| ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фин |
| дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</ |
| Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помогнем.</p> <p>Силно ли пуче |
| попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју поду |
| оћу спава — дању јер је то така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата |
| сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да п |
| због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је чест |
| Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевс |
| рем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за писање, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу |
| ега први пут сркнуо, тако и после тога, а још и данас једнако пијуцка из њега.{S} С тога је још |
| ако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, гро |
| оз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да |
| код Швабе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори с |
| о било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Мил |
| шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних послова легао је и <pb n="37" /> д |
| к је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују примери, и похвале мрт |
| „Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!“ рече он.{S} И са овог дугач |
| вењу и гуњецању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе на |
| пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет п |
| Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола |
| ра Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он с |
| ору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове чаше опрала?</p> <p>— Како нисам, опр |
| је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} |
| и за наредника, „лепога Мику“ назватог, а такођер и за твоју „тетку“ које да ми се каже од чега |
| ли ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљен и заборављен.</p> <p |
| у одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Дед, Кајо, |
| > ту се и заваде и на послетку и кладе, а првога који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре д |
| па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све креш |
| а знаду шта <pb n="19" /> хоће да каже, а Риста пушкар се тако извештио у писању надгробних сло |
| ве се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни оча |
| ивоту задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како |
| прави физиту.{S} Не знам само чији је, а ја 6и лако с њим.{S} Да л' ниси ти откуд дознала?</p> |
| гу сматрати међу прве синове ове земље, а то што си ти мој пријатељ, то је једна радост моја ве |
| да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ в |
| дречи и пљеска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчеруп |
| маћин, за њим домаћица да спасе певање, а за њом полаженик да изведе певаче на прави пут.{S} Ал |
| нако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследн |
| ући те проклете мјенице!</p> <p>— Море, а зар је, опет код мене и код другога цвеће! теши га Па |
| ћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао ша |
| ингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде д |
| } Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (бе |
| де на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устаде понова, диже |
| смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче је јуче, а данас је данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде |
| уцнувши се чашама.</p> <p>Таман седоше, а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а |
| анзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вре |
| иди шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио ка |
| коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога траж |
| у ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се оже |
| —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја |
| се онако у шеширу разговарала с Јовом, а за тим су испод руке у љубазном разговору отишли у ка |
| о ми је кад ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бо |
| свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? зап |
| о српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опет, матерњи језик пун је таких финеса, да још |
| казначеј да, и овај је с њим задовољан, а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица |
| {S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он неће то знати, да је његов алат |
| ћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада има |
| арни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад баци и |
| слатки покојник само један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта |
| за један динар каже да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћ |
| ш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, р |
| најдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста ч |
| ачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Д |
| ламњачи.{S} Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ј |
| ље да испалим један туфек.{S} Срби смо, а ја сам ти, прико, стари ешкија, „јегер“ прико!{S} Ех, |
| ј руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му ј |
| а на креду) па заврну мало прасету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погл |
| није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. класе: запао ту као дележанац |
| рико, ни од оних што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у |
| и се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако уса |
| у па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Жестока посл |
| ба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и ос |
| вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим |
| шу и стаде је разгледати према прозору, а каква си ми ти жалосна домаћица, а што ти ниси ове ча |
| ко.{S} Седи ти прико овде; ти Кајо, ту, а ја ћу овде.{S} Згодније ми је одатле да устајем кад з |
| а година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њ |
| имали срца и душе да поједете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни |
| Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко зида; неће му скоро пасти на памет, да |
| благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу |
| паса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има |
| вце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и |
| , госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блат |
| олан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћ |
| о већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло |
| а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели м |
| ким беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и његова мала ж |
| , што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, |
| ека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нарочито домаћице наше.{S} Иду по пијаци и заредиле п |
| исам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном дома |
| названа, у конзисторији, <pb n="59" /> а питаћемо се онда и за наредника, „лепога Мику“ назват |
| p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p |
| , прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па кроз абаџи |
| к био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти позна |
| , немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господи |
| } Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави |
| {S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, смисла! наста |
| едно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} |
| у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у Одговорима Уредни |
| оја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јова |
| нгијо једна, колико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један д |
| упаде му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајд |
| ећ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притискују солуфе кад прођем а |
| ченица буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен ли |
| сам не зна како се то с њим десило!{S} А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао |
| нама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одмах да ти помо |
| од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо јој стајала он |
| да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— |
| адо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву |
| ли Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, т |
| у још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само |
| ице“ с једнога на други крај тањира.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика ј |
| черупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани да |
| и дођеш, па да знаш шта је печеница.{S} А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печени |
| познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодма |
| има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код |
| ца може с један напрстак да разнесе.{S} А моја Кајка уме да шпорује, мајстор је у томе!{S} Лане |
| к'о мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не |
| па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језик |
| се као мало наљути па псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га ј |
| га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбо |
| брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку |
| е л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} К |
| о.{S} Треба ми, па не могу да чекам.{S} А кроз три четири недеље имам, истина, да примим повећу |
| ја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, махну Јова руком.</p> |
| ка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, |
| , само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, |
| иво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженик |
| Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми |
| је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пија |
| ју у шољу какву смандрљану медецину.{S} А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S |
| ушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти мушт |
| аљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако —</p> <p>И |
| ролонгирање.{S} Море, жебрачка посла! — А нисам ти, прико, ни од оних што само траже потпис, а |
| његов колега (старије класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам |
| аспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ ком |
| апски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! смеје се Шваба.</p> <p>— Јуче |
| ислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... молим... наравно, здраге воље, шт |
| ћеш, тако је то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука |
| > <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пил |
| у лепо живели.{S} Никад свађе.</p> <p>— А, шта, рече му један, а ти се помири са твојом домаћиц |
| уни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћ |
| два?{S} А?</p> <p>Сељак ћути.</p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде. |
| тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— |
| се помири са твојом домаћицом.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извад |
| шеф и каза му, да је отпуштен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми к |
| како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу |
| шилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p>— А хвала, постарали смо се и ми! одговори Јован и врати |
| ћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фа |
| овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опом |
| S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижевних радова и других неких ус |
| аног материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек нека се зна, „да у т |
| као: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стаја |
| Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни једну!“ а она: „Ја-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. |
| док се није накупило до шест наполона.“ А ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те т |
| то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће т |
| , Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шваба се мучи да изговори, зашишти као оно ракетла ка |
| : „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет |
| ћу.{S} Левом руком направи пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је |
| у се и надмећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако |
| ова формалност!{S} Моја ће жена на леђа а ти унутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће |
| познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хо |
| ка овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као ко |
| дила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А |
| а.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} |
| колу крешчајемих</title>“ празна остала а у Крштеници стајало за име оца „невједом“ — јер је ма |
| ла кафа? пита Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ам |
| га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за неког пешадијског наредника |
| иње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од стакла, а ево за што“.{S} За тим следују при |
| тку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде напустити школ |
| заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитор |
| а му једном руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштов |
| ед њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба |
| ао и ошурио прасе најпре код свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закољ |
| /> тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао! |
| <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — |
| а.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по некад и неко надгробно слово које ће наравно други |
| нутра.{S} Тако, прико, фала!{S} Ти овде а Каја ће на леђа менице да се потпише.{S} Распитао сам |
| шао и најпријатније провео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт |
| шчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни |
| мф.{S} Шваба не разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је бо |
| јуче, и увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се о |
| ка су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарал |
| к не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти ју |
| S} А кад се задуби у то проклето писање а он онда заборави и на јело и на спавање и на све!{S} |
| ну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и |
| .{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце |
| .{S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} |
| отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а после и домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде ј |
| пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени.{S} Море, зверка сам ти, побратиме, па ме не |
| ут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила рукаве сомотом, па сад к’о и |
| утеха живима.{S} Чим неко онако силнији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ож |
| дгробно слово још и сад памти у чаршији а почиње се овако: „Човек је тврђи од камена а мекши од |
| су одмах за првих јачих мразева купили а које ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.< |
| ан зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово теби а ово мени |
| примаче мастило које држи у левој руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонил |
| у.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз при |
| рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спо |
| нарке само притискују солуфе кад прођем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, |
| ја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n |
| .{S} Мастило је држао у једном дугачком а узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов си |
| чно продаје Паљанов сируп), тако узаном а дугачком, да се држаљица у њему скоро изгубила, стаја |
| и тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се |
| па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви |
| асетину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" / |
| њу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку ле |
| и.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек ка |
| Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти б |
| ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p> <p>— Ех, за то Моша Калдерон не да ни |
| дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је |
| окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све то његове коже тиче; да он све |
| он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајс |
| ро је, рече Јова.{S} Жено, чорбу на сто а ето мене сад.{S} За тим скиде пиштољ с чивилука и огр |
| на и Јован узе чесницу и још неко тесто а полаженику <pb n="39" /> утрапи тепсију са печеним ћу |
| дућану.{S} Пола дућана је држао пушкар а пола Јова.{S} Писао је облигације, тужбе, жалбе а по |
| споја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима потпуна резигнација.{S} Изгледао је, отприлик |
| слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика к |
| овео.{S} Кад дође а он скине само капут а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке ш |
| ећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф ра |
| и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро га |
| олега поклони и утрапи домаћици тепсију а ова му отпоздрави, поклони се и рукова се с њим тако |
| е!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: д |
| мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гле |
| , јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не зн |
| ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па онда извадим по неки грош |
| једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу започети.</p> <p>Запеваше.{S} Најпре домаћин, з |
| ла несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како |
| ва је као човек, коме књижевност наша, (а нарочито пољопривредна која је још у повоју) лежи на |
| без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> < |
| шкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му |
| вати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и отпоче здравицу.{S} С почетка је ишл |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место препишчика једва је добио.{S} Сва му се фами |
| ислим када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на ст |
| ога празника Рождества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересова |
| а Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри |
| прича Шваба смејући се од срца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза |
| .. вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, еле, на послетку |
| , госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод вр |
| Каја наливајући полаженику чашу.</p> <p>А прика Паја само ћути.{S} Ћути као да се осрамотио пре |
| <hi>и тебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је о |
| > само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала пару по пару, |
| али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мерак на „Делиград“ због жестоке јапије ње |
| ињати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену д |
| ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цеду |
| ј фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" |
| а.{S} А после мале почивке запитаће:{S} Ааа, овај... колика је сума?</p> <p>— Па четири стотине |
| амо искривим моју јегерску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком ла |
| ве померам цименту чиновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождеств |
| т година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и |
| Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова |
| да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> < |
| купоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара |
| и се, на име, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у ово |
| раб не чешу, па се пусти у мало смелије авантуре.{S} Реши се, на име, да сам себе на неки начин |
| за тим се осу из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара нач |
| из друге, треће, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p> |
| се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, ша |
| ја! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији с којим се слабо и познавао.{S} Ср |
| ки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака |
| се на улици он се не збуни него отвори адвокатску канцеларију код једнога пушкара у дућану.{S} |
| — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то је неборачка једини |
| и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к' |
| орима Уредништва нашао нешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала |
| Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33" /> |
| е му Јова у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди |
| домаћина Јове.</p> <p>— Е, сад, прико, ајде једно „Многаја љета“.{S} Да ми помажеш а ја ћу зап |
| па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад нећеш Цигане, певај ти сам!{S} Т |
| ује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то! — Прико, ајде да певамо.{S} Кад не |
| данас.{S} Него у што ћемо да играмо!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узм |
| и, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, па кад се ожениш играћу ти у сватовима |
| београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p> |
| стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом па да се то руча, да не дан |
| } Да л' ниси ти откуд дознала?</p> <p>— Ајде, ћути ту па спавај! обрецну се Каја и Јова ућута.< |
| књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ ј |
| а назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, Швабо: „Раскиселише ли ти се опанци?“ А Шва |
| панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, в |
| } А слободно, чикам свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А? |
| ећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. |
| ме неко позове на први дан, а још теже, ако ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да м |
| чнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао ж |
| оре, да ти наточим од срца кашику крви, ако ти је само поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели |
| никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му |
| та је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. |
| та?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> <p>— Добро, с |
| ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума! |
| позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Пог |
| о!{S} Ајде, Швабо, у жене да играмо.{S} Ако ти добијеш да узмеш моју Кају.</p> <p>— О за мене д |
| се не допадне друштво или ја друштву, а ако ме нико не позове, а ја се онда осећам некако усамљ |
| па уживај!{S} Колај работа за то!{S} Па ако ми један другом нећемо да помогнемо а да ко ће?!</p |
| цом.{S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој се |
| почасни члан Пољопривредног Друштва, и ако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је пед |
| Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јов |
| м.</p> <p>— А што? запита Јова.{S} Па и ако сам.{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</ |
| пела да се Јова пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој |
| па Јова неће да стане него тера даље и ако је <pb n="48" /> жени досадио.{S} Јова прича своје |
| била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али ш |
| > <p>— Море, не знаш ти ни стоту чест и ако си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} |
| па те ја отпуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не ка |
| } хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду ост |
| да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика |
| ледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и |
| а.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду |
| тра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ног |
| <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја скуцала п |
| имам, истина, да примим повећу суму, е, ал’ муке, прико, што мени сад треба, па ми дуго да чека |
| .</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљ |
| шесет пара крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчањ |
| тим и плавим перлама ишараним.</p> <p>— Ал’ нису лепше од мојих! рече Паја и не осврћући се на |
| ј брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед са све држаљицу!!{S} Ко ће |
| ће сад с њим!?{S} Премештај по потреби; ала ће да згрне дијурну!“ па заћути тек и замисли се. „ |
| њему, да он неће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да |
| сету реп, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете |
| влаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга |
| ио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим |
| нглези давали пет лађа и десет шлепова, али наши нису хтели ни да чују за то. „А Јенглезима мер |
| томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p> <p>— Море |
| и без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ ум |
| Овај је осетио да му се умалио приход, али задуго није могао да ухвати откуда долази то.{S} Ка |
| воре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је страна та, што их он и не одриче.< |
| а онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе |
| Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да ухвати: одакле је, из чије |
| а, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— А |
| зашишти као оно ракетла кад се запали, али никако не може да изговори па изађе нешто десето.{S |
| ко само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попа |
| а изрекнете суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је <pb n="68" /> тај смр |
| са.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уред |
| ење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце њего |
| остави шлифоване чаше.{S} Јова попусти, али сада стаде, онако седећи, лупати ногом о патос и те |
| вићем и „Картушем“ (Јова је мало читао, али је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{ |
| ћи.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик сл |
| е зна још каква је, није је још окусио, али слути, да није ништа добро а зна извесно, да се све |
| </p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана ку |
| аш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешто озби |
| је пала суснежица на њихов љубавни жар, али је то све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је |
| ом говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче |
| Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да |
| туњавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам по |
| је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило |
| вари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана задева онда му је извесна побе |
| дмакла мало од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што с |
| ижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медеци |
| је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онак |
| ебао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овладала несрећа по свету; где год се окр |
| гнација у којој се Јова сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и вре |
| издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он и то знао, да ће ту наредбу свак па и сам нар |
| не сећа се колико је чаша испразнио.{S} Али и поред свега, он је морао у тај пар нешто премишља |
| а није имао)?!{S} И са свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календа |
| после певања разведри мало по мало.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад |
| га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш жандарм? условљава Кристијан, јер Јова |
| е и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У су |
| женик да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и сва |
| младежа чисто одоше на једну страну.{S} Али на послетку, кад Јова рече, да је то све само шала, |
| гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га |
| зили, до душе, наскоро да је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао |
| вега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. — Зар ти мени то |
| гом одговара: сваки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање пла |
| дности, тако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрси |
| тво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом |
| о мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он је нешто подуго тако ћутао.</p> <p>— Шта је, при |
| p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љутио!</p> <p>По неким нама непознати |
| е.</p> <p>— И шефова је печеница добра, ама није ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е |
| обљу; истина, то је неборачка јединица, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А посл |
| адне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устума |
| пала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо с једну цепаницу, а он кидну преко |
| рико.{S} Сад ће ручак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћ |
| Погледај само какво сам прасе купио!{S} Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с |
| прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, п |
| ли Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S} Није ни чудо |
| , велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту вазда |
| ак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из К |
| .</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после те ово те оно кажеш —</p> |
| > <p>— Је л' гроша? пита Јова.</p> <p>— Ама каки’ гроша, рођаче!{S} Динара!{S} Четири динара.</ |
| и се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми по |
| де Лату Циганина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е |
| а једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p>Али Шваба се није љ |
| </p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуди се Јова.{S} Е, па онда с |
| не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> <p>— Ама ту је, ту је, јеси л’ ћорав ? дере се Јова.</p> <p> |
| м дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где по |
| к седе и стаде правити цигару.</p> <p>— Ама, остав’ се тога, прико.{S} Сад ће ручак, тек што ни |
| > <p>— Ма зар за то прасенце!?</p> <p>— Ама какво прасенце, кад је назиме!{S} Трајаће ти до Мал |
| — Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, |
| што, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— |
| сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, остави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бр |
| ем, прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На |
| шеф, много знаш, много ћеш и патити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим м |
| лбу.“ И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена как |
| е књига за три деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ај |
| ћама од четрнаест и шеснаест спратова у Америци, или претресају о додацима конзулским, <pb n="2 |
| е, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А |
| да се изразим — онако као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памф |
| о у канцеларији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме |
| бо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и ва |
| а него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јован је имао неку чудну нарав у пићу; дође му, |
| крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз- |
| v type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> </div> </f |
| акно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару прв |
| прико, ја, па то ти је.{S} Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаес —</p> <p>— Ама, о |
| ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погле |
| аци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије па остави у тој и тој механи, и то му је онда је |
| аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели ш |
| .{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би с |
| еку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши |
| ала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења поз |
| >ОД</p> <p>СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n=" |
| та.{S} Жена ти је, што кажу, стуб куће; бадава што човек колима доноси у кућу, кад то рђава дом |
| да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви |
| евач, знам те добро да си певач.</p> <p>Бадава се прика извињавао да он никада не пева; све то |
| о који и приличи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га |
| оследњег дана спао на један орах.{S} На Бадњи дан је исти слатки покојник само један орах добио |
| цању.{S} Тек четвртога дана, а то је на Бадњи-дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код св |
| упи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једнако.{S} А Јо |
| п, а оно зацичи тако силно да је Алекса бакалин морао погледати на улицу.{S} Ту се срете са сво |
| аљига се, таљига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова |
| ед Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на кре |
| це наше.{S} Иду по пијаци и заредиле по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S |
| асе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у с |
| 6" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу |
| окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То му је заго |
| ова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одева |
| ко!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S |
| Помисли <pb n="60" /> само, а ми све у банкама аконтирамо. „А откуд то?“ питам је ја. „Па ја с |
| ки каже пошто је купио али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а одлазећи ј |
| фтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не п |
| очетка је ишло и које—како; разумело се бар шта хоће да каже. „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, |
| ева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је све г |
| је класе наравно), — а да је правде или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао |
| лом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких истих са ранфтлама, онако жутим и плавим |
| нина са свирачима.</p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, |
| горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је вукао д |
| им кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало „жа |
| ефовица!!“ <pb n="35" /> А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину.{S} На Бад |
| > <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, да што пре стигне у кафа |
| а прави куглице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги |
| hi>, само тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група |
| убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је још једно пола ча |
| а сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му |
| предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу која је на б |
| гла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него наставила ру |
| и је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молбу.“ И онда |
| и.{S} Ја сам ти, земљаче, из Секиришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и г |
| алност, да нас има три потписника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ |
| пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, |
| и неки рођаци!</p> <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него не |
| <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} То је ваља |
| диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и разговарам, кога да узмем |
| љига!“ одговори мајстор или бакалин. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро |
| х, махну Јова руком.</p> <p>— Но, то је баш лепо од тебе !{S} А да шта сам ти ја? протествује К |
| а</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватри |
| ад Јови Пољопривредни Календар и шта ће баш тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће |
| сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у рату!{S} Није ово сад Кар |
| к да изведе певаче на прави пут.{S} Али баш тиме упропастише песму.{S} Ту се измешаше и свако д |
| Уме она жестоко да пева!{S} Отпевај ми баш ону, знаш, због које сам те и завол’о.</p> <p>После |
| да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, |
| уне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb |
| но.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако |
| свим је тако.{S} Али је ипак Јова морао баш тај и ни један други календар имати.{S} Не само да |
| па заћути тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi |
| ет та фатална околност, што је он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није чове |
| . „Ћеф ми је, прико, рекао је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „је |
| и, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало |
| бро упознао са једним краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допа |
| о и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Кајина наредника Мику задеси несрећа.{S} Нађу к |
| о је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет |
| па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ <pb n="35" / |
| свога пријатеља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим |
| најзад, тужна срца, увери да нема ништа без државне службе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
| и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти. |
| о заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од |
| им ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нек |
| ло.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без полета отаљава свој посао у пошти.{S} Свакога <pb n |
| као неко писмо с анонимним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише |
| дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! |
| или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да се од тога бакшиша (а овај није реда |
| а памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све ка |
| штен.</p> <p>— А што, чуди се Јова, зар без саслушања?</p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} |
| ошла на онај стих: </p> <quote> <l>„Јер без тебе шта је живот мој?!“</l> </quote> <p>ту је на п |
| ем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком |
| дан поглед на своју печеницу која је на безбедном месту стајала.</p> <p>— Е, мој мачоре, мој зл |
| уштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, који се и незван увлачио у ту |
| вани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с речма: |
| си слушала!{S} Да има ко да седне па да бележи!{S} А ја да се мајем под старост нема, прико, см |
| b n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, песконица, фрула и солира прод |
| мештајући дуге шишке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета траж |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>БЕОГРАД</p> <p>ПАРНА РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ. |
| ењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за |
| деловодна протокола или „Аманетника“ у београдској централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ |
| иновничким женама и абаџиским ћеркама у Београду!{S} А ти отпочни „Рождество“, а ето и мене одм |
| герску капу па кроз абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном каишу.{S} Же |
| p> <p>— Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се |
| опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још окусио, а |
| утски (а то је свега и знао) и хтеде је бесно погледати али му очи, одоше на салату од целера. |
| ју. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсова нешто арнаутски |
| сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим испушкама.{S} А, прико, да |
| д ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоа |
| ну прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдн |
| кога, па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се ј |
| пуковничке ћерке (ђенерала онда још не беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта ј |
| иљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше израз Пајиног лица.{S} На уснама му се круни и топ |
| внодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Најчудноватији беше изр |
| а-л’ Јову, ја-ли црну земљу!“ Толико му беше. „Сакаш ли ме Петко?{S} Сакам те Петкано“.</p> <p> |
| посао у пошти.{S} Свакога <pb n="23" /> би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српски |
| јник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас |
| им га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јов |
| , платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и шефа дочекао.</ |
| тио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, али никако му није могао да |
| ао да је данашњи свет тако пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Ка |
| полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лар |
| прећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone uni |
| " пева.{S} Понављали су једнако само да би бар једном лепо завршили, али све бадава; било је св |
| осто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Бо |
| олико сам ти пријатељ!{S} А да имам, ја би ти показао, шта је све у стању један добар пријатељ |
| идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Па |
| >— Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! рече у себи Јова.{S} Нема муфталука!{S} Ни гу |
| а тебе послати за „медецијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у по |
| мет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обо |
| реба ми још један потпис, па мислим кад би ти, прико, хтео?!</p> <p>— А, ја?!{S} О молим... мол |
| а „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у руке, |
| ка, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од ст |
| па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је нек |
| } Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова удари у тугованку |
| у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскр |
| ра поднаредничка „јегерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо |
| аш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</ |
| сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа дру |
| егерска" персона, не би те ни молио; не би ти ни дошла на ред.{S} Деде, Кајо, твога „јегера“ у |
| те молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онд |
| ете пуслицу, а да обијете молбу!?{S} Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један |
| За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи могу руковат |
| и каже: да он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата |
| амолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... л |
| шурио, сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића поз |
| ек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуца |
| рабри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би... наравно.“ — Изгледао је у тај пар онако отприлике |
| ом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле кој |
| твима.</p> <pb n="25" /> <p>После подне би, чим кашику из уста баци, хитао да се све батргао, д |
| ’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато јагње, сисао је дв |
| ствар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да |
| о <hi>један</hi> остаде лагано!“ За тим би ишао редовно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се |
| реће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна |
| би тако па би само писао књиге продавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и |
| pb n="14" /> ту табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: |
| то нудио одаџију дуваном. „Прико, рекао би му Јова, оћемо л’ да задиманимо по једну?“ па му пру |
| <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је ствар, тебе ништа |
| > би дана отишао раније у пошту и читао би указе у Српским Новинама јер се охладио и разочарао |
| јуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Ост |
| ић указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S |
| катес моја печеница, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти б |
| се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чи |
| Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао би их и текао п |
| о ми се не мили живот због њега“, тужио би се чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то н |
| родавао би их и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао |
| з чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, |
| {S} Причекао је још једно пола часа ако би се мачор још који пут јавио („јер тој поганој секти |
| њена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог како у лицу шегрта и |
| слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се |
| керу у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ширет!{S |
| х и текао паре.{S} Обогатио би се, лепо би живео и какве би тек тада пријатеље имао!{S} И Јова |
| „Е, што је ширет!{S} Е несрећник!“ а то би се Јове тицало. —</p> <p>У кондуити му је стајало: д |
| а намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник н |
| једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до осам часова, до канцеларијскога времена разгов |
| довно на кафу у кафану код Насте.{S} Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако |
| гње, сисао је две овце.{S} Од надлежних би добио лепу реч, а и при исплаћивању лиферанту или ве |
| и је најрадије читао Темеову Криминалну Библиотеку).{S} Поодавно се датира њихово непријатељств |
| дева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде |
| знаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још добро и ако се поодмакл |
| "67" /> помагао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бо |
| . Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с д |
| је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њега да је ограничен, овде је показао за чудо д |
| од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама сам му подвикнуо |
| е једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, ка |
| зад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за коју је тад први п |
| пошалио мало с Настом кафеџиком која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале |
| домаћин узе да пева прву песму која је била. на првом очуваном листу, и испевао је тако сам не |
| рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Б |
| завидљиваца којекаквих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S |
| е, истина, на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су |
| на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или последица дерања, тек се Јова после |
| њима остављено а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три че |
| му пружи табакеру на чијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пуши |
| и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног туњавог надлештва у једном ист |
| ва па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и на |
| и неколико дописа.{S} Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу |
| Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту |
| сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и |
| р једном лепо завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на стол |
| жена.“ Од то доба једнако лепо живе.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних |
| мало... а ја мислим да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри |
| S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није дао опомињати, него седне |
| , нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу Одговорима Уредништва нашао нешто |
| ак.</p> <p>Ја нећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{ |
| ејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до |
| p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на |
| ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све че |
| од пролећа живота свога.{S} Али што је било некад лепо, остаје ипак лепо, као што су, што река |
| оше „<title>Лиру</title>“ на којој није било прва три листа, домаћин узе да пева прву песму кој |
| , а домаћину паде на памет, да још није било здравице, а ред је наздравити полаженику.{S} Устад |
| тко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или поч |
| школу којој се посветио.{S} Јавно мњење било је, истина, на његовој страни, али је то била слаб |
| или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ћ |
| вар, тебе ништа не би коштало а мени би било споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми |
| есио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па проч |
| ад Јова показа чарапе што, је у осталом било и излишно, јер је и прика имао бар пола таких исти |
| етири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пре |
| знам баш поуздано, је ли Јови све јасно било, али тек некако после овога разговора постаде нешт |
| се звао „Лепи Мика“ држим да је излишно било и спомињати.{S} Неколико недеља после бегства Каји |
| је истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је једаред.{S} Да је једаред п |
| ри прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арнаутлука, а дед ми је петна |
| ества Христова.</p> <p>А ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћ |
| он па пише по њему.{S} То је тако често било да је тај шаблон и Риста пушкар увардао и, што каж |
| ова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мораде се на послетку и полажени |
| а је „сир ниже“ али је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му |
| ем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да |
| у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави куглице од леба па тек по некад б |
| што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онак |
| ђем а ја ка’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о |
| <p>Као практиканат понашао се примерно, био пун такта.{S} Преписује лепо и тачно, изради све шт |
| о наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Био је само изненађен једнога дана.{S} Кад је једнога д |
| анталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Био је то један од оних канцеларијских пацова, који су |
| но волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски наредник а да се звао „Лепи Мика“ држ |
| е чешће Јова у кафани међу друштвом.{S} Био је то неки ужасно дрзак, безобразан и јешан мачор, |
| си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забавља |
| је ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. го |
| ти на памет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је св |
| с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сок |
| тај календар њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико сак |
| описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се виш |
| свога шефа а после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди пра |
| товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са |
| ем кад затреба да пуцам!</p> <p>Јова је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не |
| грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јова са својим полажеником.{S} Мећу стоти |
| у направити) — онда рачунајте, какав је био и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна дома |
| ом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на креду) па заврну мало пр |
| ови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' |
| аћином.</p> <p>Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и |
| псује српски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље то |
| ново друштво.{S} И <pb n="58" /> ту је био писар али је сада бележио колико је четки, пескониц |
| а и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео да ошури пече |
| е воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачко |
| се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине које и ос |
| ест година; седео у последњој скамији и био увек меланхоличан.{S} И он напослетку сит неправде, |
| аде се мењале и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар VI. клас |
| к имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас ниј |
| о осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јови на памет данас на Божић |
| ије то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпекулације.{S} Знамо ми све то!{S} |
| знаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. при |
| постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари из Арн |
| а се од тога бакшиша (а овај није редак био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, см |
| то код мене нема, прико!{S} Ја сам увек био <hi>човек</hi> спрама жиранта!{S} А примићу много в |
| зале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А то место |
| ји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да |
| човек.{S} Што је било, било!{S} Док сам био јегер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се |
| краљевско-српским беамтером да је с њим био „пер-ту“; а и нашем Јови допало се све код Швабе, и |
| вно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; дошао је на свет две године после очеве |
| анат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић |
| се и тиме што је, ако ћемо право, и он био лола, „над лоле лола“ па дао жени повода да поклизн |
| м окренута беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала б |
| да је онај запаљен крај у рукав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова |
| ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа које је некада писао и оних лас |
| Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, ра |
| овољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаше.</ |
| о форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једино ради на спас отече |
| био) могао пристојније одевати.</p> <p>Био је тачан, смеран, права практикантска душа.{S} Ишао |
| ла Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много шта да чује свет.{S} хоћу да потражи |
| је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је |
| пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу |
| Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче крадила много! с |
| трану тако дисхармонично како само може бити кад се то наше „Многаја љета!" пева.{S} Понављали |
| аборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ сву ноћ |
| р њему кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник, (јер осим неколико саксија госпоја |
| чак, тек што није!{S} Ама прико, што ће бити уживанције и крканције!{S} Што ћемо да се провесел |
| споможено.{S} Није много... лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и |
| 'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику |
| ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених људи у |
| овек баш много сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А мо |
| Кад помисли: шта је, а шта је све могао бити.{S} Да је свршио школе, па како му је књига ишла у |
| кревету размишљавао: како је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, как |
| еном року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда |
| оветка.</head> <p>Освану и давно жељени благ дан Рождества Христова.</p> <p>Прошло и јутрење и |
| по бакалницама па купују све што им за благе дане треба.{S} Све је то њима остављено а домаћин |
| у реч, донећу ја сам!{S} А ти ајд' иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.{S} Ајде иди, момче, п |
| руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читатељи |
| госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада |
| ј песми манифестовали мир мећу људима и благовољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му П |
| јо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја наливајући полаженику чашу. |
| ћу, рече Јова, да извадим „дијамант“ из блата, и једнога дана могао се у званичним новинама чит |
| .{S} Што кажу, извадио сам дијаманат из блата.</p> <p>Јова је задовољан био с њом и увек је хва |
| одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја п |
| е нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да |
| ођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с В |
| ласе: запао ту као дележанац у макишком блату, па никуд одатле.{S} Све се око њега диже и пада |
| азјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њ |
| зачуђено бленула у Пају, који је такође бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје |
| Кајо, пипиревко моја, оди <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <q |
| оспо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> < |
| d> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све в |
| ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан и отимају се и надмећу |
| је, из чије је, то јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као с |
| ерупаног пајаца.{S} Али „човек налаже а Бог располаже“ и наш мајкин „медецијонар“ запе па ни ма |
| па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога</hi> џандара.</p> <p>Од пола једа |
| и пријатељи!“</p> <pb n="54" /> <p>— Да Бог да! одговарају Паја и Каја.</p> <p>Куцају се и седа |
| јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb n="40" |
| а само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих ст |
| да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се т |
| ље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав.{S} Мастило је држао у једном дугачком а |
| {S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та радиће нана дан-ноћ и ногама |
| да он све то мора прогутати, па шта му Бог <pb n="69" /> да!{S} Е, тако је некако и наш полаже |
| ога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! |
| иш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам |
| {S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, ја сам један миран човек.{S} Што је било, било |
| о, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</p> <p>— Ех, |
| јегер“ био; све то те то!{S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо |
| ако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе т |
| еши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком да уд |
| теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, ш |
| {S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струк |
| мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш |
| така служба, а ноћу опет, јер је ноћ од Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи к |
| росио ту лепу садашњу домаћицу Кају. „И Бога ми ти кажем, прико, да се не кајем", рече Јова. „А |
| pb n="16" /> За то ћути па иди; па фали Бога, што се само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, ве |
| мало, па нећемо један другоме смети ни Бога назвати!{S} Тек ће му наш Јова рећи: „Ајде, кажи, |
| {S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш.</p> |
| } Шалим се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље |
| е, на прилику ... е, па писмен сам фала Богу толико.{S} Тек док ја раздрешим бисаге, хоће много |
| тампан цео а други у изводу.{S} Његове, Боже, радости!{S} А тек кад <pb n="21" /> је прочитао у |
| еница и опечени Паја.</p> <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну |
| Пише, само седи па пише!{S} Пише, пише, Боже, па једнако пише!{S} А кад се задуби у то проклето |
| чекам да прођу ти дани, као да нисам — Боже ме прости! — Хришћанин!{S} Тешко ми је кад ме неко |
| и Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћем |
| , па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и п |
| а: код њих свакога дана као код њега на Божић!{S} Дало му се на жао, ради многога чега; и овога |
| и увек је хвалио.{S} Па тако и данас на Божић, пуна му уста њене хвале, па наставља:</p> <p>— Д |
| н списатељ! паде Јови на памет данас на Божић.{S} Седео би тако па би само писао књиге продавао |
| <p>Купио је доиста на четири дана пред Божић.{S} А то је овако било.</p> <p>Изиђе Јова тога да |
| е уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају с |
| ушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу да се не сме пуцати.{S} Али је он |
| ма и стереотипним разговорима на њима и Божић ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што бо |
| и се сети да се каже да „није сваки дан Божић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А к |
| } Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мислиш?</p> <p>— Па... мислим тако |
| с којим се слабо и познавао.{S} Срећан Божић, и добар апетит желим! додаде Јова.</p> <p>— Хвал |
| оз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div |
| .</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали м |
| азиђоше.</p> <p>— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброј |
| адесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печеницу на сто.{S} Румена, лепа |
| кад је назиме!{S} Трајаће ти до Малога Божића.</p> <p>— Слушај, рођаче!{S} Да ја теби дам два? |
| ове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.{S} Погледа прасе и немаде куд него признаде, да |
| сић, тај што је био домаћин првога дана Божића, био је поштен човек, и кад то кажем, ја не гово |
| да <pb n="6" /> му се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ОД</p> <p>СТЕ |
| ољу поздрављао Божић, ови су унутра, по Божићној песми манифестовали мир мећу људима и благовољ |
| слио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што |
| Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи ст |
| новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још д |
| се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ Ради те особине своје и добио је Јован Максић |
| ање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја как |
| ко ме нико не позове.{S} Кад ме позову, бојим се, да ми се не допадне друштво или ја друштву, а |
| ут мре!{S} Мајстору се само кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и ка |
| мени да не може рана да зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не ви |
| l> </quote> <p>ту је на прику пао један болно - умилни <pb n="56" /> поглед који се нешто мало |
| та сам ти ја? протествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p |
| мити неку одштету за претрпљени страх и болове, а и за повреду части, шест стотина динара. — Де |
| н и заборављен.</p> <p>Па ипак је некад боље бити и непозван па седети лепо са „костгебером“ св |
| више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш |
| да и узрок био што су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, |
| сно може употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} |
| Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па пошто, |
| који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> а нароч |
| е, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, д |
| } А како је код других, који нису ништа бољи од њега: код њих свакога дана као код њега на Божи |
| што сам, и крв пролив'о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико! |
| е који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардирању Београда и о репарацији државнога брода „Д |
| не па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде секира у мед с |
| у том и у том месту живи Петар Ивановић Бопчински.“ Један му је допис био и штампан цео а други |
| p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац</hi> јеси ли, питам те ја, к'о ја што сам, и крв |
| А РАДИКАЛНА ШТАМПАРИЈА, КН.{S} СПОМ.{S} БР. 35.</p> <p>1898</p> </div> <pb n="3" /> <pb n="4" / |
| елим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио.“ — „Кад се тако накупило мало повише, ве |
| ет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног стражара, па и оног нај |
| мем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку па онако обешењачки затресе главом и |
| ја реко:{S} Е, ово је, Кајо, за чичину браду!{S} Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно по |
| ћаваш нешто?!</p> <p>— То није истина?! брани се Јова.{S} Кад је то било?</p> <p>— Море, зар је |
| b n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ј |
| ер... али сад, сад све чесно и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада |
| ла?</p> <p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрек |
| мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву тим: |
| едан да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, него ти си био ударио и у неке шпе |
| и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, зар <hi>и тебе</hi> закла и ошу |
| целарији новине па тек узвикне: „Ао мој брате, овај, боме одвали!“ или: „Ене, ала овоме упаде с |
| можемо због нагомиланог материјала.{S} Братско поздравље!“ А њему је толико и требало.{S} Тек |
| аконитом супругу да и даље практицирамо брачни живот и супружанске дужности.{S} А у случају да |
| вадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачнога живота, а утеши се и тиме што је, ако ћемо пра |
| га рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантази |
| вих, којима је цјељ била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот.{S} Овим ја сада позив |
| бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелник |
| <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељу зачешљ |
| е, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у |
| атиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од мене!{S} А знаш ли, бре, животињ |
| поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.{S} На лицу им читаш понос а око уста, која су ве |
| да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на раскрсници размишља |
| кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> |
| Шваби је то особито ласкало што се тако брзо и добро упознао са једним краљевско-српским беамте |
| мет да дође Јови. — Сад је Јова био без бриге за печеницу.{S} И кад се уверио, да је све као до |
| их што само траже потпис, а после им ни бриге, него испадне на оно што се пева у песмарици: „Бр |
| спадне на оно што се пева у песмарици: „Бриго моја, пређи на другога, на другога на жиранта мог |
| гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчерупаног пајаца.{S} Али „човек на |
| јстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини се ти!{S} Неће ти пропасти код мене, не бој се!“ |
| ет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, м |
| кад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво домаћина и осмејкује се једн |
| удала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p> |
| а Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време пом |
| трже и запуши уши а полаженик рашчешља бркове и отпоче „Рождество" уз припомоћ домаћице а посл |
| ирању Београда и о репарацији државнога брода „Делиграда“ за који су нам, како је Јова читао у |
| кочене очи, и попише најзад тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него сврша |
| обро научиш, а ти онда дођи па се нећеш брукати!</p> <p>— О, ја блатим, блатим —</p> <p>— Плати |
| е ствари овде радо читају!{S} Ти спаваш Бруте!!“ А толико је доста било Јови.{S} Дваред се није |
| n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о њему.{S} И као свако умиљато |
| о ти прико и ово уво; на, прико, и овај бубрег, на ево ти, прико да ти оцечем и ово друго уво!“ |
| и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у поштанску струку. „Међу слепцима ћорав |
| ао како, али код тога света све може да буде.{S} Једнога дана куд и камо пре постављенога рока, |
| </p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога |
| свакога совјетника, ако његова печеница буде оваква!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода н |
| лаши шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти |
| е даље с њим било, дознаће читатељ, ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу.{S} |
| ако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, <pb n="27" /> али кад Швабу Кристијана |
| звао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празника Рождества |
| стите ми да и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ |
| <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прас |
| > <p>Пожеливши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.{S} Поносито <pb n="33 |
| еник се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да још више оправда т |
| скиде пиштољ с чивилука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прс |
| одина војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, |
| ачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још неколико пута долазио и крао |
| ако да му је Јова све опростио али онај бут никако!{S} Управо Јова би му можда и смрсио конце, |
| S} Нема муфталука!{S} Ни гуди ни гудала вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладе |
| Кристијаном што прави штирак и сапун за вађење сваковрсних флека из хаљина.</p> <p>— Је л' ту ф |
| чето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова |
| се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе |
| на његовој страни, али је то била слаба вајда за увређен понос и срце његово, кад су ти исти пр |
| ва сада налази.{S} Али по некад се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропа |
| ар ја?</p> <p>— Ама ти ја!</p> <p>— Ја, вала, из Корита.</p> <p>— Ама, славе ти, из Корита! чуд |
| речега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и ја би ти исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, |
| у уз'о сад ту ваздан причати о себи?{S} Ваљ'да је он дошао само тебе да слуша!? прекида га госп |
| едном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, лепа му је стран |
| онако како стоји у календару.{S} То је ваљада и узрок био што су се људи наоружали боље него д |
| носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну |
| о год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S} Уме она жестоко да пева!{S} |
| Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стоти |
| паузу.{S} Шта си се замислио?{S} Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић?{S} А?{S} Шта мисл |
| пски.{S} А после, погодан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити п |
| , ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је |
| се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb |
| наш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе било од седам и по ока (без џиге |
| него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге ж |
| /p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. угр |
| ећутати ни поједине ситнице, само да би вам слика што пластичнија испала.</p> <milestone unit=" |
| pb n="40" /> <p>— Имам част представити вам мога колегу ћурана!</p> <p>На које се колега поклон |
| Бога <pb n="7" /> за то дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољ |
| шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло доб |
| тва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовим |
| додаде Јова.</p> <p>— Хвала, такођер и вама! чу се из комшилука.{S} Извол’те да ручамо.</p> <p |
| S} Јова прича своје подвиге у касарни и ван ње док је још „јегером" био, а домаћица прави кугли |
| васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне душе па се допуњавале.{S} Шваби |
| мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па таку ми жену да |
| ачелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није |
| , Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га |
| прико, па... да се луфтбалоном шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n= |
| да тако јефтине и добре печенице нико у вароши нема, јер <hi>он</hi> сам је купио, сам је шурио |
| ево како је то било.</p> <p>Знам да ће вас интересовати прича, за то ћу мало поиздаље почети и |
| су одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на |
| и си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам |
| да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цед |
| ан на левој страни, или обратно, сад ћу вас слагати, јер баш не знам, како беху распоређени, по |
| о неким нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; |
| им.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љутио.{S} Хехе! трља |
| оје је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p>Јован Максић |
| а презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш ни љути |
| , кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде полаженик првога дана светлога празн |
| на домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог |
| хе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна |
| ебе</hi> закла и ошури!!”</p> <p>А Јова Ватрица није био само човек шалџија.{S} Што је он умео |
| којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <h |
| ио.{S} Хехе! трља Јово задовољно руке. „Ватрица, Ватрица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га |
| —</p> <p>— Плати, ја како, кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцелар |
| е се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и своју и пол |
| не сме да краде, Швабо, Српски не сме а ваш швапски може бити!</p> <pb n="26" /> <p>— А ти јуче |
| ба тве жене.{S} Доста једна! — Не треба ваша жена.</p> <p>— Ама мени треба твоја, Швабо.</p> <p |
| один Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш се ономад нешто мислим и раз |
| ве.{S} Било је, истина, у њиховом иначе ведром животу и мутних и облачних дана; по неки пут је |
| на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео |
| лазећи и палећи цигару први пут у своме веку у канцеларији.</p> <pb n="17" /> <p>Аћим одаџија с |
| /p> <p>— А?</p> <p>— Ниси ти муштерија! вели и спрема се да иде.</p> <p>— Два и по.</p> <p>— Јо |
| лаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели задовољно домаћин.{S} Кајо, пипиревко моја, оди <p |
| но читаво...{S} Ја сам арнаутска сорта! вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у своме век |
| <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, ј |
| ? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е па плати, Швабо, кафу, па узми ј |
| .</p> <p>— Аванзовао с коња на магарца! вели шеф.</p> <p>Тако Јова напусти канцеларију и дугого |
| амо поможено!</p> <p>— Море, каква крв! вели Јова.{S} Друга је мука овде!{S} Плата мала а скупо |
| вади!{S} Ту ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је |
| Моша Калдерон не да ни пребијене паре! вели Јова.</p> <p>— Е, баш ми је криво, прико, што не м |
| /p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да примаш н |
| маклија!{S} Није ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог по |
| че се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, фала, прико, фала! вели зад |
| Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да |
| олаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне |
| дере се Јова.</p> <p>— Нема је никако! вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p |
| pb n="63" /> <p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта |
| ји, да је то сигурно?</p> <p>— Сигурно! вели Павле и разиђоше се.{S} Оде свак на своју страну.< |
| о и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће |
| а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка!{S} Татлија и кајмаклија!{S |
| Јову закачио.</p> <p>— Е, тако те хоћу! вели Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, |
| роведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је све тачно.</ |
| оздравио вас мајстор и послао вам ово“, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели < |
| па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика |
| або? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко пила кафа? пита Јова.</p> <p> |
| дин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму то и на друму, а свет, Бога ми |
| оја је једина у стању да Србију доведе, вели, на њен прави степен.{S} Споменуо је после и сјајн |
| pb n="50" /> <p>— Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да изр |
| сам пекао и на мраз обесио и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на |
| ља да учини!</p> <p>— Не, без све шале, вели Јова, имао би за нешто да те замолим.{S} Мала је с |
| ра крајцара кад је испросио.{S} Ал’ се, вели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало |
| само на том свршило?</p> <p>— Па јесте, вели Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно у |
| .“ — „Кад се тако накупило мало повише, вели ми Каја, а ја променем у наполон. „Зрно по зрно ет |
| ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} |
| <p>— Зове ме овај мој комшија на ручак, вели Јова задовољно чистећи кремењак.{S} Е, мој комшија |
| рапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места |
| и мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то неће!</p |
| > <p>Ни он ни она нису имали ништа; он, вели имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испрос |
| ичких странака и до сад се није уписао, вели, још ни у једну странку нити је потпомагао једино |
| да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здравље.</p> <p>— Баш |
| тек и замисли се. „Море, ово баш онако, вели Јова, као оно у стиковима: „<hi>Сви</hi> Шајкаши о |
| етиш.“ Па како? питам је ја. „Ето тако, вели она: док ти спаваш а ја ти чистим панталоне, па он |
| ијом па да се то руча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама |
| у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких странака и до сад с |
| Што је било, било, а сад ћемо поштено, вели Јова па намигне на Насту.{S} Да ја крадем зар би м |
| овина.</p> <p>— Тхе, то је твоја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се |
| н. „Е баш ми је мило, кад ти иде пазар, вели Јова, баш добро те ми нећеш одбити једну малу молб |
| там је ја. „Па ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па ка |
| а извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог ј |
| ољеније.</p> <p>— Море, ти се не шалиш, вели му Паја.</p> <p>— Зове ме овај мој комшија на руча |
| лиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, д |
| аш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи пит |
| вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама |
| та Јова.</p> <p>— Ја платила а ти пила? вели Шваба.</p> <p>— Охохо! вели Јова.{S} Ама је слатка |
| у жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да |
| „Делиград“ због жестоке јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Прич |
| се брзо маши чаше и куца с домаћицом а вели домаћину:</p> <p>— Море, прико, ти само накриви ка |
| оће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему, да он |
| е ни шегра овој мојој.{S} Криво шефу па вели: „Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати, што ниси <h |
| одарни народ не сећа их се. „Није фајде вели Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не с |
| ка, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће он и у будуће такав остати и трудити се, да |
| краде жандаре.</p> <p>— А Боже сачувај вели Јова!{S} Што је било, било, а сад ћемо поштено, ве |
| или бар среће у свету за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} А |
| кад хоћеш с Ватром да се играш!</p> <p>Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p |
| и мој пријатељ, то је једна радост моја велика, прико.“ А полаженик се само клања и вели: да ће |
| шетам по вароши...{S} А да је бар нека велика сума! —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете гос |
| а је мука овде!{S} Плата мала а скупоћа велика а поштен човек не може да аванзује.{S} Кредитора |
| , он нам ваљада неће одбити“.{S} А није велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми |
| и боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се тако понављало из године у годин |
| ће то знати, да је његов алат перо а не велики кујнски нож.{S} Јова се хвали да је он мајстор у |
| и га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже шеф раме |
| кад се никуд из ове коже; нараф ми је, велим, таква.“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се гос |
| ога ми, неће то да трпи!“ „Е, то му је, велим му ја, шта му сад знам кад се никуд из ове коже; |
| смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!!“ А учинио је сем ових књижев |
| у, вели она, да се подновим“. „Ако ако, велим ја, „и Бог је најпре <hi>себи</hi> браду оставио. |
| <p>— Е, па, рођаче, баш ми је мило.{S} Велим боље своме да дам паре него неком туђину.{S} Па п |
| тио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; теби што на уму |
| о сам се лепо.{S} Управо сам одбио, има велим пречега, па идем тамо.</p> <p>— И јесте, вала, и |
| би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ништа друго него оно старо:{S} Ко је без греха, < |
| у с речма: „И у то име дижем ову чашу и велим ти и кличем:{S} Здрав си, прико!{S} Киљадили ми с |
| сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском напретку Русије; о државној ерге |
| ам паре него неком туђину.{S} Па пошто, велиш, да је то прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па |
| то је презент од кума!“ — „А, од „кума“ велиш, знам ја и тебе и тога твога кума!" дере се Јова |
| Е, може и то да буде, вели Јова.{S} Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к'о мени |
| га рока, ето ти му ње.{S} Дошла је пред вене, у немачким хаљинама.{S} По сахата се онако у шеши |
| душо, до мене,</l> <l>Еј, да ми срце не вене!“</l> </quote> <p>пева домаћин и загрли своју Пене |
| а <pb n="57" /> и познаницима да смо се венчали с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и |
| и с Кајом Н*, и по томе је сад она моја венчана и законита жена.“ Од то доба једнако лепо живе. |
| ели, сад не каје.{S} И два месеца после венчања читало се у новинама: „Јављамо пријатељима <pb |
| му Јова, не бој се!{S} Зар у мени немаш вере?!{S} Коме сам ја још до сад зајео?{S} Ти само накр |
| нда, кад сте ми до сад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповетчице б |
| инама јер се охладио и разочарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} |
| авио („јер тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још т |
| пуштам?!{S} Није ме ни пит’о ако ћеш ми веровати —</p> <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, |
| Узми капу, па ћути, па кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! |
| на лицу места! вели Јова.</p> <p>— Ама, верујем, де...</p> <p>— Ама, јок, нећу ја да ми после т |
| Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на л |
| ицу кад си мајстор у томе!“</p> <p>— То верујем, вели Каја, али да коју добру рекне за тебе, то |
| ворим онако на памет, нити тражим да ми верујете онако на браду.{S} Питајте ма ког ноћног страж |
| жено, шалим!{S} Не бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензио |
| жене да причам моја ђаволства јер, ено, већ се љути!{S} А тек кад прођем, чујем из авлије како |
| ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме је суђено.{S} Исте к’о и твоје!</p> <p>Не знам |
| маћин, он се уједно постарао за све.{S} Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора с којим се |
| ла да набави печеницу и да је уреди.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како н |
| {S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински шт |
| у и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петнаеста.</p> <p>Паја узе нашу и куцну се с домаћи |
| Каја која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} А |
| еда у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст на памет.{S} Како си мали, шта радиш мали |
| ви од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио |
| ш! продра се Јова.</p> <p>— Сто си пута већ то причао, како си „јегер“ био; све то те то!{S} Ос |
| остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко т |
| е јапије његове!“ вели Јова, а то им је већ неколико пута причао.{S} Причање је често прекидао, |
| господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по часа по подне, и нема сумње, да је у то |
| он донео баш ћурана са фуруне; а то је већ могао, и да није човек баш много сујеверан, рђав пр |
| задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је већ био постављен и јело се донело на сто и они поседаш |
| атрања, испуњава и по форми оно, што је већ поодавно у срцу био, и прелази у странку која једин |
| >Вели Јова па пође у канцеларију јер је већ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; госпо |
| повише задоцњено.</p> <p>Но мати му је већ умела накнадити оца и њена милошта осладила му је р |
| мти за себе.{S} То му је загорчало дане већ у пролећу живота његова.{S} Тако је у школи још мно |
| ?{S} Ти само накриви капу!“ — Некоме се већ досади да иде сам па пошље шегрта. „Поздравио вас м |
| уча, да не дангубимо, вели Јова који се већ извукао испод кревета с папучама и навукао их, јер |
| то у овом свету!</p> <p>— А, ми ћемо се већ понети мало по новинама.{S} Мени мука да орем и да |
| трпела најнесланије шале тим пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне |
| га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова б |
| дином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла машлија на раме, а то је био поуздан знак, д |
| ичај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје истори |
| реч, а и при исплаћивању лиферанту или већ тако неком, не 6и ни Јова остао без исета, тако да |
| S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, |
| централној пошти!</p> <p>— Ајде, седај већ једном! осече се на њ домаћица.</p> <p>— Ево, ево!{ |
| ије велика сума... три стотине.{S} Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим кад би |
| а цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сок |
| а, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ сто пута те твоје историје</p> <p>— Море, не знаш т |
| ћ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу маште њихова облапорност, ви |
| ту за—њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.{S} Али одавна је овлада |
| тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и стереотипним разговорима |
| } Кад је једнога дана <pb n="15" /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога пал |
| какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, а ја сам дош’о за оно мало... а ја мислим да је |
| </p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благодарни за то, рече Каја н |
| ретпостављеном писару, тако да му је то већ постало друга природа његова, па је на прстима ишао |
| ушије, упегла.{S} Ено онај други капут већ тео да бацим, искрзали се рукави а она неда, него н |
| лицу им читаш понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред |
| њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{ |
| им пре што се већ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста. |
| цу.{S} Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{ |
| } И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем: да је прасе бил |
| а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако, па једва чекам д |
| а медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он запе у нижим разредима |
| о.{S} Али сад опет полаженик падаше све већма у севдалук; сад он стаде домаћина терати да пију. |
| : <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по н |
| личи једном домаћину.{S} На Бадњи дан у вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да сто |
| рад да се мрази с том кућом.{S} За то и вечерас није хтео да прибегне оружју а могао га је прос |
| у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима.</p> <p>После су лепо живели.{ |
| у табакеру у руке, смејао би се слатко: вечно би је разгледао и редовно би рекао: „Е, што је ши |
| и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене прикачују.</p> <p>— Тхе, слеже |
| после и своје.{S} Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и у опште уреди прасе, па за то с |
| ео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаш |
| вом свету управо нико и није поштен!{S} Вешто је изводио.{S} И колико је иначе повика била на њ |
| , што их он и не одриче.</p> <p>Умео је вешто и да позајми од неког а још вештије да га после с |
| ли је и „слово иже“ ту било; за њега се вешто постарао наш Јова.{S} И олако му се прошло!{S} Би |
| анског пролећа, кад му је мачак дрско и вешто здипио читав јагнећи бут.{S} Од то доба је још не |
| моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога |
| ти дајете, нити од кога тражите потпис, ви што онако хоћете над сваким да изрекнете суд, е, рец |
| ад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни знао!{S |
| га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и луп |
| Не би сте, је л'те!{S} Не би ни ја, ни ви, не би ни један смртни.{S} И ја вам онда не велим ни |
| <p>Е, па поштовани читатељи, а нарочито ви, што ником нити дајете, нити од кога тражите потпис, |
| па каж’те, али по души: да л’ бисте <hi>ви</hi> имали срца и душе да поједете пуслицу, а да оби |
| госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... вели она, хладне вам руке —</p> <p>— Хлад |
| ако је то славно бити Србин.</p> <p>— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу п |
| запиње и отаљава за другога.{S} И Јова виде да туђе руке свраб не чешу, па се пусти у мало сме |
| асно шиљастим ципелама које су се једва виделе испод панталона названих „трумбетен-хозен“.{S} Б |
| у већ јуче знали да има печеницу а сада видели и ћурана.{S} И то каквог ћурана.{S} Не знаш шта |
| ањир: натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире.</p> <p>— И шефова је печени |
| шкама.{S} А, прико, да си ме нешто онда видео!!{S} А ја тек само искривим моју јегерску капу па |
| им одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао |
| себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} Увек је држао цигару тако |
| а и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих н |
| аја упознали, заволели и узели. „Чим се видесмо, заволесмо се, Ја одмах рекох: „Ил’ њу ил’ ни ј |
| ГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети какав је Јова био као домаћин.</head> <p>Стегла |
| да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, |
| а-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, прихваћа Паја, а |
| уздан знак, да њен Јова сада ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И |
| ги дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива |
| бом.{S} Седео би увек тако да из далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља к |
| прико, да се не кајем", рече Јова. „Ама види, види, прико, какво је само ово ребарце!{S} На, уз |
| ата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p>— А ко |
| је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како |
| д тако звани „брудершафт“, а домаћин не види ни беле мачке него свршава своју подужу здравицу с |
| туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да се каже да „није с |
| а другом да се осврну и да једна другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стој |
| ћ два часа.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек |
| отествује Каја-мало као болно.</p> <p>— Видим ја!{S} Види Јова и кроз даску!</p> <p>— Јест, при |
| разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја видим.{S} Немаш данас искрена пријатеља да с њим дружес |
| а зарасте.{S} А, болан, колика је била; видио се мозак... а сад се не види.</p> <p>— За Бога, Ј |
| ствара помоћу маште њихова облапорност, видиш неку канибалску прождрљивост.{S} Питају један дру |
| <pb n="55" /> ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи...</p> <quote> <l>„Седи, душо, до м |
| ра. — Зар ти мени то!{S} Твоме Јови!{S} Видиш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати |
| пело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово?{S} Није коме је речено, већ коме |
| ам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће |
| шчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n="61" /> <p>— Е, па т |
| м рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.< |
| } Чарапе ми оплете и подштрикава.{S} Да видиш само!{S} Овако што само овај ђида носи.</p> <p>И |
| ли Јова раздраган, па је загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и з |
| Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом степену видиш, — мани ме!{S} Ја сам звер у пићу.</p> <p>И „звер |
| S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у административном особљу; истина, то ј |
| и.{S} Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поз |
| ора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све је |
| сти против ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисториј |
| да нипошто, хоће он.{S} Диже се ужасна вика.{S} Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опе |
| </p> <p>— Е, па оно треба само један да викне:{S} Уа!</p> <p>— Није то, брате Јоване, „Уа!“, не |
| деде по матери!</p> <p>— Пали комшија! викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшиј |
| о на сто и они поседаше.</p> <p>— Стој! викну Јова.{S} Не тако него овако.{S} Седи ти прико овд |
| бављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесно ногом и зашкрипи зубима и опсо |
| ћином и сви испише чаше.</p> <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну |
| јих пријатеља.{S} Дигне ужасан дундар и вику и то му, Бога ми, и помогне.{S} Буде премештен у п |
| а и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђено бленула у Пају, који је та |
| а беше и којој је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и пра |
| да ништа нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по н |
| а.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале |
| етину стегао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> |
| која тако често, некако увек упоредо с вином, обузима сваког смртног.</p> <pb n="62" /> <p>И Ј |
| м се, жено, шалим.</p> <p>Ударило богме винце у лице па Јова неће да стане него тера даље и ако |
| већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.{S} Јова би отрчао у пошту, сео на своје место и |
| и Јово особито! „Испод мире, три ђавола вире“..{S} Ко те не зна, јоој —</p> <p>— Није, Бога ми, |
| пола „Ферта“ а десну с пиштољем диже у вис и испали.{S} Изгледао је у том тренутку као каква с |
| си ти поштанску струку на један, рећи, висок степен уздигао у отечеству нашем, да се сада пошт |
| Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима |
| еје па сав помодрио на овај свакодневни виц Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p |
| едника, писара из дивизије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске ка |
| ина терати да пију.</p> <p>— Побратиме, виче полаженик, побратиме, немаш бре бољег пријатеља од |
| једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме воли |
| <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и теши себе: „Хоћу, хоћу, како не би |
| рку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ П |
| </p> <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, шт |
| чарао и није веровао ни једним новинама више него само званичним.{S} Чита тако у канцеларији но |
| коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га |
| стоји тако непомично.{S} И није то сад више ни очајање него нека поштанска резигнација у којој |
| смејкује се једнако.{S} А Јова пада све више у ватру, налива и себи и полаженику, испија и свој |
| није много писао код куће; код куће је више читао или <pb n="67" /> помагао Каји у кујни кад ј |
| м судбином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на о |
| к, тај ће знати све то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде |
| отичне, па из тога саставља са мање или више успеха како кад.{S} Једно му се надгробно слово јо |
| отне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мезулански дорат из штале му кад је ву |
| а, а и сам није <pb n="46" /> тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио т |
| /hi> спрама жиранта!{S} А примићу много више.{S} Имам — не знам, је л’ ти познато — неку парниц |
| еће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, наставља Јова, ни којим сокаком |
| абе, и његова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, |
| удуће такав остати и трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа |
| е оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом према Јовиној кући.{S} |
| е разуме па се само смеје а друштво још више.{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српс |
| р да постанем, само да сам за три прста виши био.{S} А у крви ми је то било!{S} Моји су стари и |
| ди прасе, па за то су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште |
| ајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и ц |
| киришта, баш до твога села.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова п |
| нама непознатим законима који у васиони владају, некако се један другом ванредно допао; сродне |
| шао у ону кафану коју је држао човек од владајуће партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао |
| .{S} А Јови је то лако ишло јер је боље владао српским језиком него Шваба Кристијан, а наш, опе |
| да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Владе се мењале и ко ти све није постао и био начелник |
| ану, којом прелази у странку која је на влади.{S} Одавно, вели, посматра рад свију политичких с |
| господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одерем руно читаво...{S} Ја сам арнаутска сор |
| ва!{S} Погле, прико!{S} А?{S} Пљушти ти вода на уста к'о бандисту на расечен лимун.{S} Хехе!{S} |
| понос а око уста, која су већ сад пуна воде од дивних слика које им већ у напред ствара помоћу |
| госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефовица!!“ |
| ачешљам косу, па умочим чешаљ у шећерну воду па потерам солуфе преко качкете а качкета накриво, |
| окреће „рингишпил“; све око њега јури и вози се, а он само запиње и отаљава за другога.{S} И Јо |
| Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p>— Ајде |
| во —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па кад у недељ |
| е бој се!</p> <p>— Е, већ ја —</p> <p>— Војник ја, ја како!{S} А старе пензионарке само притиск |
| о баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као стикови у пес |
| осподин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, па не <pb n="36" /> би био рад да |
| је Јова, што баш теби наздрављам.{S} Ти војник, ја војник, стари „јегер“, па се то слаже као ст |
| ’ из кутије.{S} Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија...{S} Мог'о сам и тамбу |
| } Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду.{S} Ја сам у администр |
| ! брани се полаженик.{S} Сваки је Србин војник!...{S} И ја сам војник — разуме се, у неком виду |
| то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим, молим. прико! |
| прико, да ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на |
| диница, ама све једно, не можемо сви ни војници бити!{S} А после, држави баш и треба и писмених |
| изгубила, стајала је као шпада у канији војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само |
| S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је замењен данашњом пешадијом, о Бомбардира |
| и ја ешкија, прико!{S} Кад сам служио у војсци, онда <pb n="44" /> беху још „јегери“ са зеленим |
| чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло |
| ва, који су имали леп рукопис и страсно волели да шпартају разне рубрике.{S} Био је пешадијски |
| загрли.{S} Ето видиш, прико, тако се ми волемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер |
| друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда б |
| пача у женске послове и ако је то Јова волео и покушавао да свугде забоде свој нос. „Сад ћу те |
| ских и кућевних, и наш Јова је највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако |
| егова мала женица Катика, а још више је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад |
| ука и огрне женину бунду (Јован је увек волео да се раскомоти, онако у прслуку, кад руча) и изи |
| дин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женске с младежима.</p> <p>— Па шта нам доносите? |
| условљава Кристијан, јер Јова је ужасно волео да збуни Швабу па да краде жандаре.</p> <p>— А Бо |
| е, шали се, шали човек.{S} Добар човек, воли ме што сам шалџија. „Е, Јоване, Јоване, тек ће ми |
| лемо.{S} А има, Бога ми, и за што да ме воли!{S} Јер ја, Бога ми, нисам к’о други мужеви —</p> |
| !" а она му отима и цичи: „Јово, ако ме волиш не лупај фине чаше; то је презент од кума!“ — „А, |
| а све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!" а она му отима и цичи: „Јово, ако |
| {S} О молим... молим... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, п |
| ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер Јова је био шаљивчи |
| агао Каји у кујни кад је ова била добре воље, и за то му писаћи прибор и није био Бог зна какав |
| че, да је то све само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми |
| лићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се н |
| „Пошто, снашо, пилићи?"' или „Пошто ти врапци?“ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди |
| <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се т |
| неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај кад хоће да изврши |
| то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати свакога кредитора па био он шегрт, калф |
| главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. „Тако, тако, једномишљениче, не брини с |
| рца.</p> <p>А Јова се полако на прстима врати од врата па стане иза Кристијана, који га не види |
| се у року од данас па за петнаест дана врати своме законитом супругу да и даље практицирамо бр |
| А у случају да ми се у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против |
| ако одужио код својих старијих, Јова се врати својој кући и посвети сада своје силе њој.{S} Жив |
| постарали смо се и ми! одговори Јован и врати се у собу.</p> <p>Док је Јова на пољу поздрављао |
| о добар и предосторожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу ко |
| у татли-кафу.{S} Кајо дере се домаћин и враћа је, донеси „<title>Лиру</title>“, песмарицу ону!< |
| ида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — „Море, упаде му Јова у реч, донећу |
| оката“.{S} А Јова седи тако у механи па вреба сељака као паук муву.{S} Тако је радио неко време |
| , а тако исто и публика. <pb n="13" /> „Вредан к’о кртица, миран к’о бубица“ изражавали би се о |
| дговора уредништва и просто осети да је вредео нешто.{S} Можда би био и чувен списатељ! паде Јо |
| а к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и не вреди; јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то ј |
| <p>— Добра кућаница, то ти, прико, више вреди него ова пуна соба дуката.{S} Жена ти је, што каж |
| есет динара месечно, за то и њен потпис вреди, известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни је |
| и тај ћуран!!</p> <p>Код куће их дочека вредна домаћица која се сва зајапурила крај ватре, а он |
| аном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом |
| рао Јову или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио али онај бут |
| м рад да имам посла са судовима нити да вређам отачаствене поштаре.</p> <p>Дакле прво ћемо поче |
| p>— Е, прико, немој тако! вели Паја.{S} Вређаш ме, Бога ми, ти кажем.{S} А да шта сам ти ја?!</ |
| вам руке —</p> <p>— Хладне руке... ама врела љубав. уграби полаженик док се домаћин устумарао |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Али време лечи сваку рану - и Јова се помирио са својом суд |
| {S} Није ово сад Карађорђево и Милошево време —</p> <p>— Море, каква администрација! <hi>Борац< |
| о, да им прича.{S} Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је к |
| ка као паук муву.{S} Тако је радио неко време и трошкарио се, Бога ми, прилично.{S} Али од неко |
| улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко време помагао домаћици; надевао сарме с њом заједно и з |
| асова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.</p> <pb n |
| жала и спасла од „сверазоравајућег зуба времена".{S} А нарочито су је дражесном чинила и лепо ј |
| и се до осам часова, до канцеларијскога времена разговарао с друштвом.{S} Седне тако па се разг |
| о је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> |
| Од пола један до два имао је Јова доста времена да се наигра и нашали са Швабом.{S} Седео би ув |
| господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер или тако већ ко, |
| названа Каја, оставила ме је пре неког времена, слушајући совјете наших заједничких непријатељ |
| се ипак вајка, што је толико и новца и времена и здравља упропастио за своју партију.</p> <mil |
| рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине дотичнога или дотичне, па из тога саставља са ма |
| “, вели дечко и даје му цедуљицу. — „А, врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу |
| .{S} А можда му се учинила његова судба врло слична са судбом ове печенице, која је зинула од ч |
| а од мене, прико, отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје.{S} Сад ја ви |
| неки далеки рођак (чије су име и звање врло често с поносом спомињали) и мати — све је то поле |
| да је доста чекања било... а сад су ми врло потребни новци!“ — „Имаш добри, вели му Јова, не б |
| Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, |
| је школовање у основној школи оставило врло тужне и по мало ружне успомене у њему.{S} Ту се пр |
| о је моћ да их тако рећи хипнотише и то врло вешто.{S} Тек он некако скине с врата и испрати св |
| ја теби наздрављам као другу, војнику и врсном поштару који си ти поштанску струку на један, ре |
| мним потписом или без потписа, као нека врста памфлета, али нешто повише задоцњено.</p> <p>Но м |
| ебе и тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} |
| е нешто мило, као мачку кад легне испод врућег шпархерта, па се брзо маши чаше и куца с домаћиц |
| је ће почети отплаћивати тек о илијским врућинама.</p> <p>Прошао већ и Св. Никола са славама и |
| му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж' из кујне. „Нисам ја твоја шефо |
| лића, мученика цара Лазара и проклетога Вука Бранковића, а завршио је своју мало подужу изјаву |
| его мезулански дорат из штале му кад је вукао дележанац преко Плоче.{S} Па како му је онда пону |
| е носи.{S} Брински штоф, све сама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш |
| ама чиста вуна.{S} Ишчупај, прико, мало вуне, па запали, да видиш да нема варанције.</p> <pb n= |
| /p> <p>И, доиста, пошто је мало прошло, г. Паја је морао нешто мислити и размишљавати.{S} И онд |
| говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова гов |
| тако се крену дома:{S} Јова с тестом а Г. Паја с ћураном.{S} То је тај исти ћуран о коме се вр |
| Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја седи и чека а све једнако виче као да храбри и |
| госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође нешто мило, као мачку кад легне испод врућ |
| м... наравно, здраге воље, што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пу |
| му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— Јок, јок; увери се на лицу места! вел |
| ице од леба па тек по некад баци и лупи г. Пају, а он само шиљи брк и слуша бајаги пажљиво дома |
| су се о њега отимали виши чиновници као Г. Начелник, Председник и Шеф поште и телеграфа.{S} Код |
| <p>Шта ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је |
| 4" /> <div type="liminal"> <p>Посвећено г. Добри Арнаутовићу, поштару и помало критикеру.</p> < |
| </p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. Пају и досу му у чашу, а то је ваљада била већ петна |
| > је прочитао у Одговорима Уредништва: „г. Ј. М. у * Што си заћутао?!{S} Мрдни мало!{S} Јавни с |
| ешто и на своју адресу.{S} Стајало је: „г. Ј. М. у X. На послатом хвала.{S} Јављај се што чешће |
| мо кува и мења боју а Јова <pb n="9" /> га одобровољава и умирује и каже: да он као стари социј |
| о, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграб |
| нији а ипак доброга стања умре, а треба га што достојније ожалити, одмах полете наследници поко |
| вели, Паја, можда је зарасла, извињава га полаженик.</p> <pb n="50" /> <p>— Е, може и то да бу |
| м колегом Павлом Постиљоновићем и позва га на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да |
| оју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва, три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим |
| ска рукама кад се претисне, а мали Јова га одмах други дан онако анатомски рашчерупа, да га вид |
| други дан онако анатомски рашчерупа, да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па уж |
| говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пут.{S} И она му је доиста чинила све и св |
| пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким стварима само људи м |
| о и не би је, вели, данас оставио па да га код Крсмановића позову на ручак.{S} Успут свратише у |
| и да позајми од неког а још вештије да га после скине с врата. „Како, како — имађаше обичај ка |
| здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! вели сељак пошто изброја паре и нађе да је |
| и на спавање и на све!{S} Не смем ни да га ословим онда!{S} Џаба ти, велим, и тих учених људи!! |
| дата — ни један вам неће моћи казати да га је ухватио у каквом недозвољеном послу.{S} Једном ре |
| а од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и сопатниче мој, з |
| а, не би ме звао него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.</p> <p>— Ама ти баш палиш, прико!?< |
| , него се још сам добровољно понудио да га растура и растурио је равно четрдесет и осам комада, |
| еке мало крупније неисправности тако да га ни његов леп рукопис није могао спасти, и он оде у ј |
| ту кроз који дан.{S} Све се ужурбало да га што боље дочека.{S} Устумарао се свет <pb n="30" /> |
| дан други календар имати.{S} Не само да га је он купио, него се још сам добровољно понудио да г |
| ги мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнак |
| p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо онамо, |
| омче на женидбу!“ — „Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!“ — |
| е он дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разго |
| мом дочека и баци се за њим мотком која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет д |
| а је једаред па да човек рекне:{S} Нека га носи ђаво.{S} И после да је само то —</p> <p>— Е, па |
| Јован!{S} Док се дете не заплаче, мајка га се не сећа!“ И он поради и сам <pb n="22" /> и преко |
| него о свом законитом мужу.{S} Кљукала га је све орасима по наредби Јовиној: почела је са једн |
| да је у опште има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пр |
| о један орах добио, а одмах истога дана га је задесио и суђени час.{S} Шта је даље с њим било, |
| ариски материјал ка јазавац кукуруз, па га после продајеш! <pb n="16" /> За то ћути па иди; па |
| ове печенице, која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мо |
| “ — „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цв |
| ле Мутавџија и Цветко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па |
| — А ко блатила моја кафа а, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Ја платила, вели Шваба.</p> <p>— А ко |
| ру“.</p> <p>— У шта играмо, Швабо? пита га Јова.</p> <p>— Са једна кафа! вели Шваба.</p> <p>— Е |
| Јовин.</p> <p>— Оћемо л', фабрико? пита га Јова.</p> <p>— О, ја, да играмо.{S} Али нема крадиш |
| што се десило Павлу Постиљоновићу, кад га је позвао Јован Максић назван „Ватра“, да му буде по |
| еђу слепцима ћорав краљ!“ рече Јова кад га запиташе што је променио струку.{S} Добио је и класу |
| <p>Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији.</p> <p>— Да није ава |
| } Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!{S} Зато, никако друкше |
| те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући а ја, пољубим Кају па јој кажем:{S} Ово |
| све стари жар најзад отопио.{S} Једаред га је и оставила била и одбегла некој својој тетки за к |
| само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.{S} У |
| и —</p> <p>— Ајде не причај ту, прекиде га домаћица, него седи већ једном!{S} Слушала сам већ с |
| о, паде му неки терет на душу.{S} Обузе га као нека меланхолија која тако често, некако увек уп |
| /p> <p>— Ама, прико, батали то! умирује га полаженик.</p> <p>— Е, па добро, ајде да оставимо то |
| и —</p> <p>— Па молим те, Јово, умирује га Тоша шеф, па ти то мени, ка' да сам ја министар па т |
| тко Дивизијар зину па га слушају, па ће га тек Цветко Дивизијар запитати: „Па шта је даље било, |
| и, прилично.{S} Али од неко доба почеше га ређе тражити сељаци.{S} У суду почеше одбијати Јовин |
| е партије.{S} Али ипак, некако, ђаво би га знао, није се офајдио онако како се надао.{S} Остао |
| указни поштар.</p> <p>И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде.{S} Ј |
| ве само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај је |
| м.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шнајдер, шустер, тишлер ил |
| од врата па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим.</p> <p> |
| е не види.</p> <p>— За Бога, Јово, моли га домаћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отер |
| какво је само ово ребарце!{S} На, узми га, ево и ово, па ево ти прико и ово уво; на, прико, и |
| .{S} Таким комедијама при картању збуни га Јова и Шваба редовно губи на „џандару“.</p> <p>— У ш |
| .. ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} А ти Јово особито! „Испод мире, т |
| /p> <p>— Ево, прико и побратиме, храбри га Јова, само форме ради, да се испуни та њихова формал |
| ија и своју и полаженикову чашу, храбри га осмех полажеников па прича даље.</p> <p>— Ја сам ти, |
| а.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и мери га.</p> <p>— Ти, да!</p> <p>— Ама зар ја?</p> <p>— Ама |
| својим полажеником.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и |
| иш ли, море, онај пиштољ?!{S} Сад ћу ти га скресати у чело!{S} Ти мене знаш!{S} Кад ме на овом |
| сле је долазио сам јед и чемер.{S} Мати га је <pb n="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком гово |
| да га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та |
| има на свету.{S} Оставила га је кривећи га да је тирјанин и лола а он опет њој пребацивао за не |
| ли Јова јетко узимајући шешир и кривећи га на десно уво: мале лопове вешају а великима ордене п |
| рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разгледа рашчеруп |
| опет код мене и код другога цвеће! теши га Паја.</p> <p>— Не знам већ више, Бога ми ти кажем, н |
| а и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женидбу!“ — |
| ма!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински |
| дим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} За тим га остави високо, да га жена не би дохватила, јер таким |
| з далека види шефа кад долази.{S} И чим га спази, а он оставља карте а Шваба би већ, разуме се, |
| ом руком меће „пуслицу“ у уста а другом га благо помилова по коси.</p> <p>Е, па поштовани читат |
| ого сујеверан, рђав предзнак бити, и он га је <pb n="71" /> требао разумети.{S} А можда му се у |
| /> сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левога палца спремајући се да нешто препису |
| ас није хтео да прибегне оружју а могао га је просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) нег |
| де год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ једнако од како памти за себе.{S} То м |
| .{S} И Јову је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ |
| вече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћ на мразу.{S} Као искусан и |
| , а они јој се поклонише.{S} Јова, како га, је Бог дао шаљива, поклони се жени и рече:</p> <pb |
| ли, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту је наш Јован био малерозан; доша |
| а сам ти, побратиме, па ме нема!{S} Ено га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, |
| “ питају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о |
| у је често посећивао и пленио га, за то га је Јова и прозвао Јевђовићем и „Картушем“ (Јова је м |
| ом него и на оне <hi>за</hi> собом и то га је утешило.</p> <p>Тако он сад без одушевљења и без |
| годан му је био још ваљда и с тога, што га је могао до миле воље товарити пред друштвом.{S} Јер |
| а чега; и овога данас и свега онога што га је у животу задесило.{S} Кад помисли: шта је, а шта |
| оћудни Шваба па се заценио од смеха што га Јова није одмах приметио.</p> <p>— Деде дај, Насто, |
| и поштено! брани се Јова, а мило му што га Каја сумњичи.{S} И сада опет поче да прича како су с |
| ашло места.{S} Оца нисмо споменули, јер га, јадник, није имао.{S} Давно га је изгубио.{S} И ту |
| зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi>Јова Ватрица</hi>, а они, које је већма закачио |
| hi>, а они, које је већма закачио, зову га: <hi>Јова Ватра</hi> и увек по нешто опсују.</p> <p> |
| али пизму на њ.{S} Из страних језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило |
| него са презименом својим.{S} Звали су га <hi>Ватра</hi>, Јова Ватра, на што се Јова није баш |
| ачунице Правило Тројно.{S} На испиту су га обарали и он је три разреда учио шест година; седео |
| ица!“ поправља их Јова.{S} И цела варош га тако зна.{S} Они којима је мање дужан, зову га: <hi> |
| тар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, гов |
| просто пушком убити (јер Јова је добро гађао) него се баци за њим цепаницом.{S} Причекао је јо |
| редитора па био он шегрт, калфа или сам газда и овај се нађе на сокаку празних шака, па јадан ч |
| не паде са столице.{S} Настаде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Диг |
| } Дигла се у том иначе мирном дому већа галама него да си потерао читаво туце жена у апс.{S} Јо |
| таде страшна галама; домаћин се дерао и галамио за шесторицу.{S} Дигла се у том иначе мирном до |
| највећма волео тај посао.{S} Ужасну је галаму дигао у мали, тако да је цела мала по читаву нед |
| ма.{S} Пази, молим те, колики је, читав гардист!“ заџакао Јова и оставља забуњена шегрта а сам |
| е; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао решпекта, п |
| гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу, да се сад код куће и |
| ли одавна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксу |
| ати, него седне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену дру |
| итају Јовину жену друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме |
| о је неколико филијала по оним механама где сељаци свраћају.{S} Купи само дивит и туце артије п |
| оже употребити за препис ако научи боље где треба метати запете и писати велика слова.{S} То се |
| сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.{S} Као Херакле на р |
| на први дан.</p> <p>— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај сам |
| м.{S} Мећу стотином си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печен |
| свога века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га ни |
| <pb n="11" /> су стизале у казнечејство где је он препишчик био.</p> <milestone unit="subSectio |
| ш палиш, прико!?</p> <p>— Нема ту, него где погледам, ту погодим! вели Јова пунећи пиштољ.{S} З |
| нако како се надао.{S} Остао је једнако где је и био.{S} И он увиде да је исте среће и судбине |
| руци а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му јед |
| доба и умор могао осећати, јер ни сама гђа Каја, која му је точила, не сећа се колико је чаша |
| у друге жене. — „Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.{S} Посл'о ме од куће да му н |
| них табака у цели да је прочита.</p> <p>Гђа Каја донесе и мету све преда њ.{S} И Пољопривредни |
| ве замеће шалу и прави комедију тако да гђу Перку лепо заболу кукови од смеха па само виче: „До |
| ка или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећаваш нешто?!</p> <p>— То није истина |
| н.{S} Хехе!{S} Уживај, прико.{S} Дакле, гилта?{S} Па, прико, нећу ти Бога назовем, ако ми ту љу |
| а.{S} Од неправде је много претрпео и у гимназији.{S} Овде су опет многи професори имали пизму |
| укав окренуо био, онако као што то раде гимназисте кад између часова пуше иза школе.</p> <p>С о |
| тави се, Јово —</p> <p>— Ја сам пореска глава бре, војник, бре, од јегерског рода и оружја, па |
| ијем је заклопцу била она добро позната глава са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџи |
| ну печеницу?!</p> <p>Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он.</p> <p>Али он |
| гуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, онако са разјапљеним вилицама, као да је зачуђен |
| e="chapter" xml:id="SRP18931_C1"> <head>ГЛАВА ПРВА</head> <head>У којој је описано све што је н |
| e="chapter" xml:id="SRP18931_C2"> <head>ГЛАВА ДРУГА</head> <head>Из које ће читатељ лепо видети |
| e="chapter" xml:id="SRP18931_C3"> <head>ГЛАВА ТРЕЋА</head> <head>Она је управо најинтересантниј |
| и најглавнији део целе приповетке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер |
| една другој види шешир и у опште све од главе до пете како јој стоји.</p> <p>Од свију послова, |
| етке, тако главан, да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почи |
| ве управо излишне, јер тек од ове Треће Главе и почиње права приповетка.</head> <p>Освану и дав |
| ке и перлама опточену белу шамијицу око главе, док је Јова испод кревета тражио папуче.</p> <p> |
| е да аванзује.{S} Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака!{S} Да узајмиш и |
| ће прика, него стаде тражити ту рану на глави, али је никако не нађе.</p> <p>— Нема, прико.</p> |
| пакостан, да би, што рекли, и два ока у глави завадио.{S} Сети се Каје и свих удобности брачног |
| од Ристе пушкара и место једне сталне и главне канцеларије имао је неколико филијала по оним ме |
| известио ме Спаса Књиговођа.{S} Она је главни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалнос |
| дног сељака.</p> <p>— Оклен си, пореска главо? запитаће Јова.</p> <p>— Је л’ ја? пита сељак и м |
| десну шаку па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре се |
| тога твога кума!" дере се Јова па врти главом.{S} Тако је то често било па тако и сад.{S} Мора |
| о и ране добио о бомбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; |
| мбадирању! — Море, у главу сам рањен; у главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јо |
| вршио школе, па како му је књига ишла у главу — куд би његов крај данас био!?{S} Сети се дописа |
| на!{S} Ти незнаш то, прико, не иде ти у главу, ниси био војник —</p> <pb n="49" /> <p>— О молим |
| он као стари социјалиста не би за живу главу закинуо раденику, и тако скине с врата мајстора. |
| идиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Верујем, вели г. Паја.</p> <p>— |
| ка' овај залогај, рече и показа прасећу главу, да ме олижеш, прико!{S} Ама, ако је за инат, за |
| и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окренута беше и којој је Јова углав |
| них језика су га увек питали неправилне глаголе а из Рачунице Правило Тројно.{S} На испиту су г |
| у ће чича Јова омастити брке! вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.</p> <p>Ту је још неко в |
| ни чудо, кад је муфте! вели Јова па се глади по трбуху.{S} Охохо!{S} Да Бог поживи <hi>петога< |
| е.{S} Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних Хришћана који хитају из цркве, где су се постар |
| страна сваковрсних песама, све на један глас.</p> <p>И сад, или је то била моћ песме или послед |
| трудити се, да још више оправда тај леп глас о себи, и да још више доказа о пријатељству свом п |
| артиски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало и редовно је ишао у ону кафану |
| >СТЕВАНА СРЕМЦА</p> <p>ИЗДАЊЕ Б. УР.{S} ГЛАСНИКА ЗА НАУКУ И ЗАБАВУ</p> </div> <pb n="2" /> <div |
| ед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> <p>— Ајде, жено, послужи ракијом п |
| што не? рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати „пуслице“ с једнога на други к |
| крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у |
| ва се сада даде у туговање и заћута.{S} Гледа по столу и види изобиље на њему, али се сети да с |
| га види какав је изнутра.{S} А мати га гледа само па ужива. „Ако Бог само да нани дана, та рад |
| прасенце?</p> <p>— Ама... вели сељак па гледа још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S |
| када зора свиће“,</l> </quote> <p>а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и |
| врло добро! вели <pb n="8" /> Јова и не гледа у цедуљу него је меће у џеп јер зна већ цео текст |
| } А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.{S} Не зна још каква је, није је још оку |
| ела.</p> <p>— Е, вјеруј... вели сељак и гледа га и мери.</p> <p>А Јова продужи питати, и овамо |
| ругу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што мора |
| м: ћути па пушта густе димове и једнако гледа преда се у ону прасећу главу која му лицем окрену |
| , која је зинула од чуда па га зачуђено гледа и као да га чисто пита:</p> <p>„Е, мој брате, и с |
| е познаје се да је било вина у њима!{S} Гледај!</p> <p>— Е, теби је све до шале!</p> <p>— Хехех |
| море па и ниси ти мали, какав мали!{S} Гледај га само!{S} Море, та ти си ми већ момче на женид |
| жем, дрекну Јова, ето су од зејтина.{S} Гледај,и не познаје се да је било вина у њима!{S} Гледа |
| главу, прико!!...{S} Ево, да видиш; ево гледај, рече Јова и утрапи му главу у шаке.</p> <p>— Ве |
| е бленуо у <pb n="70" /> њу.{S} Тако се гледају њих двоје, печеница и опечени Паја.</p> <p>Шта |
| , и они се постарали па јој смело у очи гледају у својим дугачким менчиковима које су одмах за |
| цијонара“! рекла би му пуна задовољства гледајући га како се удубио у посао па брижљиво разглед |
| само шала, учини му по вољи и пољуби га гледајући у прику.</p> <p>— Е, дед ми сад отпевај једну |
| ли је, Боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу?!</p> <p>Ако је она пра |
| увек крадила.{S} Прави комедије а ја не гледала а он крадила — прича Шваба смејући се од срца.< |
| из авлије како неко пева: „Јоване, прво гледање!“ Хехе, шалим се жено, шалим!{S} Не бој се!</p> |
| бином.{S} Постао је философ и није више гледао само на оне <hi>пред</hi> собом него и на оне <h |
| пакост, мораде он све то знати и очима гледати, јер <pb n="11" /> су стизале у казнечејство гд |
| м послу.{S} Једном речју, поштен човек; говоре, душа ваља, да рђаво плаћа дугове, али опет, леп |
| дивизије).{S} Претресу ту све и сва.{S} Говоре о тројецарском савезу: о величини и исполинском |
| а који наиђе позивају да им пресуди.{S} Говоре даље о старим „јегерима“ роду војске који је зам |
| још једаред прасе.</p> <p>— Деде, деде, говори!{S} Знам да ти треба порез да платиш!</p> <pb n= |
| ише је волео да чује кад Шваба стане да говори српски, или кад се као мало наљути па псује српс |
| ш дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпо |
| сироче свакоме на путу.{S} Али она ће, говорила је она, свим силама радити, да га изведе на пу |
| ="12" /> јако волела.{S} Увек је сваком говорила, да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца |
| ве то.{S} С почетка се више радило него говорило, јело се.{S} Домаћица устаде да транжира печен |
| је поштен човек, и кад то кажем, ја не говорим онако на памет, нити тражим да ми верујете онак |
| споја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, завараше му укочене очи, и попише најзад тако |
| овиној кући.{S} За тим је Јова још дуго говорио, али нит’ је он знао шта говори, нит’ га је пол |
| тој поганој секти не може се веровати", говорно је Јова).{S} И заиста мачор се још три пут јави |
| ва са „Ја пушим.{S} И ја пушим.{S}" Кад год би одаџија Аћим узео <pb n="14" /> ту табакеру у ру |
| давна је овладала несрећа по свету; где год се окренеш а он среће нема, него га тера „баксуз“ ј |
| а века, свуда и у кафани и на улици где год би само видео старијега од себе.{S} Нигде га нико о |
| ећу описивати шта је све било.{S} Ко је год био полаженик, тај ће знати све то.{S} С почетка се |
| дед ми сад отпевај једну, ал’ онако што год. Да ви’ш, прико, како пева!{S} Ти ваљада ниси то ни |
| а се претходно зна.</head> <p>Како која година, и како који дан ближе Божићу, а мене редовно, с |
| ћ на њих навикла јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.{S} Ту би се до |
| да је он мајстор у томе; двадесет и пет година транжира он свакога Божића.</p> <p>Изнеше печени |
| ван Максић је од својих четрдесет и пет година.{S} Поштар је VI. класе, таман за једну класу ст |
| га видиш тамо онај.{S} Носим га већ пет година; и још, ће пет да ме носи.{S} Брински штоф, све |
| маћи.{S} И место да медецину учи десет година (као што то већина добрих Срба и чине), — он зап |
| ари из Арнаутлука, а дед ми је петнаест година војевао с књаз-Милоша у Милошевој буни —</p> <p> |
| године у годину неких десетак петнаест година — док се није најзад досадило и шефу и практикан |
| ар VI. класе па ту остао неких петнаест година тако да је већ изгубио наду на аванзман.{S} Влад |
| а обарали и он је три разреда учио шест година; седео у последњој скамији и био увек меланхолич |
| — он запе у нижим разредима неких шест година и с тога се, ето, и нађе у Казначејству.</p> <mi |
| о су се људи наоружали боље него других година да је дочекају и да јој одоле, јер и сами практи |
| ин.</head> <p>Стегла јака зима те 1891. године.{S} Баш са свим онако како стоји у календару.{S} |
| ван био малерозан; дошао је на свет две године после очеве смрти, и на тај начин даје се разуме |
| дан ближе Божићу, а мене редовно, сваке године, хвата све већи страх од њега.</p> <p>Седим тако |
| елика слова.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се |
| ћење, то је једно чудо!!{S} Најлепше ми године, прико, пропале плаћајући те проклете мјенице!</ |
| } Он добије само податке из живота, као године рођења, смрти, црте из карактера, разне врлине д |
| ожић“, и да има много мучних дана преко године.{S} А како је код других, који нису ништа бољи о |
| ва.{S} То се тако понављало из године у годину неких десетак петнаест година — док се није најз |
| > <p>Тако је живео Јова кроз сва четири годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> |
| лавни јемац, а ти си, прико, само једна гола формалност, да нас има три потписника. — Е, баш ти |
| ти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу.{S} Само кад је дошла на онај стих: </p> <quot |
| .{S} И једнога дана се опет обрете међу гомилом практиканата као стари Југ међу Југовићима. „Са |
| о завршили, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувш |
| шефа.</p> <p>— Не гули коре, да не буде горе! вели му шеф.{S} То ти само кажем.{S} Зар ти да пр |
| кажи:{S} Берићат версун!{S} Не дај Боже горе!</p> <p>— Ја ћу се тужити! храбри се Јова и плаши |
| или, али све бадава; било је све горе и горе.{S} Уморни попадају сви на столице, куцнувши се ча |
| Ту се први пут напојио из чаше животне горчине, јер је ту у школи извукао више батина него мез |
| S} И он напослетку сит неправде, препун горчине живота а жедан науке за коју је живео, — мораде |
| те!{S} Сви сте ви мушки једнаки... ја, госпо’н-Пајо, је л! тако? и лупи га кришом по руци.{S} |
| сника. — Е, баш ти фала!</p> <p>— Фала, госпо'н-Пајо, а ми ћемо већ, што кажу, умети бити благо |
| та нит’ види нит' чује. — Изволте вина, госпо'н-Пајо.</p> <p>И домаћица зврцну благо по носу г. |
| еника. — У моје здравље још нисте пили, госпо'н-Пајо.{S} Да се куцамо.</p> <p>А г. Паји дође не |
| исто учинио.</p> <p>— Па и ми мислимо, госпо’н Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</ |
| —</p> <pb n="64" /> <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже |
| И онда изиђе с предлогом.</p> <p>„Ама, господин Јово, заустави га после неког времена какав шн |
| о виче: „Доста, доста већ, убио те Бог, господин Јово!“ Пошто се тако одужио код својих старији |
| кревета тражио папуче.</p> <p>— Сед’те, господин Пајо, што стојите! рече гласно домаћица.</p> < |
| <p>— Молим те, ја ништа не кажем, а ти, господин-Тошо, само уживај!{S} За једно влакно ја одере |
| анцеларији.</p> <p>— Да није аванзовао, господин Јова? пита одаџија Аћим шефа.</p> <p>— Аванзов |
| ити.“ „Ама и патио сам и патим једнако, господин-шефе“ велим му ја. „Па сам си крив, вели он; т |
| визијар запитати: „Па шта је даље било, господин Јово?“ а овај наставља започето, или почиње др |
| b n="45" /> и тражећи нешто по соби.{S} Господин Чеда, наш министер, пише тамо неке историје; м |
| је и оном Шваби Кристијану утрапио.{S} Господин окружни начелник који је почасни члан Пољоприв |
| лако ће ти бити да ми учиниш —</p> <p>— Господин Пајо, вели Каја и диже чашу, ово у ваше здрављ |
| о тај нека узме камен и нека се баци за господин Пајом.</p> <p>Тако је стајала та група неколик |
| па чак и од таког познаника какав беше господин Павле.{S} А била је прилична; држала се још до |
| ја ствар, вели му шеф.</p> <p>— Па ће и господин Тодор шеф да се мало прослави.{S} Знам и неке |
| јест, куће; јер ту у близини је седео и Господин Гарнизонар па је Јова као стари војник имао ре |
| м то прецизно не би могао казати ни сам господин <pb n="41" /> Павле који је за чудо волео женс |
| асту.{S} Да ја крадем зар би мене трпео господин министар у служби.{S} Чиновник не сме да краде |
| {S} Остав' се, Бога ти!{S} Да забављамо господин-Пају. —</p> <p>— Кајо! викну Јова па лупи бесн |
| добро присети па рече за тебе: „Па ето господин Паја, вели Каја, он нам ваљада неће одбити“.{S |
| огао!?{S} Ставите се, молим вас, сами у господин-Пајин положај и помислите само на онај нежан с |
| и на крају ове приповетчице будем тумач господин-Пајиних мисли.</p> <p>Било је већ четири и по |
| , за то је сваки механџија радо примао „господин-Јову адвоката“.{S} А Јова седи тако у механи п |
| са.</p> <pb n="28" /> <p>— О ја видила; господина Јова крадила и данас, и јуче, и увек крадила. |
| е, четврте авлије па и из авлије самога господина-Саве, писара начелства.</p> <p>— Е добро је, |
| и, бре, животињо, да сам зват данас код Господина Начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам |
| .“</p> <pb n="47" /> <p>— Ама, окани се господина!{S} Шта си му уз'о сад ту ваздан причати о се |
| „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вараш гејаке и да им обећава |
| утације и неке поклоне и „јабуке" место Господина Начелника или Господина Министра?!{S} Да вара |
| је имала много занимљивија разговора с господином Пајом, јер је опазила, да је Јови већ отишла |
| ри годишња времена и дочекао Божић лета господња 1891.</p> </div> <pb n="29" /> <div type="chap |
| дне одмах па пише допис. „А где вам је, госпођа Кајо, Јова?“ питају Јовину жену друге жене. — „ |
| оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.{S} Госпођа Каја се трже и запуши уши а полаженик рашчешља |
| S} Јова начинио што равнодушније лице а госпођа Каја у толико беше умиљатија и дражеснија.{S} Н |
| а припаше место кецеље неку старт сукњу госпође Перке шефовице па ради посао а све замеће шалу |
| ита домаћица полаженика.</p> <p>— Зиме, госпоја Кајо! вели полаженик.</p> <p>— Вид’ла сам... ве |
| аре карте па се учи са твојом Швабицом, госпоја Катиком, па кад добро научиш, а ти онда дођи па |
| , прихваћа Паја, а шта смо ти ми обоје; госпоја Каја и ја!?{S} Море, да ти наточим од срца каши |
| а мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена!{S} Ти незнаш то, прик |
| мужеви —</p> <p>— Ћути, ћути! напада га госпоја Каја.{S} Знам те!{S} Сви сте ви мушки једнаки.. |
| н дошао само тебе да слуша!? прекида га госпоја Каја — која је имала много занимљивија разговор |
| опривредник, (јер осим неколико саксија госпоја-Кајина цвећа Јова никаква зеленила није имао)?! |
| и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпоја Каја још доста дражи задржала и спасла од „свер |
| тив ње брачну парницу, и онда до виђења госпоја Кајо, „фантазијо“ названа, у конзисторији, <pb |
| и војно-судског аудитора Саве којега је госпоја Каја само из виђења познавала.</p> <p>А г. Паја |
| сарме с њом заједно и заметао шале које госпоја Каја није ни слушала, а после посвршаваних посл |
| > <p>— Жено, викну озбиљно Јован, да се госпоја Каја трже, па изврну чашу и стаде је разгледати |
| p>— Како нисам, опрала сам их! брани се госпоја Каја.</p> <p>— Ниси кад ти кажем, дрекну Јова, |
| > <p>— Што не пијете госпо'н-Пајо? рече госпоја Каја, па му насу чашу и наже се на полаженика. |
| т’ га је полаженик слушао.{S} Г. Паја и госпоја Каја уграбише прилику док је Јова говорио, зава |
| г лица.{S} На уснама му се круни и топи госпоја-Кајина пуслица, на челу неки умор а у очима пот |
| ече полаженик.</p> <p>— Чујмо! прихвати госпоја Каја.</p> <pb n="53" /> <p>А домаћин устаде и о |
| с. „Сад ћу те ошурити!“ подвикне му тек госпоја Каја па дохвати лонац с врућом водом а Јова беж |
| и он и жена му, свако у своме фаху, јер госпоја Каја није трпела да се Јова пача у женске посло |
| е Паја и не осврћући се на узнемиреност госпоја Каје.{S} И сад опет њему наспело да се похвали |
| е, Кајо, твога „јегера“ у образ.</p> <p>Госпоја Каја се најпре и као наљути, и напрћи уста тако |
| кета накриво, — па шта мислиш ти, какве госпоје и министарске и пуковничке ћерке (ђенерала онда |
| е беше) па све трепљу за мном!{S} Какве госпоје!{S} Шта је ова госпоја Катика Кристијанова жена |
| гледа један другоме прасе као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да је |
| Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана.{S} Погледај само какво сам прасе купи |
| маћица, ти како си почео, још ћеш нам и госта отерати.</p> <p>— Ка — — јо!{S} Лево круг марш! п |
| Пајо, рече домаћица и примаче се ближе госту.</p> <p>— А, са свим! вели полаженик.</p> <p>— Е, |
| ећу ко ће пре добити „Слово“ а Јова има готов шаблон па пише по њему.{S} То је тако често било |
| која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.</p> <p>— Па онога мачора!{S} Ама с |
| ао Јова и оставља забуњена шегрта а сам граби напред.{S} Тако би испратио сваког кредитора свог |
| је био, доиста, увек лојалан и послушан грађанин и сам не би прекршио пред Божић издату наредбу |
| о, као што су, што рекао неко, класичне грађевине и у развалинама лепе, тако је и Јовина госпој |
| „Какви врапци?!“ љути се сељанка па га грди и не осврћући се на њ.{S} А Миле Мутавџија и Цветк |
| зије, неког малог вицкастог штиглица са грдним шишкама испод француске качкете, са лакованим ка |
| ј је Јова углавио био међу вилице једну грдну дгуњу.{S} Дгуња је испала била и прасећа глава, о |
| ишта друго него оно старо:{S} Ко је без греха, <hi>тај</hi>, само тај нека узме камен и нека се |
| да се сад код куће исто тако и за своје грешно тело постарају.{S} Међу њима је био и домаћин Јо |
| <pb n="51" /> па хоће шлифовану чашу да гризе и једе, а жена му не да то никако. „Кајо, виче Јо |
| ово које ће наравно други изговорити на гробу дотичнога покојника или покојнице.{S} Он добије с |
| гао жесток мраз, ћуран масан а вино ка’ гром! прича Јова задовољан.</p> <pb n="42" /> <p>Сто је |
| м у наполон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — д |
| а ја скуцала пару по пару, вели ми она, грош по грош, да ти и не примјетиш.“ Па како? питам је |
| стим панталоне, па онда извадим по неки грош ајлука.{S} хоћу, вели она, да се подновим“. „Ако а |
| лон. „Зрно по зрно ето погача“, грош по грош ето наполон.{S} Тако један, тако други — док се ни |