| ресрете га оно исто момче, које га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче јо |
| она, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на к |
| ло бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотер |
| тим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да |
| бији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из |
| ки Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али |
| рати и Драгић одмах поче копати раку, а синчић му је помагао избацујући земљу лопатом.{S} Рака |
| де далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао своје детињске ус |
| з то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и |
| <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Дра |
| остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма |
| лицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалк |
| само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлије из два пиштоља разнели би груди Петрове.</p> |
| захвата жито, и изручи га опет натраг, сипајући одозго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црн |
| или и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Свети |
| миловао.{S} Извади велики заструг млада сира и изредна кајмака, извуче и две плећке, једну прас |
| торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихват |
| ибегне лукавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај |
| књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан — њега нико и не види међу оним великашима.{S |
| и губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, који је са заводнелим очима и с |
| е готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчиј |
| нахранио их и одео новцем откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову с |
| S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла |
| дите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба |
| таша, који не знају броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи ме |
| да гину невина деца и одојчад и сва ова сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао |
| насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику |
| ола нахије.{S} Две године како саставља сиротиња пару на пару, да се откупи од њих, па да покло |
| опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете о |
| р од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре |
| рамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче м |
| ао и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и н |
| оша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неко |
| хији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му ј |
| <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекида |
| лаву да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу берићетно само онда кад се Милош буни!{S} Само |
| се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} |
| као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је нај |
| род с душе, да не одговарам више за ову сиротињу и пред Богом и пред људима, па вала, како вам |
| екли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму, па сад видели где народ почиње мало повр |
| огаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, кака |
| S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више |
| е би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело |
| стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај |
| е донесено рухо овештало и подерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и и |
| поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и |
| убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ама ме са |
| и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих послова, с |
| ешто истински боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, |
| за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би |
| Али мрцварите!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само |
| ају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту с |
| ај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, о |
| ле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он |
| е на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скор |
| је су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала на |
| Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је о |
| и сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на једну страну |
| ло, његова одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам К |
| лио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало |
| златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површи |
| тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина незначајна реч Павл |
| акав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови |
| атно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога детињства, кад је још био слуга код Фа |
| уди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, |
| она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смр |
| ка Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од пра |
| ити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије |
| есно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак |
| Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више с |
| и милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њ |
| ено.</p> <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки с |
| асијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, |
| S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатл |
| рану кесу.</p> <p>Свикнут на источњачки сјај и богатство Марашлија је био голем раскошник.{S} С |
| јела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видим |
| далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња |
| ских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико де |
| е у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Ј |
| нићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће младо тело |
| и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и зауставиш |
| ицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заоста |
| одства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанс |
| све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајск |
| спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, јахало је напред да просецају пут, кро |
| идовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних |
| благу светлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стар |
| ачка изгледа.{S} Особито му је око било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и з |
| хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклон |
| читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као |
| ана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све |
| сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су |
| те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово им |
| мунском војском независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске |
| то би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му главу одрубио, исто ка’ и сваком крмку.</p> |
| лош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (пет |
| ; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и нагињаћеш да бежиш дал |
| лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао |
| раховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распо |
| пути се ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с уга |
| рода, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опор |
| из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан |
| S} Одатле крену Морави да се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Ст |
| а трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, |
| ез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће |
| би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешат |
| би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с Милоша, који је изгледао нешто мало |
| .</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> < |
| губи ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скидам одговорност са себе и већ ни зашто не могу одгов |
| родавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако |
| исли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и н |
| черње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и сам прекрсти. — Јес, звоне звона — |
| рујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чуј |
| ели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, и |
| скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај народ с душе, да не одговарам више за ову |
| ину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку д |
| д сводом Сахат-куле зауставише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и по |
| му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Ни |
| и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онак |
| орђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је прит |
| буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одговорност, а да скинем и овај н |
| још седео на коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</ |
| су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{S} Кључ од тих ок |
| еднијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле |
| и оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо?{S} Изази |
| обом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S |
| {S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новцем откину |
| е било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили с |
| зад из дубраве с десна одјекну звучна и складна песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи |
| адала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима |
| да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали на м |
| је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> се подаље од Београда, где су жи |
| онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откот |
| склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може! |
| С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Растав с |
| н поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у о |
| оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод г |
| ти га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би |
| му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да в |
| а да протуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека госпо |
| н сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а |
| е преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево |
| овке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је тр |
| муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакш |
| ост да га сад по могућству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Т |
| ри до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем |
| ђе није никако ни долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одав |
| амо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао вез |
| са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људе да му покажу где има закопана |
| рбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та окол |
| ерево ове момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не |
| а их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и |
| селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра н |
| и се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нуж |
| Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени |
| ићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} Но |
| ако ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, да се с њим разгов |
| г момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На |
| глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници |
| ра, већ изишла из свога незнаног зимњег склоништа и виђам је сваки дан како некуда журно хита у |
| .</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи, к |
| Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и после њина прва састанка, Вујица |
| е за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у |
| мрежа, Карађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били та |
| p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и стро |
| ем на св. Павла, код пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњ |
| у Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се ова |
| бне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им бил |
| а шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сир |
| код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и |
| , опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се сп |
| жељу, па не марим макар одмах онде очи склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђе |
| дини је јахао невољни певач, а око њега склопили се мргодни, зловољни пратиоци.{S} Људи мрачна |
| а и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једн |
| о доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није знало ништа, где је и шта |
| очекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек |
| аћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војничка зап |
| кну.{S} Но кнегиња обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не в |
| упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како |
| Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни |
| е господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, ј |
| оме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и н |
| сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, е већ грђих јада од његовијех не море бити!</ |
| но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје же |
| ад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са |
| Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, који је и |
| аљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разгледајући по с |
| нђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског вез |
| духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије |
| не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milesto |
| руге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, с |
| гљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито, али свака његова реч палила је као живи |
| о, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> < |
| еби.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство |
| — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обо |
| ном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрва |
| итци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не |
| д Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи |
| е би сећао, брато, бог с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку |
| на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви. |
| нег се неколико пута навртао, али је на скоро опет престајао.{S} Најзад, пред подне, ветар се с |
| миграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти |
| ната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам м |
| асно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је т |
| ћу, да видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао |
| пне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, |
| миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој |
| онесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</ |
| n" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су |
| и му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроб |
| ао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена га је подсе |
| је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p |
| лико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би р |
| се једном преви преко главе додирујући скоро земљу, још једном задрхташе сви мишићи на њеном о |
| уди, који је прихватише и донесоше кући скоро полу мртву.</p> <p>Код куће је баба Јана дуго леж |
| крснуће једнога народа, који је изгубио скоро и само сећање на негдашњу државу, на негдашњу сла |
| око подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски ова |
| оново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовић |
| ремишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту за |
| о примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у на |
| ногим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да |
| избију нови младари, већ кад се једном скотрља глава, онда је све свршено.{S} Па <pb n="208" / |
| њег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац, кукајући |
| еме!“ — Кад дође згодно време па и Руси скоче, онда јамачно не може ни Милош сам мировати, него |
| је овде. — рече Милош.</p> <p>Марашлија скочи:</p> <p>— Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, |
| чнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене |
| p>— Драгић...{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> |
| исто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно д |
| акао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А ку |
| — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји. |
| пречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој |
| м је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из кол |
| као из каквог вулкана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико |
| те димове.{S} Кад доврши каву и лулу он скочи:</p> <p>— Јело, жено моја!{S} Ја одлазим и бог св |
| брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутк |
| <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи. |
| сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S |
| ц?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</ |
| м, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли |
| ви био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као |
| е!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима |
| ад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писм |
| ије оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом родитељу своме...{S} |
| што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} З |
| једино и постоје за оне који погреше и скриве.{S} Милосрђе је код обичних људи, леп накит душе |
| завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њ |
| ан дремале по густим зеленим дубравама, скривене од дневне препеке, сад се искупљају на свежем |
| што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их |
| аква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти ба |
| за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој |
| и ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту ни |
| којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају |
| овијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кла |
| и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунско |
| p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио |
| орђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ оставио свога друга |
| огоде, онако нам и остане; како нам они скроје капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Кара |
| ли за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они |
| његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана да пост |
| у на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорил |
| громна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSecti |
| ијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима. |
| асном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</p> <p>Он дохвати бачени војнички д |
| о други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу прем |
| и своје крваво ратничко руво, заменити скромним грађанским гуњићем или јелеком.</p> <p>Али нис |
| натор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац |
| оме је буктала лепа ватра, седела је на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастук |
| . године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, седе |
| прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела |
| ез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовник <pb n="100" /> се п |
| амницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно п |
| Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у |
| так постаријих гостију.</p> <p>Сви седе скрштених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и |
| села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а |
| а испод очију погледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало |
| знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главом, и |
| .</p> <p>Кад је овај резултат објављен, скуп је поздравио новога изабраног вођу бурним усклицим |
| грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но |
| и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашк |
| роду, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке види док се добије.{S} Везир је п |
| главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једи |
| редио му да Анту затвори, па је с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их |
| уде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посв |
| Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београ |
| омила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити |
| } Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник |
| ко пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би окривили да сам се уд |
| врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онако, како је њему најмилије, Милош ма |
| лобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p |
| реви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо?{S} Ако се нађе међу нами махнитих глава, |
| , хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуционарних патриота рекао је:</p> <p>„Госпо |
| ка, јадна мајка, она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупц |
| гама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли |
| он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с поверењем њему предато |
| и прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљ |
| живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нац |
| по највише је било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>И |
| вар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају да сврше веома важан посао — да изберу вођу |
| ска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разуме |
| пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговара |
| ладен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупшт |
| клоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђурђеву - дне, |
| ма Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога |
| , рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости за братом |
| авати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветовања био је и |
| е.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; ма |
| ска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биоград? |
| де дозре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и ч |
| на јатагану а другу на пиштољу.</p> <p>Слаба и немирна светлост од лучи једва је разгонила гус |
| рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, мајка, јадна мајка, она једина з |
| никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је навлаш |
| обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су |
| војим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овд |
| је, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{ |
| ста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој |
| трењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично к |
| раку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав к |
| ице на другога — заклањају своју рођену слабост, Карађорђе је наједаред осетио како је огромна |
| свим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мо |
| м он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и |
| ародом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да |
| њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући пос |
| езир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије им |
| , на коме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немо |
| само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле |
| и овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе |
| је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на |
| тали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча посла, н |
| тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погл |
| с балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на в |
| а боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам м |
| о ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље же |
| само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су |
| крету, о новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била ј |
| ала садашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини з |
| јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — они га одмамише.{S} А боље |
| нити би могао боговати, нити би имао ко славити свето име његово!</p> <pb n="97" /> <p>Кнегиња |
| одругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, п |
| по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачају |
| .</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је М |
| овини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека у |
| рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да повиј |
| ће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година |
| оји су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се био |
| ти борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час |
| је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега сит; све |
| азгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине |
| еле, но он се боји да му они не преотму славу и господство.</p> <p>— Па јес, јес!{S} И не дам д |
| сећање на негдашњу државу, на негдашњу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним при |
| з свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{ |
| атим, па на песму косова одговори један славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огл |
| као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос опет пусти своје јасно з |
| егове.{S} После њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом |
| :</p> <p>— Није вала!{S} По души га, ко слага!</p> <p>— Којекуде, баш поган свет!{S} Само седи |
| свој садашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет |
| S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те |
| и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на колцу набити, но да им |
| пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш. |
| и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз другога |
| учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значил |
| и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је |
| S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане |
| неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло в |
| у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилими |
| под Сахат-куле, и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурен |
| {S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— |
| им коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочија |
| имо ватру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну ж |
| душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ под |
| куда сам, јадна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то |
| полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лекс |
| и земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света земљо моја је си ли ми опрости |
| кла да пољубим земљу; вели, пољуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу ле |
| умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад |
| У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се оп |
| се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још ви |
| ево буди.</p> <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, |
| исма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је пис |
| би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S |
| ци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не пон |
| стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се гдегод не понове побуне и нереди, те би |
| дећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те раб |
| олазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица слеже раменима.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта |
| о осорно.</p> <p>Мелентије се притаја и слеже раменима — мучно је, господару мени бити судија т |
| е груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једв |
| повест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту за |
| Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже раменима.</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам ш |
| о?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с |
| ишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но |
| и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда из Русије.{S} |
| тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, |
| nit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у |
| ла страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану |
| ушу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је с |
| јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је о |
| ало за ове две последње године, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би па |
| ина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем |
| ј балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад н |
| ском ослобођењу из кога се имала родити слобода свију балканских народа.</p> <pb n="282" /> <mi |
| ла каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске |
| шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, своје управљаче, |
| е вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахн |
| епнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда |
| везивала главу, и опет је врат остављен слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару са |
| или снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога нар |
| ију, која је досад била дивна заточница слободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турск |
| да на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске |
| ном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка |
| лочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, |
| ода, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој |
| синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на жртвеник себе и све своје |
| ароде, да се братски искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, |
| {S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб |
| оју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојниј |
| а!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке бо |
| грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поко |
| да ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и ноћ поджиже само једну миса |
| у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему и |
| ма.{S} А да би му везир оставио потпуно слободне и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то м |
| ај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у на |
| ски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, |
| равдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то ист |
| алим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од |
| дава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средс |
| гне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, можда и заслужујем да ме |
| очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Срб |
| И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али о |
| S} Ако има греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Бог |
| о да будете његови пандури, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова |
| а грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зато, и одговорност пр |
| ењем рускога двора, онда му поручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док |
| — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда бар молити.</p> <p>— Бога ми, вас би |
| н за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпр |
| ројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било бар 3—4 истинске, |
| ома свога; једном речи, да народ једном слободно погледа очима, да одахне и да благодарно сме р |
| гомилом оружаних момака и говорио овако слободно, на Вујици се познавало да је нешто јако збуње |
| век духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлу |
| учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би |
| ит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слободно народа, па ако му је милије и више у воље да м |
| на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђ |
| > <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја |
| да се нађе макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви са |
| лошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, али за кога Милош рекне да је |
| очињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <pb n="77" /> |
| им се сваки родољуб клања, као на круну слободоумља балканског, који се сви с њоме подједнако п |
| оји би олакшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске |
| нило би више за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прос |
| народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Наскоро |
| унаком који је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда |
| је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу да не види, |
| много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратна савез |
| за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истин |
| акве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште заједничко дело, како су се сад сл |
| у своме никад не може да одобри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне. |
| о опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему |
| евалила, а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе |
| " /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; мора се довијати, мора по |
| {S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста |
| непристрасна повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна м |
| ужили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све прет |
| го говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и ко |
| била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди шт |
| цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за другога |
| ране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама |
| кривена арњевима, које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, кој |
| о као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, вод |
| , и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.< |
| веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, |
| <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим Србију |
| рин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебе |
| та шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је нар |
| а Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, |
| осветли оџаклију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> |
| А сад је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се сул |
| ме заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинут |
| нице из свога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако ни |
| по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу |
| а први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била пе |
| И ако је имао око себе све саме покорне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, ни |
| ино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цу |
| да имао верна роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја |
| p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који |
| ко предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука |
| с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад се мало по мало кравио и |
| за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини м |
| ко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна.{S} На |
| љиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком к |
| сле као своје сензале и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њи |
| о војводи, како му иде посао и како га служи здравље.{S} Наједаред бахну ненадно с питањем:</p |
| ест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим теб |
| то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спрем |
| ном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад б |
| си заповест од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по сво |
| роди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега |
| ђује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити |
| и неки млад, грчки родољуб, који му је служио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је с |
| пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима |
| кад се приближио Карађорђу, Наум му је служио као повереник, као писар и посредник, нарочито у |
| је, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, |
| у безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убој |
| ђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оста |
| обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви напори |
| бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао |
| су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, о |
| рован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, |
| је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нис |
| је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти и кажи коме устр |
| сто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко |
| <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толик |
| Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац ја |
| како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="12 |
| астаће многе новине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, си |
| уби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је пост |
| и!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је |
| минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и поб |
| м.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело |
| RP18933_C10"> <head>X</head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. годи |
| кле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчк |
| сретни отац, кукајући вратио се кући, а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађ |
| као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран наш |
| рани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, д |
| ратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања |
| ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако св |
| о би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Мил |
| остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и он н |
| ама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље |
| ета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега |
| на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега је б |
| е с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} |
| та ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах мени |
| свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div type="chapter" x |
| тку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен о |
| у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p |
| лежао већ пуна два дана, када га сељаци случајно нађоше, и већ је био почео заударати.</p> <p>Т |
| њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар омету, и н |
| иплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор дочекан ј |
| би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен |
| више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунав |
| и пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била в |
| <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спас |
| тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по |
| оша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" / |
| ама.</p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> < |
| ше позеленио.{S} Он није био свикнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није |
| евао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славујева поступно изумре, кос |
| имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам |
| {S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ов |
| <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога так |
| крају заповедати независно.{S} Само да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио ца |
| с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он |
| пским; како је доцније као младо момче, слушајући голуба како гуче, из његове песме научио шта |
| разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој своме ради о глави, и како кн |
| > <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом празних речи и бацањем |
| и у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио: |
| ују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из С |
| нез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она угр |
| е у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} |
| пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао ж |
| крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцни |
| по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалим |
| зе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> <p>После првих поздра |
| о исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његова реч мора бити светиња и за |
| врате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Срб |
| трељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана бра |
| p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без |
| S} Особито је до сад Павле без поговора слушао све заповести његове, а сад баш он као да се неш |
| лим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и о |
| елу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта |
| ђорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасв |
| анске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!< |
| је да се сами саветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је |
| викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја сам слушао да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је м |
| естрпљиво.</p> <p>— Па јамачно си и сам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, |
| што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По |
| и звао амо да вам ја заповедам, а ви да слушате, но да вам се пожалим, па ако ви знате бољи лек |
| и свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим ни ја оставити кости |
| ко ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем |
| лободе, а сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је |
| рост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајд |
| из ране младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха |
| е пропушча за овдашња обстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к |
| 86" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — ми |
| шних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи п |
| мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Карађорђа, онда њему и да се преда, а они да не |
| а слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} |
| очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће до |
| поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовину своју.</p> <p>Међутим, још од |
| } По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука од рускога двора и за то јој ве |
| који се сви с њоме подједнако поносе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домови |
| пуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у прир |
| е појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а Русија није имала |
| љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с |
| није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n="239" /> < |
| е он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претњ |
| а погледа мрко.{S} Вујицу и Павла он је сматрао као своје најверније и најоданије људе.{S} Особ |
| је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појави |
| и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у ка |
| собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S |
| д ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо |
| ешен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљи |
| Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни |
| су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} |
| ени главе ни длака му једна с његове не сме валити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, |
| који се јако изтакне, а јавно му се не сме ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким прил |
| атка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{ |
| S} Свет је, истина, преплашен и нико не сме јавно да се заузима за окривљене кнезове, али ноћу, |
| ске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цуки |
| ћству прихватимо и склонимо.{S} Њему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош |
| еш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју намеру, и по мени поручивати друго неш |
| огледа очима, да одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог д |
| . (Лисовић који је из Београда повео за Смедерево ове момке, с једним се момком био склонио ту |
| на кад се Лисовић из Београда кренуо за Смедерево, с крвавим писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> |
| ица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти Пр |
| Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао |
| е састао са Вујицом Вулићевићем, кнезом смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} |
| га дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, ор |
| а је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими чове |
| ља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} |
| а тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у њ |
| раду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има н |
| био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене М |
| ође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе. |
| p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смеду ли синови Јеладе још оклевати, још очекивати и шт |
| лу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} Док су |
| иста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежураних образа њених нестаде оне самртничке укоченос |
| да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било је вео |
| робнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубоко испараном лицу сијала су се с |
| в благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћ |
| , људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке пот |
| тану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како |
| плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и |
| иван, али се поступно све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост |
| развратник, коме иоле лепша женска није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек |
| и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— П |
| страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} |
| ватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то |
| уначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и гро |
| же је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно |
| али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести п |
| ти својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противни |
| оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту с |
| Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n |
| шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Мар |
| ти и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} |
| ђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио светли везир.</p> |
| бији човека који би и половину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни п |
| рчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} Рече му само |
| <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варо |
| и) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати се |
| сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му све кажем, но сам тражио, о |
| да пође по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га |
| ви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту од |
| дрско дело, на које се нико други не би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за пове |
| ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, |
| е никад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било б |
| ци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио? |
| голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се у |
| сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже повика што ј |
| т је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је П |
| о убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p |
| вати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре |
| ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош ј |
| а.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно њ |
| спречио; он ружно погледа; он нешто зло смера; — рече Карађорђе, показујући на Новаковића, који |
| } Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегли у |
| само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов |
| спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао гроз |
| осподару Ђорђу, па све до сад — рече он смерно, а глас му је био јасан и пријатан.{S} Кнегиња и |
| тио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако |
| је паметнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчи |
| тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако су |
| >— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И |
| } Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> |
| но и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, по души вас, дајте ми макар и једа |
| а изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да |
| слободан и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две |
| није супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био је Петар Молер, и о |
| ећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имам |
| сем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од т |
| се познавало да је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај |
| се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узима |
| о измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је в |
| >Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Р |
| ли, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о |
| да побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађ |
| , али за кога Милош рекне да је крив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, дру |
| грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мора |
| друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је |
| зани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места бил |
| </p> <p>Свршено је.{S} Небо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу |
| орђе... прости!</p> <p>И најзад се небо смиловало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске |
| нтије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људи |
| Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако стр |
| p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се св |
| заједно с Главашем, но после се преда, смири, ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиро |
| м.{S} Молио сам га и поручивао му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну к |
| о да видим ону јадну земљу да се једном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи |
| ју, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, |
| арод.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите |
| и смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи р |
| је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном обзорју још је трептало си |
| ра.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре |
| > <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сах |
| гом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала догађаје, |
| они</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да |
| еке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да |
| вога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило. |
| ој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске |
| а душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се св |
| .</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкчији план.{S} Покрет је |
| Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ств |
| ати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења бил |
| оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили за Молера.{S} Изговорио се на народ |
| лишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих дочекали?{S} Зар не видите |
| у на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима |
| ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена д |
| видим какви би ми морали бити сами, да смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала сна |
| и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађемо пред везира |
| ли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, пр |
| } Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> |
| Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и |
| {S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора б |
| ао јој.{S} А мене одвела пред икону, па смо се молили Богу.</p> <p>- И ја сам се молио Богу.{S} |
| зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили преко главе, па је време да и <pb n |
| тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} Па све љуби праг и плаче: „слатка кућо |
| етна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} |
| сподару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо постали бурмуџије; градимо и продајемо бурмут, да з |
| .</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад т |
| Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама би |
| О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан збо |
| ли овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополита.{S} Господар Ђорђе |
| Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божјаци |
| ом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето живи смо, господару; али јадан је ово живот.{S} Сад смо пост |
| ар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец оп |
| штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} П |
| они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и све издржали и очували душу овоме нар |
| водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не |
| спели, плаћали би главом други, пропали смо, право је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћ |
| е суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која |
| <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо отишли до господина митрополит |
| о ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, |
| сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главо |
| : „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е м |
| асијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и |
| а код себе?</p> <p>— Нема!{S} Претресли смо га, кад је поведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља |
| поручен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч п |
| нате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да |
| узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Ист |
| заспао, кад сам се после пробудио, а ми смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи син |
| рани јунаци, све лавови а не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као |
| сио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог |
| </p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не знаш и не |
| абубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на дал |
| боље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешнице над главо |
| кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S |
| а одахне и да благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — |
| га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за |
| подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и |
| ла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу |
| урци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} Ако |
| ултанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам доса |
| рашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им би |
| ну савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а он |
| ежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, |
| је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га укл |
| мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку |
| лоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око Мило |
| а јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је зано |
| је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је к |
| Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече стари |
| пребијамо од немила до недрага.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господар |
| инеш? — питао је Ђорђе.</p> <p>— Јутрос смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па п |
| ољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине |
| > <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— Синоћ смо сви били овде.{S} Седели смо подуже.{S} После смо о |
| мене и Миленка одјури из земље, за коју смо барабар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој |
| ако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се после |
| и исеченом децом својом; одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, |
| ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе ду |
| прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на |
| не људи, и ми смо с двапут мањом силом смрвили и развејали војску као оно кад неодољива холуја |
| окорна, оштра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на к |
| и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, |
| концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> < |
| Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потреш |
| му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за |
| дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену аветињску руку за |
| а имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Мил |
| д стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапат |
| ути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт има неке примамљивости и да проливање људске крви |
| урска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, кој |
| едали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први на томе |
| ке, она не примају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буд |
| ека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али пред нар |
| јући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да нес |
| агрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би јамачн |
| <pb n="5" /> <div type="titlepage"> <p>Смрт Карађорђева</p> </div> <pb n="6" /> <div type="tit |
| ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> <p>Историски роман из недавне прош |
| ег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвав |
| прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадв |
| шу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ов |
| уне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући м |
| е истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је |
| било, кад би доиста било живота и после смрти!</p> <p>Враћајући се с рада, неки сељаци застадош |
| ction" /> <pb n="302" /> <p>Одмах после смрти Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у |
| ком, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио с |
| ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше |
| његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем договору, Карађорђе је имао по |
| воју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много |
| су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" / |
| везана коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џ |
| де све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Ка |
| било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Рус |
| е мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попр |
| p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мал |
| е и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у |
| оброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, принуђен је да оштро гони т |
| дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да |
| као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се т |
| пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим пољанама, бежи од себе сам |
| subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} Већ се хв |
| о год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{ |
| p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обил |
| ажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни слободна даха; која и дан и |
| орђе, моћни геније који је из петовечна сна пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, |
| {S} Ја сам будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопча |
| а ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скак |
| миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве с |
| , кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близ |
| буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчк |
| , под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је тр |
| чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он би био као неки во |
| изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p |
| ија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, |
| Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти |
| ру, мало се раскорачи, измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе пр |
| , нико не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му н |
| ца и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђор |
| ђенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ојача његов слабачки пораст — јес, |
| средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло му је бити, по изгледу, до 40 година.{S |
| орђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослобођења.</p> <p>Но сви |
| као да је била обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак |
| она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то |
| а учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага |
| ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али ја је и не омаловажавам.{S |
| ава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне ж |
| би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} |
| ом времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго ост |
| се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је било да их |
| илош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни било лако.{S} И |
| и увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадава зуцало о новој буни!{S} Не м |
| с њим.</p> <p>— Несигурно је пушком.{S} Снажан је, неће одмах пасти од пушке, а можеш и промаши |
| криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> |
| нага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали с |
| напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну друг |
| то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно у |
| чки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала и машала з |
| д се против кнеза Милоша почела јављати снажна опозиција, између осталога, почињу га окривљават |
| p>Најзад није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечи |
| Сад или никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу |
| ила), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, најо, зар истина мисли |
| жју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у |
| } Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше св |
| кићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се ту |
| го грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне |
| два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зр |
| о џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одруб |
| шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упа |
| преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њ |
| и су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, |
| хну ненадно с питањем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p |
| <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S |
| на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је на скоро опет пре |
| ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — |
| долазити благословено пролеће да отопи снегове, да раскрави ледену кору, да врелим љубавним да |
| т је на коњу бесомучно јурио кроз пусте снежне равнице и молио за милост земљу и небеса.</p> <p |
| ала своју самртничку песму преко пустих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и неч |
| е се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора пок |
| е тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и м |
| утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и намес |
| ирине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зид |
| > <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налаз |
| па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у |
| ежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да с |
| или дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад је |
| в окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд |
| н је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милоше |
| ругљиво.</p> <p>Отац Мелентије одговори снуждено, али разговетно и одсечено.</p> <pb n="109" /> |
| чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој при |
| нџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је |
| висило много богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за |
| пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет в |
| оред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви го |
| мао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишљен.</p> <p>Кн |
| ћи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је он даље — |
| он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледао на Јелу, |
| елили? — рече Карађорђе разгледајући по соби.</p> <p>— О Ђурђеву-дне, деда.{S} А пре знаш где с |
| колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добр |
| сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко у |
| арао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је |
| осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлост.</p> |
| S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, |
| им?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="234" |
| Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе — |
| рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и т |
| похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак о |
| с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе и сваки |
| н ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p |
| ружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале.</p> <p> |
| 7" /> <p>Кнегиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе вис |
| и велике и многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће би |
| груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једно |
| ешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некакв |
| атства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да |
| и сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором, бојем и глобам |
| пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Карађорђе рече како |
| > Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква о |
| .{S} Остали, на броју њих 18, водећи са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, г |
| </p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да д |
| у.</p> <p>Разговарајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би |
| ј призор.</p> <p>Вујица је био довео са собом два своја и 5—6 Милошевих момака, међу којима је |
| Вујица се правдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, |
| а трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу, коју је Карађорђе врло миловао.{S} И |
| ест оружаних скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће к |
| мо три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром из пушака, и није прошло |
| ја ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето |
| рђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву |
| Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, који |
| жјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић с |
| у изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена ни деца никад више не виде, |
| о.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуд |
| .{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казују један другоме. <pb n="218" |
| етак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, |
| х, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом очи поваде.</p> <pb n="110" /> |
| довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да Милош буде дужан предати Марашлији колико се |
| (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стој |
| р водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око из |
| о торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и п |
| овршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости по |
| ђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с гос |
| та имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пс |
| а Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</ |
| тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па по |
| одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Н |
| ути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S |
| кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне |
| Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружје.</p> < |
| ију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисок |
| а.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је полако мрве |
| шинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстро |
| ако му пиши:</p> <p>„Куме Вујица!{S} Са согласијем свих дванајест кнезова закључили смо ови час |
| у Београд мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“ |
| сле точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко ма |
| бејаше довршила последњу реч, кад се са сокака зачу нека звека звонцади.</p> <p>Карађорђевица о |
| S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлијама свет је врио.{S} На више места го |
| о бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с десна испаде висок космат, просед човек и уп |
| , у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим ножем улета |
| игранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно је |
| га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је |
| ита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони с |
| ама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с н |
| ади, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и вез |
| али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, и брижљиво је ослушкивао сва |
| први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али он погледа боље и виде где Карађорђе лежи |
| ешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица |
| ело се, да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежа |
| ата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, |
| а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, |
| мбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби д |
| у чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> <p>Но у поче |
| л га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S} Где је он сад? |
| утра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе та |
| ађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и |
| мори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав |
| аскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} |
| вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није спремао |
| мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много богато оружј |
| да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по |
| исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао.</p> <p>И |
| Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је он жив не |
| Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе људе да их дивљи зверови растргн |
| ов, који се на великим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По |
| енима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p |
| опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо кр |
| ећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, |
| добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припом |
| махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који имао ш |
| е на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да |
| га?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њим |
| побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто так |
| то би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> |
| .</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољн |
| је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о малом Божићу на скупшт |
| нање и накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194 |
| и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Д |
| ровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памет |
| ти; али овако, он да погине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} |
| } Ми прво морамо гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би бил |
| ад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних глава својих, онда се смерни служитељ |
| ешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђо |
| ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али а |
| помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније бар осветити кнеза Симу, кад му |
| и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гле |
| ке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавс |
| ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше позд |
| ији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено |
| ад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Тур |
| учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих има |
| ријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашл |
| два силом пробијао напред.{S} Двајестак спахија на добрим коњима и под богатим сјајним оружјем, |
| ога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и неисплаћени у |
| имао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабирао са села колико се и |
| о доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је био Милошев заступник |
| Грци заузимали.{S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако |
| и други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влаш |
| ко се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војвода Лука Л |
| мао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсеком, а он после сабир |
| евић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није |
| рака изнићи злочини и с крунисане главе спашће сјајна круна и разбојнички ножеви искомадаће мла |
| уша — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> |
| адре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне д |
| добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље |
| раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као м |
| /p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича |
| се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичн |
| да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута ве |
| аћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ |
| поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте стари |
| ј провалији, коју је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Крив |
| рчине; велике перчине, као код жена, па сплетени и пуштени низ леђа.{S} А и бабо је онда био др |
| х звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челич |
| и се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргут |
| одмах без оклевања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако ка |
| отреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке |
| сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да никога не пушта |
| масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за |
| иби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на гредице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти |
| радовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља, он је на једном извади, прекрсти се, пољуби је у |
| дена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и дес |
| ојас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и опрезно |
| немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</ |
| а онда затворе и оставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код пр |
| } Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли нез |
| собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна врата.{S} Затим је Карађорђе рекао жени да никог |
| <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у дале |
| иле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Ци |
| Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко пот |
| и догађај са кога је она важна и вредна спомена.</p> <p>Говорио је подуже и говор му је био жив |
| ћима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџ |
| аживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који |
| да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито |
| егове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контр |
| целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само |
| заустављао да напоји добра коња свога; спомињао је пријатеље и добре знанце, с којима је делио |
| аједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Ра |
| S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлу |
| енке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом д |
| ј пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даље.</p> <p> |
| настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бе |
| Милош викао и праскао, док момци бејаху спопали Драгића да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем т |
| екад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац живо и плаховито. |
| он би се мени прво обратио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, |
| пску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да Марашлија помогн |
| и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према Кар |
| могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разгов |
| с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разуме |
| све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа мога |
| ле видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта б |
| .{S} Него вожд је рад да се разговори и споразуме с њим — Милошем, па, ако не може бити, онда д |
| у највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповедајте заједнички — рече Карађорђ |
| е још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Ту |
| а су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Карађорђу напише сам Милош са |
| му се Ђорђе сам јави и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту о |
| о писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица бејаше |
| што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад |
| је врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом |
| ота рекао је:</p> <p>„Господо, ова моја справа за сечење глава дивотан је проналазак; то је пра |
| ење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизици |
| вди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити д |
| овце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да |
| .{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи п |
| но повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па |
| до краја.{S} До сада проливену крв може спрати само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије јед |
| аиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па окол |
| о:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу з |
| акала, плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо с |
| ари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво |
| на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахн |
| ца утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Кар |
| и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на људе и њи |
| казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакој |
| ко ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што т |
| кнез.{S} После се окрете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш д |
| ?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спр |
| </p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса |
| е оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У |
| с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари ј |
| вце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске гран |
| зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крв |
| или, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p>Док се овако весело грајало у |
| ор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њих гореле с |
| о за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се побунио у читавих |
| </p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пу |
| д пивнице где је био склоњен Карађорђе, спреман је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два |
| аничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и <pb n="164" /> Ђорђе је био |
| мена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и цел |
| и су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се изненадише кад оџаклију н |
| амо ово неколико речи:</p> <p>— Јеси ли спреман?</p> <p>— Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ј |
| p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад |
| рата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужв |
| АНСКИ ВОЈВОДА</head> <p>Одавно поистија спремана велика грчка побуна залазила је у нову мену и |
| ше и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би претекли и изненадили. |
| о и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо |
| собу, и рахатлисао се, али још се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупни |
| о би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, |
| о трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а |
| је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је н |
| , он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везир |
| /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражи |
| али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, |
| Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало ј |
| ет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има и о |
| ра, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изјашу бар до Раковице.</p> <milestone |
| вучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога |
| _C13"> <head>XIII</head> <head>ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се б |
| говремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и |
| ле је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан ни |
| шће и Николу Новаковића.{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен |
| на, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> <p>К |
| сти, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од реда исеку, побију |
| Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази сад кад |
| анет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо н |
| При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у к |
| ме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мир |
| свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{ |
| ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад |
| ди од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испал |
| нског био је рашчишћен и поравњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити пог |
| је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p |
| што није планула буна, која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Ми |
| ош није био свршен, али је било већ све спремљено и мисао је потпуно сазрела, да се Карађорђе и |
| онесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар полако откључа врата и опрезно уђе уну |
| то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да одмах о целој с |
| едно јагње.{S} Друго је још раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањц |
| на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклет |
| рикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах |
| крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахата <pb n="245" |
| .</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, приве |
| косио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано легао и до пола ноћи већ с |
| пред собом најодабраније синове Јеладе, спремне да за свето дело слободе исто онако принесу на |
| Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стај |
| нска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичн |
| га је и синоћ дочекало.</p> <p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> < |
| кој сељачкој кућици, где је за њих било спремно нарочито подземно склониште.{S} Међутим, Красис |
| , а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побој |
| обили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, наравно, само оно што се |
| арађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито допадоше ове речи Врљ |
| некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> |
| ој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, ако се ма где пожали.</p> <p>Врљо позна да сељ |
| емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone |
| рогени, који бејаше нарочито одређен да спроведе и испрати Карађорђа преко молдавске границе.</ |
| ризорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S} Да је Милош м |
| српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би м |
| > <p>Од градске капије па до губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су |
| аучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу с |
| — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место к |
| хача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био далек.{S} Ст |
| опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Двајестак сп |
| у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат а |
| пска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на б |
| е.</p> <p>Карађорђе није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</ |
| но, а затим пошто је мало поћутала, она спусти глас и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име |
| не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку |
| одскочи корак назад, изману и сабља се спусти по разголићеном врату Драгићевом.</p> <p>Изгледа |
| понуди јастук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— |
| уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу |
| Његове руке малаксаше и клонуше.{S} Он спусти главу и очајно махну њоме.</p> <p>— Не!...{S} Не |
| ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Мило |
| шло, а после жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су |
| сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку.{S} Зимус око Божића однеше |
| олибе, бејаше довршио свој оброк, па се спустио и легао крај глога, за који је био везан.{S} Св |
| и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на ову меку младу трав |
| а ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да |
| момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише га.{S} Он се притаји, изгледало је као да нешт |
| ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло |
| {S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме!{S} Њима ни |
| главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за је |
| S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по |
| тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта |
| аза свога, ако га још имаш, да бежиш од срамоте и издаје своје и проклетства ове сиротиње које |
| људи и јунаци, па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао поко |
| о је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на |
| екивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство за своју домовину?{S} Балканск |
| који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао и |
| ЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и већ је почео сазревати.{S} Ваљало се дакле с |
| дице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу тр |
| но једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог п |
| ин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се |
| рајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, Наум му је служ |
| ко драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад с |
| је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађорђевих, који су зај |
| рке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да |
| у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а |
| на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што ск |
| из, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге ср |
| куп везирима, да спасу главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Ни |
| зађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сам |
| преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених мученика |
| м будио из петвековног ропског сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано полити |
| ово не говорим на памет.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији б |
| не вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали |
| такли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у |
| анских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну |
| хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећал |
| не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готов |
| и слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} З |
| е што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, |
| бије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој |
| ћ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамни |
| е их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се |
| b n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као гнездо слободе, и њена јуна |
| > <p>Најзад од свију балканских земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку свој |
| ешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, |
| а заједнички ослободимо земљу!</p> <p>— Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана ј |
| ете?!...</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, в |
| снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном |
| ега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунашт |
| </p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре |
| смо нешто на Милошевом месту.{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, су |
| <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуб |
| у веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче била ратн |
| S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају |
| ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској пла |
| бу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с они |
| е, било би слишћено за неколико дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султ |
| на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело |
| ти ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад |
| е</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — |
| осе и сматрају за дику, кад могу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Пе |
| >Нема!{S} Је ли могуће, је ли истина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ н |
| за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, |
| тедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оруж |
| све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га је звао к себ |
| ке.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни је |
| атана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што |
| могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они |
| њем:</p> <p>— Богати, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница |
| прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је С |
| иватно одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Т |
| истера мене <pb n="155" /> и Миленка из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се |
| је на ме и моје друштво због одласка из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљ |
| станом додиру и мешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, ко |
| одир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењ |
| и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче |
| Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се нада |
| .{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први ненадан глас о погибији једнога велик |
| до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд к |
| та слушао.{S} По њином је наговору и из Србије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и |
| ђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с кој |
| воре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то п |
| оследње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчиј |
| остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа предузимати без њих.{S} Ко |
| ћне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли мир |
| о то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спречио.</p> <p>Милошу се особито до |
| та она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} |
| расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске вл |
| с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је |
| оговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} |
| вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош пи |
| , како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују. |
| аустријској двадесетогодишњој окупацији Србије причала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударе |
| амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би |
| случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле |
| најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да се још једа |
| га је и највероватније и најлакше преко Србије заинтересовати Русију за народни покрет на Балка |
| јдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци поно |
| ненаситих варварских грабљивица!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња т |
| у несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где је Лозница, гд |
| тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с те |
| S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути |
| м душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад од мене градите непријатеља! — рече Карађорђ |
| {S} Русија и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уп |
| — И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у |
| црни војводе; да их окриви за ровења по Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{ |
| ажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, |
| а устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедон |
| рију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трчати |
| српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било потп |
| е бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију тре |
| ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају |
| че га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; свак |
| ма сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица |
| ље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, о |
| ок је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, |
| и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње о |
| м се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађор |
| а другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртв |
| н.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стање |
| стали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула каква |
| који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина ср |
| а били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио из |
| и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад ја |
| остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли как |
| ао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учи |
| су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власт |
| а, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букну |
| то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и |
| окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви |
| овек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога |
| аки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао н |
| мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стаја |
| смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет о |
| ри остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе |
| ао робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је неког |
| е најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишчуп |
| лико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, п |
| д ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч п |
| би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, М |
| вере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујет |
| .{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге |
| о овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, п |
| кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљај |
| ик настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити |
| знанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} |
| ву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начина да се врате, и тако |
| о је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Ка |
| ђорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по |
| па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и је |
| ун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> |
| оре страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница слободе, а с |
| нда могао пашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа са |
| ти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и |
| есно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеч |
| зивању других, научио да воли и поштује Србију; да жуди за њом и да је сматра као другу домовин |
| > више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те |
| овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде |
| пех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, док се зај |
| решно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а |
| ово дизати на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао н |
| мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели с |
| рат, кад сам први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут п |
| ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне да ослободимо Грчку, а већ после што ћ |
| Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, ка |
| како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај сав |
| it="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са |
| му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао је |
| стити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га |
| е је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах п |
| ао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> |
| рађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, |
| } Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Ми |
| према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губе |
| им, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се вл |
| p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз њега |
| канске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе |
| Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро би |
| ати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{ |
| одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћ |
| било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворни |
| говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога окуп |
| наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чарши |
| да; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Ср |
| о лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планира |
| четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равнод |
| и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он |
| е како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне |
| ало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако н |
| шле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што |
| и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како |
| орђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то |
| е старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено говор |
| вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Мил |
| то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</ |
| и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не желим |
| илош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад ви |
| ива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спре |
| е надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што |
| ушу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички по |
| е ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не ид |
| се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи та |
| му би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми ни |
| ли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у с |
| овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> |
| ме бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњиш |
| ч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишт |
| ане бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и немир |
| дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.</p |
| но какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке |
| > <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, к |
| едусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, госпо |
| њих онда настаје опште неповерење према Србима, не верују њему, не верују нашим властима, не ве |
| ом независно, док се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Тур |
| једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу.</p> <p>Кад се кнез Симин |
| {S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети |
| је, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби |
| гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом р |
| е напоменуо, како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске н |
| запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага |
| те тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан би |
| раде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код т |
| ори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, к |
| ију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети |
| о жалосније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чуп |
| ебе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама |
| id="SRP18933_C9"> <head>IX</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срач |
| их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одговори ништа.{S} Он махну руком и изађе напо |
| {S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци зад |
| је је господство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати |
| наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде ста |
| ступали само онда кад је ваљало каквога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило |
| бији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутра |
| ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће с |
| ћ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — ј |
| ј ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, |
| ну.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, |
| сније и мучније — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и |
| рпско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинст |
| Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, бо |
| наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако |
| ић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, с |
| , па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени г |
| рај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан израз разли се по њеном смежураном лицу и она п |
| ојица.{S} Разговор је још с почетка био срдачан, али опет некако службен и затегнут.{S} Но сад |
| нез Милош обично звао кад је истински и срдачно расположен према њему, и кад му више не говори |
| азорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најму |
| а је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како је |
| језик.</p> <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{ |
| е ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се у |
| извињавао и молио свога друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цук |
| ине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из ко |
| ле, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме сам ја овде на путу?{S} Коме ја см |
| тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе |
| Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет ши |
| слегнуше раменима: — Види се да је био срдит кад је писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што |
| ана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека |
| ринети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} |
| ору и држању, Марко мора да је био јако срдит.</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цуки |
| а се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно за другим и |
| јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало от |
| ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, пуни јада и нека неисказ |
| <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, готова скоро да се запла |
| те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао нокте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, п |
| каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p> |
| ја да донесем његову рођену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише |
| ву главу замењује моја.</p> <p>Марко се срдито обрецну:</p> <p>— Муч не будали!{S} Добио си зап |
| писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што г |
| х речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{S}Веле, к |
| ометен од болести, па наједаред плану и срдито се продера:</p> <pb n="210" /> <p>Нема!{S} Је ли |
| ово је Милош, еј Милош — викну домаћин срдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па |
| одити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и |
| је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштеним обичним гласом.</p> <p>— Ја богме |
| ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнегиња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за |
| ако не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и јетко се потсмехну Пет |
| чини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништа ме немојте више молити, нити |
| да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зуб |
| њега, бог га живи посекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од |
| се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> дана доч |
| Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјајивала према |
| секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен |
| лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош О |
| се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила |
| оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала клонути до |
| н довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач већ би се |
| } Од оружја сада је имао за појасом два сребрњака, с обичним зеленокорим ножем и везеном арбијо |
| ик се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, п |
| ницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је |
| гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на грудима му је зјапила ог |
| било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је по |
| nit="subSection" /> <pb n="41" /> <p>На сред куће горела је велика, лепа ватра.{S} Мало даље, к |
| и мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи |
| је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок ши |
| ети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути |
| је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту |
| рено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао |
| >Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили се |
| ај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте деб |
| с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима |
| са од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек |
| што живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два т |
| краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенк |
| мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малк |
| их родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и духа буне и уста |
| ено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} Могло |
| уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јунач |
| ту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне висине.{S} Обој |
| је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их |
| .</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и јуначка изгледа.{S} |
| мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упит |
| јада од његовијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже гла |
| д арњева, овда онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала |
| и сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљиво је загледала све с којима с |
| d> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуи |
| не чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се |
| и ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њ |
| је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно се може рећи, |
| под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично научно, и у први |
| <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме згодно могао плашити и |
| и је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да уб |
| {S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чут |
| не још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече стар |
| зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрлиле, д |
| ње обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетвама.{ |
| тку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке |
| ледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и ј |
| Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком суср |
| има се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb |
| и говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народн |
| <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од к |
| ни с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Камено |
| Где је господар Вујица и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољ |
| м је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — Лисовића — и заповеди писару да му писмо |
| ина пјева злослутну пјесму своју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају |
| ј човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други д |
| е загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши |
| ејаше понестало пара, а он насред друма сретне сељака с колима, испрегне му волове и прода их у |
| че са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како |
| 2" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави само кад |
| кушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пре |
| поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ победоносну војску. <hi>Чини |
| јдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог |
| То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да з |
| дук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље |
| ушевљен да се борба опет отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не м |
| ко тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљи |
| ти у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш |
| но ни поуздано, нити може бити истинске среће код једнога, ако је код другога зло и несрећа.{S} |
| ју главу бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{ |
| но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости |
| у и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па |
| ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да се није оволико оклевало!{S} Куд би био |
| осветничка пушка!...{S} И зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Меленти |
| омке своје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један К |
| м тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био у |
| да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им |
| е и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је |
| сао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође |
| дити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти но |
| тегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама |
| асе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја |
| срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> <p>Карађорђе застаде, преко његова распа |
| ли су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и бил |
| о имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми нећемо ни сметати, ни п |
| и напуштен.</p> <p>„Да идем и да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да т |
| д људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав поток његов |
| за њим потегли, да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, |
| у да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа |
| , узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S} Кад доврш |
| але у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврат |
| до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погл |
| фове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме |
| ребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, |
| {S} А једаред донео ми из Букуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли |
| ог срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила овога чудног |
| пет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И заш |
| оме се досад блистала само дика и слава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми б |
| равао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на позадња одељења, |
| су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај први дечко био је потоњи наш Илија Мило |
| и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и пратња која је спроводила ов |
| ади чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после несретне 1813. године, грчке х |
| рпски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепит |
| > <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић До |
| дом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се сада јавља као |
| место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ |
| p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда при |
| ила слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји и |
| у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 |
| лике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све |
| и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш о |
| ово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учи |
| о званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депутација била приватно одсела.</p> <p>Сем изас |
| ју би команду дошла сва оружана снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да |
| а тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кири |
| зовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле разна права за кнеза и за |
| дна, некад пролазила!{S} О слатка земљо српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дуб |
| не!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, |
| ута на његове очи палили <pb n="112" /> српске манастире.{S} На Љубићу, отац Мелентије заслужио |
| се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русиј |
| ско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње никога не дирају, а српска суза да никога |
| овезица (порт) као нарочито обележје за српске бегунце.{S} Ово је овако наређено по заповести и |
| ављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки |
| ака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана и кнез Симину и Драгићеву |
| да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и д |
| сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џо |
| ем или јелеком.</p> <p>Али нису војводе српске, Карађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинц |
| оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} |
| ву ову неизмерну несрећу несретне земље српске!</p> <p>Србије нема више!{S} А где је Мишар, где |
| воја; да опет пропоју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери |
| ама наших; зар опет да замукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складн |
| а призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанск |
| и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума свој |
| тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да |
| оба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с бојишта на бојиште, с голим |
| јбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њ |
| деветогодишња ратовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне ст |
| хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигранте, међу којима је било толико великих во |
| } С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се |
| е грчке да за њих ваде кестење из ватре српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за влас |
| Петрограду, а поглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост в |
| .{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у гр |
| кнезова, преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских м |
| решењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и п |
| акако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутс |
| су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избе |
| грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није |
| аху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после поноћи ос |
| опаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема др |
| били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада ба |
| доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске обале.</p> </div> <pb n="250" /> <div type="chap |
| .{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу |
| дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно б |
| била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро о |
| у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</ |
| а скоро обновлење пређашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на С |
| кројили најлепше планове за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом пок |
| ародно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и о |
| еба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, ве |
| ао једног дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара |
| Војвода руднички постао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <p |
| којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам по |
| дела сва она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младост |
| га.{S} Зар смо ми онда били непријатељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да |
| дура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска опет бу |
| е све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу |
| С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било |
| Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си |
| по имену Наум Крпара, али је знао добро српски, јер се много бавио по јужним крајевима Русије, |
| не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Науму.{S} |
| писном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се |
| ме стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло оружје |
| </p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију бал |
| орђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Ка |
| ита Србина и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с |
| енитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустријски или руски!{S} |
| данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је |
| за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепен |
| ољаници где је сад Реалка и гостионица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу дан |
| <p>И доиста, одмах се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад ши |
| етне дане по зеленим мирисним дубравама српским; како је доцније као младо момче, слушајући гол |
| илош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да п |
| ана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише |
| познао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од |
| се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb n="228" /> све људима који су |
| е као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама |
| илоша носио најповерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек |
| урке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бун |
| би ову прилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се бо |
| ети као своју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакл |
| скромна дрвена кућица, налик на куће по српским селима.</p> <p>Почетак је маја, и градина је св |
| <p>Истина, Русија је давала неку помоћ српским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ би |
| зир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и јесте књаз да му их неда.{S} |
| три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пр |
| Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка |
| едала редове на коље набијених мученика српских, и видела сам најтежа мучења, на које се може у |
| А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногоди |
| их беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p> |
| д кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — |
| чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> <div t |
| узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у |
| старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спроведу кудгод |
| сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао њене интересе, живо и успеш |
| о понети.{S} Али новца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласк |
| ар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до ј |
| за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Камо т |
| има.</p> <p>Жив је био саобраћај између српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних приј |
| српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>Огромна мисао, којој је зачетак |
| да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају |
| бија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и опет да српске патње |
| неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе |
| к.</p> <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би |
| на пробудио заспало и већ обамрло племе српско; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, по |
| ји је девет пуних година прослављао име српско; њега који је из мртвила пробудио обамрло тело с |
| очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме у |
| звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни |
| оји је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њ |
| цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним п |
| Марашлија, који је ономад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућ |
| е, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгубало — викао је књаз Милош.</p> <p>— И ја с |
| а Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије везирски турбан и да пост |
| захтев да добије право наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p |
| ао кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрине и Новога Паз |
| о се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак |
| о:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На надгробној дрв |
| — Видиш, Науме, овде је никло прво семе српског ослобођења, па је право да овде дозре и последњ |
| двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Мил |
| бовања и да види како почиње рудети дан српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она |
| 9. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања и да види како почиње рудети дан српс |
| етов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућ |
| ску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара |
| је целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом трен |
| де се повела реч о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу к |
| себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела је бежати.{S |
| дио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готов |
| оварале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија |
| но једно овако писмо, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од |
| истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез М |
| ђу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војска |
| .{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријате |
| закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни |
| први пут зачеђена горостасна замисао о српском ослобођењу из кога се имала родити слобода свиј |
| > <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили |
| <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава и |
| да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио.{S} На његовом отвореном, ведр |
| еже кости Георгија Петровича, подавшаго српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; би |
| м очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је др |
| га могли пренети и амо преко Дунава на српску рају.</p> <p>Везир махну главом и рече, како он |
| док се два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на б |
| стаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} |
| м чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничи |
| зван од руских власти.{S} Дознав за ову српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану |
| оји је из мртвих кренуо обамрлу слободу српску и девет пуних година високо држао вазда победоно |
| м оком погледа на многострадалну нацију српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређ |
| о, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!.. |
| еша га о врат, добује, прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други и |
| мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> <p>— Не |
| орао доживети сву ову неизмерну несрећу српску, ја који сам видео лепше и светлије дане; ја кој |
| голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум изме |
| један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка оча |
| ти, остави... и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развал |
| какав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, а кроз маглу из дубока амбиса изв |
| а хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S |
| илош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречи |
| страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су п |
| ично пресече Милоша.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни |
| да кажу.{S} Два набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа |
| ре и последњи плод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им |
| а живота и по једно парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући |
| иђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Тур |
| о легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељим |
| ине овај свети бол једнога родољубивога срца.</p> <p>Јоргаћ је завршио свој говор питањем: смед |
| Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ помаљала, а он је ј |
| три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће мрава згазити и зликовци, који би закла |
| вати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинс |
| н разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим за |
| опходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његов |
| лик на болно јадање крвавог и несрећног срца.{S} Ова је песма била српска, а српска је била и п |
| , особито кад говори нешто својски и од срца или кад је веома љут.</note> <note xml:id="SRP1893 |
| чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одобравање духовниково одобровољи кнеза и |
| пљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, |
| тоични говор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у ис |
| е даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких |
| .</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари |
| лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не |
| а три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта |
| ли прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато се и могло десити, да се од јед |
| и бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се |
| уго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло |
| руди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јав |
| е мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија ка |
| Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пре |
| А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд |
| ако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Ја |
| боле, нарочито испод леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као ош |
| Он не може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само с |
| ући, па и ако је дом сиротан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — реч |
| му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за срећом!...</p> |
| — Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обоји |
| га допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престравље |
| крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји |
| да раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и нера |
| ању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку уст |
| ве, ноктима дочепа престрављено, крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољи |
| повраћати душу и већ им зинуло грабљиво срце за власт.{S} Сад би се опет вратили, опет би упали |
| оде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два тр |
| лошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако |
| резни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној |
| p>— Било је доба, кад се и мени отимало срце за славом, за именом, за влашћу.{S} Сад сам свега |
| да ми ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја |
| а реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, н |
| <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његово |
| ћутим и не могу да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „ |
| S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглу |
| се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном |
| и и неустрашиви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурва |
| и с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама срећ |
| осмех Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на груд |
| чи одигран.{S} Али он је добрим и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки |
| е све више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расл |
| урске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошл |
| мени је болна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то |
| !{S} Јес, несретна мати, она која га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, кој |
| изводи из љуске као пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мук |
| и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу моме људске очи не виде и људи веле: „Ђорђе је здр |
| боде била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на ск |
| ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — речи Милош, |
| вник, а иначе је благе нарави.{S} Он по срцу своме никад не може да одобри и да се сложи с оштр |
| ђорђевом доласку као он, кад би било по срцу.{S} Али он се боји за самога њега, за Карађорђа.{S |
| и који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што |
| ештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у да |
| е на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама |
| гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи нео |
| спрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пиштоља иза пој |
| , и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања |
| ене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се |
| Духовник виде да је и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако дес |
| и Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећао да се изрекао више но што би |
| у се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> < |
| , где се права и <pb n="128" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли |
| ки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> |
| рбија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочн |
| ази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и себе и сву породицу своју.</p> <p>„Не |
| ајзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бораца и учасника и про |
| поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је на |
| Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде пот |
| вој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да по |
| сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов кора |
| лош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових |
| рњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железн |
| су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако |
| би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јас |
| ама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, испод ногу му |
| рачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и окрете се мени; опет ме је дуго гледао, па ме о |
| се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, проговоривши само ово неко |
| ријући га иза леђа, полако и опрезно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, |
| ер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра |
| ="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгле |
| узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с об |
| > <p>— Попо — рече кнез Милош срдачно и стаде пред духовника скрстив руке на појасу.{S} Духовни |
| S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напољ |
| едаред крете напред и необичном брзином стаде се ваљати право амо, где се налазио Карађорђе.</p |
| ада је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дане по зеленим мирисним |
| звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад |
| а ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> |
| ду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики |
| пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко |
| аше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с два красна зеленка |
| мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и богазама куда сам, јадна, некад пролазила!{S} |
| ку душу, која не познаје криве и прљаве стазе лукавства и обмане, и која корача само широким и |
| оћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вал |
| у!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој ј |
| торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Кара |
| са својим другом.{S} Његова верна жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Л |
| све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала непомично као какав кип, а њене мисли бејаху се |
| рашној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лав |
| је узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао, али није |
| n="213" /> <p>Пред баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мрко |
| покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом мест |
| и исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су |
| што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњура |
| потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје |
| м и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> |
| и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса |
| еђашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено |
| оље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, полако и |
| е отегла велика бара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Јо |
| и, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже |
| мак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци др |
| <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најза |
| и белокораст срмом извезен јатаган.{S} Стајао је баш на оном месту, где је лежао Карађорђе, та |
| али танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посм |
| до на обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе |
| ледао би испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови поглед |
| Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што чове |
| се дочепа за дебелу грану, на којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупа |
| и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше |
| ћ сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, |
| ди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пи |
| они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељај |
| а ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се наједаред зацрвени као пап |
| ио као секретар.</p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и пр |
| даје.{S} И док је митрополит забезекнут стајао и премишљао о значају ђенералових речи.{S} По за |
| убилиште <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То ј |
| p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошч |
| зи ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што д |
| очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, поб |
| станку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} |
| ене масе своје, а његова пространа, као стакло глатка површина, искривила се овде онде, као да |
| руге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна |
| а доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре |
| канцеларије и други неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мир |
| .</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђ |
| ало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} |
| зио око Милоша, али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест |
| тане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у п |
| — Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме |
| о да рекне:</p> <p>„Па ако је до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али |
| кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> <div type="chapter" xm |
| о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони |
| се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша као ово баш сад, кад сакупљени народн |
| мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скунаторили ово мало народне надстрешниц |
| ати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утв |
| друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слободно.</ |
| све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала. |
| Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да |
| на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти |
| глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који је девет пуних година са шаком ј |
| ко; јунак, пред којим је задрхтао горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од |
| државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смера |
| гати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и |
| воју.{S} За сретна земана Биоград се са Стамболом надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би |
| га што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како |
| ојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити |
| била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="2 |
| лађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настан |
| <pb n="164" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и |
| громни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже |
| неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јак |
| тне речи, које нико не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с |
| ову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али |
| и кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем уве |
| знат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајд |
| викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али ј |
| момак код кнеза Вујице.{S} Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је |
| прије, и одмах посла арџију да му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ ст |
| ожени и изроди децу.{S} Најстарији син Станимиров служио је сад као момак код кнеза Вујице.{S} |
| тор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако |
| ; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену |
| м имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и цр |
| о пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује ника |
| ваде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се баве земљорадњом и кочијашење |
| итрополиту и зауставише се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким |
| паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <milestone unit= |
| а плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју се, а и људи се смеју...{S} Е. |
| покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно |
| ких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада ти |
| десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње |
| p> <p>„Сви ови људи вајкају се на своје стање, али нико од њих није намеран да кида с њим и да |
| да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише кв |
| разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вр |
| p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисно по народ, по мир, напредак, |
| еби разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, к |
| рага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разго |
| е у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да се многим показале сузе на |
| узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа на Милоша.{S} Сам Милош, који се до скор |
| авили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и |
| а својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сељаци слу |
| кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он |
| тио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу. |
| некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и |
| ју му ни најнужније потребе за живот, а стар је и немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што за |
| Нека им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> |
| авељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и д |
| заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, беја |
| шеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{ |
| тално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада б |
| тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као р |
| ио!</p> <p>Кроз Врљу бејаше преговорила стара освета.{S} Он је имао рођена брата, кога је Карађ |
| е, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша о |
| и данас води велика рачуна о Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој. |
| су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истин |
| рао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се бејаше мало с |
| како по памети мора бити — речи Милош, старајући се да прикрије своју срџбу, јер је и сам осећ |
| ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и |
| приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти ма |
| воре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махањ |
| елиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он сад може врат |
| су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајућ |
| х пресрете дечко, који прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с |
| рачајући крупним корацима.{S} Наједаред старац се осврте и проговори полако: — Ево овде! — зати |
| два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је б |
| м орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно дирљив |
| у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пр |
| > <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже се да боље загледа двојицу незнани |
| ћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим |
| уде, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу |
| !{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и окрете се жустро на једној нози.{S} После опет |
| ва — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гитарић је показивао к |
| p>Вујица — јер је он био овај напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су г |
| .{S} Пред њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред |
| ласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгледа, дуге седе брад |
| ње, седео је крај ватре омален скукуљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мр |
| еру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими |
| ех, пун бола и безнадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисл |
| — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} |
| ем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је |
| ок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико н |
| те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки |
| српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се л |
| одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнава |
| ила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао |
| ту.{S} Још једино живи од милости једне старе жене, неке далеке куме своје, која га обиђе једар |
| да да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја о |
| им.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с п |
| рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су з |
| да је Милош писао нека писма и позивао старе војводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о то |
| љу, да се понова отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађо |
| Али ја познајем Крџалију (пса), а он је старешина свима осталим.{S} Кад он регне и каже им: „ов |
| ткључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледни |
| пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић ј |
| они од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молб |
| не врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. по |
| ва сиротиња, коју је Бог на аманет нама старешинама предао.{S} Него, куме Вујица, да совршиш св |
| рилику да наведе говор о бившим српским старешинама и да искаже своју зебњу, како се боји да се |
| на Забрежју наговарао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ преш |
| илике, он, Милош, моли да се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не |
| синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро. |
| у, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беше сазвао ради некога саветовања.< |
| , преклињао руски двор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} |
| турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадај |
| е се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку или по руском упутству.{S} |
| рви и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у свима тежи |
| што мало незадовољни с Милошем, народне старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа |
| руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и проклетство, њих наро |
| амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо п |
| е, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устанич |
| мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би на |
| добра желети.{S} Раја мора имати каквог старешину над главом од својих људи, и мени је милије д |
| и нађу овде по кога лаковерног народног старешину и по кога простијег кнеза народног, па или га |
| есече:</p> <p>— Не, по богу, побратиме, стари смо људи, немој грешити душе и говорити да не зна |
| , чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге. |
| е, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, м |
| где дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну пе |
| и појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и |
| ви бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стишт |
| е је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо н |
| </p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.< |
| /p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зач |
| ин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и врш |
| је послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какве опасности за њег |
| посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали живе |
| три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и |
| народној ношњи, с весовима на глави.{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних цр |
| га жена била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су |
| о сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћ |
| овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> < |
| о засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не проговори.</p> <p>— Наслушала сам |
| ="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате |
| ила удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је бити око 14 година, а млађем |
| е сретну отимаће се о власт, ко да буде старији и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зл |
| ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призна њине муке и заслуге, сад <pb n= |
| је две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што |
| илошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узи |
| деле на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата.</p> <p>Запасани дугачким бошчам |
| се власти, па да му је да нестане свију старих војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људ |
| тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, кад јој се на ј |
| ико, да је опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> < |
| око узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с десна и с лева, бејаху приселе две |
| и боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су је н |
| ба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим погрбљеним плећима огроман |
| рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи. |
| избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после погледа десно, погледа лево, |
| шко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} П |
| ано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи у |
| знемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је већ могла сама дић |
| неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у |
| е, нано? — понови жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, |
| , што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" / |
| ојне ситне и крупне боре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридес |
| ога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на кр |
| а (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало |
| а, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које се већ почело претварати у прладин |
| данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, до |
| ече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Ра |
| о тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — |
| че Вујица пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми д |
| та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, |
| присојкињу.{S} Немојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко. |
| збуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, нити могу батином терати људ |
| т, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То |
| својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брзо повраћала.{S} Сад је |
| на челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, па на песму косова одговор |
| p> <p>Гитарић је показивао као да слуша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па |
| ноћи већ се био наспавао.{S} Сем њега и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два чов |
| а Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто |
| иваца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу исто као и суро |
| ио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до |
| шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочи |
| </p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац п |
| да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очим |
| и не има вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чис |
| облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ов |
| у рече да се он сад може вратити.{S} На старчево питање да ли да дође доцније, Ђорђе одговори д |
| г трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених у |
| то се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви прис |
| ља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић је жустро погледао по оним растуженим и забрину |
| .{S} Старија од њих била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{ |
| {S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} |
| у балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију балканских народа.{S} Он |
| им шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стан |
| ље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао изродити зб |
| е огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он |
| ао оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, |
| Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге |
| бејаше се испречила и не могаше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго |
| је он мали да може Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе |
| атимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; а |
| га ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је сврш |
| целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> |
| ровао после кратке борбе и колебања.{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се п |
| је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и сад је ваљало приступити њеном |
| ни.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p |
| случајности које се могу десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако ниј |
| орђе, где је за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну |
| и из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о нек |
| а је ово каква обична, каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и на |
| мали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, м |
| платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Гер |
| p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред п |
| издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> |
| искупе под заставу слободе.{S} Наша је ствар праведна, наше је дело свето, бог је с нама, и ми |
| ишта не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси |
| је био по други пут код везира и сад је ствар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Мил |
| ем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— |
| , ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији. |
| м поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била |
| ђе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и |
| "262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да се не дангуби — рече кнез Мило |
| нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће |
| се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је крив Милош, што није на |
| големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никако не б |
| о?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери?{S} Како ли |
| и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да б |
| рно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би н |
| S} Мислиш да развучеш, да одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измо |
| , али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљош |
| рив не смеш ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се урад |
| само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем |
| аску, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта се за |
| ом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и Милош |
| он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта би и к |
| > <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та каз |
| рикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац представљао |
| а зло.{S} Да је Милош мислио развлачити ствар, он би ове људе послао преко народне канцеларије, |
| > <p>Највише се бојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу об |
| , који није познавао Добрњца, а свакако ствар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао |
| ји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији приј |
| /p> <p>Доцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.< |
| угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на готово, |
| ели и ово: </p> <p>„Ето сад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Ка |
| глављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако нам и |
| смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и |
| власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола |
| ребати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их и |
| х формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсиланти објави да на данашњем скупу имају д |
| намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како се вели, да и дувар им |
| Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике |
| леже појам невезан за какву материјалну ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнији |
| и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога в |
| господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам Гер |
| ова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир |
| p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покоран ц |
| и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихва |
| пуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије |
| xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију 21 |
| еђено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А о |
| х често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба јо |
| мо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад се опремише и изађ |
| да испуњавају његове заповести.</p> <p>Ствар је била од голема значаја и кривена је као највећ |
| та да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да о |
| плакала, све је на глас плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, |
| вори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма нема. — |
| на, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да после народ проклиње оне к |
| природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> |
| ва одличја, нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе |
| има говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу собом и пријатељи их казуј |
| е из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ |
| жавама.</p> <p>Мудре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу |
| у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у о |
| вских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку је било |
| поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће |
| му је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога во |
| ако има каквих планова и намера по овој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале |
| је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да |
| сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Мило |
| прављено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је већ пада |
| даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ћ |
| доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Ка |
| у Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакне Ка |
| и народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говорио насамо с оцем Ме |
| ао, а Милошу је опет било незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} |
| у, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа |
| амо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из |
| ава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађорђ |
| ако би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дош |
| оврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, |
| на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак |
| пне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, да |
| вори.</p> <p>— Можда није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људ |
| или су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Карађорђу није више потезана.</p> <p>Но |
| ао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверењ |
| приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је |
| е и Богу помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бе |
| редство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гла |
| било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе и |
| з како и сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешањ |
| чког народа!</p> <p>О боже!{S} О велики створитељу светова и покољења!{S} Каква мора бити тајан |
| за се ни један балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истин |
| вих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђев |
| вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутати по туђе |
| ..{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згл |
| његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако и |
| бранити.{S} Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, |
| сподства и власти...{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и |
| би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош |
| ведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се ништа не брини.{S} Го |
| ли каквих скорашњих вести отуда?{S} Кад сте добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се |
| еках да ме ви овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана чов |
| видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и |
| ира и да га замолимо.</p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p |
| спред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је б |
| .{S} Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово |
| а чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n= |
| ете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек у |
| ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И |
| о човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом т |
| разговоримо, од онаква разговора, како сте вас двојица отпочели, не може бити никакве вајде, м |
| болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш чо |
| Види се, колико знате, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш пам |
| они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — рече Карађорђе разглед |
| е преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам наро |
| устога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу |
| сите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружа |
| и су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили.{S} Али по нашој памети, то је |
| p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сах |
| начким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бе |
| антакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угаси |
| са последњим браниоцем својим, јуначким Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стева |
| Али јадању није сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у поче |
| лоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на |
| оге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем м |
| н звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретнич |
| а је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити не |
| еде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, |
| .</p> <p>Крага замуцну, као да га нешто стеже за гушу, али се брзо отресе и продужи. — Али како |
| бријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет је врат остављен слобо |
| ћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готов |
| ме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, ш |
| е овај својим јунаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев |
| оде, и њена јуначка деветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па ч |
| ије мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања признају првенс |
| благодарно сме рећи: „Ово смо с Ђорђем стекли и извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је ј |
| то се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} |
| и испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Р |
| оде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански н |
| а амбиса изви се само подуже самртничко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу. |
| >Осакаћени несретни кнез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране |
| такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је ш |
| и хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека с |
| <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности |
| Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ст |
| одник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, |
| о без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раст |
| што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} |
| е изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па како се прилично задржао, Карађ |
| јаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин х |
| и разашљем абер људима, да знају да сам стигао.</p> <p>Кмет се колебао: — Могу господару рече о |
| >ПОСЛЕДЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} |
| има.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута |
| ој домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Пет |
| ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује |
| /p> <p>И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим про |
| ша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари |
| и би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учин |
| иватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кне |
| ала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада |
| т камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта ре |
| је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави мит |
| виднице да гоне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница има |
| Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на бакв |
| ња:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претер |
| осред лица.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за мило |
| , да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточница сл |
| послом.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква |
| а црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина |
| која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и ветруштин |
| и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицо |
| силу ђаурину!{S} Али ваша молитва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви |
| ете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, д |
| свога друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га |
| е што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали |
| вости из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада |
| да с грдном проседом брадом, која му је стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с велики |
| многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} |
| ромни приходи београдског пашалука нису стизали да подмире његове неизмерне издатке и ако је он |
| бију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи н |
| ко ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њ |
| вако гласно јадиковао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо |
| доле.</p> <p>Карађорђе бејаше грчевито стискао зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{ |
| з Аксентије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао |
| вратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек би |
| биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} З |
| је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у по |
| !{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p |
| исине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове кр |
| леко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине |
| ешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тра |
| .{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али |
| ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош ледено и кивно.</p> |
| езистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела св |
| 0" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p |
| <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупнији посао, а често |
| , о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео против коловођа. |
| е на међама Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници мог |
| наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за с |
| ру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилос |
| и пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два |
| ук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: |
| та си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и у |
| о кретао, али пут им није био далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> |
| n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица |
| у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих нес |
| а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће |
| о жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном о |
| је за господством и влашћу.{S} Продаће сто српских права само да се господства дочепа...{S} Ка |
| ушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипсиланти дава |
| } Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— Сад, бог или ђаво — пресече га М |
| грбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она |
| е по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто по |
| Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити |
| поклонити крвавом Милошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> |
| {S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не дол |
| кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет година ратовања јако је узди |
| ла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не по |
| е усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од ж |
| о чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш |
| њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази језа: „Да није < |
| гових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их |
| е као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађ |
| шја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако је био прерушен, одмах познад |
| ибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за долазак Карађорђ |
| рђе извади златан дукат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препор |
| два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умеси |
| д рашири своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за |
| велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом одел |
| .</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да прису |
| у и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и |
| шао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петр |
| у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и да |
| или.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати бурму |
| му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад с |
| чама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, |
| рло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађорђе |
| о:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо |
| пурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је ов |
| уди још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:< |
| е све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромашки обучен дечко, кој |
| она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећњак с лојаном свећом, и обриса је.{S} Изглед |
| > <p>Док се све ово дешавало, Драгић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен ова |
| , погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом |
| етне долине некада благословене Јеладе, стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb |
| јеменија, свакојаке величине и каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва чети |
| ени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим |
| утак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да проговорим само реч две с њим!{S |
| кој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где из |
| хатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и са паучљивих мунарета јејина п |
| кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара бу |
| дећи да Ђорђе равномерно дише, а очи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу |
| и од радости.{S} Али видећи да људи још стоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмут |
| века били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак |
| штених ногу а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у у |
| а моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан |
| што је остало од окупације аустријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њи |
| који се баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, на |
| е следи кад виде, каква наобична пратња стоји пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до |
| ку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с ран |
| олна и преболна сама душа, на срцу моме стоји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све збо |
| па зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под |
| дугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомилано, као да га је нека свемоћн |
| ачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео |
| ом доласку, али кад му Вујица каза како стоји ствар, да Карађорђе много преза од Милоша, и Анта |
| У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код Марашли-Али-паше, везира београдског, и |
| а, док он (Карађорђе) развиди мало како стоји ствар; док се с људима састане и поразговори шта |
| го пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записано, да Карађорђе мора пог |
| у глава паде и стаде онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из |
| .{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Дух |
| ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет |
| ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти |
| S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p> <p>Кар |
| алик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="su |
| 811. године, када је заједно с Миленком Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели при |
| за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан дочекује смртни |
| на народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— |
| никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто |
| е с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова срета |
| енутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквен |
| ати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Неки од сељака по |
| ари, посленици пешке и на коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави |
| лампе, намештене на два краја дугачкога стола, који је заузимао средину одаје.{S} Изасланици су |
| ње природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ п |
| е за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме зло |
| разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба српскога робовања |
| лиже ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко персиско шилте, |
| p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — у |
| Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и диже ноге |
| која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђорђе нешто двоуми |
| з дима.</p> <p>Она, Јела, седи на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</ |
| шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, пуна воде |
| е није говорио ништа; спусти се на малу столичицу и као да бејаше замишљен.</p> <p>Наум захвали |
| едели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти и неки млад, |
| је он сад? — Зар није овде? — питао је Стољетов журно, а његово весело обасјано лице, у мах се |
| ина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.< |
| више се пред његовим станом.{S} Ђенерал Стољетов искочи живо из кола, лаким покретом руке отпоз |
| То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога ем |
| већ свака даља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао |
| д угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „в |
| ection" /> <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигра |
| на путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ |
| {S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злоч |
| губилишта, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала |
| и потапка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике би |
| га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била глава, |
| а, спровод се кретао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђеник |
| ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе. |
| на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим |
| је пратила и дан и ноћ, коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} |
| p> <pb n="123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} |
| против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случајности које се могу десити, па да ствар ом |
| српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај |
| м ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки минд |
| брујало као да из неке дубине одјекује стотину звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну с |
| што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута главу на коцку.</p> <p>Разговарајући се ов |
| будем нико и ништа.{S} Зар није било по стотину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као в |
| еђутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, с |
| ојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ј |
| лизини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом |
| мљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опе |
| ше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде је |
| криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „в |
| а.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осу |
| е штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад |
| помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа х |
| ли из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а бил |
| ставе на миру.</p> <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други |
| /p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне |
| ици су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани пу |
| b n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци |
| рађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но |
| зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта же |
| у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али није се имао |
| би му помогле ни његове кабадахије, ни стражари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој р |
| све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цук |
| сподареви, и је ли Петар с њима?</p> <p>Стражари познадоше одмах овај глас, и први дошану друго |
| главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је б |
| рко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредба, да нико |
| Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба суж |
| онуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу, но на погибију, па |
| /p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велик |
| оне Карађорђа, и где га год стигну, под стражом да га врате.{S} Свака извидница имала је нарочи |
| буде ометен одлазак, ако не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је би |
| толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у л |
| одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био |
| оља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће.</p> |
| вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, |
| так умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар в |
| чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— |
| у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} Војвода руднички постао је полако кнез |
| <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичи |
| су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручи |
| Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не и |
| оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи око јахача пресецајући им пут.< |
| ветина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом пробијао напред.{S} Два |
| ка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала леп |
| > <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак |
| и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравање.{S} Но играчица пођ |
| не послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше |
| оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мораву, а Куршид на |
| ја су складним брујањем својим са свију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} |
| тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их види и ваздух се напуни вике и жагора.{S} |
| или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели глав |
| и погледајте низ нас саме!{S} Са свијех страна провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу |
| </p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> < |
| ани људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе к |
| ив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазо |
| ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је |
| е није знало, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска |
| храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покр |
| се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници |
| о све ово спремао, а Карађорђе га је са стране гледао пажљиво, а по глави му се све непрестано |
| и доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то |
| ра.{S} Мало даље, крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе мек |
| гова помирљива реч изазивала је код обе стране све љућу раздраженост и заваду.</p> <p>Гуркајући |
| едно.</p> <p>Попуштања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могл |
| аланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, |
| вна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би се и Грчка.</p> <p>И Грчка и све око |
| се не боји ни сад неке обмане с његове стране...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред |
| ала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разн |
| еве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да |
| адости и одобравања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешал |
| као слаби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упу |
| плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би олакшали борбу гр |
| ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену |
| са стране.</p> <p>Лево од њега, с друге стране ватре, покривен кабаницом по глави, лежао је чов |
| нијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила зебња да се његов повратак |
| народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет следи ме зебња да народ не следује, да се г |
| и бојао се да му се повери.{S} С друге стране опет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опас |
| руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилази |
| ном пољаном, где се и с једне и с друге стране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{ |
| ило Милошева печата.</p> <p>Али с друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоу |
| рђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге стране, Карађорђе је био за Милоша стална и голема опас |
| — А ја сам опет мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> < |
| смо Карађорђу напише сам Милош са своје стране, а наскоро затим да му пише и Вујица, и да га по |
| ошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њ |
| одмах јави, да не би дочуо с друге које стране — наваљивао је Вујица.</p> <p>Поноћ је већ била |
| ује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд амо дошао по заповести рускога |
| да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад друг |
| ц га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле |
| међу Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се преве |
| ш срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а о |
| видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не осуди као кукавицу и стр |
| ко је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесницима, она се јутрос кренула од куће рано |
| рака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упус |
| па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопи |
| кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Б |
| рује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, |
| да се народ диже на буну...</p> <p>Ови страни људи нађу овде по кога лаковерног народног старе |
| све то време памет му је била на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да |
| овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пред којим су расла |
| 114" /> ако би народ нагињао више мојој страни и желео да овако остане, како сам ја отпочео.{S} |
| да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске ин |
| ихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути |
| је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од ове двојице, што пре |
| рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло опазити |
| улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједа |
| ао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоче овакав разговор:</p> <p>— |
| оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи пош |
| <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вуј |
| орио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини бил |
| </p> <p>Петар се бејаше мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марк |
| зова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi |
| заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, |
| плаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, али |
| у пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се да |
| о и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се уми |
| о преко десна рамена, пребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зо |
| еђене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајућ |
| рно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да |
| два незнана путника превезоше на српску страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатско |
| Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Ма |
| ранчице његове повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се и |
| као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје сав |
| другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака |
| има.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те н |
| лаве одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда је била кра |
| Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> |
| а ме не куне српски народ.{S} Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, увер |
| ча није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, |
| осећао како га ненадно спопада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Доз |
| b n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може |
| у на његовом оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човеков |
| да се од њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и |
| ло проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти |
| ју народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и |
| а леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Мило |
| да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с |
| о страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На с |
| ивали обично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледни |
| дужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекај |
| о последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да га Милош |
| узе сва срца.{S} Сеоски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише |
| те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних |
| кад се једном заглибе онда газе даље из страха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош в |
| чинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народо |
| или су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ва |
| ју.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и преза |
| ић отео од Немаца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлић |
| биља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов извор за своје при |
| се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Ма |
| уна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад |
| испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже капу и побожно се прекрсти.{S} О |
| уму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу |
| и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S}Педесет година проћи |
| у неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуш |
| љу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S |
| унце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, падаће с |
| дно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> < |
| обалу реке Груже.</p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над рек |
| онова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да у |
| а без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина страховито је звиждала своју самртничку песму преко пус |
| сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама био је сав изгрижен, |
| јмило, да се овде десило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окаме |
| е се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали п |
| ри пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љ |
| х дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, у |
| та препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извињавао и молио св |
| еговим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топл |
| попнем и како да га наместим на овакој страховитој висини, која се под само небо извила!“ — бр |
| воре у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се |
| и листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти злата |
| у!</p> <pb n="126" /> <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непре |
| одино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то |
| дољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратн |
| не“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испу |
| ви за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар да учини све |
| Не би он довршио ни прве речи своје, а страшан сребрњак Карађорђев сенуо би, и смели нападач в |
| држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на коси и у |
| свршити!{S} С Карађорђем!...{S} Ово је страшан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне |
| <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са |
| }Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни неколико месеци, а дес |
| црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну |
| боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, који срце пара, људи су се с по |
| иликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> <p>Страх |
| лаву.</p> <p>— Не бих рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај |
| ехуди живот.{S} Кудгод се окренеш, пуно страшљиваца и издајица, готових да од страха служе Турц |
| Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је ве |
| да га историја не осуди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из з |
| долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али |
| ну страхоту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између |
| шна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и земље, |
| у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи разрогачене, светле, влажне, још живе о |
| ек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што су из н |
| стина да Србије нема више!{S} Зар једна страшна, вампирска ноћ насиља и злочина срушила велику |
| ручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи |
| овско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и |
| о суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она прича препаћена живота, што је на њему |
| /p> <p>Међутим, дан греха примицао се и страшна крвава смрт већ је била пружила своју ледену ав |
| оме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених |
| леве сисе, где је срце.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у гру |
| р су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затворене очи |
| је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне промене, да је све прошло, да је све пропало — |
| ворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позл |
| грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у |
| адати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и лом |
| ш ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи |
| ошу, нека их свих сто поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше д |
| тиш ли?...{S} А, јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и |
| намењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српск |
| рачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних |
| ашала за оно место где је некада дремао страшни сребрњак његов, али је малаксало опет морала кл |
| о писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако ј |
| и ближе.</p> <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутал |
| начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с о |
| клони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господства турско |
| анске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је дос |
| олан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, бо |
| уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оруж |
| станици тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балк |
| о живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима крвава злочина свога.</p> <p>Њега |
| е је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, |
| љена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја ув |
| о веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изглед.{S} Так |
| S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Страшно је рећи: ова нејака старица носила је на својим |
| ла, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Кар |
| ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно |
| сад ме језа прође кад се сетим, како је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и т |
| — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговоримо, од |
| , па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по |
| гледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Прво се |
| погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе |
| ље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би било и |
| one unit="subSection" /> <p>После овога страшнога сна, Карађорђе је био потресен и зловољан.{S} |
| ље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро |
| .{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, |
| је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило |
| олећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да с |
| <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш |
| средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта |
| м убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Било је |
| бадве руке и страшним ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, поми |
| аве.{S} Ја и за господара Ђорђа од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу п |
| идеш, а знаш да мени сад није до беса и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не ра |
| ије ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта ниј |
| рвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Мор |
| пет буду безбедни и сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од |
| гу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ја све |
| ну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и тада грче |
| а само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се прекрс |
| ва над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито. |
| е горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху |
| S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, под н |
| какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће |
| ђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред; пређоше неколико ули |
| узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао д |
| е оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз.</p> <p>Како је много |
| S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен је сваки корак његов, да не би ш |
| ност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једини је спас од многих штетни |
| стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто п |
| нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и строгих наредаба Лисовић је добио и новаца, да се и тим |
| совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, те да глав |
| рио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момк |
| езове сам народ похватао, и да ја нисам строго забрањивао, њих би сам свет побио, не би их ни п |
| сле оваких речи баба би затресла главом строго и срдито, а после би опет наставила.</p> <p>...{ |
| мо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— По |
| онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже с |
| и је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у коре |
| ј црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и |
| постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигрант |
| се над бившим старешинама српским води строжији надзор и да им се не допушта да преко својих и |
| та, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је с |
| м је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Па |
| е; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и извр |
| још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Драгић је сто |
| ним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао њег |
| ље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, једа |
| дочепаше, један за једну други за друго струку и повукоше.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а |
| од држаље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокор |
| доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски рог.</p> <p>После те не |
| p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситн |
| престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{ |
| е, низаће се редом годишња доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена |
| дњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори с |
| међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да |
| ескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митрополит тек у |
| мрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукати.{S} |
| II, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преживела и |
| су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и |
| к не појави.{S} На против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак |
| е окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га шт |
| х свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим |
| ом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по |
| пенице, прескачући лако као дивокоза са ступња на ступаљ.</p> <p>Момак одговори да је г. митроп |
| ила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била откравила! |
| е љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па |
| е и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Моск |
| та си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но |
| а управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> |
| за Пашкова.{S} Опширне просторије једва су биле осветљене с две олајне лампе, намештене на два |
| прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон |
| су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под |
| сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина |
| ви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо опет |
| ти (ово је био подсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код не |
| преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од незнана путн |
| на.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај |
| д се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јачи звуци, налик на |
| које је стајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је |
| о се великим свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и |
| очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S |
| ме удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа пред |
| сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Петрогр |
| ске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Балкану, |
| би њима веровао.{S} Али овде се зна, да су они каваљери руског ордена и да примају од Русије пе |
| оликих облика.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите |
| ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни |
| су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати д |
| дава средство. — За ову изреку веле, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружн |
| зира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гај |
| ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је и оштрих |
| после лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ћ |
| могло рећи, да је онако морало бити, да су оне главе и Молерова и владичина и све остале, пале |
| лиле језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи врш |
| вртели главом, признавајући с болом, да су збиља настала већ последња времена.</p> <p>Старчић ј |
| к оде и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се ут |
| оз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, бе |
| у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилике, ја бих имао коме испричати све ово.{S |
| па не дадоше ока отворити.</p> <p>— Да су Руси истинска браћа, да је њима стало до <hi>нашега |
| ве као за лањски снег!{S} Да је њима да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</ |
| жији.{S} Сад је већ било дошло дотле да су емигранти све своје покрете морали вршити у највећој |
| и, Руси — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам з |
| у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовници, и да их је Милош послао везиру да и |
| трашнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друшт |
| , а Паштрмац га блажио, момци јавише да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на |
| ам себи.{S} Да му је било слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда |
| ад се сврши прозив, Ипсиланти објави да су сви на скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових форма |
| ост.</p> <p>— Знаду ли други кнезови да су ова двојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их |
| хове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало пом |
| а-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш н |
| мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, з |
| ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb |
| ="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео |
| па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци ш |
| зјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, н |
| , те се на први поглед могло познати да су верне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је т |
| диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о ч |
| а Грчку је било од неоцењене користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у бо |
| ит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили зем |
| ствар.{S} Али се слободно може рећи да су од најдавнијих времена и најпростији људи веома чест |
| дваестак <pb n="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помис |
| нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је |
| обито зближење.{S} Изгледало је, као да су се среле и познале две јуначке душе и одмах се загрл |
| ан, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад |
| жмурила, али њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид |
| ашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разби |
| му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља пр |
| ли ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујич |
| у у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини момци. (Лисовић који је из Београда п |
| испланирају.</p> <p>— Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре до |
| и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је с |
| било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци до |
| ајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу < |
| Карађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по |
| а баш нарочито крило, пошто се знало да су кивни на Карађорђа и једва би дочекали да га оптуже |
| примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, |
| } То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било |
| гао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ова решења испала неповољно за Милоша, он је већ уна |
| у се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га |
| ош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини |
| ни у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи доведени, како би одмах могли потећи |
| у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби расипала жуту, прљаву али доста јаку светлос |
| и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са свију страна призивали н |
| мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прв |
| робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним даним |
| а и да скину клетву с грешне деце, која су преступничку руку дигла на оца свога!...</p> <p>...{ |
| ад више не види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један |
| ић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и криви!{S} Па кривом се и даје милост; праштање |
| ретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примичу <pb n="230" /> каквом по |
| а набрекла <pb n="215" /> срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обад |
| и занесе, његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио к |
| ом, борама дубоко испараном лицу сијала су се само два жива, два још сјајна ока, у којима као д |
| куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наору |
| еда као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, |
| > <p>Пошто се Милош мало смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила |
| е горела је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саг |
| ан је повелик ручак.{S} На ражњу вртела су се два јагњета, а крај огњишта, на прпору, стојала ј |
| зговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прва |
| ене главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај |
| погодили.{S} Јесу били виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њ |
| своја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су с |
| да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови |
| и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; неће вас издати, а склоните се мало и у п |
| ано с неверничким бунтовницима.{S} Њима су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где с |
| RP18933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петр |
| а радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му оба |
| о многим народним пословима.{S} Времена су била бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло д |
| то имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p> |
| ђе сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господ |
| дерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике |
| рађорђе доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и р |
| ројка више измицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из к |
| а из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе Грци заузимали.{S} Најзад, |
| букагије на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је о |
| p>Па ипак се помишљало и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало К |
| .{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека кр |
| тник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не прима |
| ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе морао с |
| нападе на закључана врата.{S} Но врата су била од дебелих растових дасака, и није их било лако |
| иљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у |
| се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да |
| ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно с |
| То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и презате, сад |
| ет седео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе и |
| ги необичне, огромне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше |
| Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С осталим Врљо се наплатио како је нај |
| мењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Плане и Пала |
| запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих двоје прекину међу собом, |
| чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви по оделу са свим помешали с осталим там |
| едном је већ спасавао исте кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не тре |
| т му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет отимао да иде.{S} А сад |
| хобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магаци |
| .{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешине, које он беш |
| да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је |
| вољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у нај |
| целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Ср |
| зето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се да је Карађорђе изабран |
| цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро поднапили и коње мало одморили кретоше даље |
| урака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насме |
| мисли није казивао никоме.</p> <p>И кад су сви већ по неколико пута говорили а сваки своје погл |
| (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили см |
| с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико |
| што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је Милош још рани |
| бар а сад, кад се нешто закопитило, сад су сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на |
| на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвав |
| :</p> <p>„Овдашња обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам |
| амо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове |
| ваљда дотле дотерао, по Богу!{S} До сад су кнезови давали откуп везирима, да спасу главе заробљ |
| лош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су |
| ед дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и п |
| ца Београд, и причала је страхобе какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запа |
| м док се опет стеку оваке прилике какве су сад, да се сви балкански народи сложе на једно опште |
| им великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је |
| е светине.{S} Њини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале |
| д јавља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао |
| {S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћ |
| Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прих |
| ве.{S} Наши пријатељи из Петробурга све су нам спремили — рече Карађорђе мирно. — Само припази |
| дост и допадање виком и пљескањем, овде су гласно и са свију страна изјављивали своје одобравањ |
| једно трло некога познаника његова, где су провели близу до пола ноћи и овде је Карађорђе и пре |
| pb n="77" /> се подаље од Београда, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је |
| {S} А где је Мишар, где је Лозница, где су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Н |
| цали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цар |
| остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Кад се опет вратише у д |
| х је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршет |
| ика Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој догађаја, па ако Вујиц |
| овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</ |
| /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за главу и за породицу своју — ни једа |
| ђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.</p> <p>Неколико пута жена г |
| арин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; г |
| S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се.</p> </div> |
| где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, |
| аве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика пр |
| бе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; гд |
| кви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље |
| где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворе |
| мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај м |
| ђу, где већ настају поља и ливаде и где су настањени махом сиротнији становници града, који се |
| дубоко замисли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — |
| стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они момци господареви, и је ли Петар с њима?</p> |
| акчи-сарајем кримскијех канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада д |
| јни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-са |
| та би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски турски тефери |
| ржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у ко |
| ба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и новости из Плане.</p> <p>Међу |
| и ко да заповеда међу њима.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и тр |
| да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на ус |
| тво.</p> <p>По врлетним планинама, које су некада биле свете горе, пуне опеваних и прослављених |
| {S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрл |
| д према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и ус |
| а и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвав |
| коњу; деца са стоком, гомиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне сто |
| их; опет да оглуве поља и дубраве, које су се до јуче разлегале од веселих песама наших; зар оп |
| шка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био |
| направила две дубоке, крваве ране, које су зјапиле једна крај друге.</p> <p>После овога неуспех |
| ном смири, да преболе дубоке ране, које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице на |
| рпске војводе и народне старешине, које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где им |
| већ мора да заштићује правоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узаја |
| лије ишле од гомилице до гомилице, које су се окупљале око великих разбуктаних огњева, наложени |
| ивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и гр |
| обри и да се сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је м |
| делу обавештен о злочиним намерама које су против њега кројене.{S} Помишљао је на стотину случа |
| га су превели и показивању златица које су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољ |
| покривен по глави кабаницом, испод које су му вириле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше |
| на с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је ста |
| су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавал |
| аду један другоме макнути.{S} Јес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да |
| ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је положен <pb n="301" /> Наум, п |
| арије кћери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе |
| ували своје народно рухо.</p> <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју наро |
| за Симу наместише да седне.</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим |
| тила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читав |
| ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, праћкајући се весело.{S |
| зјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се |
| ан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није |
| и су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако м |
| к, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пр |
| лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травиц |
| удре вође народне грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим из |
| пошту Грка, и највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђо |
| а кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, |
| ље осредњу секире, а иза силаја стрчале су му две сребрне јабучице од пиштоља и белокораст срмо |
| за које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговар |
| мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати суто |
| а свет је врио.{S} На више места гореле су пред кућом велике ватре.</p> <p>Особито је било живо |
| од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се мн |
| се крену.{S} Мало подаље од њих гореле су две велике ватре, а према њима Вујица је драо једно |
| не 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцн |
| Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Сп |
| p> <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка сло |
| по влашким и молдавским градовима биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тај |
| лним стајама.</p> <p>На више места биле су постављене страже, нарочито на главној капији и унао |
| и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — |
| ило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да |
| разговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Ст |
| види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане света, по прозорима, по капијама, по |
| Још од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџ |
| и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима |
| код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак |
| весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S |
| стао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стиг |
| а.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши св |
| гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ почеле допирати неразговетне слутње о влашком по |
| , и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, |
| ло, па да дође до отвореног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105 |
| во повелико срце, на <pb n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле |
| да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На првом м |
| то се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.< |
| не крај ње, — њене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се до |
| о да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су православне земље као и Грчка и имају исте интересе |
| очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су личиле на прозор који је изнутра замазан кредом.{S} |
| > <p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им |
| ес, моје су казне биле страшне, али оне су једине биле кадре да од распуштених народних гомила |
| , час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Њ |
| време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло ору |
| родица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте дол |
| ту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију |
| и један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <p |
| .{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, ба |
| ароду и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му како |
| куд и камо пре језуита.</p> <p>Језуите су осетиле потребу, да неке друштвене појаве и поступке |
| точњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико н |
| ћ је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} |
| ђорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађа |
| свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и н |
| тедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили оружаним момцима и показивали готовост, |
| рактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски жив |
| /p> <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да |
| , господару?</p> <p>Милош му каза какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— |
| едети с прекрштеним ногама.{S} Дуварови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато изве |
| е ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће; народ се комеша; кнез Милош гори на |
| у судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа родбина бежи од њега, |
| >Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина |
| ратио из Петрограда, <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има как |
| оздрави га с пуно дирљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губерн |
| икаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све |
| се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, његова најближа |
| да присуствују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на л |
| рхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, ос |
| е Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да п |
| <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош н |
| шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сва |
| свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, признавајући с болом, да су з |
| о ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био |
| градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Р |
| што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се с |
| погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без |
| ан мученички јаук, који срце пара, људи су се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} |
| ају начелом.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практично |
| који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза |
| то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали махом голе душе.{S} Једино ако је који |
| >Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали испод очију и нико није озбиљно узимао |
| више да зна за <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропасти |
| где је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слоб |
| ула се граја од двајестак гласова, који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и д |
| а су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу |
| је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>М |
| било је искупљено десетак сељака, који су се нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини |
| е меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српс |
| је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђор |
| них пријатеља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815 |
| штву неколико истинских пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средин |
| етеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за бу |
| ским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда уна |
| слове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Н |
| раније стизати од Ђорђа и Красиса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} Пос |
| о је дошло било до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош |
| љам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} |
| позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана |
| оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и к |
| ајући многе важне народне послове, који су му стизали са свију страна.</p> <p>Било је позно у н |
| послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се н |
| забрати, она је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је ба |
| де и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ће |
| ио уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као најопаснији био |
| лоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао |
| с места скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да с |
| сли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како је пред њима плакао и говорио: о |
| без икаква иметка, они исти људи, који су око десетак година стајали на челу свију главних пос |
| вар ишла већ лакше.{S} Преко људи, који су били и Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од |
| еђутим приватно, преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао |
| ерају поједини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јав |
| ограду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народн |
| најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега највише викали и кривили г |
| сиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, с |
| ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле — навијале су неко платно — |
| галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S |
| ом војвода и другова Карађорђевих, који су заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели |
| са богатства и господства својега; који су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алем |
| управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих ру |
| е са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} |
| лу свију главних послова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; |
| оји дан биће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез |
| рантима, <pb n="228" /> све људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодиш |
| а тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отав |
| p>— Од кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и су |
| е оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу |
| скитница, које је водио са собом и који су га пратили скоро свуда, а по најчешће кад излази у о |
| е, да су је створиле језуите, људи који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и |
| дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послушници...{S} Али, ако, ако, то |
| оглавницима Милошевим било је људи који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га вис |
| ола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахилуке и мало по мало хватали |
| кшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога зада |
| уди, махом непознати Карађорђу, но који су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били предста |
| или Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од |
| ставио оружје, вратио им сав новац који су погубили или им је био опљачкан, оставио им коње, а |
| а.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки се спремали да легну.</p> <p |
| гомилицама око великих огњева.{S} Неки су одлазили и долазили, неки су прегледали оружје, неки |
| су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени и по околним стајама.</p> <p>На више м |
| по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије |
| !“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осу |
| и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичућ |
| у страну.{S} Превоз је свршен брзо, али су се на банатској страни дуго задржали, јер један од о |
| Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био |
| да нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скрој |
| } То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије |
| а запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једно |
| и славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не |
| м жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе |
| повео и своју породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабиј |
| рчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад с |
| сле по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече |
| киданих мисли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p |
| ра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, |
| е.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом |
| погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.</p> <pb n="43" /> <p>— А дође л |
| о свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после |
| узданим кораком.{S} Овда онда погледали су око себе, али њини погледи су сретали само туђа, неп |
| <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S |
| ордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С господарем престола |
| >Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређени да присуствују о |
| ући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од р |
| с опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им он сече главе, но да их закл |
| механом и потражише да пију.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише |
| дао је жагор и живо кретање.{S} Седлали су коње и спремали се да се крену.{S} Мало подаље од њи |
| ута брали победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одла |
| <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта своја, остављали бојна поља, на кој |
| или виђени људи, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примал |
| <p>По распореду Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата сву |
| ју.{S} Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро |
| била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многи |
| {S} Сакупљени прваци народни договарали су се о оној истој ствари, о којој је синоћ Милош говор |
| S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву по |
| Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће посјечени.</p> <p |
| бео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.< |
| <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће |
| о да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и |
| пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали су се путници, радници, возари, посленици пешке и на ко |
| 5" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбије |
| е седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се |
| <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина састанка.{S} Карађорђе је остао д |
| ш пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, |
| браде и бледа измучена лица.{S} Остали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине |
| Лисовића поново звао к себи.{S} Остали су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разло |
| из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разгова |
| и заједнички послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, г |
| лоније.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше ра |
| <p>Али после оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао |
| во у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изаслао београдски в |
| о ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим прот |
| невоље, већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак |
| И књаз Милош и сва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су |
| ченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много година доцније.{S} Обично би се р |
| ак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гу |
| е на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот бил |
| готова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> од |
| и да подносе најстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се |
| Руси гледају прво своју корист и волели су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Францу |
| /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у |
| ул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престо |
| имус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по народу муте, просип |
| агић по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није |
| дуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драгић се бејаше |
| рађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се |
| p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер |
| сном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена села и раскрчене ут |
| балкански родољуби и мање војводе били су готови да признаду његову врховну војводску власт, д |
| стала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на скоро пала и |
| јактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> |
| о да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац био <pb n="150 |
| огло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чини |
| ше пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена з |
| о осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружани, а по изгледу срдити, кивни, грдно заморени, |
| ме разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени.</p> <p>Разгаљивао је Карађорђа да се ниш |
| еци, ови састанци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилик |
| тину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски насл |
| шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> < |
| жани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а неки су били смештени |
| х поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом.{S} На качк |
| збуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран |
| припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигурав |
| ћ и Петар Андрејевић, „Крага“ — градили су и продавали бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и |
| утим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами |
| ну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} Кад наро |
| шта.</p> <p>И људи и животиње потражили су склоништа од ове свирепе и немилосрдне пустошне ноћи |
| прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан пр |
| потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су |
| .</p> <p>С господарем престола долазили су и многи други Грци који су заузимали поједине спахил |
| е за будућност, српски емигранти гајили су непрекидно мисао о новом покрету, о новој борби, о н |
| за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом вези |
| ких пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте спр |
| их.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали без успе |
| а и незнатна, срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на |
| .</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису |
| ензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена ј |
| ете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и је |
| арађорђевом.{S} Осећаји дужности борили су се с осећајима самољубља и славољубља, и на махове п |
| жише разговор сами међу се.{S} Говорили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, |
| екао овај разговор с Врљом.{S} Говорили су још подуже, али о другим, ближим стварима; реч о Кар |
| <p>„Негдашњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје по |
| дерало се, сиротнији и простији, носили су се како је ко могао и имао; само су по неке прве вој |
| иге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кро |
| </p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, како им се затекло од кућа.{S} С |
| и, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не |
| ништа предузимати без њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болест |
| „Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо |
| орачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљо |
| никад није имала станка ни мира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} По |
| удно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој прошлости.</p> <p> |
| се разговарали.{S} После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су |
| ако га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Карађорђа и он им је поверова |
| смедеревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше из |
| играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{ |
| аревине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двор |
| о мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Пр |
| ци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњ |
| рњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је |
| а народа, и од пређашњих господара, они су му сад постали савезници и другови.{S} Велики број г |
| а код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њ |
| са, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и |
| .{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога |
| о наде да се нешто може извојевати, они су војевали, били се и збиља били јунаци.{S} Али кад је |
| ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод |
| јводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био ј |
| е дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове будале подболи и навукли их, да сада својим лу |
| тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер |
| сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо |
| заједно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђ |
| вилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једн |
| ез Сима напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их |
| јица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; Вујица је Црног |
| И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душ |
| ођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде |
| црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та с |
| е, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није ви |
| .{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова помирљива ре |
| S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} |
| то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машице у туђим рука |
| бе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало каквога Србина каз |
| > <p>Пошто је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог пис |
| на је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да с |
| и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве ода |
| урским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они прођу за њима ос |
| ном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" |
| си за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће п |
| што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све строжији.{S} Сад је већ било дошло дотле |
| нтересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам за |
| p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки летњи дан веома се рано указу |
| ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особито журили да нам повише и појаче помогн |
| тво“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} |
| е све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био о |
| о у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код |
| ати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих б |
| , а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 |
| ереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од пиштоља!</p> <p> |
| е и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду један за другим и гину један за друг |
| сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шк |
| е заузимао средину одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седе |
| јена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше |
| још из младости своје.</p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} О |
| </p> <p>Док је Драгић ово говорио момци су га вукли, и он је једва могао испрекидано рећи ово н |
| ли да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212" /> заточеника.{S} Нису му |
| не борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенс |
| Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо дошао до неких у |
| а помоћ ратоборне Србије.</p> <p>И Грци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" |
| жити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, |
| те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њ |
| за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвоп |
| Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одсели |
| ма печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки к |
| и не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће јед |
| рошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S} С ос |
| !{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да с |
| ставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне казне.{S} |
| ки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ |
| је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчевито застајале, и што је више говор |
| о ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена ж |
| беручке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај коле |
| арче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали с |
| ; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, међу којима је било |
| ажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од страха утек |
| за сад највећа опасност за ствар, којој су се одали.</p> <p>Карађорђе брижно махну главом и реч |
| ику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет година радили најбољи, најхрабрији и нај |
| и паде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Јед |
| S} Народ ме је дигао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам |
| у су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни је |
| ветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олак |
| да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица.</p |
| зговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички радиле |
| мучили и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најт |
| Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} |
| голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <pb n="183" /> |
| а, а веома живих ватрених очију.{S} Док су остали разговарали, он је немирно погледао час на је |
| ! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а |
| , у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза |
| p>— Све је спремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чек |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Док су Карађорђе и Вујица овако разговарали, склоњени у кол |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, он |
| ни посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на крст, спаљивали, бацали ж |
| сретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић |
| се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, |
| тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и глед |
| их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једно |
| његов образ и његова вредност, капитал су од којег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара |
| журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо по |
| пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испреб |
| бити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који ј |
| заустави се пред дућанићем, пред којим су расла два огромна јаблана.</p> <p>— Овде је дућан, а |
| аћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Ан |
| поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне старешине |
| истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „ево, ову је кућу Карађорђе и |
| шињев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и |
| лашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њ |
| м јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било м |
| не освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свију страна и Милош |
| , јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез |
| Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађид |
| P18933_N6" /></p> <pb n="303" /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим п |
| су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савиј |
| Одавно, одавно живи баба Јана!{S} Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онак |
| о га је да седне наспрам њега и за дуго су срдачно разговарали.</p> <p>Везир је распитивао како |
| би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их је крвава зноја, док су све те |
| жари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, |
| не, и да нам не засипље за врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом |
| ажи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене нар |
| етао полагано, стопу по стопу.{S} И ако су два реда јаничара опасивала осуђенике, светина се оп |
| лони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с де |
| <p>Међутим, још од самога почетка, како су се познали, између Карађорђа и Наума било се утврдил |
| же на једно опште заједничко дело, како су се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда |
| >Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, |
| ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у |
| тив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао |
| етно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужас |
| ођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но и |
| би још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњај |
| како је бојаги променио мишљење и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их |
| ме и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну бунт међу мирном царск |
| к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба о |
| обље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за о |
| ркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S} Пре неколико недеља кнез Ипси |
| га са сваке стране.{S} Спомену му како су Драгић и остали, најпосле, људи који можда нису ни и |
| е све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ов |
| небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји |
| ерног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вај |
| села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други Војв |
| ње по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корач |
| пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет |
| кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош највише за |
| га опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпева |
| рне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана до |
| астима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим друкчи |
| за њима остаје кукњава и јад.{S} Колико су људи испребијали само за ово неколико последњих дана |
| једна даљна рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико |
| губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, |
| пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још пуне буклије ишле од гомилице до гомилице, које |
| или су се како је ко могао и имао; само су по неке прве војводе и велики кнезови сачували своје |
| ло, како им се затекло од кућа.{S} Само су морали одмах поскидати весове, а место тога добили с |
| примети други.</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађ |
| а на <pb n="206" /> вратима непрестано су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му постав |
| ори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне јо |
| не.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много |
| ги; други су друго, а ја сам друго; оно су војводе, а ја сам био „вожд“ народни; они су они, а |
| смртне казне.{S} Велике зликовце обично су <pb n="75" /> вешали.{S} Спрам паша и везира, били с |
| са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе |
| мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не |
| му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је ст |
| То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што долазе |
| је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Ве |
| товима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је Лис |
| споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, и ш |
| в, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; угледне |
| чиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се поја |
| оји су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb |
| ва који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници |
| су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по најви |
| века, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријате |
| сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Про |
| од других балканских народа.{S} Особито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо к |
| додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали |
| оју опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ у |
| обођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угле |
| и је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије. |
| било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но како к |
| љо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљиват |
| шћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, које с |
| енама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се |
| огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, ша |
| ђорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измол |
| личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни с |
| ица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p> |
| приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер д |
| њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, скрив |
| Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, |
| чије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет повр |
| у.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је свак |
| привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узне |
| вика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет уте |
| оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везуј |
| еричи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех канова?{ |
| гога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости |
| поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан изр |
| , те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зло.{S |
| Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењ |
| праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да с |
| обедничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у незн |
| рђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Наро |
| може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи с |
| а, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на ствар |
| е могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су нас |
| еде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо |
| ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да |
| ка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монол |
| послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучењ |
| мо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам |
| много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с најом, |
| је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не воју |
| постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто |
| исам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ |
| људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која и |
| м, овде и није било много говора, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад тре |
| цу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на прва |
| и да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља |
| пође.</p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић |
| а Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{ |
| Грчка и имају исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јела |
| тка овога века, он је још и ојачао, јер су Грци покушали да се јаве као пријатељи румунскога на |
| азрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} |
| Милошу и Марашлији добри пријатељи (јер су од обојице добијали лепе бакшише), <pb n="201" /> пу |
| ао коме испричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенк |
| кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета неће |
| је гонила мисао, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад ј |
| дно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва о |
| говарали непрестано, а на свршетку опет су осећали како им остаје још много и много, што би има |
| по спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца св |
| чи.{S} По заповести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, |
| Није мене страх од смрти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити |
| вео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p> |
| ио далек.{S} Сто до двеста корака и већ су били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, |
| раштркане куће по румунској махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело к |
| пет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнал |
| турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гдје Биогр |
| власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом п |
| рава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле |
| о што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у |
| епу јабуку — главу Карађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жуд |
| у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да се неш |
| том мером каквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама |
| м војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и с |
| ца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, као на дивни узо |
| p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} После п |
| та Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара, в |
| игла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Г |
| ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} |
| ка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p> |
| вић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека |
| ечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емигра |
| ела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Г |
| у, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе |
| и неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погоднији, |
| гићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога |
| ао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око под |
| ма вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гуши |
| пало је и доста опорих речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би |
| ху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменис |
| у могло и главом платити.</p> <p>Милошу су била веома по вољи овака решења, особито кад му је д |
| hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући против „вожда“ свакојаке п |
| а разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевали.</p> <p>А Марашлија је зби |
| рађорђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола са |
| ни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи |
| њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се подуже разговарали, па се онда растадоше, обојица |
| еше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Кара |
| а стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, зн |
| само може бити мало доцније; али ако се сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Дв |
| > гради да ме не разуме, или ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио |
| ад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европи, и њего |
| је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта беј |
| зраз.</p> <p>Како је много говорило ово суво, спечено лице; како је дугачка и страшна била она |
| е су Иванковци, где је Варварин, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n= |
| ма под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, св |
| е ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгледа и мудрих живих очиј |
| једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно мало лепших, зиданих |
| ли ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико им ви |
| бстојитељства да сљеде благополучно.{S} Судбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода |
| рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим |
| Србија сама не може сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и |
| е, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi> |
| тичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних п |
| о било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорниц |
| а.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је о |
| е Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен |
| руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Његова реч била ј |
| тени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напустили, |
| век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и |
| у судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај на |
| <p>Милош га присече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар ј |
| дару, од мога жаљења.{S} Жалим несретну судбину српску, а не њега.</p> <p>Милош га присече:</p> |
| сад ништа.{S} Њена судбина везана је са судбом осталих балканских народа и земаља.{S} Да је Мил |
| сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда |
| се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије и подунавских кнежевина.{S |
| казамету београдском и изгледају своју судбу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду ч |
| о видети, како ови људи изгледају, али, судећи по говору и држању, Марко мора да је био јако ср |
| већи од свију, и дали му власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београд |
| аменима — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? |
| порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му |
| аво да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим |
| од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем |
| ка?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам ли права да га осудим?...{S} И ако га осуди |
| њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већ |
| ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <p |
| не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како ј |
| т.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S} Ето слобод |
| кле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њ |
| ришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све крије |
| ораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{S} Кораци су се примицали. |
| .</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по там |
| смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју су |
| српске патње никога не дирају, а српска суза да никога не може ражалити!...</p> <p>И зашто сам |
| че Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару |
| али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга |
| штавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; он ишчупава прамено |
| ога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке гласове и смутње, а особито он, кнез, при |
| мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу народнога вође (Милоша). |
| и се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не меша у народске по |
| .{S} Да је Србија имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па |
| Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</ |
| снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, |
| и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице рукама.</p> <p>Гит |
| још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још |
| уђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки ч |
| алканских народа, да се многим показале сузе на очима.{S} И ако им је све ово било и пре тога п |
| ао да заблисташе две сузе, две последње сузе...</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и о |
| рђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимиц |
| дољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се дец |
| Симина глава котрљну, Драгићу потекоше сузе.</p> <p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти о |
| буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе |
| у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његов |
| До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибо |
| ли бујно и јуначко племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, к |
| , али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обично носе румунски сељаци на т |
| су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд |
| на против, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и спо |
| ропи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома |
| претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лута |
| н српског васкрса.{S} Рођена под владом Сулејмана II, она је надживела владавину десет разних с |
| ице.</p> <p>Друго је била огромна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се о |
| , је си ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Ми |
| доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" |
| к Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати |
| дима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела |
| . год. говорили да они не војују против султана, већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем |
| би понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сироти |
| она је надживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Ма |
| Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола |
| , са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша пад |
| ада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу |
| еро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили. |
| сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У |
| м онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојал |
| вите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити могу; који су читаве војске изд |
| колико сам веран великом <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми |
| рилика да посведочи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а |
| Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} |
| p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бе |
| n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиров и вршио тај |
| јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, |
| рижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја |
| вао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова |
| ад најглавнију ствар от које је највећа сумња била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез вези |
| >Разгаљивао је Карађорђа да се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, а |
| у, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се |
| пробуди и понова налети на њега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разла |
| не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му сваки корак, па с |
| и ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Кара |
| оже ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја слободно на се примам сваки грех зат |
| тар већ виде да мора зажмурети.{S} Нема сумње, заповест је од господара.{S} Не би ни Марко то с |
| кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он б |
| имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те |
| утрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо г |
| о, и после примирења опет су наваљивале сумње.{S} Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрх |
| ахну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Остави Науме, све је у |
| права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркава |
| е то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на пис |
| е време кроз народ почешће муте некакви сумњиви страни људи, који махом долазе отуда с тих стра |
| а ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја бих рекао да се ов |
| уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати он |
| <p>Док је везир овако говорио, Милош је сумњиво вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то ч |
| забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио |
| е Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бојећи се да га овај не куша, па да још боље н |
| о.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико стра |
| и везир одмах га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта н |
| е удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с тол |
| ла се маче, а Вујица да би разбио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спават |
| ... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" /> још |
| еко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} А |
| S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прил |
| S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, |
| другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоузданијих |
| немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом |
| пустиње.{S} На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и |
| и кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У п |
| аји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постајао је све гушћи.{S} |
| о потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није |
| tone unit="subSection" /> <p>Још је био сумрак, кад се Карађорђе крете са својим другом.{S} Њег |
| сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но |
| Section" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само т |
| сму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 ко |
| на шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали два |
| наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се х |
| мично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозн |
| .{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> |
| угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан страх, бо |
| II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђорђе се п |
| хали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде он |
| о је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му |
| рисуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је м |
| ка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена н |
| чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога н |
| p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко сунашце, ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој с |
| не поздраве првим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незн |
| p> <p>Жарки летњи дан био је на измаку; сунце се већ бејаше давно смирило, а на далеком равном |
| и.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти јо |
| на ону исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} |
| његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове речи Марашлијине, |
| у.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић жалосно климну главом — као што на |
| ле подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу. |
| година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите бур |
| ине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне по кој |
| облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке |
| ати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} Ви |
| d>XII</head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а после жарка летња дана |
| е и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Дра |
| ултанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени ј |
| из груди својих најплеменитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, д |
| а десиће се најстрашније оцеубиство под сунцем — рођена деца скочиће и одрубиће главу остарелом |
| , и опет је све ведро, јасно, преливено сунчаним зрацима и благом животворном поплавом његовом. |
| где га нико никад наћи не може, где ни сунчев зрак не може до њега допрети.“</p> <p>Он се саже |
| познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и звучнија и лепша од њего |
| , Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли сметати.</p> <p>Као |
| а.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер док их једни сматрају као оличење |
| скелу и даде знак непознатим људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} |
| и природни, сложни да здробе земљу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</ |
| а у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као да се ова грешна земља преко пола цепа |
| Много су и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу |
| ца ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај |
| ије хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива жеравица.</p> <p>Пролазећи кро |
| ије десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно пред |
| ћу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега |
| птуживати да сам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, и |
| жан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око изгледало је |
| је се допада нежном женскињу исто као и суровим ратницима.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси за |
| исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом |
| вића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља |
| и израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу Ђорђевом.{S} Он диже сад обадве |
| ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p |
| > <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика Борка, и ње |
| S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбо |
| почешће дизао очи, и њини су се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит |
| чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројиц |
| раста, књаз га дочека, њини се погледи сусретоше и неко време гледали су се немо и непомично.< |
| бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављивала средовечна глава и брижљ |
| сјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с околних брежуљака н |
| азбуктаних огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, |
| рање кола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Кар |
| а је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај препукла срца.</p> < |
| јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређу |
| све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трл |
| е сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, узе неш |
| во тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равн |
| Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} |
| тника.{S} Ово сигурно звони на вечерње, сутра је света недеља.{S} Крпара скиде капу, па се и са |
| и ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу |
| ред зору.{S} Пази да се не пометеш... — Сутра до подне мора се свршити па било како било.</p> < |
| трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је |
| исање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је место њега једног њих десет пошло истим путем |
| зир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли |
| е могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја бих му био први друг |
| рбе и друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у нар |
| о им више није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Дана |
| а и ратова.</p> <pb n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апелов |
| Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.</p> <p |
| о, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што |
| е Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још в |
| добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.< |
| вати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добије в |
| истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник овоме |
| надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за јед |
| бер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> </div> <pb n="279" /> <div type="chapter" xm |
| нац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.< |
| ђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, гд |
| <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остављати ни једне декине (минуте), з |
| хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра |
| на моју вољу и питање, ја не бих марио сутра нека дође и био бих готов ја да му начиним конак, |
| та би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што |
| у.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се гов |
| имину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљ |
| ина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Беог |
| којима главе висе о концу и којима још сутра може за навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш т |
| ему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђ |
| , свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} |
| ренуо даље са својим пратиоцем Наумом и сутрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</ |
| ак се полако поче разбијати.</p> <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трк |
| S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, код пивнице где је био ск |
| а две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; |
| <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих рекао набусит.{S} Но зато је опет из св |
| убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце му је плакало грозним, крвавим сузама.{S |
| ом руком, као да некоме прети.{S} Његов сухи кажипрст с великим добро очуваним ноктом, пожутели |
| 28" /> оборена стабла, повијене гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стој |
| </p> <p>Баба се куцну прстима по својим сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше |
| огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се и |
| е, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама избраздано лице било |
| и су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити мо |
| ој глави, која се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том п |
| ао пиле; мудраца, који природном памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају н |
| уго није могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав у |
| д, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси з |
| S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овд |
| ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се пр |
| жило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Срб |
| на турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па затвором |
| мога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођена сенка њ |
| , кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није ру |
| умовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она гово |
| , не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто гл |
| ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он |
| о кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Т |
| лош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан п |
| та нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, |
| {S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош |
| самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић рашири обадве руке и страшним в |
| прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи |
| ло и наглув, а и језиком је запињао.{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад см |
| око улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме ј |
| д ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих до |
| тарац се веома зачуди овом похођењу.{S} Та њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, |
| ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу и |
| ватреним погледом стрељао је око себе — та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени |
| у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном старом шумом, а |
| г мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином ста |
| дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких резултата.</p> |
| сто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што г |
| S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите |
| ра Вишња; а Милош је осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Н |
| p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p |
| пораза Наполеоновога, Милошу се јавкала та мисао.{S} Доцније, она је све више расла.{S} Најзад, |
| о?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он б |
| ађорђе живо.</p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га |
| не платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то |
| се могло опазити, да српским војводама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетерис |
| p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно јадање крвавог и неср |
| > <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгре |
| убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пресече госта |
| ом Србија се држала пуних 9 година, али та је снага најзад била исцрпена.{S} Оружана Србија пал |
| се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прошла.{S} Сад се и Карађорђе мора |
| <p>— Полако, по Богу побратиме, баш ми та лупа ланаца кроз мозак дере.</p> <p>— Неће вала дуго |
| у поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђ |
| у толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла повратити?{S |
| узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао да |
| ину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</ |
| рпским бегунцима, али за огромну већину та је помоћ била веома незнатна, а после није се уредно |
| ноге и големе сметње.{S} На првом месту та се ствар морала крити од Русије, пошто му Руси никак |
| ви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била скоро грађена, доњи бој је куће био од |
| етим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узне |
| д фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угле |
| о је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли |
| па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо се оно полане вили као |
| >Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичан |
| глу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p |
| је опет ракија, а ено и натеге онамо за таванском гредицом — све је ово божије па ваше, распола |
| " /> се био зарекао да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак и |
| аум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгу |
| ле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ |
| сада подиже красан парк калемегдански, тада је било пуста, разривена пољана, пуна камења, цига |
| свету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке. |
| да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања |
| p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„ |
| пац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на гла |
| Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да |
| била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира прво марш Султанов, па о |
| о одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био к |
| под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утеч |
| они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да |
| и: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као |
| бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Кр |
| сати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што п |
| слио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први на |
| ђутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, св |
| ашња српска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога госп |
| земаља и народа.{S} Његова реч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким |
| а случај га намери на Врља.{S} Народ је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да |
| авио по јужним крајевима Русије, где је тада било доста Срба.{S} Од кад се приближио Карађорђу, |
| ађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвода и другова Карађ |
| или.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је тада имао две старије кћери и два млађа сина.{S} Женске |
| уг пружа благ брдски повијарац, који је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</ |
| о пристаје.{S} По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав но |
| p> <p>Дакле наш поносни Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерни |
| једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и јуначнији од ње |
| кој Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао ди |
| ишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само |
| , грчки и арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Т |
| е понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га ненадно спопада самртни страх, при |
| оживела владавину Махмуда II, о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити стр |
| ма свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има пријате |
| миграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истака |
| .{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу н |
| ито су симпатисали Грцима, код којих се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развиј |
| опет затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни |
| , као да се повратио из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Ов |
| едио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвали |
| /p> <p>Баба је застајкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед не |
| који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне с |
| узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да |
| а је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађ |
| Грчка и све околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се |
| готово, прочитао би га књазу.{S} Он би тада или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'вол |
| >Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких ро |
| памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео |
| против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа |
| својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје |
| <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром |
| ушности, сазнања ништавила свога.{S} Он тада плаче крвавим сузама; он ноктима грди лице своје; |
| груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Мило |
| <p>Кнежевина Влашка и Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобод |
| сле наједаред коњ се зауставља, а јахач тада раскопча груди, обнажује пред олујом срце своје, п |
| дерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спремао да крене за Паланку.{S} Лисовић га зовне н |
| , и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џе |
| о изродити због Ђорђева доласка.</p> <p>Тада Милош понови гласније: — Али ја рекох, светли вези |
| акојаке повике па и саме псовке.</p> <p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема д |
| о једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не |
| она се не одзива јадима његовим.</p> <p>Тада, обремењен сазнањем страховитога греха свога, он у |
| дин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат руски и даде га Стој |
| љавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати на Вујицу, да му врати оно |
| ђорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је траја |
| је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској ис |
| Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико не |
| те чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p>Кад је све било спремљено, Петар пола |
| ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога |
| , да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан о |
| говорио је много, јер је осећао како га тај говор ведри и разгаљује.</p> <p>— Говори море — кли |
| ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не |
| S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А ова |
| вако остане, како сам ја отпочео.{S} За тај случај, пријатељи би имали да наговоре Ђорђа, да и |
| омилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговарати, а ја мислим да би ту нај |
| га лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз |
| о и на најгоре, па су се побринули и за тај случај.{S} И ако се веровало Карађорђу, поред њега |
| Герман ми је много ствари јавио, али за тај главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, |
| бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити. |
| ништа ми не јави, како да се владам за тај случај — питао је Милош.</p> <p>— Прати абер одмах |
| , са свима <hi>парадама</hi> обичним за тај случај.</p> </div> <pb n="270" /> <div type="chapte |
| и и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, |
| ан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се |
| онда Рам био веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак |
| у страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће м |
| о огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи грех неће и не може оставити без тешке казне |
| та.{S} Он не зна откуда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на |
| е да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчин |
| забере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко н |
| ио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па |
| тку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва |
| Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан |
| ом, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке остану слободне према |
| ако мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> < |
| је куд и камо одмакло од онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су с |
| топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајт |
| к и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутра.</p> |
| устих снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сло |
| кана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да живи новим животом и радоваће с |
| па да отпочне свој крвав посао.{S} Али тај се знак не појави.{S} На против, на губилиште ступи |
| с неба или се диже са земље.</p> <p>Али тај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} |
| коше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му |
| сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> <p>Писаће Герману да га обавести о п |
| ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марк |
| хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем свет |
| огу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} |
| а плакао и говорио: огреших се, веле, о тај народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо д |
| кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад |
| ахом грчки.{S} Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који |
| ила!...</p> <p>— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— В |
| ађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, ко |
| ад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече н |
| да да се извуче.{S} Камо га, где је био тај мудри кнез Аксентије, онда кад оно полане бејаху ст |
| је и пре био доглавник везиров и вршио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у моји |
| м очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не може повести тако успе |
| ко тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлучена и с |
| се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма бри |
| шио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћ |
| мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је та |
| је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он г |
| све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} |
| н јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где плач |
| н челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" /> |
| е стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, ка |
| , како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Ду |
| ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјеж |
| ме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска трој |
| ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан |
| и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="29 |
| буњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав чов |
| његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли за |
| о“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:< |
| а, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око |
| ћи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако с |
| дне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, |
| е у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, |
| а му викне Станимира Батавељића.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, а |
| м војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да при |
| би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг |
| светова и покољења!{S} Каква мора бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допуст |
| ли као да пише по празном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разу |
| оносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствене гласове, који се лако примају и брзо шире.{ |
| муче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! ( |
| и кроз зубе: какво легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као и |
| голема значаја и кривена је као највећа тајна.{S} Карађорђа је веома изненадило, откуда је за т |
| ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданији да се нигде неће реч |
| ојне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде веома плодно |
| ика који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка ка |
| е њему и до сад поверавао своје највеће тајне и своје најозбиљније намере, и добри духовник ник |
| Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују |
| ад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено. |
| од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће |
| ао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још и повећу |
| м ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење |
| сан обичним писменима, већ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да |
| своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> <div type="chapter" |
| е у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и |
| о заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар |
| се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ух |
| а грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор између неба и з |
| трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду о |
| они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуч |
| м мрачан као мркла ноћ, зато они веле: „така му је нарав!“ Да, да: „така му је нарав!“ Јес ја н |
| Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" |
| а. <pb n="179" /> А да је на писму мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло г |
| ј куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад |
| ј, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ја би сам себи гркљан ишчупао.{S} Бата |
| рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како мо |
| добијају из Русије, даје свакоме какав такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити п |
| гову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче на глас стењати и кукат |
| ц Мелентије не могаде сакрити, да га је такав говор о бившем господару српском дубоко ожалостио |
| репите од смрти, па мислите и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците |
| ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план Марашлијин.</p> <p>— Воља је и запове |
| се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Ј |
| Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, нећ |
| д то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је ишао поред Ђорђа |
| ет букнуо народни покрет и синула каква таква нада за повратак ранијих слобода из доба Карађорђ |
| мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваља јој се покоравати — ре |
| крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p>А да се таква нес |
| погибија више не понови.</p> <p>А да се таква несрећа избегне, смишљен је сад био други и друкч |
| м.{S} Али много пре њих, људи су вршили таква иста дела, нагоњени потребама практичнога живота, |
| ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде |
| Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да се над бившим старе |
| — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другарица ни појма н |
| е.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаности и пи |
| су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијемо, но да их гојимо боље но |
| те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</ |
| другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, |
| бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одб |
| и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње саз |
| како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то |
| а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговор |
| сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако неће |
| .{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Карађорђевом помагало је и само држа |
| к бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце |
| отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зуб |
| и да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих кријем, да вас не би м |
| прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нема таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га |
| није имала интереса да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотр |
| е и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још могао и одговорити.{S} Мо |
| ито он, кнез, принуђен је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а беог |
| се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ход |
| акријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ |
| криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џо |
| ао би се да се они опет поврате.{S} Бар таке је гласове он, Анта, слушао ово последње доба од љ |
| шали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и круп |
| им костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се |
| <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с |
| те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова сл |
| ишта, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично издав |
| и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за |
| ица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет ше |
| о се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о |
| који су мрзили Карађорђа, али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али |
| од је тада (после Карађорђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на |
| одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на дру |
| гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с т |
| </p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала |
| о је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметнији, онај и за |
| ете и вуку лађице, а оне за њима плове, тако лепо плове... па све жене стану па гледају и смеју |
| на оном месту, где је лежао Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део |
| р штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађорђе и окрете разговор на друго.</p> < |
| и, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и ос |
| био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јунаштво начинили су го |
| о је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече м |
| е од носа.</p> <p>Па ипак сви ови људи, тако разнолики по свему, с једнаким интересом и примамо |
| а после иде голотрб и с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним послов |
| сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето т |
| Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним |
| Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, да се готово сасвим затворило.</p> <p>Назвав „доб |
| измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} Ко је паметн |
| ду одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђ |
| то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb n="124" /> дан |
| ушманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о то |
| си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Д |
| што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се јо |
| нало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвела пред икону |
| авити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} |
| руго, но да се још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато |
| а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> |
| иса, који су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Мав |
| м, докле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и |
| онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису била права им |
| дбом Србије и подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почет |
| тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ј |
| .{S} Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа з |
| ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја |
| јачавало је овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, ш |
| еке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу М |
| плакала; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули |
| сна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, пре |
| а запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако јурећи, коњ долете до на обалу реке Груже.</p> <p> |
| ше у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све даље и даље.</p> <p>Жарки летњи да |
| ога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад ниј |
| азговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> |
| се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан |
| послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту с |
| ко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда |
| ао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Петар Добрњац и други |
| опет зато Петар је стајао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један друго |
| у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, кабадахије су очекивале даље вести и н |
| њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, |
| тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је Милош погинуо да заповеда и да се он |
| ост, да оружјем бране своју имовину.{S} Тако је дошло било до запетих односа, који су се сваки |
| у уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би д |
| Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, |
| опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p |
| братио и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах ј |
| издаде!{S} Ја гинем а њега ни откуда“ — Тако би морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљ |
| кати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах з |
| ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и о |
| е видети.{S} Сва је прилика да нећемо — тако ми се нешто слути!{S} Али како било да било, памти |
| одару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоноша.</p> <p>Карађорђе се |
| одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље г |
| е полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врат |
| же тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитарић.{S} Сад смо готови, сад је свршено |
| ену — рекао је срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним |
| фект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} К |
| аве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је би |
| д би пропиштао млеко мајчино.“</p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али |
| ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим р |
| е уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раме |
| и: „е, да бејасмо ово, да бејасмо оно.“ Тако исто нећу после да се изговарате да сам ја наваљив |
| д чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, ко |
| рушену косу Карађорђе је био овранио, а тако исто и своје проседе мустаће.{S} Промењено је било |
| рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљ |
| пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару |
| а око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном с |
| или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правил |
| оберучке обухватио Марка и гуркајући га тако полако, изведе га напоље.</p> <p>Никола бејаше иза |
| ј крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећ |
| ар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити и код нас.{S} |
| ве јуначке душе и одмах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква |
| а друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се |
| ца и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле |
| час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био г |
| шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем, изгледам < |
| лим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо полазили!{S} |
| ару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њоме да се лечи — рече Вујица пружају |
| гунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећ |
| арађорђеву, на коју су из његова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчек |
| о је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристане |
| /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо п |
| да обилази око куће.</p> <p>На вратима тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар прост |
| 0 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи дале |
| евоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обојици дати све што вам треба |
| латно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, |
| ју, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> < |
| а уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај п |
| блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за јед |
| сврши Милош прихвати живо.</p> <p>— Па тако, тако!{S} Добро вели господар Вујица.{S} Тако и да |
| ни што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ују |
| асу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда |
| сле лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко о |
| сли, пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош |
| начки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони |
| еља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испричао везиру све најглавније о |
| вољу божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима |
| а ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и м |
| етан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и мол |
| рну, бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата б |
| Маврогени и Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати |
| љова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га н |
| су остраг и повисоко подбријаше вратове тако да се белио скоро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћ |
| " /> али никако не може бити, да је све тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S |
| едао нетремице.</p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, |
| е бојим никога до бога — рече Карађорђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разгов |
| сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међ |
| е и да не кидише на Добрњца, који га је тако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха сна |
| ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш нека би би |
| ју.</p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео вер |
| еч живо и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} |
| сницима, да мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Ц |
| да се он почиње љутити.</p> <p>— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> |
| } А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, да му све сад изгледа лако, само да |
| њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!< |
| ила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крваве ра |
| вода Лука Лазаревић (поп Лука) држао је тако под закуп спахиско село Коњушњу.</p> <pb n="148" / |
| де и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаш |
| во да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Р |
| ширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду |
| узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још |
| е загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лут |
| даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо виде |
| ије згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отправљено, Милош похита да о |
| га дакле!{S} Дође ли, знак је, да му је тако суђено; таква је била воља божија...{S} Ако штедим |
| а сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и |
| овај разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <div type=" |
| ејаху му се некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено. |
| ете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад д |
| Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад |
| ић скочи с пања као опарен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ов |
| уке, он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који |
| ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — у |
| њчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас |
| е какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не испра |
| зар може бити среће и благослова где се тако ради.</p> <p>Оцу Мелентију заводнише очи.{S} Псуј |
| листа овај красни, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али |
| драженост и заваду.</p> <p>Гуркајући се тако, Петар и Марко најзад дођоше до врата препирући се |
| од Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле су тако |
| из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чист |
| а ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} Али пара ја не дам више!{S} И ма како |
| још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је |
| вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Србин с доња краја |
| даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се и |
| /p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га д |
| к.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман |
| задоцњења.{S} А можда и Карађорђе неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима уг |
| е може никога волети.{S} Његово је срце тако пакосно, себично, грабљиво!{S} Он воли само себе, |
| вом вашу обест.{S} Е нећемо, бели, више тако, господару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукић |
| очи на ноге.{S} Ланци на њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед чове |
| и трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге до |
| ислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, к |
| е сви, али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свем |
| дана да постане наследни кнез српски, и тако да оснује нову династију српских владара.</p> <p>О |
| мало народне надстрешнице над главом, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не ши |
| дговори да никакав новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије ост |
| знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању других, нау |
| ли и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од којих је Милош најви |
| ле њега опет одјекну песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго на |
| овати за невјерство и издају рода.{S} И тако, куме Вујица, добро разуми и знај:{S} Карађорђева |
| з Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у |
| Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи гл |
| српску депутацију, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у т |
| ини плахи коњи на махове су се срдили и тако подигравали да су им варнице сипале из копита.{S} |
| сеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица дон |
| мљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то |
| су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће |
| егова конака тако <pb n="300" /> дуго и тако жудно погледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз |
| >Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи пут растао с оним повесничким местима, |
| згледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва познала.{S} До мога дол |
| си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мрачне гомиле нен |
| налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа |
| покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војво |
| прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни пример божје казне, овај тешки грешни |
| {S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је решена.{S} Нико |
| на шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>М |
| мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретни, да код нас вечито мора бити завере, глож |
| — пита радознало девојче;</p> <p>— Љуби тако!...{S} Тако се ваља...{S} Жао јој.{S} А мене одвел |
| ету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</ |
| о је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људима.</p> <p>Одсек |
| мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са |
| с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију стра |
| <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло је бити сахат по |
| он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под |
| а право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без |
| село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у |
| над њима био лакши и откуда не би могли тако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> |
| овите лугове јасеничке, који су му били тако познати и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће г |
| даде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човек |
| било сасвим по вољи.</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, |
| ак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош |
| вде није ништа!{S} Овде нису ни лептири тако лепи, а после, овде нема ни бабових белаца па ни н |
| ну:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих ба |
| их и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Ант |
| лики и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и |
| и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, ср |
| д Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један брдељак, Карађорђе се заустави и показа |
| и једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв може спрати сам |
| ритегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом си |
| упу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских народа, да с |
| ар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми |
| усија неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговор |
| ео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Јела, се |
| ије, од добра нико неће бежати.{S} Је’л тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у глав |
| убити преко 100 глава; а друго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> |
| азе тако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да |
| десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи шт |
| су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца. |
| Ето, и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гара |
| д неће остварити...{S} Али ја не мислим тако.{S} Ја не прецењујем снагу балканских народа, али |
| ртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То |
| а <hi>пангалозе</hi>, који су га једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар он |
| звршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако грозничавим мислима, Милош једва дочека да се укаж |
| аповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, |
| обучен као сељак, а и румунски је знао тако, да га нико не би могао распознати да није рођени |
| као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, он је тада по |
| <p>Огромна мисао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="sub |
| екао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан |
| е запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и |
| ој кућици, Карађорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогруш |
| У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење.{S} За самога Молера платио му је 6 кеса |
| p>Старчић је ово изговорио кивно, јетко тако, да сви присутни обратише пажњу на њега.</p> <p>— |
| а Карађорђа једном нестане, јер се само тако могао ослободити сталнога страховања од њега.</p> |
| светла везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па |
| е, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се причињавало, да он једног <pb |
| } Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо тако по пун протак лептирова, па наградимо лађице од ха |
| ао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртва једне мра |
| кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од теб |
| од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљ |
| <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице |
| негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој |
| у и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, к |
| јбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од |
| дар да погине за Карађорђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту |
| га је сам звао да дође и он му је исто тако кум као и Вујица, али опет... опет!... — Око њега |
| погледе само на Србију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских н |
| е кнезове, кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се |
| исте интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но |
| а кога народа балканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p> |
| дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба |
| <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не мож |
| ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих |
| угу и пред њим се направи поширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>О |
| оцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> ва |
| да његова снажна и вешта рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхта |
| о племе грчко, које са сузним очима већ тако дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему |
| у у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска депут |
| нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као вођ |
| ире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му |
| чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и старци и које се допада нежном женскињу |
| .{S} Али последње речи Милошеве биле су тако грубе, да отац Мелентије не могаде сакрити, да га |
| вешали.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у пис |
| е помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са г |
| вам ништа више давати.</p> <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, |
| аслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Митрополит је у д |
| нуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на |
| ј досадној позоришној представи која их тако мало занима.</p> <p>На губилишту је владала мртва |
| а друга да се не срди.</p> <p>Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједа |
| кама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, и брзо залупи врата за њима.</p> <p>Избаче |
| о рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p>На овоме се пресекао овај разг |
| је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кр |
| навек смркнути.</p> <p>— Није ваљда баш тако призорило.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те |
| ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не |
| добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мен |
| {S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да се с онима ра |
| тећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} |
| а море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он постаје господар и раји |
| азове општи смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најво |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум |
| Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а Милош је осећао да му с |
| .{S} Очевидно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а |
| унаку могло допасти и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тог |
| чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако није пристаја |
| отишла бог свети му знаде куда.</p> <p>Тако смо остали скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, че |
| овна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свак |
| бузимала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за |
| ему не сме бити ружно међу нама.</p> <p>Тако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, над |
| је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана |
| он није жалио свога рођена оца.</p> <p>Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђен |
| и шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и д |
| како наредите онако нека и буде.</p> <p>Тако је сад говорио Милош.{S} Али људи су га погледали |
| у турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле |
| пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Милошево.{S} Тако је он |
| ира — вукли су је на све стране.</p> <p>Тако је било и данас.{S} Позвана на разне стране болесн |
| дата другом дечку да је понесе.</p> <p>Тако две одрубљене главе двојице јунака српских носила |
| авоверне, које су Срби оштетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два да |
| Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био у |
| е, и већ је био почео заударати.</p> <p>Тако је свршио Вујица Вулићевић.</p> <p> <hi>КРАЈ</hi>. |
| готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и праскао, док момци бејаху сп |
| , па после може и Милошу јавити.</p> <p>Тако је мислио Карађорђе.{S} Вујица опет био је сасвим |
| ни су ове године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло |
| а, који путује са својим момком.</p> <p>Тако је Карађорђе неопажен и неузнемирен издро преко ру |
| оздравили су га са бурним живео.</p> <p>Тако је Карађорђе изабран за вођу балканског, под чију |
| и смо били негде далеко, далеко.</p> <p>Тако је млађи синчић Карађорђев, Александар, причао сво |
| и око јахача пресецајући им пут.</p> <p>Тако се спровод лагано кретао, али пут им није био дале |
| и се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење н |
| с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и везири.{S} Сасвим д |
| иже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и тако се последњи |
| Је ли истина да је све пропало?</p> <p>Тако је било и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што с |
| за себе и без користи за земљу?</p> <p>Тако сам му говорила и некако ми се бејаше одрешио јези |
| ст и пред Богом и пред народом.“</p> <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, |
| и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ мислио је он, |
| ја ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, г |
| то је заступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад |
| ђе и момак од српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио |
| их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, а |
| датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| рђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша |
| мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га сеља |
| била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под вод |
| о паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шум |
| , праћена свирком зурла и лупом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро зати |
| ваљала као један једини грдобни мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући зем |
| о одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гом |
| bSection" /> <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни погл |
| и небо и земљу, као оно кад би куљнули таласи какве страховите реке од самог мрака и густе, зб |
| и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво су запљускивали са <pb n="132" /> свиј |
| им губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна грај |
| уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет набуја са свију страна и опет се склопи ок |
| вијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и |
| мека рушпа и махмудија, и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнан |
| о Карађорђе, тако, да је кроз разређене талпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то поја |
| корно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година |
| рђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и наг |
| нити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што |
| <pb n="254" /> <p>— Е, е!...{S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш |
| напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{S} Положај је био з |
| те реке од самог мрака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необич |
| и велика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чу |
| е сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао |
| у зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, |
| ак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по далекој п |
| ису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрс |
| p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кнез |
| екрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p |
| > <p>— Јутрос си нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не |
| д застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — реч |
| чуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} Оба сужника стадоше ослушкивати.{ |
| је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није з |
| радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> |
| ревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> < |
| ој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су |
| руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли |
| :</p> <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— |
| неш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш н |
| моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене шт |
| етроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.< |
| и веруј да би нас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су |
| аве и отуд од вас кнезова, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук |
| остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{ |
| олуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или као да пише по пр |
| , да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је |
| укчије казује.{S} Он вели, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, |
| разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усре |
| би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже глав |
| Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А |
| > <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо стигоше.{S} Драгића затекоше где надељава обруч на |
| {S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја пл |
| , које су одовуд избегле, и сад се баве тамо по Русији, где имају помоћ и издржавање од руске в |
| друга.</p> <p>Неопажено, он брзо стиже тамо, а још с вратница <pb n="244" /> пресрете га оно и |
| оје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Пауновић—Аџибеговац.{S} Изгледа да се Карађ |
| реосвештенства.</p> <p>— Мислите, да је тамо!{S} Онда идем и ја право к њему — рече старац и ок |
| а митрополита?</p> <p>— Ја мислим да је тамо.{S} Не верујем да је излазио кудгод овако рано — р |
| одина митрополита.{S} Господар Ђорђе је тамо остао и на конаку.{S} Јамачно је и сада тамо.{S} Ј |
| н онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на ко |
| овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постал |
| лутње о влашком покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прили |
| о било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако |
| из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара |
| одом; тамо има највише пријатеља, па се тамо и склонио.</p> <p>Почев тако, Милош је редом испри |
| 238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учин |
| <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе |
| у узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет |
| да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу |
| лиско и тако драго души њеној, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили |
| адамо као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да ј |
| ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече К |
| , што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S |
| господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики кња |
| сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> < |
| обро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били |
| че да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди |
| и то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми приличи, као господар, а не као нево |
| у ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколико пута п |
| а пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај |
| а. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као |
| м?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи и |
| већу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их и овд |
| а.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас |
| одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, |
| ија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главо |
| доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, не бих могао више и боље желети.{S} Рачунао сам: |
| бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и |
| јај каква огромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</ |
| егова главна мисао ипак је била једнако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Ка |
| орђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једно |
| ња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао за остале во |
| , разгрну жеравицу на огњишту и сасу их тамо све.</p> <p>Пошто се вечера тако довршила, Вујица |
| не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевт |
| н једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати |
| и бедите ме да ја одовуд подбадам народ тамошњи да се буни и на оружје диже.</p> <p>„За састанк |
| еви по оделу са свим помешали с осталим тамошњим мештанима.</p> <p>Жив је био саобраћај између |
| а говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турц |
| свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче |
| погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трб |
| , којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ми |
| је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољ |
| ао кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, праћена свирком зурла и лупом б |
| своју јасну песму, а глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да |
| ави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао с |
| еке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне |
| мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> |
| ченим ивицама, низ које су још струјали танки млазеви крви.{S} Крај њега је стајао његов крвави |
| илишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, буд |
| p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде |
| це старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пу |
| ку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</ |
| ршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад уз |
| на) контрола над српским вођом, и да је тачно извештава о свима радњама његовим.{S} Поверење шт |
| ађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење издатих заповести.</p> <p>Мучен тако гро |
| је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца својих наредаба, који је, поред Марка |
| </p> <p>Драгић га пресече: — јамачно од твога зора и јунаштва —</p> <p>— Не од мога зора, већ о |
| смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен |
| сам побратиме, рече гост, ја, Гитарић, твој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и д |
| инити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ј |
| p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све прос |
| стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути. |
| гу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што |
| код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш с |
| ми се никад више нећемо видети.{S} Овај твој слабачки <pb n="79" /> зрачак изгледа као да је на |
| а господару, ако због њега остане каква твоја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служ |
| н за другога.{S} Ето и ја, ја сам мајка твоја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем кр |
| и кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о |
| е нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запиња |
| ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb n="1 |
| разуми и знај:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом |
| бити тајанствена и недокучљива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако |
| ору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> <p>Карађорђе |
| не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан з |
| си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је |
| емо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго наша је брига |
| кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p> |
| о:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности. |
| још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш |
| би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за |
| звала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Мило |
| ским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе и отуд од вас кнезова, који се сада тамо на |
| , те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим већ наперену пушку |
| /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи |
| е говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље спасти главу па доцније |
| опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме |
| то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, |
| знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени |
| очињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничара.{S} Кудгод они |
| насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чују за твој дола |
| и да нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место |
| тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци славних јунака јелинских, којима се |
| — мучно је, господару мени бити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече |
| одужиш док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане изм |
| наковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему са |
| па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже |
| инио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас горе пишт |
| шко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле к |
| не ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} |
| е, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче. |
| крстом, и очним видом, и српском вером твојом, да никад нигде и никоме нећеш ни једне казати о |
| ми његову главу предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми каж |
| м убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на стра |
| тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} |
| као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — рече Никола момку и мрко га поглед |
| господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и |
| ше као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малакса |
| глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погл |
| чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли т |
| аметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је |
| бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу |
| у, као да је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом ре |
| ска ноћ насиља и злочина срушила велику творевину борбе и слободе, на којој су пуних девет годи |
| ом се и даје милост; праштањем кривцу и твори се дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба |
| текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице |
| е је, господару, за садашњицу и моја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметниј |
| ручи нека слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му |
| ићу, да на оставу 10.000 дуката. (Други тврде да је било 4.000 а не 10.000).{S} Кад се доцније, |
| мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, |
| > овако љутит, Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу |
| говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га са |
| о одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да пу |
| мекшавао и попуштао.{S} Али је још дуго тврдио пазар презајући да му Марашлија не запне с огром |
| рашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по старим харачким списк |
| оје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, |
| је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену |
| ивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то упра |
| т.{S} Ја сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, пот |
| , да и он не спава, или да бар не спава тврдо.</p> <p>Само се Вујица беше притајио и лежао је к |
| пше и светлије дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Н |
| очи своју оданост према султану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало |
| и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који |
| , он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то |
| апијом.</p> <p>Кад осуђеници изађоше из тврђаве напоље, светина нагрну са свију страна да их ви |
| дски одакле се згодно могла видети и из тврђаве и из вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три |
| а знака саучешћа.</p> <p>При изласку из тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну |
| миле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамач |
| а суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљ |
| одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, в |
| калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гостионица „Српски Краљ“) и се |
| омила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губи |
| СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене м |
| згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да би он морао знати кад би било каквога покрет |
| <p>Вујица је остајао при свом првашњем тврђењу да писма нема.</p> <milestone unit="subSection" |
| ћи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их дог |
| ?{S} Но оне Милошу кваре ракам (рачун), те их он једну по једну поткресава.</p> <p>Србин не одг |
| рађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети |
| тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега вођу, |
| и, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа очима и добије власт у св |
| о и најстрожије препоручује и заповеда, те да главом и малом својим останеш као што си и био, а |
| ко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно отпасати своје светло |
| ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљад |
| } Но кућа је била за њега самог велика, те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како |
| е.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав |
| {S} Јес, гдје је наш стари сјај и сила, те смо данас овако грдно посрнули, и видимо се као божј |
| е онако, како обично стоји на раменима, те је изгледало, као да провирује из земље, као да је н |
| ш починио с другим својим противницима, те се свак бојао да рекне добру реч за Карађорђа.{S} Ка |
| ипак се преломи и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p |
| би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много |
| говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb |
| опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда наста |
| укагије заковале су му ноге испод коња, те се није могао скинути док се букагије не откључају.{ |
| а, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме коње, да изј |
| отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{ |
| еле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S |
| лезни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> |
| т повраћа да буде благи заштитник душа, те са склопљеним рукама моли победоносна а кивна војнич |
| ки поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ов |
| бичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовиц |
| , напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме |
| ко дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову в |
| лоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских р |
| ана, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проносе кроз нахије свакојаке, бунтовне и тајанствен |
| тре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досадила и мени и ово |
| осла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај чов |
| Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, те мученице мало да повратим душу!{S} Знаш ли болан, да |
| пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе |
| Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помислио да је Карађорђе дошао да њега обор |
| вде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до века славило.{S} Али Руси, Руси — он |
| “ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} |
| ло.</p> <pb n="63" /> <p>— Богме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници сп |
| дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} |
| погодила по првом резу, већ мало више, те је тако <pb n="86" /> само направила две дубоке, крв |
| да се гдегод не понове побуне и нереди, те би опет имали изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С |
| тово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породицу.{S} Настањивали |
| иш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не брид |
| рај.“ Но после се као нешто предомисли, те додаде:</p> <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У |
| S} Сви добро одевени и добро наоружани, те се на први поглед могло познати да су верне слуге ка |
| усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, за |
| ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме |
| еликим летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играл |
| ла и некако ми се бејаше одрешио језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет з |
| е је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и за |
| а одозго овде онде опет посеја лишћем, те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„ |
| ованом и <pb n="268" /> кумством нашим, те да знаш да никаквога опроштенија ни милости не може |
| уке, док се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па |
| а дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на угл |
| други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош |
| м везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се прев |
| о.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни з |
| а.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и ње |
| — Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куд |
| да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запрет |
| уздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим пр |
| опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су пре |
| т.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану по |
| мет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо |
| и везир и твој кнежић Милош једно исто, те их барабариш?{S} Наш свијетли везир сједи овђе мјешт |
| шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p>— Па и боље је да плати, свак |
| у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома звучно изводити своју јасну песму, а глас |
| се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко Дунава на српску рај |
| породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте |
| пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" |
| , какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљако |
| у, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образима црнп |
| ном рубу где се небо ослонило на земљу, те се није могло лако разликовати, да ли облак силази с |
| ајежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних прија |
| b n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишла, ако |
| кнезове и преда их београдском везиру, те их овај побије.</p> <p>Он, Милош, једном је већ спас |
| ога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликам |
| штиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима сви |
| море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у |
| о ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> |
| јући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједначе и подведу под један зак |
| , те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје |
| .{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, |
| е, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге испод коња, те се није |
| озор који је изнутра замазан кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S |
| ено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за душу изгинулима.</p> |
| ички радиле — навијале су неко платно — те бејаху селе да се одморе, па тако мало помало ушле у |
| тимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, лако би ја и |
| у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право питам, ама право да ми кажеш — поче кнез |
| Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се ре |
| ару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па ј |
| та ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он располож |
| {S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онд |
| Ваља знати како се пчелом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја |
| дима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и |
| ељ.</p> <p>— Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док |
| најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад с |
| рода — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата |
| тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањка.</p> <p>Карађорђе је срдито грицкао н |
| робовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити гл |
| м излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>Паше су обично добро разумевали |
| ој побратим из Селевца, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а |
| их роди!{S} Мичи ми се испред очију да те зубима не закољем, погани једна!{S} Одлази!{S} Одлаз |
| њу, када на страшном суду изведу преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она п |
| кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш се за своју г |
| ост!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знало, особито амо на овим на |
| ко пустите к мени?</p> <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се пред |
| кати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом |
| што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једно |
| поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја те опомињем да останеш веран нашем светлом падишаху и д |
| још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} |
| /p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком |
| а чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и с |
| м.{S} Сваки од њих латио се каква посла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Р |
| оде.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, |
| ним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</ |
| послао, те би после пала његова крв на те.{S} А не би имао ни згодна изговора, зашто си га уби |
| и издржавање од руске владе.</p> <p>На те бивше народне старешине овде је велика повика и прок |
| Наслушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на з |
| до, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> |
| ко срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, сви овако зборски молимо.</p> <p>Драгић скочи с |
| д је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гит |
| и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака |
| абујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранама, што |
| енима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не |
| ба.{S} Па пошто је и сам имао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред вели |
| рбији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико |
| милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине једино и постоје за оне који погреше и скриве |
| снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које за собом носи ч |
| и стало их је крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је |
| под своје окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупн |
| ле две године, родбина Карађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у пор |
| на Милошу обвеза да по могућству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Мило |
| бро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чи |
| анку.</p> <p>Брижан и замишљен јахао је те ноћи Вујица за Паланку, пошто се растао с Карађорђем |
| , кад се све силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> |
| е, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече не |
| отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколик |
| а узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милошеви, |
| рцан огромни волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у с |
| и јади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде |
| његовом мишљењу најбоље би било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, |
| бра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св. Павла, |
| тијег кнеза народног, па или га обрлате те им истински поверује, или му подмакну по штогод, те |
| е висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове |
| а ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у |
| далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дуб |
| воје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Милош |
| p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p> |
| Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђе |
| ориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и ме |
| грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, у |
| ј турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да се нешто омиш |
| , нешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен д |
| у застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав не |
| S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— |
| Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Зна |
| припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазит |
| иће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; свака капља ова претвориће се у по ј |
| ало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Јованом да тајну чув |
| а ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са љу |
| моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p>— Боли те прогонство из Србије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" |
| те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике и многоструке промене, које |
| ет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све |
| ештога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уст |
| а главом, господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у о |
| ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је напис |
| ва и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и са |
| кне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несре |
| рбију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја б |
| вредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако буде живота и повратка, тру |
| кшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само д |
| {S} Прво проговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих |
| умњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад |
| S} Тако нећемо сејати.</p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако: |
| руштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно |
| {S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страшно ново Косово срп |
| p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку |
| авом платили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо |
| /p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак |
| p>— Других сведока нема, али пред Богом те признајем и примам од сад за сина свога.</p> <p>Пета |
| ре његове неизмерне издатке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контр |
| </p> <p>Бар тако је Марашлија разумевао те погледе Милошеве.{S} Њих су се двоје дакле разумевал |
| ву?“</p> <p>Бар Милош је тако разумевао те погледе, па је од времена на време и он погледао Мар |
| је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да |
| >.{S} Али сви су они знали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши |
| е чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, г |
| , и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов г |
| нез је, али његов пут којим се попео до те висине засут је људским костима.{S} Таким је путем о |
| ади.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир ваз |
| добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те као прва |
| Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава ник |
| , већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пиле не закољем, само ако се |
| </p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с |
| } Присуство Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио ј |
| се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није |
| сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још трипут гор |
| у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испричаће му ка |
| ли ми знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда ид |
| во да не рекнеш да је било силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док с |
| рено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису виделе.{S} Оне су л |
| е Гитарићеве, Вујица је одговарао једно те једно: немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини к |
| евапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство до |
| више и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па |
| на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видет |
| ибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — Ништ |
| једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да |
| " /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго немило |
| викну Новаковићу — Никола, припази дер те ви ноћас на коње; отиди те обиђи да не направе момци |
| хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече момку кнез Максим <pb n="251" /> из Стар |
| оме се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра дан била су важна саветовања у |
| Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да у |
| помогле.{S} Драгић, истина, није кренут те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком |
| ли, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје оз |
| е за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже ра |
| и народ отуда и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што |
| своје страшно разјапљене ране, и стану те оптуживати да су по твојој наредби онако грдно осака |
| ему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чин |
| и Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био доб |
| с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, |
| развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, шт |
| д Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — |
| си никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аранђел |
| о?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Није ми ништа криво, али |
| азове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало м |
| p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није би |
| да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао за Паланку.</p> <p>Брижан и замишљен |
| шав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље са својим пратиоцем Наумом и |
| да се нешто плете око њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе пору |
| чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и већ сте и заклетву положили. |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усам |
| много и народне муке и запињања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш нар |
| могао одржати ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И |
| , па не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, н |
| оном јадном народу.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на М |
| се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, |
| чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси |
| и, он би морао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији |
| аве руке твоје и да будем сведок против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова |
| {S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав г |
| рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе побегао.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што |
| у главу од мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово |
| ине пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе морају људи да крију своје жене и кћери, као од на |
| се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и твојих зулумчара сиротиња <pb n="44" /> данас го |
| тоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, з |
| тео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срди |
| у неред и немир.{S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако |
| ло да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, |
| што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{ |
| ја би био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући П |
| у овако:</p> <p>— Господару Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш |
| звецкујући оружјем.</p> <p>— Откуда код тебе ова скитница Новаковић, и куд баш њега доведе амо? |
| наш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у з |
| м ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису |
| /p> <p>— Како море, како?{S} Зар су код тебе, ђаурска рђо, свијетли везир и твој кнежић Милош ј |
| ротивном најстрожија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерст |
| ави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећати, а камо ли да те код Руса пањк |
| ци, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — и да вас склоне кудгод где српско у |
| атреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури м |
| ињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још ц |
| /p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убриш |
| ву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић о |
| овек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог прашта!{S} Ако |
| но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив М |
| } Ах, Јело, Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и и |
| чен!{S} Не, по Богу капетане!{S} Ми смо тебе доста слушали!{S} Ево и сад смо на твоју реч пошли |
| Милош се намршти: — Ја не питам свет но тебе — рече он брзо и прилично осорно.</p> <p>Мелентије |
| корно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несре |
| и прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се ду |
| <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам |
| ти Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти |
| p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то тол |
| ни месец дана.{S} Али за тебе је друго; теби он може истински бити опасан.{S} И ја не бих марио |
| плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили |
| о немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, најо, прибој |
| p> <p>Драгић се подругљиво насмеја: — А теби Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш |
| е ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш |
| аманет ми је казано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он |
| вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у т |
| и многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово зна |
| ким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је |
| те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајте га! — рече кнез |
| и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ |
| </p> <p>— Ама истина, Драгићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} За |
| , да је Милош тебе позивао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама н |
| по мени поручивати друго нешто, кад је теби већ рекао једно.{S} Немој лудовати, но говори што |
| ијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан м |
| ј уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал |
| је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео |
| војим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опак |
| анин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, |
| S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И ако се прибојавао да не страд |
| еро!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је несретну заповест, господару.</p> |
| <p>— Ја нећу ни окушати.{S} Ја сам ово теби донео.{S} За мене је лако.{S} Ја пијем сваки дан.{ |
| никад ми није рука задрхтала овако како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњен |
| ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потре |
| ета, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у по јед |
| .{S} Ја пијем сваки дан.{S} Ово је само теби намењено.{S} Него дед нагни још једном.</p> <p>Вуј |
| смем поверавати никоме другом до једино теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, |
| у намеру?{S} Мени рекао једно, а сад по теби поручио друго!</p> <p>Марко се јетко и подругљиво |
| ујица!{S} Једна је глава, и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих ње |
| а.{S} Али опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а п |
| га, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као |
| у је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под оружј |
| ограду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и одео новц |
| да не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Против |
| кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени пањ.{ |
| м њих питао.{S} А кад дође каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју |
| ређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило |
| ву и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим |
| ш расположено.</p> <p>Изнурен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, М |
| већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна |
| о се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и о |
| тогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и |
| се натушти и помрачи, као да се некакав тежак облак душевни сави по оним избразданим борама њег |
| ђорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бо |
| ави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што |
| сто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивал |
| и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак.{S} Остављали су домове и огњишта |
| на.</p> <p>— Лако је рећи, али много је теже извршити — примети Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.< |
| ичну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, |
| лији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у прво |
| с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез |
| опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да |
| евали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи в |
| аки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове |
| и се, да Карађорђа спријатеље са својим тежњама и намерама.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| н и ноћ поджиже само једну мисао, једну тежњу, једну неодољиву крепку вољу, да се понова отпочн |
| да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победон |
| ао какав разговор са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ј |
| овда онда играо му је глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак в |
| ру!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби тол |
| човека, па пошто би разгледала околину, тек би је нестало под заклоном.</p> <p>Међутим друм, ко |
| ти око 14 година, а млађем, Александру, тек десетак.</p> <p>Али, и ако је био мали, Александру |
| је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављ |
| > <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су |
| м у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога д |
| што си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и прогледала очи |
| ви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће |
| чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће |
| као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек су се постепено прибирали.{S} Прво проговори Вујица |
| површина, као да није ништа ни било.{S} Тек после неколико дана, кад је из Србије допро први не |
| ан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по поноћи, а мрак се већ |
| Сад, бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везир |
| тало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам |
| у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједнички ра |
| умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш |
| је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су насељена |
| раде под притиском друштвених прилика а тек ређи појединци врше прописе ове изреке свесно, с пл |
| аке године до пролећа стоји под водом а тек ретко по некад, сува је још с рана пролећа.{S} Сеја |
| ло стараца од стотину лета и деце, која тек почињу сазнавати за овај свет, богаташа, који не зн |
| ости што су војевали против султана, па тек онда ако се могнемо вратити — рече Јела, домаћица Ч |
| м.{S} Позван, њега дуго не би.{S} Стиже тек око заранака, и сав се следи кад виде, каква наобич |
| де не отварајући очи:</p> <p>— И ово је тек почетак!{S} Кад се братским главама почиње, да чиме |
| еном <hi>баба Јане</hi>.{S} А колико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба |
| али доста јаку светлост.</p> <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су |
| биле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која |
| S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S} Тако |
| док против тебе.</p> <p>Збиља, Милош се тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он пог |
| , мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста овај к |
| <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само |
| су наду да прво плане буна на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на |
| иваљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је би |
| ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— |
| — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; |
| е је било добро...{S} Па колико је људи тек он побио!...{S} Зар није и мој Милан пао као његова |
| села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код |
| илегне, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђ |
| , држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића |
| вако веселе гласе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Н |
| је казивала догађаје, који су се збили тек након 50 пуних година.</p> <p>Док је баба Јана тако |
| де и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији призн |
| подара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар у себи |
| ва пратња његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњи |
| лици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило |
| — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажити се.</p> <p>Као деца природе |
| p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари |
| о је Ипсиланти једном пријатељу, колико тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гос |
| p> <p>— Дођох, господару Милошу, колико тек да не рекнеш, да те се бојим и да сам испред тебе п |
| ити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића под |
| није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословат |
| {S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним |
| 87" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> <p>Милош не рече ни |
| к дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најеж |
| p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледати да ову дво |
| > <p>Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га пов |
| је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да се Ђорђе кр |
| јелинских, влада сад нема пустош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање г |
| ор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху уже |
| unit="subSection" /> <pb n="267" /> <p>Тек кад се нађе насамо, Милош осети како га Карађорђев |
| одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше п |
| ађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадо |
| ли толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила по |
| — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га девојче, брже припаде руци <pb n="23 |
| а земља.{S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; как |
| е године платили главом.</p> <p>Тако је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчиј |
| подунавских кнежевина.{S} Тако би можда текле ствари доцније.{S} Али сад за почетак, за Грчку ј |
| зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тврд на зузи.</ |
| огодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивању др |
| како је тадашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једи |
| , то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуга.{S} Његово јунаштво, његова љубав за |
| ихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, они могу отрести |
| зати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити крајња будала, да сад ово др |
| м се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слободно ме карај, господару, |
| м пикљу.{S} Сви они глоцкају још његову тековину!{S} Да није било њега, не би било ни њих данас |
| ћете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошев |
| свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј живот |
| пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођене снаге оснажи њега и ој |
| гнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњи |
| алпе јасно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала |
| ма да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око |
| рука се преви и намести се згодно поред тела.</p> <p>„Тако, сад је добро, сад ништа не стрчи!“ |
| рјаном тако, да му се глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" / |
| учен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки |
| тра, бунтовна замисао.</p> <p>Смрвљен и телесно и душевно, Милош пред зору клону на креветац у |
| обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе |
| е унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда ни мирна сна, ни слатка залогаја, ни сл |
| ладе.</p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се исп |
| > <p>Пред колибом лежало је друго мртво тело, покривено насеченим бурјаном тако, да му се глава |
| а и разбојнички ножеви искомадаће младо тело племенита Србина и велика владаоца, а зао дух српс |
| ега који је из мртвила пробудио обамрло тело српско, и из мртвих дозвао одлетелу душу Србинову! |
| у, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у |
| иди да је доста дубоко ископао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овд |
| озничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му иска |
| ну игру, при којој дрхти сваки мишић на телу, те крупне капље зноја искачу по заруделим образим |
| њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумр |
| за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" / |
| ону жену и виде кроз сумрак да је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје |
| , као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је била већ п |
| } Прво се окрете истоку и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступни |
| и направи дубок темен; после тако исто темениса пред везировим заступником; најзад диже хартиј |
| ше викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који су пре неколико дана на њега н |
| богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке или од саме срме.</p> <p>Насред каване на огром |
| па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављу |
| ј огњишта, на прпору, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојад |
| би имали да наговоре Ђорђа, да и он не тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} А |
| шти смех.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћ |
| и од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би |
| ст завлачити не могу, нити могу батином терати људе који к мени дођу да ме виде и за здравље уп |
| шан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на к |
| мори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио |
| је на својим погрбљеним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају |
| ћи како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} Пре дваестак <pb n="136" /> |
| паст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив остао.{S} Бејаше му опа |
| ству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија |
| ак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Ан |
| на јавна живота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих ј |
| ле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се већ |
| и гурну мали капиџик, па проведе Ђорђа тесним пролазом између две куће.</p> <p>— Овде је велиш |
| од ранога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир- |
| све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, па да не мора ни један лутат |
| рђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у д |
| богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле |
| старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку пратњу, па з |
| ли ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" /> па онда нека |
| , да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично после ратова, кад многи од стр |
| у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам јо |
| шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из |
| што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе |
| шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово |
| гао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сн |
| ше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу саму дубоко потресао.{S} Прич |
| нати да синови њини испаштају са њинога тешка греха.</p> <p>Баба је застајкивала на махова и та |
| ричати све ово.{S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с |
| <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овом |
| да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — ка |
| оштром лицу био је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру нај |
| > <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема дру |
| у!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, з |
| још који дан причека.{S} Тако је Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам ос |
| — Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ногама.</p> <p>— Он |
| им!.{S} Ова јадна душа — ваљда за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега д |
| шан грех.{S} Ово не може проћи без неке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Пок |
| се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} |
| и ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше о |
| големи грех неће и не може оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред |
| ром лицу појавише се јасни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош је |
| е немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, и опет је све |
| ић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!... |
| хао је окован.</p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те |
| тно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зо |
| кама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко о |
| моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p>Тако је говорила стара Вишња; а М |
| усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарски кораци и звека тамничких кључева.{S} О |
| о црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колиб |
| о, као страшни пример божје казне, овај тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, н |
| о бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешки.{S} Мелентије рече да би и сам тако морао чинити |
| чија душа, али душа болна и претоварена тешким греховима без опроштаја.</p> <p>Помамна ветрина |
| замореној војсци књажевој.</p> <p>После тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада б |
| ош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар |
| , и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе |
| е прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и цареви |
| мење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у |
| рај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља ове крви претвориће се у |
| ана почео је бивати јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како |
| о камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и мени, мајци твојој!{S} Зб |
| ај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на нешто без њи |
| је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијуни |
| ешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, |
| госта и не даде му да доврши.</p> <p>— Тешко овоме народу, ако је још и Милош носилац његових |
| зрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се срце ништа не пит |
| своја вита крила.{S} Јелена је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{ |
| истина, господару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет |
| атила дому своме, кад јој се на једаред тешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на зем |
| ђорђе се бејаше прерушио тако, да га је тешко било познати.</p> <p>Своју прогрушену косу Карађо |
| мршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљ |
| ов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије.</p> <p>Друга голема сметња |
| то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p> |
| међу оним великашима.{S} Мора да му је тешко!</p> <p>Милош се намршти.</p> <p>— Тешко!{S} Јака |
| несрећа!{S} Сваку такву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуште |
| Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога страховита злочина...</p> <p>...{S |
| есцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Старица се за |
| да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши та |
| ују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је |
| а сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не |
| смеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Рус |
| да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и подизао торб |
| елу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милош |
| рет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу и да Бог тај големи |
| ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађор |
| помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријате |
| љи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан |
| је првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало је и очу |
| , од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом пр |
| сна моје Србе и добро знам с каквим је тешкоћама скопчано политичко васкрснуће једнога народа, |
| јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не |
| е играчице, млада, висока женска изводи тешку и заморну игру, при којој дрхти сваки мишић на те |
| рећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац жив |
| у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А |
| е стране — рече Карађорђевица.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и н |
| ми је видети да полети његова глава, па тешто, макар и они главом платили.</p> <p>— Немој тако |
| а уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али |
| су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их догнају и двеста!{S} А |
| ско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да и |
| <pb n="110" /> <p>— Зашто вас двојица, ти господару и господар Ђорђе, не би могли бити заједно |
| — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређ |
| лава српска.</p> <p>— Одлази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ов |
| утну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> |
| а врат.{S} Ако су сад други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао нар |
| као брат и пријатељ.</p> <p>— Попо мој, ти најбоље знаш колико нас је муке стало, док смо скуна |
| ми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био последњи |
| тајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливену крв мо |
| p> <p>— Ако сам те добро разумео, попо, ти од прилике велиш, као овако:</p> <pb n="116" /> <p>— |
| бито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, ш |
| з ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већи господар од њих.{S} Од тебе и тво |
| о вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет стао на стару ногу.</p> <p |
| отребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде |
| а глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одрж |
| ице од колибе.</p> <p>— Пиј, господару, ти ништа не пијеш, а ова је ракија тако добра, болан њо |
| де плаче, он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи з |
| и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш мени а народ теби.{S} Ђорђе је један и сам |
| </p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</ |
| p>— Збогом побро, збогом добро моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој в |
| онако грдно осакаћена!...{S} Не, не!{S} Ти не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, т |
| учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за све ово, понављао је Марко гњевно.</p> |
| На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја |
| днога.{S} А нисам их ни загледао!...{S} Ти си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Пан |
| дао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај |
| Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и како би требало да се |
| одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, |
| бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу нар |
| секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и влад |
| !...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, ка |
| Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком |
| p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место |
| ни овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша |
| /p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није |
| подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме м |
| едном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу ни оку |
| не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Топол |
| .{S} Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно |
| оје је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени |
| ова не сме бити ни нама скупа.</p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Мило |
| м интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су интереси једнаки, ако се истински разуму.{S} Сам |
| може вратити.{S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати |
| ару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово |
| предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра. |
| дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> <pb n="259" /> <p>И Ву |
| кратка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одгово |
| ути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Ги |
| је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — |
| кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застад |
| здам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Др |
| За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем књигом, а ти сабљом.</p |
| насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Н |
| ена на време и он погледао Марашлију, а ти његови погледи опет као да су говорили:</p> <pb n="1 |
| жеш кајишом и да даш двојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, ж |
| {S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих |
| смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мр |
| арод теби.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и |
| {S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казуј |
| } Ето видиш, како сад свет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећ |
| и још једном.</p> <pb n="311" /> <p>— А ти?{S} Ти и не окуси — примети Вујица.</p> <p>— Ја нећу |
| рајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био мировати.{S} Много је мучице в |
| p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кн |
| — Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рач |
| шевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне п |
| учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Г |
| сим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми ово превезесмо?</p> <p>Панта је окле |
| јужасније сумње.</p> <p>— Стани, живога ти Бога, — прошапута он болно.</p> <p>Али његов израз к |
| се, а и људи се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А о |
| ца радознало.</p> <p>— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, ш |
| ос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из Петробурга.</p> <p>— |
| бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну |
| S} Онда је таман како ваља.{S} Него, да ти нас сад гдегод склониш док не дође господар Вујица, |
| гова мала другарица ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} |
| икну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде |
| господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад други свет не кабу |
| наш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од ваших писа |
| оја, па опет сам се одазвала и дошла да ти покажем крваве руке твоје и да будем сведок против т |
| о сковитли тешка претешка болест, па да ти се рекне, како нема друге помоћи, но да се исповедиш |
| би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над народом.“</p> <p |
| и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? |
| звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима прави |
| Само појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, |
| знамо стазе и богазе и провешћемо те да ти длака једна не вали.{S} Спаси главу па онда иди сам |
| ило силе, да смо те напали кришом, и да ти нисмо јавили за времена док се ствар још могла попра |
| се смеју...{S} Е... е, да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није |
| ибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он Србију и помогне |
| за.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да |
| ру, није никаква зла намера, но имам да ти кажем важну једну ствар, а бојим се, јер знаш како с |
| де из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се ов |
| на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођенога брата, ја ли од најбоља пријатеља |
| це.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш кајишом и д |
| ки бити опасан.{S} И ја не бих марио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш |
| али теби је сад лако.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стек |
| ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и |
| је смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збу |
| атељи српски!...{S} Ја, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, |
| {S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде |
| осаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи ко |
| оју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш |
| чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош у |
| она оптужује, она виче; од њена вапаја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из ср |
| Буди безбрижан, одмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су |
| ју најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имат |
| и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више нема.{S} Твоје место заузео је Милош.{S} С грдн |
| > <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што |
| А?...{S} Бојиш се за своју главу, мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, |
| исмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу д |
| иће посјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из В |
| сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одон |
| а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти м |
| у преда те она два мученичка детета, па ти <pb n="127" /> она покажу своје страшно разјапљене р |
| pb n="226" /> <p>— Много си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — ре |
| ба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити |
| нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, сам |
| ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, као да на свадбу идеш |
| ако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, по |
| згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повик |
| што подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсеч |
| рдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.< |
| ед Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо |
| !</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} |
| , болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — рече му онај крупни проседи Турч |
| орао овако исто радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направи |
| испречи на њега: — Па добро, кнеже; кад ти је његова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо тв |
| ле, господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе |
| ојица догнати?</p> <p>— Знаду, али овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо св |
| икаквога опроштенија ни милости не може ти бити.{S} А за грех какови ако се сумњаш и бојиш, ја |
| ста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и помажеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си |
| да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно боравили, у својој ота |
| ила мила његова глава?{S} Па опет си је ти одсекао.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш |
| м се, да их помлатим, па макар ми после ти твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећни |
| а веома пажљиво.</p> <p>— Е, на здравље ти побратиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспат |
| д беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си докле се могло, али одолела сила |
| ога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове као за лањски снег!{S} Да је |
| жењу, па би било јазук и грехота, да се ти још њега прибојаваш.</p> <p>Милош се поклони на ове |
| а се мре, онда да мремо сви, а не да се ти кољеш сам својом рођеном руком — примети му један се |
| Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било л |
| ћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морал |
| о су му очи отворене.{S} Него склони се ти мало даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се н |
| га меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отворене.{S} |
| ате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S |
| ути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све о |
| ице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало развед |
| нам досадише позивима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— |
| p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <p |
| немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико |
| е чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти |
| рвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добоват |
| /p> <p>— Онда седите па веслајте, идите ти и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је чита |
| вом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добрњац најбољи пријатељи, он би морао овако исто |
| у: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја у |
| рв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, она |
| илошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд |
| ких царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести учене |
| да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније причао |
| у право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гд |
| е момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу |
| може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" |
| рагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако |
| исцрпена.{S} Оружана Србија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се М |
| здавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{S} А Врљо ј |
| међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и нестаје их, |
| баба.{S} Бојите се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам |
| ије твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Бог |
| ри Добрњац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће проп |
| разговоре.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што у |
| ма било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади т |
| умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове |
| плану:</p> <p>— Ене сад!...{S} Зар ме и ти тако пресреташ.{S} По души вас, гори сте од пудљивих |
| ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на миру Милоша и Србију, па се тебе нико неће ни сећ |
| > <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почастио кума свога.</p> <p>Вујиц |
| ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S} Немој све на своју руку.{S} Нека је и |
| , од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим |
| крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова |
| на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у ана |
| у га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ |
| дине.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио |
| шчупао би га прстима.</p> <p>— А кад би ти руке биле везане?</p> <p>— Онда би одгризао језик зу |
| ма.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би дошао међу људе и опет ст |
| о и било — од свију ових решења било би ти после лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, |
| које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни |
| пет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разговори, сва она страховања; оне тешке бриге, оне |
| , влашком и бугарском братству, али сви ти народи гледају прво своје <hi>рођене</hi> интересе.{ |
| било.</p> <p>— Добро, не брини.{S} Иди ти сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се раст |
| еме је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа |
| ниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после на |
| етан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово ма |
| упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, господару, дао ми Бог — понови Врља не мењају |
| ће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бо |
| рђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад познаде га дево |
| као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вујицу и довести га амо, а |
| Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, кад тако говориш!{S} Па болан капетане, Ми |
| о тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја глав |
| ад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш глав |
| вљати ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коњ |
| рађорђе није ни крио.</p> <p>— Можеш ли ти мене, брате, гдегод прикрити за који дан, док не пос |
| /p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158 |
| то боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Никола, кад |
| ово овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ва |
| ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти ово знаш тако исто добро, као и ја.{S} Да ми је да с |
| дар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је |
| де, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као д |
| не и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани бујне вреве и живота били су за београдске Србе |
| предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта с |
| ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и сад остаје; ти одговараш |
| S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, |
| егле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" /> ни те буре, ни све те и велике |
| в воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о својој глави.</p> <p>После ових ре |
| сле додаде:</p> <p>— А најзад, нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, |
| ад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао с |
| к толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли смео и би ли могао друкч |
| где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини |
| } Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вел |
| акшица народу.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглавље |
| е сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кн |
| жеш, одонуд јој кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за |
| орило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да ова |
| > <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Ма |
| ђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво |
| их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом |
| из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце |
| је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двоји |
| о Бога знаш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала с |
| е, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p> |
| ају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пр |
| лаву, слеже раменима и рече:{S} Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису |
| ње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао |
| Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу |
| рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се |
| а да га извуку напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и ка |
| и изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, воља је великога падише да свак ужива овај ц |
| екрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би б |
| ?</p> <p>— Из лова, господару, но молим ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p> |
| њиним, <pb n="62" /> и крвљу овом којом ти ово пишемо, и очњим видом нашим, и да Бог да слепи и |
| и ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желети.{S} Раја мора имати ка |
| цу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то му |
| бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p>Отац Мел |
| не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а посл |
| да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господарево, које је на |
| ве просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохва |
| оста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није зго |
| у, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти |
| добро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао |
| ване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око к |
| ма и планинама!...{S} Но како рекох, ко ти је од момака најпоузданији да изврши тај посао?</p> |
| та је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не мога |
| вде господар земље, па сад ништа.{S} Ко ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики |
| апетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на г |
| га часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу |
| о ја Драгић, но пасју веру веровао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се веза |
| , и као млеко бео талир, господару, ако ти почем није криво — рече незнани особењак.</p> <p>Кне |
| кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, |
| <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> |
| то је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то |
| у приселе две млађе жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Ста |
| } Али пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића виш |
| и да изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим? |
| е српске „кондрокефале“.{S} Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу |
| чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама, или боље да рекнем са мном.{S} Девет |
| јем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети |
| де својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви п |
| дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледн |
| само да се господства дочепа...{S} Камо ти Петра Молера, камо ти владике Мелентија Никшића, кам |
| еза Симе и капетана Драгића.{S} Јављамо ти ово да не рекнеш да је било силе, да смо те напали к |
| тити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препору |
| о што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен д |
| ј ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и мученичким гробовима њиним, <pb n= |
| као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело с |
| за.</p> <pb n="235" /> <p>— Пропали смо ти, господару, као нико наш.{S} Гдегод је била која црк |
| и си их боље видео.</p> <p>— Превезесмо ти ми, мој Панто, господара Ђорђа.{S} Прерушио се, али |
| ством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и |
| ство.{S} Да би достигао добро, слободно ти је да се послужиш и рђавим, неваљалим средством.{S} |
| кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано |
| Вујица, да совршиш све исправно каконо ти се овде строго и најстрожије препоручује и заповеда, |
| ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео глав |
| лаве, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и |
| S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="268" |
| рив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— За |
| рећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза Си |
| у ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поузд |
| Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме н |
| о по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштени |
| о амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом |
| тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра оној з |
| у било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју |
| ући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на с |
| коме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> <p> |
| није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакш |
| ару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раз |
| м.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Ба |
| као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово |
| рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часн |
| „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он |
| длази ми одавде, ти Амиџа; немој ми бар ти стајати на муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује шт |
| твар још могла поправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино ш |
| о што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам г |
| тели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре т |
| ворио сам ти више пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пр |
| p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S |
| осподару.</p> <p>— Ама среће ти и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господа |
| жасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље |
| оташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и мала |
| Дај боже, најо, само се ја бојим, да му ти ваши кума Милош и кума Вујица не поједу главу!...</p |
| } Видели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене |
| ламе!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} А |
| црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ов |
| о:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом |
| моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А с |
| > <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за |
| — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу ти, господару, али те прво заклињем живим богом и св. Ј |
| е ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила његова глава |
| напоље.</p> <p>— Верујем ти!{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочека |
| ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и |
| !..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега како је прек: реч две, па за пиштољ, и онда или |
| ојих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се при |
| ла сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску |
| ободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији пр |
| се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зауставити |
| кола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и рече: |
| ршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо |
| Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрп |
| петане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Сим |
| асну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, нано? — понови жена с десна, бришући старици |
| му мирно али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он |
| из своје заседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљ |
| новце и сабраће огромно богатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградск |
| ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио |
| може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за тај случај нађе у земљи |
| распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонче и дрвена кашика, коју сам |
| био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима заплакало!{S} Није |
| то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда с |
| халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— |
| у повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је Вујица пио, |
| те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> |
| толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само по |
| ед нагни још једном.</p> <p>Вујица наже тикву добро и по други пут.</p> <p>— Тако! — рече Гитар |
| једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и |
| ће.{S} На пола сахата <pb n="245" /> за тим, крене се и Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно |
| згледало, као да нешто ослушкује.{S} За тим рече замишљено, као да сам себе пита, и као да сам |
| ледало је као да нешто ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одје |
| има.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го го |
| дмори се ноћас и лака ти ноћ!</p> <p>На тим речима Вујица и Ђорђе растали су се после прва њина |
| оставити без тешке казне.</p> <p>Занета тим мислима, старица се пред ноћ вратила дому своме, ка |
| ек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треб |
| одир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајинским војскама постајао врховни вожд.</p> <p |
| раста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостас |
| есило нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на јед |
| даба Лисовић је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Ми |
| .{S} Навршило се 20 година како се бави тим крвавим занатом и још му се никад није десило ово ш |
| не смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада прол |
| з везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилиц |
| ишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да с |
| ти у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађорђе) развиди мало к |
| .{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени они нису сметали.{S} Али |
| откинутим од сиромашног залогаја, па с тим кабадахијама гњечиш ову сиротињу те крвав зној из њ |
| и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим твојим кучетом, да не спљискам за душу и теби и њем |
| оју заслугу, али пред народом српским с тим се није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ств |
| да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу |
| а не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p |
| јбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком |
| не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С тог |
| славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо це |
| оји ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јоргаћ, желео је да каже коју |
| земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад з |
| би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом буде ометен одлазак, ако не би јо |
| с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налетом они би |
| ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог раз |
| ди прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у |
| а је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот |
| ој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај нас, капетане, кад те ево, с |
| аја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе |
| > <p>Док се ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губил |
| ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} А сад је прилика да посведочиш каква си |
| м, неваљалим средством.{S} Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би из |
| вић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="9 |
| .{S} Она је расла; сад је била налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p> |
| вођа народни и који је сад јавно носио титулу и потписивао се: „Врховни Сербие Књаз.“</p> <p>И |
| година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памтила.</p> <p> |
| јатељске и разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од вал |
| е: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи |
| ="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Тур |
| зјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ј |
| {S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, наро |
| ош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија |
| њих кријем, да вас не би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, |
| ок се букагије не откључају.{S} Кључ од тих окова носио је старешина ове пратње, Петар Лазареви |
| а дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом |
| и и занети га.</p> <p>Тако се неговањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила ми |
| страни људи, који махом долазе отуда с тих страна, из Бесарабије, Влашке и Молдавије, те проно |
| ник и непријатељ Карађорђев.{S} Предмет тих разговора били су српски послови и ново стање у Срб |
| .{S} Ствар је крио за се, али на основу тих позива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{ |
| ру и Тесалији.</p> <p>Међутим, од свију тих покрајина Србија је тада имала највећи значај и угл |
| сма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких места и пријатеља, с којима се тужн |
| а неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој поса |
| те Дрине и Новога Пазара па да Пореча и тиха Дунава нема ни једнога повећег места, у које он ни |
| гиња је још говорила кад се собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, |
| на је све више расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као зас |
| истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да заб |
| у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: |
| ће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуборење, које овако мило лебди сутону мирне, ведр |
| кута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни указа с |
| загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене м |
| базре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеко |
| сле жарка летња дана бејаше се спустило тихо свеже вече.{S} Сви предмети изгледали су као да се |
| ријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути „к |
| слушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум. |
| оз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан мученички јаук, ко |
| о.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, |
| То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма и |
| е се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објави да |
| да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана |
| устош, коју тек каткад прекида кликтање тица грабљивица, арлукање гладних вукова или пуцањ очај |
| сију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се за |
| се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластавица.{S} Вила га је девет годин дана.{S} А де |
| од небо извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно |
| и проговорила по која реч, она се опет тицала оне главне замисли, која је сад обузимала сву ду |
| о је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла д |
| их ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час |
| ежуљке и долине, да опет домами одбегле тице певачице, ала ни те дажде, ни ти снези, <pb n="70" |
| а ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била |
| рађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахи |
| учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да |
| , каква моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног ко |
| n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо |
| а, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Вл |
| што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљ |
| ни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне ус |
| рвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Ка |
| шиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на брзо прекиде средовечан, просед Тур |
| к један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.< |
| <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од запаљене гужве сена постај |
| а.</p> <p>На губилишту је владала мртва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно |
| у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и об |
| руку кнеза Симу и Драгића.</p> <p>Мртва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се са |
| ону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није прекидао ни најмањи гласак.</p> </div |
| {S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али так |
| а беше овладала некаква побожна свечана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз |
| м.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној ж |
| само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју сену светлаци, |
| поручи да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одго |
| у као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} Голема река |
| бстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што н |
| чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, |
| ) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се одобравања.{S} И а |
| боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи некакав пријатан, чароб |
| оде далеко, далеко кроз свечану јутарњу тишину.</p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, |
| гледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашња потиштеност и неуглед према слави, угле |
| ђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад било места, и он је сте |
| Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га историја не |
| света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пре |
| и мрачни талас, плавећи свет грозовитом тмином и потресајући земљу из најдубљих дубина.</p> <p> |
| о све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она год |
| оту пред собом.</p> <p>Међутим, страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и з |
| рака и густе, збијене таме.{S} И сва та тмуша наједаред крете напред и необичном брзином стаде |
| га и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тре |
| рике, која потресе небо и земљу.</p> <p>Тмуша стиже и са силином, која брегове ваља, мрак и вет |
| S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све морало остати.{S} Људи су се спасавали |
| роба и поуздана и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само |
| ју и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње све је Вождова тековина и заслуг |
| да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео г |
| н мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре воље.{S} |
| е тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђ |
| и.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ |
| арашлију, сем богатих дарова од Милоша, то је била још и нова згода да пред диваном у Стамболу |
| ако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ |
| жност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Ш |
| зе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војво |
| Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у ист |
| ке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и |
| нам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како |
| свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога пи |
| це турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје оружје реч |
| су му држали некакву стражу.{S} Бојаги, то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је |
| летву положили.{S} Али по нашој памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке д |
| њу после <pb n="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност сме |
| чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се |
| огине, а ја да се спасем, боже сачувај, то никад ни до века неће бити!{S} За такав нитковлук, ј |
| уј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Ка |
| .{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се у |
| какво право, то је дужност.{S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Ка |
| војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балканска земља, која је имала читаву |
| вим другачије.</p> <p>— Дај боже, најо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја |
| ли моји послушници...{S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кум |
| њу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Домами ти њега амо“...{S} Ето тако ми |
| бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још |
| је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакви разлози, јер ја не бих остао у зем |
| имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био изабрао за склониште Карађорђу и |
| би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, |
| p> <p>— Не знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништ |
| извојевали — бог да га прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милос |
| > <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му |
| >— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветници мртваца, они побијени, они што дол |
| то је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p |
| Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види одавде.{S} Он сме |
| и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло |
| е разбијао. — Није, бога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поу |
| е жали?{S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински |
| ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца ј |
| м.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, то је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне |
| роб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан.</p> <p>Једном прили |
| кавству и вештини.{S} И он је, сиромах, то и окушао, а Бог је дао те је његов покушај сретно ис |
| што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује!</p> <p>Док је Добрњац ово говорио, |
| н ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо ли ми, он |
| за сечење глава дивотан је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она р |
| рбије!{S} А мене мислиш, <pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме т |
| тављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим какви би ми мор |
| p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} |
| ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Беж |
| еће ништа да каже.</p> <p>— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он |
| о без њина знања.</p> <p>— Јес, јес!{S} То право велиш.{S} Слушао их док је још био овде, у сво |
| ом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Добрњац одрешито.</p> <p>Кар |
| дне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде!...{S} Перо, дај амо твоје о |
| огромна разлика између њих и њега...{S} То нису више његови другови, његови ратни помоћници, љу |
| <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега доста је да |
| p> <p>— Не могу, не могу, не могу...{S} То никако не могу рече Вујица брзо, а затим после кратк |
| огу рећи: „Србија је наша домовина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да ј |
| ми и незнању одруби братска секира“.{S} То је казивао и слутио онај горњи напев, а мрачна сумња |
| ше јој и старица прогута гутљај два.{S} То је доиста мало оживи.{S} Са мртвачки бледих, смежура |
| , и заслужнији, и јуначнији од њега.{S} То је Милош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, |
| ки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулумћар, и ружан ра |
| на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда готов главу |
| урцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која је досад била дивна заточн |
| а смо с њима или боље да нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{ |
| ној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима |
| на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај никад није био да друге гура у рат, а |
| еч била је тада пресудна и свемоћна.{S} То се знало и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тог |
| рода...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће |
| воје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благо |
| земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико |
| и како су му сад војводе добродошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после |
| говетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго |
| тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном |
| атили.</p> <p>— Немој тако молим те.{S} То је говор тек онако од беде.{S} Ми прво морамо гледат |
| и главе, ако по несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља |
| хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпоузданији момци Милошеви, а водио их је |
| илази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду. |
| а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли |
| о уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, |
| ра платио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Ми |
| милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то пра |
| ате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало верујете да је Мил |
| уде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су одавно разумели сви истински родољуби балкански, |
| рљиве поште.{S} Сви су га познавали.{S} То је био кишињевски генерал губернатор Стољетов.{S} Ал |
| а руском двору неће нам ни веровати.{S} То је опет твоја добит — рече Добрњац подругљиво.</p> < |
| дан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у |
| ежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су махом били први и главни пријатељи кнежеви; углед |
| буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> < |
| ревртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србиј |
| мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се п |
| е глава и горњи део тела није видео.{S} То је био верни Наум. <pb n="299" /> Никола приђе разба |
| изговарао се да га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је по |
| ас плотунима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Срб |
| рошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба |
| главни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Т |
| ато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То је помоћ Србији и оном јадном народу.{S} Зато се љут |
| ођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{ |
| можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих био на до |
| отмена изгледа и мудрих живих очију.{S} То је био један од главнијих повереника хетерије на ово |
| нодушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са свој |
| те се помолити Богу по своме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите |
| , који су сви говорили на један мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што |
| итава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милошева постеља.</p> <p>Али, и ако је |
| шћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плач |
| не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново от |
| е слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд, тако мора бити |
| оћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: |
| лије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић |
| од народну — пресече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џа |
| ао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу К |
| рашно — прихвати Герман запрепашћено. — То је страшно, али онда дајте да се као људи разговорим |
| у по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га загушише и старац покри лице ру |
| и у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је |
| аве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; |
| туђини није никад као код своје куће — то знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остат |
| у мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и величанствене природе, |
| } Прођите ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, |
| а ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Није ваљда дотле д |
| га и овога ми печата, верујем!</p> <p>— То је онда страшно — прихвати Герман запрепашћено. — То |
| ватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом |
| асова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{S} Јес, то су они, осветни |
| руга изласка!... — рече Милош.</p> <p>— То је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио на |
| ар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавиц |
| рпским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> <pb n="17" /> <p>И |
| се негдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала ј |
| тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око изв |
| ам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех |
| је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дош |
| тоља разнели би груди Петрове.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и располо |
| смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би глав |
| било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужн |
| ли-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обриса зној с ч |
| то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то је дужност.{S} А друго, то |
| И једина милост, за коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима в |
| и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} О |
| 3—4 истинске, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи |
| {S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио |
| нији пријатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се го |
| уго, она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американц |
| устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљда, ни он сам долазити а |
| свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу |
| ав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање не остане напразно!{S} Ах, само да ми |
| вом од својих људи, и мени је милије да то будеш ти, но ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Ш |
| метеж и неред.{S} Он, Милош, нада се да то Русија неће допустити, но ако би се ипак тако што де |
| ја нешто зато, па ја све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачи |
| ске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка. |
| вати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас |
| о он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> |
| што хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш |
| то неће бити на добро и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздах |
| , како је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешит |
| за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то |
| ања.{S} За тебе не може бити зазорно да то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нек |
| ма.</p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit= |
| во наследнога кнеза српског, а Милош да то богато награди и позлати.</p> <p>За Марашлију, сем б |
| затворе, по некад само до пола, и тада то полузатворено око изгледа страшно.</p> <p>Верни Наум |
| в пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма вели: да се може чути |
| ца је мало било код српских војвода, за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, |
| шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар |
| то замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао на Добрњца онако сумњиво, бо |
| че Милош омекшавајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; |
| ђорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је |
| ша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној пог |
| .</p> <p>— Бога ми, вас би Милошенда за то живе одерао као јарчеве. „Слободно је бар молити“, а |
| друбити главу.{S} Ко ти је од момака за то најзгоднији?</p> <p>— Не, по богу брат Марко, ја сам |
| и ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. |
| попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, господару!</p> <p>Милошу се мало разведри лице.{S} |
| руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не јавља?</p> <p>— Ништа!{S} Питао сам га, поручивао |
| у хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећ |
| ђорђа је веома изненадило, откуда је за то могао дочути Добрњац, кад се од њега и његовога друш |
| овој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек |
| ати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео спремати да Карађорђа дочек |
| S} Боже прости, сам Бог саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими |
| аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунем |
| гостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А под киме бејасте ви; ко |
| лајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земан |
| еда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што |
| као да је порука од рускога двора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост с |
| ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да ч |
| е њега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сироти |
| } Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па да им се жив на жеравици печем.{S} Ма |
| и, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, |
| ћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n=" |
| а је господар и војвода.{S} Али нису за то криви ови слепци овде, већ они матори душмани отуда |
| зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај |
| Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачувај!{S} То никад бити неће! |
| рђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мене радов |
| мишљу, да сам га и ја издао!...{S} И ја то да отрпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут |
| p>— Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да |
| стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Бога тако остало, тако је свуд |
| ко на готовом!...</p> <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних |
| ење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ја то кријем?{S} Од света, |
| е.{S} Док сам ја овде на овоме месту ја то нисам смео допустити.{S} Али на мене се сад диже пов |
| а као нека сива замаглица.{S} С почетка то је изгледало као прамен лака облачка, који се полако |
| што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најприснији пријатељи.{S} Но после се сети, д |
| ане и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји |
| рави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он у |
| <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, особито у пограничним мести |
| и погодбу с везиром, и Милош се сад на то позивао, да се тај споразум испуни, и да му руке ост |
| убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> |
| ј:{S} Карађорђева глава или твоја; и на то ти се кунем живим Богом и светим Јованом и <pb n="26 |
| ручивао му, и он све некако врдака и на то не одговара; све одгађа и вели: „кад дођем тамо знаћ |
| дела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узме |
| ек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу по |
| <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље |
| чито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то нећ |
| не потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да |
| и.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо |
| товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да |
| а Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у |
| Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над |
| та година.</p> <p>Марашлија се љутну на то и пребаци Милошу тврдичлук: да он предаје порез по с |
| ход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике |
| није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одав |
| , он је нама до сад лепо дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и |
| српска — рече Карађорђевица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних гру |
| нас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши голе |
| сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити |
| , који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како и |
| елу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уро |
| их ни пустио да оду живи везиру.{S} Па то све не смета пакосницима, да мене окривљују.{S} И ка |
| а.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код в |
| то кријем?{S} Од света, од људи!{S} Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он уби |
| ријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та к |
| ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> |
| нда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајд |
| } Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити |
| /p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Казаћу т |
| Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, го |
| братим ракијом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побра |
| о готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наред |
| душе и говорити да не знаш и немаш, кад то писмо мора бити код тебе.{S} Оно ти је негде сакриве |
| е полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — реч |
| друге стране, како да се не верује кад то писмо доноси најпоузданији гласоноша Милошев.{S} Он |
| рослављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то на |
| {S} Само седи па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Ч |
| добио 300 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села |
| овних кнезова, или његову.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнез |
| полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има |
| предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет т |
| а; оне тешке бриге, оне нежне речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, кој |
| унаци.{S} Али кад је несрећне 1813. све то пало и пропало, они из Србије отишли, и <pb n="241" |
| днога вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих други |
| ледали на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су |
| луционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактерним речима: „Цар к |
| има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао |
| видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је отишла бог свети м |
| е као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме?</p> <p>Вујица продужи:</p> <p>— |
| је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на другој страни, јер је још |
| ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питају |
| летвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив дочекам сву ову неизм |
| е прокле страховитом клетвом, да ја све то доживим, да ја све то рођеним очима видим, да ја жив |
| ће видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било |
| д.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине |
| есе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез М |
| , једну прасећу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпе |
| и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо оз |
| својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богати двори и сјајни биоградски т |
| одске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледај |
| такав начин живота.{S} Оставити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се н |
| ете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе прекорно, а затим |
| што но реч од главе до пете, али је све то покривала огромна, бела сукнена кабаница какву обичн |
| јдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он, Милош.{S} И тада |
| а се састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и с |
| што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да |
| је амо пратио господар Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресе |
| , не питајући никог другог, кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам д |
| је страх Милошев.</p> <p>— Али ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с |
| толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, пропало, изгубило се, изгинуло и опет од св |
| писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, |
| им задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али нај |
| вао и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, |
| Да га зове преко људи, знао је да Ђорђе то неће поверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухвати |
| годарношћу (јасно се познавало да га је то јако обрадовало).{S} Пошто ју је прво загледао споља |
| у, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негд |
| свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала 9 пуних година н |
| два су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у |
| , већ се бојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два |
| .{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, да његова снажна и вешта р |
| еђен да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се |
| почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је в |
| лико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош пов |
| ва, који се сада тамо налазите, онда је то и и грехота и срамота и јазук је за вас и за целу зе |
| estone unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња српска емиг |
| каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као |
| уњавати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој о |
| > <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не б |
| ободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то б |
| да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радозна |
| је су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и |
| у само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што |
| замоле, да га бар оне зауставе — све је то било доцкан.{S} Карађорђе се већ био дочепао српске |
| p>Добрњац прихвати.</p> <p>— Али све је то било и прошло.{S} Ти си отишао и и повратка ти више |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је |
| парче његова крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од |
| његов — Ђорђев — долазак, али Ђорђе је то одбио.{S} Истина, Милош га је сам звао да дође и он |
| ак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадањ |
| ар је ваљало забашурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Герман |
| њих није било“...</p> <p>И Карађорђе је то одмах познао.{S} Слушајући ове људе како гомилом пра |
| ретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло какво добро огријати?{S} |
| тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <h |
| о.</p> <p>— Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће поли |
| ограду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његове главе или је имао какав разговор са својим |
| ко заједно са зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, |
| ањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> <p>— Не знам, — |
| е остане напразно!{S} Ах, само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</ |
| егнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p |
| гићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом |
| и очију ти, буљубаша Марко, да ли ти је то баш тако сам господар наредио?{S} Ја се све бојим, д |
| Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде вид |
| p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред ул |
| ро?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори |
| није била ни онако незначајна, како је то износио Ђорђе.{S} Избор, истина, још није био свршен |
| тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у |
| још мало те вруће ракије, видиш како је то поврати — рече жена с лева.</p> <p>Пружише јој и ста |
| ead> <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, да |
| а је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе пр |
| рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и бугарском братству, али |
| е мало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстраш |
| бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у нао |
| у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S |
| а онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик |
| ца се нешто много забави и Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ |
| што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давно, много пре тога, и у |
| p> <p>— Не, по Богу, господару!{S} Није то било овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији уб |
| Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не преотму славу и го |
| Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша |
| љи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За ових девет крвавих година |
| за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те ни |
| громну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа истерати ни за хиљаду и две |
| S} Но Петар буљубаша опет нареди, да се то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да |
| много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Милош је одречно вр |
| аду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош |
| у свога доласка, само је прећутао да се то не ради са знањем и вољи рускога двора; <pb n="257" |
| а дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забр |
| и положаја и обојега пола.{S} И све се то сада тискало <pb n="83" /> и гурало да се примакне ш |
| соким дрвљаницима и дрветима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српс |
| сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако свет |
| {S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се с |
| , није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би |
| огађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнезови недавно изгинули.{S} Испри |
| ни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па |
| казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакрити, па да никад никоме ни на у |
| ту...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не мо |
| е у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и |
| ланирао и спремао, Милош моли, да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и |
| разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо вра |
| ирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био трену |
| ења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, ако бога знате!</p> <p>Ли |
| кам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231 |
| теран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (вези |
| ео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа |
| о новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш |
| д ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами |
| ети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се прич |
| одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био план М |
| нека од другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; в |
| бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са |
| уке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим |
| је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има какв |
| ло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах што о |
| дима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише |
| уто гњеван.{S} Јабучица му је играла, и то је код њега вазда био знак преке срџбе.</p> <p>— Ник |
| и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, К |
| бија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ најбоље војводе.{S |
| користи да су с њом подунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се |
| да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауставити.{S} С тога треб |
| авам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђе |
| претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешк |
| Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити го |
| ко убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; н |
| века и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тад |
| и крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— |
| азу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, вез |
| слонио неколико врљика и проштаца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, |
| што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о долас |
| и што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> <p>Таквом расположењу Кар |
| отив мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуче били моји послу |
| оји огромна, разјапљена крвава рана — и то је све због тих страшних и несретних кажњавања.{S} К |
| авао је Карађорђе све живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет к |
| воме закону.{S} То је милост везирова и то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо |
| а и Карађорђе осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе |
| то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> <p>Пошто је тако све било спремљено и отп |
| езиру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, |
| . „Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“. |
| сно видео један део Карађорђевог тела и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи |
| и су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло |
| где Карађорђе лежи са отвореним очима и то лево око било је отворено сасвим, а десно само у пол |
| ело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са жена скидам |
| угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, да се искољу међу собом и да један другом |
| вао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакле су већ |
| раће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо је и то, да он свој рад ставља под јавну контролу свију бора |
| и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћ |
| ча човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки случај није згорега и то имати.</p> < |
| а млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник нас |
| жим од људи који ме се овда онда сете и то врло изредка, те по који дође жеље ради да ме види.{ |
| , као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на ко |
| све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда поговара да пређашњи врховни вожд нам |
| е и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> <p>Кад су |
| > <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веро |
| у им варнице сипале из копита.{S} Али и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и |
| да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица нар |
| та ока, оно би јамачно могло прозрети и то, како је тајанствена рука смрти већ била ударила сво |
| Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се |
| ="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне несретник |
| ени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђо |
| а је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стало.</p> </div> <pb n="304" /> |
| ни бог не поможе!{S} А после, мислим и то, како је он пре Русе за свашта слушао.{S} По њином ј |
| у мур, такав изговор не би му помогао и то би му писмо могло главу појести.{S} Милош је обазрив |
| гласова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> |
| ве заклетве.{S} Једном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад |
| му.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то га је сазнање љуто тиштало.{S} Али јадању није сад б |
| ријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p |
| тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" |
| несрећи њине одлете.{S} То ти јављамо и то ти се заклињемо нас петоро пријатеља и другова кнеза |
| ашлији кроз главу, а схватио је добро и то, како Милошеви животни интереси захтевају да Карађор |
| а који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ва |
| ворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикам |
| а би га од блата градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најда |
| оправити.“</p> <p>— Зар ти мислиш да би то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{ |
| човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, кад би доиста било живота и после смрти!< |
| о колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је остајао при свом |
| нез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништа ни знала, но долазе тако људи код мога Антониј |
| " /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>А |
| момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли свршити Јова и Дамњан?</p> <p>Буљубаша Петар Л |
| оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би г |
| године мало отргли и отресли.{S} Ако би то војске било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију |
| се по најчешће мешала помисао, како би то згодно било да Карађорђа нешто збиља нестане тамо не |
| од добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро могло бити још и боље, само да сам њих питао.{ |
| што се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — |
| и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти после лук и |
| мо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њ |
| нико ни везана зауставити.</p> <p>— Ви то боље знате, најо, али бога ми, мени је све нешто хла |
| чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га овамо мени, па одите да вас отресем од |
| са својим господарем, тек он ми је први то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, |
| ева и великаша и барона, па се опет сви то слажу и помажу и живе људи пријатељски један уз друг |
| не само прост свет, но и људи озбиљнији то прихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чи |
| чено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} С |
| зад.</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству |
| ..{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Кара |
| тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то с |
| емљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он. |
| оћи да о мене не запињете.{S} Нећете ли то, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме |
| гога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто понуди и |
| ут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући с |
| ини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се жи |
| истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на др |
| одина, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар била, ако би чо |
| азивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ |
| штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они |
| у се с груди скинуо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Ма |
| е једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како м |
| Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ва |
| му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешк |
| куте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека са |
| абар с њим крв своју проливали.{S} Боли то, мој Ђоко, боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у |
| и су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био по |
| ко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да је тако страшно, како они говоре.{S} Најзад баш |
| ожда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, и ја видим да ти иде из с |
| траха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у |
| рихватају; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се |
| — Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спасти ову двојицу од погиби |
| до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угл |
| ама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане си појео главу Молеру и владици Ме |
| си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке ва |
| ли његову; и ако су Лисовићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и гр |
| <p>— Не мислим ја то, господару.{S} Ти то добро знаш да ја нисам од оних којима ништа није пра |
| } Је сам ли ја такав, кума Милоше? — Ти то најбоље знаш.{S} Па како можете онда говорити оно у |
| и шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учин |
| ти ни једне декине (минуте), знаш ли ти то! — викао је кнез.{S} После се окрете момку: — Коње с |
| о овако како сада радим и кабулиш ли ти то?</p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, |
| Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да т |
| је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то кри |
| а изврши тај посао?</p> <p>— Па како ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</ |
| идели како ти погибе за власт, па су ти то и понудили да ти замажу очи, као веле, нека крене он |
| ш!{S} Ако је он махнит, немој ти прљати то светло оружје, на коме се досад блистала само дика и |
| на ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквицу и повуче из ње добро.</p> <p>Док је |
| орење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша оберучке обухватио Марка и гуркајући г |
| рополит ништа не брине.</p> <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине |
| , или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и |
| ци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за |
| осу.</p> <p>— Не, несрећниче, не мириши то...{S} То је најљући отров.{S} Пет капљица од њега до |
| , бог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, |
| И то ти знаш, Марко?!{S} А зашто ли сам то крив?</p> <p>— Зашто си крив!{S} Знаш и ти зашто си. |
| је ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! |
| учно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу |
| у народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са |
| Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с ким другим.</p> <p>— Мене |
| жу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Ср |
| Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се б |
| склони док се ствар не би развидела, он то никад не би дао, нити би на то пристао.{S} Ето, то ј |
| узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си |
| лоша крило да је Карађорђе дошао.{S} Он то може дочути с друге које стране, те би одмах помисли |
| и ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу |
| азило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији |
| .</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако неће ништа да каже.</p> <p> |
| ирао његову „политику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта уп |
| и да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем?{S} К |
| тера ствар на силу и инат... ако би он то могао!..{S} Ама, мучна работа, бога ми, знаш ти њега |
| заповести.{S} Али јавно пред народом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око |
| саваот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, |
| шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никак |
| ..</p> <p>— С гога?{S} А ко је мени дао то право, да ја спасавам ове људе и да ја водим бригу ш |
| неку маглу а из огромне даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да при |
| сти ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да пол |
| аку реч.</p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом и |
| е, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прокле страховитом клетвом, да ја све то доживи |
| лаву и разгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили |
| село Коњушњу.</p> <pb n="148" /> <p>Ко то није могао, радио је обичне послове, којим се пре ус |
| о да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а по |
| > <p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се мог |
| жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ће |
| рбије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то они казују.{S} Кад сам тако пре двајестак дана слуша |
| Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти |
| д обадве руке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговор |
| а су се двојица згледали.</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као |
| изини има кућа, станова, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од |
| гледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p |
| он оберучке расипа, па мисли да се тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је с |
| вест је од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио ј |
| или и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Ми |
| аца.{S} И то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила |
| ваља довршити започети разговор, пошло то глатко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и |
| Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> |
| >— Све је тако господару!{S} Но ја само то кажем, <pb n="108" /> мора да му је тешко!{S} А можд |
| ло изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; о |
| је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем. |
| воје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> <p>Прешав на обичн |
| орђа и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејку |
| ус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпустио другога ко |
| , али сад је остао сасвим стално.{S} Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо с |
| да му се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освет |
| екне како је Ђорђе од моје руке погинуо то не могу и не смем, док ми не би изреком заповедио св |
| какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами на своју руку и |
| али је Милош пресече.</p> <p>— Ама зар то рекла она дртина!...{S} Зар...</p> <p>Но кнегиња Љуб |
| та би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда онда сете и то |
| ете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако буд |
| у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме позову да се за то спремим и да Црнога |
| предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна прилика да посведочи своју одан |
| ме јесте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути н |
| д Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, и |
| био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном стар |
| АЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, б |
| и играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара |
| е после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избег |
| земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуп |
| пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду ни |
| априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломи |
| ко тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се |
| n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био |
| дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је и |
| Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла, |
| p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> |
| из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Ту |
| е осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међ |
| светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154 |
| оре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“.{S |
| и они све то, али они неће сад да знаду то.{S} Згодније им је да се граде невешти.{S} Али ако, |
| пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S |
| Карађорђе дошао да дигне буну, и да му то неће бити ни тешко, ако му се одмах не стане на пут. |
| запиткивао даље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а |
| реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говор |
| гнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он се сад претвара како је боја |
| он држи Милоша да му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош так |
| он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кум |
| цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, он би ти опет повратио власт, ти би до |
| зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турц |
| се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаље виде да неке даск |
| о почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон има |
| Милош им је све порицао, тврдећи да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи |
| авља о некој промени код Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да |
| <p>— Које псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их |
| (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђен |
| је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се в |
| за вратом, а они се већ даве.{S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће прав |
| кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S |
| м тамо знаћеш све!“ Изговара се како су то ствари крупне, те се по другоме не поручују, но иде |
| спољним знацима и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога |
| се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили куд и камо пре језу |
| , побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њ |
| гог мишљења.{S} Он је налазио да би баш то било опасно, кад би се од Милоша крило да је Карађор |
| опет ко велим неће кума Милош теби баш то спремати.{S} Он је и сам бивао на муци, а после има |
| ко говориш!{S} Па болан капетане, Милош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је |
| <p>Или Ђорђева или његова глава!</p> <p>То је била општа лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у т |
| ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таким представљањем |
| топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доб |
| ки џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна људа с грдном проседом брадом, која |
| ља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је био главом књаз Милош Обреновић.</p> <p>Кнез је с |
| о у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и големо поверење.{S} Али само по |
| га ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би пр |
| а — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p>— Тако и јесте |
| ној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац достојанствена господска изгл |
| би се обелоданила сама по себи.</p> <p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку |
| ји су њега врло добро познавали.</p> <p>То су били представници свију балканских народа а по на |
| човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом приј |
| е; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнеза Симе и Драгић |
| ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа још више забрину.{S} Он је опажао да се не |
| {S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То је био Карађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упит |
| ађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није мога |
| одар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и |
| а упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци бил |
| , да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веом |
| њем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, |
| био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је дошао Карађорђе, и његов |
| до кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузет |
| о ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече Карађорђевица.< |
| вој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње речи Карађорђевица ј |
| нез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крви, па је после мира |
| и оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред он |
| в.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две |
| те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и к |
| а није ред да о овим стварима говорим с тобом, са женом.{S} Оваке ствари људи обично деле међу |
| а је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> < |
| и се превали преко језика, као да је од товара тежине.{S} Ако се баш решимо на то, мораћу понов |
| егове људе.{S} Нећу после да ми се и то товари на душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете |
| ам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падал |
| , и као да је мени ласно бактати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, каж |
| за њега.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно бог |
| им угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа пол |
| још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао кака |
| болесника бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, |
| отпочне борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио |
| говору...{S} И Јела се сад сећала свега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој зас |
| ихристом Наполеоном, па после, од свега тога не би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Пар |
| арађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни једно и Вујица је имао да б |
| , изгубило се, изгинуло и опет од свега тога да нема ништа; и опет да јадна Србија буде само ро |
| ви је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Кар |
| а се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да |
| да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} На путу |
| е опет врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ |
| атим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је али се изгубило.{S} Ја б |
| н јамачно избегао.{S} Ах, како да се ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде |
| а-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и |
| стим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p>Док су Вујица и Мил |
| и лакше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од п |
| , вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и праћен ј |
| Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на дрвени |
| и све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n="242" / |
| овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, но гост никако |
| све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али опет памет му |
| ећ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променило, па и људи постали друкчији. |
| це.{S} Отац Мелентије осети, како га од тога погледа прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чи |
| је невернички вртио главом. — Ништа од тога не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одгов |
| из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно |
| х резултата.</p> <p>Међутим, Врљо је од тога доба остао код кнеза Милоша као његов стални момак |
| јер се жалио да га боли глава, па се од тога доба није више ни враћао.{S} Јамачно је отишао да |
| не големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и од Турака |
| ок се нешто не споречкам с најом, те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет |
| рио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не излази из главе — рече Милош и обрис |
| уо је од самога везира београдског и од тога доба, та га је мисао пратила и дању и ноћу као рођ |
| о гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбу |
| аћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по об |
| ао да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да би до сад било б |
| бо се најпосле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким гр |
| обузе Милоша и он је осећао како му од тога љутога бола мркне свест и како почиње падати у нес |
| угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ |
| азују један другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако |
| чима.{S} И ако им је све ово било и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет ј |
| Босни и Новопазарском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p> |
| тање био решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњив |
| те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да живим сто година...</p> <p>— |
| круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовога друг |
| е домаћин кивно.</p> <p>— Море прођи се тога белаја и не говори то, Милошева погибија неће спас |
| ли-паше, везира београдског, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у |
| ало као окамењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат |
| би се десити нешто особито, па да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унут |
| а крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад |
| свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдав |
| сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и о |
| да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти |
| да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, е |
| тако исто поставе два стражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, н |
| грчки родољуби поверили.</p> <p>Али сем тога задатка, Наума је само срце вукло да се нађе крај |
| ала сумња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, |
| кића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има друге и друкчије дужности, к |
| ховник никад се није показао недостојан тога поверења.{S} Милош се не боји ни сад неке обмане с |
| нуријом било и село Радовање, где се он тога дана и налазио неким послом.{S} Позван, њега дуго |
| мркла ноћ, без јава и светлости.{S} До тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу |
| кама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо на истоку.{S} Напротив, она се |
| вањем тих односа, мало по мало дошло до тога, те се јавила мисао о избору Карађорђа за општега |
| унаштвом и својом памећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћ |
| о Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало прокошкали, вратише се опет на првашњи разгов |
| е даске леже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен. |
| био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, |
| Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војводе б |
| морали одмах поскидати весове, а место тога добили су неке качкете, с повеликим предњим ободом |
| ца у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном меша |
| зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложа |
| човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не смем поверавати никоме другом до једин |
| </p> <p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде |
| они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очу |
| конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана п |
| је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање бал |
| трмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све она |
| S} Милош је знао да му је он поуздан, с тога прво њега и посла, да склони Анту, а њему је одмах |
| дима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку на њега!...</p> <p>— С гога?{S} А |
| везир није могао желети ништа друго, с тога је њин споразум брзо био готов.</p> <p>Још су се п |
| и господари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p> |
| и, он би имао откуд да плати.{S} Ето, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође |
| ђе Јоргаћ, желео је да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу |
| артијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ ос |
| ам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком |
| лоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српске војводе, што |
| ена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: прок |
| азна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све |
| си рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево |
| мене, а ја, синко Милоше, од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године |
| ма биле су и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашл |
| ћао код свију, где више, где мање.{S} С тога Милош још рано с вечера понука госте да седну за п |
| са да на њу падају сад таке сумње.{S} С тога је Карађорђе стављен под присмотру, те се пазило н |
| подбадају народ на буну и немире.{S} С тога сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле |
| ти и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, нека се г. митрополит ништа не |
| и је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Т |
| та се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега склони.</p> <miles |
| , па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити би њима верова |
| исио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, да у општи покрет б |
| после без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потре |
| па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, о |
| очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко Србије заинте |
| то би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смед |
| ма томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили из Србије да не бих могао ништа |
| а било веома незгодно па и опасно.{S} С тога је будним оком пазила, да разни српски, грчки и ар |
| ести.{S} Милош је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не тр |
| олести боље лечи но икакав доктор.{S} С тога старица никад није имала станка ни мира — вукли су |
| ему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Ка |
| очито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на миру и не би с |
| да не могне сва гурнути на Грчку.{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах пла |
| ападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било боље преноћити у х |
| и по сељачким колебама на Балкану.{S} С тога су родољуби разних народа балканских и трчали у Пе |
| по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да сузбија оваке |
| изговор да глобе и кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би нека |
| аду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора |
| на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош те |
| у судбину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе< |
| да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и седим овде; а сутра да се крене когод од вас ја |
| S} Ако на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели до |
| ила у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</ |
| ретњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачно изврши сваку његову |
| алканске емиграције, <pb n="176" /> и с тога су јој препоручивали да мирује и да не мути по Бал |
| рбије, Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико ј |
| сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај по |
| и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Жел |
| т међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за стра |
| Карађорђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе |
| али три српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио јед |
| авдао.{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Тур |
| викао.</p> <p>— Вуците ми испред очију тога пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах |
| ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и з |
| и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска ем |
| уботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше |
| ати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="1 |
| наде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедер |
| о га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе се састао са Вујицом Вулић |
| мах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260 |
| овним вождем и господаром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријате |
| или и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главни заступници кнеза Милоша, к |
| или и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које је кнез Милош био послао да |
| ска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић Герман, као главн |
| изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодоровић-Герман, људи које |
| ype="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>Смрт Карађорђева</p> |
| ђу и првим војводама, ваља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће др |
| аљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој висини, но сам побегао амо да опет будем нико и ниш |
| меда).</p> <p>Драгић се радосно одазове тој жељи Карађорђевој и оду одмах те једну кошницу подр |
| без даљих последица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађа |
| воје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да ј |
| овору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако би он био вољан да смакн |
| илџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми видело се да кнез Милош некога очекује.</p> |
| ду и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Мил |
| >Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљев |
| е од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак |
| алеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је так |
| црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њ |
| реновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не в |
| да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на |
| претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило |
| , пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије к |
| ике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци |
| казује, кад ми се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју |
| н, где је Суводол, где је Нишор, где су толика поља крваве <pb n="211" /> борбе и мегдана; где |
| ога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онако неке ситне људе, већ нај |
| х војвода и кнезова.{S} Он поби, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће |
| им кабадахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није в |
| д његове бујне главе, коју су поштедиле толике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и нез |
| види она мила места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић ње |
| си сам својом рођеном муком стекао кроз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти рад |
| одине како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па са |
| с онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш ићи до краја, и да |
| <pb n="211" /> борбе и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проли |
| и мегдана; где су толике победе; где су толике жртве; где је толика проливена крв српска; где с |
| њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и сиромашан |
| ставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па не може бити ника |
| и махните главе, но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме ме |
| м напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два невина дет |
| је толика проливена крв српска; где су толики дивни јунаци наши?...{S} Зар све то нестало, про |
| и.{S} Ђорђе је један и самац, а ти имаш толики народ на расположењу, па би било јазук и грехота |
| ћ срећно минула, и ако је била испуњена толиким слутњама и свакојаким страховањем, он подиже ка |
| зо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тог |
| е псе, несретниче?{S} Какви су то пси с толиким новцима?{S} Где су такви пси, па да их не бијем |
| рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем. |
| ој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, толико забашурио свој отоични говор он рече даље:</p> < |
| је Милош послао везиру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен- |
| осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људи полажу на ме сву наду своју |
| лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарат |
| — рече духовник с очевидном забуном. — Толико могу рећи са сигурношћу — људи негодују, вајкају |
| штро погледа пријатеља, који је на њега толико наваљивао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А ш |
| ећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, |
| много отуда, јер раја ваљда не би била толико безумна да се за њима поводи и да се буни, чиме |
| прибрала и повратила, кад се освестила толико, да је опет могла и будна говорити, старица је у |
| куда му и ко му даде тај крст, само зна толико, да му је дат да га дигне на горостасни грм, и д |
| ив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква гласа од њега |
| уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха примицао се и |
| наш ли болан, да је нисам окусио већ од толико недеља.</p> <p>Гитарић му пружи тиквицу па окрен |
| преклињања његова; ни она неће да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га п |
| како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата градио.{S} Казаће му и т |
| у, и он није ни мало претеривао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умире |
| немате друга преча посла, и ако вам је толико стало да будете његови пандури, доведите га слоб |
| ли то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошев |
| талом, кад је сазивао ове људе, он није толико полагао на њино решење, но главно му је било да |
| је страшно онда изгледао.{S} Бејаше се толико променио и тако порђао, да сам га ја једва позна |
| а.{S} Да се пола дома срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да ч |
| добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је Карађорђе бар десетак пута |
| S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се толико не би радовао Карађорђевом доласку као он, кад б |
| <p>— Питао је за те, господару, и рече толико, да је рад теби да се преда.</p> <p>— Разоружајт |
| видели.{S} Једва су по одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани чо |
| коју још молим бога то је, да ми подари толико живота да ово својим очима видим, да ову победу |
| ирова, и да ли је онда вредило запињати толико, да тај послушник буде Србин <pb n="72" /> Коџа |
| внути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти ону велику, ону свету реч, з |
| гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само |
| уком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ј |
| а бог да, да се балкански народи колико толико ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти те |
| би се по њиним одговорима могло колико толико прозрети.</p> <p>— А ја сам опет мислио да пођем |
| Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски го |
| е српске емигранте, међу којима је било толико великих војсковођа, који су на делу показали да |
| камо ти владике Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} |
| вора од Милоша не каза му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се |
| рђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће |
| бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да осигурам успех п |
| вни пункт, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турч |
| и кажу да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, ни |
| изађе из оџаклије.{S} Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очек |
| ву, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад, којекуде, како знаш!</p> < |
| ног, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p |
| други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две последње године |
| ио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не в |
| иво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишља да учини Ка |
| 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена мн |
| ање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи прак |
| унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n |
| своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни |
| оја, остављали бојна поља, на којима су толико пута брали победничке лаврове, остављали су све |
| еког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n="112" /> српске |
| прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Зн |
| </p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ва |
| а не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто се Милош мал |
| д свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као да га и нем |
| ла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, да падну три |
| лтана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која |
| тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он опасан, с тога ја и дижем руку |
| све од реда исеку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске |
| цу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заробљеника, које |
| Карађорђе се није могао дуго држати за том бусијом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело би |
| ања је било с обадве стране, па ипак на том првом састанку опет се нису могли погодити.{S} Шта |
| Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад |
| ажу, боже сачувај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту де |
| ву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ства |
| ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господаром до 1813. лета тогоже |
| морао помислити кнез Сима.{S} Па зар с том мишљу да оде на онај свет!{S} С мишљу, да сам га и |
| и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни к |
| ија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снагу |
| тарога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два |
| нако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа једва |
| е разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето сад |
| рао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се о |
| рпскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског запове |
| крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто |
| за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично стој |
| ђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Ви |
| некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, к |
| Срба, ако се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65 |
| имо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише кори |
| а нас и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене изм |
| обито добра и поуздана пријатеља.{S} На томе се те вечери растану.</p> <p>Сутрадан, лицем на св |
| рђе тако исто одлучно и поуздано.{S} На томе се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше |
| тако?</p> <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> |
| , владика Мелентије потписао се први на томе писму; а после неколико месеци и сам је пао од уби |
| ца какву обично носе румунски сељаци на томе крају.{S} И иначе Красис је био обучен као сељак, |
| остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе састанку било је двајестак људи, махом непознати К |
| сад, а за даље моја је брига.</p> <p>На томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђ |
| познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила пре |
| што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен овај разговор, којег се Добрњац доцније |
| ометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> <p>Старац се врати, а Карађорђе |
| у косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> |
| реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе |
| на то, мораћу понова ићи везиру да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — |
| да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p> <p>Дете се брзо врати и |
| да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је с |
| зумевали.</p> <p>А Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђ |
| по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква задоцњења.{S |
| ко би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући никад целу м |
| ког везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} |
| и бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи. |
| немојте више молити, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам |
| } Они никад нису дали ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{ |
| х се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори Вујичини били су неодређени |
| г с’ нами!{S} Нема скоро дана, кад се о томе не говори.{S} Али о повратку он и не мисли, док не |
| дним пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини д |
| ир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме б |
| како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, |
| раха од одговорности.</p> <p>Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како ј |
| гледати да ову двојицу спасемо и дај о томе да се посаветујемо.{S} Како би било, да молимо нек |
| } Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видо |
| два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те |
| вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расп |
| {S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, који су код њега били, како ј |
| је“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви |
| да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе |
| > <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и ц |
| актичнога живота, и не лупајући главу о томе, да све <pb n="93" /> те појаве генералишу, изједн |
| ш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пре неки дан наговестим нешто наше |
| ању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и њ |
| ="257" /> напротив, кад је Вујица баш о томе запиткивао, Карађорђе му је одговорио тако, да је |
| стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли, пониче и Милош |
| те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила ле |
| а и да примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је пор |
| е то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја д |
| гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, уз |
| рити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше да |
| ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; м |
| назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотим |
| кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија |
| својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, д |
| <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо |
| ћи на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина</h |
| та лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је потр |
| ашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет.{S |
| ила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сеч |
| авио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова ре |
| Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он о |
| мере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али |
| <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему томе, Симић и Крага плакали су и вајкали се за жалосно |
| >„...{S}Најбоље је да не мислим о свему томе.{S} Да оставим, па кад настану те прилике онда, пр |
| бији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе сметње.{S} На пр |
| му покажу где има закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја |
| се плуга и као мирни земљорадник орао и топио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Ри |
| не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли гус |
| а греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома свога, распојас и бос |
| овако мило лебди сутону мирне, ведре и топле мартовске ноћи — то је равномерно дисање велике и |
| нам рекне последње збогом.{S} Кад твоји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас с |
| д се мало по мало кравио и постајао све топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све т |
| <pb n="16" /> <p>Али ову слатку вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село н |
| пуних година падаће плаха дажда, сијаће топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страхови |
| ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољу |
| не висине и види како одозго сија јасно топло сунце.{S} Али од времена на време небом промакне |
| аше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерл |
| које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, крив |
| ретрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине и читаве кра |
| ру, особито кад Муја загуди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, |
| >— Е, дете моје, да ти знаш где је себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ст |
| ни појма нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, ни |
| укуље велику срну!...</p> <p>— А где је Топола, браца Лексо, и је ли далеко — пита девојчица ра |
| мети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе морао бежати.{S} И ако је од тога доба већ прошл |
| пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, ш |
| а ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни ле |
| и, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једн |
| Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чин |
| “.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Геор |
| даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала к |
| ађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви к |
| склопила, само да још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем он |
| кад се наједаред из даљине зачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, |
| нда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик ка |
| рали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, стајала је испра |
| вори одозго крпу, којом је била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично зах |
| ешто новца и друге ситније ствари из те торбе биле су придигнуте.{S} Сам Карађорђе, свучен до г |
| је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен звук, као оно што зв |
| ав на обичне разговоре, Гитарић се маши торбе, те извади из ње погачу, заструг сира и тиквицу ш |
| он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из т |
| је људа левом руком подржавао и подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони |
| сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мор |
| Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био добар |
| есну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро при |
| је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ногом.</p> <p>— Вала, све жут дукат, мека рушпа и |
| , да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но |
| им ти се отвори, одвалише ми рамена ове торбуљаче.</p> <p>— Како прође од паса?{S} Је си ли буд |
| ребачену на леву страну, некакву велику торбуљачу, налик на костретне зобнице коњске.{S} Мора б |
| ра напоље.</p> <pb n="46" /> <p>— Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, |
| се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја о |
| т месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих најплеменитији сок под сунцем, све |
| смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не м |
| ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горо |
| њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле т |
| стичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак |
| родна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће б |
| езирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на време ово пусто поље |
| децо, да седнем мало на ову меку младу травицу, да још мало погледам овај бели свет! — рече Цу |
| а, као вајкајући се, а после приседе на траву, између великих растових жила и наслони се на <pb |
| стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година падаће |
| га столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и |
| у већ и петак, 11. јули, а од Вујице ни трага ни јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, |
| га једног њих десет пошло истим путем и трагом.{S} Данас казним једног брата — сутра други брат |
| ви народ! — Све је било пошло ђавољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском |
| смеш застајати, кад си једном пошао тим трагом, ти мораш ићи тако до краја.{S} До сада проливен |
| ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али достижан! — одговори Добрњац |
| ло, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је ви |
| Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интер |
| они таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га почне гледати |
| старешине одмах окрећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, |
| је <hi>рођене</hi> интересе.{S} Сви они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом |
| ко њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав |
| ашла овде веома плодно земљиште.</p> <p>Тражећи на све стране савезнике и помоћнике, који би ол |
| љу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на св |
| дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне заваде.{S} У с |
| ту реч, за којом он гине, коју годинама тражи, за којом овако по ноћи блуди, реч која би исцели |
| ако је Вујици било написано писмо, које тражи Карађорђеву главу или његову; и ако су Лисовићу, |
| , па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је б |
| ју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи ништа за се; он одлази да посвети роду још једино |
| ир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правоверне, |
| га, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али све што сре |
| еч — милост и опроштај.</p> <p>Јест, он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му |
| бије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутну покорност и слушање без поговора; његов |
| с даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После |
| теби, господару, Милош главу, већ везир тражи твоју јал’ његову.</p> <p>— Па Милошу јевтинија м |
| есте књаз да му их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражи |
| е тешких дневних напора, књажева пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било с |
| едних сломљених груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стиша |
| да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунтовних кнезова, или његову.{S} |
| да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшниј |
| мбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и претили су да ће |
| но много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека |
| трести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад |
| езови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао се први |
| опробане ратнике српске, и нарочито су тражили везе и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ ужив |
| де увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она |
| ђу нама готов.{S} Ја од Милоша ништа не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће |
| ло.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да ш |
| те ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо н |
| .</p> <p>— Ни ми од тебе, господару, не тражимо ништа <pb n="165" /> више.{S} Остави и ти на ми |
| , па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или не |
| и коњаник.{S} С тога је Вујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</h |
| зе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би то писмо могло бити.</p> <p>Вујица је ос |
| лошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе тражио.{S} Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини |
| адоше се готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то по |
| ; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Питао је за |
| ваљда неће ни долазити.</p> <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> |
| м што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желе |
| едњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Ц |
| еним, закрвављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли |
| ђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Мило |
| и њему поверити да му све кажем, но сам тражио, онако као поиздаље, да разабере и да ме извести |
| о можда и не би то признао кад би му ко тражио такво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутра |
| ваљда његова судбина!{S} Ни ја нисам то тражио намерно.{S} Али видим, да другога пута нема! — п |
| а што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски ве |
| између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетци, пропали и |
| ри узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да је вежеш к |
| , и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чи |
| и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица на самртном часу |
| > <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да иде |
| илоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако с |
| S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као к |
| ишчупао.{S} Баталите ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као чов |
| то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и је |
| другога нађе, а какав је, неће то дуго тражити.{S} За премлаћивање марве има других; врховни к |
| ткос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дајдер, Дра |
| а раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати |
| гова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказ |
| Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало |
| н.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док |
| Али и ако је потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Кара |
| доиста врати.</p> <p>Саветовања су дуго трајала.{S} Отац Мелентије много је говорио и ревно је |
| о смирио настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво п |
| ње између Милоша и везира још је подуже трајало.{S} Везир је говорио благо, а Милош је све више |
| видно је вребао нешто...</p> <p>Тако је трајало до пред зору.{S} Лети су ноћи кратке, а дугачки |
| вала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</ |
| рба још није била свршена, но је и даље трајало колебање, то је он био веома осетљив на све што |
| нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између Карађорђа и људи што се ове в |
| во легање ноћас!</p> <p>Тајац је подуже трајао.{S} Из Ђорђа је куљао дим, као из каквог вулкана |
| >Састанак војника и духовника није дуго трајао.{S} Прва реч ђенералова била је: где је Карађорђ |
| врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а |
| балкански народ не може створити ништа трајно ни поуздано, нити може бити истинске среће код ј |
| ете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и сметање.{S} Па деде, |
| Нисам много живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турад |
| ирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице крене даље кроз вилајет, науман да пропутује |
| у.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Т |
| к.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који |
| да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске по |
| ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, као да се повратио из каква заноса, и т |
| је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па м |
| е, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита |
| он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одгов |
| и било, да се те бивше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био |
| да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и д |
| станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати |
| ли у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али они су ове године потерали још |
| бурмут.{S} Други су отворили ашчинице и трговали пићем.</p> <p>Истина, Русија је давала неку по |
| оград одлази по позиву тамошњих српских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав ј |
| за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађе на скелу и даде знак |
| рисно по народ, по мир, напредак, рад и трговину.{S} С тога је дужност свакога доброг Србина да |
| не послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар у |
| , а пасош му је гласио на име бугарског трговца Јордана, који путује са својим момком.</p> <p>Т |
| асис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући |
| а молимо неке и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду |
| узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се исп |
| лове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег |
| маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми некако зазорно, као велим, кад се о |
| ији, који после лакоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвељ |
| е војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} |
| године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама — рече старац јасно, и наже с |
| тнији, онај и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} |
| врати, он рече жени:</p> <p>— Време је, треба да се крећемо.{S} Пробуди ти Наума, а ја одох да |
| и у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти с главом |
| /p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, п |
| а паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да му се подмеће нога, као ш |
| и власт над народом.“</p> <p>„Већ њега треба намамити амо.{S} Треба га дозвати да погине кад х |
| зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци |
| без јада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.< |
| вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста |
| .</p> <p>„Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу с |
| С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћ |
| /p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ћ |
| ад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већ |
| се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свире |
| г да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мисл |
| </p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата наредб |
| ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну |
| аници били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p |
| Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали б |
| колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{ |
| другчије, то Герман да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних с |
| вета.{S} А колико тек мука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Ни |
| то је крвопија, душманин, поганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</ |
| могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ри |
| а пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар |
| ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да сумњаш — тако је говорио Милошев гласоно |
| може дуго <pb n="236" /> остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути др |
| тога на те поруке и обећања Милошева не треба ништа полагати.</p> <p>Ово гледиште нарочито је з |
| аље — јасно се видело да му то ништа не треба и да све то распиткује језик само, а памет је оти |
| ајпоузданији.{S} А најпосле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да |
| а празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не куне српски народ. |
| варати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, |
| зазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, ч |
| године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, али он |
| ли.</p> <p>— Тако и јесте.{S} Од Вујице треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или |
| И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ћ |
| ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско одело и да будем мо |
| и.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напр |
| што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово про |
| дело милосрђа.{S} Правом и здравом нити треба милости, ни праштања, ни милосрђа — све те врлине |
| А ти не знаш зашто сам ја дошао, но тек треба да ти казујем!{S} Пре не могу да се одбраним од в |
| да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде заједно, п |
| о час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева |
| треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити |
| ојао, неће се извршити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочини |
| прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођења и громовити |
| ву пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело тр |
| ову двојицу од погибије, а сад прво то треба гледати.</p> <p>— Вала, да ми је видети да полети |
| Милош.{S} За садашњи рахатлук поглавито треба благодарити њему, Милошу, и свијетлом везиру који |
| ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда погова |
| , ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p> |
| ко:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мис |
| затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="267" |
| еизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори.</p |
| руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не говори |
| одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну њему н |
| ермана, поручивао Русима, да руски двор треба само на време да му јави, кад што буде смерао про |
| еднако свима, с тога и рад за будућност треба да буде споразуман, сложан и заједнички.{S} То су |
| смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођство треба предати у |
| кнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће наро |
| свима заповедати.{S} Такога војсковођу треба сад овде изабрати.{S} Истина, гласање је тајно, а |
| и једном дануо душом!...{S} Јест, свију треба да нестане да би Милошенда могао пашовати.{S} Бри |
| добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код ових Ту |
| пратио на нашу велику несрећу.{S} Њему треба пара, много пара, он држи Милоша да му то даје, и |
| може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{ |
| а доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> |
| , ако истински жели добра оној земљици, требала би да вас кудгод склони — и тебе и неке твоје — |
| ево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дан |
| у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и кур |
| > <p>Али, ма како било, на нешто се сад требало решити, пошто је од свега најгоре било остајати |
| орим на сто ватра!...{S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је уза |
| зустио би по коју реч само онда, кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се |
| ао за поверљиве, опасне задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> |
| имство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине |
| а бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. . |
| је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо и поуздано какав абер.{S} Ст |
| један откос могао истерати, а некад је требало тражити ко може самном барабар косити...{S} Дај |
| видео куда Марашлија нишани.{S} Сад је требало Милош само да рекне:</p> <p>„Па ако је до новац |
| држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у т |
| ога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је била одлу |
| а ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но с |
| е ја тога раније не сетим!{S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало |
| рбији, за све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Н |
| и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући погледа с М |
| лош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џ |
| рачунаш како су радили други и како би требало да се ради.{S} Али ово је Милош, еј Милош — вик |
| сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, где се |
| кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат от |
| о чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како да је свршим не знам ни са |
| вати те недостатке и празнине, па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одај |
| а и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, |
| био други и друкчији план.{S} Покрет је требао да пође од Влашке и Молдавије.{S} Оне су правосл |
| вање тајне.{S} По том договору Милош је требао да испитка како о тој ствари мисли везир, па ако |
| ао знак момку да не запиткује и да није требао ни долазити, кад га нико није ни звао.{S} Кнез М |
| лавну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С |
| ане...{S} Али, ипак, ипак!..{S} Он није требао пред њим да се излеће!..</p> <p>Попа је духовник |
| од речи прелази на дело.{S} Пламен буне требао је да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак д |
| </p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био |
| рђа и њега би истакли као вођу, који би требао да крене Србе и друге балканске народе.</p> <p>Д |
| ија се саглашавао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може би |
| аревине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да погинем те да својим очима не видим ово страш |
| и и Стеван — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превез |
| што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити |
| одама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а Сими |
| х га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из постеље, па се се |
| њему.</p> <p>Он застаде мало и за један трен ока гледао је Карађорђа.{S} Затим се обазре, грчев |
| ама и зубима, јер му оде глава док оком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, им |
| Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само н |
| ако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде пола |
| покривен кабаницом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком од |
| а се смерни служитељ олтара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да |
| и то је мало помогло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бур |
| а, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али посл |
| бом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада на мах земљу застр |
| тство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тре |
| иња га је слушала пажљиво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S |
| а, преклињући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна ниј |
| но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После |
| т хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло клопарање кола и јаукање стоке, кроз в |
| м одлучно и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан су |
| јабогме да памтиш онај страшни и крвави тренутак на Љубићу кад оно полете ти и диже Ракетин раз |
| ругчије; видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, бла |
| гледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже пр |
| е, да се Марко заустави бар још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, |
| ико нема права дирати, кад један једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду |
| ој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак малодушности, сазнања ништавила свога.{S} Он т |
| ни корак.</p> <p>Карађорђевица за један тренутак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао. |
| } Богом те братимим изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкри |
| а.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке |
| ез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата |
| их јавља мисао да би ово сад био згодан тренутак да балкански народи сами, на свој ризик, расчи |
| ајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је поверено, да гони „старога лукавог ш |
| ћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} |
| зад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет поврати.{S} Очевидно је вребао нешто...< |
| ао непомично.{S} Тако остадоше неколико тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Н |
| Једва сам, господару, замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> |
| убићу већ је био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци ша |
| p>Овакав разговор водио се још неколико тренутака.</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитар |
| лио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађор |
| крете момку: — Коње спремајте, па овога тренутка да се кренете!{S} Мислиш да развучеш, да одужи |
| вет, као мртвац који је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На см |
| им, да ову победу дочекам, па бих онога тренутка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем ка |
| цу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу |
| Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било срећна случаја да |
| И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се |
| {S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Карађорђу |
| ршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква |
| ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не мо |
| и Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни калуђер!...</ |
| еве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрач |
| отоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} Витак |
| д понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав |
| шанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војс |
| нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рог |
| ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и ок |
| слите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом завитл |
| nit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, |
| ђе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге старешин |
| оваке одсудности, враћали су се понова тренутци двоумице.{S} Милош је тада осећао како га нена |
| прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њ |
| до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и до сад поверавао своје најв |
| је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренут |
| нији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчком снаг |
| ега тога, живо, јасно, неодољиво.{S} На трепавицама јој застадоше сузе.{S} Она их обриса и врат |
| овао, ако ти за длаку мрднем и ако оком трепнем.{S} Стока се везана коље, а јунак слободан доче |
| ило, а на далеком равном обзорју још је трептало силно руменило, налик на одсјај каква огромна |
| у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна |
| тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само последњи румени одсјај његових уморних, |
| о дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} И на једаред о |
| сала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везан |
| , још један напор и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марк |
| врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, |
| маша се за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна леде |
| воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође |
| прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, к |
| е кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих се заклео да нема ни 2—3 сахата |
| и ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Близу догоните — рече Бекрен-Ашар-ага — |
| обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S |
| а посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ва |
| тоје забезекнути, она прискочи Стојану, трже му бурмутско сито из руку и додаде живо:</p> <p>— |
| ред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он неш |
| ењено.{S} Али на једаред из тога заноса трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тр |
| /p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држао поклопљену на руц |
| аше замакао за колибу, кад се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{ |
| о у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ва |
| е повуче.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по ч |
| девојче од својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: д |
| и око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, |
| нурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге.{S} Ланци |
| а који беше прилегао.</p> <p>И Милош се трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, к |
| а ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику |
| оследње речи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изнена |
| рски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у г |
| о је исписан страх, бол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње |
| ило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p |
| за њега, и он већ осећа како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука |
| , али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења и магловите крваве слике, што |
| исли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на ње |
| ење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама замета |
| самим собом да забашури своје неумесно трзање.</p> <p>— Откуда ноћас, анатемњаче?</p> <p>— Из |
| нез Сима, болно је стењао и грчевито се трзао.{S} При сваком покрету ране су се још више отвара |
| сти и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговорила п |
| а пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се |
| снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут махну њоме кроз ваздух тако снажно и окретно, д |
| а, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми |
| ука, натопљена зечијим лојем, па га два три пута превуче преко сабље.{S} После је стиште у свој |
| n="34" /> коме су биле остављене за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p |
| не могаде видети, јер он одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе |
| је мала ватра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи би |
| ић са својим синчићем.{S} Никола је два три пут погледао мрко на Драгића, показујући му да му н |
| онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, |
| устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема ку |
| еобична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се |
| менуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим везир |
| дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone unit= |
| чки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> |
| Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редов |
| {S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечујно да |
| Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоко |
| другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запиткивао Анту и о Карађорђу и о Вујици и кад |
| те од тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} |
| </p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружан |
| самом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од царигр |
| потера била веома оштра и трајала пуна три дана, резултат је био никакав.{S} Карађорђа је нест |
| стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена платненим арњевима.{S} К |
| је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други има |
| се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се пром |
| пред Ђурђев дан 1817. године.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући м |
| турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у |
| {S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим |
| тци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти н |
| добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, |
| ч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јун |
| оме се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке |
| "44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} Од тебе мор |
| данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његову главу на |
| на јави.{S} Он се прекрсти, прекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</ |
| рпим!{S} О, не дај Боже!... — Драгић се три пут прекрсти — О, не дај благи Боже!{S} Молим ти се |
| ла је лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена |
| ; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не ум |
| ицала најљепша и најскупоценија роба из три дијела свијета?{S} Јес, гдје је наш стари сјај и си |
| ковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p>Милош н |
| тине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукић |
| а и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али |
| .{S} Она је имала ретку судбину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да |
| дана тојагама на мртво име испребијали три српска кириџије кулучара само с тога, што је један |
| ред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" |
| рал губернатор, једно за другим изаслао три курира, да јаве аустријским властима о бегству Кара |
| S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се |
| вароши.</p> <p>Пошто се тако ослободио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на душ |
| е на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p |
| И ако је од тога доба већ прошло преко три године, он се још јасно сећао свију оних утисака.</ |
| знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све |
| он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток се већ беше почео беласат |
| ! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја са |
| мах га нападне, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Поби |
| Карађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласат |
| у броја своме благу и сиротана, који по три дана залогаја не окушају; људи мека срца, који неће |
| издате јој наредбе.{S} Павле Лисовић, с три момка, међу којима је био и Никола Новаковић, упути |
| е немам на себи.{S} Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је |
| умћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Морав |
| орност?{S} Зар није било боље, да падну три махните главе, но да се баци на ризик толики народ. |
| черашњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске ш |
| Милоша.</p> <p>Крвави Љубић, био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито мес |
| огатство.{S} С тијем парама биће он још три пут опаснији.{S} Биоградски везири биће његови плаћ |
| ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рође |
| оје ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београд |
| нао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како је сви знају под именом <hi> |
| еним плећима огроман терет од преко сто тридесет година!{S} Рођена при крају 17. века, она је е |
| дан славуј.{S} Он прво пусти 2—3 звучна трилера, као да огледа свој глас, па се онда наједаред |
| и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Карађорђе болно.</p> <p>Доб |
| овек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полу |
| {S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Чове |
| > <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он |
| е по земљи ничице, трипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Сла |
| ало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скуп |
| је садашња невоља његова изгледала још трипут гора.</p> <p>Наједаред врата на колиби ненадно с |
| азчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да ку |
| стргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у |
| </p> <p>— Па опет би ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може |
| попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити н |
| ци Милоша с народом били су за њега нов триумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно у |
| ај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.< |
| нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Анти |
| је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У исто |
| одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополиту и заус |
| > <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње реч |
| Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатл |
| моли попа Вучка, да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе нико |
| кић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кова |
| м Јовану Буковичком, који је имао своје трло код воде Доћана, а одвео га је тамо Стојан Паунови |
| После подне кренули су се за Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се саста |
| бро расположен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну ок |
| астове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум д |
| рађорђу да се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разго |
| реноћиште.{S} Овај прелазак на Јованово трло свршен је баш онога истог дана кад се Лисовић из Б |
| то <pb n="280" /> је ето било то кобно трло Драгићево, коме је судбина била наменила да ускоро |
| а позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провели близу до п |
| јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Буковичког, коме је био отишао сам, по |
| срца сити напију.</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разг |
| Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро |
| ору, Карађорђе и Наум сиђоше Драгићевом трлу.</p> <p>Сунце је већ било на заранцима кад тамо ст |
| нио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пред Карађорђа).</p> <p>Ови момци, |
| шког злочина.</p> <p>На путу Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао м |
| збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ух |
| е, господару, но сам нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види |
| ена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усре |
| е Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је троје — примети кнез Максим, који такође бејаше изашао |
| овде ти их сад и нема много, свега нас тројица.{S} Да смо сви бар, па онако заједнички да изађ |
| е бејаше изашао на скелу.</p> <p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи а |
| рече како и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p |
| његов јуначки поглед.</p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и |
| је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пал |
| амо да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А најпосле ни то |
| уздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на о |
| олера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S} Ја сам правдао.{S} Велим, немирни људи, бун |
| рећи, Милош позва духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош |
| човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румун |
| ијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако зв |
| обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка |
| p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Тројка је јурила преко непрегледних бесарабских равница |
| ици и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као оно ластавица кад рашири |
| кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које беше попао дебео слој |
| д баштенском вратницом стајала је руска тројка, запрегнута са три ватрена мркова и покривена пл |
| жљиво је загледала све с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да |
| >И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су, привезани за |
| чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бивала све |
| кола за њим — прошапута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугају |
| е сија из кућа разбуктана ватра.</p> <p>Тројка се кретала полако, држећи се главне широке улице |
| с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној д |
| ћ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био наслонио неколико врљик |
| тило.{S} Наједаред он се претури с мале троножне столичице на којој је седео, паде полеђушке и |
| постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троножној столици, преко које беше пребачено меко перси |
| повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стајала је велика зелена каленица, |
| и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан сан, који се никад неће остварити...{S} |
| и захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се доцније на ове знатне добитке |
| ство за своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се је |
| Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај ку |
| маћи, све док не дођоше из Русије људи, трошак и заповест да се тамо кренемо.{S} То је све било |
| мајчино, да њиме захрани пород свој, да трошењем свога рођенога тела, да згоревањем своје рођен |
| лош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољу |
| тке и ако је он те приходе и прибирао и трошио без икакве стварне контроле.{S} Дубока кеса Мило |
| умњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало |
| е“, сахрањиван с почастима и о државном трошку.</p> <p>Тако су пролазили правоверне паше и вези |
| ајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је свилен да те не би жуљио.“</p> <p>П |
| ли као ластавице гнездо, своје жалосне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна |
| ивот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице старчево било је |
| о широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађо |
| ли мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} Виђите домове |
| ројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је био донео са собом лепу погачу |
| с вечера понука госте да седну за пуну трпезу, и даде им пример.{S} Али после једног-два часа, |
| ило места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је са |
| ђев?{S} Па и онда, Бог зна, да ли би ме трпео...{S} За мене нема избора, нема изласка, ја морам |
| е сад било места, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, о |
| рачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и п |
| и нису сметали.{S} Али ето, Милош их не трпи.</p> <p>И тако судба двојице заробљеника била је р |
| у Ђорђу, испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ |
| ше да смо и ми остали, па да заједнички трпимо и гинемо.</p> <p>— И ако знам да од мртве главе |
| ке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпио бих докле могу, а баш кад призори ја бих одсекао |
| валисао би се, како га је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува К |
| они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за кратко в |
| екати старе војводе и заслужне мужеве и трудбенике, који су за отаџбину <pb n="45" /> своју крв |
| и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по св |
| , из кога се лако дало познати, како се труди да натпева свога супарника и да му песма буде и з |
| стовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по дисању распозна спава ли Карађорђе или не, |
| прашта!{S} Ако буде живота и повратка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим |
| ве како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно оних кора и већих и мањих, а о |
| у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, засуте старим сухим лишћем и огромним |
| S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки грех!...</p> <p |
| , без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за |
| одузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и велик |
| дсечена глава откотрљати, и обезглављен труп клонути као мртва маса.</p> <p>Види се да и смрт и |
| пред њим.{S} Драгић бејаше привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог |
| им синчићем и с два обезглављена крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак |
| рах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође била је чудне судб |
| ред њим је стајао снизак подебео дрвени трупац.{S} Симу примакоше и наместише тако, да ногама з |
| и наместише тако, да ногама загрли тај трупац, па му онда и ноге добро везаше.{S} Тада му једа |
| кавицу; исећи жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава |
| су родољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо |
| уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино ме |
| ије учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно |
| а по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђ |
| а све оно време, кад је највише требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај ч |
| прота Ненадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве |
| нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — реч |
| !{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега |
| S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код с |
| ти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није у |
| за собом, кроз сумрак, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без |
| аља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао |
| леним турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, развучене тужне звук |
| а на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав н |
| не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам |
| шћу, да је понесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову |
| , па да помогне да се све ово ослободи, ту би онда било места за све.{S} На огромној просторији |
| договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд и мора пристати д |
| .</p> <p>После се врате трлу Јовановом, ту су се мало прихватили и дуго се разговарали.{S} Посл |
| а ја моме Николи.{S} Где господар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рука |
| ар оком, ту ја скоком, а где ја скоком, ту он мора запети и рукама и ногама и зубима, јер му од |
| то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се |
| шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, |
| риста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали своје представнике и оба румунска господара |
| а ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио б |
| де преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо; ту нас понајчешће остављају саме, нити су се икад особи |
| стигла и једна српска „депутација“.{S} Ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодорови |
| то дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Ср |
| ив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница могла дирнути, једна једина не |
| и су заједно скоро пуна пола сахата.{S} Ту је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb |
| урска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било стараца од стотину лета и деце, која тек поч |
| стоје сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере ј |
| е, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руских царских |
| вима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чу |
| ким кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би месни командант био сам Ипсиланти, и заповедао би |
| чије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subS |
| а обећања и подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула бу |
| еном сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живост.{S} По сокацима, по авлиј |
| ежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Пр |
| је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{ |
| } Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени |
| аја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлиј |
| другоме. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и |
| и не осећа глад.{S} Ипак њих тројица — ту је био и Наум — поседаше за трпезу.</p> <p>Вујица је |
| ничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> |
| еновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Н |
| је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћ |
| што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежала на Милошу обвеза да по могућству пома |
| да, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће |
| е вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске еми |
| 00 дуката годишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p |
| дан Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство б |
| , показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не укло |
| ед царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико с |
| осподар наредио?{S} Ја се све бојим, да ту не буде какве пометње и погрешке.{S} А кад се тако ј |
| ње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још ког |
| ..{S} И ако га осудим, имам ли права да ту пресуду извршим?...{S} И ако за све то имам право, и |
| ности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео пр |
| вучен јатаган, и мало је требало, па да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може би |
| је стало и много труда и много пара да ту опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везир |
| ило господару, да кога пратиш одавде да ту ствар извиди?</p> <pb n="103" /> <p>— Поручивао сам |
| њина састанка.{S} Карађорђе је остао да ту преноћи с Наумом, а Вујица је још те ноћи отпутовао |
| зирова заповест!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли ве |
| су главе заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све ч |
| бом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p>— Вуци се одатле с тим т |
| тек да поласка мени, пошто сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога |
| ајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ништа, и мени о |
| Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам био веома важан прелаз за |
| ледао на Јелу, која је скукуљена седела ту пред њим на столичици.{S} Изгледало је као да се Ђор |
| лико је тек година прошло док је добила ту почасну титулу баба Јана, она је много и много памти |
| једног брата — сутра други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но д |
| .</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био покора |
| ора и за то јој верују.{S} А тако прима ту ствар не само прост свет, но и људи озбиљнији то при |
| њима, па ти остало све просто!...{S} На ту јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно |
| Не би ја марио да су они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују нар |
| потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачи |
| у у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разд |
| а се понова врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за |
| од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гу |
| х од оправке тврђаве.{S} С рана пролећа ту је бујао густ коров, који се на великим летњим припе |
| ote xml:id="SRP18933_N3">Историја прича ту ствар овако:{S} Карађорђе оставивши Београд и Србију |
| , да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољ |
| ну кошницу подрежу.{S} Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то вре |
| и ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стој |
| аступао Јаков Ненадовић, који се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као ко |
| а и старца Србина, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед стар |
| Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на ко |
| у мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> |
| нто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ је ту, и мене је амо пратио господар Вујица да ти све то ј |
| после њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.< |
| у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари та |
| p> <p>— Ти опет забраздио!{S} И њима је ту једини спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек |
| дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</p> <p>Бистром |
| амо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет |
| .</p> <p>После се окрете Петру, који је ту стајао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној б |
| изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе |
| што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара |
| рло.{S} Ту су му били свињци, а имао је ту и свој кованлук!...{S} Ето, то је место Вујица био и |
| ваде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињ |
| гли да га виде.{S} Међу осталима био је ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пил |
| Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андреје |
| > <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли долазио ко да га тражи, и |
| то вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паметан.{S} До јуче је то био господар!{S} Па, |
| — Зна!{S} Да боме да зна.{S} Али зар је ту запело само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је |
| чити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљ |
| одсела.</p> <p>Сем изасланика из Србије ту су били и Петар Тодоровић Добрњац и Михајло Тодорови |
| че за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ход |
| Богом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош |
| руци <pb n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага |
| ао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Мил |
| су позвани Павле и Вујица.</p> <p>Дакле ту сад није вајде оћуткивати.{S} Кад се с људима мора р |
| на извор са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се на |
| на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да с |
| вету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је |
| ватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и |
| илош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соб |
| да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му |
| старчева, према обрту разговора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да |
| а скупио око себе пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почн |
| ом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — |
| а — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и као рођенога брата мог |
| сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на једно трло некога познаника његова, где су провел |
| во се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију. |
| му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, побратиме, |
| Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али с друге |
| , изађу испред коњушнице до Јасенице, и ту му Вујица каже да је дошао Карађорђе.</p> <p>Анта је |
| тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и |
| отишао српском митрополиту на вечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске |
| привукао оба трупа до ископана гроба и ту их наместио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта |
| е смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно |
| е друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на бо |
| отајно, а то је ишло тешко.</p> <p>Па и ту прва мисао опет је дошла од Милоша.</p> <p>— Вујица |
| Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти ништа за то, госпо |
| ко се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, тиква мора пући, него да се за |
| па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као да неће бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Цр |
| ило, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је |
| после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би |
| да, господару, добро вели! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Мил |
| ј не могу одговарати, а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир |
| ешко смучи.{S} Снага је издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, |
| /p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих могао о |
| и, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред нар |
| да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> |
| ојводама о доласку његовом, ако се који ту треви.{S} Крага одмах скочи да сам потражи Анту, а С |
| је ли долазио ко да га тражи, и има ли ту кога од војвода?{S} Кад сам му на све одговорила, он |
| дао.{S} Истина то је твоја заслуга, али ту има много и народне муке и запињања.{S} За тебе не м |
| м и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише остале војводе па не дадоше ока отворит |
| е ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уве |
| сече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градск |
| ком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљ |
| ћете кудгод селити?{S} Мој Анта рече ми ту пре негде, да је ага Ђока говорио да се и ви пресели |
| осече набусито:</p> <p>— Затрокујеш ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да |
| руги неки.{S} Иначе, као стални грађани ту су могли опстати само људи мекши, мирнији и погодниј |
| буни!{S} Не море бит’, да нијесу и они ту замочили своје прсте — домишљао се трећи.</p> <p>— Б |
| У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, |
| амо док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не мож |
| {S} Науму додаде:</p> <p>— Ти се одмори ту.{S} До пред зору слободно можеш спавати безбрижно — |
| рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум ус |
| </p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам с |
| <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши не |
| сад гостионица „Српски Краљ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога |
| дговори: да је „вожд“ био остао да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да |
| ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увеч |
| Драгићево трло, јер по поруци Вујичиној ту су требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога то |
| ужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, сам да је извршујем, и то тајно, кришом од |
| ао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Срби |
| ведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па с |
| се везир намршти и рече зловољно, да он ту не тражи ништа за себе, већ мора да заштићује правов |
| <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и прошапу |
| нима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> |
| је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се онда, на прстима, најзад удали |
| и испод очију на Милоша, који је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као д |
| с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говор |
| да и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пред њим, климну на њега главом као да |
| е крви но да га медом нахраниш.{S} Него ту нема друге помоћи; њему ваља вратити онаком истом ме |
| уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p> |
| е момке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи |
| орђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле |
| јених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> <p>Важан државни посао био ј |
| скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном |
| , какве прилике могу настати!{S} Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једин |
| де и данас борави прах његов.</p> <p>Но ту је само прах од трупа његова.{S} Глава великога вође |
| а и мотре да им куд не мрдне.</p> <p>Но ту се налазио и Драгић са својим синчићем.{S} Никола је |
| лан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети |
| а моћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.< |
| ти у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не с |
| да су сви кнезови и на моме месту — ето ту је њима мука!</p> <p>Кнез је говорио срдито.{S} Кнег |
| уђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за он |
| одатле се диже смрад и варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је |
| По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе, |
| и тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа! |
| он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по прост |
| према ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја са |
| на састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Бе |
| едан од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну жељу!</p> <pb n |
| је било много грчких родољуба, који су ту створили снажно средиште за распиривање духа слободе |
| аду су се тада бавили само они, који су ту били по каквом послу народном, као кнезови народне к |
| Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Ч |
| ије.{S} Близу до после поноћи остали су ту сви заједно, па се после један по један почеше разил |
| едно с њим избегли из Србије.{S} Они су ту живели са својим породицама, с којима је Карађорђева |
| рагићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак и за све.{S} |
| ли на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи зак |
| шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у не |
| о:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али |
| а баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у |
| Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми посл |
| ица „Српски Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је |
| м писмом за Вујицу (7.{S} Јула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је п |
| се превезу на скели код Орашја.</p> <p>Ту Карађорђе наиђе на кмета Стојадина, који га, и ако ј |
| аклао Драгић за душу изгинулима.</p> <p>Ту су сви момци ручали, напили се добро ракије, па око |
| вити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту под сводом Сахат-куле зауставише их да им скину оков |
| е ту и Риста Парезан и још неки.</p> <p>Ту се ручало, пило и разговарало.{S} Карађорђе је био о |
| лук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокраку границу, Драгић је био насл |
| Карађорђе заклони од опасности.</p> <p>Ту се мало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београ |
| а се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p> <p>— Ако бог |
| е Карађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и на |
| е капу, онако је после и носимо.</p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајн |
| и да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год |
| ило незгодно да о ствари овако важној и тугаљивој говори пред другима.{S} То је наскоро и Мараш |
| ас му је био јасан, једар, али пун неке туге.</p> <p>— Највећа клетва пала је на ме и моје друш |
| београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само онда кад је ваљало какв |
| е своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуг |
| ћ је познат амо по овим крајевима и има туда доста пријатеља.{S} Свет је, истина, преплашен и н |
| ио веома важан прелаз за сав тај крај и туда се водила велика трговина.</p> <p>Момак Јован изађ |
| их турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.< |
| Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} Зар |
| осподару, мора да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година би |
| ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто |
| себе, али њини погледи су сретали само туђа, непозната лица, равнодушна и без и једнога знака |
| их неда.{S} Везир данас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошев |
| даде главу Милошеву, како он данас даје туђе, па се изговори да то везир тражи, као што се дана |
| аквом он позајмљује.{S} Њему су јевтине туђе главе.{S} Ни његова не сме бити ни нама скупа.</p> |
| ету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју вољу и питање, ја н |
| и ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S} Ја, гдје је сад све то.{S} |
| једно, па да не мора ни један лутати по туђем свету, да не мора један лити горке сузе у леденој |
| не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе ру |
| ра да му је веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде госпо |
| веома тешко.{S} Туђа земља, туђи људи, туђи обичаји!{S} Девет година био овде господар земље, |
| морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" /> <p>Кара |
| дбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн |
| не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка |
| ило на души за ово 5—6 година лутања по туђини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право. |
| или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, ово |
| е такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и љ |
| знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слу |
| ропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене гађ |
| и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти љ |
| ="SRP18933_C6"> <head>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у |
| рочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече Кар |
| цама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је м |
| те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свирепи са голема кукавичлука св |
| ебе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет поврати |
| учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још ви |
| ш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв онда те није било страх!.. .{S} А?...{S} Бојиш |
| е у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
| а сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су до јуч |
| о с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће дв |
| ај не куша, па да још боље накити своју тужбу против њега код рускога двора.</p> <p>— Не велим |
| , кријући све то од других: — Сам да га тужим, сам да му судим, сам да одобравам ту пресуду, са |
| мислио да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад |
| т и радост, с којима је плакао и певао, тужио и веселио се, а сада је ево дошло доба, да се са |
| пај препукла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим. |
| само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима кој |
| што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам |
| крвава срца!</p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих мил |
| рне слуге каква моћна господара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разле |
| не свирајке, које дају танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју доп |
| далеких места и пријатеља, с којима се тужни певач за навек растајао.{S} А на крају свакога од |
| ло на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни и тужни дан освануо је 9 марта 1817. год. Још од ранога ј |
| ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сироту |
| ровод застаде.{S} Већ су били стигли на тужно место крвава губилишта.</p> <p>Јањичари брзо разг |
| еко свакојаких препона.{S} Несретник је тужно јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни |
| аног тела.</p> <p>Лице старчево било је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је |
| се срце ништа не пита — рече Мелентије тужно.</p> <p>Обојица заћуташе.</p> <p>Милошу није био |
| кола.</p> <p>А кроз тиху поноћ плачно и тужно одјекивала је лудачка песма или кукњава Николина: |
| Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљубаша Марко, господару!</p> <p>— Кој |
| <p>Док је потера губернатора Стољетова тумарала по блиској и далекој околини, обигравајући све |
| први пут крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били |
| вити сад све то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће |
| а да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче. |
| ио Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Нау |
| p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово овако ни преводити везиру.{S} |
| седео неки Наум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, п |
| е, онда нека дође бар до Раковице да се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разгово |
| подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу т |
| рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSect |
| .{S} Ропочевац.</p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође с |
| , нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; |
| памећу схватају најсуптилније ствари, и тупана, који незнају ништа даље од носа.</p> <p>Па ипак |
| хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" |
| рагића, ту разоружао и повезао преко 15 турака, одузео им сав новац, боље одело и оружје, па жи |
| ти, које могу настати од <pb n="118" /> Турака.{S} Износио је како је све ровито и неутврђено, |
| е одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не бојим! — рече Ђорђе немарно. |
| везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, |
| уди спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> |
| арева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и са мном би споразу |
| да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по запове |
| /p> <p>Све ово не може да се сакрије од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некакв |
| ли чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда преш |
| и, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима |
| ву.{S} Кад народ то виде препадне се од Турака, сам похвата немирне кнезове и преда их београдс |
| па до данас претурило преко главе и од Турака и од својих.{S} Па кад све то тако лепо промисли |
| ко куне Карађорђа, онако престрављен од Турака, може јурнути као стршљенови и премлатити гдегод |
| српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати |
| почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежев |
| на оружје и оружјем очистити Србију од Турака.{S} Па како тај велики и свети посао нико не мож |
| смисао само он разуме.{S} И ако је код Турака обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем |
| <p>— Добро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изаша |
| сам с Ђорђем оде, па нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што бо |
| s"> <note xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша |
| е да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревск |
| е прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, |
| баша и с њим по неколико пандура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавил |
| аза се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добрим коњима, а |
| о деветогодишњој борби српској противу Турака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, |
| во добро.{S} А и ја бих настао код ових Турака, навалио бих да не зацењују много и да одсеку св |
| <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у |
| код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као на зубљу слободе, |
| лентије био је меког срца и спрам самих Турака, који су толико пута на његове очи палили <pb n= |
| оје село платило откупљујући се од оних Турака које је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваће |
| српског народа само да добије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> |
| оја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, кој |
| закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од т |
| био би још три пута крвавији; он би за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, |
| да му је план да поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске погл |
| да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрог |
| га дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу |
| се погоде, а Марашлија после нека равна Турке какогод зна.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> |
| ститом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима |
| ски кнез, обамро од страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара н |
| унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру |
| ремио бих га лепо као ономад на ноћ ове Турке, па мирна крајина.</p> <p>— Лако је рећи, али мно |
| уга мука.{S} Карађорђе је оштетио многе Турке и многи се жале и спремају се да траже накнаде за |
| кућњем прагу.</p> <p>— Ноћас мора да је Турке јако сврбео врат, јер кад се састао војвода с вож |
| доврши.{S} Његов дрски говор вређао је Турке и заповедник даде знак да се Драгићу одмах без ок |
| ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све прошло на миру, књаз Милош разбере |
| ..{S} Он се није бунио!{S} Та он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — нев |
| а кошта народ, док сузбије ове смутње и Турке мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње |
| иђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за |
| } У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у о |
| су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с |
| е њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилику да пред |
| рах од Карађорђа могао је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађор |
| дну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком м |
| ло реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Мил |
| а!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си се начинио паша, и гори си од оно |
| и се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казу |
| већ никоме не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јес |
| , напио се руменога вина, наљубио лепих туркињица, па сад вала сеците; имате...</p> <p>Драгић н |
| освете без замене по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То н |
| рију своје жене и кћери, као од најгоре Туркуше.</p> <p>Драгић би и даље говорио да га Милош не |
| и Драгић је такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог |
| > <p>9.{S} Март 1817. године освануо је туробан и намрштен.{S} Од времена на време подухивао је |
| .{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се п |
| есец опет све ниже и ниже обара рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све кр |
| ам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Р |
| а што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, није, но ваша!...</p> <p>— Гађају је, бол |
| ош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, котило му његово!{S} |
| ине Србије 1817. год. још је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, |
| S} Крај њега на постељи лежала је крива турска сабља, с богатим сребрним корицама.</p> <p>То је |
| е задатке, кад је требало казнити каква турска зулумћара, <pb n="139" /> који се јако изтакне, |
| ји наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и да тргујем с правима народа, да би за себе што |
| м снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба водити на живот и смрт, а вођств |
| е прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко ј |
| пом бубња и таламбаса.{S} Песма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким дру |
| на на Дунаву, и тек онда, кад се главна турска сила сломије и нагрне на ове стране, кренула би |
| ше!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и |
| и опет да јадна Србија буде само робиња турска; и опет да српско јунаштво ништа не помаже; и оп |
| нашијем се назвало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли |
| х мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћ |
| били пред губилиштем.</p> <p>Наједаред турска банда, са својим танким инструментима, грмну сул |
| слободно дође право к мени, и тврда је турска вера, док је на мени главе ни длака му једна с њ |
| о опаљено.{S} По томе пољу играла су се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овд |
| а — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било ста |
| амник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као рускога агента, а |
| колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага била поцепана, те да не могне сва |
| очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се већ даве.{S} Пси |
| што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не мореш данас јед |
| нова буна и не би дали народу зенути. — Турске потернице крстариле би по селима и дању и ноћу, |
| авну борбу с много надмоћнијим војскама турске империје.</p> <p>Друго, то је била једина балкан |
| из доба Карађорђевих и за ослобођење од турске силе.</p> <p>Нарочито су се интересовали за дога |
| се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не |
| тва тишина, само су танки звуци складне турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашњ |
| позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она је под њима на с |
| Молдавија биле су тада, истина, просте турске покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб зај |
| независности, и направила од њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао |
| однији, да се прилагоде потребама круте турске владавине.</p> <p>Градско поље, где се сада поди |
| љи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме да буде! |
| 72" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се утврдо узда |
| интересе с њом, јер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин ј |
| околне покрајине, остале би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{ |
| а кад већу, с којом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је н |
| нину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом |
| звало.{S} Гдје је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи |
| те главе.{S} Јадно је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српски |
| о, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У |
| дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова д |
| хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни главом сигурни?...</p> <p>— Не, по Богу, |
| данас богати двори и сјајни биоградски турски теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се |
| Београд, био је тада обичан источњачки турски град, са свима карактерним цртама турских градов |
| рада, где су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пу |
| а се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћ |
| орђе био неумитљив, непомирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равн |
| и мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и лакше нам је било од њега се бранити.{S} Мило |
| е <pb n="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била |
| љу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се |
| м, и тако да кажем, заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не зас |
| брајало, како Срби још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих |
| харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих |
| о свима домовима српским, а и по многим турским, говорило се по највише о скорошњој узрујаности |
| не му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестог |
| ему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Ан |
| је у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три |
| а човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад ми није рука задрхтала овако како теб |
| урски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европској Тур |
| адживела владавину десет разних султана турских.{S} Ахмед II, Мустава II, Ахмед III, Махмуд I, |
| комешање, тада који од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са со |
| е!{S} И ја сам се мога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја |
| Насекао сам се силне турадије, најахао турских бедевија, наносио <pb n="89" /> руха и оружја, |
| се турска деца, ваљала се гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грба |
| ећи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народни |
| висну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано |
| је пријешња турска сила, турски сјај и турско господство, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} |
| да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети уср |
| полумесецом, знамењем силе и господства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретн |
| ом истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турск |
| сада Милош од ње гради прљаву слушкињу турског деспотизма и тираније.</p> <p>Тако је Ђорђе све |
| отуда, и в Србију возвратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, |
| и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Београд, би |
| се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њега.{S} Он је овуд могао жа |
| моли га да буде благ и добродушан према турској нејачи, према њиним женама, па и према самим по |
| ја уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се |
| Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом ред |
| су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво з |
| а заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су на |
| ова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још |
| што и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за овај |
| анова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хита |
| авољијем трагом, и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни |
| и девет пунијех година турском имену и турском дину (вера) није било станка ни помена у овоме |
| м у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао гл |
| ића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак |
| рижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно |
| на свој ризик, расчисте своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И |
| е, они би могли и засебно преговарати с Турском, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више и |
| земљишту, они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, |
| еку, побију и поробе.{S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које |
| а се већ ево неколико дана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говор |
| ти мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би Русија остала на м |
| то знај, не био ја Србин, већ клањао и турску веру веровао, ако те мојом рођеном руком као пил |
| поведника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа сврше |
| а имала снаге, силом да сузбије најезду турску, сузбио би је ти, господару, па би данас мирно б |
| друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, ту разоружао и повезао прек |
| твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људи и јунаци, па |
| сији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одмах букне.{S} |
| арш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелат |
| рогове, турска сила све је бесилнија, а Турству су скути све краћи и краћи!{S} Гдје је Беч и гд |
| , пред којим су први пут, после Косова, Турци задрхтали; њега који је девет пуних година просла |
| и снажити се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да ка |
| јдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука у |
| а да смртна казна треба да буде мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а |
| клекне и моли за милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{ |
| и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док |
| е његови плаћеници, и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош сед |
| оју сад покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њег |
| е боји за самога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на |
| род се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нисам за то ништа знао, па |
| ска из Србије несретне 1813. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и |
| било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Говорили су п |
| Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и прате му с |
| т, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у |
| и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на сабљи и на сабљи |
| .{S} Велим, немирни људи, буне народ, а Турци не знају за другога но за господара Милоша, и да |
| није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погинули).{S |
| деревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је гов |
| сад ја очувао душу и заклонио га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати? |
| бије отишао, и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се са |
| и, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</ |
| тамо већ све било пропало, и ако би га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аус |
| <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било |
| је да оштро гони таке људе, јер од њега Турци прво и траже рачун, а београдски везир одмах га п |
| ским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па |
| ијеч о жаљењу, но да познате, болан, да Турци нијесу онако зли, како сте се ви, динсузи, свуђер |
| свакојаке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ств |
| де.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале за вашим тиквама?{S} Испало око које за њима |
| данпут!{S} За ових девет крвавих година Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукал |
| ="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни парића, и да Марашлија све то угађ |
| .</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци безобзирце беже и мисле само о спасењу безумних г |
| казује везиру и јавља на Порту, да виде Турци како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата пој |
| ђе и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те се сад с Милошем погађају и удешав |
| >— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{S} Остао је |
| итати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milesto |
| ве силом не може?{S} Добро је те нас се Турци и оволико прибојавају — рече Милош.</p> <p>Духовн |
| о вермао ни да сте живи!{S} Да не памте Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да |
| после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они т |
| био напуштен, још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули |
| тако оставе док не издане.</p> <p>Али и Турци су правили неку разлику при извршивању смртне каз |
| де који би га једва дочекали.{S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би с |
| о је све ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, ј |
| ћу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жалити за нашим главама! — рече Срби |
| да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевца.{S} Њих је био изасл |
| аљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је з |
| д страха, потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они с |
| м.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала кад смо |
| тије, онда кад оно полане бејаху стисли Турци са свију страна, кад Марашлија бејаше пао на Мора |
| дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите од смрти, па мислите и Драгић ј |
| ви Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама докле везир и Милош |
| Милош, добар везир, добри ђаури, добри Турци, сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а п |
| х канова?{S} Гдје су осиони и пребогати Турци Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били |
| други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек |
| е.{S} Кад су после Карађорђеве пропасти Турци понова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајд |
| пских трговаца, који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији. |
| у страна зачуше се одобравања.{S} И ако Турци обично не исказују своју радост и допадање виком |
| јом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу |
| а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: ко и |
| S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до последње с |
| кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљ |
| е умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изгово |
| арашлија зове својим посинком, и кад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја |
| на да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљивати да м |
| дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су Турци понова тражили, да им се ти дућани поврате и прет |
| понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а ка |
| азук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећи главом.</p> <p>— Ако је кнез Ми |
| е и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове |
| о у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ластавице гнездо, своје |
| асно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то дво |
| ело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у |
| једно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је био кадар да погине за |
| како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да видим как |
| м.</p> <p>Кад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Меленти |
| оклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С |
| груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми з |
| могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што ј |
| орђе му је давао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, |
| Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из нужде, а не од добре |
| вождовог“, и да га тако не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом |
| шта казивати, бојећи се да ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му ј |
| и издајица, готових да од страха служе Турцима против своје рођене браће.{S} На сваком кораку |
| ском округу још и пре тога) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар |
| ло по мало он постаје господар и раји и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико с |
| <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју зас |
| ора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим ни ја да |
| аскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Милош и његов тумач.</p |
| По његовом савету, он је тада побеђеним Турцима оставио оружје, вратио им сав новац који су пог |
| иним женама, па и према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша |
| аклони и одговори пред силним и обесним Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правд |
| </p> <p>Карађорђе је био мрзак и опасан Турцима, а нарочито је од њега морао зазирати београдск |
| никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле у д |
| уни.</p> <p>Али кнез Милош <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послов |
| оље војводе.{S} Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га мака |
| ило како су сви покушаји Милошеви, да с Турцима путем погодаба осигура народу нека права, остал |
| Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, ка |
| е помогну, а кад дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а цел |
| повуче за собом, да се дохвати негде с Турцима и да их само једном смлави, као што би то и бил |
| истати ни на какво равнање и погађање с Турцима, док он, Милош, баш на против, брижљиво је избе |
| ваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин насуде.</p> <p>Страх |
| увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода |
| та градио.{S} Казаће му и то, како се с Турцима више не може мировати и ту, најдаље овога лета, |
| .“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио |
| n="195" /> <p>Да се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њ |
| да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{ |
| а, и да Милош није био паметан да сам с Турцима направи каку таку погодбу, турска сабља би још |
| олико другим.{S} Он је дубоко загазио с Турцима и не верујем да може више назад.{S} Њега Марашл |
| леда народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане г |
| аља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — опет неваља, и ев |
| S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ |
| ке народске послове, и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је |
| госиљати за се и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као ве |
| као у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафи |
| и стрепим као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која |
| о и њине јатаке и присталице, да помажу Турцима да их похватају.{S} Тефтиши су бивали обично по |
| ата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} За Милоша, опет то је била врло подесна при |
| оједине родољубе балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно з |
| то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — |
| рдито.</p> <p>— Ако је Милош није ваљда Турчин!{S} Па до јуче је и он стрепио!...</p> <p>Домаћи |
| угом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лица, а веома живих ватрених очију.{S} |
| о њу на брзо прекиде средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је ча |
| ђа једном нестане са света, и лукави је Турчин планирао, како би из свега тога он опет извукао |
| p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} |
| уде Србин <pb n="72" /> Коџа Милош а не Турчин стари Суљага, који је и пре био доглавник везиро |
| 8933_C9"> <head>IX</head> <head>СРБИН И ТУРЧИН</head> <p>План Милошев био је добро срачуњен и в |
| варварство, јер ту влада лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију. |
| ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је да је то неко небесно предсказање, д |
| но седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је ј |
| десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргил |
| ла те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, који је стајао ту иза Д |
| на срце? — рече му онај крупни проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и срет |
| и душу и заклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хриш |
| о одећи приметили толико, да је то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гун |
| еограду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у по |
| , кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с десна до Бекрен-Ашар-аге.</p> < |
| p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <p |
| >— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући тишину.{S} Са свију страна зачуше се |
| европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из младости своје.</p> <p>Осуђени |
| Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њим по неколико пандура Срба и Тура |
| им је слава обојици — рече крупан стар Турчин, допијајући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У |
| против, на губилиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво с |
| заробљених Срба, а не да их за ту плату Турчин посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини невер |
| е везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога теш |
| чин!{S} Три пута је гори од најопаснија Турчина!{S} Слађе му се напити српске крви но да га мед |
| вјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управље |
| сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} Но то опет не значи, да он не би радо потпу |
| .{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико други до наш р |
| ви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{ |
| год.) два господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Срби |
| дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При |
| се прелива стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дуг |
| н.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} |
| најмилијег брата!{S} Да се Драгић, мој Турчине, смрти бојао, не би он сам добровољно дошао у ш |
| топло сунце, подухиваће тих поветарац, тутњаће страховите буре, низаће се редом годишња доба, |
| ики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врат |
| ли, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате |
| ве ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} |
| донесоше одмах и велики железни кавени тучак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, поч |
| {S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сломив Наполеонову силу, Р |
| ђа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Ал |
| ли.{S} И да није било срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клиц |
| жио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благост, коју сад покаже, доцније много помагати; |
| Карађорђе је говорио да <pb n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Киши |
| ећ дотле поднеће се големе муке и многа ће капа остати пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— |
| подари.{S} Ако покуша какво зло, с тога ће га покушати — рече Карађорђе замишљено.</p> <p>— Па |
| оже наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем причека, док он (Карађор |
| <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се |
| раг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет видети, он је одговарао одобравајући.< |
| тиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио д |
| ти београдски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи д |
| од њега стрепим.{S} Ја се све бојим, да ће он Карађорђу главу појести.</p> <p>— Море, не бринем |
| потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (в |
| ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и свом снагом служити великоме делу ослоб |
| о коме се тада није још ни слутило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> |
| е грчке ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех |
| мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу сл |
| у на верност и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно кој |
| инити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раније или доцније прокљувити.</p> <p>Но и ако |
| а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> |
| ђорђе се захвали митрополиту и обећа да ће свакако доћи на вечеру, само може бити мало доцније; |
| ега да иде да се одмори; обећавао је да ће га он заменити, и Милош се збиља наскоро поздрави с |
| о жудан боја и мегдана, а рачунао је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Друж |
| хије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> <p>То Карађорђа јо |
| и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрема Милоша да га пријатељски дочека.</p> |
| S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиља |
| реним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како |
| .</p> <p>Наум захвали старцу, и рече да ће он ту остати; после му показа очима на Карађорђа и п |
| а ноћи код њега, али митрополит рече да ће га задржати код себе.{S} Ђорђе се жалио да има јаку |
| праве, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе |
| све добро!{S} Да се ништа не брине и да ће сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добр |
| ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у прос |
| Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље ј |
| утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да ума |
| ми људи из народа, који су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што |
| из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Ка |
| S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, пре но шт |
| оше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су с |
| ње и испречи се на Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац |
| p>— Јесу тројица, али дадоше ми знак да ће их само двоје прећи амо.</p> <p>— Онда седите па вес |
| амо док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом кренути.</p> <p>Ове последње реч |
| ре у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— |
| S} Сам Милош, који се до скора надао да ће моћи лепим да сузбије београдског везира, да се не м |
| и по његовом говору ја бих све рекао да ће с нама још данас бити свршено.</p> <p>Последње речи |
| а отишао је још пре 5-6 дана и рекао да ће се вратити најдаље за 3-4 дана.{S} Међутим, освану в |
| 2" /> свију страна и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>. |
| вртео главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ниш |
| е, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући |
| жалио да има јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Кара |
| јо, то бих и ја волела.{S} Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, как |
| оме не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, о |
| стара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро послужити и тако просте справе, к |
| им се ти дућани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну |
| реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биоградске паше и вез |
| ере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, |
| добро нам дошао!{S} Нека јави само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} |
| о је освета за грешно оцеубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сре |
| проговорим само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека с |
| гићу: клекни и моли за милост!{S} Можда ће ти и опростити!...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуј |
| 108" /> мора да му је тешко!{S} А можда ће моћи кадгод и да се врати!</p> <p>Милош плану и прес |
| ерао против Турака, а он је ту, и вазда ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Т |
| је то оправдање!{S} Турски везир вазда ће тражити главе првих синова српских, али Милош зато и |
| разговори свршавали су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим |
| ли, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изреци раде под притиск |
| очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљо |
| па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто сам кува, кад тако нећ |
| оме чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је |
| ед двором као душманина српска!{S} Куда ће вам душа, болан!{S} И ко је онда пријатељ Србији кад |
| буњивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на |
| реба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} Такога војсковођу |
| оју снагу, и на просту масу народа која ће за њим поћи.{S} Али он гледа пред собом најодабраниј |
| ши нарочиту мисију, да прими писма која ће однети самом Карађорђу, с којим до сад Милош није би |
| оћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овак |
| еске висине, да одеш на крај света, она ће те стићи и наћи...{S} Тешко теби!...{S} Свака капља |
| паја ти нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш |
| ко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске |
| </p> <p>— Неће, неће, рече Вујица — она ће ми душу повратити... — и говорећи то, он диже тиквиц |
| на да се састане и са другим људима, па ће после видети.{S} Ако могне с Милошем да се споразуме |
| у, јер је то зверка, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треб |
| да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити и поверовати, да су га уби |
| ешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна |
| Рачунао сам: нека буде добро земљи, па ће бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума |
| рши неке рачуне с једним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, д |
| а дође да сам купи дације по народу, па ће видети како је сељачки грош скуп и колико се муке ви |
| дело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни |
| данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не п |
| нас тражи од Милоша туђе главе, а сутра ће од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бит |
| ише није могао помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња пр |
| да.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп |
| им мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако посту |
| а — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још има п |
| а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад вид |
| да се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршити бр |
| исан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе |
| тарац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није боље сп |
| Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће о |
| лош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и |
| је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали |
| : „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то |
| и се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли |
| S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пред ца |
| а се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, |
| двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметни |
| асавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно п |
| овине, које ми данас и не слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постат |
| хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у |
| ађорђе мрачно и прекорно.</p> <p>— Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно |
| ш је испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n |
| рене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само |
| у сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— Куме Вујица!{S} Једна је гл |
| нути, а нико не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде д |
| и Ђорђе баш некако пред ту несрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га т |
| чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама м |
| мим.{S} Кад ће већ прелазити амо, и кад ће доћи онда, кад је нама можда најгоре и кад му се ник |
| е Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује |
| е духовник?</p> <p>— Ту је, напољу, сад ће — одговори она.{S} После мало поћута па додаде:</p> |
| мунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, |
| е до новаца стало, светли везире, народ ће то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и |
| Душа ће нам, господару, таман онамо куд ће и твоја, кад оно пре неколико година истера мене <pb |
| и и тако мили.{S} Он је ишчекивао какве ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да про |
| се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада не може зауста |
| се ништа не сумња <pb n="288" /> — све ће бити добро, ако бог да, али одрешита одговора од Мил |
| сутра стићи и сам господар Вујица и све ће бити добро.</p> <p>То Ђорђа тако овесели да је те ве |
| самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У т |
| рлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безбрижан, одмори се но |
| равњен круг, спремљен за губилиште, где ће се тога дана извршити погубљење кнеза Симе и његовог |
| крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p>„Знамо да си ти предао везиру да |
| га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички, као браћа, д |
| ре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја би |
| и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином м |
| пет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати |
| шити ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су |
| оре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са другим људима, па ћ |
| едњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској. |
| —8 дана и кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ов |
| е своје и проклетства ове сиротиње које ће те и на оном свету стићи, несретниче мој; — рече Мил |
| бела ледена кора покриваће земљу; после ће опет долазити благословено пролеће да отопи снегове, |
| око подне кренули за Паланку, а одатле ће за Београд, носећи кнезу Милошу лепу јабуку — главу |
| нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за нејач своју, а међу Турцим |
| лика владаоца, а зао дух српски из таме ће се подругљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се |
| " /> ми мало прогледамо очима.{S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да |
| у с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Овако не може дуго <pb n="236" /> оста |
| он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, као на новог Бранковића, к |
| и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадве руке изгорети; она говори, она оптужује, о |
| , чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му је крај, кад ће с |
| игну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, |
| ко не докаже Турцима како се жалио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио |
| е крене, док се Турци још не надају, те ће све лакше поћи.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| ју, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро бити.</p> <p>— Дај боже, најо, само се ја боји |
| слутимо; деца ће постати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у |
| тарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чи |
| тати мужеви; младеж ће остарити, синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице свој |
| ај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником |
| бог да те пође добро, за месец дана сви ће ови дојурити тамо и биће ми поуздани помоћници као ш |
| <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показати да та дуга размишљања нису остала без неких |
| да ће му оно донети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено се |
| се ти бар да нађеш кога писменог, који ће побележити све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гр |
| е срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, |
| ега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, који му је служ |
| лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} Да ли би то могли |
| о да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод запове |
| еома важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном |
| посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Вујица.</p> <p |
| атру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а знам добро и то да густиш, гомила, |
| родном покрету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб |
| које је кнез Милош послао везиру и који ће ово дана бити посечени.{S} Људи су махом жалили што |
| реба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад |
| повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је с |
| једнако се обзирете лево и десно да ли ће вам когод све то донети на пешкеш! — рече Карађорђе |
| убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој |
| !“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњих мисли |
| дуго погледа на божански Олимп, кад ли ће на њему опет једном синути освештана зрака давно уга |
| се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жалосно клон |
| ега или да му се све повери?{S} Како ли ће он то примити?{S} Да се не одметне и он с Карађорђем |
| ерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> |
| му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref t |
| њиме и тако морамо једном свршити, или ће нам он свима доћи главе.{S} Ја и за господара Ђорђа |
| > <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> |
| виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а |
| у, Милош или да донесе његову главу или ће својом одговарати.</p> </div> <pb n="202" /> <div ty |
| "160" /> све добили на сабљи и на сабљи ће једино и изгубити.{S} На леп начин не дају они ником |
| и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“ |
| ад му Турци потраже моју главу, бога ми ће је он дати.{S} Ја ти ето толико велим куме, а ти сад |
| р — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенс |
| просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар чо |
| е помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути за тобом потере одмах на све стране — рече К |
| S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узб |
| оји топли зраци опет сиђу на земљу, они ће наћи место нас само две гомиле свеже мокре земље, а |
| авају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша — а ко зна, |
| еља који га као свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на |
| <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се помамити како ваља.{S} Ја мислим, они ће кренути |
| отурчиће се и три главе да има, све три ће за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка |
| уском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да немају нужде обилазити Милоша, и |
| предка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и тековина и јесте.{S} Заглавимо |
| , скида са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао М |
| и за нејач своју, а међу Турцима, изаћи ће на глас као добар јунак, али и као великодушан човек |
| се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала |
| га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељ |
| и.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако |
| ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све ш |
| даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гробовима свију бољих и отреситијих Срба, ако |
| , и памтите моју реч, Турци браћо, доћи ће времена када ће ови исти Милош седећки примати биогр |
| ко Бог да, сутра ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ха |
| ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се |
| се туна састану, а господар Ђорђе доћи ће му ту на разговор.</p> <p>С таком поруком Анта полет |
| о и несрећа.{S} И добро и зло њино доћи ће им подједнако свима, с тога и рад за будућност треба |
| и поглед као да никога не вермају, поћи ће за јуначким и достојним вођом као покорни јагањци за |
| на...</p> <p>...{S}Педесет година проћи ће а њина тешка стопала још неће моћи да разгази и утре |
| д покаже, доцније много помагати; Турци ће му се лакше предавати, кад знају да их код њега не ч |
| подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили |
| као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мрак заклонити, ако би ме какво радознало око отк |
| ље начини се страшна развалина по којој ће од сад само гује и акрепи трчати!...{S} Еј мени до б |
| онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најгоре сам се бојала да |
| готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је књаз Милош викао и |
| тима.{S} Таким је путем он пошао, таким ће и даље ићи; његова слава и величина дићи ће се на гр |
| јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођи не повали ни длака на глав |
| а поново дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану |
| е даље.{S} Пошто они одоше, кнез Максим ће рећи латову Панти:</p> <p>— Бога ти, Панто, кога ми |
| адости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злочини и с крунисане главе спашће с |
| а.</p> <p>— Тешто, нека крену!{S} Таман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати г |
| чун један.</p> <p>Ако буде напредка, он ће доцније прихватити и Руси ће рећи: то наша мука и те |
| с њим састане, али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим пор |
| да се споразуме, добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе |
| рети, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти про |
| дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то велико дело доведе до сретн |
| ашовати.{S} Брига је њему за Србију; он ће сутра продати сва права српског народа само да добиј |
| и ми могао направити триста јада.{S} Он ће доћи тајно; бануће изненада; може собом повести још |
| о Милошу да му се предам.</p> <p>— А он ће ти или одсећи главу, или ће те послати везиру у Беог |
| /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађорђеву изнети као своју заслугу, али п |
| млађи помоћник градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреш |
| кнез Милош, одговара за мир и ред, и он ће сам похватати бунтовне вође, и опремити их честитом |
| да му се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Н |
| ен истинском љубављу према народу, и он ће сутра постати неограничени господар и заповедник ово |
| анак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Та |
| и.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли т |
| орњих огранака.{S} Још један напор и он ће <pb n="285" /> бити на врху и горостасни злаћани крс |
| ти.{S} Истина, гласање је тајно, али он ће казати своје мишљење јавно и отворено.{S} Он не позн |
| уша грозила.{S} Кад се мало повратио он ће рећи:</p> <p>— С Карађорђем овако свршити!{S} С Кара |
| аву остарелом родитељу своме...{S} Небо ће проплакати, и самоме Богу биће тешко и жао са овога |
| о моје!{S} Ти оде Богу на истину, а ево ће одмах за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо и |
| > <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом и Дунавом док Карађорђево прође и |
| данас не долази сваке године.{S} Много ће воде протећи Савом и Дунавом док се опет стеку оваке |
| и се многобројним оружаним гомилама, ко ће онда бити крив.{S} Ја за тај случај не могу одговара |
| лачиће?{S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не з |
| се из нужде, а не од добре воље.{S} Ко ће огрешити душу и заклети се да је Милошу милији Турчи |
| сти из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И камо лепе среће наше, да с |
| ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и господар!... — додаде Анта.</p> <p>— Ама ј |
| нали прави смисао те речи.</p> <p>Но ко ће да пође и како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта |
| власт да свима суди и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у |
| ли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— Ако ће!...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима |
| ...{S} Право има Милошенда!...{S} Овако ће он свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... |
| е мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву |
| у од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и обезглављен труп кло |
| интересом и примамом жуде да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рс |
| збио сваку сумњу Карађорђеву рече, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима. |
| бију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ кад буде сматрао да је |
| пет, Вујица је с разлогом излазио, како ће опасност тек онда бити највећа, кад Милош разбере да |
| Марашлија је збиља о томе мислио, како ће од Милошева страховања од Карађорђа начинити нов изв |
| Наум имали су да иду напред тако, како ће за једно пола сахата свуда раније стизати од Ђорђа и |
| ду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли т |
| другом остављам и да гледам мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло |
| и читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у б |
| жиле и раставити главу од трупине; како ће куљнути крв, како ће се одсечена глава откотрљати, и |
| ко ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће каз |
| годбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само док они једанпут сврше с |
| сад помагала.{S} Да их викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутро |
| е у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, гд |
| та је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађорђа, кад им донесе овако |
| руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена блага, и довести уч |
| не зна где му је крај, кад ће се и како ће се свршити.{S} Дај боже, да крај буде добар, а већ д |
| , како би га сад од блата градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p> |
| и од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања с |
| тима — и све се то отимало да види како ће турска сабља одсећи две српске главе.{S} Ту је било |
| тати се око тог несрећника.{S} Али како ће се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћ |
| ст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад на врху заблиста ова |
| мучење, Турци се нису много мучили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочит |
| памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само тако слутило, тако му се п |
| {S} Ја!{S} Онда је требало мислити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p> |
| ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски пас налокати крви таквог дичног Србина |
| 4" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је неда |
| рховни вожд.</p> <p>Питање је било како ће на све то гледати Русија.{S} Сва пажња велике северн |
| Вујица тешкао Карађорђа, а рече му како ће зато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</ |
| {S} По одговору какав даду Руси свакако ће се знати бар то: раде ли бивше српске старешине сами |
| !{S} Како <pb n="187" /> је радио онако ће и проћи.{S} Но тек онако се нешто предомишљам.</p> < |
| Изговорио се на народ и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за сва |
| о и са мном би споразум градио!“ — Тако ће мислити Милош и друге није, но да му се одмах јави, |
| S} Пси су то, а не људи.“</p> <p>— Тако ће нам рећи, и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узб |
| и, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по |
| ала сву душу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад |
| ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати на јесен. (Драгић је доцније прич |
| ћеш му га, али га давати нећеш.{S} Само ће се овде на крају потписати, да га је прочитао и да з |
| амо да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове б |
| } Ову једну носим већ три месеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она т |
| ушан према Карађорђевом повратку.{S} То ће нагнати Милоша да најпосле изађе отворено са својим |
| јтана носили су они под клобуком, за то ће им и појест главе.{S} Кројили су бунт да потекар упа |
| /p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код вези |
| етвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Тешко, тешко теби!{S} Тешко и |
| едном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи тамо онако како ми п |
| ог или ђаво — пресече га Милош — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој |
| p>— Па и боље је да плати, свакојако то ће га мање стати, но и најмањи неред, који би се могао |
| а и Милоша.</p> <p>— Да вас измиримо то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујућ |
| и му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо |
| оследњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: „Али |
| .</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је повере |
| му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Милошу |
| све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два трој |
| /p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај ерски |
| идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} Сахат |
| а се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је неш |
| не да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се порадује |
| 27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била |
| ебе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам |
| огао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, али њему се само та |
| Зар не видите ви кудер ово гура и нашто ће напослетку изаћи?{S} Видите ли ви да ће нас баш ови |
| еби: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одморити“ — и бојећи се да га не пр |
| му лакше када ме види крај себе.{S} Бар ће знати, да га нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је ч |
| а да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, кад је ономад поје |
| и већ ни зашто не могу одговарати, јер ће немирни људи познати да је моја рука кратка, и нико |
| их синова, оптерећених оцеубиством, јер ће знати да синови њини испаштају са њинога тешка греха |
| окажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што |
| не може бити! — рече он мрачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="6 |
| у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђ |
| шевој одсјечена глава.{S} Ово дана опет ће двојицу посјећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у |
| о је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И |
| ету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђе је обећао, да ће свом душом и |
| тим он додаде: — колико знам, на конаку ће остати овде само један од вас.{S} Он нека заповеда, |
| дати ни људи који буду око њега.{S} Ту ће бити и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србиј |
| рева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Ка |
| се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Карађорђе погинуо |
| и одрешене руке према Карађорђу, Милош ће то морати да купи, да плати.</p> <p>Такав је био пла |
| г објашњења пазар је прекинут.{S} Милош ће на рачун оштете Турака положити везиру у року од год |
| ражара.{S} Сем тога Петар простре своје ћебе и легне пред сами праг, наоружан и с пуном пушком |
| мима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, по којима се ређало много сваковрсно оружје.< |
| стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па како му Бог да.{S} Ми |
| гова глава скупља од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и |
| на — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим и |
| ли ако све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном св |
| опуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрти, и сужниц |
| е цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете м |
| , звоне звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе |
| одар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о концу |
| Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, госп |
| за тобом и твој верни побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица |
| онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога Милоша, јер ово је његова сабља шт |
| ица, да се с њим разговорим.{S} А после ћемо све ласно.{S} А неће ни теби бити криво.</p> <p>И |
| а!{S} Ја одлазим и бог свети зна, да ли ћемо се икад више видети.{S} Сва је прилика да нећемо — |
| Ми нећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свако |
| епу и слатку српску земљу, бог зна дали ћемо је кадгод још видети!...{S} Па је плакала, плакала |
| видимо да има какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је су |
| с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо |
| сти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушк |
| неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> |
| дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну мали капиџик, па |
| господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, |
| наше је дело свето, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју |
| тоји наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> |
| а неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А б |
| питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја зна |
| p>— Да се курталисавамо, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? |
| у главом одобравајући,</p> <p>— Но како ћемо доћи до пасоша?{S} На то се сад врло строго пази, |
| Бићемо ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да |
| нтије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хес |
| анеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дј |
| ве дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена |
| љ“) и седећи ту с прекрштеним ногама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве. |
| есила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Н |
| лих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три че |
| се развесели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није меша |
| биљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су |
| ске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним |
| Драгићевом трлу, Карађорђе је пријатно ћеретао с Наумом и причао му разне ситнице из свога дет |
| оје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да с |
| више спусти глас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па |
| не и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за вајду, несрећа смо доста претурили п |
| нути.</p> <p>— Страшни су то били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — |
| У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало сељакали за ово две три године |
| оје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога ми, н |
| ђорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђорђе баш некако пред ту несрећу, |
| и изгубио се...</p> <p>— Јамачно знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно |
| ру на нашим опустелим огњиштима, слатка ћеро моја!{S} О боже, испуни ми само ову једну жељу, па |
| у и она прошапута.</p> <p>— Добро ми је ћеро, добро ми је дијете, оставите ме само овако мало д |
| а Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали ч |
| тарија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле оставиле посао, који су дотле заједн |
| скоро грађена, доњи бој је куће био од ћерпића, а горњи махом од дрвета, али је по турском кро |
| Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господару!</p> <p>— По мат |
| здро преко румунске границе, дочепао се Ћесарије, пројурио и кроз њу и дошао до Дунава према Ра |
| лите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара не |
| ви стати пред њега да се парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} В |
| бима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете доживети нешто жалосније и мучније — гледаћете, ка |
| ом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила преко гла |
| 7" /> <p>— Онда ја идем тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p> |
| бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} |
| чи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја везиров и други имају по један или два репа.</no |
| !{S} Не бих ти веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне |
| ...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како |
| у <pb n="45" /> своју крв лили.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} |
| д си знао да не смеш ићи до краја, и да ћеш презати од саме сенке Карађорђеве...{S} Да си терао |
| бности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако се сам што п |
| братиме.{S} Ракија је добра.{S} Знам да ћеш заспати од ње као обајен.{S} Него де повуци још јед |
| а, господару, онда ти ниси ни слутио да ћеш некад и сам поћи нашим трагом, но Бог је спор али д |
| даде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју њину!{S |
| и да му вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не |
| , а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо ово прочитаћеш Вујици и |
| ослободе и својим очима прогледају, па ћеш ти тек тада видети како то много значи што се Србиј |
| уђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, |
| а па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти коју |
| окле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима заустав |
| адици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једном не удави људс |
| и.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајд |
| Море, торњај се одавде, бедо, видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдит |
| и Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар се насмеја и р |
| ти добро, а ти се ништа не брини.{S} Ти ћеш се сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу нареди |
| атка, и нико ме неће више вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора |
| ом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и |
| ол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако по несрећи њине одлете.{S |
| исару да му писмо прочита.</p> <p>— Ово ћеш, колико ноћас, однети Вујици — рече Милош. — Спрема |
| ом рукује, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много зан |
| шића, пашће сад на твоју главу.{S} Како ћеш одговарати за њу, када на страшном суду изведу пред |
| сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашли |
| би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>У |
| , нећеш ни ти ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другов |
| се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помо |
| закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је вожд |
| смо готови, сад је свршено све.{S} Бар ћеш знати, кад те је побратим ракијом почастио...</p> < |
| јдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека |
| но теби и богу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти |
| им добро очуваним ноктом, пожутелим као ћилибар од дуванска дима, правио је колуте по ваздуху, |
| лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и п |
| а красним босанским, као кожа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих бој |
| варови су махом били застрти скупоценим ћилимима и богато извезеним ашама и кадифли ћебетима, п |
| стрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастук |
| срме.</p> <p>Насред каване на огромном ћилиму, на коме се прелива стотина живих боја, седе три |
| из кола, лаким покретом руке отпоздрави ћирицу митрополитова, који га с дубоким клањањем предус |
| док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се |
| рашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и |
| оре; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена |
| оро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ластави |
| јати до краја, и ако дође да се мре, да ћу мрети напоредо с њиме.{S} Јуначка је беса дата, и ја |
| адао моју поштену реч, <pb n="39" /> да ћу с њим истрајати до краја, и ако дође да се мре, да ћ |
| су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог |
| и неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи |
| вој...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до |
| давде.</p> <p>— Бог с тобом брате, куда ћу ја од свога трла; ја ту мислим и конаковати.</p> <p> |
| у, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је |
| да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и рашчује?</p> <p>— А п |
| хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је свијетли везир.{S} Ш |
| елу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкраће време скупити још 50 тисућа људи.{S} |
| Јесам,...{S} Ако не могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p> |
| ст!{S} Како ви наредите за ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да |
| н јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу се јавити.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Јо |
| ади, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатр |
| и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи везиру и скинути са себе сваку одгов |
| одговори да није потребно.</p> <p>— Ја ћу и сам наћи пут, ти се врати.{S} Само спремите све шт |
| аву, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— |
| парничимо; ви ћете ме оптуживати, а ја ћу се правдати и бранити.{S} Види се, колико знате, куд |
| даље с дететом, да га не пробудиш, а ја ћу се наћи овде око њега — рече Наум.</p> <p>Драгић се |
| сутра склонити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{ |
| p> <p>— Господар се насмеја и рече: „Ја ћу тебе за врат, а ти држи њега, ето ти га“!{S} И ја им |
| .{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нисам ни звао ам |
| </p> <p>— Прати абер одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако |
| ћање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и |
| : — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим с |
| ко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n="187 |
| } Ви одмах видите завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како |
| Анти рече само то толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> < |
| ен.</p> <p>— Не тако, газда Иво!{S} Све ћу вас друго послушати, само ово не могу.{S} Боже прост |
| кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћи не може, где ни с |
| /p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћу га откати — рече старија жена о платну, које је мало |
| ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, или ћу те ја све на режњеве исећи.</p> <p>— Јао, Свети Аран |
| е Карађорђе.{S} Мене боли глава и изаћи ћу мало да се проходам по свежој ноћи.{S} Ако залутам к |
| можеш спавати безбрижно — а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: |
| </p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, јер ће свет |
| друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> |
| {S} Јамачно се ђидија побојао, испапући ћу се ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га |
| народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Би |
| таје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад |
| јем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нема <pb n="96" /> да понуде своје |
| тесан собичак и показујући руком на тај ћумез, викну Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унут |
| .{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне Станимира Бат |
| е какве су претрпели Београђани, кад су Ћуприлићеви топови запалили аустриске барутне магацине |
| а је као кроз сан памтила, кад је везир Ћуприловић отео од Немаца Београд, и причала је страхоб |
| што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмла |
| антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима |
| тако то лако и зарађује.</p> <p>Везиров ћурчибаша, који је служио као тумач, није смео све ово |
| станио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан Симић и Петар Андрејевић, „Кр |
| чак, којим се кава туца, те и њиме, као ћускијом, почеше изглављивати врата.</p> <p>Најзад није |
| и, не даде ми ни реч изустити.</p> <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио |
| не, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужа |
| .</p> <p>Старица се загрцну.{S} Дуго је ћутала и жмурила...{S} После додаде не отварајући очи:< |
| јкивала на махова и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у |
| је писмо прочитано, присутни су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече |
| пониче и Милош и подуже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најза |
| Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци продужише разговор сами међу се.{S} Го |
| ев на колима, Карађорђе и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у |
| аји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Јед |
| куд — рече он одсудно — но после подужа ћутања опет додаде: — А и Турци ће јамачно много зацењи |
| осекао — рече Милош срдито после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не про |
| деља, он се веома зачуди и после кратка ћутања додаде:</p> <p>— Дакле, трећи дан!{S} А ја бих с |
| ујица је био замишљен, али после кратка ћутања он се преломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} У |
| рече Вујица брзо, а затим после кратка ћутања додаде: — А ја тога писма и немам.{S} Било је ал |
| > <p>— Никада! — понови он после кратка ћутања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни |
| ао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од десет!...{S} Опасали су |
| р је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни мени ни теби.</p> <p>Добио је неср |
| После овога разговора опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јам |
| оздрава и питања о здрављу наста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене р |
| век што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драги |
| осле има и он деце!</p> <p>Наста кратко ћутање.</p> <p>— Властољубив је преко сваке мере; погиб |
| га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош опет проговори.</p> <p>— Паметан си чо |
| ђорђевица зловољно.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Обадве жене осећале су као да им је нешто за |
| пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пуштајући густе димове.{S |
| у и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непомичан.{S} Тада он скочи, збаци кабаницу са се |
| дареве.</p> <pb n="276" /> <p>Вујица је ћутао, замишљено бејаше оборио главу и дуго је гледао у |
| ас пошао — рече Павле.</p> <p>Вујица је ћутао и вртео главом, Милош прихвати:</p> <p>— Па опет |
| на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједар |
| Вујица и Милош овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је |
| ечи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Мелентије поглади своју |
| зубе и после Добрњчевог говора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а |
| аповест?{S} Милошенда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уб |
| ао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S} Од ћутања није вајде ни |
| ли.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо |
| а, и он је стегао срце и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова |
| љубаша Петар Лазаревић још се двоумио и ћутао је замишљено.{S} Марко га дочепа за раме и сурово |
| рио је Јаков.</p> <p>Карађорђе је махом ћутао.{S} Изустио би по коју реч само онда, кад је треб |
| тискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља с |
| тар заједљиво.</p> <p>Карађорђе је дуго ћутао и грицкао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чу |
| рући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне псе, господару!</p> <p>— Које |
| зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га за тренутак бејаше укр |
| ече Милош.</p> <p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешт |
| , ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта |
| /p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не б |
| ш ћутати!</p> <p>— Е, ето, заклињем се, ћутаћу, како не бих ћутао ако је ствар таква већ!{S} Но |
| дата наредба, да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је |
| оворили су полако, али, како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, |
| ре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне водене масе своје, а |
| е.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клу |
| е убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— А ко му је издао ту заповест?{S} Мило |
| рац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вече |
| стаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитарићу и пружи му обадве руке.</p> <p>— Добро |
| ејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва наваљивања свога друшт |
| ада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа духовника зорно и нетремице.{S} Отац Ме |
| а, а горе на миндеру седи око 50 људи и ћутећки срчу своје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт |
| диже главу и дуго ме гледао непомично и ћутећки.{S} Очи су му сијале из сумрака као два жива ра |
| напред, а Драгић за њим.{S} Они су ишли ћутећки, мирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета |
| алиће те — рече она нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је |
| што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стре |
| спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића, Милош позове с |
| ли о својим пословима он је најволео да ћути, да мисли сам, и једва изретка ако би с најбољим п |
| е опкорачила, па сад или пови грбачу па ћути, трпи и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у тор |
| био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто виче и јада се.{S} Да видите сам |
| и је стајао ту пред њим скроман, миран, ћутљив, а ови погледи као да су говорили:</p> <p>„Да ли |
| , на митрополиту се могло опазити да је ћутљив и замишљен.{S} Ђорђе је седео мрачан и задубљен, |
| н је био већ по самој нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се разве |
| ад нису имали сведока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то |
| јем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, |
| S} Али не питај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али |
| ди Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружјем.</p> <p>— Отк |
| Али-ага (повереник београдског везира), у два маха говорио ми је о томе кад сам последњи пут би |
| су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли и загазили; док је било наде да |
| ме султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу стојали су везирови великодостојници, одређ |
| нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти |
| ве.{S} Оно мало лепших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријск |
| ану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На Пескох“, где је српска деп |
| х сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љутини и страху за свој положај, Милош би био кадар д |
| >После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да ли си т |
| <p>Али сутрадан, по нестанку Карађорђа, у Кишињеву је било трке.</p> <p>Тек се бејаше расвануло |
| с и додаде:</p> <pb n="203" /> <p>— Ја, у име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да о |
| , науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај |
| Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се ч |
| у се само два жива, два још сјајна ока, у којима као да се беше прикупио сав заостали живот кој |
| <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је заноћио на трлу код Јована Букови |
| ло, особито амо на овим нашим странама, у нашем лепом Београду.</p> <p>Данашња српска краљев. п |
| адашње политичко стање његова тековина, у коју нико нема права дирати, кад један једини тренута |
| <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчицом, којој је једва могло бити шест |
| , а њина обећања празна су заваркивања, у која нико не треба да верује.</p> <p>— Нека ме не кун |
| <p>Непросвећени синови азиских пустара, у простоти својој, мислили су да ће правди доста добро |
| зговор водио између ова два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што |
| сели, да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје |
| е буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљен |
| на љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља своју плаву |
| а Дунава нема ни једнога повећег места, у које он није свратио, ни једне планине кроз коју није |
| заводио по савету Младена Миловановића, у намери, да ограничи власт војводску.</p> <p>Добрњац ј |
| на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице кој |
| ка.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су полако површином млаке воде, |
| све више блажио и смекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброт |
| биство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, Марашлији кроз главу, а схватио је добро и |
| и или гини!...{S} Но можда се и он сад, у туђини, намучио и од много којечега одвикао.{S} Но, о |
| ржање потицало из саме нарави Милошеве, у толико, и још више, на то се он био свикао у школи пр |
| Овде?{S} Карађорђе овде?!{S} Где овде, у Београду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревс |
| елиш.{S} Слушао их док је још био овде, у својој кући, а да без њинога знања и питања ради сад |
| м; опевао је мушко зрело доба, када је, у данима славе и величине српске, као соко прелетао с б |
| во с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом боју опробане ратнике српске, и нарочито су тра |
| снама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклиња |
| идело. — То је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Н |
| one unit="subSection" /> <p>Мало после, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео |
| о ако рахатлук имао буде“.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српск |
| гу, па опет нигде и ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још |
| <p>Духовник опет одобри, и на томе се, у главноме, свршио њин разговор те вечери.</p> <p>Сутра |
| в журно, а његово весело обасјано лице, у мах се натушти.</p> <p>Анта је објашњавао:</p> <p>— С |
| дном приликом, после једне крваве сече, у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио с |
| провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се |
| и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да |
| елој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се, неговали су наду да прво плане буна на |
| о то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгледаше као какво ч |
| етио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива спржити, |
| ло у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се тада бавили само они, који су ту били |
| је добио и новаца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи |
| к у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епи |
| десно раме, Карађорђе као држи велики, у врх њега висок златан крст, саливен од самог жеженог |
| о чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала најљепша и најскупоценија роба из три |
| век без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја сам прек и љут, а и |
| о и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, јавља се он, Мелентије, скромни |
| господару, па би данас мирно боравили, у својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа |
| ејаше изазван код Милоша нов ред мисли, у које се по најчешће мешала помисао, како би то згодно |
| па и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живо |
| како сви остали ћуте док један говори, у кави је владала мртва тишина, те се свачији разговор |
| едаред нађе на пустој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни |
| илази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено чудовиште, ко |
| ац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на затворена врата |
| два политичара, у другој српској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомил |
| екако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се преклињање, да се Марко зау |
| да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћед |
| леже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новаковић прилупи врата, н |
| ешава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донетим решењем да Карађо |
| а оружаних људи, с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве глав |
| Богородице која, предана душом и срцем, у пуном материнском блаженству, посматра на грудима сво |
| њих.{S} Користили су се мојом забуном, у којој сам био после тешке болести, и невољом у којој |
| ица задовољни с постигнутим резултатом, у коме је сваки гледао своју личну корист.</p> <p>Али н |
| ђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, господару, овде има |
| кој но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му то пре |
| м његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согласијем чести |
| ати, кад је слушао прво писмо Милошево, у коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад |
| ћи руку.{S} И баш кад бих се и одлучио, у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести |
| ири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, није све онако мислио.</p> <p>Док је Милош ов |
| врђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини губилишта стојао је један симпатичан, сиромаш |
| подбадају га да се буни.{S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је |
| о тврде камене обале, и све запенушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, |
| <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и г |
| о је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у |
| рним коњима који су, привезани за руду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочи |
| еубиство!“ Тада ће мрак обузети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробов |
| а за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што н |
| оћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна св |
| је био Вујица.</p> <p>Доле, у прочељу, у крај ногу Карађорђевих, бејаше се пружио Наум, наслоњ |
| живе људе да их дивљи зверови растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну |
| 17. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика башта, се |
| а, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању претурили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис чо |
| десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је |
| мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собичак, притворе Анту, а они се одмах разделе |
| /p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње р |
| чу <pb n="230" /> каквом повећем месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равни |
| у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} Мене би о |
| ила на другој страни, јер је још одмах, у први сумрак, добио абер да му долази један од најпоуз |
| борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничк |
| ав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, ври и пресипа се, док сутра дан опет све н |
| други заборавили, ти још добро памтиш, у каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну |
| њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђ |
| е полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на |
| ли још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, рече нешто — две последње |
| наопако и несретно ради. <pb n="161" /> У очима балканских народа, Србија је до сад важила као |
| ана суши на коцу турскоме <pb n="68" /> у тврђави.{S} Том приликом говорено је и о двојици заро |
| змеђу српских емиграната <pb n="149" /> у Русији и њиних пријатеља, рођака и познаника, који су |
| од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, |
| боље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводолу, према мени је стајала ско |
| са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, поганац, коме т |
| уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је осећао да га нешто истински боле, нарочито |
| црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанст |
| почео спремати да Карађорђа дочека.{S} У првом реду, ваљало је да извиди како стоји ствар код |
| електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу к |
| а снага и српска и грчка и румунска.{S} У опште, он је требао да поведе све балканске народе у |
| кад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч |
| а магла коју је бура брзо разгонила.{S} У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</ |
| је плакало грозним, крвавим сузама.{S} У одаји завлада мртва тишина.{S} После дуга ћутања, њу |
| ћ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb |
| Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу беја |
| е био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била је обрасла горостасном ст |
| траже накнаде за своја отета имања.{S} У њином је интересу да Карађорђе не погине.{S} Он има о |
| ресуда противу кнеза Симе и Драгића.{S} У њој се говорило како су њих двојица покушали да дигну |
| колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који мах Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера |
| некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он се био свикао, да глед |
| <p>Било их је на броју десетак душа.{S} У средини је јахао невољни певач, а око њега склопили с |
| род и Милоша.{S} Тако ће бити и сад.{S} У истини пак, Милош њему плаћа за свако тако погубљење. |
| ешао своје озбиљне и крупне послове.{S} У друштву се ћеретало о женама, о пићу, о смешним приго |
| ништа, или за друге сличне послове.{S} У таким приликама кнез Милош му је обично сам лично изд |
| како би изравнао ове опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Д |
| ако је био прерушен, одмах познаде.{S} У осталом пред њим се Карађорђе није ни крио.</p> <p>— |
| бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на његовом оштром лицу био је исписан ст |
| поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био решио давно и давн |
| је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се |
| је то можда само големо изненађење.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја |
| кнут да слуша оваке дрске разговоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који |
| да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који м |
| е су га свакојаке слутње и двоумице.{S} У Паланку је стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у |
| собња врата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме |
| унска господара, влашки и молдавски.{S} У скупу се говорило махом грчки.{S} Карађорђе није разу |
| плетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сва |
| отајно почињу оружати и дошаптавати.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео |
| рбија пала је, и ти си морао бежати.{S} У том очајном времену јавио се Милош.{S} На српску снаг |
| стрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, за све оно време, кад је највише требало трча |
| не гужве сена постајао је све гушћи.{S} У томе сутону Никола задену пиштоље за појас, саже се, |
| еднако траје, само је сад још гушћи.{S} У природи је тишина, а овде онде, на далеком обзорју се |
| зраз казивао је више но његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно |
| ивника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што |
| , те се пазило на сваки његов корак.{S} У таквим приликама врло је тешко било измаћи из Русије. |
| ђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, ка |
| руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кн |
| ила обдарена неком пророчком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разаб |
| Милош је изашао од везира задовољан.{S} У колико се могао ослонити на реч Турчина; он му је обе |
| шурити, и Карађорђе је то и покушао.{S} У томе згодно му је дошао говор Германов, који тврђаше |
| га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га ха |
| ли им смисао још није добро схватио.{S} У глави му се мутило.{S} Наједаред он се претури с мале |
| к Марков, који га је ноћас допратио.{S} У њега је Марко имао велико поуздање.{S} Обично је гово |
| аум Охридац, који му је све тумачио.{S} У осталом, овде и није било много говора, пошто су сви |
| <p>— Аја, вели, није добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си |
| итаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сети |
| век.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек ко |
| и, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и з |
| ЕДАЈА</head> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, |
| стајао је споља, наслоњен на колибу.{S} У левој руци држао је за врх од држаље осредњу секире, |
| on" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управ |
| p> <p>Баби седа глава жалосно клону.{S} У сиротињској одаји наста блага тишина, коју није преки |
| себе самога, бежи од грехова својих.{S} У даљини тражи олакшање обремењеној души својој, али св |
| рерушио се, али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} |
| енију које од мене и од народа имаш.{S} У противном најстрожија заповест издата је тебе истога |
| у Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачетку и он је, наопако му било, био забраздио далек |
| добили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао |
| тресе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} |
| ћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлачити не могу, |
| "220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али |
| а се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо |
| се такође ту нашао на вечери.</p> <p>— У туђини није никад као код своје куће — то знају бог и |
| .<ref target="#SRP18933_N2" /></p> <p>— У томе се не можемо никад сложити.{S} Милош је на муци; |
| наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хла |
| м кораку, сретао си „српске емигранте,“ у њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку срп |
| све велим, биће да то светина нагађа, а у истини да је било сасвим другачије.</p> <p>— Дај боже |
| ој, она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је и |
| дна пољана, отворена са свију страна, а у њој ни грма ни трна, само свуд набујала лепа зелена т |
| ка назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хот |
| лујем, изгледам <pb n="224" /> здрав, а у истини мени је болна и преболна сама душа, на срцу мо |
| ојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му је било наћи свагда по пет |
| ли се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим си |
| је велика зелена каленица, пуна воде, а у њој је лежало некакво повелико срце, на <pb n="34" /> |
| арко је просипао најстрашније погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> |
| крај ватре, бејаху са стране одорине, а у средини набијен дебео слој лепе меке сламе, застрте д |
| насамо, поред огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који |
| викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска |
| , то су му поставили из неке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p> |
| на смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнути кости грешних синов |
| рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, коју је одозго покрио густ сплетен |
| онеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигрант |
| асланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председник Ипсиланти |
| тва тишина опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле |
| е учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни везир није могао желети ништа друго, |
| и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга в |
| даром до 1813. лета тогоже народа.{S} А у овом, наведен интригама непријатеља српских, уклонисј |
| „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она д |
| онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, како народ Карађорђа јед |
| d> <p>Била је близу поноћ.{S} У то доба у српском селу обично влада глуха, мркла ноћ, без јава |
| рнуло, и да је још врло једак.{S} Борба у њему самом још није била потпуно свршена.{S} Час се о |
| љену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај м |
| е Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p>Милош је испод ока пажљиво проматрао, |
| добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даљ |
| p> <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак го |
| ишља, и после сави на више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред в |
| У најбешњем трку коњ скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некака |
| Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде га у ноћном сумраку.</p> <p>Корачајући крупним корацима, Ђ |
| , но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе |
| е, да не крвави бисаге, па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном би |
| море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а горе опет остане глатка мир |
| па нај, зави га у овај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај |
| !{S} Деда...{S} Деда Ђока!...{S} Ево га у соби!...{S} Сад је дошао!{S} Казала сам му да сте овд |
| и одатле је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, |
| евтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бог не поможе!{S} |
| ним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема никога сем деце, он с |
| кама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Је |
| си се начинио паша, и гори си од онога у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију ск |
| кше се за њима поводи.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, |
| то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду нису радо гледали немирно кретање балканск |
| , а ја мислим да би ту најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одгов |
| тога се веома много полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње с |
| оноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у мало не спаде с ниска миндера, на који беше прилегао. |
| падишаха — да је вазда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни |
| ина живети.{S} Најгоре сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је би |
| о прошло?{S} Зар би Русија допустила да у њој погине један Карађорђе, а да се не истрага ко га |
| од Турака, они брзо сазнаду и опазе да у народу има некаква комешања, те се и сами усплахире и |
| присуствовати овој сечи.{S} Знао је да у овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истиц |
| стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за соб |
| рст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попнем и како да |
| решио, да ту ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му пом |
| за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S} У осталом, Марашли |
| да ту одмах легне крв.</p> <p>Видећи да у тренутку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и |
| ре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече |
| е своме путу, Милош је свуда говорио да у Београд одлази по позиву тамошњих српских трговаца, к |
| је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пуна земљ |
| и заустављајући свака путничка кола „да у њих завири,“ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у |
| урској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у Београду још нејак и тек је бојажљиво почињао дизати |
| си тога кретања живо су се осећали тада у Влашкој и Молдавији, где је било много грчких родољуб |
| мучне борбе, он се био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољ |
| не се као Карађорђе.</p> <p>Ђорђе гледа у ведре небесне висине и види како одозго сија јасно то |
| и осмех сатане — преласника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу |
| p> <p>После ових речи Вујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње пита |
| боли, ја како!</p> <p>Ђорђе се загледа у Добрњца и дуго га је гледао нетремице.</p> <p>Док је |
| тле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> <p>— Бога ми, Врљо |
| његов повратак.</p> <p>Милош се загледа у духовника.{S} Изгледало је, као да се предомишља шта |
| оглади своју густу, дугу браду, погледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решава |
| p> <p>Верни Наум почешће брижно погледа у Карађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који |
| ош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке.{S} То сад треба |
| ти је негде сакривено, склоњено, можда у земљу закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разг |
| још неколико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можд |
| и све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да л |
| ет, а кад дође до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа к |
| ме српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, на којој је било по |
| опасност отклони, и да очува Карађорђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све |
| ан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Ст |
| : како би било, да сам домами Карађорђа у Србију и ту да сврши с њим једном за свагда.{S} Тај с |
| а над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарних испада из Ф |
| ече Анта са сузним очима и пољуби кнеза у руку. — А ја сам се прибојавао.{S} Какви ми јади нису |
| аља да газе и да тој опасности из близа у очи загледају.{S} А и ко ће други, ако они неће.{S} И |
| то поменуо и баш је наваљивао.{S} А ја у два три маха, поумих да се разговорим о томе са самим |
| је тако омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђор |
| омили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, дешавао се други и друкчији призор.{S} Крај |
| "152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других балканских родољуба, имал |
| била је много млађа и мања; она старија у разговору обично би јој рекла „ћеро.“ Тек су биле ост |
| да не мути по Балкану, пошто им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> |
| представљала тадашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак |
| нтригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега ареста пресел |
| е пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би |
| бро те нађох; задржао сам се код Турака у великој кави, па сам се бојао бићеш куда изашао.</p> |
| te xml:id="SRP18933_N1">За време Турака у свакој кнежини био је по један Турчин буљубаша и с њи |
| очито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Срб |
| тојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе до пете, с дугим пу |
| .{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сар |
| код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка пушка!...{S} И |
| милано, као да га је нека свемоћна рука у нереду просипала лево и десно, а у мрачној провалији, |
| и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, која је одсјај |
| S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њега, а он је онда продужавао:</p> <p>— Од кад сам от |
| а жена стајала је на вратници и гледала у мрак за колима.{S} Лака тројка летела је равницом као |
| о мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Тополе мора |
| у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројеном плану, по коме је он имао једног дана |
| о отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p> <p>Духовник виде да је и нехотице пробудио |
| о у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> жене к |
| Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два дана зијала је натакнута на кол |
| грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине о |
| ева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је |
| ерне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> < |
| се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине ш |
| једничког вођу, Карађорђу бејаше засела у главу само једна једина мисао, која га је пратила и д |
| , с којима је Карађорђева породица била у љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили |
| лежала онесвешћена.</p> <p>Док је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове стариц |
| на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђ |
| д је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су |
| ла за појас.{S} Тројка се полако губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и с |
| то су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показујући руком на т |
| расла.{S} Најзад, она се тихо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју |
| год.), о Ђурђеву - дне, бејаше искупила у Београду, да посвршава неке народске послове, и одатл |
| а рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку пустињу из које куља само мрак и варварство. |
| нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћер да си — рече Кара |
| она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је имала ретку судбину да ви |
| наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и |
| анцузе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се заплеће и амо н |
| сија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Тур |
| иске, душа ове старице као да се винула у далеку будућност и назрела у њој нешто мрачно и крвав |
| итва доцне стиже.{S} Сила је већ прешла у ђаурске руке.{S} Зар ви не видите како Милош расте из |
| жари, ни нико!...{S} Овако је сад сабља у његовој руци.</p> <p>Опет наста мртва тишина.{S} Луч |
| м државама, па то Милош брже боље јавља у Стамбол.{S} Милош троши големе суме да докучи шта сме |
| е.{S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — |
| ерљивија писма разним српским војводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да из |
| у најтежој борби с најтежим неприликама у животу.</p> <p>Тројка и њена лупа већ се бејаху изгуб |
| ужани од главе до пете, с дугим пушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај |
| unit="subSection" /> <p>Прешав код Рама у Србију, Карађорђе је још те исте вечери кренуо даље с |
| дубоко поражен и очајан, она је и сама у својој души осећала болни одјек тога очаја.{S} Речи ј |
| о наређено, да ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко в |
| p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих п |
| сувише заузет својим великим плановима у Европи, и његове су бриге поглавито на то упућене да |
| е с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <pb n="146" /> <p>Карађорђе је та |
| у да га обавести о последњим догађајима у народу и да му каже како се то десило те су неки кнез |
| и Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да |
| и убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио з |
| мислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40" /> се над његовом главом зави |
| одне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он постане господар |
| ошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да су неки бунтовни |
| бавила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по мно |
| и јава.</p> <pb n="278" /> <p>Тога дана у петак, 11. јула, Карађорђе је био срдит и зловољан и |
| жано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујиц |
| писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из Београда је отишло смедеревским друмом 12 |
| дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи.{S} Вичете на Кара-Ђорђија, ама о |
| р ви не видите како Милош расте из дана у дан, док наш везир бива из дана у дан све мањи и мањи |
| је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га |
| ао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко ти се може сећати буве у |
| аву жртви, која већ бејаше сва обливена у крви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погле |
| ска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке |
| о се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану |
| дину (вера) није било станка ни помена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђи |
| {S} То су теориска начела.{S} Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика |
| , која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне |
| клопцем, стајала је испражњена и бачена у крај.{S} Застава, Карађорђево свечано војводско одело |
| коња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвин |
| ва стотина живих боја, седе три Турчина у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке трш |
| најбуднији вид не може да назре.{S} Она у тим тренутцима као да је била обдарена неком пророчко |
| > <p>Сутра дан била су важна саветовања у дому Милошевом.{S} Сакупљени прваци народни договарал |
| жиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти стављам на расположење целу моју во |
| не бих био на досади, а онај туркешања у Србији бар би једном дануо душом!...{S} Јест, свију т |
| </p> <p>Међутим, за време свога бављења у скровитој сељачкој кућици, Карађорђе се бејаше преруш |
| оле разна права за кнеза и за народ, па у том писму, између осталога вели и ово: </p> <p>„Ето с |
| да као да ваља тако пустити нек иде, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, |
| а пустите амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини с |
| о је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не излази на бео дан |
| ешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, висока женска изво |
| иви Карађорђе осети како му срце заигра у грудима.</p> <p>Као да су се небеса сурвала, или као |
| ха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс српске слободе била је још жива и чврста у душ |
| ар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав Београд!{S} Сад |
| дмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала је, и дуго непостицана, беше већ по |
| ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу свет |
| p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и гурну |
| вор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око |
| ђев обичај никад није био да друге гура у рат, а сам се извлачи.{S} Је сам ли ја такав, кума Ми |
| већа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као |
| њевно.</p> <p>Прошло је добро по сахата у овоме обијању врата.{S} Најзад и она попустише.{S} По |
| а вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, она је одатле отишла као др |
| морао знати кад би било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се |
| уда се део.{S} Изашао је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио з |
| Анти Протићу да одмах незадржано похита у Паланку.</p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у П |
| о ретко који, познавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком кра |
| рпске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у н |
| по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па |
| Карађорђе рекао жени да никога не пушта у кућу, а нико јој ваљда неће ни долазити.</p> <p>После |
| о му Руси никако не би дали да се враћа у Србију.{S} Ђорђе је био под руском заштитом, примао ј |
| <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића у лице.</p> <p>— Слободно ме гледај, кнеже, али и то зн |
| Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n= |
| се истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} |
| далеко одвојеној од других сеоских кућа у атару села Азање, седео је крај ватре омален скукуљен |
| имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С то |
| сече га Добрњац живо. — То данас и деца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; св |
| чки играју.</p> <p>Карађорђева породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стар |
| у српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су сви они и |
| е види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задуван, са зајапуреним обрашчићи |
| гласио буђење природе, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних |
| ева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављајући лепу, летњ |
| Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао п |
| збије београдског везира, да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити н |
| оме ко нас слуша нећемо дати да се меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, не |
| лема сметња била је држање кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталиц |
| да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око |
| ко смо криви пред Богом, нека моја душа у паклу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досада |
| љала, а он је још био на ногама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у гл |
| зићемо и сами...</p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе с |
| да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасен |
| проћи и где може свратити.</p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и свр |
| шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одмах другог дана Милош је био већ код везир |
| зао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и |
| свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше преко С |
| мешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што |
| дело, па било да Карађорђа врати натраг у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где |
| не би још под стражом био враћен натраг у Петроград.“</p> <p>То је био закључак до кога је доша |
| пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, и ако је тамо већ све било пропало, и ако би |
| ним пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет ви |
| на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кр |
| ана доцније нађоше сељаци Вујицу мртвог у колиби.{S} Он је страховито изгледао.{S} По рукама би |
| одајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак ето ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с |
| е још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме дру |
| довршивали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости |
| > <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, момак Милошев.{S} Он |
| ну, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, |
| ер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> <p>Таласи тога кретања живо су се |
| ова соба дању изгледала мрачна.{S} Сад у ноћ осветљавана је са два жишка, која су по соби раси |
| они сами дошли на ту луду мисао, да сад у најгоре доба муте и бунтују народ.{S} Они овде виде ш |
| на и предана слугу свога, то га има сад у мени, светли везире, и ја се могу само радовати, што |
| шњи крвави ратници претворили су се сад у мирне грађане, који се свијају око своје породице.{S} |
| ="#SRP18933_N4" />, мој попо, пређи сад у памети све оне големе муке и тегобе наше, што се од т |
| ио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, |
| ину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} |
| во заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах не знам, али прво су били затворени у казаме |
| се погледи сусретали, Карађорђев поглед у почетку је био пламенит и киван, али се поступно све |
| е — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> <p>— Побих оне п |
| и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био ч |
| ану и своју тврду одлуку да одржава ред у земљи, а то му је давало нову снагу да што живље наст |
| пута, синовче, и опет ти велим: за ред у народу одговараш ми ти, и како је пре било, тако и са |
| оручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{S} Опростиш ли им, ја скид |
| алеке куме своје, која га обиђе једаред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу |
| во.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједаред у држању Милошевом наступила је изненадна промена.{S} К |
| , избледеле прошлости.</p> <p>Наједаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појави |
| нешто и да плане сад каква буна и неред у Турској.</p> <p>Наглашавајући нарочито, како се за ов |
| рај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд са |
| и је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках да ме ви овде мрцварите, |
| о Србији и изради да их прогнају кудгод у дубину Русије.{S} Кад му то није пошло за руком, он с |
| и долазио амо, но да се склонио, гдегод у околини Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи |
| ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S |
| урешки био је кроз дуг историски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предгра |
| е учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, одне |
| Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; како има много навучене џебане, |
| он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пресече.</p> <p>— Зна!{ |
| док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом |
| ри и тајни агенти, који подбадају народ у Србији и распирују неред и немир.{S} Све те каламутње |
| ред колибом он застаде и обазре се свуд у наоколо.{S} Све је било тихо и мирно.{S} После туробн |
| ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као д |
| алик на испреплетане јауке који се губе у даљини.{S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега |
| лош био послао да му сврше неке послове у Петрограду, а поглавито да израде да се српске војвод |
| им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађ |
| разгонио их као кобац нејаке тиће, све у славу имена српског; помињао је како од валовите Дрин |
| оге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитарић и залупи врата на колиби.</p> <p> |
| оји су за собом водили сјајне свите све у суху злату и алему, да се са султанскијем барабарити |
| гуја присојкиња.</p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде з |
| паметнији изгледати ти, па је опет све у твоју вајду — рече Петар заједљиво.</p> <p>Карађорђе |
| суле по његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрн |
| е послове.{S} Ко ти се може сећати буве у обући, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо ск |
| } Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите ме децо, да седнем мало на |
| који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Наум се б |
| ој је седео, паде полеђушке и диже ноге у вис.</p> <p>— Тако!{S} Сад је све у реду — рече Гитар |
| момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће |
| им руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, који |
| одступи за два три корака назад и стаде у сенку, крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, |
| Карађорђе.</p> <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се пр |
| н.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало долазити к себ |
| уго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску страну, мрак с |
| инио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} Он прво одговори: <pb n="186" /> „Ако нем |
| баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} Јамачно сте се од скора овде доселили? — реч |
| из Србије отишли, и <pb n="241" /> овде у Русији нашли миран кутак, где су бар безбрижни за гла |
| .{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један друго |
| алим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево изађите да га видите — брбљало <pb n="23 |
| м и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти могу омести све и покварити |
| о знају бог и људи.{S} Али волим и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и с |
| мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мрт |
| ир), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} |
| отило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, те би му се име до |
| има другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мр |
| ахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је |
| ом обзорју сену светлаци, знак да негде у даљини има буре, која се можда полако примиче.{S} Мил |
| еко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни поток, или као да се кро |
| и и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понам |
| арађорђа нешто збиља нестане тамо негде у Русији.</p> <p>— Али, зар би то тако олако прошло?{S} |
| , шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве.</p> <p>„Светина, гомила, гунгула — т |
| уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с г |
| ти су ћилими и сиџадета, на којима седе у гомилици по 7—8 и по десетак постаријих гостију.</p> |
| ујица сад њега тражио и посла га да иде у Смедерево и да <hi>однесе</hi> поруку секретару Анти |
| гу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој вољи, час |
| Петра.{S} Он се веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше |
| су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под ноћ, Карађорђе с |
| епт. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, д |
| новац није примао, и тако Карађорђе оде у Русију без дуката, а Мелентије остаде као врло богат |
| збиља наскоро поздрави с гостима и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе хо |
| ало посаветују и реше да Анта одмах оде у Београд Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Беогр |
| домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити најдостојнији да то |
| оглавито да израде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске цар |
| е требао да поведе све балканске народе у заједнички бој, за заједничку слободу.</p> <milestone |
| кло да се нађе крај Карађорђа и да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан |
| , што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљиво је слушала све ове р |
| рбији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, |
| што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да он лично контролише тачно извршење изда |
| ора пући, него да се за тај случај нађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О о |
| и Србију 21.{S} септ. 1813. год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Ме |
| рђе је имао после овога избора да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах |
| ањао.{S} То је била мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</ |
| рао да и он с осталим старешинама пређе у Немачку, куда је Карађорђе већ прешао, Милош је мутно |
| н да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} Карађорђе |
| е испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мрт |
| Карађорђе, то га Милош и позива да дође у Србију, где ће га народ једва дочекати, па заједнички |
| {S} Догоди ли се пак, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, |
| Европи и брижљиво избегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веом |
| зи царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући ону страхоту пред собом.</p> <p>Међут |
| S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешк |
| писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Мило |
| леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда дивотно изгледати, кад н |
| стово дебло.{S} Тако наслоњен Карађорђе у два три маха зену, па се онда притаја.</p> <milestone |
| морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на конак |
| виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Новако |
| мигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познав |
| ило је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, |
| туцаше се и његови рогови.{S} Он побеже у ђаурску Московију, а вође оста Коџа Милош.{S} У зачет |
| за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{ |
| омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; крајње раштркане куће по румунској махали већ с |
| из Плане.</p> <p>Међутим, Лисовић стиже у Смедерево и одмах нађе Вујицу, који се баш тада спрем |
| и!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретн |
| , да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао очи да тачн |
| ују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почињу ору |
| а према Раму, где је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал гу |
| и и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбијену в |
| свету, да не мора један лити горке сузе у леденој туђини, а други код куће презати сваки час, к |
| је био на пола пресечен, одгризао га је у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он |
| за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окре |
| етне зобнице коњске.{S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа лев |
| кав.{S} Карађорђа је нестало, као да је у земљу пропао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим ста |
| ме после изда Русима?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво изб |
| х земаља, Србија је била једина која је у то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу само |
| борио.{S} Десна нога у копрцању пала је у жеравицу и грдно се испекла.{S} Језик му је био на по |
| е покрајине.{S} Влашка слобода легла је у гроб заједно са последњим браниоцем својим, јуначким |
| богато оружје.</p> <p>Ова соба била је у опште богато намештена за оно доба и за оне прилике.{ |
| а пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с тога у Петрограду |
| премана велика грчка побуна залазила је у нову мену и примицала се својим првим покушајима и оп |
| да онда стара Карађорђевица одлазила је у Кишињев где је тада било понајвише Срба, махом војвод |
| чи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се разгов |
| ља потера бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак ка |
| у ране су се још више отварале и крв је у млазевимо струјала.</p> <p>Док се све ово дешавало, Д |
| остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет букнуо народни покрет и синула какв |
| ни априла 1817. године.{S} Петроград је у то доба био као нека ћаба балканских родољуба.{S} Сло |
| ије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p |
| обстајателства за сад су добра, све је у тишини.{S} Од кнезова сада не осећам никаквога да што |
| па додаде само: — Остави Науме, све је у божијој руци... а пазићемо и сами...</p> <p>Међутим, |
| провирује опадање и сиромаштина; све је у рушењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво на |
| гледа у Милоша и рече:</p> <p>— Овде је у напред мучно решавати.{S} Ко зна, какве прилике могу |
| нако тамо доле на оним странама, где је у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да с |
| веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико био и згодно средство за Милоша, јер је њиме |
| а једном извади, прекрсти се, пољуби је у сечивици и закле се њоме, да кад је једном извуче ник |
| теља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревској нахији неколико дана у тајности живио.{S |
| pb n="251" /> из Старога Влаха, који је у то доба био скелеџија ту на Раму, пошто је онда Рам б |
| суди као кукавицу и страшљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране |
| заклоном.</p> <p>Међутим друм, који је у почетку био пуст, све је више оживљавао.{S} Сретали с |
| обровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и р |
| бурјан па и њему одсече главу, баци је у једну зобницу и предаде је другом момку.</p> <milesto |
| рости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на в |
| тога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре бил |
| али не може да почне.{S} Међутим, он је у два маха бацао на њу крадимичне погледе испод ока.{S} |
| !{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред бабино лице силно |
| навало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је у мало речи тако живо нацртао жалосно стање балканских |
| >Беше освануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Ка |
| тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да |
| Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их оби |
| не у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђе би нашао пуно присталица који би за |
| /p> <p>— Тако су ми говорили.{S} Ово је у истини било овако; али опет зато, то нису били никакв |
| огао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</ |
| х рекао да је Милош страшљив.{S} Био је у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби каже |
| S} Најзад, велики број спахилука био је у рукама грчких закупника.{S} Па и ако је порта одавно |
| Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун т |
| узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одаји огромне палате кнеза Пашкова.{S} Опши |
| } Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да припреме земљиште за |
| кла срца.</p> <p>Незнани певач тужио је у песми за милим завичајем и праштао се с њим.{S} Сећао |
| <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљ |
| и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много пол |
| ј нарави покривен и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, |
| , па им и памет појела.</p> <p>И ако је у другим приликама био вољан, да старим војводама призн |
| у дубоко потресао.{S} Причајући како је у то доба Карађорђе био дубоко поражен и очајан, она је |
| али.</p> <p>Везир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с |
| р и за састанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изв |
| да ти знаш и да ти је да видиш како је у Тополи!...{S} А ово овде није ништа!{S} Овде нису ни |
| ло у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини.{S} Ту се одигравао тужан призор!</p> |
| lestone unit="subSection" /> <p>Било је у половини априла 1817. године.{S} Петроград је у то до |
| ad> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. године.{S} У руском градићу Х |
| ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми об |
| викао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто је и са |
| о би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Зворнику скупљена многа војска.{S} М |
| ака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, господар а Турци се у |
| изгледао као да спава.{S} Митрополит је у два маха долазио до њега, с намером да га викне и да |
| и, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко н |
| од својих десетак година, помагао му је у томе.{S} Драгићу нешто беше поднадуло лево око, тако, |
| дука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухват |
| је, па да те никад не дирне, ако ћеш је у недрима носити...{S} Ја сам се некад много заносио ок |
| шчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се п |
| лушајући ове речи Марашлијине, Милош је у себи мислио:</p> <p>„И ово мени говори онај исти Мара |
| улумћарима?{S} Кад је требало, Милош је у три дана по два пута летео са Дрине на Мораву и с Мор |
| истога дана, кад се то десило, Милош је у <pb n="120" /> вече био врло забринут, и ако му је ре |
| е говори.</p> <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару вис |
| обливен крвљу.{S} Међутим књаз Милош је у највећој јарости викао.</p> <p>— Вуците ми испред очи |
| лико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи нашао верног слугу и свирепо тачнога извршиоца с |
| ам главом.</p> <p>Још поодавно Милош је у себи био решио да се и њега отараси, исто онако, као |
| им мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је |
| Нарочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но |
| у, који се живо интересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина |
| ли је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} |
| тије да понуди свој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарим |
| гледнији представници српске емиграције у Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, |
| ећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, у |
| вечерас стићи пријатељу који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се м |
| о немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подуз |
| сподар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па н |
| планова и смишљања.{S} Међутим, прилике у Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хи |
| — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади златан дукат рус |
| везиру, само нека везир не пушта Турке у народ.{S} Појава Турака у мирним српским селима само |
| њајући се доцније на ове знатне добитке у земљишту, они би онда могли закључити с Турском што п |
| ска ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је ка |
| д могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка!... — рече М |
| але, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека сркне још мало те в |
| Молерова и владичина и све остале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се |
| њене затворене очи као да су прозирале у далеке догађаје, које ни најбуднији вид не може да на |
| .</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао? |
| , а њене мисли бејаху се некуд изгубиле у далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној |
| Он махну руком и изађе напоље.{S} Доле у кави било је још Срба, но они су ћутали.{S} Турци про |
| ебе, а затим се опет обрати Србину доле у дну каве.</p> <pb n="51" /> <p>— Кажу, болан, Раџо, т |
| о тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за јело, ни за пиће, |
| ике сабље непријатељске, да је најпосле у тами и незнању одруби братска секира“.{S} То је казив |
| оступно гасила а мисли му бејаху отишле у далеку, далеку прошлост.{S} Сећао се негдашњег сјаја |
| вске обале од Турака и обе војске дошле у додир, врховна команда прешла би на Ђорђа.</p> <p>Так |
| да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек беј |
| е од свега најгоре било остајати и даље у неизвесности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по |
| у одаје.{S} Изасланици су седели подаље у присенку, а у близини за столом седео је само председ |
| сијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли |
| чито да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир |
| ам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још немам одсечна одговора.{S} Но и ту као |
| вше старешине српске тргну кудгод дубље у Русију, где би надзор над њима био лакши и откуда не |
| егунце, нарочито Карађорђа, тргне дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> < |
| м, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, пр |
| ић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио. |
| српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани |
| чера тако довршила, Вујица изађе напоље у мрак, да још изда момцима последње наредбе, а Карађор |
| е почешће провиривао кроз прозор напоље у мрак, а сад изађе пред кућу и кад се отуд врати, он р |
| адском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изло |
| ли, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну |
| бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети богата плода, кој |
| да будемо као оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му |
| они траже да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> < |
| иним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се |
| <p>За случај да Карађорђе ненадно бане у Србију, решено је, да овде присутни прваци неће уз ње |
| гано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугар |
| асијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /></p> <pb n=" |
| аби листићи, разлетеше се на све стране у страховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти зла |
| арашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога к |
| — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше с |
| алканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, Карађорђ |
| ме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружан |
| S} Богме ће мој Ђорђе ово дана да крене у Србију, па како бог да.{S} А бог ће дати те ће добро |
| ког, и Милош се тога ради кастиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. годин |
| S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Ал |
| Све се ово десило 28. јуна 1817. године у очи Петровдана.</p> <milestone unit="subSection" /> < |
| да их из тога стања ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душ |
| е погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало сад у Т |
| из каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађ |
| врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни |
| ди одавде.{S} Он смера да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам д |
| његова стигли су амо на конак тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи |
| теље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на п |
| ора били су српски послови и ново стање у Србији.</p> <p>Како се Карађорђе недавно био вратио и |
| лакали су и вајкали се за жалосно стање у које су сад сви од реда запали.{S} Сви ти разговори с |
| ичко стењање и болно испрекидано јецање у самртничком ропцу.</p> <p>Свршено је.{S} Небо се најп |
| ву, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано влашћу на |
| уске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно би |
| е дубље у Русију и да им забрани мешање у српске послове.</p> <p>За случај да Карађорђе ненадно |
| алазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах |
| е паметан да за власт ништа и не помиње у почетку, но да помогне да заједнички ослободимо земљу |
| уди који можда нису ни имали зле намере у срцу, али су се повели за надом да ће оно бити боље ш |
| ш ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудни |
| љу и да сурвају небеса, да све претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све |
| ршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том т |
| углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> |
| е дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака и на |
| у били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стицао свак, који је имао какав крупни |
| ме амо послао мој деда из гроба, да се у глухо доба ноћи пребијам <pb n="22" /> по овим гудура |
| .{S} Ту је тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, н |
| ко је он, Милош, био љут и киван, да се у тај мах није поред њега десио његов кротки „попа.“ Он |
| издаде и она би ту пала на земљу, да се у близини не нађоше добри људи, који је прихватише и до |
| пријатељи немојте од мене тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та |
| но изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно борио.{S} Десна нога у |
| S} То не иде!{S} Казуј!“</p> <p>Тада се у Милошу поново отпочињала борба, која је трајала целе |
| е, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p>— Како, болан, нијесу твоја посла |
| ес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли а |
| ћ прошарана зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били по |
| а за какве тешке грехе моје — спекла се у телу па никако од њега да се одвоји!“.</p> <pb n="66" |
| одигне народ.{S} Изашли на Љубић, па се у најнесретнијем тренутку разбежали.{S} И да није било |
| а расте.“ И песма право вели.{S} Кад се у пролеће буди, природа има свој дах.{S} И ово тихо жуб |
| било сјајно и оштро.{S} Нарочито кад се у говору одушеви и занесе, његова два сјајна ока сијала |
| на год доспе, свега је нестајало све се у њој губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, |
| у звучних звона.{S} Све мисли сабиле се у једну сплетену гужву, из које тек овда онда, као усиј |
| чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивало, како се народ у Србији одавно спрема; |
| а са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша. |
| оптужује; свака капља ова претвориће се у по један врео камен, и то ће те камење затрпати.{S} Т |
| .{S} Свака капља ове крви претвориће се у по један глас који виче и који те јавно оптужује; сва |
| мајци твојој!{S} Због тебе потресће се у земљи и моје труле кости.{S} Какав грех, какав тешки |
| ру њину, то би било безумље, које би се у најбољем случају могло свршити тиме, да и мени самом |
| ке било мало, за 3—4 дана скрхало би се у Србију трипут толико пошто је у Нишу, у Видину и Звор |
| ко не обележи пред Турцима, зашто би се у незгодном случају могло и главом платити.</p> <p>Мило |
| лочиначки погледи Новаковићеви, који се у два три маха ћушкао око Карађорђа позвецкујући оружје |
| налик на тисућу људских гласова који се у једно сливају.</p> <p>— То су они — реће бабе Вишња.{ |
| и се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван противник и непријатељ |
| !...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ак |
| адоше сузе.{S} Она их обриса и врати се у кућу, где су се деца већ почела мешкољити и будити се |
| има на скоро пала и подлегла, давећи се у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се |
| нахији он, Вујица, господар а Турци се у његове послове не мешају.</p> <p>Тако је говорио Вуји |
| екао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим прилика |
| једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не брини.{S |
| оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ћ |
| ео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и није ми друкчије, но као оно мртвацу кога ок |
| за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, после н |
| бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћурчиски занат.{S} Стојан |
| је оно од њега, и све је онако како се у писму говори.</p> <p>А у том писму поново се тврдило, |
| и све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи и животиње потражили |
| страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде камене |
| ше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> |
| дбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, као пок |
| ead> <head>СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати |
| да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у сумрак, из |
| ео је пред ониским дућанима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су |
| ва и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови агенти, њему се најзад |
| ени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак |
| ревским, а кумом својим.{S} Нашли су се у Вел.{S} Плани код гробља, куда Вујица бејаше изашао п |
| како га тресу, трзају, кидају и разносе у комаде.{S} Једна ледена рука, као оштро жељезо, проби |
| Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примети Милош.</p> <p>— Он |
| и наћи пута и начина да се опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чар |
| на крвава трупа.</p> <p>Одма пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка |
| сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у народ, а Милош дознао, јурнуо са својим кабадахијама, |
| бада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни агенти, који подбадају народ у |
| махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} |
| е ага Ђока говорио да се и ви преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом б |
| ако лако потајно изашиљати своје агенте у Србију.</p> <p>А ако би Руски двор истински што плани |
| Али нећете куда сте наумили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је |
| ји прихвати коње, а старац поведе госте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видел |
| има — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — колико знам, на |
| ао оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече |
| превуче преко сабље.{S} После је стиште у своју снажну, извежбану руку, потресе је, два три пут |
| ске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, ил |
| а важан посао — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном по |
| д на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање |
| луга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући ка |
| три, а ја кад сам био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још је |
| </p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично дубоко |
| подбодени са стране, они су само машице у туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, цр |
| која би Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће |
| е даје бури да их она развеје; он клече у блато и блатом покрива главу своју, па тако понижен и |
| <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајкајући се, а после приседе на траву, |
| џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури као муња низ голо поље.{S} После наједаре |
| ти четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показати равн |
| рати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chapter" x |
| S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Све је |
| је гледао Наума, који све више залазаше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива. |
| асе од Милоша.</p> <p>Али тек он бејаше у тој мисли, кад у оџаклију бану Никола Новаковић, мома |
| ли на српску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао |
| равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало с |
| одно народа, па ако му је милије и више у воље да му кума Ђока заповеда, ја речи једне не бих р |
| породицу.{S} Настањивали су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је та |
| изађе, а духовник и кнез одмах загазише у жив разговор.</p> <p>— Духовниче, да те нешто право п |
| да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="20" /> <p>На одаји где |
| особито кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазива |
| иво разговарали.{S} Кад се опет вратише у друштво, на митрополиту се могло опазити да је ћутљив |
| евица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња рас |
| а доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам се код |
| гомила се раздвоји и великаши окретоше у тврђаву.</p> <p>Док се све ово дешавало, у близини гу |
| е!{S} Он и нико други! — мислио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадрж |
| >Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стати пред њега да се парничимо |
| ваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрач |
| и овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповје |
| решио давно и давно, много пре тога, и у дну његове душе одавно стоји јасно и несумњиво записа |
| ад су кнезови предали Молера Турцима, и у писму тражили смрт његову, владика Мелентије потписао |
| ва.{S} Дан се свршава, а ноћ настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше о |
| ој ствари.</p> <p>Да се не би, дакле, и у будуће дешавале такве неприлике, он, Милош, моли да с |
| спала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чи |
| е.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} Ја сам био заспао, кад сам се |
| ују зелени османлуци, брснати бадеми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда |
| српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су диван официрски кадар з |
| лушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у |
| а <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и сп |
| ој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одјекује ст |
| “ — ова изрека звони прилично научно, и у први мах доста је неразумљива за људе, несвикнуте да |
| .{S} Но играчица пође да купи бакшиш, и у великој кави опет овлада мртва тишина.{S} Но њу на бр |
| > остати.{S} Не треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли к |
| му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког поднео на дар лепу, бог |
| грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p> <pb n="255" /> < |
| удном молбом.{S} У име српског народа и у име свију војвода у Србији, кнез Милош је молбеницом, |
| ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и сјаја њина.{S} Само треба јун |
| жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро |
| На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци |
| ак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама Влашкој и Молдавији.{S} Ту би |
| d> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говорим |
| оћи изађу из свога скровита склоништа и у највећој журби похитају румунској граници.{S} Мавроге |
| и нехотице пробудио срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последњ |
| појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе срамоте.{S} После 5—6 месе |
| , да ове очи још гледају, да још виде и у њима као да заблисташе две сузе, две последње сузе... |
| позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као видарицу, која од многих болест |
| нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљне и кр |
| ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада који од већих с |
| х све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да у њој није живе душе |
| емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} Довољно ј |
| он тражи милост и опроштај и радо би и у пакао сишао да му ко рекне: тамо ћеш их наћи.</p> <p> |
| о по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непријатељ прво пружи главу, да |
| да почнем“ — тако мисли Ђорђе у себи и у јуначком прегнућу, на мах заборавља све тешкоће и поч |
| далеку, незнану даљину...</p> <p>Али и у тој заносној даљини она је налазила само оно што је т |
| са Турцима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, |
| рађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати |
| вник се маши за велики, лепо изрезани и у сребро оковани дрвени крст, који му је висио о врату, |
| ављен поглед, а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p |
| кад о њој премишљали, а тако ће бити и у будуће.{S} Ваљда ће бити више оних, који по овој изре |
| ће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} |
| пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти мене г |
| шај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је |
| Врљове, неколико пута махао је главом и у два пута понови:{S} Бога ми, можда имаш и право, гото |
| е времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које је стајало пред њима, |
| ао, којој је зачетак био тако скроман и у таму завијен!</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ло подаље од колибе, а распирише огањ и у колиби, где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што по |
| кни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу и Карађ |
| да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вуј |
| ; неће вас издати, а склоните се мало и у планину око стоке, док ова ватра не прође.</p> <p>Нек |
| макар једно једино место још слободно и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, посл |
| овај немио, груб изглед.{S} Тако исто и у гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто |
| ти све ово.{S} Бар толико да нас свет и у гробу невине не проклиње.</p> <p>После ових речи Кара |
| ј, у Србији, у Грчкој, а по могућству и у Бугарској, Маћедонији, Епиру и Тесалији.</p> <p>Међут |
| одскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не може од голога народа и |
| илима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</ |
| јући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели машину прозвану <hi>гиљотина< |
| ја се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојала у добро скројено |
| ебао сам поштено да погинем.{S} Онда би у Србији био један нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име у |
| би се сад могли вратити?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије ка |
| уге покрајине.{S} Свака од њих имала би у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступил |
| е тајну својих писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана |
| ожда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају везивали судбу Грчке са судбом Србије |
| се сутра зарате Руси с Турцима, они би у првом реду апеловали на Карађорђа и њега би истакли к |
| дене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за само <pb n="133" /> срце, те се |
| на ледена рука, као оштро жељезо, проби у саме груди његове, ноктима дочепа престрављено, крвав |
| нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног краја у Савамали, |
| и отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет све немо и мукло.</p> <p>Док |
| овали су.{S} На растанку жена га пољуби у руку, а он јој рече само:</p> <p>— Пази децу, ја ћу с |
| м Орловим за Русију, Карађорђе заустави у Карловцима и поиште од Мелентија свој новац, духовник |
| етске послове.{S} Он ове Турке заустави у Крагујевцу и врати их натраг, а везиру поручи да буде |
| бину да види три разна века.{S} Да живи у 17, 18. и 19. столећу, да надживи најмрачније доба ср |
| ј тешки грешник 6 пуних година ево живи у лудилу своме, непрестано гањан страшним привиђењима к |
| ене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа била ск |
| беру најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу је било главно да Ми |
| и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да моле за њих везира.</p> <p>Домаћим је неверни |
| турских градова, какви су и данас многи у европској Турској.</p> <p>Српски живаљ био је тада у |
| .{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље јавља у Стам |
| а и одсећи му главу, па ти с главом иди у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац гос |
| чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безум |
| а као да је навлаш дошао да нас потражи у овој гробници нашој, да нас види и да нам рекне после |
| ведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајину, која се до |
| едан није више имао воље да поново гази у опасну борбу и ризике и понова да ставља на коцку и с |
| .{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би изравнао ове опасне з |
| и и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} |
| и скоро свуда, а по најчешће кад излази у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше |
| авијутку где се из горњега града силази у доњи, поред лековите водице.{S} То је грозан казамет, |
| се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и одбити њ |
| стао је полако кнез српски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се |
| то је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок |
| о је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, |
| српскога нишанџије Васе из Кнића, који у том истом тренутку срећно погађа и убија турског запо |
| подара Вујице, кнеза смедеревског, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да в |
| е баве земљорадњом и кочијашењем, стоји у малом али лепом врту, скромна дрвена кућица, налик на |
| није бољи од њих, па би они могли сваки у своме крају заповедати независно.{S} Само да слушају |
| де су живели сви већи достојници турски у Србији и где је турско госпоство још било у пуној вла |
| ма.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђ |
| њега нико ни дању не походи, а камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С то |
| ути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пр |
| еће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која сабијена, изгле |
| , како је он пореклом доиста Србин, али у овој светој борби, он неће знати за уске народносне м |
| ао што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Драгићева одскочи и откотрља се за чит |
| који су данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесн |
| вања разлегаше се на све стране.{S} Али у ову веселу грају и нечујно су се мешали и звуци прита |
| тају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одмах видите завере и пре |
| се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за р |
| ви, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих |
| и и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> |
| а су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на угл |
| рбије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и гости.{S} То су м |
| ко дана, и Србија и Срби понова би пали у голему немилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети |
| ећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће.{S} Док сам ја овде на |
| ном мешању.{S} Нарочито су Грци ступали у везу са српском емиграцијом и старали се, да Карађорђ |
| јуначком окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Срби |
| /p> <p>Док су њих тројица тако вечерали у колиби, Никола Новаковић дође и наслони се споља на г |
| жа сабијеним ћилимима, који су блистали у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били с |
| еља, рођака и познаника, који су остали у Србији.{S} Особито, од кад је у Србији 1815. опет бук |
| ољуби разних народа балканских и трчали у Петроград, надајући <pb n="153" /> се да тамо нађу за |
| смо Господар Вујица и ја заједно ручали у Паланци, па после, ја се кренуо амо, а он оста још ма |
| се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестит |
| се како било из ових ноката и пребегли у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесн |
| ини родољуби балкански, који су избегли у Влашку и Русију, па то казује везиру и јавља на Порту |
| преко неких људи, који су синоћ стигли у Паланку, Вујица вељаше, да је дознао да је кнез Милош |
| питивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је ра |
| гдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се са Србима препире о књазу Милошу |
| о што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова пробуди и п |
| ле војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} Нарочито је разбирао за војво |
| ских родољуба, с тога су сви они и били у живом додиру и међусобном мешању.{S} Нарочито су Грци |
| ују овоме погубљењу.{S} Сви су они били у свечаном руху, с равнодушним изразом на лицу, као да |
| ни Србије!{S} Сад би ми већ одавно били у Тополи, и све би данас другчије било.{S} Али шта да ч |
| — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; док је трајала борба, у коју су једном прегли |
| ојка и њена лупа већ се бејаху изгубили у сумрачној даљини, односећи собом Ђорђа, да га ни жена |
| /> <p>Док су се оваки разговори водили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те кава |
| и узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њ |
| својим, па с породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и д |
| . — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На то |
| езу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља прикрио у в |
| гране и сухи поломљени огранци, скркли у непролазан сплет, стоје две огромне, труле кладурине, |
| чи му стоје лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пр |
| ина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео брзо опорављати.{S} У Србији, з |
| ајало пред њима, и ради кога су и дошли у Србију.</p> <p>Но последњих дана почео је бивати јако |
| ="136" /> дана дочујем да су опет дошли у бербу.{S} Котило ти турско твоје, помислим ја, нећеш |
| бу из руку везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покуша |
| лу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем поверењу, и на божији аманет то кажу и да ме |
| Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они по |
| p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете помоћи, оставите ме бар на мир |
| дошле.{S} То је само замка да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као шт |
| јводе; имају ли они каква поуздања сами у се, и да ли се бар код когагод од њих јавља мисао да |
| наредбе, а Карађорђе и Наум осташе сами у колиби.</p> <p>— Какве гласе донесе Вујица, господару |
| се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p> <p>И тако, као страшни прим |
| ој испреченој руци.{S} Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутн |
| били дани, ћеро моја, и не дао бог, ни у сну да се више поврате — рече она мало после.{S} Кад |
| би Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и нере |
| тим засвједочавамо да наш народ више ни у каквој прилици побунити се неће, само ако рахатлук им |
| ђорђу, с којим до сад Милош није био ни у каквим односима.</p> <p>Милош се јако двоумио, да ли |
| /> <p>Ово су докази историски сачувани у писмима, и пред својим пријатељима Милош није крио, д |
| ђе и Вујица овако разговарали, склоњени у колиби, мало подаље пред колибом деси се овај призор. |
| , а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају Паланке, куда су им били и коњи |
| мах не знам, али прво су били затворени у казамет више барутане, баш на савијутку где се из гор |
| аде њини десетци, пропали и неисплаћени у време буне пре две године (1815).</p> <p>Милош је с њ |
| Међутим, Красис и Маврогени, прерушени у сточарске трговце, налазили су се у оближњој околини, |
| ра, пошто су сви изасланици били сложни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља |
| пшта лозинка.</p> <p>Сви су били сложни у томе и сад је остајало само да Милош нареди што је по |
| ки рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајући ове реч |
| кад га оно о малом Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога |
| да буде сербез, и да се о миру и тишини у народу ништа не брине.{S} Он, кнез Милош, одговара за |
| инили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав значај њин.{S} Тек с |
| отуримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Мил |
| ми и одведе Ђорђа и Наума, те их склони у свој подрум, у сеоским пивницама.</p> <p>— Ево, госпо |
| ен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у нади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> |
| та кеса, и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто п |
| поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с коња, а |
| о говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони |
| уздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ћемо обо |
| о лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој по |
| одсецају.</p> <p>...{S}Ова година носи у својим недрима један страшан злочин.{S} Неће проћи ни |
| >Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба, али небеса су затворена.{S} Она не чу |
| <p>— Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" / |
| имбарлија се није смео више појављивати у селима; а ретко је кад и у варош смео изаћи од големе |
| а бола мркне свест и како почиње падати у несвест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни глас |
| а живот и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима запове |
| , које ће се за који тренутак загрејати у топлој крви људској.{S} Он диже према себи широку, кр |
| , сува је још с рана пролећа.{S} Сејати у таквој њиви, значи ићи на сигурну пропаст.{S} Тако не |
| али ако баш не могне, он ће му послати у Паланку свога поузданика с писменим порукама.{S} Елем |
| ш ови везир и његов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити н |
| х у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само му је један од њих јако падао у очи сво |
| очаја.{S} Речи јој саме почеше запињати у грлу и она је морала одахнути.</p> <p>— Страшни су то |
| д моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани!{S} Жао ми је са |
| а стабла, које се већ почело претварати у прладину.</p> <p>„Овде, међу ове две кладе — мисли Ми |
| ше и Вујица, и да га позову да се врати у Србију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и как |
| а томе се растадоше.{S} Вујица се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> < |
| >У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао и |
| пошто би желео да се Вујица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето |
| Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је т |
| стигао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџи |
| , он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где се одморе и доруч |
| д!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би |
| шко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утеко |
| и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак |
| вор.</p> <p>С таком поруком Анта полети у Београд и изађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у |
| екну и у наоколо забеласаше се предмети у јутарњем расвитку.</p> <p>Ватра у колиби догоревала ј |
| од твоје рођене, онда ћемо твоју понети у Београд.</p> <p>Вујица подиже очи и погледа Лисовића |
| зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља б |
| е петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до друге недеље, већ |
| е злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско раз |
| и ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, може бити и тако рђавих |
| са, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у |
| ко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така безакоња.{S} А неће му то дати ни људи који буду |
| ачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устан |
| ашњост Русије, где не би могао долазити у додир са Србима и разним изасланицима из Србије.</p> |
| >— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се забадав |
| од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу им |
| ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће боље бити да с тим јављањем приче |
| е.</p> <p>А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад |
| у Београд, а ја ћу се са срцем вратити у Крагујевац господару.</p> <p>— Ама среће ти и очију т |
| се старе војводе могу слободно вратити у Србију на своја огништа.</p> <p>Ђорђе је отворено гов |
| густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београда топов |
| и сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња |
| игранти све своје покрете морали вршити у највећој тајности.</p> </div> <pb n="177" /> <div typ |
| с одобравањем.{S} Затим му је Ипсиланти у име својих другова и у име заробљенога народа грчког |
| види како трчи, свакоме би морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно б |
| и вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, М |
| арађорђева дође те га ископа и премести у Тополу, где га сахрани, у породичној гробници у цркви |
| себе!{S} Не желим ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повра |
| о се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, |
| е како је било по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у |
| ету, који је на прагу и који ће планути у најкраћем року.</p> <p>Тим поводом родољуб Ђорђе Јорг |
| штедити се за боља времена, но погинути у лудо, без славе за себе и без користи за земљу?</p> < |
| ве то, напустити породице, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један. |
| омне висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p> |
| миле мисли и осећаји Милошеви, стиснути у тесне међе једнога срца и једне лобање!{S} Зора се ве |
| једном извуче никад више је неће метути у ножницу док не види балканске народе слободне.{S} А а |
| вермати, а ти ћеш тада морати сам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја |
| је обично бивао све набуситији и краћи у разговору.{S} Сад је било све другчије; видело се да |
| турске музике бурно одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле про |
| лиште ступи млад, стасит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку |
| олако прикрада опрезном лептиру, држећи у руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p> |
| совић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако:</p> <p>— Господар |
| де да виде, како ће оштро гвожђе засећи у меко месо, прерубити кост и рскавицу; исећи жиле и ра |
| њи доведени, како би одмах могли потећи у потеру, ако се јави потреба зато.{S} Тако размештене, |
| синови ће постати оцеви и оцеви ће сићи у мрачне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке |
| м и овде у туђини остати свој, но отићи у Србију, па служити и слушати горег од себе!{S} Не жел |
| осле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојал |
| n" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној |
| услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим ја на расположењу, кадгод заповедите.</p |
| Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити |
| планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешто се |
| кнез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а |
| већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама блага ју |
| штећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мрак секну и у наоколо забеласаше се предмети |
| <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветл |
| , где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и дана |
| све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби и јуначком окршају, они су се претварали у вред |
| </p> <p>То су биле његове последње речи у дугом поверљивом пријатељском разговору...{S} И Јела |
| у и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта |
| <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју рођену главу — ре |
| ђе“.</p> <p>На надгробној дрвеној плочи у Тополи има овакав запис: <foreign>„Овде леже кости Ге |
| и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их може к |
| а не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опасно.{S} С т |
| дна обмана.{S} С тога предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веров |
| Милош осети како га Карађорђев долазак у Србију притискује као каква, страшна мора.{S} Он сад |
| озива, већ се почео спремати за полазак у Србију.{S} Милош је за то сазнао, па се и он почео сп |
| Карађорђе је имао други ноћни састанак у Петрограду, састанак који је био одсудан по цео његов |
| ога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, а по мо |
| т од лучи једва је разгонила густи мрак у оџаклији, где се огањ на камину одавно бејаше угасио. |
| се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и на какав начин.</p> <p>Симић му је казивао ш |
| душу мучила зебња да се његов повратак у Србију не протумачи као жудња за влашћу и насилнички |
| e="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 1893. годину</p> </div> < |
| и даде знак Николи.</p> <p>За тренутак у одаји је владала мртва тишина.{S} Нејасан сумрак од з |
| видело се да му је ово најтежи тренутак у животу и баш сад он је био некако добар, благ и разго |
| ста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква човек |
| ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико |
| о и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друштву неколико истинских пријатеља, који су се искр |
| ев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без ј |
| } По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и стресе |
| војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то м |
| </p> <p>Герман је био Милошев заступник у Букурешту и одржавао је живе везе између Милоша и рус |
| дише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не зала |
| им убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже сад такав ступањ, да несрећник поче н |
| } Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би се у н |
| ашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није ни он |
| е српске интересе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, в |
| .</p> <p>— Не знам, ја ка’ тако рачунам у својој простоти; бар ја бих тако с њим радио.</p> <p> |
| дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у својој земљи, међу својом браћом, кости оставио, бар |
| је не вежу кајишима и не вуку, а ја сам у битци, на јуначком мегдану одсецао по две три узастоп |
| и од већих старешина турских излази сам у народ на тефтиш т. ј. поведе са собом јаку војничку п |
| ије ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не |
| ојте ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово с |
| да окушам срећу сам с људима које нађем у Србији.{S} Ако бог да те пође добро, за месец дана св |
| још једном видим моју Тополу, да сиђем у мој Крћевац, да још једном прођем оним стазама и бога |
| чи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сетим, ка |
| свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс балканских народа и у обнову пређашње славе и |
| крочио да оставим Србију и да тумарнем у туђину.{S} Измамише ме, трипут проклети били — рече К |
| бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставит |
| у предаш, ако ниси рад да твоју однесем у Београд.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наум |
| амо да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кн |
| ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало даље од њега, у полукругу |
| Колико сутра, ја бих могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Бо |
| Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у в |
| вим Карађорђу.{S} Тада су ступили с њим у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобил |
| ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи зло у ко |
| дио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би |
| ам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} Али то ће бити само онда кад могнем отићи |
| тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, |
| е Симић.</p> <p>Карађорђе климну главом у знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилич |
| он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени да закључа сва спољна |
| коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је |
| у и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањен лав, |
| печем.{S} Марашлија би грунуо с војском у народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста |
| ити.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни |
| сам био после тешке болести, и невољом у којој се налазила земља.{S} Кад су ме мамили, мед им |
| е била још и нова згода да пред диваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n= |
| а не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе |
| уга посла, но да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 год |
| ић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуцати ту змију, јер је то зверка, побун |
| мбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној механи кровињари крај друма, и одмах га нападн |
| што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласију. <hi>Противне партије све сам уничто |
| црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по турском хадету.</ |
| ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb n="60" /> Врата се брзо |
| зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је о |
| потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи ј |
| {S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па т |
| ња с главом окренутом доле, са задњицом у вис, из које му је стрчао запрцан огромни волујски ро |
| о опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> < |
| е одласка из Кишињева, Карађорђе и Наум у глухо доба ноћи изађу из свога скровита склоништа и у |
| ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за светлост.</p> <p> |
| у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно |
| рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n= |
| ти, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом |
| а живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгл |
| трже из буновна, тешка сна, сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако |
| ду, они ће те ослободити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладни |
| стизала скоро до појаса.</p> <p>Крупан у лицу, с великим закрвављеним очима, с огромним црвени |
| ли прави син његов и може ли се султан у тебе поуздати.</p> <p>На ове речи Марашлине Милош се |
| > <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди |
| </p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу, а уз |
| ним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S |
| “ Карађорђе с Наумом боравио је скривен у једној румунској сељачкој кућици, где је за њих било |
| у каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало њего |
| филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећк |
| у којој је и сам Врљо био опасно рањен у главу (лечио се кришом у кнез Милошевој коњушници), к |
| арађорђе је мирно боравио дане, склоњен у сеновите лугове јасеничке, који су му били тако позна |
| и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Грчке колоније по влашким |
| н сазнањем страховитога греха свога, он у глухо доба скаче из топле постеље, бежи из мирна дома |
| аседе.{S} Витак и окретан као тигар, он у два три скока прилети колиби, али тако пажљиво и нечу |
| На земљу се почео спуштати сумрак, а он у себи као мисли: „И ово је врло добро, и овај ће ме мр |
| има друге и друкчије дужности, које он у овој прилици није кадар испунити.</p> <p>Овакав разго |
| реч мора бити светиња и заповест, и он у напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога |
| опао.</p> <p>„Тело је огромно, мисли он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две |
| n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у |
| /p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда св |
| амо с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну липову гранчицу!{S} И то ми је |
| ру сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше |
| илош и нехотице <pb n="122" /> сазнавао у себи, ако можда и не би то признао кад би му ко тражи |
| ако је намештао Милош, и Анта је пливао у радости, надајући се да је сад сва брига збринута и с |
| што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну |
| дане; ја који сам некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја с |
| решине, с којима се он обично саветовао у свима тежим и крупнијим пословима народним.{S} Ту је |
| адашњи рахатлук.</p> <p>Милош се слагао у томе с везиром, али опет напомену како је свет, свет. |
| а дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене главе, и на сва на |
| ЊЕ СПРЕМЕ</head> <p>Кад је Милош стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене |
| рођени отац да је, ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места н |
| <p>Тако је Ђорђе све више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јаз |
| .{S} Само му је један од њих јако падао у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем. |
| рао.</p> <p>Страх га је обично спопадао у јутру, кад се трезвен и с одмореним мозгом дигне из п |
| застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> < |
| но бејаше оборио главу и дуго је гледао у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од с |
| знадежна очаја.</p> <p>Старац је гледао у ватру која се поступно гасила а мисли му бејаху отишл |
| >Ђорђе је ћутао, грицкао нокте и гледао у земљу.{S} После наједаред као да се трже, рече.</p> < |
| овако говорили, Павле је ћутао и гледао у земљу.{S} Сад подиже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало |
| p> <p>Док је Карађорђе тако немо гледао у Добрњца, овај је почешће дизао очи, и њини су се погл |
| овића, који је збиља закрвављено гледао у колибу.</p> <p>Вујица викну Новаковићу — Никола, прип |
| , и за то време два три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у |
| > <p>Стојећи, Драгић се бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачн |
| насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пола извучен јатаган, и мало је требало, па да ту одм |
| дупирући се дугом пушком, коју је држао у руци као батину, он је носио преко десна рамена, преб |
| ком; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и по |
| бравао тај говор, или се мрштио и дизао у вис леву обрву, кад му се каква реч не би допадала.{S |
| то с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених доглавника својих и стрељајући очи |
| </p> <p>Карађорђе је на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени вре |
| p> <p>— Вала, ако би се још и ти бројао у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S |
| ицом.{S} Марко застаде за тренутак, као у некој двоумици.{S} Затим махну руком одлучно и даде з |
| то ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А |
| узети Србију, у по дана смркнуће се као у сред глухе ноћи, а у гробовима потрешће се и преврнут |
| вде сте безбедни и склоњени; будите као у својој кући, па и ако је дом сиротан, богато је срце |
| је ово божије па ваше, располажите као у својој рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе п |
| у вилица заигра, а зуби зацвокоташе као у грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, |
| е одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било и чуве |
| ву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душманин, по |
| ико, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 |
| е и дуге вечере, кнез се бејаше повукао у своју спаваћу собу, и рахатлисао се, али још се није |
| позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту насамо, поред огњишта мало поодмори |
| т недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати |
| а му.{S} Рече само толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те |
| нуо би, и смели нападач већ би се ваљао у својој рођеној крви.{S} Али та су времена била и прош |
| дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</ |
| знавао готово сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се |
| есрећу, кад ће настати пропаст, био пао у тешку бољку, спопала га терлема, и једва је кукавац ж |
| ом је у Ваљеву, само с пет друга, напао у сред бела дана на велику турску каву браће Бирагића, |
| чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех Богородице која, предана душом и срцем, |
| b n="33" /> <p>Марко је зачуђено зверао у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда ут |
| ојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац нејаке т |
| свештени огањ љубавне милоште разбуктао у срцу његовом; опевао је мушко зрело доба, када је, у |
| ветли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале бог зна куда по |
| коју је дању на стотине начина превртао у памети и ноћу о њој сањао.{S} То је била мисао како д |
| ли никакви разлози, јер ја не бих остао у земљи да се од Турака кријем, већ или да погинем или |
| сто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање |
| /p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па |
| ече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).< |
| брата рођена, и који му се до сад нашао у најтежим и најочајнијим тренутцима.{S} Он је њему и д |
| нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне послове, а особито кад се истакао као вођ нар |
| ао год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста |
| и неочекивано напустио земљу, и прешао у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војво |
| о је од митрополита у глухо доба, сишао у тамно двориште, мрак се склопио за њим и више се није |
| "214" /> одмах легао, а Ђорђе је отишао у другу собу са женом, где су остали скоро до сванућа.< |
| <p>С тим мислима Милош је у вече отишао у своју спаваћу собу, где је о дувару висило много бога |
| у добре људе, онда не знам ко би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> |
| ки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заједнички играју.</p> <p>Карађорђева пор |
| >— Није ми ништа криво, али нисам дошао у каву да водим таке разговоре.{S} Најпосле, мали смо и |
| х шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, вајни војводо!... — викао је Драгић, |
| ти бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепит |
| аних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и |
| у! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Требало је да Цу |
| као оштар дворезни нож, забада се право у патриотско срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у п |
| тренутака, гледајући један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржа |
| есму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.</p> <p>Ови Турци, враћали су се из Крагујевц |
| дебео млаз крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод кој |
| еч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа.{S} Њег |
| лике ватре.</p> <p>Особито је било живо у једној великој авлији у сред села, где се кроз густ, |
| p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памети, да је то земља, која је колико јуче издржала |
| аховања од њега.</p> <p>Одмерив све ово у памети, Марашлија је дошао на згодну нову замисао, ко |
| се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже |
| зрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, па се за часак |
| бу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у вече нити су били орни за ј |
| су рођена у слободи и провела детињство у славним данима јуначке борбе, ваља сада понова да пов |
| људи као људи!{S} Сваки има нешто друго у глави.{S} Није то, веле, но он се боји да му они не п |
| лаци.</p> <p>Из те мркле ноћи допире до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то |
| еки од сељака понудише да га испрате до у село, но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће |
| </p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејасан жагор.</p> <p>Скрушен, кне |
| у Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би |
| мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до у глухо доба, али тако није дочекана зора.</p> <p>Могло |
| ах се загрлиле, да тако после остану до у саму смрт.{S} А да је било каква видовита ока, оно би |
| људима, али је понајвише времена провео у разговору с Наумом и у премишљању о великом делу које |
| лична Турчина, који је замишљено седео у горњем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у ч |
| великих напора и брига, које је поднео у последње доба.</p> <p>— Ти знаш синко, да сам ти ја в |
| услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до о |
| ш топло разговарају.</p> <p>Ђорђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро |
| лио је кнез у себи.</p> <p>Пасош је био у реду и путници се незадржано кренуше даље.{S} Пошто о |
| народ на миру.{S} На против, ако би био у земљи они би од народа презали; зазирали би да сваког |
| /p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="154" /> куда је нарочито био позва |
| у Србији.</p> <p>Добрњац је одавно био у завади с Карађорђем, још од 1811. године, када је зај |
| о ми је о томе кад сам последњи пут био у Београду код везира.{S} Не знам, да ли је то из његов |
| p> <p>Тога дана у подне Анта је већ био у Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на стран |
| су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности, а Наум га |
| Русији, сем Добрњца који се тада бавио у Петрограду, и који се у осталом већ истакао као јаван |
| епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена |
| не.{S} Већ од три недеље Милош се бавио у Крагујевцу, расправљајући многе важне народне послове |
| , кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање |
| човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрале би га као руског |
| кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохотом се насмеја, што је |
| у малим касом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала |
| орђе је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на ол |
| } Прогнан из Србије, он се био настанио у Русији, где је од руске владе добио 300 дуката годишњ |
| вако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не поцрни као земља.</p> <p>— П |
| <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радовања.{S} У то доба сва та околина била |
| товима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао не |
| ли, но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да н |
| болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но приђе кад |
| ама, где се код неких пријатеља прикрио у велику кацу).{S} Не бежиш!{S} А како си радио требало |
| n="277" /> <p>Сутра дан Драгић је косио у својој ливади, кад Карађорђе дође с Наумом.{S} Драгић |
| његов слуга Никола.{S} Никола је носио у руци осредњу секиру, <pb n="25" /> покривену остраг п |
| ад се доцније примирило, Врљо се вратио у село, али плуг и мотика нису му ишли од руке.{S} Пона |
| чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће ми после товарити на врат и оно што ми |
| преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с |
| сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе сад и погледао |
| онога како се тај друштвени посао вршио у старо доба.</p> <p>Док су стари народи разапињали на |
| истиче из висока положаја њина.{S} Ако у Милоша неће бити више милости и праштања, но код обич |
| е до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у овом положају ова је глава изгледала страшна.{S} Очи |
| ла мисао како да пређе у Србију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су ста |
| недавно изгинули.{S} Испричаће му како у последње време кроз народ почешће муте некакви сумњив |
| ло смирио; али опет памет му је једнако у Србији.{S} И пре, кад су му отуда претили, он се опет |
| и, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез је желео да се на само разговар |
| рече Ђорђе опрезно — већ говорим онако у опште.{S} Кад једном зато дође згодно време.</p> <p>Д |
| ове друге.{S} И то је било решено онако у опште.{S} Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћ |
| тицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пређе на Јеладу, на робињу Јеладу; на ону и |
| сав окупан у зној и сузе, које су онако у сну обилно текле, и ако је иначе на јави био веома тв |
| била застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет |
| у.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми |
| их година.</p> <p>Док је баба Јана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке бу |
| акоумни властољупци на тргу живота тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе |
| бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди одмах да га свечано приме, са свим |
| у српске емиграције.</p> <p>Живећи тако у нади на скоро обновлење пређашње славе своје, српски |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Тако у живом и одушевљеном разговору, Карађорђе и Наум сиђош |
| мало одобровољи и охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узавре |
| е у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав пас; још мало и из даљин |
| м!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, гла |
| роду.</p> <p>„Кад знадну да си ти преко у Аустрији, оставиће <pb n="219" /> обезглављен народ н |
| већ почео разређивати.{S} Негде дубоко у лугу беше се пробудио неки стари кос, те поче веома з |
| с нашим путницима зађе прилично дубоко у тако звану румунску махалу.{S} Пред њом је ишао као в |
| и из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с |
| емо и мукло.</p> <p>Док се ово дешавало у колиби, мркла ноћ напољу прикривала је оваку прилику: |
| траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт про |
| тпале коре.{S} Лишће се нагушено дизало у вис.{S} Милош зађе и потапка га одозго ногама, ситнећ |
| гну.</p> <p>Док се овако весело грајало у селу, сасвим друкчије изгледало је у сеоској околини. |
| старешина српских.</p> <p>То је стајало у писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез М |
| је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} М |
| као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле |
| му пружи тиквицу па окренув главу мало у страну, рече: — Само појака, побратиме.{S} Бојим се д |
| е, ја се кренуо амо, а он оста још мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак |
| Само име „Карађорђе“ по некад је бацало у дрхтавицу Милоша.{S} У дугим годинама мучне борбе, он |
| речи, све то сад поново бејаше оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у н |
| га је негде изгубио.{S} То га је довело у опреку с кнезом Милошем и то га је после и главе стал |
| е, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке рачуне с једн |
| не осећале су као да им је нешто засело у грлу, док Карађорђевица, као старија, опет прва не пр |
| која јесте свирепа, али бар и лечи зло у корену.{S} Јес, за издају непријатељу ја сам наређива |
| арбанаски емигранти, којих је тада било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску држа |
| оји су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да су друге прилик |
| да извести горе где треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долаз |
| тиле крене у Београд.</p> <p>То је било у почетку маја 1817. године.</p> <p>Да би прикрио прави |
| а своју личну зараду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијар |
| говоре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео |
| мљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за |
| unit="subSection" /> <p>Све је то било у тренутку.{S} У први мах нико није знао ко је тај чове |
| бији и где је турско госпоство још било у пуној власти.{S} Од народних људи, у Београду су се т |
| савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило од људ |
| засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би и над тим покрајин |
| исли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је дању будан о томе мислио, а ноћу у |
| тријске, стоји опало, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, |
| знам да ли си ти испратио ове људе амо у Петробург и научио их да овако ружно говоре о мени, и |
| вању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голема, небројена бла |
| јећи.{S} Бојсе, синоћ су их догнали амо у тврђу!</p> <p>— Па тешто!{S} Догнали двоје; нека их д |
| и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јада, но још в |
| и овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</ |
| радио за добро народа — но да погледамо у будућност и да те ту нешто запитам као духовника и ка |
| ветују, а он их је више слушао.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио |
| м Карађорђе, свучен до гола тела — само у гаћама, лежао је на сред колибе крај огњишта, а на гр |
| ине.</p> <p>А оно је тако и било — само у другом правцу.</p> <p>Милош је још два три пута запит |
| умио.{S} Поверовао је донекле, али само у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо М |
| о било је отворено сасвим, а десно само у пола.{S} Но те отворене очи нису гледале и нису видел |
| за Паланку.{S} Лисовић га зовне насамо у собу, па држећи у руци Милошево писмо, рече му овако: |
| <p>— Где је онај?</p> <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не зн |
| вори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар Ђорђе, усред сла |
| е даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо у Тополи Турци, наја тако каже!{S} Како је наја плакала |
| ко је текла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где т |
| као робље незаробљено, а могли би тамо у Србији бити од вајде и себи и другима, само да је нек |
| ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији друкчији, све би нама одовуд било лако.{S} Ишч |
| } Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на земљи имао у |
| толико бојала да је он једнако био тамо у Србији.{S} Знао би тамошње прилике, а знао би и људе, |
| и смео сам.{S} Особито, док је још тамо у Русији.{S} Јер, ти знаш како је то код Руса јевтино.{ |
| после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом |
| не звона — рече он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не од |
| лас.</p> <p>— Ако бог да, ћеро, ми ћемо у нашу Србију и без питања султанова, па опет пушку за |
| наслоњена просјачка палица с којом ћемо у свијет поћ....{S} Је ли тако Турци или није?</p> <pb |
| име бога, мислим да се ми опет вратимо у Србију, да опет заложимо ватру на нашим опустелим огњ |
| длаке закучимо за лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, |
| р била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке године до пролећа стоји под в |
| кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Герман тихо, нижући реч |
| ао црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и об |
| речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да п |
| <note xml:id="SRP18933_N6">Ово је писмо у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако та |
| з све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S |
| да их Србија помогне, али не у свом, но у њиховом интересу — рече Герман живо.</p> <p>— Ти су и |
| ресе, ја му то пре рачунам у заслугу но у грех.{S} Лепо је то говорити о грчком, влашком и буга |
| S} Права американска њежност!</p> <p>Но у почетку овога века, за те њежности ништа се није знал |
| крила, и извуче је до пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац с |
| Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Никола, и видећи Драгића где пл |
| љен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се нека потмула граја, нека <pb n="131" |
| ne unit="subSection" /> <p>Било је рано у пролеће 1817. године.{S} После дуга путовања по народ |
| т те ноћи, али је, одмах сутра дан рано у јутру под јаком стражом одаслан у Београд везиру, ком |
| , те је изгледало као да није ни дирано у кладе.</p> <p>„Баш и да ко дође, баш и да загледа, не |
| ово писмо господарево, које је написано у споразуму с кнезовима.</p> <p>На ове речи Вујица беја |
| осподар Ђорђе, не би могли бити заједно у својој отаџбини, па да јој обојица будете од вајде, д |
| , и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се поверљиво разговарали.{S} Ка |
| ао непомичан и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Беог |
| у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ћ |
| .{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној стол |
| и диктатор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема |
| и са свију страна.</p> <p>Било је позно у ноћ.{S} Милош се бејаше повукао у оџаклију да се ту н |
| имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло понети.{S} Али новца је мало било к |
| о <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако |
| рађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу или ће својом |
| епомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се |
| аш.{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мис |
| це и трпео; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет д |
| е главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би испод очију на Мило |
| прислоњених дасака.{S} Гледао је зорно у колибу за један тренутак.{S} Затим наслони секиру у к |
| бити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни зашто ће, ни када ће, ни како ће то бити, а |
| пута Ђорђе Науму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве ул |
| махали већ су настајале; и лево и десно у сумраку се лепо видело како кроз отворена врата овде |
| , овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао |
| , Милош се врати у свој конак већ доцно у ноћ, али његова главна мисао ипак је била једнако там |
| и.{S} Спаси главу па онда иди сам лично у Русију господару Ђорђу, испричај му какве јаде ми овд |
| асоше натраг, кнез Максим загледа добро у очи онога дугајлију.</p> <p>— Бога ми, господар Ђорђе |
| стаде пред Милоша, загледа му се добро у очи и рече јасно, али потресено.</p> <p>— Ако је Кара |
| тране дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је |
| овека пред коњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје љу |
| срце искупљених родољуба.{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То |
| > <head>ГРЕШНА НОЋ</head> <p>Било је то у почетку Марта 1817. године.{S} Зима протутњала, дани |
| На то се сад врло строго пази, особито у пограничним местима.</p> <p>— Побринуто је за све.{S} |
| илоша стална и голема опасност, особито у случају каквих буна, нереда и ратова.</p> <pb n="195" |
| <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканских народа.{S} До |
| ереник, као писар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетер |
| на извојује себи бесмртно и видно место у повесници српској.{S} Разбијена српска војска почела |
| p>Била је мркла ноћ и све је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око о |
| а нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} |
| шавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је |
| до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господару Ђорђу, па с |
| их страх и сумња да се против њих нешто у потаји спрема, и онда се прозле и испизме; насрћу на |
| ова завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском окр |
| кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је |
| то би му продали да он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, |
| аповеда и да се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод ш |
| на своју одговорност — мислио је Петар у себи.</p> <p>— Кад је таква заповест господарева, ваљ |
| то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крштени Турчин овде |
| у учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмц |
| жда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да помогне кнезу Мил |
| ема Карађорђу.{S} Он јамчи за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> < |
| нашем светлом падишаху и да одржиш мир у народу.{S} Ако немаш поуздања у своје људе, ја ти ста |
| из Србије, и са наших огњишта отера нас у туђ свет, да се пребијамо од немила до недрага.{S} За |
| ош мало у Паланци и обећа да ће вечерас у Велику Плану на конак.</p> <pb n="254" /> <p>— Е, е!. |
| </p> <p>Доле је стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимс |
| углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни |
| S} Слуга га извести да је г. митрополит у соби и да је наредио да му се јави кад се он — Ђорђе |
| од кадгод прогледа очима и добије власт у своје руке, онда ће ваљда имати ко други паметнији да |
| е не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да бар умемо |
| у, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику М |
| , и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цар |
| је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети само, |
| офата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефтиш</hi>“<ref target="#SRP18933_N1" |
| ограду?</p> <p>— Не, светли везире, већ у смедеревској нахији.{S} Отуда је он и родом; тамо има |
| утрадан, лицем на Петровдан, био је већ у Пожаревцу.</p> <pb n="253" /> <p>Карађорђе је, као ре |
| one unit="subSection" /> <p>Било је већ у велико одјутрило.{S} Међу Милошевим и Вујичиним момци |
| } Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у пола добијена — тврдио је Карађорђе.</p> <p>— Онда ће |
| ђена при крају 17. века, она је ево већ у велико била закорачила у век деветнајести.{S} Она је |
| је заштићавао оне погледе које је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опа |
| зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком стражом, Милошеви момци дотерали дв |
| ad>КРВАВО ЈУТРО</head> <p>Била је поноћ у очи летњег св. Аранђела (пада 13. јула).{S} Насред кц |
| цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравишта тихога села српскога допирао страшан |
| и сноси, или, ако си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се м |
| на Дрину.{S} Кад је ваљало метути главу у торбу, па отићи љутоме Куршиду, онда је Милош био доб |
| своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће планути |
| а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрем |
| а пратња тражила је сада богату накнаду у јелу и пићу.{S} Било се већ превечерало, само су још |
| ај јаглук, мети га у леву малу преграду у десном бисагу, па бисаг закључај — рече Марко слузи.< |
| и пристајао је да се то покупи у народу у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио |
| се и могло десити, да се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти |
| ловину од овога смео креснути Карађорђу у очи.{S} Не би он довршио ни прве речи своје, а страша |
| у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ватре, |
| бодити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сама по |
| емо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да нас и нема. |
| на у високим зеленим турбанима и дувају у неке дугачке тршчане свирајке, које дају танке, разву |
| ваљало у природи људској, други гледају у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске. |
| суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је л’ти лакше, на |
| ма с ким другим.</p> <p>— Мене пањкају у Русији наше старе војводе, да сам ја кулиза турска и |
| понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да |
| за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су вид |
| дра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, ка |
| } Довољно је било да их Руси не ометају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и ор |
| <hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустав |
| њу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и амо преко |
| {S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагледо?...{S} Зар би он помишљао |
| српскому народу начаток ко избавленију у 1804. лету; бившаго по том, верховним вождем и господ |
| кад му је дозвољено да он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људ |
| } Примењена у практици она се појављују у безброј разноликих облика.</p> <p>Ако је истина, да с |
| лод његов.{S} Људи слаба срца не верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слоб |
| нају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добил |
| еднији људи спремом за рат компромитују у очима Турака, па се побоје за главу и гурну у планину |
| у?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{ |
| о, намењено Герману, српском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> |
| ом Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букурешту, између осталога кнез Милош вели:</p> <p>„О |
| <p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестад |
| за то их и видимо где одмах по преласку у Русију сиротују, муче се и лаћају се и најобичнијих п |
| Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га од |
| оло око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богат |
| у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме се мор |
| ке — Ћаја пашу — и нагони турску војску у бегство.</p> <p>Али кад је победа свршена, кад Турци |
| реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S} Из његова говора јасно се видело шта га ти |
| теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, |
| ко си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса |
| хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну и нем |
| <p>Три је дана како ова два сужња капљу у казамету београдском и изгледају своју судбу из руку |
| совића, Милош позове свога писара да му у перо каже какво писмо да напише Вујици.</p> <p>Писар |
| о, те он призове Милоша и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам иза |
| га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> <pb n="277" /> <p>Сутра дан Д |
| b n="103" /> <p>— Поручивао сам Герману у Букурешт.{S} Али нисам се смео ни њему поверити да му |
| ју, он је сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предг |
| и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Јед |
| њу и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{S} Памтиш ли? |
| ирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Милоша) тражили су или главе бунто |
| урке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропевати само д |
| чке снажно изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкрг |
| је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешто види и откуда као да <pb n="71" /> |
| е највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да се у п |
| осле ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремо |
| весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом чароли |
| </p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли.{S} После додаде кивно:</p> <p>— |
| кидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непо |
| а Турака, па се побоје за главу и гурну у планину.</note> <note xml:id="SRP18933_N2">Турске паш |
| у, како би опет нашли изговора да јурну у народ као вуци међу јагањце.{S} С друге стране опет с |
| завере и презате, сад ћу ја подићи буну у Србији.{S} То је најбољи доказ како и сами мало веруј |
| ило и одрешило Симићу бошчу, коју бацну у страну и њега повуче за рукав и посу му одмах да се у |
| дунавске земље, и то да оне ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији по |
| кола је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао |
| оја свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, коју ће он заступати.{S} Ђорђ |
| ч према Милошу?{S} Зар да сверујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало |
| одсећи главу, или ће те послати везиру у Београд, да он то сврши!...</p> <p>— Тешто!...{S} Из |
| на рачун оштете Турака положити везиру у року од године и по 600 кеса, а везир ће дати Милошу |
| повест од господара да га предам везиру у град, и речено ми је да његову главу замењује моја.</ |
| један тренутак.{S} Затим наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на ст |
| да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље би било, да |
| кић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци |
| се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепају господства и |
| што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја знам да их има који ће и за њим поћи, а |
| .{S} После додаде:</p> <p>— Гурам ватру у народ!{S} А Милош не гура!...{S} Он се није бунио!{S} |
| Знаш и ти зашто си.{S} Гураш опет ватру у народ.{S} Тек се ова јадна сиротиња мало смирила и пр |
| гнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а прсти су му грчевито дрхтали на обарачама од |
| е језуите, слободно се може рећи, да су у практичном животу то исто начело многи и многи вршили |
| де и преко ноћ се врати с гласом, да су у Паланку стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврд |
| ни за њега ни за остале није знао да су у служби код Милоша, већ је мислио да су збиља Вујичини |
| главе двојице јунака српских носила су у наручју два малена неодрасла дечка српска.{S} Овај пр |
| 8933_N5">Обадва ова писма напечатана су у „Грађи за историју Краљевине Србије“ од браће Петрови |
| ка обичај да мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја |
| према самим побеђеним Турцима, које су у гомилама доводили пред њега — Милоша.</p> <p>Крвави Љ |
| кредом.{S} Те отворене очи изгледале су у овом тренутку страшне.{S} Драгић се побоја да није Ка |
| које се пружала велика башта, седеле су у једном собичку две женске и нешто се живо разговарале |
| ло помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, |
| зговарале.</p> <p>Обадве женске биле су у српској народној ношњи, с весовима на глави.{S} Стари |
| село ћеретање, занимљиве приче вриле су у овим расположеним гомилицама око великих огњева.{S} Н |
| њачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и нико ништ |
| ристима и с влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућ |
| чење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крва |
| /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене |
| ћ по јунаштву и смелој одлуци — били су у оно доба врло опасни противници Милошу, и он није ни |
| мадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замореној војсци књажевој.</p> <p>П |
| преме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима и то им је осигуравало |
| вине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград с нарочитим задатком да код рускога двора и |
| рци су доиста веровали Ђорђу.{S} Они су у њему <pb n="175" /> познали ону велику јуначку душу, |
| аде на гомилу влажне сламе, на којој су у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један |
| лош на то одговори доста опоро, како су у светла везира велике очи, па му се само тако чини, а |
| још стењу под „игом“ турским, и како су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о |
| код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велик |
| ђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле р |
| била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују |
| и, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза која исти |
| > <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један откос могао ис |
| да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у близини има кућа, станова, обора, па како то да се ни |
| ројева пчела, које се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји п |
| е.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, |
| за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и |
| гом и пред народом!...</p> <p>— Није ту у питању једна српска глава мање или више, већ Милош се |
| е.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи помоћник градског |
| че, како ће и он сам те ноћи спавати ту у колиби заједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устад |
| n="243" /> ће, као сутра дан, изаћи ту у једно село у околини Кишињева, где има да сврши неке |
| што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом |
| рено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио свој оброк, па се с |
| омке, с једним се момком био склонио ту у близини не долазећи Драгићевом трлу, и не излазећи пр |
| о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и неустрашиви Карађорђе осети как |
| .{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоб |
| арађорђе и преноћио с Наумом.</p> <p>Ту у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намер |
| као оно мртвацу кога окупају да га мету у мртвачки сандук.{S} Ја не мислим више о животу, а има |
| аједнички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за |
| > <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{S} Не зн |
| ледало сад у Трбушници, маленом сеоцету у београдској Колубари.{S} Ту је владала необична живос |
| ануо 12. јули 1817, а падао је у суботу у очи летњег св. Аранђела.</p> <p>Тога дана Карађорђе ј |
| ...{S} Данас је петак.{S} Рачунам да ћу у Србији бити у идућу среду најдаље.{S} До прве, до дру |
| о лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Нисам ја ваљада глув да толико груваш?</p> |
| он је дању будан о томе мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Мило |
| мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на пози |
| да било у Русији, не баце какву варницу у потрулелу Турску државну зграду, вазда готову да одма |
| .</p> <p>Дошав у Паланку они сви одјашу у мезулани с леве стране Јасенице, па ту, у један собич |
| изгледали су као да се одмарају и одишу у вечерњој тишини, после дуготрајње загушљиве јаре.{S} |
| анпут сад и ти нас!{S} Немој ићи Милошу у руке, да му се не слади тиранско срце.{S} Послушај на |
| Добрњац рад је да помогне кнезу Милошу у његовом данашњем тешком стању, и баш да сте ти и Добр |
| д Милошу.</p> <p>— Иди господару Милошу у Београд, закуни га да ником живом не казује што ћеш м |
| погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао |
| дом, ни под свој кров.{S} Ето ту одмах у селу има толику родбину, али нико га се не сећа, као |
| зала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, још 1807. год. ја бих добио од Турака повлас |
| ило овде; нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, |
| с колима, испрегне му волове и прода их у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме чо |
| ало је загледао непознате госте, али их у сумраку није могао добро распознати у лицу.{S} Само м |
| ао бићеш куда изашао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох |
| них, ратовању вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{ |
| евно, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шаш |
| м, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арнаутима.{S} Наум је б |
| , на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судб |
| м, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, мо |
| е крајеве пространа видика.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешт |
| p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах плану:</p> <p>— Ене |
| не ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бј |
| њу славу и величину своју...{S} Али баш у тим тегобним приликама ја сам научио и то, да високо |
| зађе пред Милоша.{S} Погодио је био баш у тренутку, кад су код Милоша биле и многе друге стареш |
| саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тр |
| ла цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње доба, на банатској страни у |
| н ћутао је немо и непомично.</p> <p>Баш у тај мах споља се проби до у тамницу неки буран нејаса |
| их можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања, у која |
| о да пратиш нама, ако си рад да останеш у господству и поверенију које од мене и од народа имаш |
| Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на крај света, она ће те стић |
| з сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо доба ноћи скакати престрављен из постеље и наги |
| p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где |
| ало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p> <p>Драгић га |
| ће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па би после све друго било лако, рече Симић.< |
| стићи ма где и ма кад.{S} Да се спустиш у морске дубине, да прнеш у небеске висине, да одеш на |
| и кума Вујица, а и други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљ |
| аник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, могло је би |
| могао ништа познати! — мислио је Милош у себи: „Сад је све готово, сад ваља ићи, ваља бежати, |
| познанства.</p> <p>Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S |
| дски везир.{S} Али знајући, да ће Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Кара |
| га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као верна и послушна |
| „Овде, међу ове две кладе — мисли Милош у себи — јес, овде ћу га сакрити, где га нико никад наћ |
| тко или рапаво.{S} Тако је мислио Милош у себи и опет се окрете Павлу.</p> <p>— Жалиш га!{S} Ка |
| рпска краљев. престоница имала је тада (у почетку 1817 год.) два господара — старога господара |
| ="SRP18933_C12"> <head>XII</head> <head>У ДОМОВИНИ</head> <p>Сунце је већ давно било зашло, а п |
| id="SRP18933_C6"> <head>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, |
| се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава паде и стаде онако, како обично ст |
| над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска с |
| а другим прскају.</p> <pb n="125" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У дубокој јарузи, коју је са свију страна опкољавала гу |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У први мах Драгић је мислио да Карађорђе спава.{S} Али |
| head>VI</head> <head>У ТУЂИНИ</head> <p>У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предгра |
| да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb |
| Наједаред, он га је звао к себи!</p> <p>У писму се говорило како су сви покушаји Милошеви, да с |
| атка, трудићу се да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S |
| Марко, ето те, па како знаш!...</p> <p>У мраку није се могло видети, како ови људи изгледају, |
| риђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из своје заседе.{S} |
| он пише у Русију у име кнезова.</p> <p>У осталом, кад је сазивао ове људе, он није толико пола |
| је он предузео против коловођа.</p> <p>У једном дому, где је живела једна даљна рођака кнеза С |
| у мукама својим рођеним зубима.</p> <p>У таком стању он је лежао већ пуна два дана, када га се |
| паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на трулом пању, седео је висок чов |
| и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, |
| , већ против бунтовних јаничара.</p> <p>У даљем разговору Вујица је наваљивао да одмах јаве Мил |
| јунак, који је заносио сва срца.</p> <p>У непрестаном додиру и мешању с пријатељима из Србије, |
| бе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n=" |
| јући последњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смеж |
| ћству помаже те намере везирове.</p> <p>У мислима о свему томе, Милош се врати у свој конак већ |
| м црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око |
| и разним изасланицима из Србије.</p> <p>У молби се набрајало, како Срби још стењу под „игом“ ту |
| ти светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и сам био у Петрограду, <pb n="1 |
| и се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како ју је Добрњац пр |
| Обреновића, а после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не |
| збуњено погледали на губилиште.</p> <p>У тај мах, остраг у гомили наста комешање.{S} Некакав ч |
| и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: клекни и моли |
| ашња српска емиграција у Русији.</p> <p>У римској историји износи се као редак пример, достојан |
| нешто живо међу собом препирали.</p> <p>У средини горела је мала ватра, тако да је једва на два |
| скочи и нестаде га у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешт |
| тпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и једна српска „депутација“. |
| има били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко неки Суљага <pb n="137 |
| ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се порађала сумња:{S} Имам ли ја право да судим |
| су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, |
| ију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавским кнежевинама |
| ао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу је дошао на кон |
| одом он то никад није признавао.</p> <p>У доцнијим годинама око 1825 — па на даље, кад се проти |
| ако изазивачки нападао и вређао.</p> <p>У два маха снажна рука Карађорђева и нехотице се дизала |
| срушило, не би се толико препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се пон |
| ћ планирао, наређивао и говорио.</p> <p>У вече на против, бивао је махом одлучан и на све решен |
| и кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У кући Ђорђе нађе будна и спремна Наума.{S} Он је рано |
| ња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се |
| и да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што |
| агања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале оне прилике, о којима је |
| оје је с поверењем њему предато.</p> <p>У своме говору Ђорђе је био кратак и сух, готово бих ре |
| усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним временима строга војна дисциплина једи |
| народ расположен за нову борбу.</p> <p>У први мах Карађорђе се био склонио у атару села Радова |
| ено“ — севну Драгићу кроз главу.</p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом |
| удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јоргаћ, а свака његова |
| казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потицало из саме нарави Милоше |
| њином живописном народном оделу.</p> <p>У почетку српски бегунци носили су своје обично одело, |
| е претворе у пустош и развалину.</p> <p>У тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакри |
| , па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p>У брзом трку сјајна кола ђенералова одјурише митрополит |
| н“.<ref target="#SRP18933_N5" /></p> <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајест |
| } Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа боље, али Марка не могаде видети, јер он |
| ја ваљада глув да толико груваш?</p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но М |
| пса, да не поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке о |
| рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако |
| а.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен |
| а које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклиње падајући ничице и |
| а ту ствар с највећом одсудношћу, тврдо убеђен да другачије не може бити, и да је то управо од |
| се дакле спремати да се на време и плод убере.</p> <p>И ако је на прво писмо Милошево оћутао, н |
| господару, моји пиштољи, а твој севап; уби мене првога њима, па ти остало све просто!...{S} На |
| ео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, па владику Мелентија, па сад ову тројицу.{S |
| >— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ов |
| хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти не преотме господарство и власт над |
| ти мој пиштољ, господару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник |
| Карађорђе, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство баца |
| је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправде, које сам којекад нехотице |
| ји у том истом тренутку срећно погађа и убија турског заповедника војске — Ћаја пашу — и нагони |
| је — гледаћете, како Србин Србина мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лакат |
| енду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од секире и сам погине — рече |
| тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино због тих људи |
| , когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, веле, толике људе, и то не тек онак |
| свирепи са голема кукавичлука свога.{S} Убијају, јер се боје за своју главу.</p> <p>— Не бих ре |
| народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна з |
| зне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права американска њежност!</p> |
| тва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S |
| и оставио овај народ да га Турци муче и убијају.{S} Тешко је веровати, да би се сад одважио на |
| дставник и носилац једне мисли народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народн |
| ја велим, да га једино због тих људи и убијам!{S} Њима, тим људима, том свету, народу је он оп |
| нисам ни ја био будала, да их у Србији убијам.{S} Прешао сам, заједно с њима у Босну, па их до |
| уде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима етикеције. — Тако су славни |
| они кушају да примене електрицитет и на убијање осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање |
| е.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убијање на гомилу дотерало до правога савршенства — сам |
| дотерало до правога савршенства — само убијање криваца, данас је куд и камо одмакло од онога к |
| стави живо:</p> <p>— Јес, кажњавао сам, убијао, палио и раскопавао куће, истребио сам читаве по |
| казали како сам ја био крвожедна звер и убијао људе не из велике нужде и невоље, већ од беса и |
| ам био преко мере строг и суров; да сам убијао људе, палио и раскопавао домове, истребљивао чит |
| авршим ја који сам својом рођеном руком убијао војника, кад за корак одступи са своје позиције? |
| му усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> <p>Да не говоримо о рату, где је убиј |
| Да би спасао тисуће, слободно ти је да убијаш појединце.{S} Да би избавио од греха и пакла душ |
| човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Прим |
| рђа, али је исто тако био готов и да га убије у свако доба, кад то захту велики интереси хетери |
| је да и последњи ратник има право да га убије. <pb n="174" /> Али тако исто и он тражи апсолутн |
| омамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта |
| једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на |
| ио с давно донетим решењем да Карађорђа убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек шт |
| а, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и |
| дару.</p> <p>— Какву заповест?{S} Да ме убије?...</p> <p>Петар слеже раменима ћутећки.</p> <p>— |
| <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни |
| даљи развој догађаја, па ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу |
| ор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, |
| мена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на |
| само крв, коју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Напол |
| у Милош ни један пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како д |
| ћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће |
| њега, ето ти га“!{S} И ја имам изун да убијем Николу кад год ме не послуша.</p> <p>Никола је з |
| Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да |
| колико да не мрем без замене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— |
| како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду з |
| горди Стамбол, погибе мучки и крвнички убијен на спавању, од рођене српске руке, по заповести |
| народне, убијајући њега, не би ли била убијена и та мисао народна...</p> <p>Домаћин плану, пре |
| ј се одећи неће познавати попрскана крв убијена праоца.</p> <p>...{S}И тај нови свет почеће да |
| ру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родитеља и да скину клетву с грешне деце, која |
| заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад да тво |
| јем!</p> <p>— Да бијеш можеш!{S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару |
| алим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, као што зн |
| ров.{S} Пет капљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то н |
| убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у Паланку они сви |
| али сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и на коцу |
| е...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{S} То је најсигурније.{S} Тада већ никоме не бих |
| ..{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без осв |
| жасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, потајно, да ме убију као крмка секиром у ч |
| .{S} Та га је несретна болештина сасвим убила.{S} Тек кад смо прешли у Аустрију, он се почео бр |
| но али сасвим разговетно:</p> <p>„Ти си убилац!{S} Гле како су ти руке крваве!“</p> <p>Он диже |
| а после неколико месеци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао |
| ада би и он сам могао пасти од подмукле убилачке руке.</p> <p>Тако се ето мењало расположење Ми |
| талом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S |
| лако и протурити и поверовати, да су га убили сами људи из народа, који су се бојали да ће их о |
| и — они га одмамише.{S} А боље да су га убили — рече Павле испрекидано, и као да је сам за се г |
| ао да савлађујем!{S} Дуговечно робовање убило у народу и понос, и јунаштво, и наду, и начинило |
| о свеца обожавају.{S} Они ће проклињати убилца; они ће јавно показивати прстом на њега — Милоша |
| би имао ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би |
| ијатељима Милош није крио, да је Вујица убио Карађорђа по његовој заповести.{S} Али јавно пред |
| видиш где ћеш главом да платиш, Бог те убио — рече Паштрмац срдито избацујући Драгића.</p> <p> |
| .{S} У осталом, ја њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко |
| увај, да је несретни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владик |
| кога је Карађорђе због неке пљачке био убио својом рођеном руком, и Врљо <pb n="141" /> се био |
| ка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, |
| ам слушао, господару!...{S} Ова оволика убиства!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт |
| Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ |
| когод од њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао па |
| рђа у пркос везирове писмене наредбе за убиство.</p> <p>Све то прелетило је сад, у један мах, М |
| ђу осталога, почињу га окривљавати и за убиство Карађорђево.</p> <p>Тада је он почео наваљивати |
| тргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни народи |
| знало, како ће пропиштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме п |
| и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на Русију, и то се не би допуст |
| вета!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство?...{S} И зашто ја то све кријем?{S} И од кога ј |
| и!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник |
| ђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то убиство, Милош ће се пред народом одговарати, да је Кар |
| едан пут није споменуо реч „убије“ или „убиство“, он је говорио само о томе, како да се Карађор |
| д њих не одважи и на освету, да убиство убиством покају...{S} Тада би и он сам могао пасти од п |
| це покла, да не причају ништа о крвавом убиству владике Никшића, пашће сад на твоју главу.{S} К |
| тада би он показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труд |
| ма рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку ма |
| дбина божија довела је овде к нама опет убитеља рода сербскага, Карађорђа, који је у смедеревск |
| ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, |
| дозвао одлетелу душу Србинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство мла |
| <p>— Убити Карађорђа!{S} Зар Карађорђа убити, њега, „вожда“, Србина, пред којим су први пут, п |
| оведен из Крагујевца.</p> <p>— Пса ваља убити!</p> <p>— Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, |
| даљине, осећао то, да он Карађорђа мора убити.{S} Он није могао да прибере јасно у памети ни за |
| је најбоље домамити га амо, па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће о |
| радо изун од везира, да по потреби може убити Карађорђа.{S} Јави ли се доцније потреба за то уб |
| — опасно је пустити га, а још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док с |
| напред каже, да ће својом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.< |
| е?{S} Ако не убијем ја њега, неће ли он убити мене?{S} Или треба да навучем на се кабадахијско |
| ="64" /> ваља и извршити, то би значило убити Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се |
| о све то не помогне?</p> <p>— Онда ћемо убити Милоша!{S} Ми с њиме и тако морамо једном свршити |
| рио да ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга м |
| ућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p |
| бес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене трис |
| могнем секиром, ја ћу поиздаље пушком, убићемо и овога Грка с њим.</p> <p>— Несигурно је пушко |
| лијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину сваки дан хиља |
| ви.{S} Крај њега је стајао његов крвави убица, Никола, и неко га време посматрао.{S} Затим прик |
| крв Карађорђева и да се он обележи као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Пор |
| ломе се око њега, називајући га крвавим убицем и тражећи његову смрт.{S} Бол у грудима достиже |
| апута Драгић, па замуче пред разјареним убицом, који је зверски на њега очима стрељао.</p> <mil |
| а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама |
| ежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и |
| ушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> убише Наума, онде на месту, крај потока, где се умивао. |
| {S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова друга, који је б |
| ру.{S} Рече му само нешто од овога и то ублажено, па ипак се везир намршти и рече зловољно, да |
| еобуздане нападе.</p> <p>Паштрмац га је ублаживао, салећући га са сваке стране.{S} Спомену му к |
| егов кротки „попа.“ Он га је разгалио и ублажио; он га опоменуо како <pb n="113" /> ће му благо |
| није смела изаћи пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околн |
| м, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим з |
| шним, а кад се рат свршио, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, |
| а Србије ма и за кратко време стишавала убојна звека оружја, те су српски ратници могли мирно о |
| тара, који је за тренутак постао грозни убојни осветник, опет повраћа да буде благи заштитник д |
| ата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непри |
| асвира прво марш Султанов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних |
| ењу и посртању, све иде са зла на горе; убоштво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз приврата |
| амо у пола.</p> <p>Но за првим дошло је убрзо друго писмо Милошево.{S} Истина, и оно је било бе |
| да их намами у Србију, где би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким друг |
| х <pb n="173" /> је предузето гласање и убрзо је свршено.{S} Кад су гласови пребројани нашло се |
| оме се овај разговор и свршио.{S} И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинит |
| .</p> <p>Млади Турчин сркну два три пут убрзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод |
| е бојим — говорио је он даље — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се |
| баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на не |
| ше сузе.{S} Он окрете главу на страну и убриса их крадимице.{S} Сад су очи биле сухе, али срце |
| лијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи |
| ветогодишња борба стекла јој је љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака. |
| .</p> <p>— Није на ино, но су се морали увалити у какво крупно зло, да их ово снађе.{S} Није се |
| ат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљивао овај народ у нову крајину.</p> <p>Милош га пре |
| ије добро ни тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би пос |
| рођеној кући — рече кмет Стојадин, кад уведе путнике у подрум.</p> <p>Тада Карађорђе извади зл |
| рага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу и даде му столицу да седне.</p> |
| .{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одај |
| авише их да им скину окове.{S} После их увезаше дебелим конопцима и потераше.</p> <p>Кнез Сима |
| благо и дружевно и жалосно као онда.{S} Увек дотле он би обично само издао наредбе шта да се ра |
| сретних кажњавања.{S} Казнећи друге, ја увек казним и сама себе.{S} Али оне крваве ране на срцу |
| дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="101" /> одговарам и дајем рачуна и |
| оћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Н |
| нема!</p> <p>— Има, има синко!{S} Народ увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му |
| увек има.{S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих н |
| о су под руком, и у случају преке нужде увек се могу на њу наслонити и спасти.</p> <p>Међутим, |
| ет говори.{S} А ти бар знаш, како ми је увек бивало после таквих несрећа!{S} Сваку такву казну |
| и пред очи.{S} Отмичар и убојица, он је увек имао пара код себе, а у таким околностима лако му |
| друкчије обучен, није као сад, и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Топол |
| топлији.{S} А предмет разговора био је увек исти, све то, те то: жудња за Србијом и жеља да се |
| приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обич |
| овде, све само поље.{S} А код наше куће увек пуно, пуно људи; све с пушкама, с ножевима, па црв |
| маха излазио сам, те их пресретао, али увек, сетим се и твоје претње и заповести, па спустим в |
| знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би м |
| гу, али нас не би везивали да се морамо увек држати с њима, већ би нас пустили да се према прил |
| ећемо ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко |
| од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја |
| ми за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, б |
| и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој и Молдавији.{S} А имало би их |
| есто заузео је Милош.{S} С грдном муком увео је мало реда у земљи и колико толико зауздао Турке |
| рти амо довео, већ су ме Руси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.< |
| о расположење, позиви Милошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су |
| одити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле уверавао, да одлази у Београд да тражи начина како би и |
| дајем рачуна и Богу и људима — јер сам уверен да сам радио за добро народа — но да погледамо у |
| ећала с тога тешки терет на души, тврдо уверена, да се Милош тешко огрешио о своју рођену браћу |
| личне способности.{S} Према томе, тврдо уверени да ћеш милом отечеству највише користити, ако с |
| епост има своју логику.</p> <p>Дошав до уверења да смртна казна треба да буде мучење, Турци се |
| ак и прозва по њему све присутне, да се увери да ли су сви на броју.{S} Тај списак, као и све д |
| и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима је ос |
| Драгић је за њим превртао пластове.{S} Увече су отишли на Драгићево трло.{S} Ту је остао дан д |
| орђу је то почело бивати сумњиво с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на б |
| астанак и за све.{S} Но како је у петак увече тај абер дошао доцне, остало је да се изврши сутр |
| д другима.{S} То је наскоро и Марашлија увидео, те даде знак Турцима да изађу, а осташе само Ми |
| о моје лепе среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао |
| много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако стање не може бити корисн |
| остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начина, већ се ваља поново дизати |
| , да се не меша у народске послове, већ увиђа да од мира не може бити ништа.{S} Марашлија подба |
| се трже из горњих мисли.{S} Он је јасно увиђао ову разлику између Марашлина прва говора и овога |
| шај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је невоља и ради се из |
| њем делу каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијава |
| а наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли прав |
| ара крви.{S} Мало даље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на тронож |
| ..</p> <p>Језик испао, али још се грчи, увлачи и опет се плази; у два маха нешто проблебета, ре |
| " /> <p>После првих поздрава и обичнога увода, у писму се говорило овако:</p> <p>— „Не знам да |
| еба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он додаде: — ко |
| да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка.{S} Опрости те!{S} И бог п |
| епојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја кад сам био пре к |
| авало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би план био остварен.{S} Међутим, до |
| отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлија је налазио да се може показат |
| ствар повери још коме и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако |
| полагало на то, да у општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се став |
| видети ни парића, и да Марашлија све то угађа само за своју душу.{S} Но њему је најзад било све |
| своју заповест.</p> <p>Напротив, све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други пре |
| муци; мора се довијати, мора по невољи угађати Турцима, али он њих не воли.</p> <p>— Не велим |
| pb n="129" /> <p>Пошто је све како ваља угазио, он насу одозго још трула лишћа, набаци пуно они |
| ствари рачунале су правилно, да ће Грци угазити у борбу са све већим изгледима на успех, у коли |
| ги по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађорђева, с кожним поклопцем, |
| розничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дубине одј |
| а гута многе горке прекоре.</p> <p>— Ја угарак под стреху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под |
| мили!{S} Ви сте у вашу тековину гурнули угарак и спалили је.{S} Ово је Милошева мука, и док је |
| нуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — рече Доб |
| евози између Рама са српске и Молдаве с угарске стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да |
| крај врата, а у томе се и луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар |
| онај зрачак побледе, малакса, задрхта и угаси се.</p> <p>— Збогом моје мило, моје драго, јарко |
| ји, где се огањ на камину одавно бејаше угасио.</p> <p>Петар застаде.{S} У овом сумраку на њего |
| ики) и у почетку 19. века бејаше се већ угасио и последњи зрачак њен.</p> <p>Од тога доба прест |
| пет једном синути освештана зрака давно угасле слободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак |
| последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази полако с о |
| , Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, покривен по глави кабаницом, испод које |
| Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из неке дуб |
| погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није д |
| ји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и бе |
| азити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— |
| дође да се преговара с Турцима и да се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузим |
| напуњена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p |
| где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судби |
| ога бити главе одрубљене и истакнуте на углед, за страх другима.</p> <pb n="85" /> <p>Пресуда ј |
| јан да се преда и најдаљем потомству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата обл |
| а Србија је тада имала највећи значај и углед.</p> <p>Пре свега, свима је још било живо у памет |
| прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p |
| , живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дружини.</p> <p>Крпара је |
| вављеним очима он је зверао и тражио да угледа онога који му то нуди да клекне и моли за милост |
| — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа две нагрђене жртве.</p> <p>Но Драгић га мало охр |
| д својих 13—14 година, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече |
| а.{S} Али, баш у том тренутку Карађорђе угледа на далеком обзорју нешто мрачно и страшно.</p> < |
| ао пиле, но га ваља на срцу носити, док угледа бела света.{S} А колико тек мука и неге после тр |
| же, сав пренеражен.{S} Насред колибе он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије т |
| дно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Старац се веома зач |
| м били први и главни пријатељи кнежеви; угледне старешине, с којима се он обично саветовао у св |
| дахијама, похватао <pb n="38" /> толике угледне људе и престравио свет.{S} Сад се није вајде ва |
| едан мах.{S} То су били кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош беј |
| ницима, а пали би под сумњу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада на |
| у Аустрију, с њим и за њим нагрну и све угледније војводе његове.</p> <p>Тежак је био растанак. |
| о сва места у Србији и знао у главу све угледније људе у сваком крају.{S} Премда се за четири п |
| вором, бојем и глобама нагони кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њ |
| м овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из онога доба.{S} На глави је имао ви |
| есовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но друге тиштала садашњ |
| текну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом за рат компромитују у очима Тура |
| ли око њега.{S} А ту су били готово сви угледнији представници српске емиграције у Русији, сем |
| ечеру, и ту се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу |
| код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пр |
| а ове пратње, Петар Лазаревић, један од угледнијих момака Милошевих.</p> <p>Кад га скинуше с ко |
| д нас свега на свега истакло се десетак угледнијих људи и првака народних, па и то крв и нож, д |
| ина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <pb n="240" /> тога на те поруке |
| ди што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с Карађорђем? — питао је Марашлија.</p |
| на чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од срп |
| е Мелентија Никшића, камо толико других угледних људи?!{S} Све их је он побио!{S} Кнез је, али |
| ашња потиштеност и неуглед према слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време |
| асе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по ју |
| сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћилими и сиџадета, на којима седе |
| ло били су меки миндери, а овде онде по угловима креветски наслони и округла, од јастука удешен |
| и дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видел |
| едњи гутљај своје каве.</p> <p>У другом углу, седео је омален као овца сед Турчин смежурана лиц |
| о је свој дућанић баш на калимегданском углу, куда се пролази за тврђаву (онде где је сад гости |
| Краљ“.</p> <pb n="78" /> <p>Ту на самом углу данашњега парка калемегданског био је рашчишћен и |
| на зеленим грнићима, дизала се у једном углу, као неки споменик.{S} Прозори су били подлепљени |
| посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да п |
| но, Милош пред зору клону на креветац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашов |
| ани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали повећу п |
| сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скоро набусито |
| ијале из сумрака као два жива раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му ј |
| 9" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на неправд |
| е да тамо нађу заштите и потпоре својој угњетеној домовини.</p> <p>У то доба тамо беше стигла и |
| а, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађор |
| у оближњој околини, спремајући за Ђорђа угодан прелазак преко румунске границе.</p> <p>Трећега |
| , од рођене српске руке, по заповести и угодби два рођена кума своја.</p> <milestone unit="subS |
| ед ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да |
| е теревенке, зачињене обичним европским угодностима, на које се овај Турчин био свикао још из м |
| богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозна и раш |
| иво.{S} Кад он за тренутак застаде, она уграби и рече:</p> <p>— Завиде!{S} Па тешто, нека завид |
| био намештен и кнез Сима.{S} Али Драгић уграби још један тренутак.{S} Онако везаних руку, он пљ |
| тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе говор о бившим српским ста |
| жи им руку да се рукују, но они обојица уграбише и пољубише га у руку.</p> <p>— Јесте ли живи, |
| да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам |
| дбије Карађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали ка |
| дан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује заједно с Турцима.{S} Бунимо се ми после њега — |
| аше, па тако редом док и тебе једном не удави људска крв.</p> <p>Док је Драгић ово говорио момц |
| је предат Турцима, који су га у тврђави удавили.</p> <p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика ш |
| } Тако кажу, да је он дао Турцима те су удавили војводу Молера, а на душу га макао, веле, баш о |
| да лењи дремљиви Турчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и п |
| Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слу |
| с коњима, под оружјем, у жагору и лупи, удали се, носећи собом две крваве главе, а у пустој шум |
| га — рече Наум.</p> <p>Драгић се полако удали.{S} Али још он не бејаше замакао за колибу, кад с |
| дуго, па би се онда, на прстима, најзад удалио одатле, да се после неколико тренутака опет повр |
| задатком да код рускога двора израде то удаљавање Карађорђево.</p> <pb n="178" /> <p>Али наједа |
| српску“, и да је заклони од нових беда, удаљавањем пређашњих старешина српских.</p> <p>То је ст |
| <p>Тај поток био је једва за сто корака удаљен од колибе, али је била мала низбрдица.{S} У који |
| се дуго познавао.{S} Овај је брест био удаљен од колибе једва за 100 корака.</p> <p>После две |
| е некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну |
| Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других |
| сам потражи и тако се састану у једном удаљеном крају Петрограда, у тако званом предграђу, „На |
| >У пограничном руском граду Кишињеву, у удаљеном предграђу, где већ настају поља и ливаде и где |
| , нека <pb n="131" /> гунгула, налик на удаљену грмљаву, која се све више примиче.{S} Милош с п |
| {S} Досад је Милош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} На |
| рука, овај пут тако невешто и несретно удара.{S} Спопаде га нека дрхтавица и он није могао даљ |
| и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који оружани кидисавају |
| њу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане |
| ојом се провлачио између турске војске, ударао је с леђа, с бокова, нападао је ноћу, збуњивао ј |
| екира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се |
| } Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље! |
| у Драгићевом.</p> <p>Изгледао је као да ударац није био особито јак, бар није изгледало да је џ |
| пола...</p> <p>Но у томе стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва по |
| раз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац није пресекао врат.{S} Сабља није погодила по пр |
| коље, а јунак слободан дочекује смртни ударац.{S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, к |
| амаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв |
| стиже и други ударац.{S} Ово је сад био ударац сечивицом.{S} Жртва потмуло простења и сасуља се |
| ну у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична |
| а, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крвавим временима чест |
| оред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у оним мутним и крва |
| не бриде њима још леђа од Карађорђевих удараца не би вас нико вермао ни да сте живи!{S} Да не |
| о.{S} Онда си био јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник ме |
| ако Вујица не убије Карађорђа, онда да ударе они и да убију и Вујицу и Ђорђа.</p> <p>Дошав у П |
| ити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га |
| е умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио.{S} Трпи |
| привика да Драгића одмах вуку, и да му ударе букагије на ноге и на руке.</p> <p>...— Место да |
| чала је, као да је јуче била.{S} Кад је ударен темељ знаменитој грађевини Пиринчани, она је бил |
| p> <p>На ногама је имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије закова |
| и оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица. |
| дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три пут звекиром у железни колут на вратима. <pb |
| а пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по одаји.{S} Наједаред стаде и |
| ати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се |
| море!{S} Удари ме неко од вас, и то ме удари блатом посред лица.{S} Или зар може бити гора и с |
| му се поплаши од једног огорелог пања и удари у страну.{S} Никола изгуби равнотежу и посрте с к |
| Новаковић прилупи врата, намаче резу и удари катанац, па оде.</p> <p>Овај Никола Новаковић био |
| дрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се ч |
| ога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се по |
| о необуздано властољубље.{S} Овако, ако удари у зло, неће бити добро ни за ме ни за њега; ми ће |
| милост!</p> <p>— Море, Турци, ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није |
| како је тајанствена рука смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и |
| е да су Драгићу, по кнежевој заповести, ударили букагије на ноге, а лисице на руке, па су питал |
| {S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, која јесте свирепа, али бар и лечи з |
| ве најглавније о Карађорђу, нарочито је ударио <pb n="271" /> гласом на то, да је Карађорђе дош |
| неколико речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S |
| — Море, болан, Раџо, какви је то баксуз ударио у вас рају, те ви сад тикве жешће полијећу но пр |
| ше вратове. <pb n="84" /> После, док би ударио длан о длан, потсекоше им косу остраг и повисоко |
| како страховито бура дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у не |
| ; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисањ |
| ш је обазрив и мудар.{S} С тога није ни ударио мура, али ти господару Ђорђе, не треба ништа да |
| те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи Турчин с дугачком белом брадом, |
| , ко ме то удари?</p> <p>— Није те нико ударио...{S} Вала те није нико ударио — рече неки седи |
| ела сам најтежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини |
| ивао је и заваравао да не зна откуда ће ударити права српска сила, а најрадије би нападао на по |
| во девојче изговори у лету, у трку, док удариш длан о длан, и док су јој последње речи лебделе |
| н и разголићен, како кајиш не би сметао удару сабље.{S} Кајиш се напред продужавао у две струке |
| а.{S} Или зар може бити гора и стиднија ударца, но кад ми дошаптавате да молим за милост онога, |
| прозвану <hi>гиљотина</hi>, која једним ударцем одсеца главу, као да је главица купуса.{S} Сам |
| уњено гледао, он вешто измахну и једним ударцем одруби главу жртви, која већ бејаше сва обливен |
| никад, прилика је да се једним снажним ударцем смрви тиранска аждаја турска.{S} Борбу треба во |
| сије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прикупљени, и она |
| о помоћи, њине главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљ |
| није заборављена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то |
| } Најзад и она попустише.{S} Под силним ударцима даске прскоше, још један напор и разглављена в |
| е као изгнаник настанио, а Сара је била удата још у Србији.{S} Од мушкараца старијем, Алекси, м |
| ери и два млађа сина.{S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгн |
| их бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахнуо дух слободе у све балканске народе; он ће бити |
| е тако како ви престављате.{S} Милош се удвара Турцима!{S} То је лако рећи и осудити, ама да ви |
| ац његових мисли и надежда.{S} Милош је удворица турска и сутра ће продати и земљу и народ и шт |
| димо се као божјаци, захвални ако им ко удели мрвице, које падају с туђе господске трпезе?...{S |
| агосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> <div type="chapter" xml: |
| е састану и разговоре.{S} Док се све то удеси и Карађорђе ће имати времена да се састане и са д |
| о и све се бојим да то нису навлаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је |
| је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би се мени прво обратио и |
| ила, ова постеља још је била празна.{S} Удесно од постеље, ближе ватри, на малој дрвеној, троно |
| плашили, те се сад с Милошем погађају и удешавају.{S} Да не бриде њима још леђа од Карађорђевих |
| у својој рођеној крви.{S} Стога је сад удешавала, да се таква погибија више не понови.</p> <p> |
| и нема.{S} То је њин план и према томе удешавали су и све остало.{S} С тога су и мене измамили |
| што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће се кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су |
| ли пара ја не дам више!{S} И ма како ти удешавао лепе речи, мој Марашу, пребијена парића више д |
| ене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде |
| моћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која је спред обухватала грло и остра |
| креветски наслони и округла, од јастука удешена седишта, где се лепо даје седети с прекрштеним |
| кле му је коса била подбријана.{S} Тако удешена замка добро је стезала и везивала главу, и опет |
| а би на Ђорђа.</p> <p>Тако је исто било удешено и за друге покрајине.{S} Свака од њих имала би |
| Пиринчани, она је била већ по други пут удовица...{S} Да, дуго и одавно живи баба Јана.{S} Стра |
| ашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, стриче.</p> <p>Старац пође напред |
| чини да је настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да зд |
| а војска.{S} Мене би окривили да сам се удружио с бунтовницима, а пали би под сумњу и сви други |
| арабских равница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се пу |
| куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће ко |
| нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах нареди жени |
| е се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту пао на ко |
| едао је замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после у |
| нта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, у коме се једва назирало.{S} Но |
| анини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сече теби, господару, |
| еже оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насре |
| гама на ћепенку, он је видео свакога ко уђе и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је сино |
| о, Петар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад |
| и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, она приђе маленој клупици, на којој је стојао свећ |
| ио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледа |
| ата тихо и нечујно отворише.{S} У одају уђе висок, просед, достојанствен калуђер, коме кнегиња |
| те амо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погле |
| ском заступнику у Букурешту, кад у кућу уђе један од људи књажевих.</p> <p>— Господару, овде је |
| чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна гомила коњаника, у многоме друкчија од |
| ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар Вујица и |
| га емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично по |
| <p>Било је тек два сата ноћи, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у р |
| ина, пушио је седећки наргиле кад Милош уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари |
| је речи једне проговорио.{S} Треће ноћи уђем у његову одају.{S} И сад ме језа прође кад се сети |
| жа чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погну |
| рађорђевица брзо отвори вратницу и кола уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један сред |
| p> <p>— Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се |
| ита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p>— Ако бог да, добро, господару; ти запове |
| з онога доба.{S} Знанци се поздравише и уђоше у оџаклију.</p> <p>— Добро те нађох; задржао сам |
| иле само оковане ноге.</p> <p>За Петром уђоше на прстима Марко и његов слуга Никола.{S} Никола |
| сим у себи.</p> <p>Он понуди путнике да уђу у кућу, ако би ради да се мало одморе крај лепе ват |
| дару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Мило |
| ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покрет, а већ доцније ствар би се обелоданила сам |
| ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од кога му се душа грозила.{S} Кад се мало поврати |
| за Турке постао страховито место крви и ужаса, како је он, Милош, био љут и киван, да се у тај |
| <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно сручи, здроби, прште, |
| овима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да погинем!...{S} Да ме убију мучки, п |
| о како теби дрхће.</p> <p>Призор је био ужасан и сви су збуњено погледали на губилиште.</p> <p> |
| претурила преко главе времена мрачна и ужасна за Србе; ја сам гледала редове на коље набијених |
| свест и таму!...</p> <p>А они страшни и ужасни гласови све јаче и јаче одјекују и ломе се око њ |
| одства турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то ме |
| > <p>Призор је постајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и зем |
| нећеш имати мира ни станка; она ће те с ужасом из сред сна тргнути; на њену вику ти ћеш у глухо |
| крваве!“</p> <p>Он диже обадве руке и с ужасом примети да су му збиља крваве.{S} И нехотице, он |
| пало — он је онда добијао дрхтавицу и с ужасом је питао:{S} Је ли истина да је све прошло?{S} Ј |
| очео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p>— Сређујем га овде, а ко зна где ћ |
| у!{S} И то ми је тај рахатлук који раја ужива!{S} Али нека, везир је па му се тако може!...{S} |
| ћ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена очајања.</p> <p>Милош је у |
| а; ми ћемо обојица изгубити да добије и ужива неко трећи.</p> <p>— Неће, неће он газити у така |
| и опет, воља је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини |
| ревини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклон |
| рема слави, угледу и почастима, које су уживали у домовини за време деветогодишње борбе и успех |
| е и додира с њима.{S} Особито је „вожд“ уживао љубав и пошту Грка, и највеће личности сматрале |
| а његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито му је олакшавало |
| рђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме Ужице, да се нађе макар једно једино место још слободно |
| Бога ми сам оплакао, гледајући како се ужичке кобилице повијају под теретом сребра и злата.{S} |
| им је служила као трпеза.{S} Вујица је ужурбано све ово спремао, а Карађорђе га је са стране г |
| а шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије Васе из Кнића, који у то |
| огледали и ишчекивали је.{S} Као приде, уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија од |
| пили и коње мало одморили кретоше даље, уз песму и грају, говорећи да ће тако право у Београд.< |
| х у бесцење неким турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га |
| а руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз то донесоше одмах и велики железни кавени тучак, кој |
| е мислио, а ноћу у сну о томе сањао.{S} Уз тако расположење, позиви Милошеви и његова уверавања |
| во је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где гођ има к |
| тво нам се већ кези из свакога ћошка, а уз привратак домова наших већ стоји наслоњена просјачка |
| труло лишће, избацивати одломке кора, а уз то је осетио како га загушује мокри натрули задах шт |
| о, порушено, зарасло у ђубре и коров, а уз њих и поврх њих Турци и Јевреји, прилепили као ласта |
| људима, јако обазрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу најви |
| езир је распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава |
| ђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пу |
| брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока р |
| ато време и сам остати туна, да се нађе уз вожда.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док су |
| гове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па |
| но нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео |
| решено је, да овде присутни прваци неће уз њега пристајати.</p> <p>Ово последње решење донесено |
| ов, па онда неку убојну песму турску, и уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше |
| њу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрекидно махање и руке и главе он поче овако:</p> |
| ађе у земљи приправан, а сви ће с њим и уз њега.</p> <p>О овоме кораку неће се ником ништа гово |
| весели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</ |
| је да ће их понајбрже наћи, ако се држи уз Карађорђа.{S} Дружећи се са српским емигрантима, <pb |
| {S} Истина, и оно је било без мура, али уз њега је ишло писмо господара Вујице, кнеза смедеревс |
| ни прваци ево решише да неће пристајати уз Карађорђа, баш и да дође.</p> <p>Тога истога дана, к |
| аборавља све тешкоће и почиње се пењати уз горостасни грм.</p> <p>Не иде лако, али пењање ипак |
| какве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигу |
| и помажу и живе људи пријатељски један уз другога, а код нас свега на свега истакло се десетак |
| , коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски и од срца ил |
| пак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад му је ве |
| ош закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, |
| ју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата војводу рудничког Милана Обреновића, |
| ош раније било спремљено и већ се пекло уз лепу жеравицу.{S} Те јагањце бејаше заклао Драгић за |
| де, па у згодном тренутку да пристанемо уз друге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с |
| одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone unit="subSection |
| Карађорђе није разумевао тај језик, но уз њега је седео неки Наум Охридац, који му је све тума |
| јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савету, о |
| .</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче торбу и пусти је да тресне о пато |
| пка га одозго ногама, ситнећи све стопу уз стопу.{S} Кад стаде онде, где је од прилике била гла |
| озго на мртве насута земља, а на бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крсти |
| у се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена колиба, Карађорђе је лежао испруже |
| ју танке, развучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање |
| свршавао је сам с гајтаном, а после је „уз опште саучешће“, сахрањиван с почастима и о државном |
| м: — Је ли дома његова светлост? — наже уза степенице, прескачући лако као дивокоза са ступња н |
| олак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Народ је незадовољан овим стањем и гунђа н |
| своју домовину?{S} Балканско је тропоље узаврело.{S} Сад или никад, прилика је да се једним сна |
| е време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да д |
| ам народ још од зимус био је нешто јако узаврео.{S} Били су се појавили неки агенти, који по на |
| тетили.</p> <p>Тако су се они растали с узајамним прекорима.{S} Два дана доцније Милош је био п |
| војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њи |
| т, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд прота Ненадовић и друге српске војводе трче за ц |
| ити како ће бити до послетка.{S} Сад је узалуд балавити.</p> <p>Милошев је глас дрхтао.{S} Духо |
| p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто је узалуд покушавао да одбије Карађорђа од српских послова |
| ј!{S} То никад бити неће!{S} Немојте се узалуд мучити!{S} Бежите, разилазите се, док није откуд |
| p> <p>Али за њега тих речи нема.</p> <p>Узалуд их он моли и од бурне ноћи, и од ведра дана, и о |
| ега с новим сумњама и прекорима.</p> <p>Узалуд је он сам себи разлагао, како је тадашње политич |
| је имао да се превезе у Србију.</p> <p>Узалуд је срдити кишињевски ђенерал губернатор, једно з |
| м тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку.{S} И баш кад би |
| ак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице |
| побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и по |
| рева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разле |
| .{S} Маврогени и Красис нису их пратили узастопце, али су се једнако налазили у њиној близини, |
| на јуначком мегдану одсецао по две три узастопце.{S} Јамачно би и у окршају тражио да ти непри |
| о, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је б |
| и имаће право.</p> <p>Карађорђе је био узбуђен, глас му је дрхтао; речи су му на махове грчеви |
| лако је могао опазити како је сад врло узбуђен.</p> <p>Али видећи, да сви скупљени говоре онак |
| ађорђа, али се на обојици опажало да су узбуђени и сметени.{S} Окретали су се тамо амо и по 2—3 |
| на сабља главу одсекла — закле се Ђорђе узбуђено.</p> <p>Сви присутни поздравили су га са бурни |
| опет могла и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, д |
| на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале |
| црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми бога и овога ми печата, ве |
| Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> |
| с, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу, ја се сад под старост завлач |
| што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> <p>Овда онда, застао би и тада би главу о |
| руку Петрових, и сав је дрхтао од силна узбуђења.</p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукић |
| дити.</p> <p>Окупан у зноју од страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку сво |
| е Ђорђе, старајући се да прикрије своје узбуђење.</p> <p>У истини ствар није стајала онако како |
| а мирно говоре и онда кад су у највећем узбуђењу, старац се сада подругљиво насмеја и уз непрек |
| >А то се најлакше могло десити у оваком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{ |
| осао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су |
| аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним оружаним гомила |
| ако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собом, да се дохвати негд |
| Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то можда само големо |
| Турака у мирним српским селима само би узбунила народ, а то би ишло бунтовницима на руку.</p> |
| настао смак света, да су се удружили и узбунили сви елементи природни, сложни да здробе земљу |
| о отети.</p> <p>Међутим, кивни гласови, узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне |
| ушено, у свирепој срџби, до небеса баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, би |
| , што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се б |
| оветну реч, или пусти по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се |
| амтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго живим!.{S} О |
| рање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> |
| то, бог је с нама, и ми ћемо победити — узвикну Карађорђе и високо подиже своју велику јагњећу |
| ве више и више падао у ватру и најпосле узвикну пун негодовања:</p> <p>— Јазук, јазук за Србију |
| у.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Лисовић) узвикнуо је љутито</p> <p>— Каменом у главу треба стуца |
| ц набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело |
| да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је само сенка његова!</p> |
| азгледао је, неће ли опазити ко то тако узвикује, али у бурној вреви, у огромној гомили, која с |
| целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескање испунише ваздух.</p> <p>Везиров засту |
| .</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то били узвици подсмеха или изјава осећаја да би осуђенике ваља |
| над главом и показа их гомили.{S} Бурни узвици радости и одобравања разлегаше се на све стране. |
| {S} Неколико гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да |
| на скромној постељи, заваљена на високо узглавље од јастука, стара кукуљава старица око које, с |
| пошље дете у село да му донесе будак и узгред да замоли попа Вучка, да неизоставно дође на трл |
| нога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> <p>— Вала, ако немате друга преча посла, и |
| Говорећи о томе, Милош вешто, онако као узгред, пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђ |
| њега и одговара — рече Милош онако као узгред.</p> <p>То одмах прихватише и сви остали.</p> <p |
| ишта и не тиче, већ је рекао само онако узгред пошто би желео да се Вујица опет врати у своје п |
| какву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздали поглавито у се и у сопствену снагу самих балканс |
| реломи на једно:</p> <p>— Господару!{S} Уздам се у бога, да ће све бити добро, а ти се ништа не |
| или.{S} Али сад да их зовем и сад да се уздам у неку потпору њину, то би било безумље, које би |
| сам моје Србе на делу видео, а тврдо се уздам да неће другчији бити ни твоји Грци, потомци слав |
| је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће отварати очи; није |
| им ни ја оставити кости у туђој земљи и уздам се у бога да се једном опет повратим у Србију.{S} |
| ништа.{S} Но ја се, у име бога, у друго уздам.</p> <p>Ту Карађорђевица још више спусти глас.</p |
| ке, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мо |
| шевљавају једнаке мисли, једнаке наде и уздања.{S} Не, то су сад два света, и то два света који |
| задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде уздати се у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, |
| рним путем, споразумом!{S} У то се могу уздати само лудаци, који Турке не познају, или шерети, |
| о некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда он |
| ица (јер је она то била), а дубок тежак уздах оте јој се из снажних груди.</p> <p>— За бога, на |
| {S} После дуга ћутања, њу прекиде дубок уздах Карађорђев.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} |
| рађорђа, тада му се из груди отме дубок уздах, који се брзо изгуби у глухој ноћи, па је опет св |
| тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљених груди, које су нарочито тражиле |
| су се мешали и звуци притајених болних уздаха, и много српско око ту је кришом засузило.</p> < |
| њ слатко вруска сено и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Кар |
| влаш тако удесили.</p> <p>Карађорђевица уздахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али оп |
| га и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И код вас исти јади.{S} Ја сам мислио |
| ајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко.</p> <p>И Карађорђе уздахну дубоко. — И |
| </p> <pb n="220" /> <p>Карађорђе дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и пок |
| ли ако, ако!...</p> <p>Карађорђе дубоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако |
| S} Овда онда завртео би главом и дубоко уздахнуо.{S} Најзад стаде пред Милоша, загледа му се до |
| </p> <p>— Десет година ратовања јако је уздигло војнички дух народни — продужавао је Карађорђе |
| зи непријатеља, да послужи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад |
| ку умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па ка |
| .{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен на своју огромну голу сабљу џ |
| p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с напереним пиштољима Петру у груди, а |
| од шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапа |
| , а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се даље на југ пружа б |
| рашна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као жива же |
| — Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам сам био тамо, н |
| већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напије твоје крв |
| ту има макар мало и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад |
| ије било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавницима и реч |
| нас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, |
| ао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане и да не кидише на Добрњца, који га ј |
| овине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахну и удари и по др |
| ак замуче.{S} Глас јој бејаше ослабио и уздрхтао.{S} Спомен на ова тешка времена бејаше и њу са |
| као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да некоме прети.{S} Његов |
| икола задену пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га и |
| нежно и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полак |
| обиште око њега и са склопљеним рукама узе га молити да се не љути и да не виче.{S} Једва га ј |
| , сад ништа не стрчи!“ мислио је он, па узе живо нагртати лишће и ситније комаде отпале коре.{S |
| сваку његову заповест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изну |
| есрпском ослобођењу.</p> <p>И Карађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главиц |
| им наслони секиру у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и |
| допрети.“</p> <p>Он се саже и оберучке узе изгртати између клада мокро, полутруло лишће, избац |
| 3 сахата како сам овде!</p> <p>После ме узе запиткивати:{S} Ко је ту напољу пред вратима, је ли |
| /p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се узе правдати.{S} Он није мислио ништа зло.{S} Нико се т |
| ј хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около. |
| те ти и диже Ракетин разбијени добош, и узе у њега добовати да охрабриш и прикупиш нашу разбије |
| кана.{S} Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очиј |
| ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио |
| ко три пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу |
| астук да седне.{S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се |
| ала ноћ, он заиска своје недељно рухо и узе се спремати, а свога писара посла да унапред извест |
| више примиче.{S} Милош с премрлим срцем узе ослушкивати ову нејасну грају.{S} Она је расла; сад |
| <p>...— Место да се правда и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{ |
| пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажа |
| спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се з |
| вало душу његову.{S} Мало после он опет узе реч.{S} Сад је говорио о своме повратку у Србију.{S |
| па му мало после пружи руку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:< |
| закопано... — <pb n="310" /> и Гитарић узе разгледати по колиби као да је очима тражио, где би |
| у му збиља крваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она г |
| паваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљ |
| <p>На ове речи Вујица бејаше занемио и узев писмо у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта |
| вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разговор с кнезом Аксентијем, о господ |
| кад сам отишао, нашло их се који су ме узели оптуживати да сам био преко мере строг и суров; д |
| b n="105" /> <p>Турци су то омирисали и узели се спремати, да испадну у народ.{S} Од њега (Мило |
| да се ту не нађе Руса, који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и |
| ња, али му десна нога остаде закучена у узенгији.{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина |
| је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Треће |
| д Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео објашњавати како мисли извести тај свој план.</p> |
| тва!{S} Кажу, тек је две године како је узео власт у руке, а поби толике људе.{S} Уби Молера, п |
| ак Вујичин, али га од неко време бејаше узео кнез Милош у своју службу, јер га је познавао као |
| е ће гласе Вујица донети, јер он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и как |
| ез Милош примио ту ствар у своје руке и узео да се о њој брине.</p> <p>А оно је тако и било — с |
| е рече:</p> <p>— Боже мој, од кад нисам узео косу у руке!{S} Не знам да л’ би сада и један отко |
| пре знаш где смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодн |
| ло трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после поч |
| емилост код султана.{S} Зар сам смео ја узети на душу толику сиротињу и пустити да се учини та |
| е. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те, па ка |
| , кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био је у подземној одај |
| вртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> <p>Ту |
| .</p> <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псов |
| — да изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који ј |
| ани поврате и претили су да ће их силом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно |
| ђе по каквој заради, нико га не би смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би |
| ад не би могла повратити?{S} Ко би смео узети на се толику одговорност?{S} Зар није било боље, |
| од господара.{S} Не би ни Марко то смео узети тек онако на своју одговорност — мислио је Петар |
| ти Милоша — а ко би ту одговорност смео узети на се и пред Богом и пред народом!...</p> <p>— Ни |
| да ни јело ни разговор не иде, гости се узеше разилазити.{S} Милош се жалио на главобољу; отац |
| реди да споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S |
| ким списковима, а сад је више народа, а узима и три пута већи приход са скела и ђумрука.</p> <p |
| {S} А друго, то се никад не даје, то се узима.{S} Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадиј |
| љувити.</p> <p>Но и ако свет тако махом узима ту ствар, он, Милош, <pb n="106" /> вазда је био |
| суђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p>Баба Јана пажљ |
| ала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе |
| /p> <p>Све је то набрајала тужна песма, узимајући последње збогом од свију тих милих и далеких |
| ишње пензије, и од то доба ту је живео, узимајући под закуп спахијска села.</p> <p>Герман је би |
| } Окретали су се тамо амо и по 2—3 пута узимали једну исту ствар и опет је остављали.{S} Најзад |
| и се.</p> <p>Као деца природе, Турци су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онд |
| воја заповест неизвршена?{S} Ја њега не узимам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја у |
| а греха за ово досадање, ја га слободно узимам на своју душу, и ако смо криви пред Богом, нека |
| ране.</p> <p>Ко је имао мало више пара, узимао је под закуп спахиска села, плаћао спахији одсек |
| време рата облачио свој ратнички оклоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да пораз |
| ком тренеш.{S} Кад сам га <pb n="24" /> узимао за момка, имао сам с господарем овакав разговор, |
| гледали испод очију и нико није озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вре |
| ну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати своју наме |
| е имао тешке букагије, ударене пошто је узјахао на коња.{S} Те букагије заковале су му ноге исп |
| то платити“.</p> <p>Али Милош се бејаше узјогунио и баш ове речи, које је Марашлија тако жудно |
| трија (писара) везиру да <pb n="262" /> узме изун за излазак, па да се ствар одмах свршава и да |
| не верују народу, не верују никоме.{S} Узме их страх и сумња да се против њих нешто у потаји с |
| дни покрет на Балкану, и изазвати је да узме народну ствар под своје окриље и заштиту.</p> <p>С |
| м, јер се свак побојавао да га Милош не узме на око као пријатеља „вождовог“, и да га тако не о |
| удем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад ни б |
| а речи једне не бих рекао, нека опет он узме власт у руке и нека наређује, а ми смо показали да |
| мео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа ка |
| Паланци. <pb n="260" /> Вујица га одмах узме на страну, изађу испред коњушнице до Јасенице, и т |
| их прилика.{S} Зато нека господар Милош узме изун од везира да може доћи до Паланке или до Пожа |
| {S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се после рекне како је Ђорђ |
| ега их је двојица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао |
| тресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница дати |
| што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а т |
| и неке виђеније базрђане (трговце), да узмемо и Турке и Грке и Јермене па да иду сви у град да |
| д бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и |
| лике наших балканских народа...{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србин |
| "29" /> да се мре!...{S} На, сине Перо, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био |
| то ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два тројицу, који су ти најпоузданији.{S} А н |
| ого си говорио, па ти се и грло осушило Узми попиј каву, разгалиће те — рече она нежно и мило.{ |
| н ми је Николу и препоручио и вели ми: „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, |
| мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несреће, овако би се још мога |
| , узбуркана граја и повика пуна срџбе и узмућене пакосне освете, као огромни таласи неодољиво с |
| е?</p> <p>На ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно |
| р за неко време.</p> <p>Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном |
| а, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> <p>— Полако, Лексо |
| као да се боје, да и својим дисањем не узнемире ову слабачку стару душу.</p> <p>Старица се брз |
| се на свакоме може познати да је нешто узнемирен, забринут и нешто очекује.</p> <p>Све ово не |
| с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— Буљуб |
| ла је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их |
| а излазиле пред његову узбуркану душу и узнемирену савест.</p> <p>Највише се бојао, неће се изв |
| дали као на зубљу слободе, као на дивни узор, пред којим се сваки родољуб клања, као на круну с |
| било људи свакојаких вера, свију доба и узраста, свакога стања и положаја и обојега пола.{S} И |
| ник”.</note> <note xml:id="SRP18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз гово |
| телства примљен; но неизвесно из какова узрока избеже отуда, и в Србију возвратисја и овде од т |
| води.</p> <p>Због тога у народу настаје узрујаност, људи се отпађују од посла, трговци не смеју |
| ти у народу, о Милошевим напорима да ту узрујаност стиша, и о мерама, које је он предузео проти |
| ким, говорило се по највише о скорошњој узрујаности у народу, о Милошевим напорима да ту узруја |
| врши, без ларме и узбуне, која би могла узрујати свет?...</p> <p>Дуго су се мучили и стало их ј |
| једа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите |
| а пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене |
| мога њега, за Карађорђа.{S} Турци су се ујазбили, презају од свачега и готови су на крвопролиће |
| од Милоша, све су то његове смицалице и ујдурме.{S} Он је прво окушао да код руске владе оцрни |
| ране позлеђујете, и да ме за само срце уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде |
| и брани, он узе нападати, оптуживати и уједати као бесно псето!...{S} Запињу им за очи Милошев |
| еве и живота били су за београдске Србе уједно и дани страха и туге, јер они су наступали само |
| еткост.</p> <pb n="255" /> <p>Но ово је уједно био и последњи Ђорђев весео и ведар ручак у друш |
| и.{S} То је био Наум, који му је служио уједно и као тумач у разговору с Грцима, Турцима и Арна |
| нешто загледао око трмака, па ме пчела ујела — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пч |
| че Мелентије слежући раменима.</p> <p>— Ујутру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде. |
| чавим мислима, Милош једва дочека да се укаже зора, те одмах избуди послугу и нареди да спреме |
| м до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што |
| лазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и |
| lestone unit="subSection" /> <p>Прво се указа на далеком крају источнога видика као нека сива з |
| ечано вечерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се оном |
| ма је била турска.</p> <p>Наскоро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих д |
| и спава заробљеник.</p> <p>Кад се Петар указа на вратима, са зубљом луча у руци, корачајући опр |
| > <p>Баш у тај мах на кишињевском друму указа се обична руска тројка, покривена арњевима, које |
| ља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извад |
| рцима погађао одмах, кад ми се први пут указала згода зато.{S} Та ја бих још одмах у почетку, ј |
| о им Русија у тим приликама не би могла указати никакву помоћ.</p> <p>Али емигранти су се уздал |
| бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана нећ |
| народ још ћемо ти и признателност нашу указати.{S} Твоје је да дјело свршиш, а за све друго на |
| ачу коњски топот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњев |
| уробне и облачне ноћи на далеком истоку указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан |
| ма, правио је колуте по ваздуху, као да указује некуда тамо далеко, на далеку будућност, или ка |
| ој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се ставља на расположење толика војска |
| атке, а дугачки летњи дан веома се рано указује на обзорју.{S} Тек ако је минуло било 2 сата по |
| дело наше и како нам сам Бог поможе, те укаписмо Ђаја пашу, и онако сретно разбисмо његову већ |
| <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милос |
| ирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шт |
| га.{S} Ко му гођ може бити опасан, тога уклања, а амишан је за новце и сабраће огромно богатств |
| а су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те |
| с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, што се |
| ките!{S} Ако нас је ко клео, баш нас је уклео — рече Крага тужно, и убриса очи...{S} Али и не м |
| оптуживао је пред Русијом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и |
| ило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад и ако су му очи отв |
| и заповеда.{S} Ко му смета, треба да га уклони.{S} Зар би они са мном друкчије?{S} И зар ми они |
| дну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим се направи поширак отвор тако |
| ор, да бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађор |
| > <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић не уклони, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зу |
| а места на овом свету; један мора да се уклони — један мора да мре!...{S} Ја или он!{S} Позваћу |
| ган.</p> <p>Видећи зло очима, Драгић се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под |
| ло.{S} Светина се за тренутак разгрне и уклони, али одмах затим, као оно бурни таласи, опет наб |
| у крај себе, оберучке узе једну даску и уклони је на страну.{S} Сад уклони и другу и пред њим с |
| е да каже коју реч, с тога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био |
| д је настајало питање: ко и како да <hi>уклони</hi> Карађорђа?</p> <p>Милош је за све време мал |
| о само о томе, како да се Карађорђе <hi>уклони</hi>.{S} Али сви су они знали прави смисао те ре |
| који су ме одмах узели саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме |
| оду, ми сад неваљамо!{S} И сад ми да се уклонимо а они да заседну и да агују онако на готовом!. |
| ем ја да га тешим. — Ниси се ти од беса уклонио, нити си отишао из земље ти један.{S} Бранио си |
| ти никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбов |
| } За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село док се види да ли ће се |
| о, и једног по једног, Милош је већ био уклонио све главније супарнике, који су му до сад могли |
| наведен интригама непријатеља српских, уклонисја у Аустрију, и отуда, после једногодишњега аре |
| , да он једног <pb n="124" /> дана мора уклонити Карађорђа.{S} Још онда кад је трчао да заузме |
| тврђаве, спровод застаде.{S} Ваљало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила п |
| ено.{S} Па <pb n="208" /> зар није боље уклонити се испред силе и приштедити се за боља времена |
| ово, сад ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, |
| р би била друга!{S} Могли би се заједно уклонити; али овако, он да погине, а ја да се спасем, б |
| зова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодложно и његову главу |
| S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су ди |
| Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклонише на страну да се о томе разговоре.{S} Одговори |
| паснији био је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, кој |
| е само на кончићу држала и која је била укљештена међу кладе, сад наједаред откинула, промакла |
| не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте ту где год у потоку.{S} Само дубоко д |
| Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су му искакали разнобојни колутићи, |
| иснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој руци, у премрлом даху огледало се |
| упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од |
| аше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претр |
| не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— Подај јој нека |
| рагић је стојао иза кнеза Симе и гледао укочено и пренаражен овај мрски призор.{S} Сад се на је |
| да.{S} Оно веће око изгледало је некако укочено, страшно и појачавало је овај немио, груб изгле |
| ећи Вујица, али му језик запе и он само укочено погледа Гитарића па му мало после пружи руку.{S |
| них образа њених нестаде оне самртничке укочености и лице доби строг али жив и симпатичан израз |
| ваља сада понова да повију врат и да се укошкају у страховити ропски јарам турски!...</p> <p>За |
| колиба, Карађорђе је лежао испружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га |
| ед сами праг, наоружан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа н |
| ато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су |
| гледало је као да га за тренутак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима |
| f target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цари |
| деми, и у опште благородно воће, једини украс турскога Београда.</p> <p>Дакле наш поносни Беогр |
| ветлост по раскошној, источњачки сјајно украшеној дворани.{S} Марашлија, са још два стара Турчи |
| кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Сахат-куле, |
| их да не зацењују много и да одсеку сви укупно, па да се то једанпут за свагда сврши.</p> <p>Ми |
| лџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезене зарфове од жуте и беле тенећке |
| али је по турском кроју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз д |
| роју лепо изведена и укусно ишарана.{S} Улазак је био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник |
| отпађују од посла, трговци не смеју да улазе у веће куповине, многи се испод руке потајно почи |
| Милош се јако двоумио, да ли у опште да улази у ову преписку.{S} Рачунао је, да Ђорђе може и од |
| Милош некога очекује.</p> <p>Кнегиња је улазила и излазила ћутећки.{S} Кад последњи пут уђе, он |
| ђе мирно. — Само припази сад кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> |
| не вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Ев |
| /p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу д |
| и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка |
| ушкама у руци, стражарили су и на самом уласку у кућу, а крај њих је био још и један пети, коме |
| е заветне жеље, која се већ била дубоко улегла и у душу и у срце његово.{S} Та се жеља састојал |
| тао с бојишта на бојиште, с голим ножем улетао у гомиле непријатељске и разгонио их као кобац н |
| у нами махнитих глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пуст |
| и то да густиш, гомила, народ неће лако улетити у нову ватру, особито кад Муја загуди из Београ |
| личанствена јуначка збиља, која свакоме улива поуздање и свету веру у победу праведне ствари, к |
| не по вољи једне крштене туркуше, једне улизице турске!...{S} Не, не!...{S} То неће, то не сме |
| > <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </front> < |
| <p>Старац пође напред; пређоше неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летње |
| тада било толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком к |
| ајући крупним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше |
| ога јутра гомиле света врвиле су тесним улицама с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије |
| на једанпут?{S} Кажу нам, да си на сред улице пала као свећа.</p> <p>Баба Јана, била је позната |
| улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, тројка с нашим путницима зађе прилично д |
| ота — свуда сниски кућерци, тесне криве улице, високи баштенски зидови, иза којих једва овде он |
| кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из поб |
| ош је била права турска варош, ни једне улице, ни једне јавне грађевине, ни једног дома, ничега |
| сте у скромну, ониску кућицу, која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде ст |
| нима; деца су се у гомилицама играла по улици.{S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, |
| а дотле доћи ћу и ја.</p> <p>Изашав на улицу, Карађорђе рече старцу: — Удри најкраћим путем, с |
| ори полако: — Ево овде! — затим пресече улицу и на другој страни заустави се пред дућанићем, пр |
| уму, и тројка поврте десно у прву тесну улицу.</p> <p>Вијугајући из једне криве улице у другу, |
| руци спремљену качкету да га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на |
| тако.{S} У Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала њего |
| } Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздише још само за тобом.{S} Још да се напи |
| асника, који гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим |
| људима који су играли велике и значајне улоге у славној десетогодишњој борби за ослобођење, Нау |
| а они се одмах разделе и сваки предузе улогу која му је још раније била намењена.</p> <pb n="2 |
| Анту, а њему је одмах и наменио главну улогу у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се |
| то није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је појмило, да се овде десило нешто грозно и |
| да истресемо једну сад, баш ми паде на ум да узмем мало меда, па памти колико ће ти та кошница |
| ди па измишља!{S} Куд им сад то паде на ум, бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звон |
| p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, ова |
| чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој Ђорђе спаде с ногу |
| је остао дан два.{S} После му падне на ум да промени боравиште.{S} Вујица се нешто много забав |
| авао.{S} Какви ми јади нису долазили на ум.{S} Свачега сам се бојао.{S} Али ко ће као бог и гос |
| и на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, |
| а.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута |
| лепо сакрити, па да никад никоме ни на ум не падне...{S} Како има згодних места, где би се мог |
| ником није вајде, опет мени не би ни на ум падало да остављам Србију, да се ту не нађе Руса, ко |
| шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они су подбодени са стране, они су само машиц |
| и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине замерке баш као да ти долазе од рођено |
| дахну: — Оно и мени је свашта падало на ум!{S} Али опет се уздам у бога.{S} А после и Ђорђе ће |
| иже очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош ма |
| >— Не знам!{S} То је и мени долазило на ум.{S} Но после рачунам, да он то не би смео сам.{S} Ос |
| могу понети, но у тај мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како тр |
| крвави призор.{S} Његов нејаки, детињи ум није потпуно схватио сву тежину крвава догађаја, што |
| рђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да је сад већ свака даља потера бесплодна.</p |
| ац, боље одело и оружје, па жив и здрав умакао у планину с друштвом, и ако је међу Турцима било |
| не би допустило.{S} Да си тица не би им умакао; нашли би те у мишју рупу да се завучеш — примет |
| би се какогод могло друкчије, ја не бих умакао руке у крв.{S} Али овако не видим друга изласка! |
| е шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза.</p> <p>Међутим, петога дана после одл |
| што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога сад није могло бити ни |
| и ствар онако како треба и Карађорђе ће умаћи, на делу обавештен о злочиним намерама које су пр |
| само онда кад се Милош буни!{S} Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он |
| кад је био и млађи и невештији, да ако умедне и сада, кад је већ глава обелила — рече Карађорђ |
| војсковођа, који су на делу показали да умеју побеђивати Турке.</p> <p>Млади родољуби грчки, гл |
| свима нама главе појести, кад нисмо ми умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и шт |
| о.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватил |
| — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! правда се увређени малишан. — Ти само три, а ја к |
| разданим борама његовим,</p> <p>— Ја не умем све по реду да кажем, али ја овде осећам и ево овд |
| } У љутини свашта рекнем, али зар ја не умем расудити, како је њему јадном у туђем свету, и как |
| Али мучно да ће бити тако.{S} Ја још не умем то све ни да кажем, како то Анти причају људи што |
| нека наређује, а ми смо показали да бар умемо бити добри послушници.{S} Истина, не би ми било п |
| моме месту.{S} Да ми је Душанова сила, умео бих и ја с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шт |
| јици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије.{S} Анти рече с |
| ив нећете омастити брка.{S} Свак би сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{ |
| а, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да из |
| пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравно, свршавао је сам с гајтаном, а после је „ |
| тварати очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и неве |
| шње прилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године |
| а и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну |
| и ћутљив.{S} И ако је у добром друштву умео и да се развесели, да се нашали, и слатко да ћерет |
| иумф, нова слава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје |
| њући их наизменце да се бар за тренутак умере и стишају.</p> <p>Но ни једна страна није била во |
| кво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери кораке и пође лагано.</p> <p>Одавно је изашао из |
| е пажљиво слушао Милоша.{S} План је био умесан и практичан.{S} По одговору какав даду Руси свак |
| велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ако се крило, за |
| и овде мрцварите, јер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> |
| а, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу |
| се то благовремено нагласи, и он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, |
| медне нико ништа, Милош ће се онда и ту умети да нађе.{S} Пустиће глас да је Карађорђе давно ве |
| тирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила |
| а — рече Драгић.</p> <p>— Види се да не умеш око пчела.{S} Ваља знати како се пчелом рукује, па |
| ђаш, а погађаш Србију.</p> <p>Герман се умеша. — Није то освета, господару.{S} Голема нужда гон |
| воју зебњу, како се боји да се и они не умешају у тај општи покрет, те би га могли пренети и ам |
| више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он би ми обично рекао: „Гледај своје наћве и н |
| кад су се лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и |
| ружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у сваком послу |
| виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало искочи из сво |
| ума, онде на месту, крај потока, где се умивао...{S} Све је било свршено.{S} Велики Карађорђе, |
| ви он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" |
| а повуче за рукав и посу му одмах да се умије ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{ |
| да вас отресем од прашине и да се мало умијете, не смете овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи с |
| помоли.{S} Јазук је да крштено створење умире као мрцина!</p> <p>Говорећи то, Петар бејаша обер |
| ка задовољно склопио очи и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе |
| о после подужа ћутања. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то ј |
| агао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом, он из Трбушнице кре |
| у главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци налож |
| n="273" /> праведна, јер је ево умео да умири и одржи у реду једну непокорну, бунтовну покрајин |
| p> <p>Паштрмцу је било главно да Милоша умири, с тога му је све повлађивао и ако, у истини, ниј |
| а чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али у исти мах, он је осећао као да га не |
| Много је мучице видео Милош док је мало умирио и средио онај народ у Србији, а тек што је подиг |
| но је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, тргне дубљ |
| ити су били орни за јело, ни за пиће, а умор се осећао код свију, где више, где мање.{S} С тога |
| рен и намучен тегобним, ружним сновима, уморан и телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто |
| ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} Уморан је с пута.</p> <p>— Је ли окован и везан?</p> <p |
| ита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главом и процеди кроз зубе: |
| е балканске и предаје их Турцима, да их уморе страшним мукама.{S} То је стидно за Србију, која |
| ђену браћу Србе, да их Турчин на мукама умори, баба Јана је осећала с тога тешки терет на души, |
| које беше попао дебео слој прашине.{S} Уморни коњи касали су малим касом, који је почешће прел |
| исли, један по један прожигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„... |
| да су на конак пали и гладни и жедни и уморни, с тога је сад сваки гледао да накнади што је пр |
| p> <p>Но путници одбише понуду.{S} Нису уморни, а ваља им још вечерас стићи пријатељу који их о |
| још само последњи румени одсјај његових уморних, угаслих зрака.{S} Сутон као да мили и силази п |
| мирну савест говорећи: „Ја нигда нисам умочио прсте своје у невину крв братску и родитељску!“< |
| ма друга изласка ни друге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето! |
| Савом и Дунавом док Карађорђево прође и умре!{S} Мислиш од ваше су се силе Турци преплашили, те |
| од големе срамоте.{S} После 5—6 месеци умре од послеђених рана на левом одсеченом уху, али под |
| лим ти се!{S} Та боље је по сто пута да умрем!{S} Боље би било сто глава поклонити крвавом Мило |
| ину пута боље, племенитије и мудрије да умрем као владалац српски, но да живим као пандур аустр |
| но живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојте од мене тражити |
| само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја |
| и послушност, а он њима да ће живети и умрети за велико скупоцено дело народно које је с повер |
| тек тада сети да је његова мајка давно умрла.{S} Он погледа боље ону жену и виде кроз сумрак д |
| оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло!{S} Е, мој момче!{S} Много ће протећи воде Савом |
| .{S} Он је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— |
| но и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Н |
| > <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p |
| је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и да ради, М |
| Јело, ах жено моја!{S} Како тебе бог не умудри кад сам ја од болести био пропао и изгубио се... |
| p>— За бога, Јело, како бар тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудориј |
| роговори Вујица.</p> <p>— Сам те је бог умудрио, господару.{S} Ја се тога јада не бих сетио да |
| и пресипа се, док сутра дан опет све не умукне и опет не овлада мртвило.</p> <p>Али ти дани буј |
| , он му подвикну;</p> <p>— Куш, ти бре; умукни туна, па да ниси никоме о томе ни речи зуцнуо, и |
| ски јарам турски!...</p> <p>Зар опет да умукну песме слободних кћери српских; опет да оглуве по |
| телу, па онда на мах све престаде, све умуче, све изумре и у великој кави наста тајац, као да |
| да чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у густи мрак.</p> <p>Стражари су стајали |
| у страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зузукање пчела престаде и |
| е он угледа мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукн |
| в абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао пешке кад се |
| брзо расхлађени дим из наргила, погледа унаоколо испод очију, диже веђе и рече:</p> <p>— Не има |
| у сјају од стотину живих боја.{S} Свуда унаоколо били су меки миндери, а овде онде по угловима |
| ђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази је |
| тра, тако да је једва на два три корака унаоколо осветљивала.</p> <p>Сви ови људи били су оружа |
| не страже, нарочито на главној капији и унаоколо око велике куће.{S} На самом уласку у кућу сто |
| дели су се многи наоружани људи.</p> <p>Унаоколо за плот били су повезани многи спремни коњи, а |
| на.{S} Наравно, Милош је <pb n="200" /> унапред знао да од тих новаца Турци неће видети ни пари |
| зе се спремати, а свога писара посла да унапред извести везира о свом доласку.{S} Марашлија је |
| оложење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки случај.</p> <p>Да су ов |
| ше), <pb n="201" /> пут је био изравнат унапред и све је ишло глатко.{S} После кратког објашњењ |
| а испала неповољно за Милоша, он је већ унапред био решен, да их не верма.{S} У толико му је са |
| стару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на |
| е замишљен.</p> <p>Кнегиња Љубица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе и |
| } Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а без једне ноге.{S} |
| сагласију. <hi>Противне партије све сам уничтожио</hi>.{S} Народ је у свему задовољан“.<ref tar |
| а смрти већ била ударила свој кобни жиг уништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <mil |
| закупника.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности |
| тило, да ће једног дана то бити страшни уништилац јаничара.</p> <p>Одавно, одавно живи баба Јан |
| е не допушта да преко својих изасланика уносе ватру у народ.</p> <p>По његовом мишљењу најбоље |
| пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — |
| вале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је бла |
| е се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихвати коње, а ст |
| оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и |
| јући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где ће конако |
| оборене.{S} Завирујући око тога, он уђе унутра, и жестоко се трже, сав пренеражен.{S} Насред ко |
| етар полако откључа врата и опрезно уђе унутра, да види да ли спава заробљеник.</p> <p>Кад се П |
| лана.</p> <p>— Овде је дућан, а кућа је унутра у авлији.{S} Ми ћемо обићи овуда — рече старац и |
| , што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Ј |
| у Анти:</p> <pb n="263" /> <p>— Вуци се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p |
| и разглављена врата с треском одскочише унутра.</p> <p>Спреман за напад, Марко одмах убаци у од |
| арко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће |
| — Овде је велиш — рече Ђорђе, кад уђоше унутра.{S} Старац потврди.{S} Ђорђе му рече да се он са |
| д врата на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> |
| зашао пред њима.{S} Петар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах |
| а, домаши испражњену торбу, бацну главу унутра, завеза је одозго и добро притеже па је пружи мо |
| ј разговор водио се кроз прозор.</p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме јед |
| раздувана угљена жеравице, а грозничава унутрашња ватра беше му јако раширила обе зенице.{S} Це |
| ту ствар.</p> <p>Но како код Милоша ова унутрашња борба још није била свршена, но је и даље тра |
| ишчупа и опет рине у борбу.</p> <p>„Ове унутрашње ватре, која сажиже и душу и тело, која неда н |
| кво признање.</p> <p>Али то, ма и мутно унутрашње сазнање, будило је у њему тешке сумње и оне д |
| hi>није дао Турцима</hi> да се мешају у унутрашње вилајетске послове.{S} Он ове Турке заустави |
| не борба и покају старе погрешке — тога унутрашњег нагона, који је Карађорђа моћно заносио — ко |
| јом и молио да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су |
| то да Карађорђа спроведу кудгод дубље у унутрашњост Русије, где не би могао долазити у додир са |
| пске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани ме |
| м хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздира |
| то доба имала неку своју полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утица |
| Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине уч |
| на колиби ненадно се отворише и унутра упаде повисок, угледан, добро одевен сељак.</p> <p>Стар |
| поганим руке о њега —</p> <p>У тај мах упаде у кућу Сима Паштрмац.{S} Он сави руке око Милоша, |
| ес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени |
| друге балканске народе.</p> <p>Да сутра упадне у Србију, према расположењу какво је у народу, К |
| ва међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно у земљу, Милош или да донесе његову главу |
| н другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни светину и окружи се многобројним |
| ију, а Марко и његов верни слуга Никола упадоше унутра с напереним пиштољима.</p> <p>Надали су |
| p>Старица ништа не одговори; њене мале, упале, суре очи укочено су гледале у жеравицу.</p> <p>— |
| ст главе.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, |
| ема се да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у најве |
| аст.{S} Сад би се опет вратили, опет би упалили ватру у народу, само да се они како год дочепај |
| ест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру.</p> <p>Овај пут, ови дочеци, ови састанц |
| е да поправим!...</p> <p>У Карађорђевим упалим, светлим очима заблисташе сузе.{S} Он окрете гла |
| ио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У моји |
| и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, ви ћете онда у |
| устите најбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско п |
| Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање шт |
| ету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само |
| Марко одмах убаци у одају велику гужву упаљена сена.</p> <p>Пламен осветли оџаклију, а Марко и |
| ет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџаклије.</p> < |
| у већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош пр |
| а предај деци нашој у аманет да знају и упамте: проклет био ко Русима веровао.{S} Од њих можеш |
| врховни вожд намерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S |
| сто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун нестрпљења, узе махати десном руком, као да |
| !...</p> <pb n="88" /> <p>Да га је гуја упечила не би се Драгић жустрије окренуо.{S} Разрогачен |
| и тада би подуже немо ћутала.{S} Она је упирала поглед некуд у даљну даљину у којој као да нешт |
| ди таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, заповедник ове крвав |
| <p>— Говори море — климну главом Милош, упирући поглед у Врљу, који је још једнако ћутао.</p> < |
| /p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита стражара рапавим, набуситим гласом, је су ли они |
| просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p |
| руку.</p> <p>— Јесте ли живи, јадни! — упита их Ђорђе гласом пуним саучешћа.</p> <p>— Па ето ж |
| а и Павлић (Павле Сретеновић-Лисовић) — упита Милош.</p> <p>— Ту су напољу, господару — одговор |
| не.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— Баш сад сеју бурмут, деда.{ |
| му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони се ти, Драгићу; спава он сад |
| p> <p>— А зар би сад била та прилика? — упита Добрњац радознало.</p> <p>Ђорђе га погледа подозр |
| прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово сигурно звони на вечер |
| мо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, |
| мо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после Вујица и Павле уђоше.</p> <p |
| p> <p>— А зар би сте смели од Милоша? — упита домаћин подругљиво.</p> <p>— Па слободно је ваљда |
| и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Н |
| ћ.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више гал |
| S} С којим еспапом радите ове године? — упита га Карађорђе.</p> <p>— Тргујемо лисичијим кожама |
| — А под киме бејасте ви; ко вас држи? — упита Карађорђе даље.</p> <p>— Држи нас господар Вујица |
| ешки да ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> |
| сјечени.</p> <p>— А који су, дина ти? — упита седи сусед с десна.</p> <p>— Кнез Сима из Велика |
| >— С колико је људи дошао тај крвник? — упита он после кратког ћутања.</p> <p>— Више их је од д |
| а те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, господару, но сам |
| е горе по кући — Сам! а је ли оружан? — упита кнез даље.</p> <p>— Оружан је, господару; носи и |
| /p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одо |
| је неко био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p |
| ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ћерћиво.</p> <p>— Ја главом, господа |
| жене.</p> <p>— Како ти је сад, нано? — упита млађа жена с десна.</p> <p>Старица ништа не одгов |
| о пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, |
| .</p> <p>— Како то мислиш, господару? — упита Вујица.</p> <p>Милош као да се двоумио.{S} Најзад |
| одару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p>Карађорђе поди |
| нез Милошевој коњушници), кнез Милош га упита:</p> <p>— „Бре, Врљо, да те нешто сковитли тешка |
| у собу где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га изв |
| p> <p>Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?< |
| је прво дуго и дуго гледао.{S} После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>К |
| у и искочи на губилиште.{S} Он никог не упита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненад |
| , ка’ и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S |
| ога главосечу; желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста д |
| побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није доб |
| века.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је ли ти, душо, бабо код куће?</p> <p>Тек сад |
| чне погледе испод ока.{S} Сад застаде и упита је:</p> <p>— Где је духовник?</p> <p>— Ту је, нап |
| рогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту |
| /p> <p>У тај мах кнез Сима диже главу и упита промуклим гласом:</p> <p>— Јутрос си нешто подуже |
| арађорђе још с једним другом.</p> <p>Он упита има ли кога у кући и кад му жена рече да нема ник |
| опет наста подуже ћутање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но |
| пријатеље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако ј |
| распитивао како је у народу, па уз реч упита и то, какве гласе има Милош с доњег Дунава, одакл |
| у кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="2 |
| оји к мени дођу да ме виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су |
| и тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први б |
| оше, а стражари изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од |
| бру реч за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:< |
| шу наших путника.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа оп |
| какво ми је писмо писао.</p> <p>— Ко? — упиташе Вујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!< |
| оњима, они га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се |
| огорчила је Милоша, а прилично га је и уплашила.{S} С тога он сад друкчије гледа на старе српс |
| /p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш одавде.</p> <p>— Бог с тобом бра |
| ра се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније и најлакше п |
| би отишао у анатемњаке.{S} Истина, где упљачка оволике паре?</p> <p>— Истински ти велим, госпо |
| } Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, повраћен је селима од |
| хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Мил |
| би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спремом и плановима, износећи, нарав |
| дишњој борби за ослобођење, Наум се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао |
| ао згодну прилику да пред Турцима прави упоређење између себе и њега да доказује, како је Карађ |
| а убије.</p> <p>Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, |
| је био неумитан.{S} На све молбе он је упорно одговарао:</p> <pb n="76" /> <p>— Не сечем им гл |
| оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишту.</p> <p>— Је |
| ајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе св |
| p>Женске су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се |
| отворити ни разбити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу |
| лава, и он је и ову прилику умео згодно употребити да свој углед уздигне и да своје везе с наро |
| pb n="104" /> Те домаће људе ови страни употребљавају после као своје сензале и калаузе, ови им |
| е би смео одважити.{S} Кнез Милош га је употребљавао за поверљиве, опасне задатке, кад је треба |
| Али и њега, Станимира, кнез је почешће употребљавао, особито кад је требало однети кудгод брзо |
| _N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто својски |
| чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати големо напрезање да се уздржи да не плане |
| ваном у Стамболу потврди како је његова управа мудра и <pb n="273" /> праведна, јер је ево умео |
| да ће ваљда имати ко други паметнији да управља овом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган |
| ма, па вала, како вам год драго, и нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> |
| ашње славе своје, српски емигранти нису управљали своје погледе само на Србију.{S} Њих је исто |
| Турској плаћала данак, а иначе у земљи управљало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> |
| дан народ, да имате своју државу, своје управљаче, а једнако се обзирете лево и десно да ли ће |
| </p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај ма |
| пут осуђеницима.{S} Сви погледи били су управљени на једну пољаницу, која је била одређена за г |
| .{S} Он само превуче сабљу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну |
| .</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, г |
| сије, Влашка и Молдавија <pb n="168" /> управо су под руком, и у случају преке нужде увек се мо |
| општи покрет буде увучена и Србија.{S} Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покр |
| а повесница још није потпуно сложна.{S} Управо о њима владају два потпуно супротна мишљења, јер |
| и и скривенији но пред својим попом.{S} Управо, оставио их је да се сами саветују, а он их је в |
| нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су по одећи приме |
| их двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p>— К |
| ке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> |
| о „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по |
| точеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је управо поноћ, затекох га где седи погнут, лактовима оду |
| } После ме упита које је доба и који је управо дан данас.</p> <p>Кад му казах да је недеља, он |
| прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских земаља и народа. |
| д много којечега одвикао.{S} Но, ово је управо празан разговор.{S} Која вајда Ђорђу од мога доп |
| ош не беше.{S} Поп Вучко Поповић био је управо из Аџибеговца, али је под његовом нуријом било и |
| </p> <p>Ово последње решење донесено је управо од страха пред Милошем, јер се свак побојавао да |
| у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цук |
| S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заносио сва срца.</p> |
| ђеве пропасти) тако био застрашен да се управо није смео ни жалити на зулуме турске.{S} Врљо уз |
| рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо од срџбе.</p> <p>Петар извади обадва своја пишто |
| ом, примао је новчану помоћ од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би |
| p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи |
| ве ровито и неутврђено, и како би Турци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им |
| ширак отвор тако, да је Карађорђе лежао управо према њему.</p> <p>Он застаде мало и за један тр |
| аба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, који су у они |
| е и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожалио, Милош је оставио сакупљене прваке да са |
| , она вам тако брзо одсече главу, да то управо и не осетите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци х |
| н да другачије не може бити, и да је то управо од бога суђено.{S} У таким тренутцима, он се чис |
| у падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{ |
| вој глави лека нема!</p> <p>— Па где су управо заробљеници?</p> <p>— Где су баш сад у овај мах |
| /p> <p>Млади родољуби грчки, гледали су управо с неким страхопоштовањем на оседеле, у љутом бој |
| беде после мене права и здрава.</p> <p>Управо је довршавано једно овако писмо, намењено Герман |
| лова државних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали х |
| и ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на прагу и који ће п |
| тац у углу, и затурив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед. |
| скочи, збаци кабаницу и онако седећки, упре разрогачене очи у ове немиле ноћне госте и упита з |
| оју је дотле држао поклопљену на руци и упре у Петра страшан, закрвављен поглед, а свака длака |
| ворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p |
| нати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на млада, лична Турчина, који је замишље |
| га бумута!{S} И не знам како се то увек упрљате по образу?{S} Ето, и ја сам радила, па ја опет |
| политике, већ ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао д |
| једном тако <hi>лолски</hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми |
| и гледа у својим канџама већ уловљену и упропашћену невину душу, и ужива у пакленим мукама њена |
| уги започели, они ће довршити на нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам |
| амене!{S} Да бар убијем тога пса, да не упропашћује друге људе.</p> <p>— Ево ти мој пиштољ, гос |
| сте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су у дивну играчицу; сем ње нико ништа не види и |
| ом снажном руком.{S} И на једаред он му упрти крваву одрубљену главу Драгићеву и заповеди му да |
| > <p>Кнез је седео замишљен с лактовима упртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало |
| а се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сенку на |
| боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p>Али од свега тога са |
| се сад сложили.{S} И ако се ова прилика упусти, онда је свему крај; онда бог да прости сва нада |
| аховитој ломњави и пуцању.{S} Карађорђе упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и о |
| град, да гледа народне послове, а он се упустио с Турцима у трговину, пошто би му продали да он |
| ти, онако слободно и по души, сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се < |
| са собом као заробљеника Анту Протића, упуте се Паланци, где су имали да сачекају даљи развој |
| упним корацима, Ђорђе се преким улицама упути право оном скровитом кућерку, где бејаше синоћ ос |
| p> <p>Међутим, изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Нов |
| </p> <p>Старац се врати, а Карађорђе се упути кући, у којој је већ горела свећа и закуца на зат |
| /p> <p>Дошав у Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Л |
| ена рече да нема никога сем деце, он се упути тамо, уђе са својим другом у крајњу собу и одмах |
| кво зло.{S} С тим мислима у глави он се упути оближњем поточићу, да се умије и да захвати хладн |
| аза се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, где се заустављала скела што прев |
| сна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Карађорђе |
| међу којима је био и Никола Новаковић, упутио се право Смедереву да однесе писмо Вујици и да м |
| сле њина прва састанка, Вујица га је ту упутио, поручив Драгићу да му у свему буде на руци.</p> |
| решине сами на своју руку или по руском упутству.{S} С друге стране, Руси ће из овога видети да |
| Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по својој глави?</p> |
| у Београд везиру, коме је, дан пре, био упућен и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева |
| морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снагу, и на просту масу на |
| дно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на своју личну зараду.</p> <p>То је било у толи |
| ропи, и његове су бриге поглавито на то упућене да доврши дело које је започето победама над На |
| “.</p> <p>Даље, у писму од истога дана, упућеном Михаилу Герману, српском пуномоћнику у Букуреш |
| наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном саветује, особито о народним посл |
| на овом путу Милошу су највише викали „ура, живео“ и најдубље му се теменисали баш они, који с |
| да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и пође.< |
| хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако како ја велим.{S} Прво, да се Милошу озбиљн |
| емаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, не дирај ништа!{S} Ја ћу све свршит |
| богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви они паметни |
| како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, па је опет све |
| сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису имали сведока.{ |
| вала, поздрављајући лепу, летњу зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тиши |
| .{S} Тако обешена, коњ га пренесе преко урвина и ограда, преко клада и пањева и вукао га је пре |
| Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводио по савету Младена Мил |
| добио од Турака повластицу да се Србија уреди као вазална кнежевина, која би Турској плаћала да |
| и оној једној сиротињи.</p> <p>— Милош уредио!{S} И ви се надате неком добру од овога крпежа, |
| оћ била веома незнатна, а после није се уредно ни издавала.{S} Тако је већина била упућена на с |
| од распуштених народних гомила направе уредну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисци |
| пски.{S} Одношаји у земљи још нису били уређени, с <pb n="94" /> тога се у његовом дому и стица |
| сад сва брига збринута и све како ваља уређено, кад је само кнез Милош примио ту ствар у своје |
| бресту уз који је био овај гроб, Драгић уреже ножем мали крстић, који се дуго познавао.{S} Овај |
| ко је био мали, Александру се живо била урезала у памети она кобна ноћ, кад је с матером из Топ |
| ма плодних кличица, да зеленим мирисним уресима поново окити брежуљке и долине, да опет домами |
| а дакће, али док би ударио длан о длан, урлик олујине одјекну јасно ту у непосредној близини и |
| х снежних пољана гружанских; а кроз тај урлик бурин и нечујно је одјекивао уздах једних сломљен |
| титарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе на закључана врата.{S} Но врата су била |
| груди, које су нарочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену |
| е у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призо |
| рана и Милош је осећао да ће се сав тај урнебес сручити на његову главу.</p> <p>...„Убиће ме, р |
| ЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА</head> <p>Биле је бурна урнебесна ион. једна од оних страшних ноћи, када ти се |
| unit="subSection" /> <p>Те исте бурне и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, да |
| камо ли у глухо доба, па још по овакој урнебесној ноћи.{S} С тога је забезекнуто гледао и тек |
| се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али д |
| у огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као један једини грдобни мрачни тал |
| ве је било пусто у овом страшном ноћном урнебесу.{S} Па ипак оштро око опазило би и кроз овај з |
| рње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, нов Бр |
| >СЕЧА ГЛАВА</head> <p>Свет се у свачему усавршава, па и у томе како ће лакше убијати људе.</p> |
| да га дигне на горостасни грм, и да га усади горе на врх вршка, како би се могао видети из нај |
| топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод распла |
| онда бог да прости сва надања наша.{S} Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш |
| не и урнебесне ноћи у једној удаљеној и усамљеној колиби, далеко одвојеној од других сеоских ку |
| ека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којој као да се крије некакво притајено |
| <p>Последње речи још не бејаху сишле с усана Драгићевих, а из даљине зачуше се тешки стражарск |
| је тужно и мрачно, око танких запечених усана играо му је самртнички осмех, пун бола и безнадеж |
| ратисја и овде од турскога правителства усеченијем главе живота лишисја, месеца јулија 1817. го |
| етену гужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, |
| замућени и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један |
| асти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љутину, на Милошу се видело да је |
| Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му |
| строжија заповест издата је тебе истога усјекованијем главе каштиговати за невјерство и издају |
| ићу, каква је теби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас |
| и у овој светој борби, он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског |
| поздравио новога изабраног вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на велик |
| ићево, коме је судбина била наменила да ускоро постане крвава позорница једнога тешког злочина. |
| е треба очајавати.{S} А и у Србији мора ускоро духнути други ветар.{S} Имате ли каквих скорашњи |
| е у то доба боравио Карађорђе, и где је ускоро имало да се изврши једно грешно и крваво дело.</ |
| ма и рече да се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што |
| вали повећу партију бурмута, кад у собу ускочи лаконого девојче и зајапурено од радости повика: |
| олико тренутака и Турци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, |
| tlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> </div> <!-- Предговор --> </ |
| охрабри.</p> <p>Тако у последње време, услед ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест н |
| зграду, вазда готову да одмах букне.{S} Услед тога је и над Карађорђем вођен строг надзор, и пр |
| е.{S} Бедни кнез Сима пови се напред, а услед тога тегљења врат му се таман згодно наслони на д |
| зависи све... апсолутно све!...</p> <p>Услед тога суморна и натуштена душа Карађорђева <pb n=" |
| да су то душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме М |
| а на расположењу, а ту је и дечко да га услужи.{S} Другоме од вас, који ће поћи у град, стојим |
| и мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли ј |
| баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, гомила се раздвоји и вел |
| сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>Али услужни доглавници одмах су дизали грају, просипајући п |
| ву да однесе писмо Вујици и да му преда усмене Милошеве поруке, па да онда заједно крену Плани. |
| совићу, који носи то писмо, издате биле усмене наредбе још страшније и грозније, но што се у пи |
| писменој молби.</p> <p>Испод руке пак, усмено, кнез Милош је поверљиво, преко Германа, поручив |
| га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу |
| , и док су јој последње речи лебделе на уснама, ње нестаде иза ониских, старих почађалих врата. |
| зале.</p> <p>По каткад заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и |
| његове речи.{S} У погледу, у стиснутим уснама, које су се некако болно укосиле, у подигнутој р |
| једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће. |
| њој нешто мрачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жм |
| .{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет почеле мрдати, а њен слабачки глас опет би се |
| евесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана |
| Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} |
| ди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После ово |
| д треба то платити главом.{S} Да смо ми успели, плаћали би главом други, пропали смо, право је |
| рђеве...{S} Да си терао до краја; да си успео; да си одржао своје, још би се могло рећи, да је |
| ти за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба пробудили су код Грка и нову наду и нову жу |
| новој борби, о новим победама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна т |
| се био упознао са свима великим ратним успесима српским, знао је места где се што догодило, зн |
| азити у борбу са све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска |
| жу на ме сву наду своју и верују да сав успех од мене зависи.{S} Да ми је да то њихово надање н |
| ног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на |
| он неће знати за уске народносне међе и успех ма кога народа балканског — биће му исто тако дра |
| лканског — биће му исто тако драг као и успех његове рођене браће Срба.</p> <p>Најзад, споменуо |
| већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> |
| гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође!...{S} Ето, слоб |
| ао, кад је толико полагао на постигнути успех против њих.{S} Умирен и обрадован њином погибијом |
| а покајем ранију погрешку и да осигурам успех послу кога се лаћам.{S} Толико <pb n="222" /> људ |
| голи живот!</p> <p>— Тек ако постигнем успех, моћи ћу да докажем да се нисам грабио за власт, |
| нским родољубима и то им је осигуравало успех.{S} Још је ваљало у то коло увући и Србију, па би |
| то скоро ни један од њих није веровао у успех, те су ту замисао сматрали као лепу али празну же |
| ор између два побратима, али без икаква успеха.{S} На све представке Гитарићеве, Вујица је одго |
| а осигура народу нека права, остали без успеха, и како сад и он сам увиђа да нема другога начин |
| х спасу, али су сви покушаји остали без успеха.{S} Марашлија је био неумитан.{S} На све молбе о |
| напори његови опет би морали остати без успеха, кад би он био упућен само на се и на своју снаг |
| домовини за време деветогодишње борбе и успеха својих.{S} Нада на ослобођење и вера у васкрс ср |
| оме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али н |
| , зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, кад се и мени отимало ср |
| ти ради.{S} Желео бих живота, желео бих успеха, али само толико да покајем ранију погрешку и да |
| њему.{S} Али он је брзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Ме |
| ади да ће њини напори бити благословени успехом.</p> <p>Даље је напоменуо, како је он пореклом |
| ију, и како у Србији да покрене ствар с успехом.</p> <p>Томе су стајале на путу многе и големе |
| Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постигао и лакше и брже но што се надао |
| зе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на овом путу Милошу су највише |
| први коракне, и да од његова одсудна и успешна прва корака зависи све... апсолутно све!...</p> |
| играната заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и м |
| и свети посао нико не може повести тако успешно и срећно као он, Карађорђе, то га Милош и позив |
| да то велико дело доведе до сретнога и успешнога свршетка.</p> <p>Јоргаћев предлог примљен је |
| роду има некаква комешања, те се и сами усплахире и забрину.{S} Код њих онда настаје опште непо |
| {S} Почешће он се тргне, разрогачи очи, усплахирено звера по колиби, па му се очни капци полако |
| рохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је нешто уз |
| а места, за која су везане толике драге успомене, где је остао по један комадић његовога живота |
| рђев, Александар, причао своје детињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код кој |
| но одјекивали, будећи у срцима давнашње успомене: из магловите, избледеле прошлости.</p> <p>Нај |
| , а свака длака и на коси и у брковима, усправи му се.{S} Он је изгледао ужасан.</p> <p>— Да по |
| убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колико да |
| пењање ипак одмиче.{S} Карађорђе се већ успужао уз горостасно дебло и дочепао се грана.{S} Сад |
| звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? |
| што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи госте у кућу.</p> <p>Мало затим он дода |
| ји, остали су онде, где господар Ђорђе, усред славе и силе своје, немаде никаква друга преча по |
| ратску и родитељску!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из |
| у!“</p> <p>...{S}Али, усред те радости, усред најлепших нада, на једном ће из мрака изнићи злоч |
| во, и гдје ли наш пријашњи рахатлук?{S} Усред Биограда наше богомоље стоје опале и порушене и с |
| м Бошњацима прешао у Босну, и заклао га усред рођене куће његове.{S} Доста је он других помлати |
| вер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на |
| жила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих ратних другова и личних пријатељ |
| , помислим ја, нећеш га, вала, ти жњети усред зиме, кад нико не жање, и решим се, да их помлати |
| ра.</p> <p>Милош је ту.{S} Он стоји сам усред ове мртве пустиње.{S} На земљу се почео спуштати |
| p>На југозападној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Д |
| и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1816. год.), о Ђ |
| дознало око откуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" |
| свуд набујала лепа зелена трава.</p> <p>Усред те пољане стоји огромно дрво с горостасним гранам |
| лашкој и Молдавији, где је за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је би |
| — Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од нужде а не од о |
| <p>Старцу су тако брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао за |
| је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није б |
| , већ од беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друг |
| арац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Какав удес!</p> </div> <pb n="92" /> < |
| те се по другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каж |
| S} Кад су ме мамили, мед им је текао из уста, како ће ме у најкраћем року вратити; како ће ми д |
| Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било и прошло.{S} Он је своје |
| а је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше.{S} То није био нико |
| беса и ината.{S} Причали су од уста до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке |
| о другоме не поручују, но иде из уста у уста.{S} Нукао сам му да ми завијено у писму каже, па т |
| нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио.{S} Т |
| емља.</p> <p>— Пи! (он отпљуну) поганих уста, проклета ко их роди!{S} Мичи ми се испред очију д |
| прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти жалиш и пом |
| Карађорђе поједе ту мало меда, па онда устаде, прохода мало, и за то време два три пут је загл |
| 3" /> <p>На ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио са |
| поглед на свога друга.</p> <p>Кнез Сима устаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете |
| утак бејаше украо сан.{S} Карађорђевица устаде полако и на прстима изађе напоље, па се мало доц |
| само да ми је то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим |
| за њим.</p> <p>Кад се јавише, Карађорђе устаде да се с њима поздрави.{S} Пружи им руку да се ру |
| се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу рече само толико да га одведе |
| ш уђе.{S} При појави Милошевој везир не устаде, али стари Турци пођипаше и остадоше на ногама д |
| ама! — рече Србин с доња краја каване и устаде.</p> <p>— А, пјан био, ко ти вели да Турци жале |
| па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престра |
| оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако устаде, протегли се и видећи да је и ова мучна ноћ срећ |
| ом почастио...</p> <p>Рекав то, Гитарић устаде и рече јасно:</p> <p>— Збогом, побратиме.</p> <p |
| ђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала.{S} Приђе ћутећки Гитари |
| аједно с њима.</p> <p>Кад Вујица и Наум устадоше од совре, Карађорђе оста још подуже; купио је |
| „Кад ја будем мислио да Србија треба да устаје, нећу ја тада друге подбадати, већ ћу сам доћи и |
| авославне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске били су на њу прику |
| ти.{S} У опште, кроз народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме |
| вођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рекао је Ипсиланти једном пријатељ |
| .{S} С тога је много полагано на то, да устанак у исти мах плане у Влашкој, у Србији, у Грчкој, |
| е народ кад буде сматрао да је време за устанак.{S} То је као нека претња.{S} И он ће тако и уч |
| усији и Влашкој да припреме земљиште за устанак.{S} Радили су у друштву с румунским родољубима |
| аман ће тако најбрже кренути и народ на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи |
| лободе.</p> <p>Али спремајући се за нов устанак, Грчка није заборавила крваву лекцију из послед |
| а да пређе у Србију и ту да покрене нов устанак.</p> <p>У исти мах планула би буна и у подунавс |
| Кад је доцније Милош у Србији повео нов устанак, Грци су се обраћали њему.{S} Али он је брзо до |
| закрајини с Турцима, Врљо је пристао уз устанак, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад |
| а она околина, где се зачео први српски устанак и овде је Карађорђу, још из ране младости, пола |
| жни у главном питању, кад треба кренути устанак и кога ваља узети за вођу.</p> <p>Овај скуп био |
| све већим изгледима на успех, у колико устанак буде опширнији, како би турска војничка снага б |
| у набити, но да им Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђо |
| о, кад је Милошу испала згода да поново устане на зулумћаре.{S} Нисам ли му ја одмах поручио гд |
| би тада с мало турске војске.{S} Грчки устаници тиме би се користили.{S} Једним страшним налет |
| е били су диван официрски кадар за нову устаничку војску.</p> <p>Најзад од свију балканских зем |
| ео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову борбу.</p> < |
| младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, н |
| , радио је обичне послове, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишиње |
| распиривање духа слободе и духа буне и устанка за свето дело грчкога народнога ослобођења.</p> |
| о треба јуначки прегнути на велико дело устанка; смело треба развити заставу балканског ослобођ |
| ; трпео и ћутао.{S} И као оно у почетку устанка, он је сад понова осећао да је опет дошао на ње |
| иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не војују против сул |
| вођу бурним усклицима.{S} Карађорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одма |
| језа: „Да није <hi>он</hi>!{S} Да није устао, повампирио се и сад трчи за мном?“ Од саме ове < |
| је сав буђав овога тренутка из гробнице устао.</p> <pb n="308" /> <p>На смежураном, борама дубо |
| , на кога су управљене ове речи, бејаше устао да пође и баш у тај мах плаћао је кавеџији.</p> < |
| го, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човек |
| >Момак одговори да је г. митрополит тек устао, и протисну се крај ђенерала напред да га поведе |
| ела.</p> <p>Тога дана Карађорђе је рано устао.{S} Још се не бејаше ни расвануло, а он изађе до |
| и се одморио од пута?{S} Јамачно је већ устао?...{S} Истина ја сам мало сувише подранио! — рече |
| дигне народ на Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него |
| е могао и за тренутак двоумити о томе и устезати се.</p> <p>Али после оваке одсудности, враћали |
| ити.{S} Милош је подмукао; на његовијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о сво |
| ли како било да било, памти и кажи коме устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју после |
| оваца, да се и тим послужи, у колико му устреба.</p> <p>На растанку Милош му пружи некакво мало |
| ата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек пов |
| а; ноћна тишина и изумрлост поступно је уступала место дневној живахности <pb n="296" /> и шуму |
| аст, јер ће свет видети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли усп |
| ога се Ипсиланти уклони, да своје место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и с |
| ом рођеном руком убити свакога ко би се усудио да му одрече послушност.</p> <p>У опасним ратним |
| руком као пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> |
| стали су га немо гледали.{S} Нико се не усуђиваше да прекине овај свети бол једнога родољубивог |
| крвава зноја, док су све те појединости утврдили и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се |
| знали, између Карађорђа и Наума било се утврдило неко особито зближење.{S} Изгледало је, као да |
| орђе му је одговорио тако, да је Вујица утврдо мислио како се све ово ради и спрема са знањем ц |
| стигле неке кабадахије Милошеве и да се утврдо очекује да ће сутра и господар Вујица доћи.</p> |
| ке војске, она ми неће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с |
| казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; како ће Србија опет пропева |
| исмо.</p> <p>У тој сумњи још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева |
| су од незнана путника добили, све је то утврђивало Стољетова у мисли, да је „вожд“ умакао, и да |
| .</p> <p>Руке су му биле везане и добро утегнуте остраг.{S} Пред њим је стајао снизак подебео д |
| рва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} Крочи ближе.{ |
| води преко румунске границе. „Вожд“ је утекао, и сад ће у питању бити само то, ко је бржи, или |
| чао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је крвопија, душма |
| тања да се врати.{S} Није он од мене ни утекао одавде, већ од Мује, а Муја му, вала, и данас ми |
| шљивца, који је у најопаснијем тренутку утекао из земље, с друге стране његову је душу мучила з |
| Русије.{S} Они, они, Бог их посекао!{S} Утекли као курве и ђидије, а оставили ову сиротињу саму |
| ели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и |
| hi> преварили и упропастили!{S} Зар они утекли, па сад они добри, а ми који смо остали овде и с |
| цима завадили, па га напустили и у свет утекли.{S} С тога само за њима нити би ко пошао, нити б |
| нека се Милош код Турака изговори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што |
| тој страховитој ноћи све живо давно је утекло и сакрило се у сигурна боравишта.</p> <p>И људи |
| ању бити само то, ко је бржи, или он да утекне, или ја да га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенер |
| ним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало проливати туђу крв |
| ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} Т |
| бично после ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи |
| емљи!{S} Зар је мени било ласно кад сви утекоше, а ја остадох овде скоро сам да горим на сто ва |
| мо за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, |
| ицом, иза које се видео густ воћњак.{S} Утерају кола унутра, где их пресрете дечко, који прихва |
| у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Так |
| да бежиш далеко, далеко, али јој нећеш утећи.{S} Она ће те стићи ма где и ма кад.{S} Да се спу |
| ни једне речи од милости, од проштаја и утехе.</p> <p>Помаман у тешком душевном бунилу, он тада |
| једину милост и за једну једину реч до утехе, за реч — опроштење.</p> <p>Али опроштења нема.</ |
| сав заостали живот који се већ отима да утече из овог трошног и обурваног тела.</p> <p>Лице ста |
| чи, збаци кабаницу са себе и безобзирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} |
| е испод ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="1 |
| уновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај с |
| е речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као да нису разумели сав зн |
| одине, он се још јасно сећао свију оних утисака.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна ј |
| је била у заносу, неприступна за спољне утиске, душа ове старице као да се винула у далеку буду |
| Врљино још је већма брисало те сумрачне утиске и Милош је навлаш говорио, говорио је много, јер |
| асивала осуђенике, светина се опет зато утискивала са свију страна и спровод се једва силом про |
| о нешто грозно и страховито.{S} Под тим утиском оно је стајало као окамењено.{S} Али на једаред |
| слонити и спасти.</p> <p>Међутим, грчки утицај у ове две подунавске земље довољно је јак, да их |
| д њих просте турске покрајине, пређашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка о |
| ново, опет је његов говор био од силног утицаја.</p> <p>Али он сврши говор онако у опште, па пр |
| било да испита расположење код људи од утицаја, како би се унапред могао спремити за сваки слу |
| те своје рачуне с Турском, без мешања и утицања страних држава.</p> <p>И доиста, одмах се могло |
| самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било сузбијано и потискивано в |
| е, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли они каква поуздања сами у |
| {S} Најзад, пред подне, ветар се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сун |
| онети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша се и Карађорђе; још једном је прекорео Вујицу а з |
| на за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма распаљивали и свака његова |
| се не љути и да не виче.{S} Једва га је утишала.{S} Најзад, кнез је говорио срдито, али спуштен |
| је ово изговорио гласно; свет се бејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај ма |
| ора, дуго је ћутао.{S} Кад се тако мало утишао, он проговори опет, а његов танки глас био је са |
| атре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>Али тако није изгледало с |
| шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, сарани га у своје неизмерне дубине, а |
| ешка стопала још неће моћи да разгази и утре траг овоме злочину.{S} Кроз педесет пуних година п |
| ланци, где су насељена села и раскрчене утрине за њиве и ливаде.</p> <p>Неки Драгић Војкић имао |
| д чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже своју осуду.</p> <p>Међу доглавницима |
| није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и одумрле од стеге у оковима.</p> <p>— Спустите |
| ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонет |
| а закопана оружја и два топа, да све то утроши на народне потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на |
| једнога столећа, још неће бити кадре да утру траг страшноме злочину, да сперу крв убијена родит |
| е, големе и опасне буне, да то све није утулио и прегазио Коџа Милош.{S} За садашњи рахатлук по |
| народ, и да је нисам срећом онако брзо утулио, Турци би испали у народ и било би грдне несреће |
| p> <p>И он дохвати мртво, крваво тело и утура га међу кладе.{S} Једна рука бејаше се испречила |
| !{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлат |
| све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на нешт |
| ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет продужи.{S} Глас м |
| ића више добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се |
| Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више пута, синовче, и оп |
| ар било и на десетак речи.</p> <p>Милош ућута а и духовник је ћутао замишљен.{S} Најзад отац Ме |
| онда нека дође сад одмах.</p> <p>Милош ућута, а она су се двојица згледали.</p> <p>— Како то м |
| омче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>Петар слеже |
| </p> <p>Док је славуј певао, кос бејаше ућутао, као да га и он слуша.{S} Али, кад песма славује |
| рађорђа од српских послова и да угуши и ућутка људе, који су се у Србији појављивали као његови |
| дару? — упита он.</p> <p>Милош мало као ућутну.</p> <p>— Јест, — додаде затим — тако у разговор |
| јности живио.{S} Сиротињски плач и сузе уфатише га и убише, и главу му јошт с једном његова дру |
| Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немојте то од мене искати, кум ми је, |
| тренутку он се пробуди и рече:</p> <p>— Ух, децо, какав сан усних!</p> <milestone unit="subSect |
| огу ни људима.</p> <p>Одсекао му обадва уха, а за тим га опремио тако несретно, да је у Пожегу |
| и на коцу истакну на бедем, а кога жива ухвате њега посеку или га набију на колац.{S} Али кад н |
| , па се јамачно бојао да мене гдегод не ухвате и да ми писмо не узму.{S} Не дај боже таке несре |
| ута би пре умро.</p> <p>— А да те нешто ухвате и ударе на муке?</p> <p>— Не бих ни онда говорио |
| ире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</ |
| </p> <p>Кнез скочи. — Он туна!{S} Ко га ухвати?{S} Ко га доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, |
| р још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли |
| ако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Друга би ствар бил |
| још опасније убити га.{S} А мирно да се ухвати и гдегод склони док се ствар не би развидела, он |
| томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупредио и на добро окренуо он |
| и отишла доле.{S} Милош посрте, али се ухвати за грану и опет не паде.</p> <pb n="129" /> <p>П |
| ино, али умирен није био.</p> <p>Већ се ухвати мрак; момци наложише велику ватру мало подаље од |
| Анта.</p> <p>Милош пребледе као крпа и ухвати се за огњиште од оџаклије да не падне.</p> <p>Ан |
| о, с тога морам пазити да се Ђорђе лепо ухвати, ако амо дође.</p> <p>Милош је већ јасно видео к |
| сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не |
| границе.</p> <p>Трећега дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рође |
| а ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепо |
| бих га боље ухватила — ја сам јуче три ухватила — срди се мала лепојка.</p> <p>— Ох, не умем! |
| ш стигао у тврђаву већ се била у велико ухватила ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник к |
| га Турци жива на колац набили да су га ухватили.{S} Но Аустријанци су га држали као <pb n="212 |
| одсмех кнезу Сими, кога су пре 2—3 дана ухватили у селу Ђелијама, где се код неких пријатеља пр |
| и сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала другарица, г |
| ску страну, мрак се већ бејаше у велико ухватио.{S} Кнез Максим радознало је загледао непознате |
| с тога увече, кад се мрак већ био добро ухватио, он пређе на боравиште неком Јовану Буковичком, |
| nit="subSection" /> <p>Кад се већ добро ухватио сумрак, Карађорђе устаде да пође.{S} Старцу реч |
| оверовати.{S} Да му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, |
| , но Драгић одби ту понуду.{S} Бојао се ухватиће их Милошеве страже.</p> <p>— Не идем на свадбу |
| ет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш да ухватиш, ја боље умем; ја бих га боље ухватила — ја сам |
| је Петар Молер, и он је већ уклоњен.{S} Ухваћен је био усред народне скупштине, која се лане (1 |
| је да платимо ми.{S} Да кнез Сима није ухваћен, ствар би била друга!{S} Могли би се заједно ук |
| је је Врљо побио.{S} Пошто је тај рачун ухваћен, један део упљачкана новца, на згодан начин, по |
| писама баш и онда кад би у случају била ухваћена.{S} Тако исто и имена прозвана по списку нису |
| граду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада њега извлачио, а он ме сад |
| оје — и да вас склоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је мора |
| <p>— Јес, јес, да ме отерају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још бо |
| е од послеђених рана на левом одсеченом уху, али подсмех и руга надживели су га и памтили много |
| ући да му Марашлија не запне с огромном уценом.</p> <p>Најзад су ствари довели дотле да њих дво |
| да је Карађорђе давно већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да |
| нда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</ |
| х га почне гледати попреко, сумњичати и уцењивати.{S} Много и муке и трошка кошта народ, док су |
| оша, јер је њиме згодно могао плашити и уцењивати Турке.{S} Карађорђе му је давао згодну прилик |
| !{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као нешто предомисли, те |
| се он укаже ма где у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.< |
| тавља под јавну контролу свију бораца и учасника и проглашује да и последњи ратник има право да |
| Србији, и стара се свакојако да очува и учврсти свој уплив у њој.{S} С тога је и највероватније |
| углед уздигне и да своје везе с народом учврсти.</p> <p>Па како се успеху свак клања, то и на о |
| ур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те и народ отуда и султан одовуда признају те |
| нети голема, небројена блага, и довести учене официре, и донети много оружја да се народ диже н |
| розвана по списку нису била права имена учесника овога збора, већ је сваки имао своје нарочито |
| о много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су подизали сав народ у потеру, па кога |
| дољуба, имала највећи значај и од њеног учешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{ |
| да она прва и отпочне борбу.</p> <p>На учешће Србије, Грци су веома много полагали и с тога, ш |
| Полако, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав за |
| викао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 година, прво уз свога полубрата во |
| ви растргну, у опште, тражили начина да учине убиство тежим, а казну страшнијом, дотле модерни |
| личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који ј |
| е нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p>Али |
| {S} Ем те убијају, ем се труде да ти не учине ништа непријатно.{S} Убијање по свима правилима е |
| о није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори журно:</p> <p |
| жи домовини, да уздигне њено име, да га учини славним и страшним, а кад се рат свршио, кад је з |
| страховао, кад ето нико и не помишља да учини Карађорђу какво зло.{S} С тим мислима у глави он |
| р заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда к |
| из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би на |
| своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме |
| .{S} Али кад ни потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и |
| за свој положај, Милош би био кадар да учини све.{S} Овако, кад му се Ђорђе сам јави и позове |
| е устреба то: „Ђорђе одлази у Србију да учини своју последњу дужност као Србин.{S} Он не тражи |
| озу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што вези |
| ше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио је К |
| ли је крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Гос |
| горе сам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да с |
| на душу толику сиротињу и пустити да се учини та несрећа, која се више никад не би могла поврат |
| је до голе душе!</p> <p>Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више |
| и паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време прес |
| и трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И мој се |
| а кости не нађе!“...</p> <p>И Милошу се учини, као да се на једаред нађе на пустој и дивљачкој |
| сти се, прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсеч |
| p> <p>И Врљо је био збиља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subS |
| ко Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђе |
| тње и погрешке.{S} А кад се тако једном учини зло, онда га после нико више не исправи...{S} Што |
| цењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} |
| ако је Марашлија и њему заповедао да то учини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити д |
| лош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа, госпо |
| S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађор |
| ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у ово |
| : немам и немам.</p> <p>Тада се Гитарић учини као да га се та ствар ништа и не тиче, већ је рек |
| чну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни |
| ња, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт да свима с |
| зачуђени.</p> <p>Последње речи Милошеве учинили су на њих дубок утисак.{S} Но они у почетку као |
| о мало пензије да глођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле у |
| и нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...< |
| о душмани српски и да би највећу услугу учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па |
| оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; оно су в |
| едан нов Св. Ђорђе.{S} И моје мртво име учинило би више за народни васкрс и његову слободу, но |
| ога ми, господару, то се теби тек онако учинило.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, |
| ога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда ви |
| ега доведе амо?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако бе |
| е — погинућу убрзо, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се поврати |
| да ме убије, кад сам први пут поумио да учиним овај несретни корак.</p> <p>Карађорђевица за јед |
| тебе бог не умудри, да ми не даднеш да учиним ову несрећу и лудорију.</p> <p>— Ама, коју Ђорђе |
| ти, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{ |
| наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то д |
| то поједе, само овај страшни грех да не учиним...</p> <p>Сељаци већ видеше да Драгића није вајд |
| лављен, још десет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ |
| Усамљени ми нећемо моћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом |
| Зар би он помишљао колико сам добра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад |
| ке тешке казне божије па ма ко да га је учинио.</p> <p>Покојнике су саранили. — Одоздо је полож |
| а била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, господару, м |
| о причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>Кнез Милош је у Врљи |
| да и с Бата-Ђоком учини онако, како је учинио с другима!</p> <p>Карађорђевица махну руком прек |
| да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — р |
| но бежи!{S} Од кога ли бежи?{S} Да није учинио какво зло?{S} Не!{S} Не ваља трчати, и он умери |
| јатељи.{S} Но после се сети, да то није учинио од обести, ни с тога колико тек да се говори, ве |
| народ, попалио би села, покупио робље и учинио триста јада, особито како су Турци сад кивни и с |
| емљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као |
| у се освети кад тад, па би јамачно то и учинио, да Карађорђев одлазак из Србије није освету спр |
| е чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у |
| трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је на њега тако тежак утисак, да се сад осећао ч |
| главом.</p> <p>— Ако је кнез Милош тако учинио, онда је јамачно тако и требало да буде.{S} Зна |
| ало склонио на страну.{S} И добро је то учинио.{S} Љутит и киван, Марко је просипао најстрашниј |
| Е мој побратиме, велим, лако би ја и то учинио, али дај ми пушку која бије одавде у Русију“.{S} |
| другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, кад угледа |
| може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> |
| аветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико друг |
| наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми крив за |
| својој отаџбини.{S} Али сила није могла учинити ништа више.{S} Својом рођеном снагом Србија се |
| васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n= |
| оја је тврда вера да се за сада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега тре |
| уси домамили, уверавајући ме да ћу тиме учинити добро за саму земљу.</p> <p>После овог разговор |
| и да ли има каквихгод изгледа да ће се учинити на неки начин да се старе војводе могу слободно |
| е би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ |
| и, да то народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти прокле |
| о је као нека претња.{S} И он ће тако и учинити.</p> <p>— Па нека га, нек дође.{S} Таман га Тур |
| ока пажљиво проматрао, какав ће утисак учинити на везира ова вест о Ђорђу.</p> <pb n="192" /> |
| био, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да ти н |
| а Паштрмца, претећи да ће и с њим овако учинити као и с Драгићем.{S} Паштрмац се правдао да ниј |
| Онда би, преко поверљивих људи, ваљало учинити питање код самога двора руског.{S} Ако не би и |
| аот да ме за то моли, не би му могао то учинити.{S} Ја сам кнез Сими задао моју поштену реч, <p |
| ећу.{S} Но видећи да код Милоша не могу учинити ништа, они су се окренули сасвим Карађорђу.{S} |
| >...„Убиће ме, разчеречити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је |
| патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p> <p |
| Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па |
| потрча пред Турке.</p> <p>Али Турци не учинише селу никаква квара ни зијана.{S} Они се заустав |
| ију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен као неки споразум између Марашлије и Милоша, да |
| зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправда и једна обмана.{S} С тога предај |
| Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика олакшица народу.</p> <p>„Кад знадну да с |
| ело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје мучице.{S} Не у |
| народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у овој прилици ни |
| су имали да крену за њима.{S} Тако је и учињено.{S} После кратка разговора између Маврогена и К |
| а леђима, а оборене главе, Марашлија је учио нешто крупно у памети.{S} Овда онда, погледао би и |
| ума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски; <pb n="223" /> да друмови и поља српска |
| и.{S} Спрам паша и везира, били су тако учтиви и пажљиви, да су им обично сами слали у писму из |
| обије везирски турбан и да постане паша учтуглија. (од три репа).</p> <p>— Бога ти, господару, |
| је носе за калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше к |
| трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе, ако |
| има и оде у своју спаваћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте гл |
| подизао торбу да олакша рамену.</p> <p>Ушав у собу, он прислони пушку уз врата, затим смаче то |
| а опремио тако несретно, да је у Пожегу ушао го голцат, привезан за коња с главом окренутом дол |
| , јер знаш како се вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може би |
| ада једнога по једнога кнеза, пунећи им уши, да ни Милош ништа није бољи од њих, па би они могл |
| што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побра |
| нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је држао |
| ред обухватала грло и остраг ишла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, док |
| , она је и тамо видела свога Ђорђа, а у ушима и сад су јој звонили они разговори, што их је има |
| селе да се одморе, па тако мало помало ушле у разговор.{S} Седеле су у мраку, јер се напољу те |
| екао.{S} Али за те готоване спремљен је ушник и готованлук ће се главом плаћати.</p> <p>Тако је |
| секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Осло |
| , измахну и из све снаге лупи Карађорђа ушником у груди...</p> <p>Ђорђе промукло рикну, као рањ |
| тарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, старајући се да их обије.</p> <p>Петар се беја |
| о је: оштра секира па Милошенду за врат ушником.{S} Кад он секиром убија друге, право је да од |
| или.{S} А да ћеш их дочекати секирама и ушницима, то ти верујем.{S} Ти си то и научио.{S} Лане |
| ога детињства, кад је још био слуга код Фазлибаше из Паланке.</p> <p>Силазећи тако низ један бр |
| банин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и о |
| редом један за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може |
| едан за другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступи |
| еш је у Београд везиру.{S} Бакшиш ти не фали.{S} Но прво се постарај те ово укопај, затрпајте т |
| узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног бунта, коме су се били |
| аду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они |
| ко теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је сваки био повео и своју породиц |
| ородица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један другоме н |
| иски период у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државн |
| играду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били су најбољи купци његови.{S} Први закупац би |
| ио <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали |
| пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чек |
| е младости своје, још кад је као слушче Фаразлибашино служио у Паланци, и у два три маха грохот |
| вало.</p> <pb n="307" /> <p>Једне бурне фебруарске ноћи несретни Никола Новаковић опет је на ко |
| год. пређе у Земун, а оданде у манастир Фенек, где архимандриту Мелентију Никшићу, да на оставу |
| .{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да |
| а пред сваким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богат |
| S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, па све то спусти на кубе.{S} По тој спреми вид |
| спас.{S} Милошенди треба послати крвав фишек и писмо крвљу написано, где ће му се рећи:</p> <p |
| спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Кунемо ти се живим Богом, и му |
| који их очекује у оближњем селу.{S} Али формалност око пасоша опет се морала извршити.{S} Преда |
| скупу.</p> <pb n="171" /> <p>После ових формалности ваљало је прећи на главну ствар.{S} Ипсилан |
| > <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да прим |
| ио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Рус |
| су славни плодови просвећености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и |
| и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или боље да на |
| а обезведи од револуционарних испада из Француске.{S} Све то Карађорђе је бележио овим карактер |
| он је за то само велики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{ |
| нда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом вашу обест.{S} Е нећем |
| ак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду |
| вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево врат |
| јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, |
| и да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а ево |
| ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево |
| ојици да вуку, а ти одозго да сечеш!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Ево, бре, жено гола, ево главе, а |
| и писао је нешто на колену, по турском хадету.</p> <p>На махове књаз Милош је дизао главу и он |
| Казала сам му да сте овде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја |
| етробурга.</p> <p>— Е, ето дођох!...{S} Хајд баш, јави им!{S} А они су, ваљда, овде у кући?{S} |
| и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отрчах деди да не седи сам.</p> <p>Си |
| но да се баци на ризик толики народ.{S} Хајд, ето реци да си ти био на моме месту, па би ли сме |
| .{S} Само дубоко да свиње не изрију.{S} Хајд сад!</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићев |
| Па кад све то тако лепо промислиш, онда хајде да се разговоримо озбиљно и пријатељски о једном |
| ибашино у Паланци; био сам пусти горски хајдук, и од мене, тако малена и незнатна, срећа и јуна |
| ришом и без питања, онда је он подмукли хајдук и глава му је уцењена као и сваком другом хајдук |
| громна људа, Сулиот Красис, дугогодишњи хајдук епирски, но који се од 2—3 године бавио у Влашко |
| још за који тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руко |
| дри лице.{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Ка |
| к и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије гдегод се ухвати, али је све то предупреди |
| н ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједн |
| етли везире, само да се откупи од овога хајдука.{S} Али се нема више откуд; оголео је до голе д |
| су подизали сав народ у потеру, па кога хајдука убију њему одсеку главу, однесу је у Београд и |
| но, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни на ум падало |
| дмор и разгаљење у овој ненадној појави хајдука Врља, који га је на мах отргао од личних и горк |
| не хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би убиства и отмице учестале, Турци су поди |
| и затражи да му у кратку земану пофата хајдуке, или ће вели, он сам изаћ у народ на „<hi>тефти |
| андура Срба и Турака, одређених да гоне хајдуке.{S} Кад би се појавило много хајдука, те би уби |
| } Ако ти не мореш наћи <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, на |
| друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догна |
| на устанак, и нагнати га да се одмеће у хајдуке и да трчи к мени.{S} Турака се ја ни најмање не |
| те ме гонити да под старост опет идем у хајдуке — рече Ђорђе болно и јетко.</p> <p>— Па ово се |
| а завладали Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округ |
| ле ратова, кад многи од страха утекну у хајдуке, а и пред ратове кад се угледнији људи спремом |
| они кметове и угледније људе да прокажу хајдуке и бунтовнике, као и њине јатаке и присталице, д |
| Србијом, Врљо се одметнуо у хајдуке (а хајдуковао је по Босни и Новопазарском округу још и пре |
| био хајдук.{S} Пре устанка, неко време хајдуковао је заједно с Главашем, но после се преда, см |
| рекао да с Ђорђем треба поступати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сад |
| ађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S} За случај тај, Милошу, ја |
| глава му је уцењена као и сваком другом хајдуку — рече Марашлија.</p> <p>Док је везир овако гов |
| њега нисам ни био ни убио.{S} Убили га хајдуци за паре.</p> <p>Наста кратко ћутање.{S} Милош о |
| кад ме притегну и упитају: зар код тебе хајдуци тако господаре, да први бегови турски нису ни г |
| и потера не може ништа да учини, кад се хајдуци осиле и у народу настане врење и комешање, тада |
| алити.{S} Ако ли је пак Карађорђе дошао хајдучки, онда с њим као с хајдуком ваља и поступити.{S |
| од њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</p> <p>На |
| и у Србију.{S} Али тамо би дигли на нас хајку као на бесне вукове — рече Крага и уздахну дубоко |
| испричај му какве јаде ми овде трпимо и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће |
| а, побуниће народ, па ће нам свима доћи хака.{S} А и овога Анту и Вујицу треба упљескати, јер е |
| ј Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господством, па им и памет појела.</p> <p>И ако |
| он га прихвати оберучке.</p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што ста |
| ова.{S} Ђорђе и његов друг Наум јели су халапљиво.{S} После вечере Наум је <pb n="214" /> одмах |
| ве се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} Већ смо догнали да са же |
| јег и ми данас живимо.{S} Милош једе из хамбара који је Карађорђе напунио.{S} Милош, и сви <pb |
| Махмуд I, Осман III, Мустафа III, Абдул-Хамид I, Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је |
| .</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода на |
| целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротив |
| га има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и о |
| почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију да му викне |
| етар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> <pb n="2 |
| ли незнани путници проћи или ће се пред ханом зауставити.</p> <p>Коњаници стадоше, а стражари и |
| и се с рада, неки сељаци застадоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар |
| рне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два спољна стражара примакоше се ближе, да вид |
| да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на миру.</p> <p |
| сваке сигурности, било боље преноћити у хану.</p> <pb n="19" /> <p>Пратиоци поскакаше с коња и |
| > <p>Још неко време светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све |
| аше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога |
| ратиоци поскакаше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није мо |
| жан и с пуном пушком украј себе.</p> <p>Ханџији је било наређено, да ништа не казује кога има у |
| у и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на |
| ро, господару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Мар |
| ајестогодишњег синчића, те га са својим харамијама скотски оскрнаве и обележе.{S} Несретни отац |
| кожа пуца!{S} Од кад си ти почео купити харач по народу, људи почињу жалити за турским харачлиј |
| врдичлук: да он предаје порез по старим харачким списковима, а сад је више народа, а узима и тр |
| о народу, људи почињу жалити за турским харачлијама.{S} Твоји момци гори су од најгорих јаничар |
| ио опљачкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка |
| д све то.{S} Виђите домове наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пус |
| е волео миран, мекушан, раскошан живот, харемска посела и дуге ноћне теревенке, зачињене обични |
| ве наше, виђите хареме наше, загледајте харове наше, наше ризнице и пусатнице (оружнице), и пог |
| /p> <p>Пред Ипсилантом стајао је свежањ хартија.{S} Он извуче један табак и прозва по њему све |
| ротак лептирова, па наградимо лађице од хартије, а наш момак Сима изчупа нам длака од бабина бе |
| а броју.{S} Тај списак, као и све друге хартије, није био исписан обичним писменима, већ неком |
| ит Турчин, држећи у руци некакав свезак хартије.{S} Прво се окрете истоку и направи дубок темен |
| ано повеће писмо, на дебелој плавкастој хартији.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, до |
| споменик.{S} Прозори су били подлепљени хартијом — пенџерлијом, <pb n="121" /> с тога је ова со |
| пред везировим заступником; најзад диже хартију, коју је држао у руци, пољуби је, мету је на че |
| оји су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и |
| игао кад је почело свитати.{S} Сврати у Хасан-пашин хан до камене ћуприје, и одмах посла арџију |
| оје наргиле.</p> <p>Патос је сав застрт хасурама, а лево и десно, по угловима, прострти су ћили |
| само када ће, па да му ја своје рођене хатове пошљем насусрет.{S} Али ако долази кришом и без |
| деревским друмом 12 коњаника, на добрим хатовима, оружани од главе до пете.{S} То су били најпо |
| ај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (повереник београдског везира), у два маха |
| диновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи други.{S} По овим људима већ се |
| он лаже и Турке и сиротињу!{S} Буни се Хаџи-Продан пре њега — неваља!{S} Милош ту буну угушује |
| очи.</p> <p>— Је ли то прво пало на ум Хаџи-Али-аги, господару? — упита он.</p> <p>Милош мало |
| њега амо“...{S} Ето тако ми је говорио Хаџи-Али-ага, мој побратим.{S} И од тога доба то ми не |
| би се исто онако несретно, као и покрет Хаџи Проданов...</p> <p>Али, у том опасном тренутку, ја |
| но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право в |
| рекрсти се три пута и полако прошапута: хвала Богу, само је сан.</p> <p>Још не бејаше добро изу |
| е прилично збунио.</p> <p>— Вожд!...{S} Хвала Богу... здрав је, ваше благородије.{S} Но он није |
| ја ли од најбоља пријатеља народна.{S} Хвала Богу на његову дару, он је нама до сад лепо дао.{ |
| око поклони и прозбори:</p> <p>— Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењ |
| овора који се ту водио.{S} Ова последња хвала Милоша и везира као да нарочито дирну старца.{S} |
| Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте под господар Вујицом, онда се |
| <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече Анта са сузним очима и пољуби кнеза |
| а то признаш и да рекнеш народу срдачно хвала.{S} Јер нека је и највећи, најачи и најмудрији, ј |
| Завиде!{S} Па тешто, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум |
| сподару рече он најзад — имао бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу |
| ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио |
| лепо заклопљене, он помисли у себи: — „Хвала богу, лепо је заспао, бар ће се сад пред зору одм |
| а је главица купуса.{S} Сам њен творац, хвалећи свој проналазак пред доличним скупом револуцион |
| и ову предусретљивост кнежеву.</p> <p>— Хвали ти, господару!{S} До неба ти хвала за то! — рече |
| оцније, Врљо је радо причао ову ствар и хвалио се, како је учинио велико добро народу.</p> <p>К |
| </p> <p>Карађорђе одмахну главом на ово хвалисање Вујичино, али умирен није био.</p> <p>Већ се |
| </p> <p>Тако је говорио Вујица, али ово хвалисање и слобођење није могло замазати очи Карађорђу |
| показивао везирову наредбу о убиству и хвалисао би се, како га је стало и много труда и много |
| тео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе уб |
| само за ово неколико последњих дана!{S} Хвалиш се да си одагнао и стукнуо Турке, а овамо сам си |
| о:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и |
| ка Вишња.</p> <p>Она му прилази полако, хвата га за рукав и вели му мирно али сасвим разговетно |
| Од саме ове <pb n="130" /> помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи |
| то и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтовне војводе своје и предаје их Турцима.{S} З |
| и на малој столичици недалеко од њега и хвата пажљиво сваку реч.</p> <p>Први му је разговор био |
| вој савет, већ се крије у мишије рупе и хвата побратимство с турским зулумћарима?{S} Кад је тре |
| оме ради о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турч |
| како им је он веран и поуздан.{S} Милош хвата поједине родољубе балканске и предаје их Турцима, |
| шла испод ушију па около преко потиока, хватајући све ивицом, докле му је коса била подбријана. |
| /p> <p>— Унутра се вуци! — викну Никола хватајући се за пиштољ — да ти сад не сручим ово у те п |
| ади по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, бели, н |
| имали поједине спахилуке и мало по мало хватали све дубљи корен у Влашкој и Молдавији.</p> <p>Г |
| ину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво; хватао је сваку реч његову.{S} Кад Анта сврши Милош при |
| тња стиже пред хан у Рогачи.{S} Мрак се хватао и старешина спровода нареди да се ту конакује.{S |
| е је био потресен и зловољан.{S} Већ се хватао сумрак, а Вујице <pb n="287" /> још не беше.{S} |
| био пре код наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, |
| сад се све више кравио.{S} Како се већ хватао сутон, Вујица позва Карађорђа да сврате ту на је |
| тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојите се.{S} |
| у мраку, јер се напољу тек бејаше почео хватати сутон, а оне још не бејаху ужегле жижак.</p> <p |
| 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</p> <p>Кад је доцније |
| такав!{S} Море Србо је ово, Туро, Србо, хеј!{S} Сеците данас ви мени главу, ако Бог да, сутра ћ |
| вај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан Драгићу, је си ли ти при себи, ка |
| римо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно ли си се иступила, кад не море |
| икада се више неће на њима огрејати.{S} Хеј животе, животе.</p> <p>Док је Драгић овако гласно ј |
| за раме и сурово га продрмуса:</p> <p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S |
| о догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, синко Милоше, од |
| азговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, а да видимо шта |
| м Мухамед сад из гроба устане.</p> <p>— Хесапим, господару, да то зна и сам Ђорђе.{S} Неће ваљд |
| покрету и о ровењу које тамо врши грчка хетерија.</p> <p>Милош уграби ову прилику да наведе гов |
| ре.{S} Све ове особине учиниле су те је хетерија Науму била поверила велеважни задатак — да буд |
| их се тада осећало живо кретање, јер је хетерија грчка развијала свој рад у највећем јеку.</p> |
| ћ неком другом тајном азбуком, којом се хетерија нарочито служила, да скрије тајну својих писам |
| и многобројне и имућне.{S} С тога је и хетерија (тајна дружина) грчких родољуба нашла овде вео |
| Турској мутиле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је до |
| То је био један од главнијих повереника хетерије на овоме крају, мудри Ђорђе Маврогени, који бе |
| за тада била усредсређена главна радња хетерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од |
| вако доба, кад то захту велики интереси хетерије.{S} Таква му је наредба и издата.{S} Он је иша |
| с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заступао |
| исар и посредник, нарочито у односима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочит |
| влашким родољубима, који су у друштву с хетеријом кројили најлепше планове за будућност, српски |
| еважни задатак — да буде као нека њена (хетерина) контрола над српским вођом, и да је тачно изв |
| S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих, ту су имали |
| езници и другови.{S} Велики број грчких хетериста радио је у Молдавској, Русији и Влашкој да пр |
| акшали борбу грчкога народа за слободу, хетеристе нису могле оставити без пажње српске емигрант |
| сности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни јунак, који је заноси |
| ија, после несретне 1813. године, грчке хетеристе почеле су хватати с њоме везе и познанства.</ |
| није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске војводе.{S} Са |
| 3" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно за вођу, и ве |
| ешању с пријатељима из Србије, с грчким хетеристима и с влашким родољубима, који су у друштву с |
| 3_N3" /> — преварио и украо му преко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа нар |
| х поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао му људ |
| дигнутих песница маше се против њега, а хиљадама рапавих гласова вичу: доле с убицом, убите га, |
| вним дахом загреје земљу и измами из ње хиљадама плодних кличица, да зеленим мирисним уресима п |
| о да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница маше се против њега, а хиља |
| нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама људи и претурили преко својих руку сваке годин |
| убите га, растргните га.“</p> <p>...{S}Хиљадама руку маша се за њега, и он већ осећа како га т |
| живео, али не бих мој живот трампио за хиљаде других.{S} Насекао сам се силне турадије, најаха |
| ретурили преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. го |
| нструментима, грмну султанов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша) |
| авних јунака јелинских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја веруј |
| преко својих руку сваке године хиљаде и хиљаде дуката.</p> <p>Кад је несретне 1813. године, Кар |
| 123" /> <p>— Један заповеда а стотину и хиљаде слушај.{S} Зар сам ја то измислио?{S} То је од Б |
| о заповести Наполеоновој гину сваки дан хиљаде — и он је за то само велики војвода, понос Франц |
| онети богата плода, који ће стоструко и хиљадоструко накнадити у земљу бачено семе.{S} Истина, |
| не може од голога народа истерати ни за хиљаду и двеста година.</p> <p>Марашлија се љутну на то |
| а сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није могло раз |
| е готово срдито.{S} Марашлија је тражио хиљаду и двеста кеса, и пристајао је да се то покупи у |
| га Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разба |
| и виђам је сваки дан како некуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели јед |
| етите.“</p> <pb n="74" /> <p>Американци хитају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електри |
| иле су се све више и више и хетерија је хитала да доврши своја спремања, како је догађаји не би |
| ди да не седи сам.</p> <p>Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, |
| е испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би ис |
| о.{S} Никола је вредан и поуздан момак; хитар је, а и слободан, на тројицу би ударио.</p> <p>Ка |
| ада не може зауставити.{S} С тога треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p |
| ло ти препоручујемо похитај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан ш |
| га стигнем.</p> <p>Говорећи то, ђенерал хитно поздрави митрополита <pb n="248" /> и журним кора |
| повести губернаторовој, већ су одјуриле хитре козачке извиднице да гоне Карађорђа, и где га год |
| оцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, |
| елат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и снажан ударац паде по повијеном врату кн |
| ен.{S} Од времена на време подухивао је хладан северац, а снег се неколико пута навртао, али је |
| у најопаснијим приликама он је остајао хладан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опас |
| рађорђевој.{S} Састанак је био прилично хладан.{S} Пошто се поздравише, Вујица ће рећи:</p> <p> |
| али су у својој глави, па сад нека сами хладе своје подбијене табане.{S} Сећаш ли се, како смо |
| ку.{S} Гитарић узе ту руку, она је била хладна.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече |
| мо две гомиле свеже мокре земље, а наша хладна мртва тела никада се више неће на њима огрејати. |
| огњева, наложених да разгоне сутон ове хладне мартовске ноћи.</p> <p>Живи разговори, весело ће |
| жњем поточићу, да се умије и да захвати хладне јутрење воде.</p> <pb n="297" /> <p>Тај поток би |
| д страха и узбуђења, Милош се отимао из хладних, кошчаних руку своје мртве матере, али се није |
| лавни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ће се за који тренутак загрејати у |
| о њему не подмеће ногу — рече Карађорђе хладно, — али Милош наопако и несретно ради. <pb n="161 |
| е, најо, али бога ми, мени је све нешто хладно око срца; све ми се слути да то неће бити на доб |
| оме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала се сивкаста магла коју је б |
| умом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца сити напију.</p> <p |
| породицама својим одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, |
| нце проби се кроз облаке и обасја мокру хладну земљу.</p> <p>Једна зрака његова прокраде се кро |
| Већ смо догнали да са жена скидамо и за хлеб продајемо њине женске наките!{S} Ако нас је ко кле |
| ару!</p> <p>— Перо, не био ти харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта х |
| аред у десетак дана, донесе му по један хлеб и по котарчицу варива — то је све...{S} Сузе га за |
| и продајемо бурмут, да заслужимо парче хлеба! — рече Симић жалосно, а очи су му биле пуне суза |
| у јадном у туђем свету, и како је горак хлебац, који се из туђе руке очекује.{S} Да је на моју |
| авали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те братимим изађи само за један тр |
| асом, који је почешће прелазио у обичан ход.</p> <p>Испод арњева, овда онда, промаљала се глава |
| о си радио требало би да бежиш сто дана хода, да бежиш у неврат откуда се никад не долази...</p |
| ада, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за тренутак замукло |
| поновио је Карађорђе бар десетак пута, ходајући немирно тамо амо.</p> <p>Најзад у мркли сумрак |
| ран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по пространој оџаклији.</p> <p>Неколи |
| >Тако је Милош разговарао сам са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе к |
| а једина незначајна реч Павлова.</p> <p>Ходајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао шт |
| па је то требало да буде и сад.</p> <p>Ходајући по застртој одаји, с рукама на леђима, а оборе |
| ).</p> <p>Ови момци, наоружани до зуба, ходали су ту око колибе и мотрили на сваки корак Карађо |
| се није спремао да легне.{S} На против, ходао је по соби крупним корацима и изгледао је замишље |
| м, а ти сабљом.</p> <p>Милош је до сада ходао.{S} Сад застаде, диже обрве и ћутећки погледа дух |
| гама.{S} Сав у грозничавој ватри, он је ходао из угла у угао, и у глави му је брујало као да из |
| Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго је ходао тамо амо по соби и ћутао.{S} Овда онда завртео би |
| мети Милош.</p> <p>Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних |
| огу и на колену писао, а Милош је киван ходао по соби и срдито одсецао:</p> <p>— Пиши, море, и |
| весности.</p> <p>Пошто је прво сам дуго ходао по оџаклији и редом један за другим мерио и оцењи |
| е то постићи!</p> <p>Ђорђе устаде и узе ходати по соби.</p> <p>— Најгоре се бојим — говорио је |
| ћу одају.</p> <p>Ушав унутра, Милош узе ходати.{S} Корачао је погнуте главе и дубоко замишљен, |
| Наједаред он скочи с миндера и узе живо ходати по соби.{S} Неколико је пута испод очију погледа |
| ећ, нарочито је био познат као изврстан ходац.{S} За младости Станимир је био хајдук.{S} Пре ус |
| углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па с |
| нашим, и да Бог да слепи и неми светом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробови |
| ио висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио је Максим у себи.</p> < |
| био споља, водио је кроз дугачак, узан ходник, а лево и десно повијале су двоје степенице за г |
| на вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрачан, тесан собичак и показуј |
| а ноћ.{S} Упаљене машале осветљавале су ходник кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава г |
| развејали војску као оно кад неодољива холуја дохвати и разнесе стог сламе.</p> <p>— Десет год |
| во прогута тмуша и некуд понесе страшна холујина.</p> <p>У том тренутку он се пробуди и рече:</ |
| луч код Петра угаси, да ли случајно или хотимице, могао би само Петар рећи.</p> <p>— Није ништа |
| , које су јој и пријатељи и непријатељи хотимице и нехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чин |
| м пријатељем, па ће после опет натраг у Хотин.{S} На напомене војвода, да ће се сутра опет виде |
| one unit="subSection" /> <p>Путујући из Хотина за Кишињев на колима, Карађорђе и Наум махом су |
| ли су се највише у градовима Кишињеву и Хотину у Бесарабији.{S} Ту је тада било толико Срба, да |
| обили абер из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао с |
| S} Женске су биле удате и то Стаменка у Хотину, где се Карађорђе као изгнаник настанио, а Сара |
| а породица у то доба стално је живела у Хотину, али овда онда стара Карађорђевица одлазила је у |
| клада 1817. године.{S} У руском градићу Хотину, у скромној кућици, иза које се пружала велика б |
| и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити тол |
| ворити земља, хоће ли с јавнути небеса, хоће ли бар бура ова бити толико милосрдна да изусти он |
| доведе?</p> <p>— Дође сам!...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда! |
| и ништа!{S} Ми овде бројимо на сахате, хоће ли се откудгод указати какав зрачак наде а они по |
| мишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега или да му се све повери? |
| , хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Горуновић?...{ |
| памети, то је само грчко лукавство.{S} Хоће мудре главе грчке да за њих ваде кестење из ватре |
| е од другога тражити главу Милошеву.{S} Хоће ли то бити добро, ако се когод нађе да овако исто |
| би мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једв |
| мо се радовали за те.{S} Као велимо, да хоће дати бог само да се ти једном вратиш у Србију, па |
| е превезу.{S} Они махањем одговорише да хоће.</p> <p>— Свега их је двојица, мислим биће доста д |
| а обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви |
| појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Перо!{S |
| нека управља народним пословима ко год хоће и зна боље.“</p> <p>Пошто им се овако управо пожал |
| их готов ја да му начиним конак, гдегод хоће и пожели.{S} Мисле неки, бојим се ја преотеће ми в |
| ављало би се по својој вољи, како народ хоће...</p> <p>— Па није то било само једанпут!{S} За о |
| на стражара примакоше се ближе, да виде хоће ли незнани путници проћи или ће се пред ханом заус |
| чким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде узнемиравати његов мали гонитељ.</p> |
| о не разуме.{S} Затим стане и ослушкује хоће ли проговорити земља, хоће ли с јавнути небеса, хо |
| е чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако би |
| е, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечовешки да ми сече главу ноћу у пл |
| а сам потражи Анту, а Симић оде да види хоће ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чул |
| казну страшнијом, дотле модерни народи хоће да су благи и с оним, кога убијају, кога уклањају |
| стране.</p> <p>— Ово су неки људи који хоће да се превезу, Јоване.{S} Изађидер те види — рече |
| ети, коме се морао пријавити сваки који хоће да уђе у кућу.{S} По свему је изгледало да је ту п |
| дима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за тај гл |
| ко њега једном превари и упропасти, он хоће да убије.</p> <p>И ако се усиљавао да прикрије љут |
| после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је Милош пр |
| тлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да по потреби |
| хом одлучан и на све решен.{S} Ко много хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земљ |
| је прости слуга везирова.{S} Сјутра ако хоће море му главу укинути, ка’ и орозу (петлу), па да |
| ли, воља је његова, може је мењати како хоће.</p> <p>Марашлија погледа Милоша и посматрао га је |
| шио тај посао!{S} Нека га правдају како хоће — он је у мојим очима крив.</p> <p>На једаред баби |
| </p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не бејаше свршио, Врљо га нагло |
| ега — опет неваља, и ево где мени за то хоће главу да откину!{S} Дакле добро је, и за сиротињу |
| отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да је господар и војвода.{S} Али нису за то криви |
| Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче |
| и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало он по |
| </p> <p>— Па Милошу јевтинија моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што с |
| ах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је био преластио и ову земљу и ови народ! |
| људима на супротној обали, питајући их хоће ли да се превезу.{S} Они махањем одговорише да хоћ |
| е и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгића? — упита домаћ |
| домаћин зловољно.</p> <p>— Није питање хоћемо ли, већ можемо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, а |
| Какве гласе донесе Вујица, господару, и хоћемо ли се скоро кретати одавде? — упита Наум кад ост |
| м тамо.{S} А доћи ћете, велите и ви.{S} Хоћете ли да вас повезем?</p> <p>Анта се захвали, рекав |
| вета, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да имате своју државу, |
| е ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме се овда о |
| </p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију рупу |
| и хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, да |
| душу.{S} Ево вас, па како год решите и хоћете, онако нека вам и буде.{S} Ја ћу онда само отићи |
| а мало смирила и прогледала очима, а ви хоћете опет да упалите вилајет, а кад дође до густога, |
| га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пропустите најбоље прилике, кад би се могла у |
| стаде.</p> <pb n="80" /> <p>— Рајо, ако хоћете, можете се помолити Богу по своме закону.{S} То |
| то вам је допуштено.{S} Свршите то, ако хоћете, па ћемо поћи.</p> <p>Дошао је био тренутак смрт |
| ни молити.{S} И окрећите ви ствар како хоћете, другога вам спаса нема но да се уради онако как |
| одбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да дођеш главе и оној једној сиротињи.</p> <p>— М |
| ежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађор |
| вели: „Еј, стој, не бежи, куда ћеш?{S} Хоћеш да се сакријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш ш |
| огне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбирати, да ли је крив Марко или Ник |
| о — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би скочио |
| иво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, како сме мењати с |
| њац живо и плаховито.</p> <p>— И ти сад хоћеш да се светиш?{S} Благо Србији, ала ће пропевати, |
| ра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP18933_N2" /> |
| , сви смо ми добри, све је како најбоље хоћеш, а полумесец опет све ниже и ниже обара рогове, т |
| подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш угарак па под стреху!{S} То богме нико не да — ре |
| твоје крви, па је после миран.{S} И ти хоћеш да му одеш на ноге, као поручен!{S} Не, по Богу к |
| ини.{S} Јес, да се људски изгрдимо, ако хоћеш право.{S} А наши заједнички послови и разговори о |
| е ја, но Милош.{S} Он ми поручује: „ако хоћеш да одржиш мир и ред у земљи, погуби ову двојицу.{ |
| стеже га као железним клештима.</p> <p>Хоћеш да бежиш, да утекнеш: страх те; а кад је требало |
| пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и с |
| „Узми га, ваљан је!“</p> <p>— Ја велим, хоћу господару, али кад ме не послуша, да убијем!</p> < |
| ражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, моје заслуге б |
| су узимали ствар просто.{S} Кад некога хоћу да казним, онда та казна треба да буде тешка и осе |
| и ја разговетно рекох: право те питам и хоћу право да ми кажеш!</p> <p>— Па право, господару! — |
| ам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи немојт |
| ише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, |
| дегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрс |
| базрив у сваком послу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер |
| ен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и решен.</p> <p>Пошто су се р |
| је лудо храбар управо долазио је у тој храбрости до безочне дрскости.{S} Једном је у Ваљеву, с |
| {S} Том кострешењу турском највише дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтов |
| а га на срцу носи; која га девет месеци храни крвљу својом, која после точи из груди својих нај |
| н је ишао поред Ђорђа и као његов анђео хранитељ и као његов анђео смрти.</p> <p>По ранијем дог |
| Изгладнео, испошћен дуготрајном мршавом храном, Вујица је жудно погледао на ово јестиво и кад м |
| на позадња одељења, која гоне захиру и храну за војску, пленио их и вазда се враћао с богатом |
| ори опет, а његов танки глас био је сав храпав, промукао и неједнак.</p> <p>— Јес, јес, да ме о |
| и по какав загушљив узвик, а глас му је храпав и промукао.{S} Почешће он се тргне, разрогачи оч |
| на догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке који се чују к |
| обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек онда |
| рак и ветруштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране |
| којој је стајао.</p> <p>Али горостасни храст у тај мах би ишчупан из корена и Карађорђе осети |
| се јамачно гнезде ту у дупљама моћнога храста.</p> <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним хра |
| Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога храста жалосно зајаукаше и поодкидане, као слаби листић |
| ни злаћани крст засијаће с вршка голема храста, да његов сјај допре у најдаље крајеве пространа |
| е, а нежна љубичица у подножју столетна храста, у загрљају његових снажних жила, већ помаља сво |
| стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено стење стоји разбацано и нагомил |
| јер је незгодно била заклоњена дебелом храстовом <pb n="295" /> даском, али он се трудио да по |
| је тада био обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, |
| ружен, а украј себе бејаше метуо велику храстову даску, која га је заклањала са стране.</p> <p> |
| <p>Он, Карађорђе, стоји пред тим дивним храстом, гледа га како је поносан и горостасан и чуди с |
| а затрепери сваки листак на горостасном храсту, а ситније гранчице његове повише се нагло на је |
| ију страна призивали на молитву побожне хришћане српске.{S} Зар опет да потамни сјајност крста |
| аклети се да је Милошу милији Турчин од хришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској ст |
| Турке, а за њим ће одмах устати и друге хришћанске поглавице на Балкану.{S} Него вожд је рад да |
| .{S} Зар опет да потамни сјајност крста хришћанског и зар опет крст да се поклони и падне пред |
| ришћанина, и да он више тежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа на |
| мима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кнез Милош |
| његова жртва?...{S} А она звер, Младен, хтеде ме везати и назва ме усред скупштине, рутавим „пс |
| побратиме.</p> <p>— Зар већ одлазиш? — хтеде рећи Вујица, али му језик запе и он само укочено |
| му понуди кревет.{S} Али видећи га, не хтеде га дирати и обадва пута полако се повуче.</p> <p> |
| рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хтеде реч да ми се превали преко језика, као да је од т |
| му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже и бојем га нагна да каже све к |
| се и сам мало одмори, али он никако не хтеде.</p> <p>Тек је било три сахата по поноћи, а исток |
| вајни војводо!... — викао је Драгић, и хтеде и даље, али га Паштрмац с момцима изгура напоље.< |
| и се унутра!</p> <p>Анта се пренерази и хтеде нешто рећи.</p> <p>— Унутра се вуци! — викну Нико |
| м Божићу на скупштини у Београду Младен хтеде сурнисати због онога ухваћенога писма.{S} Ја тада |
| > помисли њега хвата самртни страх и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у ист |
| еле заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, али га она дочепа за руку и стеже га као |
| амо.{S} Треба га дозвати да погине кад хтедне побунити народ, па ће се после лако и протурити |
| узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се да ко не докаже Турцим |
| сет пута више бићу кад то учиним.{S} Не хтеднем ли, он ми, као прети, да то народ неће ништа ом |
| .{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш ли то, овај ти је фишек наше поздравље.{S} Куне |
| ом узети, <pb n="191" /> ако их Срби не хтедну добровољно дати.{S} Међутим, Срби су се окружили |
| али ја га опет познадох.{S} У два маха хтедох да му се јавим, па се опет тргох.{S} Бејаше ми н |
| о жудно очекивао, сад не <pb n="199" /> хтедоше прећи Милошу преко језика.{S} На против, место |
| руби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био намештен и |
| евица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођ |
| и обриса је.{S} Изгледало је као да би хтела нешто рећи Милошу, али не може да почне.{S} Међут |
| времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала у њ |
| илика маше на њега рукама, као да би му хтела рећи: „Стој, причекај!“</p> <p>Милоша пролази јез |
| ло слободно и да су га аустриске власти хтеле пустити, би ти се он онда вратио натраг у Србију, |
| е по који дође жеље ради да ме види.{S} Хтели би ваљада, да ја таке људе одбијам и да се од њих |
| едном сам се зарекао и то мора бити.{S} Хтели смо дићи буну, нисмо могли и сад треба то платити |
| Та то значи да тај свет и ти људи не би хтели да се он убија.{S} А овамо ја велим, да га једино |
| сподство.{S} Пакосни завидљивци, сви би хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема н |
| у сви они мудраци и паметници, и сви би хтели да су на Милошевом месту.{S} И зар ти не видиш, б |
| аша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S |
| се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтели да то све иде преко њих.{S} Док се бијемо, бијемо |
| За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежим од људи који ме |
| учили како ће постићи то мучење, а нису хтели измишљати ни нарочите справе за то, као што је чи |
| е био тренутак смрти, и сужници га нису хтели развлачити.{S} Освртоше се по тамници.{S} Нису им |
| вићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађорђе заводи |
| а народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили д |
| је Милош мислио на кнеза Симу, кога је хтео још раније погубити, но га пусти на молбу и наваљи |
| ве да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али сам своје мисли није казивао н |
| те руком јабучицу од пиштоља, као да је хтео рећи: „немој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах |
| главу оборио још ниже и ниже, као да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да на |
| на махове застајао у говору, као да је хтео да одахне или да даде жени времена да што и она ре |
| ед њим, климну на њега главом као да је хтео рећи: „кукавицо, ево овако се секу главе“!{S} Зати |
| мају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће то утицати на војводе; имају ли он |
| рађорђева.{S} Таким представљањем он је хтео ослободити духове, да с већим поуздањем уђу у покр |
| авдао да није ништа зло мислио, само је хтео потсетити момка да остави ствар до сутра.</p> <p>— |
| S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе |
| ; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећања, ваљ |
| о обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно |
| своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и своју заповест.</p> <p>Н |
| рошлости и у будућности, а Наум га није хтео трзати и ометати.{S} А кад се овда онда и проговор |
| ирљив душманин турски, који никада није хтео пристати ни на какво равнање и погађање с Турцима, |
| рзо дошао до неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови ус |
| ијено у писму каже, па то још горе није хтео.</p> <p>— Онда ће, бога ми, бити да он то нешто са |
| овоме нема славе ни за кога, па се није хтео ни истицати да у томе тражи какве заслуге за се.{S |
| отив њега ради, кад се ето крије и није хтео одмах сам да јави за свој долазак.{S} Тада, у љути |
| чини, ал’ он, бојаги, није могао и није хтео грешити душе.{S} Пред Турцима опет, хвалисаће се к |
| дна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати да је то збиља Милошево писмо.</p> <p>У т |
| ело напасти јавно.{S} Милош никако није хтео да јавно, пред народом, на њега падне крв Карађорђ |
| изврше ово погублење.{S} Сам везир није хтео излазити ни присуствовати овој сечи.{S} Знао је да |
| њега све планове, па га онда одбио и не хтео ући у његово друштво.</p> <p>Али, ма како било, на |
| лице и жмирну неколико пута, као да се хтео уверити, је ли ово још сан или јава.{S} У грудима |
| е дубоко уздахну. — У осталом, ја сам и хтео, ја сам нешто и покушавао, али ту се испречише ост |
| еним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p> |
| н је поносно гледао око себе, као да би хтео рећи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсе |
| /p> <p>Карађорђе махну руком, као да би хтео пресећи даље сумње Наумове, па додаде само: — Оста |
| утање.{S} Јела само упита мужа да ли би хтео лећи, јамачно је уморан.{S} Но Ђорђе одмахну главо |
| , и ја сам моју теби поверио.{S} Да сам хтео веровати Милошу, ја бих њему отишао, а не бих тебе |
| божију, а веровао је да је сам Бог тако хтео, да га спасе ове беде и напасти.{S} Кнез Сима по у |
| га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви повикали да га уби из страха да |
| је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; али не |
| пеха, нико ми неће веровати и рећи ће: „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што мо |
| рбији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ мучки проливеном крвљу — реч |
| му било, био забраздио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо |
| напуштени старац љуто се жалио на своју худу судбину.{S} Сви су га заборавили, сви су га напуст |
| аква, страшна мора.{S} Он сад више није хукао и уздисао, али зато су његове суре очи сијале као |
| но за извршење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А ни |
| аједаред оживи, напуни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман |
| езнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.</p> <p>— Ух за бога, људи, немо |
| рочито тражиле буру и урнебес да њихном хуком и грмљавом стишају своју рођену унутрашњу буру, к |
| ове две-три године на овоме.{S} Ја бих хулио донекле своје рођено дело, кад бих осуђивао ово ш |
| кад већ није било другог излаза.</p> <p>Хућући и уздишући, Милош се растаде са својим доглавниц |
| стајао страховити амбис у коме је Гружа хучала, а горе над реком у хладној зимској ноћи дизала |
| , уз њу је ишла и глава Наумова.</p> <p>Хучна тевабија оде; гомила оружаних људи, с коњима, под |
| м, он се свађа с буром, он се препире с хучним ветровима, он дрско враћа земљи и небесима натра |
| се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу од мене, а ја, син |
| е он за сад од Руса, ничему не нада.{S} Цар је и сувише заузет својим великим плановима у Европ |
| овратку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече К |
| ђе се јетко насмеја.</p> <p>Јес, оно је цар овде, као оно наш кнез у селу, па ћемо ја и ви стат |
| ју сваки рахатлук, који им је милостиви цар поклонио.{S} Његова је пресветла воља да ни последњ |
| а улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је рачун један.</p> <p>Ако |
| је, водила је прву реч у Европи и руски цар држао је управо у својој руци судбину европских зем |
| су се надом: ваљда ће и свемоћни руски цар на њих једном погледати својим благим оком и наћи п |
| ђе је бележио овим карактерним речима: „Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у |
| ило црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја бих био нови издајник, нова невера, н |
| о.{S} То је све било по наредби рускога цара.{S} Од тога доба Ђорђе се нешто мало смирио; али о |
| ће бити готов да, по заповести светлог цара, крене на Турке.</p> <p>У то доба Карађорђе је и с |
| оме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи који су д |
| S} Наш свијетли везир сједи овђе мјеште цара, нека му је слава, и у његово име влада и заповјед |
| тупати као с хајдуком, ако се без знања царева амо врати.{S} Али сада светли везир другачије ми |
| елим добро.{S} Не сме ни он против воље царева.{S} А ја рачунам, ниси ни ти господару дошао о с |
| се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, да заједнички удесимо рад против Турака, он би |
| како се све ово ради и спрема са знањем царева.</p> <p>То је била политика Карађорђева.{S} Таки |
| и.{S} Говорисмо отоич, ако је са знањем царева, онда као да ваља тако пустити нек иде, па у зго |
| ару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, или је то преломио онако по |
| pb n="192" /> <p>— Ако долази са знањем царева, сретно му било и добро нам дошао!{S} Нека јави |
| к, да Карађорђе дође у Србију са знањем царева, те му не смедне нико ништа, Милош ће се онда и |
| се трже, рече.</p> <p>— Спомињете вољу царева, а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли |
| ге и ми.{S} Али, зар не може настати да цареви с нама и пробу граде?{S} Зар их ми скупо коштамо |
| и, да нама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као |
| хвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решен |
| ђена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоће |
| но и у рукама Срба, када се победоносни цареви састану, после првог пораза Наполеоновога, Милош |
| игао на висину на којој су седели стари цареви и краљеви српски.{S} Зашто нисам погинуо на тој |
| о он додаде блажије: — Мањ ако га нешто цареви силом натуре!{S} Али и онда не знам како би прош |
| уд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јади |
| мо и улазисмо у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дво |
| а ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на нас сете.{S} Јадан мој |
| брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — везиру.< |
| о ти тамо њега верма.{S} Велика Русија, царевина, толики књажеви, великаши, господа; он прост и |
| ке, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још ш |
| {S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да се ту сви понамештају за кнез |
| ну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им се забрани мешање у народне послове у |
| м некада тврдо веровао у васкрс пропале царевине српске!...{S} Не, не!{S} Ја сам требао да поги |
| ати Русија.{S} Сва пажња велике северне царевине била је у то доба обрнута западној Европи, с т |
| да га уклоне кудгод дубље у унутрашњост царевине.{S} Герман и Петар Добрњац ишли су у Петроград |
| азда победоносан — да у његовој големој царевини сви буду срећни и задовољни и да уживају сваки |
| овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој никад сунце не залази.</p> <p>Слушајућ |
| накнаду зато, доказујући како је спасао царевину од једнога опасног и големог <pb n="194" />неп |
| њега.{S} Он је овуд могао жарити док је царевна била запетљана у друге важније послове.{S} Ко т |
| енадовић и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце п |
| ака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да ту није лако угоди |
| орђем. — Толико се само зна да бих пред царем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што |
| су се бојали да ће их опет посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а о |
| <p>У једном пасму, писаном кнезовима у Цариград на двајестак дана доцније после ових првих пис |
| ском везиру Марашлији — који је пошље у Цариград.{S} Одрата и напуњена, она је дуго била изложе |
| ијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N6" /></p> <pb n="30 |
| су обично одсецали главе, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед |
| еко 10 хиљада дуката.{S} Ја га пратио у Цариград, да гледа народне послове, а он се упустио с Т |
| у обично добро разумевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко |
| , да су им обично сами слали у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли |
| вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариграда вриједи, и ваистину ништа вам не вали, само ш |
| ена, она је дуго била изложена на углед цариградске светине.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глав |
| ким Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и |
| ви закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав |
| иод у рукама грчких родољуба из Фанаре (Цариградско предграђе), па су и све више државне службе |
| одстојања од Паланке, а на сат места од цариградског друма, уздиже се брдо Крушчица, од које се |
| и те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, како ће пропи |
| ито између Милоша и рускога посланика у Цариграду, који се живо интересовао за догађаје у Србиј |
| ога доба престо букурешки продаван је у Цариграду на „ко да више“ и богати Грци из Фанаре били |
| ашлије и Милоша, да Марашлија помогне у Цариграду Милошев захтев да добије право наследнога кне |
| о да слушају њега, везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнез |
| ве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да измоле раз |
| ежак, непријатан сан.{S} Иначе, свуд је царовала ноћ и мукла тишина.</p> <p>Тако је трајало до |
| е поклони пред везиром и рече:</p> <p>— Царска је воља, а везирова заповест!{S} Како ви наредит |
| је прилика да посведочиш каква си слуга царска, је си ли прави син његов и може ли се султан у |
| се ставља на расположење толика војска царска.{S} То је највећа милост, за коју сам ја вазда г |
| ој би дисциплини могле позавидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти |
| везира, а он би им у Цариграду израдио царске берате, да буду независни кнезови.{S} Ова подмук |
| о бих, богу хвала, где и да те примим и царски угостим, али куда ћу после ја, кад се за то дозн |
| рачунао, да ће то свршити онај трорепи царски измећар у Београду (везир), а не овај куси крште |
| а је великога падише да свак ужива овај царски рахатлук у његовој огромној царевини у којој ник |
| му да се смири — он неће.{S} Молио сам царски двор да га тргну кудгод дубље у Русију, па још н |
| ни последњем просијаку, који се назвао царски поданик, не може повалити ни једна длака с главе |
| ати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано, присутни |
| ански пањкају пред двором руским и пред царским људима.</p> <p>„Али, ако је ово из твоје главе |
| ве, па их слали у Цариград, где су пред царским Сарајем истицане на углед фанатичке цариградске |
| ича о скором ратовању, о доласку руских царских људи амо у народ, и како ће ти људи донети голе |
| то је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуштења не би ми дали никуд маћи одавде.</p> |
| јица покушали да дигну бунт међу мирном царском рајом, те ће им с тога бити главе одрубљене и и |
| S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад виде како се гложимо и један другоме |
| в потоп или смак света, иза кога долази царство мрака и тмине“ — мисли Ђорђе у себи, гледајући |
| ели: „Ово је да боље и верније послужим цару!“ Уз то је опрезан као стари лисац, оњушиће где го |
| S} Решено је, да се зборски пише руском цару и умоли да српске бегунце, нарочито Карађорђа, трг |
| ош, <pb n="106" /> вазда је био покоран цару, те не може веровати, да би руска влада њега обишл |
| овијем устима је покорност и послушност цару.{S} Он само о својој вјерности говори, и кад гођ п |
| тако у бесцење продају.{S} Милош мајке цвеља, и тешко ономе кога матере прокуну...</p> <p>Стар |
| и, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени л |
| олети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним |
| ли пуцањ очајнога Клефте.</p> <p>А лепе цветне долине некада благословене Јеладе, стоје сада сп |
| <p>Почетак је маја, и градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак годи |
| да буде толико милосрдна да се одазове цвилењу његову и да га прими у мрачна наручја своја.</p |
| и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и пропада...{S} Тако, тако, то је најбоље.{S} Дом |
| оју, па тако понижен и с блатом сравњен цвили и преклиње за једну једину милост и за једну једи |
| е се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими њего |
| љиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинске, која кука за поробљено |
| повише се нагло на једну страну.</p> <p>Цвркут птица на једном умуче, песма се изгуби, мило зуз |
| свежем вечерњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечан |
| } Искали су бојаги воде, а примали су и цевчили вино, понајвише ракију.{S} Кад су се добро подн |
| гњечиш ову сиротињу те крвав зној из ње цедиш.{S} Какав паша, какав везир, ти си се начинио већ |
| само један од вас.{S} Он нека заповеда, цела му је кућица на расположењу, а ту је и дечко да га |
| p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаће га, па не само да људи неће з |
| писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} Кад би му то писмо вратио, |
| ина свога.</p> <p>Њега је знала околина цела.{S} Кад је кроз глуху зимску поноћ у мирна боравиш |
| зору на уранку њеном.</p> <p>Будила се цела природа; ноћна тишина и изумрлост поступно је усту |
| не даду да погреше.{S} Кад знају да ће цела фамилија да страда због издаје једнога члана, онда |
| а доба, падаће студени снези, изумираће цела природа, а дебела ледена кора покриваће земљу; пос |
| дама, слави и успесима <pb n="151" /> и цела њина душа била је пуна тих нада, планова и смишљањ |
| За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кренуо гдегод си кога имао, |
| ријатељу ја сам наређивао да се истреби цела издајникова породица, али то је после и нагнало це |
| једна свадба, а камо ли да се ослободи цела једна поробљена земља — рече Карађорђе.</p> <p>Пос |
| рњем зраку и од њина весела цвркута ври цела околина.</p> <p>Баш у ово тихо, свечано вечерње до |
| ајбоље прилике, кад би се могла упалити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} |
| а Суводолу, према мени је стајала скоро цела Арбанија, све бирани јунаци, све лавови а не људи, |
| а њему зазвонише тако звучно да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на сл |
| долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела калемегданска пољана била је притиснута шареном са |
| оново отпочињала борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то не |
| срећа и јунаштво начинили су господара целе једне земље.{S} Народ ме је дигао на висину на кој |
| политички поглавица и неограничени вођ целе њине оружане снаге.{S} Спреман је општи покрет, и |
| стоје обнажене, голе, без меса, а од ње целе заудара буђа и трулеш.</p> <p>Милош хтеде бежати, |
| а баца узбуркане вале своје, тако су се целе те мучне ноћи, биле и ломиле мисли и осећаји Милош |
| ва моја лична ствар.{S} Али ово се тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, |
| аних острва по грчком Архипелагу, и дуж целе беломорске обале малоазиске, где од памтивека живи |
| ма јаку главобољу и мучно да ће тренути целе ноћи.</p> <p>На растанку с гостима Карађорђе је го |
| Јадан мој Ђорђе спаде с ногу, обијајући целе зиме прагове великашке по Петробургу, па опет нигд |
| е средовечан, просед Турчин, који преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају |
| о војвода с вождом својим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> |
| ешћа у покрету зависио је у опште успех целе ствари.{S} С тога се веома много полагало на то, д |
| p>И грозничава језа пролазила је Милоша целим телом; он је застајао као укопан, а пред очи су м |
| јом.</p> <p>Душа, срце, осећаји, мисли, цело биће његово, све га је вукло у Србију.{S} И он је |
| ра беше му јако раширила обе зенице.{S} Цело лице било је тако омршавило и променило се, да ја |
| есеца; скоро ће се на мени распасти.{S} Цело ми је покућанство она тиква за воду, оно крње лонч |
| љива промисао твоја, кад си допустио да цело једно тако велико и тако свето дело падне као жртв |
| срамотити.{S} Ето ти, војводо Петре, за цело би могао имати друга поштенија посла, а да ме не о |
| га, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} Та он није жалио свога рођена |
| данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклоне.{S} Мене опет држе овд |
| о казивао.{S} Овај би то бележио, а кад цело писмо буде готово, прочитао би га књазу.{S} Он би |
| некако развукле и искривиле тако, да је цело лице изгледало поремећено и онакажено.{S} Милош шк |
| ким летњим припекама спари и сасуши, те цело поље изгледа као опаљено.{S} По томе пољу играла с |
| алити цела турска царевина и ослободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мир |
| е (1815).</p> <p>Милош је с њима провео цело вече, али за све то време памет му је била на друг |
| Подсети се како је онда о концу висило цело велико дело наше и како нам сам Бог поможе, те ука |
| ланку, пошто се растао с Карађорђем.{S} Целог пута мориле су га свакојаке слутње и двоумице.{S} |
| када била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претворила у дивљачку |
| тиче целе земље; тиче се рада и напора целога једног колена, па би била и штета и грехота да о |
| да је извршујем, и то тајно, кришом од целога света!{S} Је ли то онда суђење или мучко убиство |
| љи, најхрабрији и најплеменитији синови целога једног племенитог и јуначког народа!</p> <p>О бо |
| воје, зашто се овде ради о миру и срећи целога народа овога, па је боље да погине један Карађор |
| во од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.</p> < |
| требали да се састану те вечери.</p> <p>Целога тога дана Карађорђе је био добро расположен.{S} |
| глу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српскога нишанџије |
| а, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> <p>У Пожези био се рашчуо на далеко |
| е му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>Али наскоро наступи тренутак мал |
| .{S} И сам да се спреми за полазак, а о целој ствари да ћути као заливен.</p> <p>После Лисовића |
| о и отправљено, Милош похита да одмах о целој ствари извести београдског везира.{S} И ако је ве |
| о у ватру, па после трчи за царевима по целој Европи и обијај прагове код свију дворова, па ниш |
| за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гомили и радосна граја, узвици и пљескањ |
| и друге српске војводе трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред врати |
| настаје, и у овом свечаном тренутку, у целој природи као да беше овладала некаква побожна свеч |
| воре.{S} У пређашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео кр |
| еднички радило на заједничком покрету у целој европској турској, грчки родољуби, у потаји за се |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА ПЕРЕ ТОДОРОВИЋА</p> <p>1. КЊИГА</p> <p>С |
| исту Јеладу, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад |
| изберу вођу, који ће у своје руке узети целокупну војну управу у народном покрету, који је на п |
| је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су после Карађо |
| .{S}А најпосле, зар се то мора казивати целом свету!{S} Збиља, зар се то не може све лепо сакри |
| дар; он је близу десет година заповедао целом овом земљом, па је наша дужност да га сад по могу |
| душевном бунилу, он тада замеће борбу с целом природом, он се свађа с буром, он се препире с ху |
| та на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном држању било је нешто поносно и достојанстве |
| ад му се каква реч не би допадала.{S} У целом разговору Милош ни један пут није споменуо реч „у |
| вила се све до пред ноћ.{S} Тога дана у целом Београду, по свима домовима српским, а и по многи |
| ћа.</p> <p>Баба Јана, била је позната у целом Београду, знали су је и у околини на далеко као в |
| рђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун теш |
| је грозан казамет, можда најстрашнији у целом граду.{S} Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, ш |
| јвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар се то мор |
| клу испашта за све.{S} Да манемо дакле, целу досадашњицу — за њу сам ја увек готов да <pb n="10 |
| се углављује мир, онда ми у запећак, а целу ствар предузимају Руси, и како они погоде, онако н |
| је је доцније било од голема значаја за целу новију повесницу српску.{S} Ту је први пут учињен |
| рехота и срамота и јазук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да |
| оворио и то околишно, не казујући никад целу мисао своју.</p> <p>У колико је овако држање потиц |
| није смело излазити.{S} Ваљало је дакле целу ствар извести потајно, а то је ишло тешко.</p> <p> |
| воје људе, ја ти стављам на расположење целу моју војску, а ако буде потребе, ја ћу ти за најкр |
| једини тренутак сумње на једаред збрише целу ту ровиту зграду заваркавања:</p> <p>— Убити Карађ |
| раван.{S} Бежи од људи у пусте пољане и целу боговетну ноћ, као смушен и безуман јури пустим по |
| опет он у души није могао бити миран и целу ту ноћ провео је у несаници, ходајући тамо амо по |
| да упадне амо ненадно, и да опет упали целу земљу.{S} Мени је пратио људе, да ми у највећем по |
| чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену да му опрости, да прими његово покајање и |
| ашње власти могу омести све и покварити целу ствар.{S} Ако одавде срећно одемо, ствар је већ у |
| главу испод арњева и дуго је разгледао целу околину.</p> <p>— Нема ништа — рече он кад се опет |
| оуздано какав абер.{S} Станимир је знао целу Србију унакрст и преким путем увек је пре стизао п |
| ла; спрема ствари а све нариче.{S} Тако целу ту ноћ нисмо спавали, и у зору смо се кренули.{S} |
| ова породица, али то је после и нагнало целу фамилију да пазе један на другога, и да један друг |
| ли! ...</p> <p>И ту сад Анта каза кнезу целу поруку Вујичину.</p> <p>Милош га је слушао пажљиво |
| — Више их је од десет!...{S} Опасали су целу кућу...{S} Ако затреба, упалиће и хан, и убиће и м |
| , све је угађао тако да изгледа како су целу ову ствар други прекинули, а он је само пристао на |
| еће требати, и ја се утврдо уздам да ћу целу ствар свршити брзо и поуздано с оно мојих људи што |
| пажљиво је слушала све ове разговоре и ценила их на свој начин.{S} Слушајући како данас свој с |
| , али је било и таких који су га високо ценили и поштовали.</p> <p>Али ни један од њих није сад |
| приликама ја сам научио и то, да високо ценим одличне особине и дивне <pb n="281" /> карактерне |
| !{S} Ми знамо све твоје врлине и високо ценимо твоје одличне способности.{S} Према томе, тврдо |
| ги други.{S} По овим људима већ се мора ценити да ће кнез с њима имати важне разговоре.{S} Али, |
| одигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која |
| мао од обадве те врлине, знао је њихову цену и приклањао се пред величином Карађорђевом.{S} Осе |
| оћ и големо поверење.{S} Али само по ту цену могла се добити сложна помоћ ратоборне Србије.</p> |
| линских, којима се, кроз хиљаде година, цео свет диви!</p> <p>Ето, зато ја верујем у васкрс бал |
| ило срећна случаја да Ћаја паша погине, цео би покрет био угушен одмах у клици.</p> <pb n="225" |
| и за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео дан нисмо залогаја једног окусили.{S} При поласку н |
| 13. године.{S} Турци су притисли земљу, цео народ није могао избећи и одселити се, и они што су |
| и хајте заједно с њим амо у Србију.{S} Цео народ дочекаће вас као озебао сунце.</p> <p>Драгић |
| з народ прохуји нека усталасалост, која цео свет усплахири, те се на свакоме може познати да је |
| оживело у души ове верне жене, која је цео век свој провела у најтежој борби с најтежим неприл |
| апрегнута с два красна зеленка, које је цео Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у гене |
| ве.{S} Кројили су бунт да потекар упале цео вилајет.{S} Свијетлом везиру докаже се за то, те он |
| Карађорђем?{S} Ко да води надзор да се цео тај посао брзо и паметно изврши, без ларме и узбуне |
| е се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му |
| ни одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба нико не сети.{S} Узалуд п |
| би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и цео покрет свршио би се исто онако несретно, као и покр |
| што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род свој.{S} А мртваци су сложни; они иду |
| у разговору Карађорђе је открио Вујици цео план и намеру свога доласка, само је прећутао да се |
| мећу стекао.{S} Око тога се сад и врзао цео говор Карађорђев.</p> <p>— Враћам се у Србију и ниј |
| незгодније да свраћамо у крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго |
| ограду, састанак који је био одсудан по цео његов остали живот.</p> <pb n="170" /> <p>На томе с |
| видим могу ли.</p> <p>И после је скоро цео дан тај ту косио, а Драгић је за њим превртао пласт |
| ре!...</p> <p>Ову старицу знао је скоро цео Београд.{S} Више је од тридесет година само, како ј |
| тек доцне у вече.{S} Међутим провели су цео дан на коњима, јурећи по сеоским распутицама, гудур |
| и, кад Милош уђе у ову собу.{S} Како су цео тај дан провели прво у раду, па после у гозби, у ве |
| и као да се ова грешна земља преко пола цепа и дроби, така страшна ломњава испуни сав простор и |
| унутрашњу буру, која их је немилосрдно цепала и раздирала.</p> <p>Била је мркла ноћ и све је б |
| ија је опет јасно осветљена, две велике цепанице луча букте крај оџака.{S} Никола брише рукавом |
| не био?{S} Да те није ко мазнуо каквом цепаницом? — упита он расположено.</p> <p>— Није, госпо |
| тар се опет врати унутра, носећи велику цепаницу упаљена луча, коју одмах пободе на сред оџакли |
| Наум пође потоку, иза оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас он |
| ду, која је некада била сунце целокупне цивилизације, целога рода људскога.{S} А сад се претвор |
| ти.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изумели ма |
| рчин, а турски смрад удавио је јелинску цивилизацију.</p> <p>У томе духу и правцу говорио је Јо |
| о пуста, разривена пољана, пуна камења, цигаља и других отпадака заосталих од оправке тврђаве.{ |
| ом земљом, те неће баш спасти на лудога Циган Ђорђа!</p> <p>Милош је узбуђено и усиљено дисао; |
| таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, кој |
| е земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа |
| грозници.</p> <p>— Ах, булу ти твоју! — цикну Драгић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата |
| ујеш веру у корист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу |
| даље говорио да га Милош не пресече, он цикну као гуја и привика да Драгића одмах вуку, и да му |
| очето победама над Наполеоном и коме је циљ да се за у будуће Европа обезведи од револуционарни |
| <head>V </head> <head>ДВОБОЈ</head> <p>Циљ оправдава средство. — За ову изреку веле, да су је |
| морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би достигао добро, слобод |
| ма често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу нису никад чули, н |
| ка.</p> <p>Ако је истина, да су изреку „циљ оправдава средство“, и измислиле језуите, слободно |
| наче и подведу под један закон.</p> <p>„Циљ оправдава средство“ — ова изрека звони прилично нау |
| а коњу који је већ малаксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу стран |
| о, кад је звека убојна оружја престала, Цинцинат се враћао дому своме, лаћао се плуга и као мир |
| омству на углед и пошту, како је велики Цинцинат у време рата облачио свој ратнички оклоп, узим |
| p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе на |
| ађорђева доба, личиле <pb n="147" /> на Цинцинате само по спољним знацима и држању своме, већ с |
| ма и држању своме, већ су то били прави Цинцинати и по величини душе и срца свога.</p> <p>Зато |
| 144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „Циц, дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га нис |
| ли се, како смо се оно полане вили као црв под кором?{S} Почесмо и улазисмо у ватру, па после |
| ђе каква прпа и тегоба, па се вијем као црв под кором и не знам на коју ћу страну, онда њих нем |
| онога доба.{S} На глави је имао висок, црвен вес, с кратком, плавом кићанком, која се у круг ш |
| уно људи; све с пушкама, с ножевима, па црвена јапунџета, <pb n="145" /> а коњи привезани за пл |
| предњим ободом.{S} На качкетама била је црвена повезица (порт) као нарочито обележје за српске |
| оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта са |
| богато извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Узди |
| ји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два |
| ндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крововима од ћерамиде.</p> <p>У тој авлији горе |
| великим закрвављеним очима, с огромним црвеним турбаном на глави, а одевен у богато извезено р |
| и колутићи, међу којима је било највише црвених, и ти колутићи играју, сијају се, окрећу се и н |
| ју се, окрећу се и нестаје их, налик на црвенкасте крваве мехуриће који један за другим прскају |
| ука и неге после треба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену чо |
| у, као нико наш.{S} Гдегод је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљин |
| оз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно |
| мукну богомоље српске и да изумру звуци црквених звона, која су складним брујањем својим са сви |
| {S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто |
| не дрвене куће, према данашњој Саборној Цркви у правцу испод Старога Здања.</p> <p>Та је кућа б |
| где га сахрани, у породичној гробници у цркви коју је Карађорђе за живота градио и где и данас |
| обесветио, пљунуо на олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} |
| а.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају о |
| ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћу |
| времена на време небом промакне по који црн облак, који за тренутак заклони светло сунце и тада |
| себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако разву |
| опот, а из мрака наскоро се указаше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњани |
| његова два сјајна ока сијала су као два црна жива угљена.</p> <p>Јоргаћ је говорио кратко, скор |
| S} Крај оџака лежала је на поду некаква црна неразговетна маса.{S} Марко загледа боље.{S} То је |
| ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна ел |
| стајао све страшнији и ужаснији.{S} Она црна тмуша као да је гутала небо и земљу, јер докле она |
| ерње доба, на банатској страни указа се црна гомилица од неколико људи и упути се ономе месту, |
| уснут мрак, како кроз пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњ |
| апољу је била лепа, топла али као пакао црна ноћ, јер небо беху застрли густи тешки облаци.</p> |
| и ја сам радила, па ја опет нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим р |
| Ђорђе се одазва на прозив Матропулоки (црна тица).</p> <p>Кад се сврши прозив, Ипсиланти објав |
| прилику:</p> <p>Повисок, вижљаст момак, црне масти, а веома оштра погледа, стајао је споља, нас |
| куљен старац.</p> <p>Ситна раста, веома црне боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак из |
| ирно село Рогача није одавна виђало ове црне госте, и страх обузе сва срца.{S} Сеоски кнез, оба |
| ше два црна коњаника, увијена у дугачке црне гуњеве.{S} Коњаници су ишли право к хану.{S} Два с |
| и, па најпосле попусти.{S} Сећам се оне црне ноћи у манастиру Фенеку.{S} Јадни, јадни мој Ђорђе |
| се мало доцније врати с лончетом добре црне каве.{S} Ђорђе диже главу и погледа је.</p> <pb n= |
| полако с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, |
| ади.{S} Ја сам мислио само мене море те црне мисли!...{S} Он махну руком преко очију, скиде шуб |
| као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисли.</p> <p>— Прођи се зла, ћеро!{S} Ако је за в |
| ти мрак.</p> <p>Стражари су стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по н |
| не висине.{S} Обојица су били огрнути у црне огртаче.{S} Обадве жене приђоше им руци.</p> <p>То |
| ао да је хтео да прозре у мрачну утробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, к |
| id="SRP18933_C10"> <head>X</head> <head>ЦРНЕ СЛУТЊЕ</head> <p>Било је у очи белих поклада 1817. |
| настави живо:</p> <p>— Јес, он главом, Црни Ђорђе, спрема се да упадне амо ненадно, и да опет |
| е мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би так |
| оносну заставу независности народне.{S} Црни Ђорђе био је за хетеристе грчке управо легендарни |
| ано, па на аманет и ја теби казујем.{S} Црни се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с |
| p>Још је остао један, али најопаснији — Црни Ђорђе — он сам главом.</p> <p>Још поодавно Милош ј |
| е.{S} У томе се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господ |
| зго с висине комад за комадом.</p> <p>— Црни несретниче, где покраде оволике паре?</p> <p>— Бог |
| е бити ништа, како ми Герман пише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склон |
| .</p> <p>— Јес, они тако говоре, али да Црни нешто груне, да узбуни народ, да га повуче за собо |
| по?</p> <p>— Нешто мислим, да ли истина Црни Ђорђе помишља да се опет кадгод врати амо, и шта л |
| <p>Запасани дугачким бошчама и обојица црни као угљари, Крага и Стојан Симић баш су довршивали |
| и преселите у Кишињев.</p> <p>— У какав црни Кишињев, бог с тобом био, ћеро!{S} Зар смо се мало |
| каквом је стању и јаду остао народ, кад Црни стругну у Немачку и остави обезглављену сиротињу.{ |
| да разабере и да ме извести где је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним |
| , пусти и то, како је нешто начуо да је Црни Ђорђе намеран да се врати понова у Србију.</p> <p> |
| га, само док се рашчује по народу да је Црни ту, све ће њему поврвети, и то се после без јада н |
| ар ове земље, па баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других на |
| ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру |
| овако изаћи пред деду.{S} Као Арапи сте црни од тога бумута!{S} И не знам како се то увек упрља |
| уљубаша Марко, господару!</p> <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, госп |
| </p> <p>Духовник га пресече: — Ама који Црни?{S} Је ли господар Ђорђе? — запита он зачуђено и ч |
| зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурлију у прса, колико би ме сагле |
| су они, а ја сам Ђорђе, а један једини Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад! |
| ш — тек то ће бити најзгодније.{S} Онај црни антикрст везиров, мој побратим, Хаџи-Али-ага (пове |
| Вујица, код тебе је негде склоњен онај црни Антикрист.{S} Него имаш поруку и строгу заповест о |
| ујица и Павле у један глас.</p> <p>— Он Црни!</p> <p>— Ама зар писао?{S} Каде?...{S} Очију ти, |
| зиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир |
| ља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, неће он доћи да се погађа са Турцима, н |
| ећ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлучан и не свр |
| не будем одлучан и не свршим одмах, но Црни узме маха, онда оде све ово моје као да није никад |
| .</p> <p>— По Богу, господару, да ли то Црни Ђорђе ради са знањем царева и по њином упутству, и |
| , што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гдје је то сунце, од којег би ме могло к |
| уди, ама су злице.{S} Имали су дослух с Црнијем Ђорђијем, и од њега су књиге примали.{S} Велико |
| лук и вода.{S} Све би онда окренуло за Црним, и ко би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што |
| ири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да ослушкује хоће ли га и овде уз |
| у је зјапила огромна, проломљена рана с црним, запеченим ивицама, низ које су још струјали танк |
| се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали пор |
| ресече:</p> <p>— А ја, бога ми, немам с Црним Ђорђем никаква друга посла, но да му бар искрешем |
| собиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунаком који је из мртвих кренуо обамрл |
| да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља поврати у Србију, |
| /p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, господару — |
| ересовао за догађаје у Србији.</p> <p>— Црните ме пред двором као душманина српска!{S} Куда ће |
| њу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати.{S} А како |
| апев, а мрачна сумња наскоро је постала црно дело.</p> <p>У сумрак ова пратња стиже пред хан у |
| на Турке.{S} Тражио је да му одговорим црно или бело, хоћу ли или нећу.{S} Ако пристанем вели, |
| На растанку Милош му пружи некакво мало црно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушен |
| тпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — преварио и украо м |
| бије, па опет камо његове лепе среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љути |
| кве сигурне добити, ми ћемо пристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно |
| да га убије; и то њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда |
| здио далеко; и он је хтјео трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону |
| туђим рукама.{S} Све је то масло онога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти ш |
| треба тражити или да пошље главу онога црнога пса, или да идем ја да донесем његову рођену — р |
| строгу заповест од господара Милоша, да Црнога убијеш и да ми његову главу предаш, ако ниси рад |
| и да ме позову да се за то спремим и да Црнога дочекам, па да заједнички грунемо на Турке.{S} Т |
| најдостојнијега — он даје свој глас за Црнога Ђорђа, јунака од кога је Стамбол дрхтао, и који |
| у разговору једном, ја му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратим |
| та за све.{S} На огромној просторији од Црнога до Белога Мора било би доста мегдана, где би се |
| ајстрожије му заповедио да се без главе Црнога Ђорђа нипошто не враћа.</p> <p>Поред савета и ст |
| ругом слали поруке и аманете; Вујица је Црнога зивкао, па је право да сад он с њим и сврши.</p> |
| ти као стршљенови и премлатити гдегод и Црнога и његове људе.{S} Нећу после да ми се и то товар |
| би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђа, па нека се с њим кусурају.</p> <p>Овако к |
| о да пођем с друге стране, да као тужим Црнога код Руса — рече кнез.</p> <p>Милош је сад узео о |
| >— Договарамо се да ли да дозовемо опет Црнога да амо дође — рече Милош онака као узгред.</p> < |
| ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је девета брига за њег |
| одар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има сто глава, па не |
| аким, сем наргила, стоји још и филџан с црном кавом, по негде углављен у укусне, богато извезен |
| , седео је на другој постељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао ј |
| да онда, промаљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек |
| ена у овоме вилајету.{S} Али Бог даде и црноме ђаволу Ђорђију дође крај.{S} Стуцаше се и његови |
| учинили земљи да изаберу најдубљи вир у Црноме Мору, па сви у њега да поскачу.</p> <p>Паштрмцу |
| апље зноја искачу по заруделим образима црнпурасте источњачке лепотице.</p> <p>Све очи упрте су |
| ворена врата.{S} Из куће испаде омалено црнпурасто девојче од својих 13—14 година, које се трже |
| {S} Јест, он преклиње падајући ничице и црну земљу и високо, недомашно небо коме се обраћа, чуп |
| уримо господара Ђорђа, нека се склони у Црну Гору до бољих прилика.{S} Зато нека господар Милош |
| Аустрију или да га кришом протури до у Црну Гору, где би се за времена склонио.{S} Вујица би ч |
| pb n="158" /> <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> < |
| сле смиловало и разрешило од тога једну црну, невином крвљу преливену и претешким грехом обреме |
| ез Милош се бејаше вратио својој кући у Црнуће, да се одмори, да се погости с пријатељима, а бо |
| истакао као вођ народни, његова кућа у Црнућу, вазда је била пуна гостију и страна света.{S} В |
| pb n="159" /> то не боли!{S} Срце ми је црње од угљена.{S} Ништа ме тако не убија као сећање на |
| и, али они су ове године потерали још и црње.{S} Помоћи им није више било и они су ове године п |
| бинову!{S} Њега убити!{S} Па то би било црње злочинство, но убиство младога цара Уроша.{S} Ја б |
| му пише, писмо се може ухватити, па још црње и горе.{S} Најзад се Милош решио, да ту ствар пове |
| — Тако он!{S} А отуд из Србије гуде још црње и горе.{S} Као да нисмо и ми јуче отуд.{S} Гледају |
| и се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и брзо је прекрилио и небо и земљу, као оно кад б |
| х била је жена крупна стаса, маркираних црта на лицу и оштра строга погледа.{S} У целом њеном д |
| њачки турски град, са свима карактерним цртама турских градова, какви су и данас многи у европс |
| овору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од <pb n="118" /> Ту |
| } У образу је изгледао црн као земља, а црте на лицу бејаху му се некако развукле и искривиле т |
| е допало, јер је одмах уочио ту одличну црту код Крпаре.{S} Све ове особине учиниле су те је хе |
| {S} Ја тада њега извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме |
| у руци, корачајући опрезно, као мачка, Цукић је лежао полеђушке на поду крај угашена камина, п |
| дио да до њега дођу:</p> <p>„Кнез Сима, Цукић и њина дружина бацили су били ватру у народ, и да |
| илошевих.</p> <p>Кад га скинуше с коња, Цукић није могао стати на ноге.{S} Биле су му утрнуле и |
| >Видећи их тако догнате до самих врата, Цукић <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обој |
| ати!</p> <p>Док је Марко овако говорио, Цукић је бледио и зеленио у лицу, док на послетку не по |
| а по угледу, памети и речитости својој; Цукић и Драгић по јунаштву и смелој одлуци — били су у |
| аше с коња и предадоше их ханџијама.{S} Цукић је још седео на коњу; он се није могао сам скинут |
| а спровода нареди да се ту конакује.{S} Цукић је познат амо по овим крајевима и има туда доста |
| крви бејаше запљуснуо право у лице.{S} Цукић је лежао покривен кабаницом, испод које се бејаше |
| земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић подругљиво напрћи уста.</p> <p>— Вождово је било |
| љу.</p> <p>Вичући „напоље“, „напоље!“ — Цукић беше насрнуо на Марка, а овај, већ је држао у пол |
| нутак је био критичан.{S} Требало је да Цукић само најлак повуче за обараче и куршуми синџирлиј |
| е унутра.</p> <p>— Зови га — викну тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на |
| једна!{S} Одлази!{S} Одлази! — привика Цукић и стаде бесно ударати ногом о земљу.</p> <p>Вичућ |
| а ми сече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— |
| о био с тобом?{S} Ко је то био? — упита Цукић узнемирено.</p> <p>Петар одговори тужно.</p> <p>— |
| један другом право у очи.</p> <p>Најзад Цукић као да не могаде више издржати овај поглед.{S} Ње |
| у наоколо и прва му је мисао била да је Цукић некуда утекао.</p> <p>Али кад?...{S} Куда?...{S} |
| а времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и народ се по |
| p> <p>Сад су свршили и кнез Сима, Павле Цукић и Драгић, и тако су прилично пречишћени сви од ко |
| а, узми!... — и пружајући Петру пиштоље Цукић га загрли и пољуби и додаде:</p> <p>— Других свед |
| ком узбуђењу и расположењу, у каквом се Цукић сад налазио.{S} Па опет зато Петар је стајао непо |
| ош мало погледам овај бели свет! — рече Цукић момцима, који га скидоше с коња.</p> <p>Спустише |
| у лако је бити отац, брајане мој — рече Цукић живо.</p> <p>— Карађорђе је подигао дивну богомољ |
| !...{S} Перо, дај амо твоје оружје рече Цукић, рапавим, испрекиданим гласом, гушећи се управо о |
| b n="20" /> <p>На одаји где је затворен Цукић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, п |
| натраг пред одају, где је био затворен Цукић.</p> <p>— Да ли да будим све момке? — упита Петар |
| ставила.</p> <p>...{S}Веле, крив је био Цукић, крив је кнез Сима и Драгић.{S} Нека су баш и кри |
| са.{S} Марко загледа боље.{S} То је био Цукић.{S} Лежао је згучен потрбушке, и одозго је био по |
| онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао као јарца...{S} Не би м |
| ошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја.{S} После додаде:</p> <p>— Гур |
| трична струја; у једном снажном покрету Цукић се праћну и изврте полеђушке, упаљена гужва сена |
| ој да од тебе почнем!“</p> <p>У тај мах Цукић наједаред скочи, збаци кабаницу и онако седећки, |
| пиштољима.</p> <p>Надали су се да ће их Цукић дочекати киван и спреман за отпор, али како се из |
| је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџа Милош |
| се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, диже главу, коју је дотле држа |
| јуначку веру ево ти мога оружја!</p> <p>Цукић журно јурну напред и дохвати пиштоље из руку Петр |
| ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да потону у мрачне и тешке мисли. |
| здрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигнуте руке, с нап |
| мао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.</p> <p>— Па баш да се м |
| титарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S} Тешке букагије одјекнуше на његовим ног |
| а, могло би бити нападаја и покушаја да Цукића отму.{S} С тога је, ради сваке сигурности, било |
| мрчина исто онако, као оно пре 5—6 дана Цукића.{S} А после, мртвој глави лека нема!</p> <p>— Па |
| /p> <p>Петар раздрљи груди и стаде пред Цукића.</p> <p>Цукић је стајао пред њим с обадве уздигн |
| <p>Кад Петар спомену како не може узети Цукића на душу, Марко срдито прогунђа крупну псовку, и |
| еши, господару! — рече Петар, гледајући Цукића право у очи.{S} Тренутак је био критичан.{S} Тре |
| ад за сина свога.</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син |
| утку може бити меса, Петар обиште и око Цукића и око Марка, преклињући их наизменце да се бар з |
| адоше пред ханом и почеше се купити око Цукића.{S} Буљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цук |
| уљубаша Петар даде миг момцима да уведу Цукића у хан, где га склонише у једну мрачну одају.</p> |
| и <pb n="48" /> кнез Сима.{S} Међутим, Цукићева глава била је стигла у Београд, и већ од два д |
| !</p> <p>У бошчи је била одсечена глава Цукићева.</p> </div> <pb n="35" /> <div type="chapter" |
| ш, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цукићева глава, а синоћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— |
| ће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева глава!“</l> <p>Горак подсмех судбини веје из о |
| стајали као црне, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по как |
| рођака кнеза Симе, потанко су причали о Цукићевој глави, која се већ ево неколико дана суши на |
| -Али-паша, кад му допадоше први гласи о Цукићевој и кнез Симиној буни.</p> <p>Али кнез Милош <h |
| главе тројице угледних првака српских — Цукићеву, која је пала од српске руке, још пре 7—8 дана |
| лаву Молеру и владици Мелентију, ономад Цукићеву, а сад ћеш наше, па тако редом док и тебе једн |
| данас твоју главу, кад је ономад појео Цукићеву?{S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и |
| е Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и с толико другим.{S} Он је дубоко загазио с Ту |
| умели!... <pb n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се ј |
| одару Павле.</p> <pb n="30" /> <p>— Еј, Цукићу, кукала ти мајка, боље да си се удавио у бабино |
| га и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, сад уздиш |
| то прозорче изнутра закује даскама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у ха |
| презно се стаде приближавати притајеном Цукићу.</p> <p>Наједаред, Никола оберучке снажно изману |
| два своја пиштоља иза појаса и пружи их Цукићу са речима:</p> <p>— Ево, господару, моји пиштољи |
| ромна пожара, који се губио тамо негде, чак тамо иза саме ивице пространа видика.</p> <p>Баш у |
| тога доба људи поспе, ватре се погасе, чак и пси полежу и село утоне у таму и тишину.</p> <p>А |
| ала ће пропевати, кад њени први синови, чак и у туђини овако један другога предусретају.{S} Ти |
| орне слуге и послушнике своје, ипак он, чак ни пред њима, није хтео сад истицати своју вољу и с |
| нема. — Да ти знаш где је себе Топола; чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако |
| ица беше притајио и лежао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била ле |
| и саветовати да се уклоним из земље.{S} Чак су ми и то износили да ће тиме бити учињена велика |
| итао и друге, па не би испало наопако!“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} О |
| а.{S} Па и ако је порта одавно уништила чак и саму сенку влашко-молдавске независности, и напра |
| љубав и уважење код свију Балканаца, па чак и код самих Турака.{S} На њу су досад гледали као н |
| дакле, варати тамо простодушне људе, па чак и амо царски двор.“</p> <p>Пошто је писмо прочитано |
| а ћемо ми морати да путујемо кришом, па чак и под туђим именом — примети Наум.</p> <pb n="229" |
| S} А сад, кад га отуда сви позивају, па чак и кума Милош, не може га нико ни везана зауставити. |
| еби скривио и учинио да ми не дате мира чак ни амо у туђој земљи, као да је мени мало мојих јад |
| о већ био осуђен и уцењен, да је издата чак и писмена бурунтија о томе, да се као хајдук убије |
| није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зн |
| преко целе каване, упита госта, који је чак на другоме крају седео.</p> <p>— Море, болан, Раџо, |
| до уста како сам ја одашиљао моје момке чак у друге далеке нахије да тамо побију рођаке каква ч |
| ота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамотити.{S} Ето ти, војво |
| чкан, оставио им коње, а за њине хареме чак је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> < |
| <p>— Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори |
| ту?{S} Коме ја сметам да се против мене чак код цара тужбе дижу?{S} И то ко ме гони?!{S} Људи к |
| да плане на тихом Дунаву, па да одјекне чак до атинске голе равни, до расејаних острва по грчко |
| д благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} Да би колико, то |
| , може бити и тако рђавих година, да се чак ни семе не ухвати, али то је голема реткост.{S} Дру |
| људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне г |
| нџиска момка који је ту спавао, отпрате чак далеко на извор, божем да донесе тазе воде.</p> <p> |
| два света, и то два света који се више чак и не разуму.</p> <p>Да, Карађорђе је то сазнао и то |
| е би ништа.{S} Доцније они одоше, одоше чак у Париз, ослободише цео свет, само се јадних Срба н |
| би се за времена склонио.{S} Вујица би чак пристао да и он сам с Ђорђем оде, па нека се Милош |
| ао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад |
| а буде све тежа.{S} А кад се неко казни чак смрћу — онда та казна треба да буде право мучење.{S |
| p>То Ђорђа тако овесели да је те вечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од |
| ер какве сте рђе, не умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите! |
| казало у више прилика, где је покушаван чак и отворен бунт против Милоша.</p> <p>Из свију ових |
| чно, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим собом да забашури своје неумесно трзањ |
| заједно с њима у Босну, па их допратио чак до Мајевице и ту им попио за душу.{S} Не бој се ти |
| и, болан, толике људе, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у |
| ницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на зем |
| Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и признање и накнаду зато, доказујући како је спаса |
| ање страда при извршењу казне, дошли су чак на мисао да осуђеника убијају при спавању.{S} Права |
| <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја оне нес |
| ка собица Антина брзо се напуни.</p> <p>Чак дође и момак од српског митрополита, који такође бе |
| к, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се великим св |
| ваве.{S} И нехотице, он их узе трљати о чакшире и крити иза леђа.</p> <p>Али она га ухвати за р |
| јица, мислим биће доста да узмем средњи чамац? — рече Јован.</p> <p>— Ја бих рекао да их је тро |
| бога, господару!{S} Зар још овде да се чами!{S} Мене већ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама |
| S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробљено, а могли би |
| воду Луку Лазаревића, Ненадовића, Илију Чарапића и друге главније људе из Србије.{S} Распитивао |
| о, скоро нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна |
| дубине, нестане их наједаред као каквом чаролијом, да мало после опет избију на површину чило и |
| S} Старац и Ђорђе ишли су левом страном чаршије, корачајући крупним корацима.{S} Наједаред стар |
| Пожаревац изјутра, он се упути табачкој чаршији и сврати у механу некога Живка Лужичанина, где |
| еким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, сретао си „српске емигранте, |
| е неколико улица ћутећки.{S} Изађоше на чаршију.{S} На лепом летњем вечеру многи свет седео је |
| > <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је стигао Карађорђе.{S} Па ка |
| е да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p |
| чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се поздравише |
| о.{S} Тако је он бивао према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од сво |
| а својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко и |
| његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, |
| ављајући коња да корача по својој вољи, час му опет наједаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и |
| и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не мислим о свем |
| су се једнако налазили у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад з |
| то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљен крик какве тице, коју је у недоба штогод ра |
| ез циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у кор |
| и, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су му грчевито др |
| је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у |
| самом још није била потпуно свршена.{S} Час се одлучивао на ту ствар с највећом одсудношћу, твр |
| ибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, час усамљ |
| ли у њиној близини, час их претичући, а час остајући иза њих, како је кад захтевала сигурност о |
| их доглавника својих и стрељајући очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Њег |
| ксао блудећи без циља и одређене намере час на једну, час на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник |
| вих дванајест кнезова закључили смо ови час да Карађорђа уклониш и с њиме свршиш брзо и неодлож |
| се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Србију курири и тајни аге |
| ју брзо отаљавати и да он не може сваки час зивкати скупштину.</p> <p>Но општи резултат саветов |
| још није вратио, те да га очекује сваки час преко Паланке.{S} Међутим приватно, преко неких људ |
| ила бурна, мутна, нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам |
| ило до запетих односа, који су се сваки час могли изродити у крвави сукоб.{S} Милош је дакле ув |
| туђини, а други код куће презати сваки час, као зверка у гори, да откудгод не пукне осветничка |
| жигали су његов уморни мозак и избијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио тол |
| то се јамачно нас ради скупља; самртни час примакао се; још мало и све ће бити свршено“ — севн |
| с на другу страну.</p> <p>Мрачни ноћник час иде у корак остављајући коња да корача по својој во |
| према приликама, час дрзак и необуздан час опет страшљив, да је и од своје сенке зазирао.</p> |
| али разговарали, он је немирно погледао час на једну, час на другу страну, а овда онда усне су |
| n="233" /> и рече да отац није ту, мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Ст |
| ту ствар, ја ћу онако слушати.{S} Мало час је светли везир рекао да с Ђорђем треба поступати к |
| ече старија жена о платну, које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете куд |
| сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он је добрим и м |
| срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђорђе!“ Ја тако не бих мога |
| их мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, буновни сан учинио је н |
| злозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, а она се с нова |
| ачно је и сада тамо.{S} Ја сам баш мало час хтео поћи да га потражим.{S} Он је дошао послом; ал |
| кочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по поноћи.{S} Он нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који |
| славољубља, и на махове превлађивали су час једни, час други.</p> <p>„...{S}Најбоље је да не ми |
| о да ноћи ту код њега, но да је око два часа по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зрак |
| се сасвим утиша, а после подне око два часа, слабуњаво зимско сунце проби се кроз облаке и оба |
| даде им пример.{S} Али после једног-два часа, видећи да ни јело ни разговор не иде, гости се уз |
| акав везир, какав Београд!{S} Сад овога часа ваља њему одрубити главу.{S} Ко ти је од момака за |
| пљискам за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном |
| народа презали; зазирали би да свакога часа може планути нова буна и не би дали народу зенути. |
| лита нестаде из друштва, и више од пола часа остали су заједно у побочној соби, где су се повер |
| ала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И сви ти разг |
| м ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет су осећ |
| ом погледу душу заносила.</p> <p>На три часа одстојања од Паланке, а на сат места од цариградск |
| ађорђе с Красисом.{S} Било је равно три часа по поноћи, и зора се већ бејаше почела беласати на |
| ака, и није прошло ни <pb n="138" /> по часа а Турци су већ били сви повезани (двојица су погин |
| ја одох да видим коње.</p> <p>После по часа Карађорђе и Наум отпутовали су.{S} На растанку жен |
| нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне дрвене к |
| је некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудура.</p> <p>Милош је |
| редовима, најближим губилишту, па се за часак, као бурни таласи, разлише по целој огромној гоми |
| м изађи само за један тренутак, само за часак!{S} Ево, врата нека стоје ошкринута.{S} Да прогов |
| турског!{S} О страшни дане!{S} О ужасни часе, о несретна годино српска!...{S} И ко то мене прок |
| прословим о томе, хоћу да ми се закунеш часним крстом, и очним видом, и српском вером твојом, д |
| е мучних мисли прохујало за то неколико часова кроз његову болну главу!</p> <pb n="126" /> <p>К |
| сигурни, да не мора стрепити за главу и част своју ко се год мало макне од дома свога; једном р |
| на.{S} Он то одмах опази:</p> <p>— Ради част — рече он. — Тако си и ти пре десетак година почас |
| ађорђев, па га је молио, да му укаже ту част и да дође вечерас на вечеру па ако жели и на конак |
| највеће личности сматрале су за особиту част да учине лично познанство с Црним Ђорђем, с јунако |
| корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипак се помишљало и на најгоре |
| ђорђе је устао да се захвали на великој части и поверењу, и одмах ту спремљено је и све остало |
| Голема хвала светлом везиру на великој части и големом поверењу, које ми се указује, кад ми се |
| Да будем лажљив и варалица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тр |
| не тражити да се у овом тешком самртном часу покажем као кукавица.{S} Та, болан људи — Драгић р |
| је и кола набавио да се лакше иселе из Чачка.</p> <p>Свега тога сећао се сада Милош, и пребаци |
| убица уђе и унесе гостару с вином и две чаше.{S} Мало после унесе ибрик с кавом и два филџана, |
| чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помози раздрешити.{S} Говорисмо отоич, ако ј |
| аскрс српске слободе била је још жива и чврста у души и срцу српске емиграције.</p> <p>Живећи т |
| p> <p>Осуђеници су корачали полако, али чврстим поузданим кораком.{S} Овда онда погледали су ок |
| е упусти златан крст, који је све дотле чврсто држао, и оберучке се дочепа за дебелу грану, на |
| ва, наслоњен на дугу пушку, коју бејаше чврсто стегао у руку.{S} Седео је ћутећки, оборене глав |
| рно стакленце, повезано белом кожицом и чврсто запушено.{S} Јако је мирисало и Лисовић га, и не |
| следње речи Карађорђевица је изговорила чвршће, одсудније и с више поуздања.</p> <p>— Море, мен |
| ли скоро до зоре.{S} Тада изговори ово, чега ћу се до гроба сећати:</p> <p>„Вила гњездо тица ла |
| збеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у смедеревској нахији он, Вујица, г |
| Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и жалостан; ја идем, послујем |
| S} У исти мах осети се јак дах буре, од чега затрепери сваки листак на горостасном храсту, а си |
| чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва подузима.</p> <p>У средини ових људи, на |
| воде махом ту у Кишињеву.{S} Раде ко се чега прихватио.{S} За Србијом жуде сви, али немају начи |
| , кад сам напушташ и остављаш оно, ради чега су толики људи главом платили...{S} Крв она два не |
| о.{S} Само у почетку изложио им је ради чега их је управо потрудио да до њега дођу:</p> <p>„Кне |
| шлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу је опет било незгодно да о ства |
| а какви су гости, па му напомену и ради чега су дошли.</p> <p>— Договарамо се да ли да дозовемо |
| је не могу ничему надати, али се немају чега ни бојати од ње, Карађорђе је хтео да види како ће |
| амо!...</p> <p>Док је овако брбљало као чегртаљка, весело девојче већ бејаше прискочило и одреш |
| љуби сине слатки, ево овде си се родио, чедо моје; пољуби нашу лепу и слатку српску земљу, бог |
| кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ да видим!...</p> <p>И она журно истрча пред кућу.{ |
| нцади.</p> <p>Карађорђевица ослушну.{S} Чек’дер — рече она, и опет ослушну. — Бога ми ће ово би |
| се тврдило, како народ Карађорђа једва чека, како би га сад од блата градио и како ће све лист |
| бију.{S} Рећи ће му како га народ једва чека, и како га је толико жељан да би га од блата гради |
| ва врати на Драгићево трло, па ту да га чека, јер су ту склонитији и за разговор и за састанак |
| на рамена своме добром коњу, који вазда чека спреман и оправан.{S} Бежи од људи у пусте пољане |
| ошеви и његова уверавања, како га народ чека раширених руку, нашли су приправно земљиште код Ка |
| му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав везир, какав |
| сувише забави, г. митрополит нека га не чека.</p> <p>Два пуна сахата трајао је разговор између |
| предавати, кад знају да их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га б |
| м кад осташе насамо.</p> <p>— Још да се чека Науме! — рече Ђорђе.</p> <p>— Их за бога, господар |
| на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо наше чека неко смиље и ковиље, али неће бити баш ни то, да ј |
| ли у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет прекинут.{S} Трој |
| умарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у Србији; |
| шник међу очи!{S} Ха, ха, ха!...{S} Али чекај!{S} Ослободићеш се!{S} Ево њих, иду, они ће те ос |
| што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би опет нашли изговора да јурну у народ ка |
| нека га, нек дође.{S} Таман га Турци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за њ |
| , али немају начина да се врате, и тако чекају.</p> <pb n="237" /> <p>Разговарајући о свему том |
| риградске светине.</p> <p>Та је судбина чекала сад и три бујне главе тројице угледних првака ср |
| шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна тројка, с другим одморним коњима који су |
| орђа, први се крене с Наумом.{S} Њих су чекала друга спремна кола позади куће.{S} На пола сахат |
| умевали ову поруку из Цариграда, и нису чекали да им се дваред понавља.{S} Ко је био тугаљив ок |
| од од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жива одрао ка |
| један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не варам ви сте то — рече ста |
| . „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, п |
| мите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> <p>На томе се растадоше.</p> < |
| кољу сиротињу.{S} С тога ми ето није до чекања.{S} Црно-бело, ствар би некако требало свршавати |
| аста подуже ћутање.</p> <p>Марашлија је чекао да Милош сам помене ради чега је дошао, а Милошу |
| еба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у мислима радовао се како ће овеселити и Вујицу |
| н нешто прогунђа.</p> <p>Слуга, који је чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутр |
| , што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар не |
| свето дело, и ја га морам извршити.{S} Чекати немам кога!{S} С тога да почнем“ — тако мисли Ђо |
| и врага!{S} Тешко нама ако би ми морали чекати док султану и царевима падне на ум да се и на на |
| е што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се раздани?</p> <p>— Једва сам, господар |
| овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из Кишињева води преко румунске г |
| о ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и послов |
| Стеваном Кантакузеном, прозваним Стеван Чел Маре (Стеван Велики) и у почетку 19. века бејаше се |
| ак за облаком наилази и силази с висока чела старчева, према обрту разговора који се ту водио.{ |
| ништења на обадва ова поносна и јуначка чела.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Путујући и |
| </p> <p>Карађорђевица махну руком преко чела, као да је хтела одагнати неке суморне и црне мисл |
| и из главе — рече Милош и обриса зној с чела.</p> <p>— Права турска замисао!...{S} Али нека га, |
| ви жена с десна, бришући старици зној с чела, и уклањајући један прамичак седе, проређене косе, |
| убару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави:</p> <p>— Али и томе ће доћи крај.{S} Ов |
| ви мишићи на њеном облом, као прекаљени челик гипком телу, па онда на мах све престаде, све уму |
| осећао да му свака та реч као растопљен челик капље на само срце.</p> <p>Но у тај мах зачу се н |
| глас му се вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>М |
| и укочени поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по једа |
| ужву, из које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовн |
| и смрт, а вођство треба предати у једну челичну руку, која ће све водити и свима заповедати.{S} |
| је држао у руци, пољуби је, мету је на чело, опет је пољуби и понови тако три пут узастопце; н |
| 4" /> Ђорђе је био истакнут да стане на чело тога покрета, а сви балкански родољуби и мање војв |
| клоп, узимао убојни мач и стављао се на чело војсци, да порази непријатеља, да послужи домовини |
| Управо од ње се тражило да се стави на чело целога покрета т. ј. да она прва и отпочне борбу.< |
| реног бунта, коме су се били истакли на чело неки кнезови.</p> <pb n="105" /> <p>Турци су то ом |
| оворим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као |
| и пао старици по набраном, избразданом чело.</p> <pb n="67" /> <p>Старица мало поћута; после п |
| зорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} Мртва уста не говоре.{S} А бог види, да је од |
| отајно, да ме убију као крмка секиром у чело!...{S} Да паднем без освете без замене по вољи јед |
| } Ваља ући у собу па зликовца секиром у чело!{S} Треба премлатити пса и одсећи му главу, па ти |
| {S} Сломив Наполеонову силу, Русија, на челу коалиције, водила је прву реч у Европи и руски цар |
| , који су око десетак година стајали на челу свију главних послова државних; који су имали под |
| ћености.</p> <p>Французи, корачајући на челу цивилизације, одмакли су и у томе.{S} Они су изуме |
| сав народ и кнезови с кнезом Милошем на челу, моле „благонаклоно двор руски да милостивим оком |
| </p> <p>Ту се Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да са |
| јунак!{S} Јунак си да удараш секиром по челу, а ниси јунак да примиш ушник међу очи!{S} Ха, ха, |
| Ђорђе! — И мој се јадни Ђока пљесну по челу и скочи као опарен, па удари корачати доле горе по |
| не главу, да прибере разгнану поробљену чељад своју; да огради порушена огњишта своја, да засеј |
| , рекав да има још нешто мало да нареди чељади код куће, па ће одмах и сам митрополиту.</p> <p> |
| ико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони руком на оџак.< |
| био запретио да ће га заједно с његовом чељади, у његовој рођеној кући и заједно с кућом, жива |
| еби голема невоља да жив ускачеш вуку у чељусти?{S} Зар ће Милош пожалити данас твоју главу, ка |
| ије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на повратак у Србију и |
| то, нека завиде, Богу хвала, имају и на чему!{S} Али ти то и не узимај на ум и примај њине заме |
| дођоше до врата препирући се живо, при чему је Марко страховито грдио, а Петар се благо извиња |
| полунезависну унутрашњу самоуправу, при чему је турско мешање и утицање у народне ствари било с |
| у говорили:</p> <p>„Да ли овај погађа о чему ли ја сад лупам главу?“</p> <p>Бар Милош је тако р |
| војим, онда јамачно целе ноћи није ни о чему другом говорено <pb n="246" /> до о турским вратов |
| .</p> <p>— Како да не мисли!{S} Он ни о чему другом и не мисли до о томе.{S} Причају ми људи, к |
| вио као танка жица прекаљена челика, по чему се и познавало да је старунац.</p> <p>Мало затим, |
| о, а нећу имати кад да учиним ништа, по чему би се видело зашто сам се повратио у Србију, па ће |
| ав изгрижен, по лицу грдно изгребен, по чему се познавало да се у самртним мукама дуго и очајно |
| све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од обична послушника везирова, и да ли |
| {S} А ако би издао браћу своју или ма у чему изневерио ове лепе наде које се на њега полажу — д |
| нда и преде, да би Врљо на земљи имао у чему носити похаране паре — рече Милош расположено.</p> |
| тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро мучење, кад жива |
| ива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, па га тако оставе док не издане.</p |
| с којима се њена тројка сретне.{S} Ова честа сретања, показивала су, да се наши путници примич |
| ни једног дана ненадно бане у Србију, а честити везир ништа ми не јави, како да се владам за та |
| у најбоље било, да у таквој прилици сам честити везир води и бригу и одговорност зато.</p> <pb |
| главом.</p> <p>— Ја сам мислио да ће то честити везир боље знати од мене.</p> <p>— Ја ништа не |
| други.{S} Па има још у Србији јунака и честитих људи, који неће хтети да прљају свој образ муч |
| мени послаше, које се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref tar |
| што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру.</p> <p>Марашлија се саглашавао да би п |
| похватати бунтовне вође, и опремити их честитом везиру, само нека везир не пушта Турке у народ |
| и много памтила.</p> <p>Сама баба Јана, често је узвикивала: — „Дуго, дуго, ох како ја дуго жив |
| к, који је имао какав крупнији посао, а често су му и за ситнице долазили чак с другога краја С |
| ји су у оним мутним и крвавим временима често били зли и крвави.</p> </div> <pb n="143" /> <div |
| внијих времена и најпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава сред |
| жен.{S} На путу за Драгићево трло он је често заустављао Наума да му покаже дивну околину, која |
| да постакне ватру.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он |
| онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на |
| је сад Црни, ко је с њим, састаје ли се често с руским важним људима, и да ли се што спремају, |
| — Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мало је таких људи.{S} Ја са |
| ршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти бар немаш чекати ништа ни од к |
| оследица, Милош је доцније о тој ствари често и <pb n="142" /> дуго мислио, а догађаји ће показ |
| сложи с оштрим мерама које су политици често неопходне.{S} Отац Мелентије био је меког срца и |
| бунтовну покрајину, која се до сад тако често и тако упорно бунила, а сад ево сама хвата бунтов |
| разговор, којег се Добрњац доцније тако често сећао.</p> </div> <pb n="167" /> <div type="chapt |
| о хоће, мора много и да сме.{S} Смелост често осваја земље и градове, а страшљиво <pb n="188" / |
| отово било у рукама.{S} Смелост и успех често су две разне речи за једну исту ствар.</p> <p>Но |
| P18933_N4">Узречица, коју је кнез Милош често употребљавао уз говор, особито кад говори нешто с |
| дгод бахнула каква Милошева разбојничка чета, а ја одох да се предам и да с кнез Симом заједно |
| се Милош овако душевно борио, изаслана чета кабадахија вршила је строго издате јој наредбе.{S} |
| ирно и достојанствено.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше по |
| Милош у свом рођеном интересу отворити четворе очи да се Карађорђе не увуче у Србију, Марашлиј |
| ићи онако тек насумце, но ћеш отворити четворе очи, а твоји стари ратнички другови само док чу |
| а споља донесу дебелу греду, коју узеше четворица на руке и њоме стадоше обијати врата.{S} Уз т |
| је била намењена.</p> <pb n="275" /> <p>Четворица су била изаслана да се нађу на путу између Пл |
| више и нестаде га у мраку.</p> <p>После четврт часа он се заустави пред вратима нове двокатне д |
| руку не иде више, и он окрете другу.{S} Четврта је година од онога земана.{S} Знам све, као да |
| ић, био је само један прозор и то мали, четвртаст, преграђен дебелим дрвеним коленикама.{S} Но |
| тога доба баталим све.{S} Сад има три, четири па и пет година, како нисам окусио меда.{S} Него |
| едаред у гомили наста метеж и колебање; четири јањичара појавише се на губилишту, водећи под ру |
| ане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на миндеру седи око 50 људ |
| је људе у сваком крају.{S} Премда се за четири последње године, од како је он избегао из земље, |
| мом уласку у кућу стојала су на вратима четири кршна момка у богатом оделу, наоружани од главе |
| ла с њим ове последње ноћи, где су пуна четири часа разговарали непрестано, а на свршетку опет |
| олтар, па закључао цркву, упалио је са четири стране и утекао у свет...{S} У мојим очима то је |
| <p>У тој авлији гореле су ватре на три четири места, а око њих видели су се многи наоружани љу |
| мео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није тамо; а од тога доба све се променил |
| ра ја учинио овој земљи само за ове три четири године, од кад они утекоше!{S} Зар би њему, боја |
| ула).</p> <p>Ту је Карађорђе провео три четири дана.{S} Излазио је по околини, састајао се и с |
| шњих робова разбијала са сигурношћу три четири пута јаче војске султанове, најбоље војске што и |
| > срца изливала су се једно пред другим четири пуна часа и опет су обадва остала пуна.</p> <p>И |
| атовања.{S} Многобројне српске војводе, четници, барјактари, и у опште војне старешине били су |
| што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана обилази сва она места, куда је човек за |
| ице?{S} Како сам их друкчије слушао пре четрдесет година! — Еј, младости, младости!</p> <p>Посл |
| се спрема да се амо врати.{S} Он скупља чету да с њом бахне у Србију...</p> <p>Духовник га прес |
| к, али је вазда водио засебну, одвојену чету, кад мању а кад већу, с којом се провлачио између |
| ненада; може собом повести још и повећу чету бећара и скитница, којих увек тамо има по Влашкој |
| а лађице, па их пустимо у бару код наше чешме.{S} Лептирови лете и вуку лађице, а оне за њима п |
| ицала напред, ова сретања су бивала све чешћа, а међутим, при сваком сусрету из кола се појављи |
| љубави и пријатељству, те су се с тога чешће походили и једни другима у госте долазили.</p> <p |
| е.{S} Дубока кеса Милошева и до сада је чешће морала попуњавати те недостатке и празнине, па је |
| а и то појас и груди.{S} Нарочито му је чешће падала у очи једна сребрна палацка Карађорђева, к |
| и Наум махом су ћутали.{S} Карађорђе се чешће губио у далеке мисли и у прошлости и у будућности |
| /p> <p>Јео је халапљиво, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитари |
| у.</p> <p>Карађорђе се често мешкољио и чешће отварао очи; видело се, да и он не спава, или да |
| сови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и припрем |
| Али гласови о доласку Ђорђевом, све су чешћи и чешћи, а сад ево и он сам поручује да ће доћи и |
| ђе засео у врху на миндерлук и распалио чибук тако, да се скоро не види из дима.</p> <p>Она, Је |
| Ту је био кнез Аксентије Миладиновић из Чибутковице, Прота Смиљанић, Хаџи Мелентије и многи дру |
| а ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао за појасом два сребрња |
| очи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци.{S} Коска се преломи у ми |
| сподство изумирало, и младога — Србина, чија је снага и господарство тек почело јачати и снажит |
| — Како, болан, нијесу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} |
| ји познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу према Калемегдану, чове |
| господара — старога господара Турчина, чије је господство изумирало, и младога — Србина, чија |
| чне гробнице своје, а доћи ће нов свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће по |
| потоњи наш Илија Милосављевић-Коларац, чије име данас благосиљају тисуће уста српских.{S} Кака |
| Селим III, Мустафа IV, били су султани чије је ступање на престо и силазак с престола она преж |
| данас на врло ружном гласу, али у оцени чије дуге и бурне прошлости непристрасна повесница још |
| ивен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> <p>До |
| у његово име влада и заповједа.{S} А у чије име заповједа ваш Милош?{S} Он је прости слуга вез |
| екуда журно хита уз танану стаблику на, чијем су врху набубрели једри пупољци.</p> <p>У Рогачи |
| уштина налетеше на горостасни храст, на чијем се врху Ђорђе налазио.{S} Дебеле гране моћнога хр |
| е, а да се не истрага ко га ту уби и по чијем упуству и наговору?{S} Тако убиство бацало би сен |
| гало је и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закр |
| разном простору неке тајанствене знаке, чији пророчански смисао само он разуме.{S} И ако је код |
| леко одвојена од православне Русије, на чији је позив била устала, сви ударци још моћне Турске |
| чком снагом.{S} У несвезаним речима, но чији се смисао ипак могао разабрати, она је казивала до |
| аптавате да молим за милост онога, пред чијим се ногама ваља крвава глава мога најбољег друга, |
| једну пулију; онај исти Марашлија, пред чијим су конаком пре недељу дана тојагама на мртво име |
| ака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним погледима сусретао његов ј |
| редну, послушну, дисциплиновану војску, чијој би дисциплини могле позавидити многе царске војск |
| свет, чије руке неће бити крваве, и на чијој се одећи неће познавати попрскана крв убијена пра |
| од господара!{S} А кога ја служим и по чијој заповести ја радим!{S} Јамачно по својој глави, и |
| пштега вођу, за војводу балканског, под чију би команду дошла сва оружана снага и српска и грчк |
| рађорђе изабран за вођу балканског, под чију је команду имала стати сва оружана снага свију бал |
| ху?!{S} А, „којекуде“, по души вас, под чију стреху?!...</p> <pb n="157" /> <p>— Под Милошеву, |
| радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко је овде!{S} Де |
| е живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остави то сито, дај га |
| зајапурено од радости повика:</p> <p>— Чика Стојане, чика Краго, реците драгичка!{S} Знате ко |
| ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика Стојан вели, да ти овога лета нећеш ни долазити из |
| зашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Карађорђа у собу |
| је ту у соби, у углу.</p> <p>— Дед и ти чика Краго!{S} Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чи |
| мало час је изашао у чаршију, али ту су чика Крага и чика Стојан (Симић).</p> <p>Дете уведе Кар |
| смо били.{S} Овде је прво узео био кућу чика Стојан због дућанића, да му је згодније продавати |
| , да мало после опет избију на површину чило и весело, те се од њих вода зацрни.</p> <p>Јата пт |
| е Ђорђе немарно.</p> <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, |
| ора бити завере, гложења и претеривања, чим се мало неки успех постигне и до неке тековине дође |
| као јарца, жива би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадг |
| ти дам изун да га слободно можеш убити, чим наиђе у наш пашалук.{S} Али овде има друга мука.{S} |
| та градио и како ће све листом скочити, чим се Карађорђе појави.</p> <p>Даље се у писму казивал |
| Милошу, баш прирасла сиротиња за срце; чим отвориш уста, она ти је на језику.{S} А откуд је ти |
| н многим орденима, а без једне ноге.{S} Чим се старац помоли, сакупљени свет поздрави га с пуно |
| сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турска и Аустрија сматрал |
| им растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре |
| > <p>Тако је гласило писмо Милошево.{S} Чим је било готово, он позва к себи Павла Сретеновића — |
| есту.{S} И зар ти не видиш, бога ти, за чим њима око запиње.{S} Маре ти они за народне послове |
| ?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за чим сам кренуо?{S} Зар је ово мој пут, зар је ово моје |
| трпљењем очекивао да се људи разиђу, па чим остаде сам с кнезом Милошем, он устаде, закључа вра |
| овека, који никад ни пред ким и ни пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао |
| е ступе за њу у борбу!</p> <p>Тога ради чим се у Русији и Румунији појавила српска емиграција, |
| ок се не би сјединиле са Србима.{S} Али чим би се очистиле дунавске обале од Турака и обе војск |
| ћи, кад му стоји мачка на глави.{S} Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђе |
| о сам; допратио га је један Грк.{S} Али чим се дозна за њега, само док се рашчује по народу да |
| у први мах свога засебног вођу.{S} Али чим би се ступило у додир са српском војском, Ђорђе би |
| н је своје проиграо.{S} Његово је умрло чим је он оставио и напустио ову земљу!</p> <p>— Умрло! |
| Петар просузи.</p> <p>— Знао сам ја то чим сам овако потеран амо...{S} Само сам рачунао, да ће |
| метају у њином подузећу и да им помогну чим могну, новцем и оружјем, ако не могу људима!</p> <p |
| ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кнезу паде на ум Карађорђе.{S} |
| ли наћи кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чола |
| , да поново окушају ратну срећу.</p> <p>Чим су нешто мало незадовољни с Милошем, народне стареш |
| осташе само Милош и његов тумач.</p> <p>Чим се нађоше насамо, разговор се отпоче.</p> <p>— Важн |
| уо на далеко неки Суљага <pb n="137" /> Чимбарлија.{S} То је био прави Бекри-муја, опасан зулум |
| е, и ако је Врљо имао само три друга, а Чимбарлија седморицу са собом.</p> <p>Побију се ватром |
| алио, те ће проћи још и горе, јер му је Чимбарлија био запретио да ће га заједно с његовом чеља |
| и волујски рог.</p> <p>После те несреће Чимбарлија се није смео више појављивати у селима; а ре |
| и овај негде да наиђе на рожину као оно Чимбарлија.“</p> <p>Кад се кнез Милош закрајини с Турци |
| и у околна села.</p> <p>Једном приликом Чимбарлији бејаше понестало пара, а он насред друма сре |
| ло по реду па се онда пусти у потеру за Чимбарлијом.{S} Нађе га пијана с дружином у једној меха |
| о се наплатио како је најбоље знао, али Чимбарлију ојади тако да више није ваљао ни богу ни људ |
| странама не поремети мир, а нарочито да чимгод не изазове Турску.{S} С тога је вероватно да би |
| умна да се за њима поводи и да се буни, чиме би покварила сав свој садашњи рахатлук.</p> <p>Мил |
| !{S} Кад се братским главама почиње, да чиме ли ће се онда свршити!</p> <p>Баби седа глава жало |
| тересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушташ и остављаш он |
| i>нашега добра</hi>, они би нас помогли чиме могу, али нас не би везивали да се морамо увек држ |
| у говорили:</p> <pb n="196" /> <p>„Знам чиме сад разбијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што |
| не измолио онога пса, па је си л’ видео чиме је платио и мени и теби! (Овде је Милош мислио на |
| која је претила да до зоре поруши све с чиме се сукоби.</p> <p>Па опет зато кроз ову урнебесну |
| ">Турске паше бележе своје господство и чин коњским репом (тугом), које носе за калпаком.{S} Ве |
| ђорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините |
| и испизме; насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда |
| уке и прекрсти их онако, како то обично чине људи кад се богу моле.{S} Ђорђе проговори:</p> <p> |
| ехотице наносили.{S} Мило би ми било и, чини ми се, душа би ми се и с онога света радовала, да |
| {S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вујичино?{S} Ја би |
| т ослушну. — Бога ми ће ово бити он!{S} Чини ми се кола стадоше пред баштенску капију.{S} Чек’ |
| </p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача веома |
| и Анта се забрину и био је готов све да чини, само да се Карађорђе заклони од опасности.</p> <p |
| а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — реч |
| н посече.</p> <p>— Није!{S} Теби се све чини неверица.{S} Ти рачунаш како су радили други и как |
| поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и попустили.</p> <p>Било је |
| .</p> <p>Петар је молио Цукића да то не чини.{S} Он није достојан тога.{S} Син према оцу има др |
| н и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађете у наро |
| пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пред Милоша к |
| е срдито Лисовић.</p> <p>— Тако и да се чини — прихватише сви — Вујица је с Црним и онако шуров |
| хата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се |
| прође језа.</p> <p>— Духовниче, мени се чини да ти ја разговетно рекох: право те питам и хоћу п |
| шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту треба да будемо као оно орачи кад бацају |
| једна од оних страшних ноћи, када ти се чини да је настао смак света, да су се удружили и узбун |
| рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретеновић (Л |
| верују у препорођај балканских народа и чини им се, да је слобода Балканскога тропоља празан са |
| ив, брижљиво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман |
| Ја сам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих са |
| а везира велике очи, па му се само тако чини, а нека дође да сам купи дације по народу, па ће в |
| в човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима туђа вера, душманин, Турчин.{S} Ви ћете |
| ти ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Европе.</p> |
| један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле све војводе наше.</p> <p>Велики ратници у борби |
| окриље и заштиту.</p> <p>Све те прилике чиниле су, те су српски емигранти били крупна чињеница |
| везирових.{S} Њини пријатељи у Београду чинили су све да их спасу, али су сви покушаји остали б |
| гдашњег сјаја и величине своје, а то је чинило те му је садашња невоља његова изгледала још три |
| то смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би им било лакше да смо и ми остали, па да за |
| осећао у себи, и у овај мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ст |
| 5" /> <p>У таквим тренутцима, Милошу се чинило: „Све је узалудно, ја на њега не могу дићи руку. |
| рајући се овако сам са собом, Милошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђо |
| га вође (Милоша). <pb n="152" /> Све то чинило је, те је Србија у очима Грка, а и свих других б |
| и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Србију, а че |
| примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорачила, па |
| да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква твоја за |
| p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети |
| обро вели господар Вујица.{S} Тако и да чиним како је он наредио.{S} Него да пошљем ја одмах мо |
| све то имам право, имам ли право да то чиним сам, не питајући никог другог, кријући све то од |
| е у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Пот |
| има, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, који помоз |
| а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> <pb n="2 |
| е би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и прелом |
| ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било |
| оља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба ослобођења чиниле св |
| нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, дан греха п |
| о брата на смрт, који се био одметнуо и чинио разна недела.{S} Милош је знао да му је он поузда |
| ад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давно донет |
| ије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да се сви изговоре.</p> <p |
| век односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, да је ово каква обична, каква моја лична ст |
| /p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чините се свему невешти.{S} По селима су ваши људи; нећ |
| арађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> |
| оше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{ |
| и амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми један друг |
| нда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</p> <p>Али |
| љене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подбадања, што је |
| и и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> <p>— Бојим се |
| <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта о |
| ко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожије му заповедио да се без главе Црног |
| у озбиљно запрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљива |
| у, па би ли смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да гов |
| на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао знак момку да не |
| му то даје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по |
| ту, па како буде најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што |
| ; све рачунају не би ваљда они то смели чинити сами на своју руку, кад се зна да ће се то раниј |
| тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— |
| } Мелентије рече да би и сам тако морао чинити и ово је сад рекао искрено и од срца.{S} Ово одо |
| оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад га нагазе.{S} А ви се пр |
| га одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово писмо господаре |
| „хтео је али није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било |
| .{S} До јуче је то био господар!{S} Па, чиниш волико, како сад да га <hi>уклониш!</hi></p> <p>А |
| Тешко!{S} Јакако, да је тешко!{S} А он, чиниш 'волико, био седети у својој земљи!{S} Зар је мен |
| <pb n="102" /> свој душманину издао.{S} Чиниш 'волико, попо, тако та ствар стоји, па ми реци са |
| или одобравао или би приметио:</p> <p>— Чиниш 'волико, ниси му све рекао.{S} Кажи ти њему све д |
| и са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се ти од |
| е не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="276" / |
| исмо његову већ победоносну војску. <hi>Чиниш ’волико</hi><ref target="#SRP18933_N4" />, мој по |
| сти, немој му дирати; остави му највише чинове, нека бира... најпосле споразумите се и заповеда |
| о.{S} Пратила их је чета јаничара и 5—6 чиновника везирових, којима беше поверено да изврше ово |
| ни деца никад више не виде, а Јелени се чињаше као да још седи с њим у одаји и још топло разгов |
| су, те су српски емигранти били крупна чињеница у очима свију балканских родољуба, с тога су с |
| свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{S} Прво је дошла Цуки |
| } Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љуб |
| } Ходи и тебе да полијем; ево вам и ове чисте бошче, па се убришите...{S} Хајд ви сад, а ја отр |
| исе ове изреке свесно, с планом и после чистих и сведених рачуна са својом савешћу.</p> <milest |
| ово две три године — рече старија жена, чисто прекорно, а затим пошто је мало поћутала, она спу |
| три пут ме је тако безобразно погледао, чисто као да ми нешто прети!</p> <p>Вујица га је разбиј |
| и мотрили на сваки корак Карађорђев.{S} Чисто је изгледало, као да стражаре око њега и мотре да |
| ечи, када се наједаред жестоко трже.{S} Чисто подскочи са земље.{S} Неко бејаше изненадно лупио |
| агић — јави он.</p> <p>— Који Драгић? — чисто се прену књаз.</p> <p>— Драгић...{S} Ропочевац.</ |
| ко брзо навирале речи на уста, да су га чисто гушиле, и он је на махове морао застајати да одах |
| и, злаћани крст који се тако блешти, да чисто не да у се гледати.“</p> <p>„Али како да се попне |
| а унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, у којо |
| па ме онда запита пола зачуђено а пола чисто прекорно:</p> <p>— За бога, Јело, како бар тебе б |
| ор и располагао би неограничено у свима чисто војним стварима.</p> <p>То је била голема моћ и г |
| полита <pb n="248" /> и журним корацима чисто искочи из његове одаје.{S} И док је митрополит за |
| у њино обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не буде |
| <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев обичај ни |
| ако снажно и окретно, да љута дамаскиња чисто писну кроз зрак као гуја присојкиња.</p> <p>Сад ј |
| по богу ћер да си — рече Карађорђевица чисто стресајући се. — Начула сам и ја нешто зато, па ј |
| ри, доведите га слободно.</p> <p>Милоша чисто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се рад |
| јих емиграната српских.</p> <p>Стољетов чисто пребледе на овај глас. — Збиља велите „вожд“ није |
| одајући натмурен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то |
| овај мрски призор.{S} Сад се на једаред чисто трже, доња му вилица заигра, а зуби зацвокоташе к |
| десити, па да ствар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе |
| ав простор између неба и земље, и Ђорђе чисто оглуну од страховите рике, која потресе небо и зе |
| </p> <p>После овог разговора, Карађорђе чисто одахну, као да му се с груди скинуо тежак камен.{ |
| пила је изненадна промена.{S} Карађорђе чисто није могао веровати, кад је слушао прво писмо Мил |
| хо, нижући реч по реч.</p> <p>Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим? |
| ите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и измишљотина.{S} То Ђорђев |
| пред чим није застајао збуњен, Милош је чисто и сам добијао духа и храбрости да буде одсудан и |
| у року од године дана.</p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој |
| што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како се не би сећао, |
| ње.</p> <p>После ових речи Карађорђе се чисто загрцну и ућута; мало после прокашља се и опет пр |
| ас господар Вујица.</p> <p>Карађорђе се чисто разведри.</p> <p>— Е хвала јаком богу, кад сте по |
| а га за само <pb n="133" /> срце, те се чисто стресе и језа га прође и овако на јави.{S} Он се |
| тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како |
| га суђено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе |
| и да сви нагињу за оштре мере, Милош се чисто вајкао:</p> <p>— Море људи, тешко је ту бити паме |
| лушала сам се свакојаких лагарија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло. |
| ђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто очајно:</p> <p>— Полако, по Богу побратиме, баш м |
| е Карађорђе пљесну руком по челу и рече чисто очајно: — Камо моје лепе среће, да сам ја још ран |
| " /> још се више наоблачила, најежила и чисто се повукла у себе саму, те усред својих негдашњих |
| е.</p> <p>Наједаред Карађорђе се трже и чисто скочи.{S} Трже сахат; било је један и по час по п |
| Турци су неколико пута давали прилике и чисто нас нукали да се сами наравнамо:{S} Али ми онда д |
| пред огледалом на зиду.{S} Погледа се и чисто да себе не позна.{S} У образу је изгледао црн као |
| ик <pb n="100" /> се приметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Ми |
| и опет рече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="1 |
| господар Ђорђе? — запита он зачуђено и чисто пренеражено.{S} Кнез Милош настави живо:</p> <p>— |
| шта, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето ник |
| ило је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, коју је |
| ира као да нарочито дирну старца.{S} Он чисто подскочи с миндера, као да га нешто упечи и пун н |
| о и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зачуђен, па онда додаде живо и брзо: — Коју д |
| ега тако тежак утисак, да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуств |
| више требало трчати и радити, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се |
| телесно и душевно, Милош је сад налазио чисто као неки одмор и разгаљење у овој ненадној појави |
| у исти мах, он је осећао као да га неко чисто вуче за руку и да му вели: „Еј, стој, не бежи, ку |
| , брате? — рекнем му ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не мож |
| уге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бави тим |
| хо сталожила у дубини његове душе, и ту чисто као заспала.{S} Он ју је сад осећао у себи, и у о |
| дио три своја опасна противника, Милошу чисто одлану на души.{S} У овоме успеху, који је постиг |
| бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненаднога зрака и скочи на ноге. |
| ако се не варам ви сте то — рече старац чисто српски, и приђе ближе <pb n="231" /> Ђорђу и Наум |
| о после.{S} Кад је онда остао жив и при чистој памети, мој ће Ђорђе сто година живети.{S} Најго |
| по поноћи изашао да се мало прошета по чистом зраку, јер се жалио да га боли глава, па се од т |
| у њима велике апостоле морала и душевне чистоте људске.</p> <p>Циљ оправдава средство.{S} Да би |
| лава Драгићева одскочи и откотрља се за читав корак.</p> <pb n="90" /> <p>У том котрљању глава |
| настала су саветовања, која су трајала читав сахат, а завршила се споразумом да прво писмо Кар |
| великога града, који се често опажа на читав сахат хода.{S} Овда онда кад би на друму за трену |
| каква невидовна рука на махове просипа читав рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави роје |
| — нареди кнез Максим.</p> <p>Требао је читав сахат док се два незнана путника превезоше на срп |
| це, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, везујући за сваку по који историски д |
| и Фанариота Маврокордати, а после, кроз читав век, ређали су се на њему богати Грци.</p> <p>С г |
| едним страшним налетом они би захватили читав јужни крај балканског тропоља.{S} Ослањајући се д |
| оро затим указа се крагујевачким друмом читав буљук Турака, њих двајестак на броју, сви на добр |
| ни се света и бурне хуке и вреве, те по читав дан изгледа као какав огроман лонац, у коме кипи, |
| дгод указати какав зрачак наде а они по читав месец дана неће да приме наше посланике, макар би |
| од наше куће у Тополи, ја сам хватао по читав протак!{S} Ја и још једно дете, Мирко, нахватамо |
| каване.{S} Млади Турчин био је увијен у читав облак дима, кроз који је једва просијавало његово |
| , који су се жалили да им Турци отимају читав један ред дућана на Стамбол капији.</p> <p>Сад су |
| м срећу и од животиња које немо слушају читав поток његових убедљивих речи.{S} Јест, он преклињ |
| а свој глас, па се онда наједаред просу читав поток од песме, која се као мирис, расу по зелено |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Читав сахат водио се овакав разговор између два побрати |
| одна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, која су рођена у слободи и провела дет |
| им ћилимима.{S} Одозго је била набацана читава хрпа јастука, великих и малих.{S} То је била кне |
| е живље и живље — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Ми |
| кроз који Милош прође, а унутра у одаји читава гронтуљица жижака расипала је благу светлост по |
| многоструке промене, које за собом носи читава половина једнога столећа, још неће бити кадре да |
| . и ја дигох руке, и све се сручи, и од читаве једне земље начини се страшна развалина по којој |
| ар излизан грош!{S} Аја!{S} Лане однеше читаве сеисане.{S} Срце ме је болело.{S} У два маха изл |
| и запалили аустриске барутне магацине и читаве крајеве вароши порушили и попалили.</p> <p>О аус |
| S} Док би Турци стигли могле би планути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се |
| , палио и раскопавао куће, истребио сам читаве породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба |
| авних; који су имали под својом управом читаве нахије и покрајине; који су заповедали хиљадама |
| палио и раскопавао домове, истребљивао читаве породице.{S} Прстом су показивали и говорили: „е |
| пламену, кадгод ватра јаче букне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку |
| њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве неде |
| ве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месе |
| кву казну ја после тешко одболујем и по читаве месеце идем мрачан, натуштен и отрован. — Нико н |
| ве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато они веле: |
| царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико не види, њ |
| авница, а два путника опет се удубише у читаве облаке свакојаких мисли.{S} Тако се путовало све |
| а султанскијем барабарити могу; који су читаве војске издржавали о своме харчу и ајлуку?{S} Гдј |
| омиле жена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка ви |
| в рој сјајних златали краљушака.</p> <p>Читави ројеви ситних рибица, у густим масама пливале су |
| след ових смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отв |
| , но да је букнула и народ се побунио у читавих 5—6 нахија.{S} Турци не би мени веровали да нис |
| ога века сит насекао турских тикава.{S} Читаво једно гробље само сам вам ја направио!{S} Нисам |
| то ти већ једном и Вујице.{S} Он дође с читавом булументом, с великом гомилом оружаних људи и м |
| а једина балканска земља, која је имала читаву војску спремних, ратовању вичних бораца, васпита |
| га у Београду...{S} Сакупио си око себе читаву тевабију скитница и бескућника, нахранио их и од |
| најкраћем року вратити; како ће ми дати читаву једну војску ако затреба; како ће казнити Турке |
| ожеш ти један твојим грудима зауставити читаву војску турску.{S} Беже и толики други виђени људ |
| е кнеза Милоша у Србији.{S} Он је водио читаву борбу противу присталица Карађорђевих, и многе ј |
| то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају оваке вакеле! — узвикну Цукић и горко се насмеја |
| ана тако у заносу, са затвореним очима, читала у књизи далеке будућности, оне две <pb n="69" /> |
| о језик, те сам бројала као из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са |
| b n="85" /> <p>Пресуда је била кратка и читање се брзо сврши.{S} Тада војна музика опет засвира |
| ји.{S} Младо голобрадо калуђерче узе га читати, док су скупљени радознало слушали около.</p> <p |
| ри пут узастопце; најзад је разви и узе читати.</p> <p>То је била као нека пресуда противу кнез |
| Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Ропочева.</p> <p>— Одох право М |
| шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> <p>— Потеците одмах својим кућама и чини |
| устога дима, који је пунио каву.</p> <p>Чичине очи сенуше и он је срдито зверао по дружини.{S} |
| осима с хетеријом.{S} Наум је и сам био члан хетерије и нарочито је код српских емиграната заст |
| вестим нешто нашем полициском приставу (члан полиције) а он се накостреши, не даде ми ни реч из |
| фамилија да страда због издаје једнога члана, онда они сами воде један над другим најстрожију |
| у се бејаху искупили и остали угледнији чланови српске кишињевске колоније.{S} Близу до после п |
| род је као и свака друга стока, куда га чобанин поведе он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што н |
| у икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S} Био <pb n="209" /> сам слушче Фазлибашино у |
| p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можда и није, али теби је сад |
| достојним вођом као покорни јагањци за чобанином својим, и рођеним ће главама заклањати да вођ |
| Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске меденице?{S} Како сам их друкчије слушао пре ч |
| 296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао некакав п |
| Сећао се детињства, када је као весело чобанче са свилоруним стадом својим проводио сретне дан |
| S} Али данас су времена тешка и опасна, човек мора презати и од сенке своје, с тога се ни ја не |
| е човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и запојен истинском љубављу према народу |
| ницу је дошао на конак Милош Обреновић, човек који се за ово <pb n="36" /> 2—3 последње године |
| момци Милошеви, а водио их је Лисовић, човек решен на свашто и кнезу Милошу безгранично одан.< |
| анче било ту на углу према Калемегдану, човек кога смо већ једном видели у великој кави, где се |
| ан од најпоузданијих гласоноша његових; човек који је од Милоша носио најповерљивија писма разн |
| ељи, покрупан, црномањаст <pb n="42" /> човек с пером у руци и писао је нешто на колену, по тур |
| вор он рече даље:</p> <p>— Без срца!{S} Човек без срца!{S} То се често рекне али, у истини, мал |
| хотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам и тебе и Миленка |
| о оно орачи кад бацају семе у земљу.{S} Човек баца семе у земљу и нада се да ће му оно донети б |
| стина, отац Мелентије његов је „попа“ — човек, који га воле као брата рођена, и који му се до с |
| и, јадни мој Ђорђе.{S} Бојала сам се да човек из памети не изађе.{S} Два дана и две ноћи тада н |
| уз степенице.</p> <p>На врху га дочека човек повисока раста, просед, крупних бркова, а избрија |
| раг у гомили наста комешање.{S} Некакав човек прогура се кроз светину и искочи на губилиште.{S} |
| ску.</p> <p>Добрњац је био крупан, плав човек, расположен и врло речит.{S} Прогнан из Србије, о |
| Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.</p> <p |
| ежа мучења, на које се може ударити жив човек.{S} Али ја сам гледала, како то чини са Србима ту |
| ка мора бити у сваком послу.{S} Али кад човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком |
| С тога је забезекнуто гледао и тек кад човек проговори, он га познаде ко је.</p> <p>— Ја сам п |
| да одјекну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и реч |
| Кишињев познавао.{S} Из кола изађе сед човек у генералској униформи, окићен многим орденима, а |
| ића с десна испаде висок космат, просед човек и упути се право пред коње и заустави их.{S} И Ка |
| за инат жртвовати.{S} Али нека се нађе човек јуначка срца и чиста карактера, човек правичан и |
| мо к мени.</p> <p>За мало па у кућу уђе човек повисока раста, књаз га дочека, њини се погледи с |
| о њега.{S} Али још те исте вечери стиже човек од Вујице.{S} Он донесе поруку Карађорђу, да је с |
| сет дана обилази сва она места, куда је човек за живота пролазио!...{S} Ала би то лепо било, ка |
| а нисам и ја издао.</p> <p>— Е, овај је човек данас на нешто нагазио!{S} Хеј, по Богу, капетан |
| у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађорђу тако близу, да му је разговетно чуо |
| , покривен кабаницом по глави, лежао је човек чије се лице није видело. — То је био Вујица.</p> |
| пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окрушасте снаге.{S} |
| које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не изводи из љуске као пиле, но га ваља |
| нио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се на пролеће подмлади и да на одс |
| ја, жалећи га, јер чисто видим како се човек просто искида и никако не може сам себи да опрост |
| све ради по везировој заповести — рече човек хватајући се за врата да изађе.</p> <p>— То му, б |
| /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На врху га дочека чов |
| реткост.{S} Друга би ствар била, ако би човек бацио семе, рецимо у таку пљошту, која сваке годи |
| и и рекао бих да умирем као најсрећнији човек на свету.</p> <p>Карађорђе је на махове застајао |
| од Русије и управо се сматрао као руски човек и најамник.{S} Чим би се појавио у Србији, и Турс |
| с празном пушком, тако исто не ваља ни човек, који рукује народним пословима, ако је код њега |
| то неки Турчин.</p> <p>Тек кад незнани човек нестаде у оној гунгули, гомила поче мало по мало |
| ума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — рече Карађорђе нев |
| >— Неће вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> < |
| ечи.</p> <p>— Бога ми, Врљо, паметан си човек и ова ти није ни мало луда.</p> <p>— Не знам, ја |
| лош опет проговори.</p> <p>— Паметан си човек духовниче, па дед ми кажи ти, онако слободно и по |
| оближњег дебелог цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код |
| 34" /> <p>Оружан од главе до пете, овај човек био је сурова, дивљачна изгледа.{S} Оно веће око |
| од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте главе, наслоњен |
| долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, нем и непомичан, стајао ту дуго и дуго, па би се |
| кне.{S} По читаве минуте гледао би овај човек у ту сјајну палацку па се онда наједаред тргне и |
| је нешто јако збуњен и сметен; ни овај човек, који је био пре 5—6 дана, ни дај боже.</p> <p>Ме |
| ио јасан и громовит.</p> <p>Оделом овај човек је потсећао на оџаковиће и угледније кнезове из о |
| .{S} Чим је ступио на српску земљу овај човек клече; простре се по земљи ничице, трипут се прек |
| у се све непрестано врзло:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других |
| и, он је био чисто као узет.{S} Ни онај човек ни дај боже!{S} Кад се после почео мало по мало п |
| га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина бр |
| ре чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ с |
| {S} У први мах нико није знао ко је тај човек, јер га управо нису добро ни видели.{S} Једва су |
| мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек погуби?</p> <p>Марко се осече набусито:</p> <p>— |
| тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, и заслужнији, и ју |
| јводама у Румунији и Русији.</p> <p>Тај човек имао је сад да изврши нарочиту мисију, да прими п |
| шта не брини.{S} Господар Вујица је мој човек и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Не |
| да буде у његовој близини.{S} Као јунак човек, он је био жудан боја и мегдана, а рачунао је да |
| их људи, на трулом пању, седео је висок човек, дугих образа и великих бркова, наслоњен на дугу |
| S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу имати две вере, две речи и две заклетве |
| а, да: „така му је нарав!“ Јес ја нисам човек; мене срце не вуче за весељем, за радошћу, за сре |
| елики војвода, понос Француске и славан човек у целом свету...“</p> <p>„...{S}А најпосле, зар с |
| е и највећи, најачи и најмудрији, један човек, опет не може ништа сам без друштва и народа.{S} |
| у руку.{S} Нека је и најпаметнији један човек, опет не ваља, кад све ради о својој памети и ник |
| рђу, поред њега је био намештен поуздан човек, који ће га свуда пратити.{S} То је био Наум, кој |
| ало да је ту пао на конак некакав важан човек.</p> <p>У ствари тако је и било.{S} У Трбушницу ј |
| ви.{S} Пошто је то извршио, овај незнан човек погледа победоносно у наоколо, погледа и џелата к |
| говијех не море бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже р |
| ојим његовога гласа.{S} Да је то обичан човек, доста би било да пошљем пред њега два моја панду |
| као добар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његово |
| овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето нестаћ |
| ење.</p> <p>Милош је једнако хукао, као човек кад га снађе нека голема беда.{S} А није му ни би |
| } Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умрем.{S} Ако сте ми пријатељи |
| ао би само једну жељу, да поштено и као човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле |
| веровао кад би рекао, да ћеш лепо и као човек дочекати старе војводе и заслужне мужеве и трудбе |
| ене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и као човек хоћу поштено и да умре |
| о заинтересовао да дозна који ли је ово човек.</p> <pb n="252" /> <p>Чим га бејаше загледао, кн |
| ба док се од нејака црвића подигне зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Ј |
| е за се.{S} У осталом, Марашлија је био човек такве природе, који мало мари за крваве свечаност |
| и моћној дружини.</p> <p>Крпара је био човек врло умешан у опхођењу с људима, јако обазрив у с |
| место уступи Јоргаћу.</p> <p>То је био човек средња раста и средњих година, али веома отмена и |
| еро, узми твоје оружје!...{S} Ти си био човек, ти си ми био бољи него рођени син и ја би био по |
| ља кадар да то и учини, такав је он био човек.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Појава Вр |
| се оваке ствари не решавају како би то човек по срцу желео, већ како по памети мора бити — реч |
| за Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удар |
| ћа.</p> <p>Тај Станимир био је већ стар човек, претурио педесет, али је још био крепак и држећ, |
| ката, а Мелентије остаде као врло богат човек. „Поменик”.</note> <note xml:id="SRP18933_N4">Узр |
| е. <pb n="218" /> Где тога нема — ту их човек односи са собом у гроб.{S} Тако бих чинио и ја, д |
| {S} Кад он регне и каже им: „ово је наш човек, не дирајте“ — неће после ни једно ланути да га ј |
| од свака Турчина.</p> <pb n="52" /> <p>Човек, на кога су управљене ове речи, бејаше устао да п |
| двоје степенице за горњи спрат.</p> <p>Човек дође пред кућу, стаде, ослушну, па онда удари три |
| као убица овога великога <pb n="266" /> човека.{S} Пред Портом и Турцима он ће већ смрт Карађор |
| а си ти предао везиру да посече ова два човека.{S} Ти једини можеш их и спасти.{S} Не хтеднеш л |
| <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова два човека били су кнез Сима и Драгић.</p> <p>Стојећи, Драг |
| арцу није ни на ум падало да су она два човека нарочито била подметнута да пронесу <pb n="249" |
| ла уђоше у башту.{S} Из њих изађоше два човека, један средња раста, а други необичне, огромне в |
| ом стражом, Милошеви момци дотерали два човека окована у ланце од главе до пете, а вели се да с |
| а, домаћина куће, Ђорђе ту нађе још два човека — један је био сувоњав, сед старац, отмена изгле |
| и то бити доста добро мучење, кад жива човека ударе на колац, или га обесе ченгелима за ребра, |
| као покорна <pb n="274" /> и бојажљива човека, опет он у души није могао бити миран и целу ту |
| а дана потера је ухватила два подозрива човека, који су, по њиховом рођеном причању, у незнању |
| леке нахије да тамо побију рођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето види |
| а и султан одовуда признају те као прва човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, |
| веома зачуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком |
| енадан глас о погибији једнога великога човека и великога Србина, мрак се полако поче разбијати |
| он.{S} Још мало па ћемо у град, а онога човека још нема.</p> <p>Карађорђе не одговори ништа, ве |
| т врати под арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже |
| ним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека узети на своју душу, а ти буљубашо Марко, ето те |
| умња:{S} Имам ли ја право да судим тога човека?{S} Ја њему да судим!...{S} И ако му судим, имам |
| ош је умео боље но ико да се нашали, да човека задене и да изазове општи смех.</p> <pb n="111" |
| за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика маше на њега рукама, ка |
| на једнога и који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у ру |
| зловољан и одмах с јутра посла поуздана човека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што |
| толико, да је послао у Београд поуздана човека но да се још није вратио, те да га очекује сваки |
| таке пушке, има руке!{S} Прати поуздана човека нека га тамо уцмека, па крај.“ Но после се као н |
| умете љуцки посећи чак ни мирна, везана човека!...</p> <p>— Али мрцварите!{S} И ја сам се мога |
| чеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека!{S} Та ја сам одсекао 80 глава турских, па никад |
| у у казамету седела два бледа, изнурена човека.{S} Један од њих чисто се трже од онога ненадног |
| Обично би се рекло за неупутна и обесна човека:</p> <p>„Море, бога ми ће и овај негде да наиђе |
| дина, које се трже кад угледа непозната човека.{S} Карађорђе назва: добро вече! и упита: — је л |
| аве да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га обојица скоро у један мах уп |
| маљала се глава средовечна, црномањаста човека, па пошто би разгледала околину, тек би је неста |
| пљица од њега доста је да убију најјача човека.{S} Ово ти дајем нека ти се и то нађе; за сваки |
| ју од сада пролијеш.{S} Ко убије једног човека, он је убица.{S} По заповести Наполеоновој гину |
| </p> <p>Милош је у тај мах судио једног човека.</p> <p>Тај човек био је тада и већи и славнији, |
| и да у тај посао увуче још кога верног човека који ће му помоћи.{S} Тако су позвани Павле и Ву |
| ша.{S} Гледајући овога дрског, одлучног човека, који никад ни пред ким и ни пред чим није заста |
| <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило кнеза Максима, и он се бејаше ж |
| погрде, а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти с |
| <p>Свуда унаоколо влада мртва тишина, и човека чисто подилази језа од ове пустошне усамљености, |
| Русији би се то уватило.{S} Уловили би човека кога си послао, те би после пала његова крв на т |
| еђашња времена није било у целој Србији човека који би и половину од овога смео креснути Карађо |
| ава згазити и зликовци, који би заклали човека као пиле; мудраца, који природном памећу схватај |
| г, који у писму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је |
| е лепа ватра.{S} Около видела су се три човека.{S} Наслоњен на границу уз коју је саграђена кол |
| гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, немој се никуд кретати.</p> <p>То су биле његов |
| меће цео свет, да је он намерно домамио човека и спремио му заседу да га убије; и то њега — кум |
| кад будемо улазили у Кишињев да познамо човека који нас чека.</p> <p>На томе је разговор опет п |
| турили Ђорђа преко границе.{S} Њин опис човека кога су превели и показивању златица које су од |
| дижу лепи, зелени кукурузи, скоро у врх човека.{S} Овај сумрак још једнако траје, само је сад ј |
| сле ни то ти не треба.{S} Ако већ немаш човека, који би био поуздан да сам уради, онда батали, |
| звољено је да мучиш па и да убијаш тело човеково.{S} То су теориска начела.{S} Примењена у прак |
| ол и тешка душевна трзавица, кад савест човекову раздиру најужасније сумње.</p> <p>— Стани, жив |
| {S} Да би избавио од греха и пакла душу човекову, дозвољено је да мучиш па и да убијаш тело чов |
| им турским трговцима.{S} Уз то још отме човеку дванајестогодишњег синчића, те га са својим хара |
| провирује из земље, као да је на живом човеку, који је до грла закопан у земљу.</p> <p>Овако у |
| Вујица опет враћао и већ одмах по првом човеку бејаше поручио Карађорђу да се понова врати на Д |
| нин-Ђорђе!“ Ја тако не бих могао рећи о човеку, који је 9 година био господар ове земље, па баш |
| поправљати, а њему је било као год оно човеку који се буди из дубока сна.{S} На махове заборав |
| е зрео човек.{S} Нико не зна праву цену човеку као мајка!{S} Јес, несретна мати, она која га на |
| нитији сок под сунцем, свештени напитак човечанства — млеко мајчино, да њиме захрани пород свој |
| је проналазак; то је права благодет за човечанство.{S} Пре свега она ради веома брзо, и за јед |
| ову урнебесну ноћ лутала је једна жива човечија душа, али душа болна и претоварена тешким грех |
| а мртво, обезглављено и грдно унакажено човечије тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче |
| , она једина зна како је скупоцен живот човечији, који после лакоумни властољупци на тргу живот |
| их код њега не чека го нож, већ благо, човечно поступање; буле ће га благосиљати за се и за не |
| е боје, а грдно мршав и спечен, овај је човечуљак изгледао као нека авет, као мртвац који је са |
| а нашему упропашћењу.{S} Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на наш |
| о трагом онога Црнога.{S} Али као мудар човјек брзо је видео да на ону руку не иде више, и он о |
| нсузи, свуђер јадали.{S} Ето ви сад ваш човјек и богме ви је трипут гори од свака Турчина.</p> |
| ко гласова дочекаше осуђенике узвицима „Чок јаша!“ (живели).</p> <pb n="81" /> <p>Да ли су то б |
| , као да у њој није живе душе.</p> <p>— Чокјаша! (живела) — рече један стари Турчин прекидајући |
| анов марш, а из хиљаде грла одјекну: — „Чокјаша падиша“! (живео падиша)!{S} Спровод застаде.{S} |
| и наскоро остадоше само домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћ |
| домаћин, Ђорђе, Чолак Анта и Симић.{S} Чолак Анта је нукао Ђорђа да ноћи код њега, али митропо |
| ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак |
| е могнемо вратити — рече Јела, домаћица Чолак Анте.</p> <p>— Море прођи се ти ћеро, султана и в |
| </p> <p>Тек се бејаше расвануло, а пред Чолак-Антину кућу стадоше господска кола, запрегнута с |
| р с војводама био је завршен.</p> <p>Од Чолак Анте, Карађорђе је отишао српском митрополиту на |
| о.{S} Јамачно је отишао да конакује код Чолак-Анте или код кога другога од угледнијих емигранат |
| S} Њега није требало тражити овде и код Чолак-Анте, већ га је ваљало чекати на друму, који из К |
| утам кудгод подаље, могу свратити и код Чолак-Анте на преноћиште.{S} С тога ако ја и не дођем, |
| , најо, прибојавам за Бата-Ђоку! — рече Чолак Антиница, намештајући копчу на својој дугачкој ан |
| да је излазио кудгод овако рано — рече Чолак-Анта.</p> <pb n="247" /> <p>— Онда ја идем тамо.{ |
| тињске успомене својој другарици, ћерки Чолак-Антиној, код које бејаше дошао у госте да се заје |
| за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антиној кући, и осниска собица Антина брзо се нап |
| е опет поврате у Србију.</p> <p>Домаћин Чолак-Анта био је изашао у чаршију неким послом, кад је |
| о толико да га одведе <pb n="232" /> до Чолак-Антине куће, а после се може вратити.{S} Науму до |
| ве, којим се пре устанка бавио.{S} Тако Чолак-Анта, настанио се у Кишињеву и радио је ту свој ћ |
| !?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, кога је волео с |
| ти?{S} Па куда би у Турке!{S} Мој Анта (Чолак Анта), бога ми, друкчије казује.{S} Он вели, да н |
| има, додајући: — здраво војводо!</p> <p>Чолак-Анта одговори:</p> <p>— Здравље желајем ваше висо |
| увише подранио! — рече Стољетов.</p> <p>Чолак-Анта бејаше се прилично збунио.</p> <p>— Вожд!... |
| у био први друг — говорио је он.</p> <p>Чолак Анта је говорио да је у Србији све узаврело.{S} Н |
| рно истрча пред кућу.{S} Изађе за њом и Чолакантиница.{S} Напољу је већ био мрак.</p> <pb n="21 |
| једанпут дочепа њених планина...</p> <p>Чолакантиница још не бејаше довршила последњу реч, кад |
| бије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто застиде.</p> <p>— Како |
| но знаш, ћеро — окрете се Карађорђевица Чолакантиници — јамачно знаш, ћеро, да је мој јадни Ђор |
| ла — рече Карађорђевица одлучно.</p> <p>Чолакантовица прихвати:</p> <p>— Оно ни ја се не бих то |
| крчме, те тако цео дан гладни!</p> <p>С Чолокантицом Карађорђе је дуго разговарао; запиткивао ј |
| ена, које су се враћале с рада и читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више изми |
| шће полијећу но приђе кад је Скопљакова чорда сијевала!{S} А јесте, рзуси, кукали са Скопљака, |
| носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакши |
| , а избријане браде.{S} На њему је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо |
| ан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пачалуцима.{S} Опасивао се вел |
| јтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано ћурче, а доле плаве чохане чакшире с везеним пач |
| је била чохана, везена долама и у опште чохано чаршилиско рухо из онога доба.{S} Знанци се позд |
| извезено рухо од танке, као крв црвене чохе.{S} Овај човек је изгледао страшан.{S} Уздигнуте г |
| гато господско одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, кој |
| капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђ |
| Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки пао на срце? — |
| била совершилисмо.{S} Карађорђеву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједо |
| изману, нешто се диже и сену у ваздуху; чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здро |
| рече он сад гласно.</p> <p>— Мичи се! — чу се опет набусити Марков глас.</p> <p>Вратише се опет |
| и Турцима...</p> <p>— Да не да Алах! — чу се с неколико страна из густога дима, који је пунио |
| и сваком крмку.</p> <p>— Јазук, јазук — чу се с многих страна.{S} Ово су Турци изговарали вртећ |
| — примети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени |
| е?</p> <pb n="58" /> <p>Са свију страна чу се одобравање, а многи су жалосно вртели главом, при |
| дина почастио кума свога.</p> <p>Вујица чу ове речи, али им смисао још није добро схватио.{S} У |
| е чекао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу г |
| риметно разгали и чисто се обрадова кад чу реч „попо“ којом га је кнез Милош обично звао кад је |
| гор.</p> <p>Скрушен, кнез Сима ништа не чу, али Драгић разговетно познаде, да је то одјек од бу |
| дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјек |
| ги пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} Ни други ударац ниј |
| .{S} И наскоро у полуосветљеној дворани чу се гласно јецање.</p> <p>То је плакао један старац д |
| pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у селу гласно је лајао нек |
| Коска се преломи у мишици и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и н |
| а у оној магли.</p> <p>У истом тренутку чу се доле некакав ужасан крш.{S} Нешто се рогобатно ср |
| вама стечено, ваљало је и очувати.{S} А чува ли то Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чува |
| у.{S} Голема нужда гони кнеза Милоша да чува ред и мир у земљи.{S} Војвода Добрњац рад је да по |
| <p>Споља поставе два стражара, један да чува стражу код прозорчета, а други да обилази око куће |
| везир ће дати Милошу писмену наредбу да чува међе од Карађорђа, и ако овај гдегод упадне тајно |
| Милошу, и свијетлом везиру који Милоша чува и њиме се мудро послужује.{S} Нека им је слава обо |
| овима трава никне.{S} Сав Стамбол да те чува, учувати те не може, нити ћеш се ти наносити главе |
| на истоку.{S} Напротив, она се брижљиво чува да амо на овим странама не поремети мир, а нарочит |
| онесе за њим.</p> <p>— Држ, ту торбу па чувај ово као очи у глави; боље пази на ову но на твоју |
| еке почасти, а у истини та га је стража чувала као заточеника.</p> <p>Кад ја уђох, а била је уп |
| е су се носиле српски.{S} Оне су упорно чувале своју народну ношњу и онда, кад су им се мужеви |
| Милош?{S} Тешко нама поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседни |
| духовника који их сву тројицу закле на чување тајне.{S} По том договору Милош је требао да исп |
| т нисам тако црна.{S} Ви не умете да се чувате, хватате се гаравим рукама по образу, а и знојит |
| о толико зауздао Турке.{S} То сад треба чувати.{S} Зато ја и помажем Милошу колико могу.{S} То |
| о и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша ср |
| ни сметати, ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас |
| ти очи; није ни он дете.{S} Кад се умео чувати и сачувати досад, кад је био и млађи и невештији |
| рилике, а знао би и људе, па би се умео чувати.{S} Али овако!{S} Већ од три четири године није |
| кораку неће се ником ништа говорити, и чуваће се као највећа тајна.{S} Да би био још поузданиј |
| ињем живим богом и св. Јованом да тајну чуваш само за себе, и да је ником не издајеш, бар за не |
| .{S} Врљо је био дрзак и опасан хајдук, чувен на целом југозападном крају Србије.{S} Кад су пос |
| је из овога подругљивог напева.</p> <p>„Чувен човек, славни муж, зна за њега цела земља, а ето |
| .{S} Први закупац био <pb n="150" /> је чувени цариградски Фанариота Маврокордати, а после, кро |
| е било Грка.{S} Председник скупу био је чувени грчки хетериста Ипсиланти.</p> <p>Између осталих |
| који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства својега; |
| итају сад да претеку и Французе.{S} Као чувени електричари, они кушају да примене електрицитет |
| ме харчу и ајлуку?{S} Гдје су на далеко чувени безистени и пазари биоградски, у које се стицала |
| друштвом, и ако је међу Турцима било и чувених убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су |
| не.{S} Под њом је писало:</p> <p>„Глава чувеног хајдучког вође српског, прозватог Карађорђе“.</ |
| ако му се одмах не стане на пут.</p> <p>Чувши таке гласе, Марашлија се јако сневесели.{S} Дуго |
| а у наступима гњева могао је од човека чуда учинити.</p> <p>— Ах, Петре, Петре!{S} Ти си ми кр |
| ити, растргнути, учиниће од мене триста чуда и триста брука — мислио је он и кушао да кудгод шм |
| .{S} Ево, узми само наше Србе.{S} То је чудан народ!{S} Два Србина где се сретну отимаће се о в |
| изора, пред колибом се заустави Драгић, чудећи се ко ли му то разгради колибу, јер још по издаљ |
| ја се можда полако примиче.{S} Милош се чуди, откуд то да су ова поља овако пуста?{S} Ето, ту у |
| гледа га како је поносан и горостасан и чуди се његовој лепоти.</p> <pb n="284" /> <p>Крај себе |
| ече, да он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p |
| ено.{S} У таким тренутцима, он се чисто чудио како је могао и за тренутак двоумити о томе и уст |
| о, онда <pb n="166" /> немојте се ништа чудити, ако ме једнога дана нагнате да и ја учиним оно |
| .</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели сумњати на господар Милоша и |
| и неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе |
| м Марком.{S} Али није се имао кад много чудити, Марко га изазва на страну, и међу њима се отпоч |
| , понављала ове драстичне речи:</p> <l>„Чудиће се и гора и трава</l> <l>Куд се деде Цукићева гл |
| тећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудна ли ћете времена ви доживети!{S} Ја сам претурила |
| заиграо би му на уснама заметак некаква чудна осмеха, у коме се мешао и стапао у једно — осмех |
| к, види како друмом трчи за њим некаква чудна прилика, налик на човека без главе.{S} Та прилика |
| ене кћери — престрављене су слушале ова чудна прорицања бабина.</p> <p>Кад се доцније прибрала |
| мекшавао.{S} Најзад, у њему засија нека чудна благост и сетна душевна доброта, а онај нежни изр |
| вечерњу топлину наједаред поквари нека чудна и, за мирно село необична, врева.</p> <p>Прво се |
| пусту пољану, као црна авет лута једна чудна људска прилика на добром коњу, али на коњу који ј |
| p> <p>Садржина овога писма била је тако чудна, да Карађорђе у почетку никако није хтео веровати |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Чудна је то била слика, коју је представљала тадашња ср |
| његова.{S} Глава великога вође била је чудне судбине.{S} Донета у Београд и предата Милошу, он |
| мах земљу застре немио сумрак, пун неке чудне страве и тешке злослутице.{S} Но облак брзо мине, |
| ваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њене затво |
| вучене тужне звуке.</p> <p>Уз пратњу те чудне свирке, коју допуњује вешто ударање дахира, што к |
| е своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме.{S} Зати |
| ледна обзорја.</p> <p>„Како је леп овај чудни храст“, мисли Карађорђе у себи — „али како ће тек |
| тробу црне земље, и тамо да нађе решење чудним загонеткама, које су му душу трзале.</p> <p>По к |
| о у очи својим огромним растом и својим чудним понашањем.{S} Чим је ступио на српску земљу овај |
| коњу; он се није могао сам скинути.{S} Чудно је било ово његово последње јахање.</p> <p>Јахао |
| с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чудно питање.{S} Пре свега то и није никакво право, то |
| тајао ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте мор |
| сухим, коштуњавим, празним грудима које чудно одјекнуше.</p> <p>— Скуп је човек!{S} Он се не из |
| тна душевна доброта, а онај нежни израз чудно је одсјаивао на строгом и суровом ратничком лицу |
| Милош, који је дотле ходао, стаде сад и чудно се загледа у Врља, после оних његових речи.</p> < |
| а проливање људске крви изазива некакво чудно дражење живаца, које деца рузуму тако исто као и |
| а је си ли ми опростила?“...</p> <p>Ово чудно понашање овога непознатог човека јако је зачудило |
| ледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су му лутале б |
| била и пратња која је спроводила овога чуднога певача.</p> <p>Било их је на броју десетак душа |
| <p>Али она га ухвати за руку, повуче је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар |
| , који се обраћао руском двору с једном чудном молбом.{S} У име српског народа и у име свију во |
| n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чудну игру; звучно дахире одјекну још једанпут, заносна |
| ађорђе.{S} Овако је он био висок.{S} За чудо, овако је некако и ходио.{S} Прави „вожд“ — мислио |
| о из књиге да читам.{S} А он је опет за чудо био мек.{S} Никад он са мном није говорио овако бл |
| се некад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам |
| нути читаве нахије; могло би се учинити чудо!{S} Него ја се нешто ломим.{S} Кад ће већ прелазит |
| или, која сабијена, изгледаше као какво чудо од хиљаду и више глава, ништа се разговетно није м |
| којој као да се крије некакво притајено чудовиште, које за часак може искочити из мрачних гудур |
| вило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово је са |
| ети стари Турчин, а с више страна чу се чуђење и двоумица.</p> <pb n="54" /> <p>— Виђени људи и |
| попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење присутних великаша, глава није била одрубљена.{S |
| жде, и од људи који га овако пометена с чуђењем срећу и од животиња које немо слушају читав пот |
| > <p>Изненађен, он застаде у пењању и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све бл |
| луша старца с пажњом.{S} Сад рече као с чуђењем:</p> <p>— Па откуда све то, за бога, побратиме? |
| ао је као мртав; чак му се ни дисање не чујаше.</p> <p>Напољу је била лепа, топла али као пакао |
| је одозго покрио густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која иск |
| , те понуди и бабу.{S} А њих ево овде — чује се сито како лупа!</p> <p>Све ово девојче изговори |
| <p>— Ћут! — вели — о томе не помињи; да чује префект обесио би и мене и тебе.“</p> <p>— Тако он |
| добити нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из |
| ох остати до краја.{S} Остао је Баћа да чује.{S} Ако раније сврше свратиће и он амо.</p> <p>— П |
| и, кнез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били пот |
| имају његово кајање.{S} Ни смрт неће да чује преклињања његова; ни она неће да буде толико мило |
| у у овој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је М |
| нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомагања и да се на њега сажали.{S} Тако |
| p>Међутим Карађорђа је највише пекло да чује какве гласе носи Вујица од Милоша; да ли му је јав |
| азговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађорђе.</p> <p>Вујица сл |
| и дуго немилосрдно гонили, и која и сад чује у близини страховити лавеж паса од чега је страва |
| </p> <pb n="294" /> <p>У близини колибе чује се како један коњ слатко вруска сено и на махове д |
| а, обора, па како то да се ни откуда не чује никакав глас, ни јав, ни од људи ни од стоке.</p> |
| м ње нико ништа не види и нико ништа не чује.</p> <pb n="50" /> <p>Али, она ево доврши своју чу |
| царевим, њих нико не види, њих нико не чује, њиним јадима нико не зна лека, и да Милош није би |
| овека да оде до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?. |
| сада спржене, голе и прашљиве.{S} Ту се чује <pb n="172" /> само цвиљење ојађене матере јелинск |
| иди и откуда као да <pb n="71" /> нешто чује.{S} Па би онда на једаред њене обамрле усне опет п |
| и на махове дубоко уздахне, па се опет чује једнолико врускање.</p> <p>Карађорђе као да нешто |
| ди ни од стоке.</p> <p>Наједаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далек |
| разговорим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} |
| Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ја чујем да је све због њега цела та омраза међу вама.{S} |
| у да сакријем, да ме само срце боли кад чујем таке речи, као мало час она твоја „луди циганин-Ђ |
| /p> <pb n="163" /> <p>— Па јес!{S} Како чујемо грчки хетеристи изабрали су <hi>те</hi> недавно |
| о ослушкује.{S} За тим додаде:</p> <p>— Чујете ли како из даљине лепо одјекују чобанске медениц |
| и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јеку звона? — упита он свога сапутника.{S} Ово си |
| ао нокте.{S} Најзад проговори.</p> <p>— Чујте ме људи!{S} Гледајте ви свога посла, а оставите м |
| х викнем?{S} Како ће се обрадовати, кад чују да си ти дошао!{S} Баш јутрос су говорили, па чика |
| <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" /> твој долазак.{S} Тек они ће се п |
| еба, али небеса су затворена.{S} Она не чују његове јауке, она не примају његово кајање.{S} Ни |
| ркљање, налик на одвратне звуке који се чују кад стојимо уз приклано марвинче...</p> <milestone |
| а твоји стари ратнички другови само док чују за твој долазак, мислим да ће сви листом за тобом |
| то ви је био неки ваш првијенац, бојсе Чукић (Цукић) му је име, па га, болан, посјекао ваш Коџ |
| губила у јутрењем сумраку и њена зврка чула се све слабије и слабије.</p> <p>Јелена је стајала |
| е чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се чула, но Милош се на то чинио невешт, пуштајући људе да |
| чија од оне прве.</p> <p>Истина и ту се чула песма, али је та песма била више налик на болно ја |
| уту за Београд.</p> <p>Из даљине још се чула песма веселих Турака, кад у Рогачу уђе друга једна |
| огњишта мало поодмори, а у предњој соби чула се граја од двајестак гласова, који су сви говорил |
| е поче да развија!...“</p> <p>„Је си ли чула за ову песму, жено?!{S} Ето, тако ти је сад с нама |
| ако људи код мога Антонија, па сам тако чула да се међу се разговарају.{S} Тако казују, да је М |
| кожа најежи.{S} Тада сам и то први пут чула како Милош не би презао да и с Бата-Ђоком учини он |
| бојаги, мене Грци изабрали за вођу!{S} Чули да звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо ми |
| не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, отпрате чак |
| и пре тога познато, нити су од Јоргаћа чули ишта ново, опет је његов говор био од силног утица |
| вдава средство“, и ако за њу нису никад чули, нити су кад о њој премишљали, а тако ће бити и у |
| да ненадно бахне у Србију.{S} Јесте ли чули оно његово, како ће он сам доћи, да поведе народ к |
| ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Милош тебе позивао и кажу да је |
| еби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас је ко шт |
| кога од осталих војвода.</p> <p>Чим су чули за Карађорђев долазак, сви су похитали Чолак Антин |
| е, непомичне сени.{S} Из Цукићеве одаје чуло се по некад лако кашљуцање и по какав тежак уздах; |
| з најдубљих дубина.</p> <p>Из далека се чуло како страховито бура дакће, али док би ударио длан |
| повећа града опажала се и иначе, већ се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога |
| из Србије последњи пут?{S} У Хотину се чуло да је Милош писао нека писма и позивао старе војво |
| љена гужва сена догоре; у мрачној одаји чуло се само храпаво кркљање, налик на одвратне звуке к |
| ла та ствар.{S} Ако би се тамо у Русији чуло другчије, то Герман да извести горе где треба, как |
| а опет завлада на губилишту, а у даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик н |
| ола и јаукање стоке, кроз вечерњи сутон чуло се велико брујање црквених звона.</p> <p>Карађорђе |
| и смео узети; од њега сви бегају као од чуме.{S} Нико га не би смео примити у свој дом, ни под |
| ана тишина.{S} Али ко би боље ослушнуо, чуо би како се кроз ову тишину тихо, скоро нечујно носи |
| га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљда како једнако поручује и распитује, бирајућ |
| ица опет врати у своје првашње стање, а чуо је да му само то проклето писмо највише квари.</p> |
| је синоћ у разговору с Милошем од њега чуо.{S} Живо је цртао опасности, које могу настати од < |
| е светлуцао је огањ у хану и овда, онда чуо се испрекидан говор, па онда све умуче и потону у г |
| ло толико Срба, да се у понеким улицама чуо само српски говор, а у чаршији, на сваком кораку, с |
| </p> <p>Милош је чисто подскочио кад је чуо тако огромну суму и у првој ватри рече, да се то не |
| Но Марашлија се учини као да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је |
| — Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити да и цареви |
| мрдати, а њен слабачки глас опет би се чуо.</p> <p>...{S}Извикали су га да је први, не да им о |
| српског митрополита, који такође бејаше чуо за долазак Карађорђев, па га је молио, да му укаже |
| ио му је 6 кеса да га погуби.{S} То сам чуо од једнога повереника везирова, који је и Милошев в |
| оз толике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта |
| јаукао, али његов болни јаук није нико чуо.{S} Ни једне душе није било да чује његова запомага |
| рађорђу тако близу, да му је разговетно чуо дисање.{S} Главу му није могао видети, јер је незго |
| ла мртва тишина, те се свачији разговор чуо јасно и разговетно.</p> <pb n="53" /> <p>Турци прво |
| ши с њим једном за свагда.{S} Тај савет чуо је од самога везира београдског и од тога доба, та |
| p> <p>Унутра у собу уђе крупан, космат, чупав човек, коме једно око изгледаше веће од другога.< |
| мучки убија, како један другоме језике чупају и руке до лаката одсецају.</p> <p>...{S}Ова годи |
| високо, недомашно небо коме се обраћа, чупајући косе своје.{S} Он цвили и моли целу васељену д |
| бесплодна.</p> <p>Стољетов је у очајању чупао своје седе косе и проклињао тренутак кад му је по |
| крваво срце његово, и поче га гњечити и чупати.</p> <p>Неодољиви бол обузе Милоша и он је осећа |
| и главу Карађорђу, па је онда дочепа за чуперке, отресну је два три пута, домаши испражњену тор |
| шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршаву травицу.</p> <p>Али од времена на врем |
| о неких успеха, па даље није хтео ништа чути за Грке.</p> <p>Међутим, баш ти нови успеси Срба п |
| терају где српско ухо за моје име никад чути неће...{S} А можда би још боље било, да ме убију.{ |
| јање?{S} Народна песма вели: да се може чути „како трава расте.“ И песма право вели.{S} Кад се |
| тања — Док су Турци господари не сме се чути овде ни име његово, а камо ли да сам дође.{S} Одер |
| лоне кудгод где српско ухо никад за вас чути не може!</p> <p>Карађорђе је морао употребљавати г |
| гу.{S} Памти сваку реч коју ћеш вечерас чути, и ако ја не будем жив, постарај се ти бар да нађе |
| е.{S} До прве, до друге недеље, већ ћеш чути гласе из Србије.{S} Док ти ја не пратим човека, не |
| чио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће се и разумеће цео свет, да је он намерно домамио ч |
| другљиво и злурадо кикотати, а с висине чуће се звуци: „То је освета за грешно оцеубиство!“ Тад |
| се Милош поврати.</p> <p>— Црни ту!{S} Чух ли ја добро, Анто?</p> <p>— Јес, господару, „вожд“ |
| а послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господара Аксентија!{S} Каже, Милош нас зове бојаги |
| ше у дољу и виде га, кад приђе потоку и чучну да се умива.</p> <p>У том тренутку, ово вребало и |
| к себи.{S} Изрази похвале и одобравања чуше се прво у предњим редовима, најближим губилишту, п |
| вари.</p> <p>Сви су били потресени, кад чуше да је Карађорђе дошао и сваки се утркивао да каже |
| но село необична, врева.</p> <p>Прво се чуше два три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлуч |
| ејаше утишао и његове речи на далеко се чуше.</p> <p>У тај мах неко остраг прошапута Драгићу: к |
| зирце утече из колибе.</p> <p>У тај мах чуше се две пушке.{S} Друга два момка <pb n="298" /> уб |
| с Дорћола и Зерека, са Саве и од Синџир-џамије и окупљао се на пољаници где је сад Реалка и гос |
| ца у Србији знају, да се одовуд једнако џара и подбада; сваки час из Русије и Влашке лете у Срб |
| едаред <pb n="305" /> прикупи дизгине и џарне га мамузама тако да јадно живинче у помами јури к |
| одавно спрема; како има много навучене џебане, оружја и свакојаке војне спреме, али је зебња д |
| {S} Јао, живи те Бог посекао, ко ће сад џевапа дати Цариграду?{S} Знаш ли, добро те не знало, к |
| ам изаћи у народ да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људи |
| рај друге.</p> <p>После овога неуспеха, џелат чисто клону.{S} Навршило се 20 година како се бав |
| /p> <p>Сад је било све у реду и готово, џелат је очекивао само да му се даде знак, па да отпочн |
| рвени пањ.{S} Положај је био згодан.{S} Џелат узе своју криву дамаскињу оберучке хитро изману и |
| о особито јак, бар није изгледало да је џелат много запињао.{S} Он само превуче сабљу преко вра |
| кнез Симину и Драгићеву, које ће турски џелат сутра смаћи.</p> <p>Три је дана како ова два сужњ |
| ="82" /> и на коју је већ стајао турски џелат са своја два помоћника.</p> <p>То је била огромна |
| овако спремали саме страдалнике, главни џелат узе последњи пут да загледа хладно гвожђе, које ћ |
| а трже га снажно дрмусање.{S} То је био џелат, који га тресаше својом крвавом снажном руком.{S} |
| {S} Сеци бре, мухамеда ти твога!</p> <p>Џелат, који је дотле стајао блед и збуњен, сад се најед |
| ије био ни до половине пресечен!</p> <p>Џелат пребледе и уздрхта.{S} Потресен и срдит он измахн |
| а се израз задовољства и поноса.</p> <p>Џелат извади из мазалице парче памука, натопљена зечији |
| глава каза простору и вечности.</p> <p>Џелат прискочи и дочепа обадве одсечене главе.{S} Једно |
| гић, стрељајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш |
| {S} Онако везаних руку, он пљуну главна џелата право у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што |
| ступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше |
| е секу главе“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSectio |
| огледа победоносно у наоколо, погледа и џелата који је као окамењен стојао ту <pb n="87" /> пре |
| уз пратњу тих танких и заносних звукова џелати отпочеше свој посао.</p> <p>Кнеза Симу наместише |
| левања одруби глава.</p> <p>Сподбише га џелати и хтедоше га наместити исто онако како је био на |
| о у две струке.{S} Два снажна помоћника џелатова дочепаше, један за једну други за друго струку |
| о везаше.{S} Тада му један од помоћника џелатових намаче каиш на главу, удешен као замка, која |
| ине.{S} Али сабља је била исправна и на џелатовом лицу указа се израз задовољства и поноса.</p> |
| нику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} Ето где је Немачка!{S} За ноћ мо |
| /> се над његовом главом завитла крвава џелатска секира! „Ето, како ме и Драгић превари и издад |
| главе сутра ће пасти под ударцима сабље џелатске.</p> <p>Данашња престоница краљевине Србије 18 |
| ро сав потиљак.</p> <p>Док су помоћници џелатски овако спремали саме страдалнике, главни џелат |
| .</p> <p>Јањичари предадоше заробљенике џелатским помоћницима и ови одмах отпочеше припрему.</p |
| е, наслоњен на своју огромну голу сабљу џелатску, он је поносно гледао око себе, као да би хтео |
| ита, никоме се не обрати, прискочи само џелату, ненадно му истрже сабљу из руку, док је овај зб |
| и.{S} Везиров заступник маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни с |
| он устаде, закључа врата и мету кључ у џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море |
| есе и продужи. — Али како да одеш?{S} У џепу ни гроша, а овде не даду о томе ни поменути.{S} Пр |
| се од једном нађу у туђини без гроша у џепу и без икаква иметка, они исти људи, који су око де |
| у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храстови, где изломљено ст |
| осети само, како и њега и то поломљено џиновско дрво прогута тмуша и некуд понесе страшна холу |
| ца што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој дућанић баш на калимегданском углу, ку |
| па никако да је погоде — окрете се Ага-Џон Турцима до себе, а затим се опет обрати Србину доле |
| он за себе, само не знам... — поче Ага-Џон, но Србин га прекиде.</p> <p>— Добро је, хвала Богу |
| о нико други до наш ранији познаник Ага-Џон, скромни дућанџија, чије је дућанче било ту на углу |
| иру да их посече.{S} Толико је знао Ага-Џон.{S} Али ту у кави био је Бекрен-Ашар-ага, млађи пом |
| /> <p>Турци прво почеше распитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати. |
| } Не знам ти ја ништа од те работе, Ага Џоне, то моја посла нису и ја се у то не мешам.</p> <p> |
| е.{S} Најпосле, мали смо и ја и ти, Ага-Џоне, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кне |
| е.{S} Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па |
| много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} Доћерали су два бунтовника, и за који дан биће |
| е трче за царем по целој Европи; узалуд џоњају по читаве месеце пред вратима царевим, њих нико |
| бица прекиде сад њега.</p> <p>— Ето, ви’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... |
| p>Свршио је и Мелентије Никшић, владика шабачки и то опет лане (1816.), наскоро за Молером.</p> |
| рка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Мелентија.{S} Кажу, боже сачувај, да ј |
| али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурношћу три чети |
| породице, али сам дотерао дотле, да је шака Срба, шака јучерашњих робова разбијала са сигурнош |
| ва би га на колац набили, чим би им пао шака.{S} А ако Бог да, те овај народ кадгод прогледа оч |
| га) и светио се Турцима гдегод му падну шака.</p> <p>Био је лудо храбар управо долазио је у тој |
| који оружани кидисавају на човека голих шака, који им је сам добровољно дошао у руке.{S} Јазук, |
| лош то бога и моли, да му још ти паднеш шака.{S} Цукићу је већ смрсио конце; кнез Симу уловио, |
| о и један другоме очи бодемо.</p> <p>— „Шака људи, још им турска сабља виси за вратом, а они се |
| са својим верним Наумом, да се ту онако шакаиле испљускају хладном водом и да је се наште срца |
| д на зузи.</p> <p>Милош скочи и протрља шакама лице и жмирну неколико пута, као да се хтео увер |
| о време остао наслоњен на миндерлук, са шакама на лицу тако, да је изгледао као да спава.{S} Ми |
| Цар козачи Французе“.</p> <p>— Са пуним шакама посла у Европи, Русији није сад до тога да се за |
| ћ <pb n="32" /> наједаред ненадно гурну шакама обојицу; једним потиском избаци их тако напоље, |
| да и он удари у дубар, и прислонив обе шаке на прса Милош се поклони пред везиром и рече:</p> |
| на је стојала тешко замишљена, а обадве шаке бејаше задела за појас.{S} Тројка се полако губила |
| ?</p> <p>Русија је у то доба имала пуне шаке посла у Европи и брижљиво избегавала да не дође у |
| злочине своје; њих, да је мени добити у шаке, с њима да се ја разрачунам, млеко их српско разгу |
| бојао, не би он сам добровољно дошао у шаке крвавоме Милошу.{S} Јадни Турци, ви сами стрепите |
| вима одупро о колена, а главу заронио у шаке.{S} Кад ме опази, диже главу и дуго ме гледао непо |
| и кад гођ приграби по коју нову власт у шаке, он вели: „Ово је да боље и верније послужим цару! |
| {S} Јеси ли ти здрав, да идеш крвнику у шаке и да сам подмећеш главу под џелатову секиру?...{S} |
| си јунак, а ти главу у торбу и пушку у шаке, па гони душмане.{S} Гинути се мора.{S} Без меса н |
| ртим о колена, с главом наслоњеном међу шаке.{S} Мало подаље од њега, седео је на другој постељ |
| убоко уздахну, седе и зарони главу међу шаке.{S} Дуго је тако ћутао.{S} Изгледало је као да га |
| ао, кнез Сима бејаше стискао главу међу шаке и тако поклопљен ћутао је немо и непомично.</p> <p |
| каква заноса, и тада грчевито стисне у шаки држаљу од секире.</p> <p>Овај је човек био Карађор |
| дрхтао, и који је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} |
| о речи.{S} Један га момак бејаше ударио шаком преко зуба, па је сав био обливен крвљу.{S} Међут |
| маши се руком у џеп и баци пред џелата шаку сребрних пара.{S} Услужни сејизи приведоше коње, г |
| ла застрта торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет н |
| p>Говорећи то, Карађорђе спусти момку у шаку велику рубљу Катарине II, рече лаку ноћ и нестаде |
| његовом крилу и сабираше их све у леву шаку; затим се прекрсти, пољуби оне мрве, разгрну жерав |
| х.</p> <pb n="111" /> <p>Тако је терана шала, али о својим пословима он је најволео да ћути, да |
| да се нашали, и слатко да ћерета, у те шале и у таке разговоре он никад није мешао своје озбиљ |
| > до о турским вратовима — рече ђенерал шалећи се и потапка Анту по плећима, додајући: — здраво |
| а Чолак-Анте!?</p> <p>Старац уђе у кућу шалећи се с Чолак-Антом, с којим се лично познавао, ког |
| ће бити најбоље! — рече Добрњац, као у шали, осмејкујући се при том левим брком.</p> <p>— А шт |
| ла је знао, да Марко ову своју претњу у шали може у збиљи извршити, и с тога је добро отварао о |
| !{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очију ми!{S} Ево га овде у соби.{S} Ево |
| међа и да заварају ђенерала да више не шаље своје извиднице, кад је тица већ умакла из кавеза. |
| о глави, и како кнез Милош сам хвата и шаље везиру своју рођену браћу Србе, да их Турчин на му |
| лујом срце своје, после се обраћа њој и шаље јој чудне и неразговетне речи, које нико не разуме |
| не тражим, али је срамота да он за мном шаље људе, који ће ме чак амо по Русији пањкати и срамо |
| ву главу чрез везира превисоком Девлету шаљем, и со тим засвједочавамо да наш народ више ни у к |
| е користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни конопац, и топло ти |
| и ако за то време, док ми један другоме шаљемо аброве и поруке, Ђорђе упадне у народ, узбуни св |
| ви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би сам излагао трошку, а гајтан је с |
| сму моли Карађорђа да прими човека кога шаљу и да верује „писму пријатеља“, јер је оно од њега, |
| дају хране бивше српске старешине, које шаљу у Србију бунтовна писма и подбадају народ на буну |
| небесима натраг проклетство које му они шаљу.{S} Он пркоси за тренутак целој васељени.</p> <p>А |
| Русије, то су махом праћеници, које амо шаљу бивше српске војводе и народне старешине, које су |
| Биоградци, који су некада до Стамбола и Шама били чувени са јунаштва, са богатства и господства |
| ећки примати биоградске паше и везире и шамарима их изгонити из својег конака.</p> <milestone u |
| јена српска војска почела је бежати.{S} Шанац на Љубићу већ је био напуштен, још неколико трену |
| прибира разбеглу српску војску, спасава шанац и даје целој битци други исход, уз припомоћ српск |
| урци би можда у њега ускочили, браниоци шанца изгинули би; ту би можда и он, Милош, погинуо, и |
| те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна Турчина брзо нађоше. |
| и само држање Вујичиних момака, чији је шапат допирао до Ђорђа и с чијим се мрким, закрвављеним |
| па се онда окрете Марку и навали на њ, шапатом:</p> <p>— Његов сам хлебац јео!{S} Богом те бра |
| је Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару као да није добро?{S} Да му |
| а и будна говорити, старица је узбуђено шапутала вртећи главом сетно:</p> <p>— Децо, децо, чудн |
| ачно и крваво, јер су бледе усне бабине шапутале чудне и страшне речи.{S} Она је жмурила, али њ |
| се с побожношћу крстили и престрављено шапутали:{S} То јауче несретни Никола.</p> <p>А кроз ти |
| му грчевито дрхтале, као да нешто за се шапуће.{S} Његово сухо, смежурано безбројним борама изб |
| Има их <pb n="117" /> који ми иза леђа шапућу чак и то, да је све ово моје масло, и да сам ја |
| ипут се прекрсти и трипут пољуби земљу, шапућући полугласно:</p> <p>— „Слатка моја мајко, света |
| Ово охрабри жене и она с десна прозбори шапућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то т |
| ка па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима, и као да |
| вим зракама блага јутрења сунца.</p> <p>Шарена бубамара, већ изишла из свога незнаног зимњег ск |
| чкету и победоносно узвикнуо: „ево га!“ шарени лептир већ је прнуо и весело летуши даље кроз св |
| , готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p>— Не умеш |
| з свежи зрак, измањујући радосно својим шареним <pb n="144" /> криоцима, као да би хтео рећи: „ |
| ло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где му не да нигде стати.{S} Огромни |
| о извиле, а свуда по гранама пуно тица, шарених лептирова и ројева пчела, које се јамачно гнезд |
| лепе меке сламе, застрте дебелим, меким шареницама и лепим ћилимима.{S} Одозго је била набацана |
| калемегданска пољана била је притиснута шареном сабијеном гомилом, где је било људи свакојаких |
| е у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију, одозго чохан јелек, па чохано |
| аље стајало је нешто увијено у повелику шарену бошчу!{S} Још даље, на троножној столичици, стај |
| ити сам са мојим Николом.</p> <p>Никола Шатрић био је момак Марков, који га је ноћас допратио.{ |
| турив главу на јастуке, упре у таванске шашовце свој замућени и укочени поглед.</p> <p>А они ус |
| су да ми и пропаднемо само да не одемо Шваби или Французу у друштво.{S} Или да смо с њима или |
| гомила лених турских паса, а овде онде шврљале су туда везирове грбате камиле, чупкајући мршав |
| ито избацујући Драгића.</p> <p>Милош је шгргутао зубима и сиктао јетке и необуздане нападе.</p> |
| S} Таке трице и нису за оваке послове — шгргутну Марко зубима.</p> <p>Није се имало куд ни камо |
| Везир је добар човјек, али њега је сам шејтан (ђаво) амо пратио на нашу велику несрећу.{S} Њем |
| и од њега су књиге примали.{S} Великога шејтана носили су они под клобуком, за то ће им и појес |
| три пуцња узастопце, онако као кад неко шенлучи, па се онда разлеже танка, гласовита песма, пра |
| само лудаци, који Турке не познају, или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Тур |
| док се ствар не охлади, па после твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио он |
| не заборавља — рече Врљо с подругљивим шеретским осмехом на лицу.</p> <p>— Вала, ако би се још |
| одмах поручио где ће ископати бомбу са шест хиљада дуката, коју сам ја био склонио, и послао м |
| и послови и разговори остали су још пре шест година тамо у Србији, остали су онде, где господар |
| с девојчицом, којој је једва могло бити шест година, надао се за једним шареним лептиром, где м |
| тима лако му је било наћи свагда по пет шест оружаних скитница, које је водио са собом и који с |
| која је већ била спремљена и раширена у шест нахија.</p> <p>Од кад се Милош помешао у народне п |
| х смутња, свет је био узаврео у читавих шест нахија и мало је фалило, па да дође до отвореног б |
| кроз вилајет, науман да пропутује свих шест нахија, у којима су бунтовници били упалили ватру. |
| где стати.{S} Огромни лептир полети пет-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена |
| Но то није било одмах.{S} За једно пет-шест недеља, Врљо се био уклонио и повукао у своје село |
| тење.</p> <p>Али опроштења нема.</p> <p>Шест је година како га несретник проси у милосрдна неба |
| же могли дотурати потребне вести, а њих шесторо налазили су се склоњени у једној кући на крају |
| , заклонили се да нас турски кијамет не шиба са сваке стране, и да нам не засипље за врат.{S} А |
| <p>Као оно бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и л |
| спутицама, гудурама и густим гајевима и шибљацима, тако да су на конак пали и гладни и жедни и |
| стења и сасуља се са свога лежишта, крв шибну у млазевима и попрска убицу по рукама и по лицу.{ |
| хну и удари и по други пут.{S} Крв опет шибну, а наоколо се чу израз незадовољења и гунђања.{S} |
| ће вама други.{S} Доћи ће ред и на ваше шије.{S} А не погинете ли од српска ханџара, погинућете |
| е то код Руса јевтино.{S} Ко мало врда, шикну они њега у Сибир, па му после, Боже прости, ни бо |
| повијеном врату кнежевом!...</p> <p>Крв шикну и попрска далеко у наоколо, али на велико чуђење |
| о рукама и по лицу.{S} Један дебео млаз шикну и прели кабаницу, под којом је Вујица ћутао непом |
| преко које беше пребачено меко персиско шилте, седео је човек средња раста, јака састава и окру |
| бити!</p> <p>Средовечан човек седећи на шилтету у дну каве, диже главу, слеже раменима и рече:{ |
| које тек овда онда, као усијан челични шиљак, избије по која непокорна, оштра, бунтовна замиса |
| е се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда |
| да се поклони и падне пред остророгим, шиљатим, страшним полумесецом, знамењем силе и господст |
| је се ето са согласијем честитог везира шиљу обе одеране у Цариград“...<ref target="#SRP18933_N |
| х жила, већ помаља своју плаву главицу, шиљући у мирисном даху радосне поздраве првим зракама б |
| ни поглед.</p> <p>А они усијани челични шиљци, од разних искиданих мисли, један по један прожиг |
| шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около пуно малих зграда с новим црвеним крово |
| на непомична маса оживе; кроз њу као да шину моћна електрична струја; у једном снажном покрету |
| градина је сва у цвету и мирису.</p> <p>Шипарчић, од својих десетак година, у друштву с девојчи |
| етни Марко том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути |
| ко, Лексо, сагни се да те не види — учи шипарчића његова другарица у игри, док се он сав задува |
| ле и калаузе, ови им служе као агенти и шире по народу горње гласове, јер њима свет као домаћим |
| не гласове, који се лако примају и брзо шире.{S} Ту се прича о скором ратовању, о доласку руски |
| итику“, или, како је он то обично звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош. |
| т-шест корака па стане на какав цветак, шири своја шарена крила, стриже дугачким црним брковима |
| ратком, плавом кићанком, која се у круг ширила.{S} На грудима је носио шарену гајтанли антерију |
| дама та мисао није била нова, њу су сад шириле грчке хетеристе и о њој су премишљале и српске в |
| сне, трошне дрвене кућерке!...{S} Нигде ширине и жива бујна јавна живота — свуда сниски кућерци |
| пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> <pb n="28" /> <p>Цукић се наједаред трже, ди |
| ај облачак наједаред поче нагло расти и ширити се.{S} Бивао је све већи и већи и све црњи, и бр |
| е сваки залогај који поједем.{S} Пут је широк, а ви можете рахат проћи да о мене не запињете.{S |
| а тишина.{S} Луч је пуцкарао, пуштајући широк пламен и облачак дима, који се над њим ширио.</p> |
| арађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широка недогледна пољана, отворена са свију страна, а у |
| јка се кретала полако, држећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, |
| зили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црвене чизме.{S} Од оружја сада је имао |
| свиленим пасом, преко кога су долазили широки силаји, а на ногама је имао широке и кратке црве |
| које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква повећа г |
| лукавства и обмане, и која корача само широким и светлим путовима части и славе.</p> <p>Па ипа |
| отрајње загушљиве јаре.{S} Голема река, широко тихо Дунаво, ћутећки је ваљало на ниже огромне в |
| вих жила и наслони се на <pb n="283" /> широко, маховином обрасло растово дебло.{S} Тако наслоњ |
| узбуђено и усиљено дисао; ноздрве му се широко отварале, а реч му је рапаво запињала у гуши.</p |
| ћу а другу јагњећу, па све то поређа по широкој дасци, која им је служила као трпеза.{S} Вујица |
| лој крви људској.{S} Он диже према себи широку, криву дамаскињу, оштру као љута гуја, а витку к |
| Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту су! — рече Драгић и упре |
| ка, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, неће, реч |
| — и то је била за народ читава ратничка школа.{S} Па опет какву је муку имао Милош, кад је поку |
| после и сам за се.</p> <p>У тој суровој школи живота, Милош је научио да никад не ваља казивати |
| вичних бораца, васпитаних у практичној школи Карађорђева деветогодишња ратовања.{S} Многобројн |
| о, и још више, на то се он био свикао у школи практична живота, коју он учи ево већ од 10—12 го |
| ни, а већ и ноћ наста, Никола му приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влах |
| за душу и теби и њему сад овога часа, — шкргутну опет зубима опаки Новаковић, а десном руком ма |
| ред зацрвени као паприка, и пун јарости шкргутну кивно зубима, он викну својим помагачима да ос |
| тренутак.</p> <p>Али стари хајдук само шкргутну зубима, махну главом и стиште руком јабучицу о |
| чу се туп, нејасан, мокар ударац; нешто шкргутну и здроби се; она црна непомична маса оживе; кр |
| и Милош лепо чу како пуче и како кости шкргутнуше; рука се преви и намести се згодно поред тел |
| в неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве с десна одјекну звучна и |
| и по какав тежак уздах; буљубаша Петар шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрм |
| а да учини ова земља, кад је дотерају у шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као |
| ратима. <pb n="60" /> Врата се брзо без шкрипе отворише и човек устрча уз степенице.</p> <p>На |
| ли.{S} Сад застадоше.{S} Захрђала брава шкрипну, тамничка врата широм се отворише.</p> <p>— Ту |
| ледало поремећено и онакажено.{S} Милош шкрипну зубима, окрете главу од огледала и оде даље.</p |
| ији у сред села, где се кроз густ, млад шљивак видео висок шиљаст кућни кров од шиндре, а около |
| ремно — рече момче још док су ишли кроз шљивар.</p> <p>И одиста, пред кућом је чекала спремна т |
| која се с улице није ни видела из густа шљивика.</p> <p>— Овде сте безбедни и склоњени; будите |
| >Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече награда овој замо |
| ди из ње погачу, заструг сира и тиквицу шљивовице па понуди Вујицу да се прихвати.</p> <p>Изгла |
| адећи из кожних бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="29 |
| ца пружајући Карађорђу пљоску са старом шљивовицом.</p> <p>— Остави ме, брате, није ми до ракиј |
| брука — мислио је он и кушао да кудгод шмугне у ону гомилу.{S} Али хиљадама уздигнутих песница |
| јошт с једном његова друга, који је био шњим дошао, у Београд мени послаше, које се ето са согл |
| укочено бленули, док су други по колиби шњурали и претресали сваки угао.{S} Велика торба Карађо |
| о и мило.{S} Он ћутећки пружи руку, узе шољу и опет задими.{S} Ћутао је и сркао каву, полако пу |
| код Руса, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми о |
| ручите Милошу нека ми не потпраћа своје шпијуне да ми броје сваки залогај који поједем.{S} Пут |
| {S} На сваком кораку неверство, издаја, шпијунисање, кукавичлук.{S} Казним једнога, а сутра је |
| ма поред овака његова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то |
| уди да га потраже и код других...{S} А, шта велите?{S} Где мислите да може бити, ако није код о |
| уже су обојица тако ћутали.</p> <p>— А, шта велиш, попо? — рече Милош најзад.</p> <p>— По Богу, |
| и акрепи трчати!...{S} Еј мени до бога, шта се учини!{S} Еј Ђорђе, Ђорђе, еј Ђорђе, Ђорђе! — И |
| све рекао.{S} Кажи ти њему све да зна, шта му ја поручујем, да се после начисто види до кога ј |
| човек нешто ризикује, ваља бар да зна, шта тим ризиком може добити.{S} Мени се чини, да ми ту |
| о, тако та ствар стоји, па ми реци сад, шта ти мислиш о томе?</p> <p>Духовник се дубоко замисли |
| а мене окривљују.{S} И кад је тако сад, шта ли би било сутра ако нешто истина груне Црни Ђорђе, |
| Зна он боље од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још ка |
| та, болан људи и браћо моја, помислите, шта ви од мени тражите!{S} Да будем лажљив и варалица н |
| аралица на самртном часу!{S} Помислите, шта би могао мислити кнез Сима у тренутку кад <pb n="40 |
| ио едан до другог.</p> <p>— Несретниче, шта си то учинио!? — једва промуца поп и стуче натраг, |
| ма.</p> <p>— Бог га свети знао!{S} Али, шта мислити?{S} Па ја <pb n="256" /> велим добро.{S} Не |
| био спреман и листом би скочио.{S} Али, шта да се чини, кад сте ви и кнез Сима одоцнили да изађ |
| господар Ђорђе је далеко.{S} Но дед ти, шта ћемо ми с ова два роба овде, којима главе висе о ко |
| одмах мени амо, па ћу ти ја одговорити, шта ваља чинити.</p> <p>— Али ако за то време, док ми ј |
| ао да добро није чуо ове Милошеве речи, шта више, учини се као да их је пречуо, те одговори жур |
| је диже.</p> <p>„За састанке ја незнам, шта би ви управо хтели?{S} Хоћете ли зар то, да ја бежи |
| а.{S} Знам све, као да на прсте бројим, шта се десило од тога доба.{S} И слободно могу рећи, да |
| другим мерио и оцењивао факт за фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако п |
| ка.</p> <p>Тако ће једном упитати Наум, шта мисли Ђорђе, где је за сад највећа опасност за ства |
| људи.{S} Ја сам прек и љут, а и не био, шта се о моју главу бије, па опет камо његове лепе срећ |
| о ни згодна изговора, зашто си га убио, шта ти је сметао какво је зло хтео учинити, те би сви п |
| ече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се курталисавамо белаја, |
| тада Цукић.</p> <p>— Је ли море, Марко, шта сам ја Милошу на путу, те хоће овако мучки и нечове |
| /p> <p>У истини, лупање је било обично, шта више тихо.{S} Но Милош је хтео чак и пред самим соб |
| е вајде више молити.</p> <p>— Па добро, шта си сад науман? — упита га чича Ива његов сељак из Р |
| сова о повратку Карађорђевом, као и то, шта би на случај да се Карађорђе доиста врати.</p> <p>С |
| обећање, већ ја треба да сам на чисто, шта ћу ако Црни груне.{S} Заиста, ако ја не будем одлуч |
| лике године.</p> <p>— Баш бих радо чуо, шта би ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ј |
| ставио сакупљене прваке да сами већају, шта им ваља чинити, да се свет мало смири од оних подба |
| о у патос.</p> <p>— Их мени несрећнику, шта учиних и од себе и од њега! — рече најзад болно.</p |
| ао?{S} Каде?...{S} Очију ти, господару, шта вели?</p> <p>— Милош викну Љубицу.{S} Мало после он |
| њега — кума свога!{S} Црнога Ђорђа!{S} Шта ће се тада рећи о њему?{S} Па онда, Карађорђе још и |
| /p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{S} Шта радиш ваздан?{S} Опери добро оно срце, да не крвави |
| бога!...{S} А кума Вујице још нема!{S} Шта ли то учини човек до сад, за име бога великога — ре |
| >Карађорђе чисто плану: — Ја кварим!{S} Шта ја то, бојаги, кварим?{S} Ко се међутим више од мен |
| брзо: — Коју другу до ову, ову исту!{S} Шта ћу ја овде?{S} Куда ћу ја?{S} Куд сам кренуо и за ч |
| а!{S} Ако полећу, наше главе полећу!{S} Шта то вас боли!{S} Од кад то ви Турци почесте тако жал |
| ми ту као нека баба!{S} Како мислиш!{S} Шта имам још ту да мислим?{S} Ваља ући у собу па зликов |
| ши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош радознало.</p> <p>— Каза |
| зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> <p>У томе загледа бо |
| арод да му дајеш одговора и џевапа“.{S} Шта могу ја ту сад помоћи.{S} Ја с тим људима немам ниш |
| > <p>— Добро је, хвала Богу, и нама.{S} Шта нам вали!</p> <p>— Е право велиш!{S} Та ти Цариград |
| етује, особито о народним пословима.{S} Шта више, кад би се по кадгод ја сама силом умешала, он |
| великаша, глава није била одрубљена.{S} Шта више, врат није био ни до половине пресечен!</p> <p |
| уде, а сад му сметамо чак и ми овде.{S} Шта ће мислити <pb n="156" /> овде у царском двору, кад |
| кад, да Бог сачува, до невоље дође.{S} Шта?{S} Зар је ова земња тако мала да не би могла обоји |
| p>Тада се најзад као и Милош склони.{S} Шта ће кад нема друга изласка, а ствар је требало вршит |
| астанку опет се нису могли погодити.{S} Шта више, растадоше се готово срдито.{S} Марашлија је т |
| јца.{S} Не да ви, болан, главе дићи.{S} Шта сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је п |
| борба, која је трајала целе те ноћи.{S} Шта је мучних мисли прохујало за то неколико часова кро |
| а ово питање она се прилично узмучи.{S} Шта да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{ |
| м надметао по сјају и љепоти својој.{S} Шта би и куд се деде сад све то?{S} Гдје су данас богат |
| и нешто подуже говорио с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа о |
| еђашњи утицај грчки опет се сачувао.{S} Шта више, од почетка овога века, он је још и ојачао, је |
| други брат понавља ту исту погрешку.{S} Шта ми је онда остајало друго но да ударим у строгост, |
| бав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за времена дозн |
| љен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p>— Не бојте се ништа |
| како и где да изврши смишљено дело?{S} Шта да се каже Вујици; хоће ли се ствар крити од њега и |
| џеп.</p> <p>Престрављен, Милош упита: — Шта је то, море?{S} Шта то учини?</p> <pb n="261" /> <p |
| оћута па додаде:</p> <pb n="95" /> <p>— Шта ћеш да ћеш с овим људима, молим те, послушај и ти к |
| е нешто предомишља и вајка!...</p> <p>— Шта, а ти га жалиш? — рече Милош јетко, а доња му усна |
| твојом руком главу одсекао...</p> <p>— Шта, несрећниче.{S} Ти побио бегове Атлачиће?{S} Јао, ж |
| сто жацну ова примедба Врљова.</p> <p>— Шта да се ради кад народ тако хоће.</p> <p>Милош још не |
| ...{S} Каже, хоће да се преда.</p> <p>— Шта?...{S} Хоће да се преда!...{S} Он?...{S} Драгић Гор |
| а бога, Ђорђе? — рекнем му ја.</p> <p>— Шта сам могао?{S} Могао сам и требао сам поштено да пог |
| Милош.</p> <p>Врљо се насмеја.</p> <p>— Шта би ту, бојаги, било тешко!{S} Колико сутра, ја бих |
| лоша да га пријатељски дочека.</p> <p>— Шта да се чини? — ово питање никад живље није стало пре |
| јетко, а доња му усна заигра.</p> <p>— Шта ћу га жалити?{S} Пас му главу појео!{S} Како <pb n= |
| пуста — примети Карађорђевица.</p> <p>— Шта да чиним, кад другога пута нема!{S} Сила те опкорач |
| одмах пободе на сред оџаклије.</p> <p>— Шта је то, сине Перо?{S} То је неко био с тобом?{S} Ко |
| а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта мислиш ти Вујо, шта ћемо с Црним?</p> <p>— Да се ку |
| бу и даде му столицу да седне.</p> <p>— Шта раде Стојан и Крага? — упита он седајући.</p> <p>— |
| ...</p> <p>Домаћин га пресече.</p> <p>— Шта није Турчин!{S} Три пута је гори од најопаснија Тур |
| свршио, Врљо га нагло пресече.</p> <p>— Шта зна народ!{S} Народ је као и свака друга стока, куд |
| И они убрзо пређоше на други.</p> <p>— Шта ли ће, боже, чинити Турци, кад чују за <pb n="217" |
| > <p>— Ено га тамо у оџаклији.</p> <p>— Шта ради, спава ли?</p> <p>— Не знам, ваљада спава.{S} |
| ни знаци бола и тешке жалости.</p> <p>— Шта, жао ти га! — рече Милош јетко и подругљиво.</p> <p |
| итарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите вас двојица? — упита Милош кад мало после В |
| а присан пријатељски разговор.</p> <p>— Шта ће рећи Милош кад чује за мој долазак? — рече Карађ |
| потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— Шта ти је то, несретниче? — рече кнез и гурну торбу ног |
| приђе, шкргутну зубима и рече:</p> <p>— Шта си се, ти бре Влаху, овуда уплео, те се не торњаш о |
| ...</p> <p>Ђенерал га пресече:</p> <p>— Шта? „Вожд“ није спавао овде?{S} Па где је преноћио?!{S |
| ноћне госте и упита зачуђено:</p> <p>— Шта је Перо!?...{S} Шта ћеш ту?...{S} Ко ти је то?</p> |
| ти то мислиш, буљубаша Марко?</p> <p>— Шта како мислим?!</p> <p>— Како мислиш да се тај човек |
| ти радио да си на моме месту?</p> <p>— Шта бих ја радио?{S} Спремио бих га лепо као ономад на |
| да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Милош нема куд |
| фактом, шта ће бити ако учини овако, а шта може наступити ако поступи онако.{S} Милош најпосле |
| иштати села, где се убиство догодило, а шта ли тек да одговорим ја кад ме притегну и упитају: з |
| шао.</p> <p>— Куда бих у ово доба!{S} А шта говоре Турци?</p> <p>— Не могадох остати до краја.{ |
| и пред Драгићем.</p> <p>— Ене дер!{S} А шта ти је то на оку, јадан не био?{S} Да те није ко маз |
| ну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи твоје друштво?{S} Зар није бољ |
| дмах у клици.</p> <pb n="225" /> <p>— А шта сам тек ја имао да савлађујем!{S} Дуговечно робовањ |
| S} Али да убијеш биће много!</p> <p>— А шта да чиним ја господару, ако због њега остане каква т |
| ове коже у другу не могу!...</p> <p>— А шта да чинимо ми несретници? — продужи чича Иван.</p> < |
| нда?!</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— А шта ти на то велиш, Перо?</p> <p>— Уби ме, господару!.. |
| од мене и од тебе Ага-Џоне, шта ваља а шта не ваља.</p> <p>— Знаде, море, па још како знаде он |
| но ће се чак чудити и сама гора и трава шта би од његове бујне главе, коју су поштедиле толике |
| ми душа била мирна.{S} Каје се он сада шта је учинио.{S} Али доцне!</p> <p>— Баш истина, госпо |
| о не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{S} Јер велим ти и опет, |
| осле народ проклиње оне који нису ни за шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у |
| Кад сам тако пре двајестак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а |
| .{S} Изгледало је, као да се предомишља шта ће рећи.</p> <p>— Море попо, ако Црни груне амо, не |
| , да никога не пуштају и да ћуте, па ма шта изнутра чули.{S} Ханџиска момка који је ту спавао, |
| о на твоју реч пошли и не жалимо, па ма шта с нама било.{S} Али послушај једанпут сад и ти нас! |
| Милош се бејаше узневерио.</p> <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Заку |
| гов побрат капетан Драгић.</p> <p>— Ама шта рече, чоче? — примети стари Турчин, а с више страна |
| ини.{S} Сад продужи кивно:</p> <p>— Ама шта, болан, да не да!{S} Ама, дао вам је већ све, и не |
| ада самртни страх, при самој помисли на шта се одлучио.</p> <p>„Дознаће се, разгласиће се, чуће |
| е требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милошево прво и било да њега |
| ја како год од везира...{S} А онда зна шта би га чекало!...{S} Не био Цукић, ако га не бих жив |
| е синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Знао је толико да су синоћ у сумрак, под јаком |
| лођемо, па сад мисле учинили су бог зна шта за Србију.{S} Са мном је дакле учињена једна неправ |
| то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе зна шта је рат с Турцима, и бар он не би тако олако уваљива |
| а</hi> паметнији.{S} Сад ни Вожд не зна шта овој земљи треба, само то зна Милош Тешић! — Цукић |
| е, па тумарнути у Србију, где се не зна шта их чека — то неће ни један.</p> <p>„Док су били у С |
| ачан, натуштен и отрован. — Нико не зна шта ми је; нико не слути са чега сам ја тако зловољан и |
| з Милош гори на две ватре и нико не зна шта ће донети сутрашњи дан.</p> <p>Мало по мало утиша с |
| ло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог сачува, нисам за в |
| има свакојаких људи.{S} А после, ко зна шта и њему може наједаред лупити у главу.{S} С тога ће |
| ци ће јамачно много зацењивати — ко зна шта би они тражили.{S} Зато најбоље, ено им Црнога Ђорђ |
| си докле се могло, али одолела сила, па шта ћеш ти сад?{S} Не можеш ти један твојим грудима зау |
| т отвори и да се срећа поново окуша, па шта бог да.</p> <p>— Ја сам не могу ништа, па с тога и |
| кте.</p> <p>— Којекуде, по души вас, па шта хоћете ви од мене? — викну он узбуђено. — У мишију |
| са Турцима, но да се бије с њима.{S} Па шта да чинимо ми за тај случај?{S} Ето, ту је чвор, кој |
| ску снагу он није могао рачунати.{S} Па шта му је друго остало, него да прибегне лукавству и ве |
| га да га Турци сасвим не слисте?{S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је му |
| аза на лицу.</p> <pb n="135" /> <p>— Па шта, дао ти Бог овако заједно са зобницом?!{S} Какав ли |
| рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— Па шта си могао чинити друго, за бога, Ђорђе? — рекнем му |
| пушке, а можеш и промашити.</p> <p>— Па шта да чинимо, ако не заспи, — обрецну се Никола.</p> < |
| е вели, да и дувар има уши.</p> <p>— Па шта је то, јадан!...{S} Шта то може бити? — рече Милош |
| Вујица да ти све то јавим.</p> <p>— Па шта вели господар Вујица? — пресече га Милош.</p> <p>— |
| чекао — рече он подругљиво.</p> <p>— Па шта хоћеш више!?{S} Народ је био спреман и листом би ск |
| је сврше свратиће и он амо.</p> <p>— Па шта мислиш сад, хоћемо ли спасавати кнеза Симу и Драгић |
| сподару; носи и дугу пушку.</p> <p>— Па шта је тражио, да га тако пустите к мени?</p> <p>— Пита |
| јетко и подругљиво осмехну:</p> <p>— Па шта?{S} Ти сад хоћеш да узимаш господара на одговор, ка |
| одступи са своје позиције?</p> <p>— Па шта да чиниш, брате? — почнем ја да га тешим. — Ниси се |
| ајбоља своја пријатеља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била |
| у где ће конаковати.{S} Карађорђе упита шта је с господином митрополитом.{S} Слуга га извести д |
| Први му је разговор био то, да је упита шта она мисли о позиву кума Милошевом из Србије?</p> <p |
| и орозу (петлу), па да га нико не упита шта учини.{S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што |
| теље, који су се ту десили, да их упита шта да се ради и како да се почне.</p> <p>И ако је сам |
| зук, јазук за Србију!{S} Стид и грехота шта се од ње данас ради!</p> <p>— Претерујете, господар |
| е бити добро и нама свима.{S} А гле сад шта ради кума Милош!{S} Дочепао се власти, па да му је |
| му је обично сам лично издавао наредбе шта ће и како урадити, и ти њини разговори никад нису и |
| к дотле он би обично само издао наредбе шта да се ради, а никад се није упуштао да се са мном с |
| потписати, да га је прочитао и да знаде шта му се у писму наређује.</p> <p>Тога истога дана у с |
| арађорђе и Наум промолише главе да виде шта је.{S} Видећи непозната човека пред коњима, они га |
| ово у те пасје груди!</p> <p>Анта виде шта је.{S} Он слеже раменима и уђе у мрачни преградак, |
| муте и бунтују народ.{S} Они овде виде шта је, па им то не би могло ни доћи на ум.{S} Но они с |
| {S} Код добра старешине народ увек нађе шта му треба за његово добро.{S} А и ја бих настао код |
| кад је требало да кога изазове да каже шта жели.{S} Видело се да је хтео да саслуша све, али с |
| не жали, па стаде наваљивати да му каже шта је.{S} Кад сељак никако не хтеде, Врљо га онда веже |
| авније људе из Србије.{S} Распитивао је шта ли они мисле, чему се надају, да ли помишљају на по |
| очима час једног, час другог, слушао је шта ко говори.{S} Његова глатко избријана брада на махо |
| то догодило, знао је од прилике како је шта текло, и тако је мало по мало, по причању и казивањ |
| /p> <p>Милошу није био обичај да казује шта мисли.{S} Донекле, он је био већ по самој нарави по |
| и нећеш!“...</p> <p>Везир ућута да чује шта ли ће Милош рећи.{S} Међутим Милош се трже из горњи |
| ез Милош позва своје доглавнике да чује шта они мисле о тој ствари.</p> <p>Сви су били потресен |
| вој ствари.{S} Анта није требао да чује шта се спрема и да зна шта се ради.{S} С тога је Милоше |
| мах, кад му се чинило да решава питање шта би чинио с Карађорђем, у ствари, он се бочио с давн |
| илошу се чинило да он сад решава питање шта би учинио с Црним Ђорђем, да се овај нешто збиља по |
| и позове га, да се споразуму и договоре шта може, а шта не може бити, ту онда <pb n="258" /> Ми |
| мучио.{S} Познавао је Милоша, сећао се шта је овај починио за 2—3 последње године и бојао се д |
| е кнезу Милошу допасти.{S} Сећали су се шта је недавно Милош починио с другим својим противници |
| ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете ви сами.{S} Хоћете да будете слободан народ, |
| а где је ваша рођена воља?{S} Разбирате шта ли би хтели цареви из света, а не знате шта хоћете |
| ни га обојица скоро у један мах упиташе шта хоће.</p> <p>— Ја чекам моје људе, и ако се не вара |
| помишља да се опет кадгод врати амо, и шта ли би било да он понова дође.</p> <p>— Како да не м |
| жним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ствари јавио, али за |
| Црни Ђорђе био је у целом Српству!{S} И шта учиних сад!... рече он, пун тешка очајања.</p> <p>— |
| вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И шта ће бојаги, ваша смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда з |
| најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебње — рече она — зеб |
| озбиљно узимао ове речи његове.{S} А и шта су могле ту речи вредити, кад је свак прозирао шта |
| им и више се није знало ништа, где је и шта је с њим, као оно кад море прогута утонула бродара, |
| на.{S} На махове заборављао је где је и шта је с њим!{S} Али кад се наједаред сећао страшне про |
| желео је да га обдари те упита, ко је и шта је тај човек.{S} Шапат оде од уста до уста и сретна |
| а он после сабирао са села колико се и шта се могло.{S} Тако су држали спахилуке Миленко, Пета |
| ви Јеладе још оклевати, још очекивати и шта могу друго ишчекивати сем срамоте за се, а робство |
| а; да ли му је јавио за његов долазак и шта ли је Милош одговорио.</p> <p>Њих се двојица уклони |
| ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>Поузданик оде и преко ноћ се врати |
| си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао.</p> <p>— Говори Пер |
| изађоше пред њих, да их упитају ко су и шта желе.</p> <pb n="21" /> <p>Један од коњаника, упита |
| у се разговорили и обавестили о новцу и шта с њим ваља чинити, Врљо примети:</p> <pb n="140" /> |
| о бог да, добро, господару; ти заповеди шта треба, а ми ћемо вршити — рече Павле.</p> <p>— Шта |
| ест.</p> <p>Марко сад узе сам да нареди шта треба.{S} Стражарима споља и изнутра буде издата на |
| , од тебе.{S} С тога отварај очи и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си п |
| стале, пале у интересу отаџбине.{S} Али шта да рекнеш и чиме да се оправдаш сад, кад сам напушт |
| с Турцима друкчије разговарати.{S} Али шта да се ради, кад се све силом не може?{S} Добро је т |
| је сам којекад нехотице починио.{S} Али шта да радим!{S} Човек сам и грешио сам.{S} Увредио сам |
| и, и све би данас другчије било.{S} Али шта да чинимо!{S} Дођоше онда људи, навалише на Ђорђа и |
| јавиће се и њему — везиру.</p> <p>— Али шта ја да чиним, ако Црни једног дана ненадно бане у Ср |
| } Али се онда јављала друга мисао: „Али шта ће онда бити од мене?{S} Ако не убијем ја њега, нећ |
| <pb n="238" /> сви су жудно распитивали шта се тамо мисли, и да ли има каквихгод изгледа да ће |
| } Освртоше се по тамници.{S} Нису имали шта узети ни оставити.{S} Прекрстише се и пођоше.</p> < |
| на ноге, а лисице на руке, па су питали шта им ваља даље чинити.</p> <p>Паштрмац је очима давао |
| за Карађорђа.{S} Кад су Н. Ичка упитали шта да чине с Карађорђем, кажу да је он рекао:</p> <p>„ |
| а њих двојица још се не бејаху сложили шта управо да раде.{S} Најзад ће рећи Карађорђе.</p> <p |
| ам сад ето, на твоме аманету, а ти чини шта знаш.{S} Да јављаш Милошу — ја ти то не бих саветов |
| ; док се с људима састане и поразговори шта би и како би ваљало предузети, па после може и Мило |
| е могао да се разбере и јасно да схвати шта се ту све десило.{S} Видео је само некакав ужас од |
| добро; не могне ли, он ће онда гледати шта би се друго могло.</p> <p>Карађорђе се мучио.{S} По |
| спасавати главу, па тамо после гледати шта се може.</p> <p>Драгић диже главу и оштро погледа п |
| стаће га, па не само да људи неће знати шта би с њим, но ће се чак чудити и сама гора и трава ш |
| ним мозгом дигне из постеље, па се сети шта је све синоћ доцне у ноћ планирао, наређивао и гово |
| ом.{S} Дабогме, да ту није лако угодити шта ће се с Карађорђем. — Толико се само зна да бих пре |
| у руке, он је још дуго бленуо незнајући шта управо да почне.{S} Најзад хукну и једва простења.< |
| ујица се загледа у Карађорђа, очекујући шта ће рећи на ово последње питање.</p> <p>Ђорђе је ћут |
| л.{S} Милош троши големе суме да докучи шта смерају поједини родољуби балкански, који су избегл |
| сам се и ја ту десио као гост, а гледај шта су они начинили од тога! — рече Ђорђе, старајући се |
| се Карађорђе трже и скочи.</p> <p>— Еј шта усних, децо, за бога!...{S} А кума Вујице још нема! |
| Несретник, несретник!{S} Он разуме чак шта и пси говоре — рече кнез Милош и пође да отвори вра |
| .</p> <p>— О, јада мојих!{S} Ја не знам шта да чиним овде. <pb n="23" /> Ја не смем тога човека |
| рата ми одмах отварај, свршићу ја и сам шта треба!{S} Таке трице и нису за оваке послове — шгрг |
| ворим о томе са самим везиром, да чујем шта би ми он рекао, те некако баш не могадох.{S} Не хте |
| а, па сам дошао да те обиђем и да видим шта радиш.</p> <p>Старац устаде, а колена су му дрхтала |
| {S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта би они радили да су овде на моме месту.{S} Да ми је |
| ристати уз Црног.{S} Дође ли он с нечим шта је сумњиво и несигурно, ми ћемо добро стегнути и чу |
| <p>— Ама шта је, море!{S} Говори једном шта је!...</p> <p>— Закун ми се, господару, да ћеш ћута |
| звао „ширетлук.“ Он је и сад разумевао шта управо хоће Милош.{S} Он би радо изун од везира, да |
| замерају!</p> <pb n="98" /> <p>— А као шта ми највише замерају? — рече кнез нестрпљиво.</p> <p |
| препао.</p> <p>У првој забуни није знао шта да чини, али лупање се понови и Милош опсова лупача |
| е ту речи вредити, кад је свак прозирао шта је у души Милошевој.</p> <p>Више од сахата водио се |
| си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио?“</p> <p>— Боже сачувај!{S} Сто пута би пр |
| само до знања и незнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им |
| јес!{S} И не дам да ми преотму.{S} Него шта!{S} Да пустим да ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, |
| Али чим смо скинули Русију, ти си видео шта је било с Ђорђем.{S} Није се могао одржати ни месец |
| што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с Карађорђем.{S} Вујица није писмо давао |
| олуба како гуче, из његове песме научио шта је љубав и како се први пут свештени огањ љубавне м |
| је Милош разложио Лисовићу све потанко шта му и <pb n="269" /> како му ваља чинити и најстрожи |
| рбију.{S} Њих је исто тако интересовало шта се ради и код других балканских народа.{S} Особито |
| ју.{S} Из његова говора јасно се видело шта га тишти.{S} Док се с једне стране бојао да га исто |
| нас двојица говоримо овако, а да видимо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и пам |
| е опасне заваде.{S} У ствари видели смо шта му је био главни смер.</p> <p>Дошав у Београд, одма |
| почне.</p> <p>И ако је сам био начисто шта му ваља чинити, кнез Милош позва своје доглавнике д |
| како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља про |
| /p> <p>Више од сахата водио се разговор шта и како да се чини.{S} Реч „да се убије“ почешће се |
| егова чувања.{S} Србија шпијунише данас шта се ради у суседним државама, па то Милош брже боље |
| ствар таква већ!{S} Но казуј један пут шта је!</p> <p>— Овде је вожд господару! — рече Анта.</ |
| .{S} Па како можете онда говорити оно у шта ни сами не верујете?!...</p> <p>„Кад ја будем мисли |
| а спасавам ове људе и да ја водим бригу шта ће бити с њима?...{S} Ко ми је дао то право?{S} Чуд |
| о.{S} Понајвише је пуштао да други кажу шта мисле, а он је само одобравао тај говор, или се мрш |
| прилике онда, према приликама, и видећу шта ваља чинити“ — старао се Милош да сам себе умири.</ |
| и то не бих саветовао.{S} Ти добро знаш шта је Милош учинио с Молером, с владиком, с Цукићем и |
| за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ја сам друго; о |
| кријеш, хоћеш да утекнеш, а да не кажеш шта си наумио с Карађорђем?{S} То не иде!{S} Казуј!“</p |
| оград.{S} С тога одмах овде да ми кажеш шта си наумио чинити, а ево ти те прво прочитај и ово п |
| ободити цело српско племе!{S} Ко је још шта добио од Турака мирним путем, споразумом!{S} У то с |
| дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p> <p |
| d="SRP18933_C3"> <head>III</head> <head>ШТА ГОВОРИ БЕОГРАД</head> <p>8. је март 1817. године.{S |
| ређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — ако ми често чекамо на тебе, ти |
| е беше.{S} То није слутило на добро. — „Шта учини до сад и где ли се толико забави?“ — поновио |
| де и све занеми.</p> <pb n="286" /> <p>„Шта је ово?{S} Нов потоп или смак света, иза кога долаз |
| азук је за вас и за целу земљу.</p> <p>„Шта сам ја теби скривио и учинио да ми не дате мира чак |
| <pb n="6" /> <div type="titlepage"> <p>Штампа „Планета“, Београд, Ускочка улица број 10.</p> < |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>Штампан као подлистак у „Малим Новинама“ за 1892. и 189 |
| но; таква је била воља божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цел |
| а божија...{S} Ако штедим ја њега, неће штедити он мене.{S} Он мене за цело не би пожалио...{S} |
| ни њега не бих могао у оваквој прилици штедити...{S} За обојицу нема места на овом свету; једа |
| окршају, они су се претварали у вредне, штедљиве трудбенике, кадгод се на међама Србије ма и за |
| и хтели да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, |
| им да ти иде из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то |
| пора целога једног колена, па би била и штета и грехота да ове ствари остану непознате и да пос |
| тни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, о |
| Само он уме да погоди кад буна није од штете но од вајде!{S} Он је сад чак и од <hi>Вожда</hi> |
| насрћу на људе и њихов мал и чине грдне штете и незгоде, са којих народ много страда и штетује. |
| а убијају, кога уклањају из друштва као штетна и опасна звера.{S} Ем те убијају, ем се труде да |
| јна дисциплина једини је спас од многих штетних случајности и изненађења.</p> <p>Ђорђев говор д |
| тиди те обиђи да не направе момци какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> |
| незгоде, са којих народ много страда и штетује.</p> <p>Лако је увидети да овакав рад и овако с |
| и врата за њима.</p> <p>Избачен напоље, Штитарац рикну као бесан вук, и с дивљим урликом нападе |
| са собом, ходајући узбуђено по соби.{S} Штитарац уђе, да донесе каву.</p> <p>— Где је господар |
| .</p> <p>Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да н |
| рв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају ништа о крвав |
| <p>— Ту су напољу, господару — одговори Штитарац.</p> <p>— Нека уђу амо.</p> <p>— Шта мислите в |
| љена ни секира.{S} Снажним ударцима сам Штитарац ударао је у врата то сечивицом то ушником, ста |
| > <p>— Који црни Марко?!{S} Је ли Марко Штитарац?</p> <p>— Он, господару.</p> <p>Цукић скочи.{S |
| ити, баш кад се и сила употреби.</p> <p>Штитарац одмах нареди да споља донесу дебелу греду, кој |
| осле је, веле, пратио свога момка Марка Штитарца, те је ноћу на легалу убио шабачког владику Ме |
| а својих наредаба, који је, поред Марка Штитарца, био управо оличење удараца кнежевих, удараца, |
| еци и сам је пао од убилачке руке Марка Штитарца, кога је кнез Милош послао да Никшића убије.</ |
| ече главу ноћу у планини? — упита Цукић Штитарца, кад овај уђе на позив Петров.</p> <p>— Не сеч |
| p>Врљо позна да сељак оћуткује, с тога, што су му Турци запретили да се не жали, па стаде наваљ |
| реба да буде тешка и осетна.{S} С тога, што год је већа кривица — казна треба да буде све тежа. |
| } Турци га зову ћор-кула, ваљда с тога, што је изрезан у самом камену и нема нигде отвора за св |
| ину!{S} Зар је несретна судбина с тога, што овај народ неће више да зна за <hi>пангалозе</hi>, |
| на тебе вичу, господару, то је с тога, што ти не мирујеш, и Русија, ако истински жели добра он |
| Грци су веома много полагали и с тога, што је Србија словенска земља.{S} Она је колико јуче би |
| човек умрем.{S} Ово ти казујем с тога, што многи мисле да ја одлазим власти ради.{S} Желео бих |
| и српска кириџије кулучара само с тога, што је један кириџијски коњ у пролазу обрстио једну лип |
| проседи Турчин.</p> <p>— Јад!{S} А да, што ме друго може и сретати у ови наш црни земан?{S} Гд |
| кнезова и други угледни људи из народа, што <pb n="180" /> их Милош бејаше сазвао да се договор |
| крећу погледе северу и траже Карађорђа, што се до сад показало у више прилика, где је покушаван |
| се надате неком добру од овога крпежа, што га је Милош спетљао!{S} И тога ради ви хоћете да пр |
| уно схватио сву тежину крвава догађаја, што је мало час овде на његове очи одигран.{S} Али он ј |
| , и у два три маха грохотом се насмеја, што је код њега и у редовним приликама била реткост.</p |
| калпаком.{S} Везир је обично учтуглија, што значи паша од три репа.{S} Остале паше као ћехаја в |
| чуди, кад виде у ово доба овога човека, што га његови стражари назваше буљубашом Марком.{S} Али |
| би њему, бојаги, с тога задрхтала рука, што сам овоме народу до сад ја очувао душу и заклонио г |
| навукао једну од својих дебелих кошуља, што му, по поруци, дете бејаше донело из села.{S} Поп ј |
| то из руку и додаде живо:</p> <p>— Ама, што си се смрзао, чика Стојане, ако бога знаш?{S} Остав |
| м лишћем и огромним ољуштеним корубама, што су се извитопериле и одвојиле од старога стабла, ко |
| о женама, о пићу, о смешним пригодама, што су се којекад десиле, и Милош је умео боље но ико д |
| оји огромно дрво с горостасним гранама, што су се под небо извиле, а свуда по гранама пуно тица |
| Карађорђеве, кнез Милош пише кнезовима, што су у Цариграду боравили као српска депутација, да и |
| сподара.</p> <p>Тужна је то била песма, што се кроз вечерњи сутон разлегала као последњи вапај |
| а се свет мало смири од оних подбадања, што једнако долазе из Русије, од пуштања гласова о повр |
| о од личних и горких мисли и привиђења, што су га до мало час трзала.</p> <p>Овај крвави, бунов |
| јави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне унутра.</p> <p>— |
| м ја оне несретнике опањкао код везира, што се, бојаги, бојим да ми не преотму господство.{S} Н |
| ке, коју допуњује вешто ударање дахира, што као перце игра у рукама раздрагане играчице, млада, |
| шу — не могу да гледам очима онога пса, што се онде испречио; он ружно погледа; он нешто зло см |
| латили...{S} Крв она два невина детета, што их грозни Штитарац као јагањце покла, да не причају |
| да буду књажеви и господари!{S} Штета, што нема негде у свету какве царевине без газде, па да |
| трашна била она прича препаћена живота, што је на њему бејаху исписале оне безбројне ситне и кр |
| било као и обично.{S} Не видећи ништа, што би изгледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је |
| убојица, нарочито два брата Зафирагића, што су својим зулумима били досадили целој околини.</p> |
| том приликом убио и нека два шипарчића, што су се ту десила у владике.</p> <p>— Ћути, по богу ћ |
| ни.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуда од Влашке и Русије, то су м |
| од њих вода зацрни.</p> <p>Јата птица, што су преко дан дремале по густим зеленим дубравама, с |
| и на Анту, гурну нека побочна вратаоца, што су кроз подугачак узан ходник водила у некакав мрач |
| отле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што тако лако узима на душу прве људе у народу.</p> <p> |
| гласу било је нечега рапавог и суровог, што ти чисто уши пара.{S} Подупирући се дугом пушком, к |
| Лексо? — пита даље девојче.</p> <p>— Е, што нисмо!{S} Не даду нам.{S} Ја мислим да су сад тамо |
| би онда, бојаги, имао да пита кнезове, што не држе задату реч!...{S} Није, дакле, ту вајде узд |
| рокраде се кроз дебеле железне пречаге, што густо укрштају малено прозорче на казамету испод Са |
| друкчије гледа на старе српске војводе, што су избегле из земље и радовао би се да се они опет |
| араду.</p> <p>То је било у толико теже, што су готово сви бегунци били фамилијарни људи, те је |
| унима дочекали да тамо одемо.{S} То је, што ме најгоре коље.{S} Јер да су они тамо у Србији дру |
| ом Стојковићем, био протеран из Србије, што нису хтели пристати на неке уредбе, које је Карађор |
| не верма.{S} У толико му је сад милије, што је све свршено онако <pb n="119" /> како је њему по |
| скама.{S} Цукићу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и |
| шна привиђења и магловите крваве слике, што су из небуха излазиле пред његову узбуркану душу и |
| це.{S} Сети се оне страшне ледене руке, што се као оштро жељезо заби у груди и дочепа га за сам |
| не би му право.</p> <p>— За бога, куме, што ће ти оволики људи и цела тевабија!?{S} Та ти си кр |
| ло и тада.</p> <p>— Прекоравао је мене, што се бар ја не нађох паметна да га зауставим од бегст |
| ега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S} Бојсе, јад ти неки п |
| ало је уклонити огромну гомилу светине, што се беше накупила пред градском капијом.</p> <p>Кад |
| а повика и проклетство, њих народ куне, што су га са Турцима завадили, па га напустили и у свет |
| ко и да ради, Милош се срдио сам на се, што је овај пут прекорачио обичне међе своје искрености |
| ћи један прамичак седе, проређене косе, што се самовољно бејаше одвојио и пао старици по набран |
| инете ли од српска ханџара, погинућете, што наша песма вели: „баш од Бога од стара крвника!“ И |
| /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није била отк |
| ка?</p> <p>— Побих оне босанске кучиће, што огулише пола нахије.{S} Две године како саставља си |
| и <pb n="55" /> те хајдуке и смутљивце, што буне народ, ја ћу их, бели, наћи... попријетио је с |
| ему тешке сумње и оне душевне трзавице, што их ми обично зовемо грижа савести.</p> <p>У њему се |
| све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опасивале читав један круг, в |
| уго задржали, јер један од ове двојице, што пређоше, нешто се дуго разговарао насамо с оним што |
| ру, стојала је велика тепсија гибанице, што је бејаше умесила домаћица Стојадинова.{S} Јер и ак |
| другарица, готова скоро да се заплаче, што их је шарени лептирак опет обоје надмудрио.</p> <p> |
| теферичи?{S} Гдје су оне рајске башче, што су се могле мерити са Бакчи-сарајем кримскијех кано |
| мети све оне големе муке и тегобе наше, што се од тога доба па до данас претурило преко главе и |
| ао се сада Милош, и пребацивао је себи, што да се излети у љутини пред благим духовником, и што |
| кроз мрак плашљиво дошаптавају духови, што над земљом лебде.</p> <pb n="294" /> <p>У близини к |
| друкчије?{S} И зар ми они сад, бојаги, што боље спремају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што |
| > <p>„Да није дошао да о моме злу ради, што би се од мене крио!{S} Да је дошао по вољи царева, |
| другога краја Србије.</p> <p>Ови људи, што су сад пали у дом кнежев, нису обични посетиоци и г |
| страда од кнеза Милоша и његових људи, што је примио „вожда,“ кмет Стојадин ипак се преломи и |
| шкрипац, сутра би нас Турци прегазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас |
| ави поглед на једној па на другој жени, што су крај њене постеље клечале; некакав благ, срдачан |
| ганац, коме треба, као гуји присојкињи, што пре главу размрскати!</p> <p>Док је Марко овако гов |
| ској кући, у једној нахереној страћари, што се готово губи у гомили осталих кућерака сиромашног |
| по читаве недеље дана чело не разведри, што по читаве месеце идем мрачан као мркла ноћ, зато он |
| има и сад су јој звонили они разговори, што их је имала с њим ове последње ноћи, где су пуна че |
| тли везире, и ја се могу само радовати, што имам нову једну прилику да посведочим колико сам ве |
| вио свет.{S} Сад се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати глав |
| а и никако не може сам себи да опрости, што је нешто учинио, а није учинио ништа до оно што и с |
| е последње неразумљиве, загонетне речи, што их одсечена глава каза простору и вечности.</p> <p> |
| и много виделе оне њене мале, суре очи, што сад онако упорно гледају у јасну жеравицу на огњишт |
| глатко избријан, тек приметни подваљак, што је код њега вазда био знак великога узбуђења.</p> < |
| е бејаше загледао у онај светли зрачак, што је тако чудно трептао у мрачној тамници, а мисли су |
| екну цела тамница.{S} Други блед човек, што још сеђаше на слами, затвори на то уши и рече чисто |
| бар јунак, али и као великодушан човек, што уз јунаштво тако лепо пристаје.{S} По његовом савет |
| господару!</p> <p>— По матери те ружим, што лупаш толико као луд, кад видиш свећу у одаји?{S} Н |
| меша у његове послове, а он сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p |
| збегавала да не дође у сукоб с Турском, што би јој у тим приликама било веома незгодно па и опа |
| каквоће, стоје поређане пред миндером, што се пружа дуж сва четири каванска зида, а горе на ми |
| цера извири онај исти човек са секиром, што је ноћас онако пажљиво вребао код колибе.{S} Он се |
| них бисага велику пљоску са шљивовицом, што је бејаше са собом донео.</p> <pb n="290" /> <p>Кар |
| ушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај човек, не |
| слу, а уз то необично храбар и одважан, што се Карађорђу највише допало, јер је одмах уочио ту |
| етерије.</p> <p>Красис је био наоружан, што но реч од главе до пете, али је све то покривала ог |
| себе Топола — одговори Лекса, поносан, што он зна и такве ствари, о којима његова мала другари |
| али у писму из Цариграда свилен гајтан, што је значило:</p> <p>„Светли пашо!{S} Ми знамо све тв |
| а његова реч палила је као живи пламен, што се одмах познавало на скупу слушалаца.</p> <p>Он је |
| указивало се проведрено јутро.{S} Коњ, што је био везан ту у близини до колибе, бејаше довршио |
| трашно ново Косово српско!...</p> <p>О, што се не нађе српска рука да ме убије, кад сам први пу |
| онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта си чекао? — веле; — |
| сам их ја само с мојега ћепенка гледао, што им је по тужби Милошевој одсјечена глава.{S} Ово да |
| твар омету, и на махове чисто се кајао, што некако није потекао сам, да се нађе у близини, и да |
| ечери чак нешто мало и уз гусле свирао, што није чинио већ од толико година.</p> <p>Међутим, да |
| згледало сумњиво, Науму би чисто криво, што је ноћас толико страховао, кад ето нико и не помишљ |
| ајпростији људи веома често вршили ово, што казује изрека „циљ оправдава средство“, и ако за њу |
| и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сече |
| ећали како им остаје још много и много, што би имали једно другом да кажу.{S} Два набрекла <pb |
| о и енергично:</p> <p>— Па кад је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква |
| т, опет нема ништа јасно.{S} То толико, што сад знам, да Рус сам не мисли скоро на Турчина.{S} |
| да их подбадују они из Русије.{S} Само, што је мени тешко у то веровати.{S} Ако ико, Црни Ђорђе |
| из срца, а не из главе.{S} Штета само, што се оваке ствари не решавају како би то човек по срц |
| апућући:</p> <p>— За Бога милога, нано, што ти је то тако било на једанпут?{S} Кажу нам, да си |
| ођеној погани!{S} Жао ми је само једно, што не погибох где год у јуначком окршају, но дочеках д |
| ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли ће доћи.{S} Ризика мора бити у свак |
| .{S} Од њих можеш рачунати само на оно, што имаш у рукама, а њина обећања празна су заваркивања |
| о.{S} Не дај само да ти други отме оно, што си сам својом рођеном муком стекао кроз толике годи |
| им и меким срцем својим накнађивао оно, што није достизао слабачки <pb n="91" /> ум, и дете је |
| е среће да Црног Ђорђа стигне само оно, што му ја желим.{S} У љутини свашта рекнем, али зар ја |
| е био свикао, да гледа у Карађорђу оно, што је у истини и био — јунака и родољуба.{S} Па пошто |
| радити против тебе, кад ти квариш оно, што се ми сви мучимо у Србији да направимо — примети Ге |
| заступао њене интересе, живо и успешно, што му је јако дизало углед у овој великој и моћној дру |
| вина“.{S} То није мала добит, мој Перо, што је Србија стекла да јој добровољно и без натурања п |
| ји признаје првенство.</p> <p>— Али то, што је с тешком муком и големим жртвама стечено, ваљало |
| а је он рекао:</p> <p>„Чините с њим то, што се чини с прасетом о Божићу.“</p> <p>А Павле Сретен |
| и уговорили.</p> <p>Најтеже је било то, што се на Карађорђа није смело напасти јавно.{S} Милош |
| есте, те још како призорило.{S} Већ то, што су заробљеници спроведени право везиру, слути на зл |
| ад обесио једно српско момче само зато, што је из једног јеврејског дућана украло једну пулију; |
| у последњем тренутку наћи ће се нешто, што ће ме омести“.{S} Али се онда јављала друга мисао: |
| су Турци сад кивни и срдити на све нас, што смо се за ове две године мало отргли и отресли.{S} |
| а.{S} Инаџије су до зла бога и за инат, што но реч, потурчиће се и три главе да има, све три ће |
| уди из Београда топовима.{S} Овај свет, што још једнако куне Карађорђа, онако престрављен од Ту |
| још га је више утврђивала та околност, што на писму није било Милошева печата.</p> <p>Али с др |
| квога Србина казнити и одсећи му главу, што се обично вршило на Калимегдану.</p> <p>Такав бурни |
| уду, у сласт јели неку миришљаву отаву, што је брижљиви кочијаш за њих бејаше накосио.</p> <p>У |
| ших, зиданих зграда, у дунавском крају, што је остало од окупације аустријске, стоји опало, пор |
| ерава сам лично доћи и упасти у Србију, што би изазвало грдан метеж и неред.{S} Он, Милош, нада |
| .{S} На Карађорђа је Никола имао пизму, што му је осудио брата на смрт, који се био одметнуо и |
| нијем махом да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово |
| у.{S} Зато се љутим на тебе, господару, што подбадаш одовуд, и због мржње на Милоша, хоћеш да д |
| авајући глас.</p> <p>— За то господару, што сам ја калуђер, а ти кнез и господар; ја послујем к |
| ца ће рећи:</p> <p>— По богу господару, што дође сад баш у ову ватру?</p> <p>Карађорђе одмах пл |
| глава, које пристају да улете у ватру, што, на прилику, руски цар то да не пусти?{S} Његов је |
| гомилом оружаних људи и момака својих, што Карађорђу одмах паде у очи и не би му право.</p> <p |
| рист онога проклетника? — цикну старац, што је мало пре говорио. — А шта ће кнезу Сими помоћи т |
| ата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, кукавицо, кад сечеш везана човека |
| авеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни |
| Па то ће му и бити!{S} Зар, га мислиш, што боље чека код везира у Београду!</p> <p>— Какав вез |
| р на време пресече, онда је крив Милош, што није наређивао, што није заповедао, свршавао. „Шта |
| о у истој књизи датитаро 26. јуна 1817. што је свакако такође погрешно.</note> </div> </back> < |
| раће Петровића, под датумом 3 јуни 1817 што је свакако погрешно, јер 3. јуна није се могло писа |
| дока.{S} А Врљо је био ћутљив као гроб; што он закопа у своју сурову душу, то никад више не изл |
| то ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по читаве недеље дана чело не разведри, што п |
| напунио.{S} Милош, и сви <pb n="31" /> што се данас око њега купе, висе још о Карађорђевом пик |
| гу отрести скуте и рећи: <pb n="115" /> што тражили то и нашли; махнитали су у својој глави, па |
| не како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па не би испало на |
| егов Коџа Милош одагнати у просјаке!{S} Што су други започели, они ће довршити на нашему упропа |
| теће ми власт.{S} Празно зановетање!{S} Што је коме суђено, нит му ко може одузети ни додати.{S |
| и’ш какав си ти!</p> <p>— Какав сам!{S} Што какав сам!... — викну кнез да сва одаја одјекну.{S} |
| баш да је он од истине црни Циганин!{S} Што да у другом свету, и код других народа може бити пу |
| ..{S} Али нека га, котило му његово!{S} Што није остао овде у земљи да с браћом јуначки погине, |
| и разговоран.</p> <p>— Јело, о жено!{S} Што ме правдаш и браниш, кад ме одбранити не можеш, и к |
| вде, па он вели, хајд баш, викни их!{S} Што се згледате?{S} Мислите, ја се шалим?{S} Није, очиј |
| нда га после нико више не исправи...{S} Што би господар мењао своју намеру?{S} Мени рекао једно |
| овом.</p> <p>„Није вајде оклевати...{S} Што ће бити јесенас, нека буде вечерас...{S} Мени је по |
| кав је био и његов план у почетку...{S} Што ли га сад овако измени?{S} Јамачно се ђидија побоја |
| е можеш, и кад за ме оправдања нема.{S} Што ми причаш шта су учинили други; други су друго, а ј |
| S} Милош је измећар свијетла везира.{S} Што везир заповједа, Милош мора да пољуби па да учини, |
| читави чопори ситне и крупне стоке.{S} Што је тројка више измицала напред, ова сретања су бива |
| а страна није била вољна за смирење.{S} Што их је Петар већма утишавао они су се све већма расп |
| ти, нити ми и једне о томе говорити.{S} Што не може бити, не може.{S} Ја сам човек и не могу им |
| — То му, бели, није нико заповједао.{S} Што ће свијетлом везиру ваше крмеће главе?{S} Но оне Ми |
| ао те је његов покушај сретно испао.{S} Што сад он мора да увија и да врда пред Турцима, то је |
| рамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није човек врбовина па да се |
| је била која цркавица све се појело.{S} Што је било мало бољих хаљина и то се испродавало.{S} В |
| аћи... попријетио је свијетли везир.{S} Што је друго и могао чињети Милош, но послати хајдуке.{ |
| в.</p> <p>— Једно прежалити не могу.{S} Што не сломих врат, кад сам први пут крочио да оставим |
| и сваки води по једну голему војску.{S} Што онда није дошао Аксентије да понуди свој савет, већ |
| одлазили у незнану и хладну туђину.{S} Што је који имао мала и добра свога, то је махом све мо |
| регазили, што но реч, као Влах питу.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека ра |
| {S} Све те каламутње од тебе потичу.{S} Што се против мене нико не жали?{S} Ако на тебе вичу, г |
| о ико други.{S} То ваљда и сам знаш.{S} Што се прибојаваш Црнога то право имаш.{S} Турској је д |
| p>— Хеј, момче!{S} Да ниси задремао?{S} Што си се ућутао?{S} Говори!{S} Време пролази.</p> <p>П |
| ајући очима бледа и малаксала џелата. — Што дрхћеш курво, што се тресеш, што не сечеш јуначки, |
| и он је увек носио пиштоље.</p> <p>А — што нисмо ми сад у Тополи, браца Лексо? — пита даље дев |
| дете! хитрији сам ја од тебе“.</p> <p>— Што га ниси ухватио, браца Лексо — срдито га коре мала |
| p>Духовник је замишљено ћутао.</p> <p>— Што си се замислио, попо?</p> <p>— Нешто мислим, да ли |
| па га овде убити — рече Врљо.</p> <p>— Што га домамљивати кад ће он доћи и сам.{S} Чуо си ваљд |
| удим све момке? — упита Петар.</p> <p>— Што ће ти?{S} Само да је више галаме!{S} Узми само два |
| је чудном снагом и диже у вис.</p> <p>— Што кријеш?{S} Зар се то може сакрити!{S} Та то је крв |
| избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треба се чудити.{S} Турци су почели |
| а три пут је загледао у сахат.</p> <p>— Што ли то нема кума Вујице! — рече у два маха, као вајк |
| {S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па Милошенду за врат у |
| у лице и викну му подругљиво:</p> <p>— Што ме петљаш и везујеш, курво и ђидио.{S} Не можеш да |
| а Милош, а није да га је и посјекао ка’ што би приличило иксану, но кажу, болан, сјекиром му гл |
| што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака тиче он се нема чега бојати, јер је у сме |
| рисече:</p> <p>— Несретну судбину!{S} А што духовниче, несретну судбину!{S} Зар је несретна суд |
| ао.</p> <p>— Да спасавам главу?!..{S} А што ће ми, пси је појели!{S} Да видим како ће се онај е |
| е би мучио страх од тих састанака.{S} А што не помислите и себи и од себе, и би ли ви оно радил |
| енило, па и људи постали друкчији.{S} А што је најризичније, браца Ђорђе је тако жудан Србије, |
| ежи Турској но хришћанској страни.{S} А што он, у првом реду, гледа наше српске интересе, ја му |
| и плаче: „слатка кућо моја“.</p> <p>— А што љуби праг, браца Лексо? — пита радознало девојче;</ |
| , које је мало час навијала.</p> <p>— А што, најо!{S} Да се нећете кудгод селити?{S} Мој Анта р |
| ити судија твојим пословима.</p> <p>— А што оче духовниче? — рече Милош омекшавајући глас.</p> |
| ка да остави ствар до сутра.</p> <p>— А што да је остављам и одлажем до сутра?{S} Нећу га остав |
| тај мах плаћао је кавеџији.</p> <p>— А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ет |
| чи своје крупне ватрене очи.</p> <p>— А што, ћеро, ако бога знаш?</p> <pb n="204" /> <p>— Бога |
| јући се при том левим брком.</p> <p>— А што ћеш нас мирити!{S} Кад ми у мојој невољи не можете |
| је здрав; њему је добро, он не мари!“ А што ја по читаве дане реч не проговорим; што ми се по ч |
| есу твоја посла, а да чија је оно глава што већ трећи дан зија на бедему?!{S} Турска, бели, ниј |
| у ближе односе и познанста, и да би га што боље задобили, донекле су га упознали са својом спр |
| и никоме нећеш ни једне казати од свега што ти ја сад овде поверим...{S} Заклињеш ли се?...</p> |
| док их једни сматрају као оличење свега што је зло и неваљало у природи људској, други гледају |
| ешко и крваво стекло, а за љубав нечега што се још не зна шта је?{S} Шта би било да ја, да Бог |
| јавне грађевине, ни једног дома, ничега што би потсећало на сувремене европске градове.{S} Оно |
| ку између Марашлина прва говора и овога што говори сад, па је решио да и он удари у дубар, и пр |
| побро.{S} Обојица ћемо изаћи пред онога што све види и све зна, и обојица ћемо тужити крвавога |
| .{S} Момке је повео са собом баш с тога што хоће да Карађорђе буде обезбеђен, а што се Турака т |
| д скупштине, рутавим „псом“, само стога што сам на скупштину дошао необријане браде, од жалости |
| ет, хвалисаће се како је његова заслуга што је Карађорђе убијен, и тражиће у Стамболу чак и при |
| ска, а ствар је требало вршити брзо, да што Турци не осете.</p> <p>Но сад је настајало питање: |
| падало.{S} Ја се не враћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо |
| где бејаху Ђорђе и Вујица.</p> <p>— Да што повечерамо, господару, знам да си гладан — рече Вуј |
| Од кнезова сада не осећам никаквога да што на страну тегли.{S} Сви су са мном у једном сагласи |
| о да одахне или да даде жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћу |
| а. — С једне стране умирем од страха да што не прокопкају Турци, а они то једва чекају, како би |
| езир одржао своја обећања, ваљало је да што дуже остане као везир београдски, а ту је опет лежа |
| имам да служи мене, но да ми помогне да што боље ја услужим тебе.{S} Па хоћеш ли ти онда разбир |
| е, која искаче испод брда и отима се да што пре сиђе у мирне далеке равни...</p> <p>Свуда унаок |
| Симић и Крага хитали су да се очисте да што пре изађу пред Карађорђа, али се на обојици опажало |
| за другога но за господара Милоша, и да што буде, они би њега за врат, па мора да пази.{S} Али |
| ништа не казује кога има у одаји, и да што раније затвори хан.</p> <p>Још неко време светлуцао |
| човека. <pb n="197" /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгуби |
| извлачио, а он ме сада црче гурајући да што пре потонем...</p> <p>— А ти богме, господару, био |
| тугаљив око врата, обично је гледао да што пре куд год стругне.</p> <p>Ко то није умео, наравн |
| Карађорђа, нарочито му је олакшавало да што боље испуни задатак који су му грчки родољуби повер |
| ово море од људи таласало и тискало да што боље види, упирући зорни поглед на губилиште, запов |
| {S} При поласку незгодно нам је било да што спремимо, а после уз пут још незгодније да свраћамо |
| ћају се и најобичнијих послова, само да што зараде и своје породице исхране.</p> <p>Ко је имао |
| ово што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, |
| земљи, а то му је давало нову снагу да што живље настане око извршења своје заветне жеље, која |
| су код Грка и нову наду и нову жудњу да што пре и сами окушају своју ратну срећу.{S} Но видећи |
| пиле не закољем, само ако се усудиш да што чиниш против ове наредбе господареве.</p> <pb n="27 |
| ом, и на тај <pb n="169" /> начин можда што више ишчупати за се, но кад би у сваком случају вез |
| ега није било два лица, и знао си вазда што ти мисли.{S} Он је био отворени душманин турски, и |
| и и праштања, но код обичних људи, онда што су га учинили да је већи од свију, и дали му власт |
| ош напрезао све силе да удаљи Карађорђа што даље од Србије.{S} А гле сад!{S} Наједаред, он га ј |
| ома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти Врљо? — упита он скидајући ће |
| ојој памети и никога другога неће ни за што да послуша.{S} Како ми је данас било кад чух господ |
| кар и један једини доказ, зато да се ја што мешам.{S} Ви само вичете, а доказати не можете ништ |
| осла те мало зарада, а мало ова пензија што је добијају из Русије, даје свакоме какав такав нач |
| зобницом?!{S} Какав ли је то мутавџија што чак тамо у рају козину дрнда и преде, да би Врљо на |
| ња султанова, па опет пушку за крај, ка што смо и научили.{S} Кума Милош и кума Вујица већ нам |
| луме турске.{S} Врљо узме питати сељака што кука, а он му не хтедне ништа казивати, бојећи се д |
| тити.{S} Али на мене се сад диже повика што је везир бунтовнике побио.{S} Има их <pb n="117" /> |
| , сме ли се упустити ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и кр |
| е ономе месту, где се заустављала скела што превози између Рама са српске и Молдаве с угарске с |
| е у Србији, ваља да га уцмекам, а посла што Бог да.{S} Мртва глава не говори.</p> <p>С тим мисл |
| p> <p>— Ја богме!{S} Њима ништа не ваља што Милош уради.{S} Кад је ствар свршена, онда су сви о |
| им Турцима.{S} Зло ради Милош и не ваља што ради.{S} Правдају га, да је везир тражио те главе.{ |
| не, да оцењујемо да л’ ваља или не ваља што ураде кнез Милош а и светли везир — рече Србин и по |
| рвавога Милоша, јер ово је његова сабља што нам данас главе сече.</p> <p>Драгић је ово изговори |
| о томе ништа не знају.{S} Јер да је ма што решено, коме би се то пре јавило но честитом везиру |
| ни обратише пажњу на њега.</p> <p>— Ама што је, хоџа Изедине, што си, болан чоче, тако карли?{S |
| мила ти! је ли?...{S} А зар оним људима што си их ти побио, зар <hi>њему</hi> није била мила ње |
| м као од живе ватре, да се међу Турцима што не рашчује, те да крену на ме потеру, која би досад |
| ове речи Милошеве Марашлија устаде, на што и Милош одмах ућута.</p> <p>— Говорио сам ти више п |
| теља и да њих припита шта да учини и на што да се реши.</p> <p>Ствар је била у овоме: — Пошто ј |
| Турци крваво још из Карађорђева времена што је кадра да учини ова земља, кад је дотерају у шкри |
| :</p> <p>— Боже мој!{S} Да ли је истина што људи говоре, да душа после смрти за четрдесет дана |
| а, као да ми је мало ова гомила шпијуна што сад за мном каса кудгод макнем и не да ми ока отвор |
| и бар немаш чекати ништа ни од кога, па што ниси наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, |
| ге помоћи; морам умочити руке у крв, па што да бог!{S} Кумство је свето!{S} Кум је као брат, ка |
| је.</p> <p>— Али за бога, побратиме, па што не даш књазу Милошу то некакво несрећно писмо?{S} Ј |
| — Не идем на свадбу, но на погибију, па што ће ми друштво?</p> <p>Изљубише се и растадоше.{S} С |
| , уисало му јал’ не уисало!</p> <p>— Па што онда кривите Милоша за одсечене главе, кад он све р |
| } Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар на време пресече, онда је |
| је дакле нагнати Турке да Милошу доста што-шта учине, и ту му је Карађорђе био добро дошао.</p |
| спитивати Ага-Џона, каква су то двојица што вели да су синоћ догнати.{S} Ага-Џон имао је свој д |
| вор треба само на време да му јави, кад што буде смерао против Турака, а он је ту, и вазда ће б |
| олакшање.</p> <p>— Говорите, браћо, сад што ко има; немојте се после вајкати: „е, да бејасмо ов |
| их могао отићи за њим у Русију, као год што сам са овим Бошњацима прешао у Босну, и заклао га у |
| е што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца све метке, па после иде |
| а, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зимус био је |
| ледајте га добро, и припазите да гдегод што не сакрије од оружја, па га онда пустите амо к мени |
| то је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне против тога, он одмах убија.{S} Побио је, вел |
| тргујем с правима народа, да би за себе што извукао.{S} Хтео бих да <pb n="107" /> их видим шта |
| не може бити никакве срамоте ни за тебе што си се уклонио.{S} Што рекао покојни Ћурћија, није ч |
| био последњи неваљалац кад бих од тебе што више тражио...{S} На, узми!... — и пружајући Петру |
| е оста још подуже; купио је полако мрве што се бејаху расуле по његовом крилу и сабираше их све |
| бојажљиво почињао дизати главу.{S} Све што је било слободноумнија и одважнија духа склањало <p |
| ђорђе брижно махну главом и рече: — Све што је — за сад је овде у Русији.{S} Овдашње власти мог |
| од сахата до сахата пропада и опада све што је наше било и нашијем се назвало.{S} Гдје је прије |
| бање, то је он био веома осетљив на све што се тицало тога питања.{S} Ту га је најмања ситница |
| мирно, како ће ми дићи испред носа све што се крваво и горко стекло, мећући по стотину пута гл |
| он ће већ умети да спреми и изведе све што треба.</p> <p>Најзад, додаће и то, како се овуда по |
| прости!“ — Ето, то је једино, то је све што ја желим.{S} И једина милост, за коју још молим бог |
| виде и за здравље упитају.{S} То је све што ја радим.{S} Али у страха су велике очи.{S} Ви одма |
| ме се и оставите ме на миру — то је све што ја од вас тражим.</p> <p>— Ни ми од тебе, господару |
| пут, ти се врати.{S} Само спремите све што треба да не буде пометње и чекања кад ја дођем.</p> |
| д не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војник, који испуца св |
| акшање обремењеној души својој, али све што срета, дочекује <pb n="306" /> га прекором и клетва |
| шта криви, и који су јадни учинили све што им је било у снази — да спасу земљу...</p> <p>— Да |
| иво је избегавао сваки сукоб и чини све што може, да се с Турцима на леп и споразуман начин нас |
| је научио да никад не ваља казивати све што мислиш и све што знаш.{S} Као год што не ваља војни |
| ко мала да не би могла обојици дати све што вам треба?{S} Зар би вама било тесно да сте овде за |
| толико:</p> <p>— Сад ћу ја наредити све што треба; очекни ти — па оде.</p> <p>Анта је чекао и у |
| и заповеда!{S} Ако ће Милош вршити све што београдски везир заиште, онда у чему је он бољи од |
| отан, богато је срце и може се наћи све што затреба добрим људима — рече старац усрдно, уводећи |
| а би онда изашло, да је Милош казао све што зна и намерава, а Ђорђе паметно купио од њега све п |
| арађорђу и о Вујици и кад је сазнао све што му је Анта умео казати, он нагло изађе из оџаклије. |
| е да има сто глава, па не би платио све што га је којекаквих несрећа он починио.{S} У осталом, |
| Турчина; он му је обећао и зајемчио све што је хтео.{S} Наравно, да би везир одржао своја обећа |
| уо тежак камен.{S} Али то није било све што је притискивало душу његову.{S} Мало после он опет |
| ли победничке лаврове, остављали су све што су звали својим, па с породицама својим одлазили у |
| ли није могао“.{S} Ето, зато чинићу све што могу, да дођем до успеха!</p> <p>— Било је доба, ка |
| а се исповедиш духовнику и да кажеш све што си кад згрешио — би ли богати испричао шта си радио |
| не види.“ И он бежи, бежи из све снаге што га ноге могу понети, но у тај мах долази му на ум, |
| ојводе да се врате.{S} Знате ли ви овде што о томе?</p> <p>— Ми смо чули, господару, да је Мило |
| рађорђе је распитивао за остале војводе што су живели у Кишињеву или у околини по мушијама.{S} |
| А што, болан, бјежиш, што?{S} Ако ти је што гођ криво, ето нећу те дирати ни питати.</p> <p>— Н |
| кад више повратити не може.{S} Друго је што мене боли.{S} Зашто да смо баш ми Срби тако несретн |
| неће тако брзо долазити; свакако ако је што међу царевима углављено и за то, јавиће се и њему — |
| ти.{S} И он је заиста викнуо, викнуо је што га грло доноси, а у исти мах тако се праћнуо, да у |
| моја и њу хоће да пошље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— |
| арњеве.{S} Бојим се да тога човека није што омело.</p> <p>Међутим, тројка већ стиже у град; кра |
| ару као да није добро?{S} Да му се није што смучило од онога меда? — упита он.</p> <p>— Уклони |
| муку!...{S} Зар ово марвинче заслужује што друго, но да га овде премлатим.</p> <p>— Па баш зат |
| рад, закуни га да ником живом не казује што ћеш му рећи, па му онда од моје стране кажи, да је |
| ајстрашније муке проклели су нас прваке што смо се склонили и утекли.{S} Њима се чинило да би и |
| јску ако затреба; како ће казнити Турке што нису одржали погодбу, утврђену у букурешком миру; к |
| а јаче војске султанове, најбоље војске што их има под сунцем...{S} У страшној битци на Суводол |
| е за два три прста и обадве главне жиле што из срца воде.</p> <p>— Похитај, похитај ти Никола!{ |
| сподару, па њиме прво уби мене, а после што ти драго!</p> <p>— Хоће ли крвник чекати бар док се |
| у да га о томе известим, да ми се после што не накачи због тога — рече Милош забринуто.</p> <p> |
| омогне да ослободимо Грчку, а већ после што ће видети вајде од свога вођства... то нека се пора |
| што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> <milestone unit="subSection" /> <pb n="2 |
| се повели за надом да ће оно бити боље што они скроје и испланирају.</p> <p>— Не би ја марио д |
| о морало је тако бити, и ово је најбоље што је могло бити.</p> <p>Разлози Милошеви били су тешк |
| уједате.</p> <p>„Жали те се и тужите ме што се ја воде састајем понекад са људима који отуд дол |
| бијаш главу: кројиш планове како ћеш ме што боље огулити.“...</p> <p>Бар тако је Марашлија разу |
| Плане и Паланке, како би један другоме што брже могли дотурати потребне вести, а њих шесторо н |
| ер 3. јуна није се могло писати о ономе што се догодило на пуних 40 дана доцније 13. јула на ле |
| пословима па, између осталога, и о томе што је везир тражио да се спахијама накнаде њини десетц |
| говори да су утекли, ако се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Кара |
| о <pb n="83" /> и гурало да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} |
| , и убиће и мене и тебе, ако се најмање што успротивимо.</p> <p>— Дотури ми један пиштољ, колик |
| да се примакне што ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су |
| ва о свима радњама његовим.{S} Поверење што га је Крпара уживао код самога Карађорђа, нарочито |
| е писао — принети Вујица.</p> <p>— Море што је био срдит, то није ништа.{S} Друго се нешто види |
| бурно, страховитом ветрином шибано море што се у мрклој, непрегледној ноћи бије и ломи о тврде |
| о, те то: жудња за Србијом и жеља да се што пре опет тамо врате.</p> <p>Карађорђе је распитивао |
| ћи ништа велико да учинимо, а баш да се што и почне свршиће се с неуспехом.</p> <p>Вујица је од |
| успесима српским, знао је места где се што догодило, знао је од прилике како је шта текло, и т |
| ао у своје село док се види да ли ће се што о њему зуцкати за побијене Турке.{S} Кад је све про |
| есто с руским важним људима, и да ли се што спремају, и шта ли хоће?{S} Герман ми је много ства |
| е до Паланке, те да разабере чује ли се што за Вујицу, где је тај човек и шта ради?...</p> <p>П |
| да неизоставно дође на трло и да понесе што треба за опело, али да о томе ником ништа не говори |
| их писама и зивкања, а сад се причуђате што сам дошао!</p> <p>Видећи Карађорђа љута, Вујица се |
| е се друкчије.{S} Дед, кажите ако знате што боље, па ћу вам ја први рећи: ејвала!{S} Ја вас нис |
| им и углавим.{S} Али то баш оно и јесте што се Русима није допадало.{S} Они никад нису дали ни |
| што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брзе на кидање туђих глава.{S} Они су свире |
| 933_N1" /> па онда нека нико не кука, и што ко прогута то му је.{S} Ако ти не мореш наћи <pb n= |
| и су му на махове грчевито застајале, и што је више говорио, све се већма срдио.</p> <p>— Коме |
| лети у љутини пред благим духовником, и што да му помиње чак и о могућој смрти Карађорђевој.{S} |
| ишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не може.{S} Друго је што ме |
| n="27" /> Осушила ти се, Цукићу, ка’ и што ће, што не стуца змији главу док се још змија није |
| нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав се брани кад г |
| је тако, што ми онда хвалишете Милоша и што ли везира?{S} Каква смо добра и рахатлука од њих до |
| ка и сутра ће продати и земљу и народ и што год хоћеш за један реп турски.<ref target="#SRP1893 |
| ује, а после опет ради о својој глави и што он хоће.</p> <p>Она још не бејаше свршила, али је М |
| ога Црнога пса, црн му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахну |
| ише.{S} А Црни, црн му образ био, као и што је, место да се склони и ћути, још он, он нешто вич |
| ћу дадоше да једе и пије, што је хтео и што се у хану нашло, па га онда затворе и оставе на мир |
| д се није вајде вајкати, што би овако и што не би онако, већ ваља спасавати главу, па тамо посл |
| и ово мало рахатлука што га сад имамо и што се <pb n="99" /> тако тешко и крваво стекло, а за љ |
| ту.{S} Што краљеви за нас данас знају и што Турци воде нека рачуна о нама, то од прве до послед |
| адан и био је увек један исти.</p> <p>И што већа опасност, он је обично бивао све набуситији и |
| и праћен је сваки корак његов, да не би што замутио у Србији и на Балкану.{S} За то је Ђорђе са |
| а, ни он сам долазити амо, док се не би што наредило и нашао се неки начин за његов повратак.</ |
| алити ни једна длака с главе, док не би што скривио пред царем и пред ћитапом.{S} Дабогме, да т |
| жени времена да што и она рекне, ако би што хтела рећи.{S} Но она је ћутала и нетремице гледала |
| су подуже ћутали.</p> <p>— Видите ли ви што из овог писма — рече Милош најзад.</p> <p>Остали сл |
| ми не преотму господство.{S} Но, бар ви што сте са мном били, знате да је бунтовне кнезове сам |
| кат руски и даде га Стојадину да набави што треба за јело.{S} Још му препоручи, да ништа не гов |
| , с тога је сад сваки гледао да накнади што је преко дана претрпео.</p> <p>Печени млади јаганци |
| и сад је остајало само да Милош нареди што је потребно за извршење.</p> <p>Милош је једнако ху |
| ближе, да се попење што више и да види што боље.{S} Све околне куће биле су пуне, начичкане св |
| ао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за његову главу о |
| Анта, слушао ово последње доба од људи што су долазили из Србије.</p> <p>Други су гледали на с |
| јао је разговор између Карађорђа и људи што се ове вечери бејаху искупили око њега.{S} А ту су |
| естак дана слушала шта говоре неки људи што тек бејаху стигли из Србије, а мени се чисто кожа н |
| ни да кажем, како то Анти причају људи што дођу из Србије.{S} Не знам ти ја ни десете, како то |
| вршити брзо и поуздано с оно мојих људи што их имам.</p> <p>А има ли који од угледних војвода с |
| рах и он хтеде нагнути да бежи, да бежи што брже може, али у исти мах опет се понови оно шуштањ |
| ју.</p> <p>А ако би Руски двор истински што планирао и спремао, Милош моли, да му се то благовр |
| с тамничарем.{S} Шта ти рече?{S} Има ли што?</p> <p>— Не рече ми ништа одсечно, али по његовом |
| он бејаше узео на се да провиди може ли што бити од устанка и како је народ расположен за нову |
| и, снајо, сећа ли се Србије и помиње ли што о повратку?</p> <p>Чолакантиница се чисто као нешто |
| е Карађорђу и на сенку стати, а камо ли што друго.{S} А после, господар Ђорђе је далеко.{S} Но |
| завидити многе царске војске!...{S} Али што ја теби ово говорим.{S} Ти си женска глава, али ти |
| ски генерал губернатор Стољетов.{S} Али што ли ће он код скромнога српскога емигранта Чолак-Ант |
| оружјем, ако не могу људима!</p> <p>Али што је ствар постојала озбиљнија, Руси су бивали све ст |
| пријатеља, који су се искрено радовали што га опет виде у својој средини.</p> <p>Тога дана под |
| мо шта ће и они рећи.{S} Ако буду знали што год боље и паметније, од добра нико неће бежати.{S} |
| и себи и од себе, и би ли ви оно радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, т |
| бити посечени.{S} Људи су махом жалили што је дотле дошло и осуђивали су кнеза Милоша, што так |
| мо ни научили.{S} Ама ме сама душа боли што овде овако чамуњамо и пропадамо као робље незаробље |
| харам мој хлеб, који си појео, кажи ми што је дошао Марко и шта хоће он?</p> <p>Петар је ћутао |
| тада нити је легао, ни ока склопио, ни што у уста узео сем воде, нити је речи једне проговорио |
| сам с оним, што пође уз њега, нека чини што може.{S} Је л’ тако?</p> <p>— Па тако је — рече Мел |
| крив Марко или Никола, кад се не учини што ваља, или ћеш ти по мени одозго?</p> <p>— Господар |
| , прибери се, капетане Драгићу, и учини што те молимо.</p> <p>Драгић викну срдито и одсечно: — |
| и, осветници мртваца, они побијени, они што долазе да освете и себе, и друге и цео мртвачки род |
| није могао избећи и одселити се, и они што су остали да подносе најстрашније муке проклели су |
| емају?...</p> <p>— Јес, јес, зар ми они што боље спремају?{S} Зар ми Црни не би скресао кубурли |
| мирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим монолозима, |
| бивше српске старешине и војводе уклони што даље од српских међа.{S} Нарочито да Карађорђа спро |
| као једно.{S} Немој лудовати, но говори што те питам, који ће од момака бити најзгоднији?...{S} |
| мо појака, побратиме.{S} Бојим се да ти што не шкоди како је одавна ниси пио.</p> <p>— Неће, не |
| у толиким бојевима.</p> <p>— Слушај ти што ја теби кажем.{S} Ако ишта може спасти ову двојицу, |
| н му образ био, као и што је, они су ти што не дају овој сиротињи душом дахнути; они су и ове б |
| а треба хитати и без одлагања свршавати што је потребно.</p> <p>У осталом, сад су биле настале |
| {S} Духовник се спусти и узе се вајкати што се до сад задржао.</p> <p>— Узели се нешто у разгов |
| м само реч две с њим!{S} Можда ће имати што да поручи породици, <pb n="26" /> а нека се и Богу |
| градског тамничара, и он ће ваљда знати што више да каже.</p> <p>Сви Турци упреше погледе на мл |
| о, Вујо, али како ћемо!{S} Да неће бити што зазорно!?</p> <p>— Како ћемо? — Секиром у чело.{S} |
| ити на Драгићевом трлу а ја ћу наредити што је нужно и све ће бити добро и срећно.{S} Буди безб |
| аје, и кад му то даде, онда море чинити што хоће.{S} Лукави Милош тако и ради, и мало по мало о |
| народ неће ништа омести, он ће учинити што је наумио, и на мене ће, вели, пасти проклетство, к |
| ваља ићи, ваља бежати, ваља се уклонити што пре, да ме нико, нико не види.“ И он бежи, бежи из |
| нестална, па се сваки час могло десити што год што ће све пореметити.{S} Сам народ још од зиму |
| нареде, да се нашим људима као опрости што су војевали против султана, па тек онда ако се могн |
| , да се сад осећао чисто срећан, видећи што тај сан није јава.{S} Присуство Врљино још је већма |
| вима...{S} Но немој се ти гдегод изрећи што зато, а теби могу казати.</p> <p>— Ја се, бога ми, |
| о, а очи су му се чешће отимале тиквици што стајаше ту крај колена Гитарићева.</p> <p>— Дајдер, |
| сле, у колиби се нађоше скоро сви момци што их бејаше довео Вујица.{S} Једни су стајали и укоче |
| се с те стране што боји да ће га Турци што кривити како да упусти Карађорђа да умакне.</p> <p> |
| аке војне спреме, али је зебња да Турци што не нањуше.{S} С тога треба похитати да се ствар што |
| ти тек тада видети како то много значи што се Србији признаје првенство.</p> <p>— Али то, што |
| вај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мене врзе.“</p> |
| и нем.</p> <p>— А теби ено у оној бошчи што ти је за потребу.{S} Однећеш је у Београд везиру.{S |
| о:</p> <p>„Овај човек има нешто на души што га мучи што крије од других.{S} И то се све око мен |
| ћи:</p> <p>— Погледајте ме, ја сам онај што одсецам главе и казним у име султаново.</p> <p>Мало |
| е вала дуго, побратиме — одговори човек што беше устао.</p> <p>Наста подуже ћутање.</p> <p>Ова |
| га покрије и улови.</p> <p>Али, ах! тек што је мали ловац набацио на цвет качкету и победоносно |
| >Та борба била је дуга и упорна.{S} Тек што заћутка узнемирену савест разлозима, као што су они |
| знак потврде, али не рече ништа.{S} Тек што је прилично поћутао он додаде: — без царскога допуш |
| онамештају за кнезове и војводе.{S} Тек што је отрљао крмељ с очију, а већ свако ти то хоће да |
| рио и средио онај народ у Србији, а тек што је подигнуто малко крова над главом, а ти хоћеш уга |
| У Рогачи смо под Космајем!{S} Сунце тек што се смирило, и на далеком западу трепти још само пос |
| не, онако обучен, на миндерлук, али тек што би свео очи, из сна су га трзала страшна привиђења |
| жећи се главне широке улице.{S} Али тек што бејаше минула крајње куће, из побочна сокачића с де |
| диже веђе и рече:</p> <p>— Не имам вам што много казиват.{S} Исто је како рече Ага-Џоне.{S} До |
| отечеству највише користити, ако се сам што пре обесиш, шаљемо ти овде својеручно потребни коно |
| не.</p> <p>— Ја ништа не знам, нити сам што о томе чуо — прихвати везир.</p> <p>— Онда ће бити |
| немоћан да <pb n="309" /> би могао сам што зарадити.{S} Али баш и да пође по каквој заради, ни |
| и за ред и мир у народу, а с Карађорђем што учини да је учињено.</p> <p>То је тражио Милош, а у |
| и моје мучице.{S} Не уздишем ја за оним што је било и прошло, и што се никад више повратити не |
| нешто се дуго разговарао насамо с оним што остаде у Банату.</p> <p>Кад су прешли на српску стр |
| о?{S} Изазива ме, лола, да учиним с њим што не треба.{S} Два три пут ме је тако безобразно погл |
| а.{S} Да ми је да се с онима разговорим што ме сад беде!{S} Али знаду и они све то, али они нећ |
| , они би онда могли закључити с Турском што повољнији мир.{S} Ако би прилике захтевале, они би |
| махове књаз Милош је дизао главу и оном што пише нешто казивао.{S} Овај би то бележио, а кад це |
| тру ћемо имати разговор с другом браћом што су овде.{S} Хесапим да нас двојица говоримо овако, |
| а — рече Карађорђе невесело.</p> <p>Сан што га је Карађорђе уснио био је страшан:{S} Пукла широ |
| дили у великој турској кави, онај Србин што изађе из те каване, прво застаде код врата, као да |
| какав начин.</p> <p>Симић му је казивао што је знао.{S} Све су војводе махом ту у Кишињеву.{S} |
| урен по одаји, Милош се сад чисто кајао што је ову ствар говорио другима, па ма то били и најпр |
| што му је својом руком и новац избројао што му је на пут дат.</p> <p>— Што нема печата, не треб |
| ца лежаше још непомичан и без јава, као што смо га оно у поноћи видели.</p> <p>Наум полако уста |
| помоћи, а не да му се подмеће нога, као што се одовуд ради — рече Добрњац озбиљно.</p> <p>— Ник |
| ноге је побио.{S} Самога Карађорђа, као што смо видели, оптуживао је пред Русијом и молио да га |
| аћутка узнемирену савест разлозима, као што су они што смо их мало час видели у његовим немим м |
| налокати крви таквог дичног Србина, као што је кнез Сима.{S} Па ја то да преживим, Боже ме сачу |
| би их после убрзо појела помрчина, као што је било и с толиким другим угледним људима.{S} С <p |
| ћу сам доћи и поћи ћу први напред, као што сам и досад увек <pb n="184" /> радио, и као што са |
| бро послужити и тако просте справе, као што су колац и ченгели, и да ће и то бити доста добро м |
| ако нешто истина груне Црни Ђорђе, као што се говори, зуцка, па он баци ватру у народ.{S} Ја з |
| е послао преко народне канцеларије, као што је био ред, а не би нас обилазио.{S} Овако се бојим |
| инесу на жртвеник себе и све своје, као што је решен и он — Ђорђе.{S} То га највише крепи у над |
| ето?“ Побратимили смо се од невоље, као што знаш — те се ја нашалих. „Е мој побратиме, велим, л |
| Турцима и да их само једном смлави, као што би то и било — од свију ових решења било би ти посл |
| , па се изговори да то везир тражи, као што се данас Милош изговара...</p> <p>После оваких речи |
| се он сам направи господар у земљи, као што је пре био Бата-Ђока.{S} Кажу, когод што зуцне прот |
| , а мало ниже био му је и кованлук, као што смо већ напомињали.</p> <p>Ту на једну велику трокр |
| својом руком сам кнез Милош главом, као што му је својом руком и новац избројао што му је на пу |
| о да се и њега отараси, исто онако, као што је скинуо с врата и ове друге.{S} И то је било реше |
| измишљати ни нарочите справе за то, као што је чинила богобојажљива инквизиција просвећене Евро |
| овај нешто збиља поврати у Србију, као што поручује.{S} У ствари пак, Милош је то питање био р |
| до густога, ви ћете онда у Немачку, као што сте и научили, а фукара нека плаћа кожом и главом в |
| ми калуђер отпаше кнежевску сабљу, као што је онога Црног<ref target="#SRP18933_N3" /> — прева |
| било каквога покрета у том правцу, као што Добрњац мисли.</p> <p>Пошто су се око тога мало про |
| е твојим шеретлуцима да га измолиш, као што си и лане измолио онога пса, па је си л’ видео чиме |
| азна треба да буде право мучење.{S} Као што видите — и свирепост има своју логику.</p> <p>Дошав |
| а Милоша као његов стални момак.{S} Као што смо видели раније, он се и пре почешће налазио око |
| > <p>Драгић жалосно климну главом — као што нас је и сад дочекао — рече он подругљиво.</p> <p>— |
| љу преко врата, управо, онако крива као што је, она као да сама склизну, али у исти мах глава Д |
| поносите се, ово и приличи јунацима као што сте ви, који ударају по педесет на једнога и који о |
| ци и чекају!{S} Он мисли ово је сад као што је било пре за његова доба.{S} Не зна да сад за њим |
| ујици — рече Милош. — Спремај момке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па |
| ер су и оне исто тако турске робиње као што је и лепа Јелада.</p> <p>Но њин је географски полож |
| досад увек <pb n="184" /> радио, и као што сам и научио.{S} Немојте, дакле, варати тамо просто |
| и тамо и биће ми поуздани помоћници као што су и пре били.{S} Али сад да их зовем и сад да се у |
| посвадити с царем у Стамболу, па он као што је и научио, утећи, а оставити сиротињу да цвили и |
| ни било.{S} Но ја морам с њим овако као што сам до сад с онима другим.{S} А ако се он укаже ма |
| рака. „Да је Грчка имала војсковођу као што је Ђорђе, јамачно би и они устали на оружје“. — рек |
| а торба, захвати новац онако у шаку као што се обично захвата жито, и изручи га опет натраг, си |
| те да главом и малом својим останеш као што си и био, а ја и народ још ћемо ти и признателност |
| ку за јуначку главу вождову.</p> <p>Као што смо видели, дакле, 11. јула, у петак, Карађорђе је |
| срџбу код Милоша и у себи се већ вајкао што се тако десило.{S} Али последње речи Милошеве биле |
| , како би из свега тога он опет извукао што веће користи за се.</p> <p>Карађорђе је у неколико |
| замолио неколико тренутака, ако би имао што поручити чељади на дому.</p> <p>Цукић се наслони ру |
| м голе душе.{S} Једино ако је који имао што готовине у новцу, то се једино у оној брзини могло |
| итај живо те тај хитни родољубиви посао што пре сврши.{S} Готов гајтан шаљемо ти да се не би са |
| и морало пасти у очи и свак би се питао што ли овај трчи?{S} Јамачно бежи!{S} Од кога ли бежи?{ |
| а нисам од оних којима ништа није право што се ради од ове две-три године на овоме.{S} Ја бих х |
| Драгића, показујући му да му није право што га ту види.</p> <pb n="289" /> <p>Но кад се Драгић |
| по лупању ко је, и беше му веома криво што да се тако тргно, а ни за што.</p> <p>— Је си ли ти |
| ио?{S} Ако се хоће право да говори, ово што је било морало је тако бити, и ово је најбоље што ј |
| одупрети својом рођеном грбачом!{S} Ово што је данас не долази сваке године.{S} Много ће воде п |
| {S} Па шта онда ја имам презати?{S} Ово што је сад, моја је мука и тековина.{S} Морао би бити к |
| едино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба давати за оно, што се не зна да ли |
| ј мах долази му на ум, како не ваља ово што ради.{S} Да га ко види како трчи, свакоме би морало |
| њу и сви други угледни људи.{S} Све ово што се с толико муке и јада накрпљало за ове две послед |
| , ни помагати, али ћемо увек чувати ово што имамо.{S} Нашим људима и свакоме ко нас слуша нећем |
| рци управо и волели, да се поремети ово што је сад, јер им се све чини, да су раји много дали и |
| своје рођено дело, кад бих осуђивао ово што је до сад учињено, зашто ту има макар мало и моје м |
| среће, да сам ја још раније увидео ово што сад знам, па да сам се с Турцима погађао одмах, кад |
| натом и још му се никад није десило ово што му се сад десило.{S} Суревњиви Турчин, веровао је д |
| да опет продужи.</p> <p>— Да манемо ово што је до сад било.{S} Ако има греха за ово досадање, ј |
| аћам у Србију, да што тражим, да поново што течем за се, не идем ја тамо да што узмем већ да да |
| , од како је он избегао из земље, много што шта било променило, ипак Ђорђе је знао куда му ваља |
| </p> <p>— Бога ми, господару, има много што не ваља, а да ти ја сам и кабулим, која вајда, кад |
| мке као што сам ти рекао, а и све друго што ти треба за пут, па ћеш се одмах кренути.{S} Писмо |
| {S} Псуј ме, господару, можда је и лудо што ја говорим, али мени то иде из срца.</p> <p>— Јес, |
| екад много заносио око пчела.{S} И чудо што су ми ишле од руке, док се нешто не споречкам с нај |
| — Ти знаш синко, да сам ти ја вазда био што и отац рођени; ни он ти не би могао више добра желе |
| а он Карађорђа не жали и чисто се чудио што га Милош толико напада.</p> <pb n="189" /> <p>Пошто |
| није нико ништа доносио, нити нас је ко што питао.{S} Но ми смо се радовали за те.{S} Као велим |
| емо ли и како ћемо?{S} То ми казуј, ако што знаш.</p> <p>— Што ја знам, то је: оштра секира па |
| да немају нужде обилазити Милоша, и ако што озбиљно мисле, с њим то могу боље извести но ма с к |
| одело.</p> <p>— Е, вала, чоче, кажи ако што више знадеш — рече стари Турчин, који је седео с де |
| неће допустити, но ако би се ипак тако што десило, он, Милош, скида са себе сваку одговорност, |
| да је теби писао.{S} Ми овде то толико што смо чули, а нама није нико ништа доносио, нити нас |
| {S} Ту недавно, у почетку марта, у мало што није планула буна, која је већ била спремљена и раш |
| омршавило и променило се, да ја у мало што у чуду и јаду моме не узвикнух: ово није Ђорђе, ово |
| у, и одмах ту спремљено је и све остало што треба да се положи заклетва.{S} Они да се закуну ње |
| је зорно гледао Милоша и не би му мило што се он толико узбуни.{S} Али опет се тешио да је то |
| јако нестрпељив.{S} Тешко га је мучило што се Вујица толико забави, и како до сад нема никаква |
| еди, и ваистину ништа вам не вали, само што вам Милош једном по једном туца главе ка’ оно што в |
| веде он онамо и иде.</p> <p>— Јес, само што није лако бити народу чобанин.</p> <p>— Другом можд |
| о.</p> <p>— Па јес, ви сте јунаци; само што вас морам из каца вадити (ово је био подсмех кнезу |
| су премишљале и српске војводе.{S} Само што скоро ни један од њих није веровао у успех, те су т |
| ворио насамо с оцем Мелентијем.{S} Само што је пред њима Милош био ћутљивији и скривенији но пр |
| ли ни да се помене о томе, да ми можемо што сами за се удешавати с Турцима.{S} Они су увек хтел |
| жно, и убриса очи...{S} Али и не маримо што се сиротује; на неки довлет нисмо ни научили.{S} Ам |
| љивати на Вујицу, да му врати оно писмо што му је писао и у коме му је наредио шта да изврши с |
| шље.</p> <p>— Није што је јевтинија, но што си ти крив, војводо!</p> <p>— Ја крив!{S} И то ти з |
| е, господару!...{S} Боље да ме нема, но што сам ово доживео!</p> <p>Цукић за тренутак као да по |
| не наредбе још страшније и грозније, но што се у писму писало; и ако је Милош познавао Вујицу, |
| ада не може учинити ништа паметније, но што Милош ради.{S} Њега треба, дакле, помоћи, а не да м |
| пре стизао пешке кад се куда пошље, но што би могао стићи најбољи коњаник.{S} С тога је Вујица |
| етом ходили, ако те не смакнемо пре, но што на њиним гробовима трава никне.{S} Сав Стамбол да т |
| пустих пара, па да ми понудимо више, но што даје Милош — то би можда једино помогло.</p> <p>— Н |
| тиња <pb n="44" /> данас горе пишти, но што је пре три године пиштала од <hi>Скопљака</hi>.{S} |
| ј народ!{S} Боље да сам врат сломио, но што сам амо дошао.{S} Камо моје лепе среће, да сам у св |
| оље да си се удавио у бабино мочило, но што си то дочекао, да ти слугерање Милошендине читају о |
| за народни васкрс и његову слободу, но што ћу икад учинити ја жив.{S} Био сам прост чобанин.{S |
| ком <pb n="272" /> султану нашем.{S} Но што се тиче турске војске, она ми неће требати, и ја се |
| еху, који је постигао и лакше и брже но што се надао, Милош је видео прст и вољу божију, а веро |
| коме се сад говорило сасвим друкчије но што је досад говорено.{S} Досад је Милош напрезао све с |
| а имати важне разговоре.{S} Али, пре но што се почну заједнички онако у скупу световати, кнез ј |
| као рођенога брата мога.{S} Али пре но што ти и једну прословим о томе, хоћу да ми се закунеш |
| ме можда и сувише добро разуме, више но што би и требало — мислио је Марашлија, не скидајући по |
| р је и сам осећао да се изрекао више но што би требало.</p> <p>— Тешко сваком послу, господару, |
| и смео и би ли могао друкчије чинити но што сам ја чинио?{S} Ако се хоће право да говори, ово ш |
| м, наслоњен на пањ, он је више седео но што је лежао и почешће се машао да постакне ватру.</p> |
| ту иза Драгића, и коме паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} |
| м свега сит; све ми је дотужало; једино што би желео: — било би ми мило да видим ону јадну земљ |
| најбоље, онако ћемо и чинити.{S} Једино што засад могу рећи, то је да ово што се има, не треба |
| и то помогло?</p> <p>— То је још једино што може помоћи.{S} Знам ја те кукавице што су тако брз |
| лош једном по једном туца главе ка’ оно што ви ђаури о вашем Васкрсу туцате црвена јајца.{S} Не |
| да му бар искрешем једном у очи све оно што ми се накупило на души за ово 5—6 година лутања по |
| ити би на то пристао.{S} Ето, то је оно што мене буни!{S} Да узмем на се одговорност, да се пос |
| знам, — одруби Милош. — Ето, то је оно што и мени руке сече!</p> <p>— Па зар ти ништа за то не |
| ети како добровољно уступам другоме оно што ми је у руци.{S} Не буде ли успеха, нико ми неће ве |
| ме, дакле, немојте тражити од мене оно што бити не може.{S} Ја сам као човек поштено живео, и |
| и изађе из тврђаве.{S} Казивао је и оно што је синоћ видео, али то није било бог зна шта.{S} Зн |
| иво <pb n="188" /> двоумљење губи и оно што је већ готово било у рукама.{S} Смелост и успех чес |
| у, вала, и данас мисли исто онако и оно што и пре три године.{S} Мислим, слађе би им било његов |
| , па ће ми после товарити на врат и оно што ми никад није ни на ум падало.{S} Ја се не враћам у |
| е паде веома чудно што човек говори оно што није.</p> <p>— Јесте море!{S} Удари ме неко од вас, |
| но, ми ћемо добро стегнути и чувати оно што имамо, а њега ћемо пустити нека окуша срећу, па как |
| и сад умео доћи на готово и офукати оно што је други стекао.{S} Али за те готоване спремљен је |
| једнога дана нагнате да и ја учиним оно што неваља и што никад нисам мислио чинити.{S} И мрав с |
| p>То је била она иста политика, као оно што су у почетку устанка 1804. год. говорили да они не |
| а он постане господар у Србији, као оно што су владике у Црној Гори.{S} Море, Мелентије да има |
| рачно — Везир ће ти одговорити, као оно што је одговорио кад <pb n="61" /> смо га лане молили з |
| зачу јасан, али издробљен звук, као оно што звече паре, потврдо стегнуте у какву крпу.</p> <p>— |
| ешто учинио, а није учинио ништа до оно што и сви други.</p> <p>— Коју! — рече он чисто као зач |
| ли ни један од њих није сад говорио оно што <pb n="264" /> мисли, већ је сваки удешавао како ће |
| плановима, износећи, наравно, само оно што се Карађорђу као Србину и јунаку могло допасти и за |
| аносној даљини она је налазила само оно што је тако блиско и тако драго души њеној, она је и та |
| или шерети, који и сами не верују у оно што причају.{S} Турци су <pb n="160" /> све добили на с |
| да му каже?{S} Па најзад рећи ће му оно што мисли!{S} А и шта би друго?</p> <p>— Ако је до зебњ |
| ецао:</p> <p>— Пиши, море, и пази добро што говорим.{S} Овде свака реч главе вреди...{S} Пиши В |
| а што узмем већ да дам још једино добро што ми је остало, а то је овај голи живот!</p> <p>— Тек |
| смрт бити лепша од моје!{S} Ваљда за то што ћете скапати у меку душеку, у својој рођеној погани |
| потребе.</p> <p>— Ја нисам гледао на то што ће се други уздићи и доћи до власти и славе; да сам |
| али на ствар сасвим друкчије.{S} Све то што се сад јавља о некој промени код Милоша, све су то |
| Бога ти, господару, верујеш ли ти у то што говориш — упита Герман живо.</p> <pb n="158" /> <p> |
| пио знојем плодна поља своја.</p> <p>То што је код Римљана чинио један Цинцинат, то су у доба о |
| акрити!{S} Та то је крв кумовска — исто што и крв родитељска!{S} Та крв пече, од ње ће ти обадв |
| ну пиштоље за појас, саже се, узе нешто што је стајало споља до врата, и кријући га иза леђа, п |
| ="37" /> бола.{S} На њима је било нешто што те подсећа на рањену зверку, коју су дуго и дуго не |
| S} Мора бити да је у зобници било нешто што је врло тешко, јер је људа левом руком подржавао и |
| е.{S} С тога треба похитати да се ствар што пре крене, док се Турци још не надају, те ће све ла |
| њу и с чуђењем је гледао у онај урнебес што се примицао све ближе и ближе.</p> <p>Призор је пос |
| век и он ће ме склонити као рођени брат што би.{S} Него, би ли ти мени могао наћи господара Вуј |
| месту, у које се и стицао сав овај свет што врви широким равним друмом.</p> <p>Но близина каква |
| се нађу на мети, ако би му ускоро опет што затребали, а сам оде да нареди даље што треба.</p> |
| S} Али, ако, ако, то ми је благодарност што сам пре 5—6 година спасао кума Милоша, кад га оно о |
| ни с тога колико тек да се говори, већ што је требало тај посао пословати даље.{S} Ствар је би |
| са себе сваку одговорност, нити ће се у што мешати.</p> <p>Духовник је пажљиво слушао Милоша.{S |
| ао: „Гледај своје наћве и не мешај се у што ти није ред!“ У најтежим и у најопаснијим приликама |
| лањске године исто тако били умешали у што не треба.{S} Надао се, даће се тргнути и освестити, |
| и Русија остала на миру и не би се ни у што мешала баш нешто и да плане сад каква буна и неред |
| .{S} Драгић се побоја да није Карађорђу што позлило те упита Наума шапатом:</p> <p>— Господару |
| арем ја морао одговарати, да се Ђорђију што догоди што не треба.{S} Цар би тражио хесапа за њег |
| се не нађе паметнијих људи да томе злу што скорије стану ногом за врат.</p> <pb n="65" /> <mil |
| има, ако је код њега одмах све на друму што и на уму.</p> <p>Свикнут да тако мисли, па тако и д |
| аде да се српске војводе у Русији тргну што дубље у унутрашњост велике руске царевине и да им с |
| је подигао дивну богомољу, намамио у њу што више света, па је онда обесветио, пљунуо на олтар, |
| а, нисам за времена дознао за ову ватру што су је Цукић и остали спремали, но да је букнула и н |
| машали руком, а данас благодаримо Алаху што нам и Биоград уздржа.{S} Хеј, сабљо турска, грдно л |
| ио како га загушује мокри натрули задах што отуда бије.</p> <p>Мрак је.{S} Он једва назире, али |
| них људи, леп накит душевни, а код оних што су у сили и власти милосрђе је дужност и обавеза ко |
| су у вечитој опасности, да Турци на њих што не посумњају о спреми за нову буну, па да их све од |
| е Добрњац подругљиво.</p> <p>— Ја рекох што рекох — додаде Карађорђе.</p> <p>На томе је свршен |
| осуђеника.{S} У големој жељи да кривац што мање страда при извршењу казне, дошли су чак на мис |
| Најзад, Петар изјави зебњу, да Штитарац што не посумња, што се оволико задржаше и да не груне у |
| ед њом је ишао као вођ онај исти старац што је пресрете, док се најзад не заустави пред опалом |
| те се и сенке своје.{S} И ти мене питаш што сам дошао!{S} А ти не знаш зашто сам ја дошао, но т |
| де треба, како је било у истини.</p> <p>Што се тиче оних смутљиваца, што долазе са стране, отуд |
| ијали час овде, час онде.</p> <p>„...{S}Што си онда побио толике људе, кад си знао да не смеш и |
| му се пожалим на Црнога и он ми рече: „Што ли не убијеш псето?“ Побратимили смо се од невоље, |
| д, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хитао? што није сачекао и припитао и друге, па н |
| радили што сад од мене тражите?</p> <p>„Што се тиче пањкања, то је чисто на чисто пресна лаж, и |
| итај мене, питај оне горе на ћутуку.{S} Штогод ми је зло, од њих ми је.</p> <p>— Али за бога, п |
| те, куда сте и како сте пошли.</p> <p>— Штогод ми луђе урадимо, све ћеш паметнији изгледати ти, |
| амљен крик какве тице, коју је у недоба штогод расплашило с гнезда; час је опет неко неразговет |
| /> Само сад пази да што не уквариш, да штогод не погрешиш, за шта би изгубио милост падишину.{ |
| урака кријем, већ или да погинем или да штогод с њима погодим и углавим.{S} Али то баш оно и је |
| ћ мука ухвати.{S} Па онда, пада ли вама штогод у очи; чини ли се вама сумњиво ово врдакање Вуји |
| вао да би по реду он први требао да зна штогод о томе, али је допуштао да може бити и каква зад |
| све нешто презам да Бата-Ђоки не досаде штогод кнез Милош и Вујица.{S} Ја ти сама не би то ништ |
| а примају од Русије пензију.{S} По томе штогод они поруче отуда, свет сматра као да је порука о |
| ођаке каква човека, који је ту код мене штогод скривио.{S} Ето видиш, како сад свет говори.{S} |
| арија па те чисто ухвати нека страва, и штогод рекнеш слути на зло.{S} Не мислим ни ја да тамо |
| мели сви истински родољуби балкански, и штогод раде они раде, заједнички — рече Ђорђе живо.</p> |
| ше згодно стати.{S} Он скочи на кладу и штогод може удари одозго чизмом по тој испреченој руци. |
| ама нема тамо повратка докле год цареви штогод за нас не нареде, да се нашим људима као опрости |
| ам се бојала да у оном очајању не учини штогод сам себи.{S} Да му је било слободно и да су га а |
| онда су сви они паметни.{S} Кад се деси штогод, па се учини штета што није похитано да се ствар |
| S} Марашлија је одмах знао да мора бити штогод важно кад Милош долази тако у недоба, и заповеди |
| !“ Чак им није право ни онда кад учиним штогод добро.{S} Онда се домишљају, како би то добро мо |
| сами мало верујете да је Милош створио штогод стално и трајно.{S} Вичете на моје мешање и смет |
| шкрипао је у сну зубима и овда онда по штогод би промрмљао, као да сања некакав тежак, неприја |
| згледало као да и нас остале кнезове по штогод припитује, а после опет ради о својој глави и шт |
| изретка ако би с најбољим пријатељем по штогод о томе проговорио и то околишно, не казујући ник |
| м истински поверује, или му подмакну по штогод, те се гради да верује. <pb n="104" /> Те домаће |
| тку он и не мисли, док не би одовуд цар штогод наредио.</p> <p>— Ја, тако је, тако — рече Карађ |
| маче торбу и пусти је да тресне о патос штогод може.{S} Из торбе се зачу јасан, али издробљен з |
| и наређивао и пословао!“ Учиним ли опет штогод, па не испадне како ваља, онда вичу: „Што је хит |
| <p>После је тражио, да им на брзу руку штогод спреми за вечеру.</p> <p>— Мртви смо гладни, цео |
| апрети, а после овде се може чинити још штогод и поред тога.</p> <p>Тако је наваљивао домаћин, |
| их речи.{S} Милошу су замерили да много штошта ради на своју руку, а да би ваљало да почешће пр |
| љења, настаће нови адети, нестаће много штошта од данашњице, а настаће многе новине, које ми да |
| молбу и наваљивање људи).{S} Али нећеш, Штрбо, куд си наумио, не! — Окрете се Милош сад Паштрмц |
| езнања?{S} Зна и ђаво шта је право, мој Штрбо, али неће да ради!{S} Зинула им хала за господств |
| јући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред као каквом |
| тој и дивљачкој коси, у подножју Малога Штурца, где стоје као џинови огромни хиљадугодишњи храс |
| а се врати у колибу Карађорђу, а Никола штуче у мрак.</p> </div> <pb n="293" /> <div type="chap |
| аве“!{S} Затим баци сабљу пред џелата и штуче у гомилу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| тело, све умрљано крвљу.{S} Он јаукну и штуче из колибе.</p> <p>Но у тај мах колиби дотрча Нико |
| ..{S} Он махну руком преко очију, скиде шубару, мету је на колено, смакну косу с чела и настави |
| црквених звона.</p> <p>Карађорђе скиде шубару и усрдно се трипут прекрсти — да л’ ти чујеш јек |
| ђе и високо подиже своју велику јагњећу шубару.</p> <p>Тако је Карађорђе последњи пут видео и т |
| <p>Карађорђе подиже своју црну јагњећу шубару, прекрсти се и рече узбуђено:</p> <p>— Живога ми |
| сно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далека водопада.</p> <p>Цела к |
| е ослушкивао сваки дах, сваки и најмањи шум, што је долазио из колибе.</p> <p>Тако је овај чове |
| нечујно носи некакав пријатан, чаробан шум.</p> <p>Од куда то тихо брујање?{S} Народна песма в |
| до у колибу овда онда, по какав нејасан шум.{S} Час је то топот коња, повезаних ту у близини, ч |
| з даљине прво дође некакав неразговетан шум, после се чу удаљена шкрипа кола; најзад из дубраве |
| екао куњајући на уласку у одају, кад чу шум, уђе унутра и понуди Ђорђу да га одведе у собу где |
| оју је са свију страна опкољавала густа шума, било је искупљено десетак сељака, који су се нешт |
| чак тамо преко три воде.{S} Па тамо је шума, није овако као овде, све само поље.{S} А код наше |
| поју порушене богомоље српске; да се из шума и гудура поврате одбегли калуђери и учитељи српски |
| а!</p> <p>Србије нема више!{S} Слободна Шумадија опет је робиња турска!{S} Читава поколења, кој |
| , турска сабља би још и данас севала по Шумадији, браћа Руси за цело не би потекли да их заклон |
| Карађорђе не погине.{S} Он има овуд по Шумадији доста закопаних пара и кад би га притегли, он |
| рочито су се интересовали за догађаје у Шумадији прваци и угледније војводе, које је љуће но др |
| <p>— Боже, истина, чим се ти појавиш у Шумадији ратовање ће опет планути, а нико не зна где му |
| пео.</p> <p>Печени млади јаганци, добра шумадијска шљивовица и добро вино били су у вече наград |
| и је девет пуних година са шаком јунака шумадијских бранио своју лепу домовину.{S} Он је удахну |
| } Ко је дао право Карађорђу да ослобађа Шумадију?{S} Она га није звала и молила; он је сам доша |
| да прерубиш ни ову паучину, што се зове шумадиски ђаурлук!...</p> <p>Старчић је ово изговорио к |
| у је поверено, да гони „старога лукавог шумадиског хајдука.“ А у том вајкању — старцу није ни н |
| о с околних брежуљака на којима се црне шумарци густих, младих гајева.{S} Дан се свршава, а ноћ |
| адној коси Крушчице, управо усред густе шуме, налазио се повећи пропланак, где је Драгић био по |
| сећи собом две крваве главе, а у пустој шуми остаде Драгић са својим десетогодишњим синчићем и |
| ), а не овај куси крштени Турчин овде у шуми...{S} Такав је био и његов план у почетку...{S} Шт |
| </p> <p>Неки Драгић Војкић имао је ту у шуми радовањској своје трло.{S} Ту су му били свињци, а |
| ветно познаде, да је то одјек од бурне, шумне гомиле, која се таласа ту негде у близини тврђаве |
| се чуло оно неразговетно брујање, онај шумни дах великога града, који се често опажа на читав |
| ађорђе узе бројати редом све оне косе и шумовите брдске главице, што су на далеком обзорју опас |
| о обрастао густом горостасном храстовом шумом.</p> <p>На југозападној коси Крушчице, управо уср |
| лина била је обрасла горостасном старом шумом, а тек овде онде били су омањи пропланци, где су |
| с гнезда; час је опет неко неразговетно шуморење, као да негде у даљини жубори какав неуморни п |
| у песма славујева; и тако су се ова два шумска певача у зеленом лугу дуго натпевала, поздрављај |
| ткуда и вребало“...</p> <p>Усред мрачна шумска густиша, где се права и <pb n="128" /> оборена с |
| сто дневној живахности <pb n="296" /> и шуму.{S} Негде у даљини чу се чобанско звоно; далеко у |
| какву штету, особито пазите, да ватром шуму не запалите.</p> <pb n="291" /> <p>Никола се маче, |
| изишав у мрак, Вујица се упути дубље у шуму и иза једне липе стаде с Николом Новаковићем, прог |
| се уклони с дететом и оде мало дубље у шуму, где је ту под једном границом после и преноћио.</ |
| а је њено теме гола кост, да су јој очи шупље, да је вилице стоје обнажене, голе, без меса, а о |
| он у себи, али опет ће стати овде у ову шупљину између две кладе.</p> <p>И он дохвати мртво, кр |
| страшна тмуша испуњавала је сву огромну шупљину између неба и земље и урнебесом се ваљала као ј |
| хватише сви — Вујица је с Црним и онако шуровао.{S} Они су један другом слали поруке и аманете; |
| ба упљескати, јер ево и они нешто с њим шурују.</p> <p>Милош је стајао у средини сакупљених дог |
| и пази шта радиш.{S} За ово две године, шућур богу, добро си поступио, доста си се учврстио те |
| оћ догнаше и ову двојицу.</p> <p>— Алах шућур (богу хвала), све је како Алах хоће!{S} Враг је б |
| де, праћкајући се весело.{S} На најмањи шушањ оне штукну у водене дубине, нестане их наједаред |
| пажљиво и нечујно да ни један листак не шушну под његовим ногама.</p> <p>Дошав до колибе, он се |
| а звони, ал’ не знају у којој цркви.{S} Шушнуо миш, а они причају како су видели сто медведа.{S |
| } Истина, Милошеве потере и дању и ноћу шушњаре на све стране, али ми знамо стазе и богазе и пр |
| даљини чуло се само нејасно комешање и шуштање гомиле, налик на шум који долази од каква далек |
| може, али у исти мах опет се понови оно шуштање из кукуруза, и пред њега излази његова мајка Ви |
| губило.</p> <p>Сад се зачу и страховито шуштање, из кога су се на махове издвајали поједини јач |
| о густ сплетен павитњак, чује се вечито шуштање лакоскоке Криве Ријеке, која искаче испод брда |
| песма; јато врана пролете над колибом, шуштећи својим гаравим крилима и гракћући у гомили; мра |
| једаред, Милош чује да у кукурузу нешто шушти.{S} Он се окреће и далеко за собом, кроз сумрак, |