| е стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p |
| ишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, |
| ашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одст |
| нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом од |
| >Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину |
| слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба |
| јем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, ви |
| {S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју |
| е за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за |
| о дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас п |
| е из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако |
| здизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска пе |
| Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Т |
| тица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Вид |
| оја није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војнич |
| г читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жал |
| рамске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим сав |
| рв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече |
| која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељ |
| рљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши урес у часу радо |
| умња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Пра |
| рига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше |
| ља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар ниј |
| тресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео |
| ђе у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цр |
| пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војс |
| ко слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неог |
| ћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти |
| ведању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученог |
| убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{ |
| е области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он |
| моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мо |
| а, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јел |
| а канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} |
| у се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту |
| елику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по |
| зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ ја |
| таве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p> |
| дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, |
| а.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао |
| сталима, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са |
| >Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дан |
| n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p |
| е под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазил |
| Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је |
| одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стр |
| ња бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док |
| е удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао ли |
| стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске |
| у за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто |
| ојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео п |
| Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, беј |
| се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом стол |
| еко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише |
| гано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим |
| богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко |
| уда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p |
| за — Рајко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — |
| твоја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вук |
| дском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити пости |
| бу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из прат |
| уба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Пон |
| а.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну с |
| е стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изг |
| р снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда |
| журити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно раза |
| је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосн |
| и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не зауста |
| та.</p> <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се |
| n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва |
| ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јес |
| пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после н |
| ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољети |
| де настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да о |
| обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа |
| ком, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност |
| ледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало по |
| и зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше сно |
| ледње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу |
| но! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесариц |
| г дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> < |
| редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на своју душу.</ |
| .</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо |
| Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, који се стекоше |
| — Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад |
| пире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сламе и се |
| н у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, |
| је је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који ј |
| спотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и л |
| источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вред |
| ри Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојко |
| ве израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену н |
| .</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима ца |
| а ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ов |
| аска.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлегали преко градс |
| Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на пут |
| p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.< |
| се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p |
| дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p |
| војка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где |
| а вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манас |
| ацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе |
| е са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и |
| амо толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више |
| кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја је |
| ла, <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећ |
| ви Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, |
| рихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и |
| могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћ |
| јте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Ла |
| шао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} П |
| у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Как |
| ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје |
| ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p |
| и Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја вр |
| укну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твој |
| и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} |
| господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се |
| , хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64 |
| p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, к |
| њак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после |
| лико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту |
| е жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> < |
| аде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за |
| уке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршењ |
| ила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога да |
| е, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку |
| ево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S |
| и једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колик |
| S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мог |
| >Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далек |
| даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — во |
| на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} |
| очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, ко |
| је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих |
| почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благосл |
| .</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око кра |
| <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везано |
| У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваш |
| јихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Гов |
| оју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прил |
| су Турци освојили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спа |
| <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И |
| ранке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њен |
| је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој |
| а расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, госп |
| а зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева др |
| ато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb n="15" /></p> <p>— Радњу призренс |
| ’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} |
| ну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе |
| е другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братск |
| Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p |
| што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су |
| па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се сав |
| ас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни тол |
| а.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не зн |
| царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, |
| нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ак |
| ворити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве |
| ше у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је |
| ног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бо |
| моћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је о |
| оји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга г |
| ="14" /></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да та |
| х лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у ру |
| > <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се ок |
| {S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, ка |
| ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас к |
| гом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна с |
| p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ при |
| жност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвише |
| олико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен |
| соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледај |
| > <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те |
| <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох |
| оказивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви. |
| се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, ду |
| а чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, и |
| везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст |
| синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше |
| не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и |
| .</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Доб |
| ан турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са |
| леде своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, не |
| } Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарс |
| се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад. |
| ике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} |
| ша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет |
| у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гле |
| ана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу |
| Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</ |
| рошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће |
| ешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им |
| мазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био м |
| е посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, |
| бојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на зем |
| х врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се |
| рекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагл |
| ила.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се жи |
| дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хв |
| а је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде |
| олико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> |
| 1" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на |
| олибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се |
| и починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград < |
| уку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} М |
| је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промиц |
| показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост доб |
| но Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био |
| них!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душ |
| јем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу. |
| го, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда |
| рашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у на |
| њачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>М |
| а пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у з |
| један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" |
| p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму |
| атара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари |
| lestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> |
| е говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у д |
| гљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а ос |
| Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници |
| бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с поко |
| ноги су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војс |
| а са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно |
| аже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњ |
| је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојил |
| победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђа |
| еже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким |
| ћаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па сед |
| ан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га |
| ло љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, с |
| , нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо! |
| и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз |
| ожењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнут |
| о доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму |
| /p> <p>Уздахну, па се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су стар |
| лаго!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелаг |
| ем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му с |
| границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш |
| и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био |
| . <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште |
| а.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.< |
| ше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он |
| цао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну ма |
| лисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно |
| ао збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у |
| страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> |
| овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} О |
| трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у |
| ара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим хтеде продреди |
| под огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нападачу.</p> <p>У томе се |
| дин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, |
| Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустиња |
| о ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један пото |
| у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођост |
| {S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао ви |
| >Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њ |
| зби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож |
| вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да им |
| </p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону и |
| Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја су |
| Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до не |
| и спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S |
| ?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да |
| и, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику |
| на и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколи |
| уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са |
| ма нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао |
| је толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости |
| шалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нест |
| рећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубив |
| јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегд |
| вљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, |
| не просторе међу поређаним чадорима.{S} А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине л |
| е људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта |
| е, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном мило |
| .</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухв |
| и се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли ј |
| да ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који ј |
| Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S |
| вши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ зна |
| ромогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи д |
| глед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намер |
| ках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њ |
| немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити |
| з!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, мно |
| ина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји |
| м се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени |
| и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у |
| ан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{ |
| тече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на м |
| дника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учини |
| чи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли разде |
| му војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицо |
| Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, вел |
| ча.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не прив |
| а се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, |
| и прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да |
| у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Деја |
| одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чи |
| , па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звез |
| и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на |
| сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ниш |
| а на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Гос |
| о је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бива |
| киваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p |
| .{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе |
| ле га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</ |
| лу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже |
| ише чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао во |
| мири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за с |
| јна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв |
| који се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалос |
| и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, |
| еспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на |
| седе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> |
| н још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за нек |
| Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила |
| ли ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова тако |
| пријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећ |
| ропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} |
| е замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке пома |
| се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен |
| жбу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витеш |
| одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?< |
| кали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јов |
| поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво по |
| мајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на вис |
| кама причао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом вер |
| залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши |
| је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била приву |
| p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, п |
| > <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле ид |
| зу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n |
| љаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је млад |
| Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} |
| рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнем |
| о је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче |
| .</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, |
| знати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног трен |
| племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више ужива |
| ност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивал |
| овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако |
| витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опе |
| е крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и ниг |
| најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и р |
| о пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина при |
| p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поузда |
| ено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не м |
| тио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем с |
| Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја так |
| <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> |
| на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо |
| баљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, |
| иш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: |
| тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ће |
| , па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да н |
| иште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па вид |
| 9" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба |
| рича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p> |
| заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Но |
| за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у над |
| сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и д |
| ље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — |
| дговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свака |
| ана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, к |
| о за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи од |
| слиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше проти |
| /p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скра |
| е дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на |
| више раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубо |
| а бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исп |
| то год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита во |
| обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p> |
| а је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, х |
| шлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја са |
| де Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" |
| а, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнат |
| ина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њ |
| ње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> |
| ац.</p> <p>Па се онда присети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да з |
| оје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> |
| што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — |
| S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, н |
| ног крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Г |
| Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову од |
| паде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га пре |
| а, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плахо |
| {S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом |
| и — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> |
| а колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу к |
| седлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за рук |
| ло дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек |
| Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће |
| еници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми св |
| саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, |
| а жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти ме |
| јко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим с |
| ом и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој кра |
| у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад доче |
| <pb n="101" /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејанови |
| ска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедн |
| ну Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову кра |
| head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n |
| риваху лукавство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га |
| а. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак |
| <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не |
| очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb |
| ађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— |
| {S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p> |
| м држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два час |
| — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог з |
| а показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{ |
| их особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одош |
| о.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па |
| позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише запо |
| ког предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац |
| estone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску |
| у.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве у |
| а, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и |
| реко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се з |
| души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанст |
| ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се извор |
| је непрестано лежао час опорављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обил |
| Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планин |
| риштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> |
| е.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p |
| на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није н |
| у несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томин |
| је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих вата |
| лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, |
| љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред |
| поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Б |
| <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројат |
| </p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци н |
| рима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Ал |
| кашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржњ |
| он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомила |
| спотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле исто |
| ове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима |
| ad>X</head> <p>Успавано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друшт |
| велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста св |
| е се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> |
| пног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остат |
| се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких |
| ехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Свет |
| м се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђи |
| помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку |
| живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Мо |
| осле свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло вр |
| ам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт |
| ревине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина |
| нског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и |
| о, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је |
| знаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а |
| сле споразума с Угљешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу свој |
| као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од |
| клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, |
| ла узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала |
| ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се од |
| у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри пооч |
| оћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадосниј |
| штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још јед |
| и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и А |
| да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, поче |
| ц само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које |
| имиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и од |
| јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту |
| га остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</ |
| ојединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше |
| његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно |
| и и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце свој |
| дахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Кр |
| и коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно |
| н у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, прид |
| а старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни гу |
| поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи |
| дужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих вој |
| {S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли |
| које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде после |
| том пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ н |
| ластеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој вите |
| и је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина |
| љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи по |
| на, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„П |
| асник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече п |
| нек му се раскину пркосни —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пус |
| страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је п |
| јна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— |
| вати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га с |
| наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и г |
| ке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас пр |
| точих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, д |
| ужје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружј |
| свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{ |
| м!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с нашом снагом.{S} Ови |
| пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} |
| али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати |
| страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху |
| Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу |
| у своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо је |
| о мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећ |
| Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} |
| и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Ч |
| до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град. |
| д се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја |
| ио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} По |
| еко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје ду |
| ати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја в |
| и је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не |
| ет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја |
| узданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од |
| се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник |
| ма цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благој |
| зијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрл |
| т’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми |
| а ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме пр |
| винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако |
| Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p |
| </p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и |
| снути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни тол |
| Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb |
| ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је |
| обом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо |
| уби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи пода |
| је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазор |
| а, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и |
| јко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Даб |
| што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка. |
| можо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се |
| био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко |
| виђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким де |
| ху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на сви |
| је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до м |
| м што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима своји |
| ске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помиш |
| p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирн |
| остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се при |
| љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињ |
| оведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p |
| нађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, пр |
| са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је не |
| нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмск |
| егова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војво |
| Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{ |
| " /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мал |
| , све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства ви |
| нани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места |
| p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о во |
| слоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин |
| по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> |
| је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је |
| не очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино п |
| ад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима.. |
| И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и превар |
| зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало по |
| у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада |
| одно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну |
| p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би |
| то наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> < |
| n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињен |
| ну коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, |
| међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља но |
| p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин до |
| За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше краја ухватити.</p> <p>У том се Рајко ука |
| Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало |
| да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју о |
| и се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим к |
| остајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе св |
| , у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник п |
| да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, |
| } Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се п |
| љу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Д |
| творно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на ш |
| <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девој |
| </p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбуђен, скочи, б |
| p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућ |
| гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — |
| во обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио |
| после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори д |
| звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу пр |
| <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Т |
| че Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> |
| т.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p |
| коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред гор |
| тем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пут |
| га мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казив |
| а.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На |
| ије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори стара |
| да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се п |
| воје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад о |
| чно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> |
| они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари срп |
| } Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој |
| продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</ |
| очише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није |
| Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довик |
| Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — |
| ли је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — |
| </p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пал |
| ше, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох |
| о шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихн |
| одару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звез |
| већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме |
| ед свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама пом |
| и дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљо |
| е себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јуна |
| p>Нашавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни б |
| крајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„П |
| средњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војс |
| p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још |
| !{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо м |
| црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ра |
| знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна |
| азила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’ |
| сно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод |
| Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, и |
| аља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и кра |
| бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </d |
| опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњиц |
| ојводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А |
| Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози! |
| ликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи |
| е војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав |
| моћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, |
| а вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди |
| ртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читав |
| 71" /> <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се с |
| рана око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомост |
| рци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</ |
| и и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема |
| ољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели један час |
| ндигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде к |
| коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— |
| > <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на дес |
| !</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> |
| <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађе |
| </p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p> |
| а му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе |
| >Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у |
| његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, |
| араху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под |
| одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он ј |
| и се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одг |
| нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће б |
| је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубил |
| Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три |
| ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам |
| овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Тво |
| од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам оста |
| је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје. |
| га је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један |
| ам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био |
| кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних |
| убитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде |
| ко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну ан |
| .{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једно |
| } Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у в |
| зненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собо |
| тала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војих |
| динцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико |
| а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста б |
| еле војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, иду |
| /p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому та |
| на затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби |
| ала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани |
| више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његов |
| ино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ |
| цем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринул |
| ла, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим скл |
| еде, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и непо |
| >— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, главом плати |
| {S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поште |
| ћесаричином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе |
| оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S |
| ба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — |
| га краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, д |
| зари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у |
| за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не мог |
| </p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А |
| Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом |
| ку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај за |
| едника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер ј |
| {S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема п |
| убоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Пре |
| ре и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после |
| јску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} П |
| пламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</ |
| длу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p> |
| сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" />< |
| може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама |
| и.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао но |
| право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецање |
| давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па г |
| младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свеч |
| S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се ст |
| нца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не |
| опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није прав |
| .{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас н |
| ић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранков |
| е Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није врем |
| је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотов |
| м брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> |
| ој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из |
| на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспот |
| гима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворен |
| pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али ништа нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, в |
| догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко |
| њица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху з |
| аве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће |
| нута на невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим |
| кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник |
| у лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне н |
| енска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, |
| и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше |
| пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он |
| сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и |
| ад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај ст |
| од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тв |
| у за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске |
| ниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.< |
| рнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела б |
| тараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него шт |
| лио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Друг |
| ви све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума проро |
| у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари двор |
| спотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не беј |
| ислила, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добр |
| ојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањ |
| чило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што ј |
| у собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а |
| е руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном |
| продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке |
| је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слу |
| јводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исто |
| х тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бо |
| могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, |
| крено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки т |
| но признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једно |
| и је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за |
| дна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још н |
| бали узевши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, ш |
| нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега |
| То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам |
| нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих |
| азити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што ј |
| ак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ м |
| е обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одеље |
| н скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше п |
| бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше |
| — Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица |
| жи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљно |
| е стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској с |
| да, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што |
| ј се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор |
| адосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни |
| учио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучит |
| јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не |
| о пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти к |
| о имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брз |
| чким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше |
| јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он |
| дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године наз |
| надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је д |
| спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највидније |
| о на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком |
| адости.{S} То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{ |
| мах, чим се ослободи, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли! |
| смо.</p> <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да са |
| .{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— |
| шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, уч |
| е Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито ју |
| ново одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора пос |
| унаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио с |
| ије чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је оти |
| ликога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток п |
| је хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размиш |
| а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> |
| рирода могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сја |
| сле као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света |
| ичим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то |
| и невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зу |
| , добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да |
| е речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може уч |
| > <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам |
| <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" |
| из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, ш |
| </p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме п |
| ож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај |
| се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу |
| вечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} |
| одару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде |
| <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p> |
| p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отво |
| уша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандал |
| ио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових |
| о намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, вел |
| слони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p |
| додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — распра |
| по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ћ |
| о.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они је |
| ст његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он |
| о умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не с |
| p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писну |
| о најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуз |
| n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто уст |
| истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.< |
| кретан, његови су одговори пуни, кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око њ |
| {S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим |
| жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај |
| Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ |
| упила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па |
| ност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од св |
| а Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које |
| тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено р |
| А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p> |
| новао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао р |
| .</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ |
| прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Че |
| од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти. |
| бу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре свану |
| х зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пло |
| лавом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећ |
| предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао с |
| е душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мисли |
| ице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако |
| е склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не вра |
| ајлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела |
| бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовим |
| мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна. |
| је не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје |
| речи, мрко окрете лице у страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S |
| е немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, |
| заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ве |
| , а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Т |
| Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.< |
| Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен |
| ке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег |
| ну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспо |
| рђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за зборишт |
| ојске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — т |
| б за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отво |
| > <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту |
| онах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — раши |
| патила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преве |
| p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не оча |
| а била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска пр |
| елика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врат |
| зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије доб |
| љу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је |
| </p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповеда |
| приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима у |
| помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болес |
| заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника |
| ијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је беј |
| За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја |
| аија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници из |
| </p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице мил |
| ло, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p |
| је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара |
| лижио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног велик |
| војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминул |
| рами ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме пост |
| P18930_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која |
| вао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока |
| му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{ |
| и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у на |
| , о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у дра |
| уњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја з |
| ога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> |
| анин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није у нас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’д |
| ара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи |
| pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавија |
| Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже |
| аску у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузд |
| ојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам |
| <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом бор |
| ног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благој |
| х и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску |
| стиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који |
| </p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро |
| аци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше при |
| то год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуб |
| > <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и |
| ршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било не |
| ивен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су |
| утње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им |
| девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радо |
| своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо |
| ру са свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до мест |
| ричаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом вр |
| дсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од о |
| ва грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> |
| м доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{ |
| ме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости о |
| ј госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ло |
| ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли њего |
| ћи и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не беја |
| а јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p> |
| госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустић |
| атријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је ср |
| СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДР |
| Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење кр |
| , они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје |
| он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у м |
| од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, |
| јко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и са |
| а поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба |
| е у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, |
| лови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> < |
| а ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Гото |
| помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Т |
| /p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| ! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Го |
| стаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прек |
| потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А ј |
| чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турц |
| ред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</ |
| биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, |
| Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бе |
| </p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици |
| рој Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.< |
| илике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и з |
| о однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодил |
| му Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти ле |
| Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад с |
| вши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања |
| ме, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све ј |
| је ни у ком случају ни мало на путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усред |
| ан од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да г |
| p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се вр |
| ремена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је В |
| послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме |
| сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{ |
| ави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не с |
| руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је дарива |
| p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвиш |
| лазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, |
| д ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу |
| није уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је т |
| и драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је |
| потице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом г |
| >По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и В |
| ему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, ко |
| ако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ћ |
| Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим нам |
| тићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са |
| и читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и п |
| де својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугам |
| дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p> |
| а! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад |
| све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађај |
| Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, |
| а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њи |
| се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> < |
| лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пу |
| уше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не могаше ни речи проговорити.{S} Место ње |
| ка други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ при |
| млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њ |
| гословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад ј |
| и то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па за |
| проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну |
| .</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а |
| а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад |
| господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мора |
| Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз |
| , да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међ |
| ише, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју |
| ко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви |
| то, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, |
| вог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у |
| е.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са с |
| јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке том |
| и хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" |
| ad>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи |
| а Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је |
| ешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајућ |
| оје се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађ |
| спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуре |
| му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је |
| Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то |
| о па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само |
| ве, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, ка |
| ца Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељ |
| тво, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата |
| оше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли се |
| т краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је с |
| је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, а друг |
| р, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисл |
| и стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисм |
| се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле |
| нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ват |
| Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Ук |
| баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по н |
| а.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њег |
| м и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никак |
| упите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанс |
| 0" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточ |
| p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џела |
| једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.< |
| нака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је т |
| мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепт |
| ијатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може б |
| ури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p>После неколико тренутака |
| губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима |
| нападачи, срећно одбијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке |
| ише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причањем својих успомена о стрицу своме, чу |
| ити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми |
| рски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Ни |
| у анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са своји |
| оранин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан |
| /p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе |
| аљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ на |
| гов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго |
| ави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подр |
| ире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> < |
| о дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, |
| о опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њихов |
| екиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом за |
| и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које ј |
| силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим изб |
| ке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изг |
| се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога б |
| Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А |
| авих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</ |
| Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има мно |
| далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника ца |
| осподске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је |
| таје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </ |
| најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је јо |
| сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Р |
| ост Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику |
| ућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар. |
| љи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војни |
| од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, вел |
| ођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног во |
| асима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтар |
| <p>— Поћи ћемо у Сер, па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и |
| и, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђа |
| смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у |
| устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело |
| у је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бег |
| иоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div typ |
| >Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грч |
| лузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још |
| ападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између |
| весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се раз |
| је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од н |
| да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома |
| То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добр |
| p>Потмула лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>М |
| </p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад |
| ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не з |
| е огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин њ |
| њу слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чег |
| а.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламе |
| так каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу |
| торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с коњем у провалију |
| ко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у |
| мља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонил |
| осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми |
| шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зн |
| њу.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути север |
| траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца |
| оде зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух. |
| тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице |
| с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколико тренутака пос |
| м мрковом својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Том |
| осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли сти |
| хтеде нешто рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од полов |
| ац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу ј |
| , потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је |
| и.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> |
| } Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу |
| а зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом |
| <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прош |
| ева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изнена |
| сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то нем |
| крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нестало, |
| кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високо |
| за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па |
| ne unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска |
| еним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече |
| ца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на гр |
| рац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирно |
| вина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши град |
| зданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што и |
| по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли јо |
| ог тамника ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор |
| за.</p> <p>У тај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> |
| а са свитом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много жен |
| ленка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком |
| ного туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употреб |
| у области турског царства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>Н |
| </p> <p>— Учинићу, али ако он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, |
| одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међ |
| збојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> |
| хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опши |
| } Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру |
| х.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није оствар |
| ичку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам све |
| братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p |
| ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се |
| чнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име тв |
| требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} |
| — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што |
| Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ан |
| ина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само |
| та!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| јко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одај |
| ивице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана |
| дина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — пита |
| клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив |
| вом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су и |
| о је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— О |
| арица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и вел |
| пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је |
| било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Ра |
| рништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без погов |
| брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, |
| оњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупив |
| , где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак |
| ласти доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало б |
| усиљено се насмеја Тома. — Кнегињица се без разлога преплашила.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> |
| престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас п |
| Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о |
| а, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што |
| 4" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је десп |
| илом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у п |
| >— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља држ |
| крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди |
| ак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, по |
| и деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи д |
| енчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</ |
| ничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако м |
| ко и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав |
| и је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха |
| вника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај друг |
| радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мр |
| еће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наиме |
| клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не мог |
| љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у дво |
| ="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте на |
| ду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до са |
| жној руци твојој стао сам тада у службу без поговора, — рече Тома, пажљиво посматрајући Угљешу. |
| } Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вр |
| , да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p |
| платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћер |
| оче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме с |
| едузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да на |
| је се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да ши |
| у ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ј |
| пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљ |
| уле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескр |
| , ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тице лабудови.{S} |
| брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског о |
| са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је у |
| и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, про |
| година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању о |
| против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" |
| Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — до |
| непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред |
| p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.< |
| ашеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико |
| испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху но |
| рашно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и н |
| , као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p |
| нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута изме |
| коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је зн |
| Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те с |
| средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не |
| пати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за час |
| ђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, |
| ког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим |
| веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуно |
| ском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи |
| ићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни ј |
| S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима |
| а не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> |
| аму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху |
| неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше |
| чи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толи |
| навши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњ |
| собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p> |
| рана, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отров улази у к |
| црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло |
| нога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — бејаше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — з |
| ја, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и зај |
| етоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге |
| р си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Х |
| /p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ |
| рстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио см |
| месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам |
| аљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих |
| а. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспото |
| је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> < |
| наховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питање |
| ојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих |
| е неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} |
| е, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у незгодном положају.</p> <p>— А сме ли његов си |
| г дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а д |
| ече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему вод |
| ина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио непре |
| Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи ск |
| алу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Уг |
| е војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му зад |
| p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне сл |
| од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војск |
| у двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А |
| отово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не |
| , а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар |
| ички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, |
| Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач |
| руне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пре |
| редовима чадора трилиског одељења, које бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране н |
| а спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћ |
| о још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у |
| мети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему |
| ао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и |
| а Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по |
| Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку с |
| /p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта |
| под својим чадорима, многима оружје не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих до |
| } Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница |
| Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на груди |
| ницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој |
| ута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао његовом дола |
| бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који ј |
| свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је |
| или поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њег |
| између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела |
| илиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, |
| и:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није в |
| што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваш |
| олац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко |
| јко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, |
| мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избег |
| стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не про |
| адовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала сн |
| И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Т |
| одну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово |
| и Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> |
| аше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— По |
| ије...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекив |
| p> <pb n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гој |
| ч, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно |
| међу Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска тур |
| е, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове |
| део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније |
| аија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро |
| еша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учи |
| ући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Бе |
| друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на вр |
| атила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања п |
| заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, |
| у па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама св |
| се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом |
| и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.< |
| ом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дуж |
| е.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, врати |
| понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осе |
| иком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде |
| у долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с ми |
| >— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину |
| ој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине. |
| знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се |
| ам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци п |
| азорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па р |
| Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких са |
| сно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљ |
| која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p> |
| ла дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са ј |
| зо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p> |
| овори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног во |
| Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелен |
| сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се |
| а.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с ду |
| ра завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво |
| ље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама вез |
| и преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите |
| — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у |
| је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла |
| нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чуту |
| деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам вера |
| ве задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој |
| , што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврдим и |
| д Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчило |
| Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна ју |
| о њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месе |
| дакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе н |
| цу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна б |
| да и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио в |
| каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво |
| илном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са дв |
| редини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова нев |
| АПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за |
| ом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега о |
| е заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> д |
| в и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и |
| планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; |
| еменитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један д |
| на срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p |
| нади недостатак, који у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао |
| ео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из |
| /p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Прев |
| ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} |
| би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — |
| ранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, и |
| рава!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А |
| иц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, д |
| {S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> |
| стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност пох |
| постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ће |
| њичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Т |
| ити.</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— В |
| и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмо |
| Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, шт |
| недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с ору |
| пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С |
| некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом ник |
| њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа |
| иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да |
| шко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно б |
| ичај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуд |
| вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече му |
| л’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, се |
| на одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} |
| p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим п |
| љеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али м |
| ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> |
| позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице б |
| тано обасипа хвалом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="3 |
| да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчил |
| е је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегн |
| се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би |
| охрабрио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском в |
| часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше за |
| еч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.< |
| ља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро пос |
| ва Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и |
| ке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах стражар са |
| ње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за ко |
| ких грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшн |
| оремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљал |
| богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и беседниц |
| и: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина |
| ља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, оте |
| ма Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је дог |
| ижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са гр |
| сно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} А |
| била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мисл |
| /p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико |
| реме помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у |
| постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора нис |
| он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало |
| ном <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубиш |
| лмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довел |
| > <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати |
| мњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет |
| вртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ |
| је жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву па |
| ц се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није та |
| брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гој |
| , па ћемо удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу |
| вно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала |
| им био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестан |
| } А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу |
| Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахи |
| кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала |
| дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено |
| ало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А н |
| ајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији д |
| е.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах |
| јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, и |
| и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиско |
| лио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p |
| свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша |
| ада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих |
| није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене п |
| "36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалек |
| јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Те |
| — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у |
| на друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачан |
| /p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева п |
| те првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витешт |
| ја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више р |
| 30_C4"> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је |
| лазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одриц |
| и Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена |
| деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине |
| оги други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стр |
| а тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да наб |
| ари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара. |
| :</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српс |
| >Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на дв |
| седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борб |
| у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољ |
| предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, пр |
| пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја ср |
| су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим |
| ла напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак |
| бела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топл |
| на ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у опрец |
| <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознат |
| новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао нек |
| дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без усте |
| ин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Т |
| еко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибој |
| еки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па ме |
| а.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је посл |
| ђу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и |
| вши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у омањ |
| <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки |
| сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана о |
| ead>V</head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер |
| ка природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животн |
| а привући сву пажњу Томину, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, |
| тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са |
| Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Го |
| ви ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да |
| Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних |
| радала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} |
| е Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно |
| Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пож |
| магач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, ушли су |
| патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божј |
| рошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела н |
| двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} С |
| могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао |
| , са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била чест |
| .{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се в |
| а да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен ка |
| с аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком пут |
| .{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, к |
| ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.< |
| тепеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Ста |
| г грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па уђе у покривену, праву, коли |
| у пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо |
| ске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње над |
| јајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади с |
| Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мир |
| овог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, ј |
| гору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Сам |
| у, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом то |
| ала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао ј |
| горовала у пољу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> < |
| ранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је њег |
| зену, али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Т |
| рајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} |
| стао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда б |
| вестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа |
| јкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се ти |
| мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лута |
| е 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непр |
| и чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама пре |
| је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних с |
| вечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</ |
| ост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем г |
| > <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново |
| На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Ода |
| који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће |
| чила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој с |
| ратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и |
| Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у |
| ма у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се с |
| /p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздра |
| граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање |
| , што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке |
| томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и |
| и у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први ло |
| еч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љу |
| м све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку |
| <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{ |
| а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог д |
| и!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — |
| {S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред |
| е пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од |
| шњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покојном ћесару и њ |
| е њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила о |
| <p>Тешке су биле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српск |
| ма, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по |
| на с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{ |
| овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљ |
| је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> < |
| сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи |
| мисли Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очек |
| ог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и |
| р је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! |
| ху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.< |
| твар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут |
| монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и ка |
| они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што н |
| се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестр |
| и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се |
| мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никаквог облачка.</p> <p>На скоро после |
| <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико саз |
| обра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј |
| м ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је тр |
| весно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се с |
| се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а посл |
| ако је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли |
| ео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је в |
| Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајн |
| о што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати м |
| да био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче н |
| ама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњ |
| т.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза |
| скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро |
| е причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар |
| јко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко цело |
| а Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, |
| га мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва |
| е остали.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, |
| м логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе |
| l:id="SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дре |
| </p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с |
| оше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доц |
| ше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од в |
| ким и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај г |
| одитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог п |
| ојим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, |
| о поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> < |
| ислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом преду |
| н и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слази |
| убојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и |
| фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем св |
| сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разго |
| у:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и ка |
| служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер цр |
| е у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У ло |
| > <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p |
| ре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек д |
| отпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога роди |
| ило немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити. |
| један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задоби |
| свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесари |
| већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Пре |
| <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, дв |
| свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је |
| тир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у |
| } Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник з |
| а једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, |
| одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у |
| ом код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом |
| о предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, д |
| ечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедн |
| и! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека |
| с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче д |
| Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу с |
| /p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре |
| ри друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то |
| лија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба |
| ли на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо |
| ан области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао |
| за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота нест |
| реведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу пр |
| е један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, зв |
| зило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местим |
| ребати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку у |
| Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколик |
| ову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је о |
| дмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од |
| ткиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по пу |
| <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим р |
| у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет с |
| је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јар |
| а несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, |
| чено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату |
| ави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговим |
| сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика |
| једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао |
| га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а он |
| речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом в |
| орни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики клан |
| стаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој бу |
| ња љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> |
| едан не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту |
| неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а ода |
| су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> |
| о.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лис |
| "60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им |
| есени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угље |
| ано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачки |
| а надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с м |
| овину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским дога |
| ој и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни |
| своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваш |
| <p>Међу тим ни сам Тома Теологита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли |
| нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао в |
| о што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспот |
| у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, ко |
| <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи |
| јаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се д |
| чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти |
| а друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са к |
| у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље њ |
| е рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше црк |
| ом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — |
| се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из ју |
| роговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Бого |
| шта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака |
| стелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, в |
| оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко м |
| заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни у |
| та:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев поса |
| дим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је |
| адно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Дра |
| стало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу |
| есар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у облас |
| ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на поги |
| ицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</ |
| елија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} |
| ти погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од заку |
| и отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такм |
| S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника |
| ли су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Правист |
| b n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом п |
| просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је |
| ао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневно |
| /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши ј |
| ко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових |
| почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољ |
| саву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти |
| ену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одржаће |
| ну. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако д |
| их година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му по |
| е му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизал |
| туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, шт |
| некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рај |
| разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна при |
| за.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту. |
| или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна в |
| и се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом д |
| то.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није мног |
| у своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па |
| ј је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак пружаше шаком нап |
| исташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне |
| ком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} |
| родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p>Мо |
| а кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправи |
| г новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет прод |
| ја српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу |
| Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њен |
| , а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага |
| рзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успе |
| ром венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору |
| чно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> |
| де се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па ј |
| саија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није мор |
| <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све з |
| ем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — |
| етског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено с |
| искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> |
| на самртничкој постељи, али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и п |
| <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се |
| похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, |
| купљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао |
| већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <p |
| придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} П |
| али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од |
| е све а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше ми |
| у баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у |
| и ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Н |
| свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана |
| енцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="chapt |
| тања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и бла |
| н очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одгов |
| тељи својој, те ћеш у толико слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само |
| их завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се |
| — И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину |
| , ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро? |
| S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не до |
| кашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн да |
| дости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин с |
| јни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег р |
| онесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са |
| ла ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} |
| ну мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? з |
| уба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити вит |
| очену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жр |
| шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која дон |
| ом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац |
| рпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена ћесарица, — од |
| товали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Т |
| ше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — само ту.{S} О Лазару Хреб |
| ре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у м |
| ој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— |
| еограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја т |
| ај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи стариј |
| оше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{ |
| запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеорион |
| p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних грани |
| ла је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да |
| Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим к |
| су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била |
| је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог |
| раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевро |
| а буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше То |
| аља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја мол |
| о и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</ |
| као на најпоузданије стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њим |
| овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се |
| ађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се д |
| аном туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио |
| о си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, в |
| /p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје |
| скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у о |
| е мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је ст |
| то долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад ста |
| остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље |
| еној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих ве |
| гом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мен |
| >— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се за |
| ма, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови |
| лонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је н |
| ила је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана |
| његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагор |
| , колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и |
| пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи није било свеједно.{S} Највећа м |
| Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опе |
| релога ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох в |
| ве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n=" |
| а и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан |
| х!</p> <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанати |
| ледаше Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добр |
| Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:< |
| .{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој о |
| а почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гој |
| она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о па |
| а се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, к |
| нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадаш |
| дговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме:</p> <p>— Али у о |
| нтинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — уч |
| и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} |
| о је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута |
| роз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака и |
| ука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад ло |
| .{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одр |
| миле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без р |
| а и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од |
| . — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који |
| ете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо п |
| убоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недал |
| ораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рука |
| сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајков |
| одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ј |
| толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках т |
| они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске круне ни скиптар српс |
| је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се |
| браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част |
| и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша |
| на, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко |
| ром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога |
| ровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо сви |
| тупи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Бо |
| шапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог |
| пусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да |
| ало после пустињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве проти |
| атак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрат |
| <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издр |
| >Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћ |
| Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, |
| љаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим бл |
| у, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изиш |
| <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — |
| S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, к |
| ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачк |
| ога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде вре |
| уба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца |
| арице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су |
| :</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, све |
| доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p> |
| та он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде |
| ко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} |
| г царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да зад |
| приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога ца |
| је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p> <p>Бегу |
| S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца она |
| почеше утрњивати.</p> <p>Небо постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли. |
| — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи |
| ства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није с |
| е :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је ме |
| /p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха н |
| био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасн |
| опљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, кој |
| Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је |
| оше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> < |
| тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњ |
| али <pb n="35" /> су они, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому с |
| рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери |
| им гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазив |
| зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S} Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљењ |
| ипремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао дв |
| реко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи |
| г крвавог поља код Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гум |
| tone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску об |
| Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке стар |
| , прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутак |
| и могао опазити неко лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у сво |
| а неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај в |
| есам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крвав |
| сталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходо |
| ући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете г |
| зе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је суд |
| дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код |
| сподару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем св |
| тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје ле |
| одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p |
| це, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар н |
| S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се п |
| ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећ |
| илост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу при |
| ла и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом |
| вој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и У |
| </p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој добро |
| p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу |
| их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Поз |
| руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Б |
| га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори стара |
| елене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у помоћи!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} |
| да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећ |
| ћеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и под |
| у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда |
| да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— |
| друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са св |
| руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је би |
| сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p |
| ле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га по |
| раљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> |
| у.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су |
| бро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздат |
| о?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац мало зам |
| /p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити |
| — Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} |
| ротив зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом на |
| небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p |
| Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много леп |
| грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегда |
| шила сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p |
| д ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са |
| алим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља |
| вара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Г |
| и отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати |
| , попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p |
| от бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата |
| узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед |
| , натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотови |
| где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уг |
| вом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејах |
| у познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} Они се спремаху, д |
| и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне |
| луге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бр |
| а Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у |
| челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, н |
| чно времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је |
| обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је из |
| ?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, |
| р на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога ст |
| га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бе |
| ку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гој |
| едишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима п |
| говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Ср |
| и, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној стр |
| ране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилац |
| са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаки |
| а краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p> <p>— М |
| гљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих вите |
| зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је вој |
| остадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} |
| <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — та |
| >— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љу |
| <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179 |
| ко тренутака настаде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тог |
| Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војв |
| ам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана излаж |
| 0" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хи |
| о одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле ниј |
| е требало ни повести! — љутито одговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војв |
| ве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад |
| а трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="159" /> <p>— Онда ћемо |
| најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> |
| тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами |
| жа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала нај |
| лед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глав |
| какању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити |
| еље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} |
| мрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Ви |
| Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на ис |
| оја памет не признаје слабији разлог, а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукаш |
| деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} |
| је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског |
| војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише |
| , нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није требало ни пов |
| је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним н |
| д један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач какво |
| о био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица |
| е рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> |
| иште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А к |
| ари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</ |
| н пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирск |
| м.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, х |
| ј људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ић |
| и држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше о |
| <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се |
| ро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред |
| исну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Ос |
| евачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у |
| и!</p> <p>— Не очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" |
| , а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да |
| дан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко |
| е могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, ма |
| /p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— |
| Угљеше непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш ник |
| да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњиц |
| амо јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалош |
| е војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори ст |
| одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.< |
| це, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да мах |
| различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог |
| грађе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у |
| {S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, п |
| м читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом распр |
| >— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посвед |
| а са свом љубављу материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад |
| твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забав |
| ена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло |
| и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Н |
| То није ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је |
| 174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, п |
| Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> |
| а стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта с |
| си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад из |
| који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био |
| на.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{ |
| асак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше |
| </p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја м |
| осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до |
| Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, — коли |
| p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, ли |
| стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пун |
| победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вр |
| ах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Вој |
| ег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Ст |
| p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Боже, — рече неко од оних што посматраху војску, |
| даје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Бр |
| оњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи д |
| е други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S |
| де око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Б |
| упљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци |
| ан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.< |
| јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{ |
| на?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љуба |
| ако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо з |
| <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, дес |
| „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, и |
| а су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> < |
| помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више |
| о уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у врт |
| , браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било |
| д сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши |
| } Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S |
| анике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу ви |
| ве нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или |
| моја Маро!{S} Ти си моја са благословом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се А |
| шу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускра |
| ановника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет зав |
| ного надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се пролам |
| ново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, |
| кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је бит |
| јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу д |
| у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога |
| т, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма |
| а пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.< |
| је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Уг |
| ад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде |
| ежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћније турске в |
| еко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само |
| већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, |
| стоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас проле |
| ену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступај |
| брижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према |
| рими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи ј |
| ли Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио п |
| ик разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> |
| а, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, намерно удешено, ружичасто гледање |
| са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Р |
| p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> < |
| а штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први |
| двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, |
| а војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брз |
| лижи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста но |
| Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске |
| ржао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом в |
| лаве и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајеви |
| сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном |
| руги јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</ |
| стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим ју |
| {S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пр |
| са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивај |
| о испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Во |
| ла...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице |
| скрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна |
| ине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости насту |
| } Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — |
| ше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао |
| рављајући се а час опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу |
| Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видосави |
| {S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја с |
| >— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда |
| } Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и њего |
| ође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, па покри лице рукама, клече поред Угљеше и |
| <p>— Онда ћемо сва тројица четвртом! — болно рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде |
| ет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко |
| оме буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по |
| тац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспоти |
| а, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаиј |
| у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње |
| /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше чести |
| .{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико |
| еба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> |
| у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашн |
| — Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу усл |
| ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав ц |
| ри дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за о |
| шао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упил |
| м дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима |
| учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Ма |
| p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточи |
| женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се |
| } Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово ј |
| рата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Измеђ |
| Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедни |
| а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћ |
| сто одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина ј |
| и, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све |
| Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња |
| њаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана поч |
| су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} |
| осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе |
| антиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружј |
| пске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени по |
| ан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} |
| вши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{ |
| а бисмо могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царст |
| е часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обеле |
| о и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша |
| а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили то |
| адости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се бор |
| их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изи |
| — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p> |
| Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном |
| а разговор после неког ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде |
| сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право п |
| ољу пред њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да |
| ркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:< |
| ма и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљ |
| ом лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’ |
| превалила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се |
| црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њихову одају.</ |
| е у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај дру |
| је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет |
| ина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изос |
| ању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла |
| не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се син |
| обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој ду |
| аћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог |
| и и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си |
| алипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао |
| приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде |
| ци цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господари |
| мо ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи не |
| ам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S |
| гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске |
| је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Бал |
| запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одго |
| у песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — |
| противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли д |
| ј заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда к |
| ло породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су бра |
| ну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на гр |
| ем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, шт |
| тез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је б |
| руживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори |
| казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То ни |
| ну јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а п |
| ла га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића Сулејмана, срећног освојача н |
| } Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је |
| ах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да по |
| где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица |
| оклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скид |
| руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин |
| а, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавч |
| шљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане ј |
| пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Ниј |
| оме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом ра |
| стојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S |
| /p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се |
| ена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те |
| раву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војн |
| ну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо |
| је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи |
| могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} |
| естит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Вој |
| и се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и |
| усто сабијеним редовима многи падоше од братске руке, а ноћна тмина прими тако проливену крв на |
| Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Го |
| обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, |
| ајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубише.</p> <p>— Ти си, без сумње, уморн |
| долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је не |
| Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се стар |
| се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше з |
| > <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! |
| н поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Б |
| деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједнич |
| а је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старо |
| његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војв |
| Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој ода |
| стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише |
| ај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђ |
| озападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Варда |
| сиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Го |
| аник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војв |
| енуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову во |
| <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова |
| у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба |
| C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у |
| ослужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зн |
| ху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља. |
| му се многи.</p> <pb n="57" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А м |
| које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> |
| јаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што |
| На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанс |
| који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан |
| p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — упита је |
| ша, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{S} |
| о је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, кој |
| најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и је |
| принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прич |
| стење, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри па |
| узда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а |
| ерни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћа |
| ена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>С |
| ину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност |
| а стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на |
| лас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође |
| коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који с |
| нац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина при |
| и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, шт |
| , који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше оним |
| а.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један |
| недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез |
| ути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља к |
| .{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у страну, — одго |
| да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њ |
| је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очеки |
| својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто |
| оново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он п |
| егде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за ти |
| <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превали |
| ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да |
| ојом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху |
| са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{ |
| то рећи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с дес |
| ње монаха, који, такође узбуђен, скочи, брзо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њим |
| ања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више при |
| ави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, |
| опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врт |
| но од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјај |
| да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе |
| у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у логор српски.</p> <p>У првим редовима ча |
| /p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, |
| нади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео з |
| ></p> <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора |
| је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку |
| Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаес |
| ри краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали |
| пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владар |
| х.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, |
| ојихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде г |
| браз и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне о |
| .</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија |
| аће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из кол |
| .</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да з |
| у хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видоса |
| е њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> |
| лена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! |
| и, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је б |
| ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пр |
| м готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим |
| ске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лага |
| <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па |
| ју облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које |
| ша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач.</p> <p> |
| ром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се п |
| p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} |
| ч краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone u |
| храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> |
| >И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано срку |
| > <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише |
| љуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} |
| само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p |
| д и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужав |
| , Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па |
| младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао |
| рећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и |
| milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чем |
| твор ноћне стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна о |
| са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— |
| једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак ха |
| ијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом |
| дао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с н |
| о мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља ж |
| извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у |
| ји већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњи |
| ста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— |
| > <p>Толико, колико пута коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује. |
| и на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми стојимо међу њима ка |
| <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о кој |
| ш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угље |
| ели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна ра |
| но доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако ист |
| лијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да |
| у из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке своје, ћесарице Ане — у ми |
| а недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо б |
| усти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после н |
| о си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p |
| е.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p |
| и и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом |
| на, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али |
| ана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом стар |
| шој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — |
| Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у се |
| било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са д |
| што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко покло |
| , она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени |
| </p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити |
| <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слу |
| ла преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од |
| рекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, који у пуној ратној спреми уђе у њи |
| {S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случ |
| зо прибра:</p> <p>— Слушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиск |
| о те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да |
| з Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мр |
| инио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је треба |
| /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>У |
| уда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византис |
| >За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог |
| пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други О |
| .</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад јо |
| ели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила |
| е лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође |
| ласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом |
| Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет г |
| још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и |
| , најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једн |
| од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара. |
| нца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац доб |
| а ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Г |
| " /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} |
| јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве с |
| } Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није мој |
| икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Госп |
| Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти |
| с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним глас |
| з тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потр |
| а путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба |
| шће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и |
| ранин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече |
| а Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војн |
| овом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже |
| гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кр |
| а, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div |
| обеде вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извида |
| <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и ста |
| сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други |
| души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на |
| руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све |
| у долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на |
| е остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је |
| наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступн |
| оњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћ |
| — Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војв |
| — Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> < |
| рне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На |
| .</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стис |
| /p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!< |
| м те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гос |
| њ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p> |
| е:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита |
| г одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у |
| рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача |
| одару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој |
| а дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а н |
| односећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наш |
| почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} |
| га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег |
| бро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има |
| је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућ |
| > <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и глед |
| а.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар |
| .</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље |
| и је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кл |
| едем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, |
| а, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p> |
| новче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Од |
| е.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је да |
| > <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и то |
| есео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу |
| ци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспо |
| логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила В |
| два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и рав |
| p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше гото |
| " /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градови дав |
| >Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Г |
| некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно р |
| у Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци |
| љу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмск |
| љан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> |
| тавила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу могу д |
| ече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизве |
| и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна к |
| ицима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову |
| ли на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} Погледао је, |
| , очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто тр |
| и, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећа |
| ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом ц |
| е испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична в |
| Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свим |
| p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у |
| асти бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже |
| вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" |
| ојим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м |
| чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</ |
| о, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па |
| заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе |
| </p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари двора |
| е необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећ |
| рами потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитог |
| Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио |
| она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Ч |
| а свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној |
| је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама. |
| </p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде |
| у се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> |
| дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p> |
| ост своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље као тиц |
| уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и по |
| један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, рече:</p> <p>— |
| .{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се зауст |
| еће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтиш |
| ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p |
| pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стај |
| .</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо |
| стоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер |
| а друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву |
| торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз |
| ха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на |
| ати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} Благослови, свети оче!</ |
| ја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој |
| ког вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са н |
| само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћута |
| журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко |
| } О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало |
| сташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У туз |
| <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати |
| друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато |
| наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се п |
| лашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> |
| дана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Л |
| обом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје с |
| ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћу и да ур |
| и и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче |
| са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — |
| је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Власт |
| лах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах |
| се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини |
| овора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p |
| >— Погрешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и наш |
| дајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано мно |
| аница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војво |
| ропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спрем |
| и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те са |
| Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и |
| ти као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и не |
| реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из за |
| .</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ |
| "17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се |
| ршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p |
| p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба!</p> < |
| и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено |
| И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукаш |
| Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој вој |
| </p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у |
| ас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано туж |
| а бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко н |
| е и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефим |
| акле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</ |
| обројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-б |
| а војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је в |
| , изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <di |
| звишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти н |
| ше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после с |
| одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за |
| они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте |
| се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин. |
| од старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опа |
| и ми ти повераваш.{S} Мене моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу |
| за, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност њего |
| елена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p |
| свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све ја |
| не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздр |
| азда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме.{S} По њој сам вазда ценио будућнос |
| дговори Богдан.</p> <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.< |
| лог не може се борити против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина |
| новића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању |
| {S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе |
| ће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумаче |
| p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на д |
| граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог глав |
| љу ниже подграђа, многи су били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоуздани |
| </p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и з |
| ани, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p |
| S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верује |
| > <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан |
| вци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и м |
| ак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у лого |
| не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше в |
| <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид |
| чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сут |
| а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Ка |
| >Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегу |
| ницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с |
| рекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по посло |
| енским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, |
| ром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склони |
| хих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила |
| никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда |
| навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњад |
| лин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> |
| веза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљ |
| и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са соб |
| с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов |
| Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђ |
| ти мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правога пута у |
| ти капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше пр |
| вишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова д |
| дру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отиш |
| звишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са пу |
| јвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, |
| Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер |
| згубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на |
| Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести |
| ам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Те |
| један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут посл |
| е на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућн |
| пске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си оном |
| ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, к |
| ро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређ |
| астоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов |
| , — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испиј |
| му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађ |
| на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, ми |
| уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — г |
| " /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести в |
| амник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — |
| ојима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врд |
| раше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и |
| — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — оштро пита |
| оји му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресек |
| грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћутиш, |
| меша се старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Ње |
| , па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у та |
| добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше неприј |
| прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И п |
| и смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поузд |
| ђу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је |
| онах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подгра |
| авладао нападача, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то дол |
| држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини |
| огао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу жив |
| а.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто зам |
| ко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору, па се, остављајући у лево |
| лико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат време |
| ац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи |
| гита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и |
| дске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског |
| оје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p> |
| е природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и |
| ли њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих |
| проходних урвина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које |
| место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са недавне славне победе срп |
| вима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле ре |
| да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким д |
| ине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос саку |
| ко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107 |
| акав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божј |
| !{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на м |
| м могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да. |
| лах са својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мерме |
| но војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко ше |
| зило, те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејано |
| ити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило |
| љеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, д |
| А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p |
| еко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p> <p>— Ха, |
| ачкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред он |
| рати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио М |
| се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и о |
| исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне |
| естадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше пес |
| кој, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела |
| <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезов |
| ог бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градс |
| ји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су |
| саије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која |
| ..</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданов |
| мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез |
| нце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше |
| ђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом суј |
| алеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе |
| рађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кр |
| м набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, |
| уначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети |
| вајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа |
| Ходи са мном!</p> <p>Обојица сиђоше низ велике камене степенице, које се сјају на месечини.{S} |
| а двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стој |
| зе се Чрноменски Лугови на левој страни велике реке Марице.{S} Лугови се са северне стране завр |
| ратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" |
| од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у С |
| лију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки |
| његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, изме |
| акле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много. |
| је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одвај |
| Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом!{S} |
| n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</ |
| ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, |
| вима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим |
| рокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се се |
| — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!</p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, к |
| половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брего |
| крете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом. |
| жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старији |
| предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво |
| з подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара с |
| радског подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је |
| S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући пут утиче |
| иви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме з |
| стали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху пог |
| у, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској вој |
| калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио шир |
| орима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царств |
| емена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељ |
| оже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом тел |
| о сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S |
| ком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једн |
| milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, |
| Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Уг |
| ло великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на ком |
| да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој гос |
| падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и |
| о пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прим |
| nit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и |
| Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто до |
| ји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драм |
| обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог планинског потока у Мутницу, чекали су хајкачи |
| и и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на мног |
| раће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког |
| ног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>А |
| озбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том за |
| оценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накн |
| /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Дес |
| ли.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му је у радости по |
| су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму раз |
| олибом неки старац у пастирском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у р |
| ро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.</p |
| > <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато стање, у коме |
| ли један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене |
| , како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, н |
| ине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{ |
| ом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, |
| а са насладом читати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одист |
| подом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од сам |
| љем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p> |
| а крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подс |
| p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у плани |
| зе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Вл |
| налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде |
| а и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се |
| е не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца т |
| певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и |
| , како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком п |
| рилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>А |
| еза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник н |
| Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> |
| да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p |
| цара Стефана, крив он сам.</p> <p>— Ко? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са с |
| а Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила о |
| ара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породиц |
| овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава. |
| ријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива |
| ижој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> < |
| ожо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> |
| лина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда и |
| дех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам |
| до, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{ |
| шње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред |
| те, — притворно рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} |
| и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њи |
| е: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер |
| баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски ра |
| аше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера |
| прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> <p>— Не, настао |
| ра викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, |
| г ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и ш |
| м о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, ве |
| је. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не |
| на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно и |
| опољу, важној тачки према острву Тасу у Велом Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на м |
| твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати на венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучн |
| одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити без твога.</p> |
| поглед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> < |
| додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p |
| господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За в |
| За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" |
| говори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> < |
| што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је |
| Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и п |
| победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехн |
| <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име |
| — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без р |
| етнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала д |
| таде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p |
| ивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S |
| вито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележа |
| вај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господа |
| мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо, Божјим |
| ња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би |
| , кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спа |
| њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекин |
| гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" / |
| ојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, за |
| се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не мож |
| иродном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти |
| ошћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је |
| макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш.{S} Мене мо |
| , све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{ |
| е обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али пуног благослова ог |
| вољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао с |
| вића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг с |
| p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, |
| о после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретош |
| рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити кол |
| својим у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, |
| осном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу твојих узвиш |
| ариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не |
| тари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесари |
| азговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за др |
| наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени |
| {S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у са |
| мо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, |
| н. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за запове |
| — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p |
| зантиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли |
| а срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо мо |
| о су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни с |
| не најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ра |
| е кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом свет |
| мчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно |
| тем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А |
| кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткр |
| обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Десп |
| ријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области |
| ођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад |
| дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што ј |
| сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући на |
| тово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се рас |
| p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга |
| три Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где ос |
| морном расположењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је до |
| роламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан др |
| ече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, |
| лени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упи |
| спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, |
| е два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео |
| -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима |
| а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом бр |
| ник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p> |
| су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску н |
| ви на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови кол |
| то не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охр |
| ..</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо г |
| , бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У великом св |
| стоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на гла |
| г и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ он |
| смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у р |
| м вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај ло |
| самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла |
| двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророко |
| еса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред најв |
| оспода ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се з |
| гда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} |
| срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у |
| орака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к |
| м катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S |
| безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, с |
| је хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи та |
| ј младости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, кој |
| ином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, |
| главље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени |
| уђе у покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> |
| <p>Нему тишину прекине покадшто хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукн |
| непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило. |
| ло поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинули |
| задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз проз |
| у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али т |
| p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непријатељ |
| живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се поч |
| А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима њ |
| јко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Он |
| </p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недал |
| адати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћа |
| тру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> |
| > Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све |
| ма, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство сво |
| >Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" / |
| да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом сав |
| е, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p |
| ти на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n= |
| само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном др |
| нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p |
| ну лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини н |
| ејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба |
| стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она и |
| икад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Р |
| <p>Пљусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах ди |
| рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем |
| а цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите |
| му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више пре |
| има?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи. |
| еним соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном ме |
| гли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164 |
| .{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са |
| има честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећ |
| {S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена као с |
| Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пу |
| главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим |
| На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Он |
| не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не |
| а поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеш |
| његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега |
| више патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и |
| p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за |
| шевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви дог |
| постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше |
| p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене оно |
| сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да беј |
| је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме поче |
| меном на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И ки |
| e unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану |
| , а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности кан |
| е Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко |
| ког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кре |
| >— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p>У т |
| е брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу |
| ли преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа по |
| се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило |
| длучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богато |
| кривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— Одрж |
| Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градско |
| ма.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више ле |
| е нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта |
| е Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада по |
| м ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младост |
| ђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{ |
| истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који ола |
| ана почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивање ловачких рог |
| тало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељ |
| ила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} |
| Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе в |
| првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да м |
| души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} |
| овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га |
| одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад |
| } Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са |
| ао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ савладао нападача, па му својим каницама везиваше р |
| , а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, |
| — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p |
| шем будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, њ |
| да, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S |
| а брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> |
| разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојно |
| толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих |
| 90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти т |
| p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сад |
| а Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се по |
| вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за о |
| ком, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек неда |
| ј борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од пр |
| p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и как |
| p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на г |
| нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, не |
| ш пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затек |
| <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па |
| <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спустио низ |
| првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупља |
| и Томе Теологите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала |
| јводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Ц |
| е, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— |
| ђе, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источ |
| витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једно |
| , и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратни |
| ли главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чеш |
| ада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисар |
| остане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> |
| ји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајко |
| е турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Зап |
| } Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он ј |
| еће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ј |
| ом збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светлости ни мога |
| /p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на с |
| > <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издав |
| d> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p> |
| крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише и |
| пота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним ре |
| <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Др |
| <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад |
| ћу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S |
| и, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба |
| арати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Мо |
| Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили. |
| антиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину о |
| у и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није |
| ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање донос |
| сечу, која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ло |
| доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје ж |
| > <milestone unit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше |
| и Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у оп |
| о.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново л |
| } За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало п |
| ана Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сад |
| у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратник |
| .</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дв |
| с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад |
| запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано ис |
| p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо |
| аче не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста н |
| > <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Иса |
| /p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се |
| тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храсто |
| и, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спуш |
| аше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, |
| г пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко о |
| ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S |
| етљеној одаји својој, сеђаше Тома после вечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о пог |
| м.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи. |
| stone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расп |
| гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна пр |
| ад невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређиваше но |
| планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирск |
| крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе |
| хладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерал |
| ="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома |
| те да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само је |
| и и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брз |
| дске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подз |
| n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколи |
| клопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, оч |
| топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступ |
| мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Та |
| далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени кр |
| у!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добрич |
| ружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове ода |
| више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бе |
| много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног учени |
| ности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило б |
| а онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног ча |
| адимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, с |
| ој, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш |
| и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној |
| } Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац |
| у чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — на |
| </p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што |
| ете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми ј |
| те да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспото |
| на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дреноп |
| дано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо |
| зе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг п |
| х светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и М |
| расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} С |
| је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Ка |
| у часовима сумора ниси ти била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш |
| <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити |
| његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драм |
| ратски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју |
| гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>У |
| Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p |
| Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што |
| оке куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у |
| свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређ |
| каше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде је |
| а се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мис |
| </p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са |
| на засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећем обиму.</p> <p>Беј |
| кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци сво |
| овамо? — упита Мара, улазећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је |
| ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онд |
| р си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цар |
| то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} |
| нула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покрив |
| p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пирк |
| ом црнином <pb n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ |
| нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али |
| ог рамена мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од си |
| пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} |
| да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у |
| а у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под згодним |
| при отвореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти |
| <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Бог |
| ече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало пос |
| <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите |
| ловом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Св |
| знанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма |
| вају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> < |
| бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да и |
| аменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе. |
| n="50" /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дан |
| ери, брајко, сад! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини |
| па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S |
| настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> < |
| исли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином |
| о хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толи |
| не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе ве |
| еша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли |
| а се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш |
| даше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — рече му Тома. — Не сме пасти ни сенка сумње на |
| за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље |
| — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас |
| светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у д |
| личица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не забле |
| више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видо |
| досава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли д |
| ешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да с |
| лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је |
| купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не |
| Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Дра |
| У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, ч |
| или на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање узди |
| мској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и |
| проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој с |
| ислити!</p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p |
| сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше |
| ну остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе |
| већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама свој |
| она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих порука |
| Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</p> <p>— Како ?</p> <p |
| :</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје |
| јков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути од |
| те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао |
| } Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам |
| ориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело |
| дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p |
| сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догод |
| око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко |
| дајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им став |
| а Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ |
| — Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш |
| Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је на |
| ласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место т |
| тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде |
| е ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с |
| имо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p |
| а у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p |
| његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом |
| ара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро |
| у Крстопољ.</p> <p>— Ми смо — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданиј |
| ти и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.< |
| а њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно д |
| ајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било |
| одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p |
| за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од дола |
| сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме ве |
| .</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Ма |
| ост у тешком положају њеном пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како |
| загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо |
| ги пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана |
| ма све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу |
| а је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па |
| траше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— |
| p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио з |
| ко ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Год |
| еће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре мес |
| по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То т |
| вање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантак |
| мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грч |
| ше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога живота — наста д |
| ници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случа |
| <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> |
| о, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на ск |
| Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и н |
| Рајку се обновила у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српско |
| ћу својом веровао, много веровао младом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике с |
| {S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприш |
| их, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и |
| у родитеља својих радо пружила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су с |
| о о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао б |
| мером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у ср |
| одине, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p>Тешке с |
| вао са својим коњаницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако |
| улог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S |
| ужи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су он |
| реба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља |
| вије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукл |
| је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлиј |
| етнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кант |
| опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима. |
| {S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде код најн |
| у под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вришт |
| и без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини |
| е нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, потиснуте са остатком своје в |
| најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— |
| дмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту в |
| > <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрати убијеноме:</p> <p>— Нисам м |
| врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвод |
| крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори кр |
| устињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севну |
| ући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јел |
| паде у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турак |
| е ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је јо |
| јко.</p> <p>Тома одступи натраг, а Мара викну:</p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме |
| и сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У ме |
| пред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да не |
| крити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, п |
| .</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! |
| оје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем |
| о!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубој |
| ај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, о |
| Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити вид |
| <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, д |
| ева; скупоцени пехар најбољег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част |
| да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу, важној тачки пр |
| гинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожуримо мало ову |
| па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> |
| им земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} |
| .{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" |
| њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо с |
| руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лоз |
| тано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро |
| лада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и ме |
| нак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове снива |
| обом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђе |
| чај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је |
| вих, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p> |
| е виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде |
| агаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао |
| зиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо? |
| буд силно фркну, скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници по |
| коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројн |
| и старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена |
| го на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, |
| ајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе |
| заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" |
| емља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се вр |
| шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се завр |
| S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, |
| је се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашино |
| дужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, д |
| ако отићи с коњем у провалију, наићи на високе обале без моста, размрскати се о стење или онесв |
| је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безброј |
| е се отворене увијаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</ |
| а прилика успела уз стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> |
| Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгле |
| е у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челенка и велико |
| к поветарац, што се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете |
| ј корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.< |
| жи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Ви |
| нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној п |
| ао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, |
| аници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину пове |
| аховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што води Др |
| а пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да |
| рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би не |
| труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а |
| спод подграђа серског тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод |
| ран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене местимичним препле |
| ка драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је |
| лата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних |
| и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га б |
| а, — рече мало после Богдан. — А твоја, витеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и бл |
| већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево ода |
| дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакш |
| есељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам сн |
| де пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравил |
| Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда пр |
| врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта |
| он ће погинути а она увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је из |
| p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p> |
| ну, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примирен |
| е судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу |
| азала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — |
| и, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас |
| :</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја стра |
| !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> |
| Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и |
| рана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не мла |
| ом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а |
| Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p |
| и стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано сп |
| де наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, ш |
| дана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога |
| и и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратим |
| ојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Без сумње — нигде!</p> </d |
| ик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих се све можеш ослонити као на |
| p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и ц |
| анки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
| азим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p |
| сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> |
| ите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи |
| догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је једа |
| вено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Уг |
| мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога |
| инуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, |
| може мерити с нашом снагом.{S} Овим се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после побед |
| ко забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди св |
| вода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздр |
| било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} До |
| ше смели покушај свој.</p> <p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</ |
| њици, која с нова придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаш |
| оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити мож |
| ојска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у |
| адбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зат |
| ачке среће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних кра |
| е његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{ |
| а што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p |
| ст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бес |
| јстарији њихов брат Срацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан |
| у неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме и |
| и у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окуп |
| .{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговори |
| војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лаган |
| еко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога г |
| им копљима, свилним стеговима, убијеним витешким коњицима од мегдана, а натопљеном потоцима људ |
| он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи |
| ови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу н |
| а Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се д |
| <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мисли |
| јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За пр |
| > <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — |
| о, не брини се, ако на мени буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— |
| довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном одел |
| име вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику |
| p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме к |
| S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосн |
| е поверио своме верном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са св |
| и своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{ |
| ланина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен |
| тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом и звездама њег |
| вића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим По |
| о зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вра |
| p>— Напред, витезови! — кликну Угљеша а вихор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не п |
| ву.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се раз |
| /p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути |
| од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласов |
| коњи крочише у брзом лету свом.</p> <p>Вихор — ал’ се опет нешто чује.</p> <p>Пљусак.</p> <p>А |
| тклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих с |
| > <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у окр |
| се милост Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприлика |
| у до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, как |
| аца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезности.{S} Пређоше мост, па с |
| а тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па ш |
| огом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке белеге камене!</p |
| сан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи |
| па онда устаде:</p> <pb n="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим с |
| ариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће с |
| оба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И |
| Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у је |
| Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Аз |
| ло је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.< |
| сио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је в |
| верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била усп |
| сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много цен |
| ни после смрти свога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, |
| .{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани |
| S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} |
| е да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у |
| </p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, на |
| т чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од П |
| /p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у |
| спаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано о |
| енадни састанак с Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и зап |
| ротив Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели |
| говим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пиј |
| нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома про |
| " /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, |
| о од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Т |
| казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде |
| имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија |
| врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и д |
| гунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на ма |
| а против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још |
| ра.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њег |
| познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није п |
| зао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са с |
| — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А та |
| чао Рајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће п |
| и поочим пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакал |
| њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причањ |
| о у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе |
| иљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје з |
| коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, |
| дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да |
| >Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p |
| Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана. |
| гранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хлад |
| лови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>И |
| штрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху |
| му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Ка |
| оме размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</p> |
| што хујање ветра.</p> <p>На некој клади више млина под брегом хукну буљина.</p> <p>Неки се прек |
| .{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногам |
| ајвећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је |
| хову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао |
| исао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћеш се одмарати |
| пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без |
| што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је |
| Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја т |
| !</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио пос |
| овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су сви необичн |
| а господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који |
| ушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi> |
| међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи г |
| е дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> < |
| Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше ни |
| </p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце ву |
| <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцима, који олако дођош |
| Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре |
| еко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> |
| а окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против царства визант |
| <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— |
| је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загу |
| к је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до |
| честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру!{S} Падоше, бранећи св |
| вних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа |
| етник!{S} Он не сме стићи никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p |
| а ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћ |
| ацимир, плахе али витешке природе, нису више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших |
| </p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити |
| сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не зн |
| му свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, |
| ли за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, |
| чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаи |
| га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта |
| еко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонк |
| е га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и |
| реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљиг |
| о га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти |
| своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p |
| о сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети |
| кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за |
| одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у ми |
| х дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака |
| {S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну |
| ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним власима оплакивале су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитв |
| аслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне и да |
| под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на |
| вне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гла |
| ена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али |
| ких занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против т |
| и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече |
| у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, кој |
| <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно |
| ва на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зов |
| оме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је стара |
| војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Ни |
| а на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима |
| леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мал |
| ме знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, |
| p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Стар |
| ти.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— До |
| бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко к |
| днога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дан |
| Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и |
| уку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешто неразу |
| жњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним |
| ече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког врем |
| ло мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час опе |
| разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа |
| n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спаса |
| ушевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она на |
| клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви лаганим свечаним ходом п |
| оме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах |
| тпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p> |
| ицу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојк |
| и, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Т |
| че до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, ди |
| е, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљив |
| азивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S |
| и виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те са |
| о причаше о своме познанству с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — |
| у они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му ниј |
| а почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељав |
| а.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна |
| воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њему свуда сама пена ал’ црвена |
| у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, |
| ече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко д |
| говом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да про |
| еца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову |
| гло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње бр |
| а.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и скл |
| , поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама |
| егована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други в |
| то сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини |
| ад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ив |
| војој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као |
| в зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђош |
| од Чрноменских Лугова а близо пута, што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на |
| заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је |
| бедема крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога друго |
| .{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.< |
| едничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро |
| а звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{ |
| мах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, п |
| ека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био |
| логита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би |
| што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из ср |
| аником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили |
| , које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, |
| </p> <p>Разговор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је ост |
| сена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њему водити?</p> <pb n="117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{ |
| права.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром в |
| ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал |
| говом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укршт |
| Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко м |
| а изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече |
| очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с |
| остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући од |
| се удаљујући од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највеш |
| ше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда |
| енка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А |
| ећом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и с |
| свесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се |
| чки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо го |
| одужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну руком својима, да одсе |
| ад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га г |
| свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада пр |
| робрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце, али нико не у |
| а се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Л |
| је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим с |
| око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p |
| вљам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га з |
| тешки ланци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Го |
| оже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— Војвода!{S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот! |
| !</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p> |
| ко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Ра |
| , скочи па се као стрела вину.</p> <p>— Војвода! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и |
| воду, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговор |
| мисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ чи |
| аточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, |
| едну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p |
| но до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим ко |
| ше раније прекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја |
| старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Богме!</p> <p>Наложише по нов |
| пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у бор |
| жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p |
| живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих проле |
| изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па |
| </p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, с |
| траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</ |
| дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозапа |
| рпске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих |
| ојска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег рас |
| > <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да в |
| лога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћ |
| ни логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.</p |
| p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’ |
| <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у мно |
| ашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у по |
| о оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на п |
| деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и мла |
| ке страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p |
| p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече |
| та Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологи |
| Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одма |
| га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље оста |
| јко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком у |
| у на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:< |
| Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени наслон, који |
| ило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наш |
| дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" /> лика, |
| та:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог вој |
| овићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати?</p> <p>— Мож |
| м.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није |
| постајаше блеђе.</p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаниц |
| а и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, |
| го обрати.{S} После тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочека |
| о веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре пол |
| у у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљ |
| мам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ни |
| јима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће |
| две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Плов |
| у.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> |
| осподареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су со |
| -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</ |
| p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше побе |
| ветом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— |
| о пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то вите |
| вића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мрак |
| судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљ |
| а нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> |
| својих успомена о стрицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо |
| озиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших |
| овића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљеши |
| простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно |
| погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с д |
| разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених |
| се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је |
| рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, с |
| </p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јел |
| владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се теб |
| мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милос |
| прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја |
| аста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши |
| аци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћавај! — таким прекором ожалошћен пис |
| да, пруживши му руку.</p> <p>— С Богом, војводо, срећа те пратила на путу! — одговори старац.</ |
| с покојним Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у |
| ли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прих |
| Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турс |
| уди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, |
| ема поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је |
| аче! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.< |
| овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склонити.{S} На страни, од куд дођ |
| ца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S |
| заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред |
| ремена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље |
| иља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише |
| <pb n="173" /> <p>— Вараш се, узвишени војводо ! — увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо дола |
| га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— |
| крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p |
| Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад |
| послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које |
| ахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме се лелујала челе |
| вине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и г |
| а војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспот |
| ти моју цитру!{S} Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а |
| у.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом са |
| лутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је |
| Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је чест |
| воју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Бо |
| мца тако мило разговори? — упита старац војводу, који већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојк |
| шевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milest |
| на је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државн |
| кад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} |
| бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати |
| ете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек п |
| које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб св |
| сна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу н |
| бе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Ост |
| задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Вла |
| да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовоља |
| де Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пута окушао у биткама са Турцим |
| части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше ни |
| је с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кр |
| ву над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се јед |
| оје јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз мног |
| еш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено реч |
| а лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно |
| о, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јунач |
| дија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но |
| улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и |
| Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Прете |
| .{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним послови |
| p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гој |
| још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љу |
| ша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, зво |
| нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивал |
| бејаше ово први лов од летос, од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разгов |
| е прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора |
| , да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p |
| раму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана |
| свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости де |
| иља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је |
| ном су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава |
| колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише |
| о држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, к |
| драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над |
| ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове в |
| нцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може м |
| <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом силом агарјанском, |
| га и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше с |
| радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, |
| у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се лепо видео једа |
| д двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Је |
| тоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и пр |
| даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом сил |
| ажио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко б |
| рављали сјајне успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S |
| носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити |
| да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем |
| > Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видос |
| из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у |
| ам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћн |
| дног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор |
| кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовима коњ |
| , шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долаз |
| и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосно |
| , што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.< |
| до у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарск |
| рене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</ |
| жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник помо |
| сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава |
| } Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p> |
| плавовима сам са непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћ |
| <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била |
| " /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Колико ми копаља, незнани б |
| {S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео поход завршава |
| благо на скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио |
| е, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становни |
| аху људи, који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љ |
| их се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов |
| p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крај |
| — С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трку пролажаше.</p> <p>— Боже, Б |
| , на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — к |
| гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Николе Алтомановића |
| ромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот |
| се не превари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, |
| сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљ |
| у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по н |
| ива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На |
| , да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко вр |
| је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а |
| ашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турс |
| ти одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад више ник |
| S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарни |
| се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи |
| S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданови |
| смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша |
| ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео |
| итезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај |
| та завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска |
| ад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и веш |
| <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуб |
| на лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе о |
| м снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са с |
| дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дуг |
| ли поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у |
| гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер. |
| е Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непр |
| рде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, од најамн |
| Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бо |
| граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних кр |
| p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан |
| е у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог царевића С |
| } Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашин |
| ли у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосн |
| деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она беј |
| <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратника.{ |
| овољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене |
| а под Божјим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у |
| та поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Неш |
| предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што |
| а самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше |
| их господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, ко |
| обедисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантакузена, коју с муком разбисте |
| ође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, |
| ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Ба |
| е главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дрено |
| } Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а |
| .{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем ј |
| еки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Дра |
| пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма н |
| ом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{ |
| за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, никада се ниј |
| нак Момчило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се из |
| у бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних |
| што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Се |
| стегоноше, потиснуте са остатком своје војске ближе средини бојишта.</p> <p>— Ко? — викну неко |
| бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчист |
| и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одго |
| какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драм |
| о је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајах |
| а то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневног |
| ке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ра |
| авали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје ј |
| крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се одељење спусти низ поток чрноменски |
| енос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у |
| г бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира вели |
| ом пољу противу много надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. |
| и синови морадоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Р |
| от спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> <p>— |
| ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, |
| учи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, |
| /p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бо |
| Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени л |
| о је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити к |
| аше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечер |
| оје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно по |
| p>Костадин стаде размишљати о сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко |
| у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са с |
| ља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> < |
| гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадош |
| слободнији бити у својим поступцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неогра |
| кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномен |
| пуној снази свога века прими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <mileston |
| угу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном же |
| а и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу да се састан |
| ласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непр |
| Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузен |
| ђу Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос- |
| ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка |
| поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко пок |
| јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегда |
| ’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је |
| н Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповед |
| е се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и остави |
| а.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изме |
| у из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесел |
| е треба узнемиривати светлу ћесарицу ни војску!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930 |
| деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ра |
| Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није срећ |
| {S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, па су радо |
| ића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <pb n="135" |
| гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краље |
| а и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупа |
| азном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже стег па три пута зав |
| езгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине с |
| итом својом поздрављаху на првом бедему војску, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње и |
| оже, — рече неко од оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — |
| ници, који водише товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан заб |
| узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{ |
| српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста |
| пота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полет |
| ећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му |
| та, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много |
| За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста с |
| едника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је осваја |
| никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, т |
| /p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро |
| ше:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мо |
| емениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је |
| сле стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си |
| овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздра |
| и господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди |
| ле ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божје |
| јко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране ст |
| ране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелиј |
| је могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} С |
| о њега.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синул |
| ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако |
| ије ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{ |
| а Богданова самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, |
| и грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} |
| жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологи |
| >— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже |
| .{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане свеће, које у позлаћеним светњацима стоје на ст |
| е срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје |
| а <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, м |
| викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p |
| p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учини |
| .{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њ |
| гунац се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац с |
| ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он п |
| абоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> |
| ече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издај |
| обе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне ох |
| пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Т |
| олазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише |
| е стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају заврша |
| о Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</ |
| у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— К |
| ост пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно |
| почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type |
| ! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p |
| и се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене |
| да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— М |
| ушта.</p> <pb n="68" /> <p>У тај се мах врата на њиховој соби отворише широм, а на њих ступи Го |
| бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, |
| ки мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подгра |
| а, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске стр |
| који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — То |
| о их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезн |
| досава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. |
| спотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће У |
| се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, |
| 75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом И |
| поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће м |
| еже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано пр |
| непознату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече о |
| о.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога |
| а непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздр |
| ине су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му То |
| можемо рачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиск |
| кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Тома одступи н |
| а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врат |
| ви и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— К |
| подграђа, Угљеша се упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покрива |
| а у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То ј |
| у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је |
| идела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужни |
| у Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашин |
| p> <p>У том се Рајко указа на отвореним вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> < |
| <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га д |
| кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} |
| јачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми |
| прети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени буде рана с витешког |
| .</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Поб |
| ко поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи |
| гло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, |
| C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купље |
| ута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друш |
| наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она |
| јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако |
| на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се н |
| лазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне веч |
| оју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То беја |
| ску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а он |
| ривео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, к |
| оја јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо и |
| буде, — рече војвода пљескајући коња по врату, — хоћемо ли на пут?</p> <p>Верни се коњиц чисто |
| ан га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <p |
| а кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жераво |
| ж’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} То бејаше војвода Богдан с Рајком, Љуб |
| Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Том |
| о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једн |
| ртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се |
| рски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој гра |
| Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крв |
| ома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни зам |
| ајко.</p> <p>Међу тим Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропас |
| — Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и |
| т Божја, која нас аше оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које |
| говима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n="169" /> <p>В |
| ржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</ |
| а овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном о |
| еђу два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Д |
| — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} |
| Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше |
| тарац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Ње |
| ? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђош |
| боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, |
| м дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ћ |
| <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако |
| , док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— |
| p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Ст |
| у, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у |
| црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се раст |
| Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту с |
| ада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, |
| њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну |
| здигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли више остати овде?{S} Не, ни у ком случају не!{ |
| ="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није |
| но.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мисли |
| накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин н |
| ем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам по |
| .</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p |
| да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недо |
| жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено частољубље.{S} Она ће, надам се, сву пажњу |
| таром је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на п |
| И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- по |
| ! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} З |
| >Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави |
| еме, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А |
| у Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом на |
| е могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима |
| /p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се мило |
| d="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио ома |
| а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази как |
| еку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек |
| опагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање |
| ступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, одбија од |
| ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже глав |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита у |
| одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, мило |
| во и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клону |
| ве то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке |
| ило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одм |
| p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, п |
| спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослободи, кре |
| уде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој |
| а ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, па се лагано стаде провлачити кроз вреже од бршљ |
| одлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у |
| /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p> |
| изантинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињ |
| мен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу камарицу сла |
| бљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Да |
| <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за ње |
| <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о св |
| , кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сут |
| ове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љ |
| донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много штетне к |
| капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све ј |
| само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.< |
| пустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве, нешт |
| /p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</ |
| p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја прво |
| p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Ви |
| еновим плановима.{S} Али се после неког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више рато |
| ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тог |
| е у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало |
| ловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У |
| е од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти |
| ене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу |
| њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љ |
| <milestone unit="*" /> <p>После кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекив |
| едње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху глас |
| занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, б |
| Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање. |
| пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже ру |
| n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изи |
| топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се у |
| онисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манаст |
| им даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак поветарац, што се, реко би, |
| p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ |
| ните.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S} Праштајте!</p |
| рви пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно |
| тника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори |
| готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко рад |
| ка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита |
| брже, стоји крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио д |
| њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, п |
| би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу пр |
| ости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков |
| огита није био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи та |
| есрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам н |
| м, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Дале |
| S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други |
| ш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од ка |
| /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и државним послов |
| е српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даљ |
| са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и у |
| е красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи о |
| нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има велики |
| ређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, |
| етно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме |
| до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико ду |
| <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се в |
| ног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам |
| ву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њ |
| кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито засл |
| ана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бе |
| малвасије колико ради виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота |
| које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је за |
| ра и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је |
| , који бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> |
| то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до оград |
| и му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где ј |
| ма од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p |
| но као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по |
| братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а онај |
| тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.< |
| ећан свршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Ни |
| p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од студени кл |
| наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — ч |
| </p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле и |
| е туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Том |
| екрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко |
| — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу |
| слова...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што |
| то је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, |
| е долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столет |
| огова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе.</p> < |
| вртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским |
| у своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену об |
| отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли |
| ржећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховит |
| малени поток квасио велике стене, а на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јур |
| о са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, к |
| <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У гу |
| де, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно ск |
| превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а |
| авници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у госпо |
| Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара |
| </p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двој |
| p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша. |
| рно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а |
| ну.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звез |
| а.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p |
| {S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао са |
| сти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није тешко Угљеши бити велики!< |
| самосталност не слуша туђу вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скипт |
| јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео |
| ме њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклоним |
| да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — до |
| границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{ |
| могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част |
| ој мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, |
| победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа с |
| !</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царст |
| {S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са |
| свиленом чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се |
| је звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора |
| мо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела |
| .{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу са Балшићем а против Нико |
| веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевић |
| дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у При |
| поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у г |
| град најмање можемо мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свог |
| ник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишни |
| без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша |
| х дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти |
| оворио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ |
| мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p |
| додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p> |
| удвојити бдење нада свим, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу д |
| а његова војска састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Кост |
| , а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="17 |
| заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n="17 |
| е и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је |
| оред нашег.</p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече з |
| а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, као што отр |
| а.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско |
| а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље |
| право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља |
| бејаше општа лозинка њихова.</p> <p>Под Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У ис |
| теза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили де |
| значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.< |
| ено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити ил |
| у ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у н |
| е, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ло |
| — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам ве |
| оњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која |
| вратима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним |
| поте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се крепу |
| о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, за |
| .{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам г |
| свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе |
| полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хвала |
| био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи ма |
| ељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају н |
| грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумети.{ |
| је се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког време |
| пе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он |
| нала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом ц |
| да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истин |
| ри војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После |
| Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.< |
| лови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— |
| о три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву з |
| а је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва |
| огаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабу |
| ости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти |
| слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео п |
| /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман |
| ве драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Те |
| д моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе ова |
| гибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ћ |
| оба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихн |
| светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У поч |
| Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им прив |
| и поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову |
| ви она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S |
| а свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих чест |
| Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Го |
| дин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара Мурата, брата преминулог ц |
| <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим |
| роз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, па силом савлађујући се, реч |
| чију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну |
| крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад! — рече |
| а.{S} Он пође у разговору са њом, а она га преведе преко малог уског моста, који је био мало ви |
| да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад А |
| анин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.< |
| ро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док т |
| е у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, ко |
| сник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p |
| драви дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао |
| ц је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> < |
| а ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да с |
| неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упи |
| е и одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим б |
| у на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице |
| , да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, д |
| , пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, |
| усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити |
| је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пож |
| лпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скочи па се као стрела |
| руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, |
| епа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у |
| и војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још ју |
| и за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не мо |
| лена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, |
| му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем |
| ња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је То |
| е на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како |
| нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и |
| ажаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну |
| аницима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипа |
| преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном |
| ратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потрес |
| са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева во |
| ђе Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији |
| ла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде га Вукашин.</p> <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре д |
| у.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспре |
| његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, |
| етео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен гр |
| на старца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за |
| очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Поглед |
| али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не т |
| он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико м |
| дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа у |
| без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> <p>У богатом манас |
| а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и изв |
| </p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно так |
| вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље |
| и дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице мо |
| г и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори г |
| срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{ |
| ем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље |
| сле тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се |
| Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бо |
| оје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији |
| бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су |
| лине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спу |
| ати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добил |
| аваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљах |
| на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p> |
| ко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p> |
| а и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме плашљивац причаше св |
| цима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у |
| са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренута |
| у услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, а |
| пот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко: |
| наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер |
| арског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; с |
| ледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мут |
| му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнажено |
| > <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право |
| дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да |
| споведам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замо |
| њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! т |
| о Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохв |
| но љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер |
| . — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Он |
| } И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под хра |
| метежу не опази.{S} Нешто тражи, питам га српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Једа |
| ањеног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја о |
| е — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гој |
| њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи ис |
| аше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не |
| рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љ |
| осподара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затеч |
| ачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштри |
| дор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље |
| .. и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p |
| догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — |
| више нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци н |
| и, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако |
| зови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p |
| {S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко о |
| право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и уст |
| о пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, |
| ше од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао |
| чекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао: |
| далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n= |
| м не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу. |
| жак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, н |
| вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S} Остала су тр |
| јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} Он позн |
| па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, за |
| Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рај |
| <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, не |
| <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком |
| о је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p>Они стадоше.{S} Богдан узе мач, |
| коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, п |
| } Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесари |
| ла о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} Опрости, али — ти ми више неће |
| вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} А |
| их огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| Е ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} |
| , — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко с |
| исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одгово |
| ма јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијају |
| нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јес |
| непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окрете се мени и рече |
| груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ов |
| дема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та пом |
| ског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падо |
| а Сулејмана, срећног освојача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи |
| е место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и о |
| наеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз |
| ер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалили, порушили, а мој о |
| а непуном стотином првих војника.{S} На Галипоље нападоше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли ј |
| } Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, |
| ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко ј |
| па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Ома |
| , како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} |
| посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше д |
| у међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, ко |
| ци стадоше у редове одабране најамничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, саста |
| ху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном |
| илна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло гасити, а многи се ратници склонише у најближе им чадор |
| се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Том |
| pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече У |
| бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистриц |
| о и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p> |
| а га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну. |
| е на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било |
| у код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица п |
| страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен и |
| е овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону м |
| ко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и |
| ало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</ |
| ад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је бил |
| продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Го |
| ра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефалије Рајка.</p> <p>Рајк |
| оста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о се |
| /p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ |
| Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам |
| рзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред |
| љева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са |
| <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробу |
| >У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави |
| исам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје |
| а, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{ |
| Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и |
| p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p |
| уна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаиј |
| је напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на после |
| а оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја |
| </p> <p>Силазећи низ степенице на кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто |
| Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се к |
| , које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и мно |
| е тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> < |
| иљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али |
| ника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манас |
| жаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљен |
| учају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна |
| ле кратког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако по |
| те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> <p>— Разуме |
| ији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника |
| но ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> < |
| и, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљев |
| раховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом |
| пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> |
| кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо |
| суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" /> мога брата.{S} Виногр |
| ро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После нек |
| есрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— |
| , дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстар |
| ерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-А |
| ле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n=" |
| тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују |
| /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажаху различите слике и сц |
| убоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; |
| одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето |
| уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети |
| крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде |
| <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земљ |
| бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигну |
| >Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је |
| ој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар н |
| а издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји к |
| им годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p> |
| иво и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момч |
| а свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше оста |
| бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даљ |
| а веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бе |
| еде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пре |
| а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина з |
| Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност нају |
| тумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину в |
| обне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, ру |
| Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она н |
| ском руху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први паст |
| ј глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То мест |
| с сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на |
| и су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после извод |
| ке војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подгра |
| с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло м |
| и лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша л |
| кога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и |
| врђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом, и како су јој |
| еспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Ве |
| еђе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градско |
| се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао |
| е свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, којим |
| дговора послао у Сер свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњани |
| да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</ |
| ови, који се стекоше у средини логора, главом платише смели покушај свој.</p> <p>— Напред, вит |
| друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево |
| аните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб |
| од крчме путем.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратник |
| n="161" /> <p>Тај страшни ратник бејаше главом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко неда |
| ршетак свих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смел |
| > <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћеса |
| убавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p> |
| у шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непозн |
| ђа се све више чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно |
| а у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље |
| ку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде |
| како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног кли |
| же руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта ста |
| е.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — |
| , децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови! |
| <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нек |
| ни коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му |
| ледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато бо |
| мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу з |
| та, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ пор |
| гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи |
| елатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац |
| рице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу |
| га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне |
| е поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са ус |
| ом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напред довољ |
| а се окрете на страну, а руком подлакти главу.</p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили |
| сом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе св |
| ериле на небесном своду, па онда спусти главу у обе шаке од руку, које бејаше подлактио на коле |
| и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Вета |
| Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави |
| и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је с |
| , а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на ње |
| идо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapt |
| ега старац. — А шта ће? питаш.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} |
| о рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопот |
| аревић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се на сплавовима сам са непуном |
| S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно над |
| да заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно |
| ц узе његову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p |
| сарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја м |
| и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју прен |
| ина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{ |
| заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона уда |
| и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} |
| овима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, н |
| еђу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут |
| оје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било |
| ед.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац |
| дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Г |
| не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копљ |
| .</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе |
| и из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изи |
| кља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајк |
| <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{ |
| та не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p> |
| p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— Т |
| <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с |
| p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и п |
| говом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби пр |
| ушу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче |
| многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих гр |
| <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овд |
| додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана с |
| упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и |
| копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима л |
| <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Не |
| преке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну у савезу с |
| Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је зд |
| <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу |
| се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу |
| су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{ |
| невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{ |
| њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb n="185" /> <p>Обе с |
| Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди |
| Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуг |
| ече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим. |
| p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим |
| ка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је те |
| е жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у |
| и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обр |
| раме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашо |
| улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а |
| , кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Уг |
| раву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p> |
| се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас |
| и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха тв |
| амо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} От |
| да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="cha |
| ти са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на |
| који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> |
| а је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — |
| ника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржава |
| и — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} |
| врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањени |
| за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим |
| срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане |
| ечерашњег већа.{S} Узнемирено очекиваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га ника |
| брадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох |
| p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити о њиховом одласку.</p> |
| је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је |
| скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље сев |
| га Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а ду |
| иле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако |
| ад више нико није сумњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотови |
| и таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији п |
| Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, |
| нути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком о |
| не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p> |
| То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник, старац са Радовишта, па са осталима |
| ући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелен |
| шаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразго |
| да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао |
| илских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{ |
| о уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатељ |
| тно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице |
| заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српске царевине.{S |
| н им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом |
| ећи се не могаше разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb |
| /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тре |
| био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који |
| >— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њ |
| моја нада не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> < |
| ожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Цариград најмање можемо |
| частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и |
| о душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, |
| ци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на њег |
| заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p |
| Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" / |
| алице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар |
| о.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-х |
| и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из по |
| , коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старе |
| уо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Ал |
| окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испр |
| ом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад |
| о? велиш.</p> <p>— Цар Стефан.</p> <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао |
| своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутке, које је д |
| до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни |
| слонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — од |
| а устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш овде? — |
| агано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Је |
| путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и до |
| ина, куда она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени по |
| аке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са на |
| спех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Ма |
| Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпун |
| о остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага д |
| , на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није ч |
| } То његово, намерно удешено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у по |
| в.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом |
| ! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душо |
| от је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p |
| само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али |
| чну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад же |
| и.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гл |
| још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане |
| есе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ |
| ео.</p> <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отв |
| је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p |
| а. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече |
| у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи обавештења.</p> <p>— Видиш, — реч |
| пу с леве стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном сво |
| ли пуног благослова огњишта свог, свога гнезда, које ће радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p> |
| ио јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у |
| уче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, |
| на тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам |
| вице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезник |
| вор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, |
| ругу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше |
| Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљени |
| иво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, |
| дама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се |
| аке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологит |
| спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чад |
| упају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А ш |
| , ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом хра |
| Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а |
| могаше ни речи проговорити.{S} Место ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију про |
| невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске сил |
| доцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све |
| певај, синко, срећа ти вазда певала! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једн |
| p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n=" |
| то сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму. |
| <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p |
| овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — |
| p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} |
| до предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да |
| у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не |
| кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додад |
| биђоше клупу.</p> <p>— Разумеш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</ |
| поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла |
| даше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало посл |
| ца, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и неја |
| ачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изн |
| их, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{ |
| ћ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све више чуђаше, па сумњиво ма |
| ас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе |
| војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који уђе у д |
| први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирн |
| д мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар н |
| и благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Го |
| S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојк |
| </p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, а |
| — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула |
| е, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једин |
| и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црк |
| /p> <p>...{S}Не, одиста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа с |
| , која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћ |
| гавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и |
| противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према стари |
| онекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу ти |
| е било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја |
| аје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не |
| <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као чо |
| очима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем |
| а, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, |
| а гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша |
| /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему |
| 80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што |
| доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било т |
| јска победоносно враћала.{S} Нису смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они веру |
| се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и |
| и, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипа |
| ија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лиј |
| вога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа |
| Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дуж |
| >Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је посто |
| часове туге своје разгаљивала у ученом говору са старим монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове д |
| војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало |
| пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у |
| на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не т |
| и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, стар |
| еша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А са |
| .{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, |
| је било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али |
| мамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде своме крај |
| ј Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, чес |
| бука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> |
| а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева |
| " /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, кол |
| таџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, |
| ела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочуо на дале |
| је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапан |
| арац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А за |
| е свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не може бити о |
| Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ |
| а сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам с |
| ше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говор |
| d> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у |
| <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност |
| зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично |
| ојим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадаш |
| ртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Дра |
| е ти сети младости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, ст |
| северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, плахе али в |
| ога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Она се противи реченој мис |
| тешким приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши против |
| </p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, |
| .{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Шахин!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила |
| ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} |
| два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка |
| са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старо |
| епатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојо |
| >— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, |
| ла часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговор |
| ље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женск |
| један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Ал |
| ијени, љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем |
| ам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А |
| } Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дош |
| аздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама |
| је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био |
| ске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право |
| Мору. <pb n="25" /></p> <p>Рајко стиже Гојка на малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли з |
| своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га |
| је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} |
| на далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао ј |
| више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души на |
| сам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— |
| и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад |
| крштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Науче |
| ! војвода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци |
| пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о стеновит шиљак, који |
| ога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога |
| оји их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му |
| кама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лиц |
| целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— сво |
| сарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S |
| погибао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних |
| еко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она реч |
| и, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаш |
| а, где се савијају око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p |
| ење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима |
| тражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га |
| >Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну пр |
| >Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу |
| шан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отиша |
| јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, с |
| м су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна |
| ече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни дес |
| арешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> |
| мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отвореније говорити, — рече Љубоје. — |
| с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гл |
| а Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи |
| изао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песа |
| бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је |
| па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.< |
| а је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савиј |
| </p> <p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p |
| тима.</p> <p>— Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним оч |
| кан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођа |
| е:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p>Лабуд се бејаше спусти |
| озденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> пол |
| ог дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, |
| стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијег |
| за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ? |
| вао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужнос |
| а бејаху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Дес |
| анци, а у њима приђе први роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стад |
| ји већ бејаше на коњу.</p> <p>— Војвода Гојко, син покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, |
| или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговори Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече |
| ворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрад |
| иш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу с |
| е.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.</p> <p>— По тв |
| За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у с |
| трку.</p> <p>— Помози Боже! — прошапта Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па |
| ње свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> иш |
| х изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојиц |
| > <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља |
| 112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од н |
| пила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Гојко, црномањаст младић подужих бркова а без браде, ко |
| промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> < |
| м онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за Же |
| можо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од в |
| нда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче |
| и је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспо |
| ећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио |
| инут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" / |
| у је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није в |
| наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут |
| к увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, г |
| Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно оч |
| а пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <p |
| Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Јед |
| >— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином |
| о буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и |
| добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да са |
| 18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето |
| /p> <p>На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Го |
| .</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и при |
| >— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља д |
| љај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — за |
| ри Љубоје одмах.</p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> |
| рају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног ни |
| а.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, |
| да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не нада |
| мутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је и |
| p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријате |
| ветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва до |
| напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиш |
| ти олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Власто |
| </p> <p>— Па ни то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезни |
| ајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц |
| /p> <pb n="183" /> <p>— Никад! — понови Гојко.</p> <p>— У мучионицу, на коло, нек му се раскину |
| итешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у п |
| а.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим загрли |
| лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе |
| вој соби отворише широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамен |
| <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А |
| н покојног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађ |
| Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћуте |
| не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобројним питањима и одго |
| есело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које н |
| добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли бу |
| м.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— |
| твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — в |
| е нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| јко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опе |
| , али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они |
| јко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко |
| .</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p>— Опомени га наше пону |
| не душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника г |
| > <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, |
| ји бејаху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— |
| it="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, уш |
| Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — |
| и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, |
| еговој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао ве |
| д срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — |
| >— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Ил |
| ...</p> <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им ј |
| о клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, к |
| се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом п |
| , сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p> |
| елим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је М |
| у.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па д |
| ружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до |
| да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, |
| тог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се |
| е славне победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарски |
| > <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изо |
| но се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде |
| > <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му мно |
| то устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је |
| ати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се |
| нах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— |
| естано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност по |
| кај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, |
| ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без ије |
| де је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колик |
| ло још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепог летњег дана, о |
| , па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњан |
| је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико удар |
| нице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} |
| ред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби сме |
| х ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се необично обрадова таком њеном говору, замоли ј |
| у још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе с |
| ризница стоји ти на расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је |
| p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, |
| ад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ |
| ко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> <p>— Тако, тако ти |
| з, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну т |
| ветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, п |
| ља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> |
| помоћи ну све то поквари ненадна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то пра |
| лост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и |
| друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичнос |
| ехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова праведна срџба попусти.{S} На мах му сину мисао |
| тле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о његовом старом оцу ожалостиле Мару, толико су |
| — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Ст |
| ав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Ј |
| у уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{ |
| —</p> <p>Као авет проби се кроз редове Гојкових чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога |
| — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, к |
| дећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога |
| тала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећа |
| >VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништв |
| своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан покој |
| шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разбори |
| , што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синко, нека те Бог благослови!{S} Р |
| ао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отво |
| е, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоћ |
| Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља све |
| ац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Јед |
| су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик |
| е у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, т |
| А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довеч |
| nit="*" /> <p>По свршеном већу Угљеша с Гојком оде у Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јел |
| и главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се |
| омисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Ма |
| p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степени |
| амени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш до |
| још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гој |
| — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p |
| <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} |
| да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туг |
| <p>После неког времена Угљеша се окрете Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Ти си честитог покојника до |
| решина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни с |
| </p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не оче |
| У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изг |
| па поче прекидајући на махове, причати Гојку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла |
| арила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, |
| ича Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосава бејаше |
| е са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се |
| Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> <p>— По |
| вала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита |
| , имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му руку, па се братски опет пољубиш |
| натога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људи, те се, поре |
| у, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, п |
| ирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара |
| Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чи |
| <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно |
| убоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној |
| крвним током, утицаше турска коњица са голим сабљама у рукама.{S} Свако се одељење раздели на |
| ом ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} |
| е спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су |
| гат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више |
| лашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спус |
| јим благословом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско |
| не успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслонише на руке подлактивши |
| а на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша није много овлажила, па уста |
| римајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које |
| путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на вели |
| вати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дуго |
| говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дуж |
| де, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи |
| пет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само т |
| о времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{ |
| агону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, |
| е, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђ |
| <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Б |
| </p> <p>Али бегунцу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви г |
| n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње ме |
| ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће сво |
| егунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, |
| {S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој |
| главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом својим скрха преко побеђ |
| ко!</p> <p>Он само толико мисли.</p> <p>Гонилац ни толико.</p> <p>Али бегунцу није така трка пр |
| p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p>Потмула лупа преста па опе |
| се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, |
| аље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац се намерно на бегунца.</p> <p>Бегун |
| унац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ г |
| .</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше |
| би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> |
| олила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи |
| ог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш. |
| а југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином п |
| аме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најк |
| стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље з |
| љива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог г |
| Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је сп |
| манастира светог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже |
| из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој |
| ко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у зал |
| у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословск |
| сташе, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задо |
| љу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја |
| да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се милост Божја, која нас аше оставила |
| рсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Т |
| ије.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о р |
| <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим |
| њ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада |
| е учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањи |
| а, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе |
| } Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, па се једно примаче северо |
| /> <p>Недалеко од Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пут |
| S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсо |
| {S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и к |
| сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицо |
| којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>— |
| вима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честити |
| /p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеш |
| а, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћн |
| љања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворани |
| ад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са |
| ли!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а пр |
| /p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Са |
| мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше |
| аше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из ра |
| ут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ |
| S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је н |
| ше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну неч |
| е.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо св |
| у стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу |
| вољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, |
| подар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укр |
| и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти |
| !{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окр |
| риликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на |
| бе, ћесар Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p |
| знао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не мисли више на одржање царевине.{S} Си |
| S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар сил |
| смемо ослонити на млађега брата Балшу, господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године |
| товањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{ |
| не бејаше.{S} Само она очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пут |
| ше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац |
| на слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, коме пл |
| е, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и д |
| ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи |
| омовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— |
| охватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по р |
| т послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често ј |
| брим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути моју цитру! |
| и а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за |
| они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То |
| нити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако |
| ким двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Д |
| ште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше војска српска да г |
| е дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него шта мислиш?{S} Куд |
| ин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина |
| аре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбир |
| деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За |
| ’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбр |
| телу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиштима, носише заповести да свак св |
| вић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад м |
| и и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је |
| сли.{S} С Николом Алтомановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{ |
| тао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому на |
| е што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас д |
| ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — п |
| азлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у трену |
| ћи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он б |
| изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом, војно!</p> <p>Коњица у трк |
| прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар в |
| сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског пропове |
| покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да с |
| hi>, Угљешу.{S} Али — опрости!</p> <p>— Господару мој!{S} Не, нисам то мислила, нити сам то на |
| идео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упи |
| осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао |
| први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, |
| шом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет о |
| дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласо |
| ним али поузданим гласом рече:</p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужнос |
| о погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у по |
| сти.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећ |
| ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војво |
| стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих наум |
| ајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само за |
| а пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми сре |
| није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са ц |
| е жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твој |
| овори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете |
| им искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љубазан а |
| } Само се по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — |
| аваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бејаху о |
| } Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из |
| а.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо кра |
| тити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи |
| поклисарским, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош |
| ости треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао |
| алио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради виђења са својим врсниц |
| p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очиј |
| лна изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, |
| а и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна |
| ава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви љ |
| , Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Во |
| ца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, |
| Мутницу, чекали су хајкачи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастир |
| и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p> |
| огађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сак |
| није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да |
| овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу и |
| S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их ра |
| дник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с и |
| head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озб |
| ђе, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} |
| ше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти си пл |
| Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа сп |
| аде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и д |
| мени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпућ |
| рнијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брду с др |
| самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> |
| p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — |
| о преступник.</p> <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и В |
| p>У сумрак се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а ост |
| , те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није мог |
| м дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног |
| ему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег ви |
| S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукаве саветнике |
| ојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљеши |
| градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са |
| лога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те |
| бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким |
| души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље н |
| једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком, рече:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, |
| и је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. |
| Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст.{S} Опомене старијих на погибао |
| а опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала |
| елетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клица |
| е, а усне, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p> |
| не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гласно викну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> < |
| итавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но |
| велика провалија, подигнута повећа сада готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p> |
| естајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска |
| неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице |
| изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су изда |
| ајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и |
| /p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важнијих вођа очекиваше се |
| није.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни раз |
| b n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је до |
| ред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше |
| спомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се |
| очасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну пр |
| ним рукама мојим, — рече Тома, са пуном готовошћу пољуби ћесарици руку, па се брзо <pb n="65" / |
| оме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је |
| оњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бе |
| S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> |
| њиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</ |
| дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најк |
| омановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је с |
| обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богом |
| <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та |
| тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у св |
| је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала |
| што са стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упу |
| а је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а |
| моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, |
| ати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања прове |
| аду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна М |
| или.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула |
| се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах з |
| нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</ |
| ску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша |
| томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Т |
| > <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и |
| ла је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од обала Белог Мора.{S} У очи самог боја |
| о и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу |
| сари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> < |
| ог двора све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је ста |
| <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњан |
| ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкан |
| ла да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестан |
| аше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни |
| ио у подграђе, велику варош, што се око града населила недалеко од самог главног окна рудничког |
| чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића С |
| ници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одак |
| ренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад с |
| о је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свршетак свих тих |
| удобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{ |
| било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други. |
| ошћу придошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господ |
| ни браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и |
| ху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљеш |
| ици и духовници стајали су у одеждама а градска посада са својим војводама у ратној спреми свеч |
| Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— б |
| огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве з |
| је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Л |
| градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренут |
| ране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крајиш |
| ој и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у местимичној дубини речиц |
| стира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалиј |
| .{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред ост |
| а се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком |
| есаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима веома љ |
| м другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Го |
| асу, од које су се спуштале степенице у градски врт.</p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Ду |
| а ступио на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стр |
| па кључева у великој гвозденој брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> |
| водила је по неколико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је |
| пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамн |
| о се, реко би, одбија од високих бедема градских, па се разлива у ситне покрете по мирном подгр |
| вољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — |
| траном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водиш |
| су се рогови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, |
| дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове |
| а или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, кој |
| <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се |
| са раширеним крилима паде код најнижег градског бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој гала |
| врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право великим вратим |
| се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за камени |
| и дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се тек први пут нађе за то време |
| ти.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне садове, који бејаху од с |
| жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки |
| мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужн |
| ци изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара је |
| <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> < |
| стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам |
| е вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак п |
| ј деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и |
| ас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p |
| p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадш |
| војска Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се |
| љивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипо |
| да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађ |
| врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи били поспали, а од женских нико |
| е се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> |
| овори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> |
| е Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише |
| лавни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку на |
| а.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усред највећег весе |
| Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је б |
| и у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она |
| одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, вит |
| љи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморј |
| м, био весео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се ок |
| ости.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено |
| абринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о сакупљању вој |
| гатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској. |
| ка и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале |
| у пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} Њега сам придао Вој |
| м био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену прим |
| и и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Р |
| {S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној |
| Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га |
| , деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступа |
| забраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ни |
| p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низ |
| ло, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао ч |
| ењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крст |
| место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучин |
| се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одсл |
| а <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало непра |
| тресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро пол |
| рагаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и до |
| своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је оста |
| е прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} |
| преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дре |
| е <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој војсци нема краљеви |
| от јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху |
| {S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не вра |
| ша већ куца тешком руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} |
| отовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвоз |
| очне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је до |
| подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — рече Мара.</p> <p>То |
| амске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се |
| на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејске |
| сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало пос |
| је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Д |
| акнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</ |
| ришта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сл |
| уво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гомиле оно оздо, које киша ни |
| скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једн |
| а је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на главним вратима покривен црним превесом |
| а је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотиц |
| о се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>То |
| бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитц |
| о гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у |
| их и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у се |
| али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат |
| заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи |
| ладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одго |
| дином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— |
| .{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с н |
| S} Тома Теологита умаче са свима својим греховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове |
| , ти си плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су м |
| елије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пр |
| от призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша с |
| здух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне |
| свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n |
| г ћутања он рече:</p> <p>— Саслушај ме, грешног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други |
| ста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За |
| ио свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Кр |
| ога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста ве |
| ска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, св |
| асу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опаз |
| ирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док ј |
| {S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем |
| више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У |
| арицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више никако и не прекид |
| аво у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устани |
| е у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, |
| амахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисе |
| да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запи |
| ачке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска мо |
| је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и |
| сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n= |
| ар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — грмну нечији глас.</p> <p>То бејаше Анђео, који се са б |
| /p> <p>— Варалице, прељубници погани! — грмну Гојко гласом раздраженога лава. — Све сам сазнао! |
| јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која |
| е ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му закуца б |
| нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — грмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши |
| ике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које се више н |
| вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима се те собе указа — Рајко.</p> <p>Т |
| аде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њено |
| стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!</p> <p>Он само толико мисли.</p> |
| , а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа |
| до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зн |
| деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у прв |
| ци те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па вид |
| е жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронку.{S} Поздрави све — ах — |
| клињања пловдинске посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p |
| без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, устала, прихвати |
| монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ћ |
| свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је |
| о да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Б |
| а сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у Воден, где сам се опорављал |
| свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих засе |
| са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, |
| рмну Вукашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони на |
| тога се поздрави са војводама, који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Вла |
| ла готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео |
| особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше |
| уба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, |
| у, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му за |
| ламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољу |
| свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је до |
| во стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Властојев слуга отрча.</p> |
| воју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко с |
| тима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опоз |
| цањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| ло, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у |
| ах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а |
| а је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила |
| лах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осет |
| од Вукашином паде коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља н |
| те; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати те |
| > <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— До |
| ичања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекин |
| којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} А |
| <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због то |
| <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и с |
| вука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p> <p>Мара |
| м логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на северно |
| , па се почеше одвајати у омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p> |
| тас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Поз |
| али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари |
| у, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други двора |
| ко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом т |
| га стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стад |
| азумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу |
| <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским р |
| ђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача. |
| Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника т |
| у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право зани |
| р, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретосмо.</p> |
| учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчк |
| а српски, он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> |
| овораше старац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? |
| оћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим с |
| <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који ве |
| е нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у пово |
| ном.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд |
| да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а дан |
| о у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша ј |
| а и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на |
| е из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књиж |
| д највештијих ратника турских, потурица грчкога порекла.</p> <p>Он говораше Томи:</p> <p>— Султ |
| настављао свој превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с |
| им стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Пев |
| ло је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што |
| ругу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће |
| а бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегун |
| мене на пролазност века човечјег.{S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак |
| и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове |
| ог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гран |
| притворним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна об |
| гљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једн |
| ћи се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, |
| кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Не |
| евог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</ |
| што води у Пловдин, недалеко од Српског Гумна појави се на брегу, који стрмо падаше, у крви и р |
| о чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури |
| бали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шес |
| века, који по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и |
| које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један г |
| рујаност међу становницима, које с мора гусари на глас о смрти ћесара Војихне почеше узнемирава |
| цепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлу |
| о а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин |
| Падоше, бранећи свога војводу.{S} Вешти гуслар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина је |
| досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.< |
| вдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује |
| о нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нис |
| једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, ј |
| инско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио |
| амске војске постајало све празније.{S} Густа одељења одвајаху се са својим стеговима и заповед |
| елом господском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгле |
| мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета |
| љава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано савијаше.</p> |
| иче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске почеше се разређивати и одва |
| — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ |
| вео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим во |
| српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела на |
| </p> <p>Али сад наста нова невоља.{S} У густо сабијеним редовима многи падоше од братске руке, |
| ватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о п |
| доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низо |
| и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми |
| ећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а оно бар онолико, колико му не |
| едам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, |
| болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благос |
| ичан ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb |
| с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје |
| о, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говор |
| ложењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари ј |
| е:</p> <p>— Овај нам лист шаље природа, да нас опомене на пролазност века човечјег.{S} Не губим |
| /p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</ |
| таје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, |
| бу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше глад |
| до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, госпо |
| ити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на |
| агли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, |
| пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела |
| поведала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даљ |
| ао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наг |
| иво лице.{S} Радозналост нагна Момчила, да пусти преда се незнанога туђина.{S} У разговору са т |
| и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p> |
| чаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али |
| За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекив |
| ле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило служи Кантакузеновим плановима.{S} Али се по |
| ечему важном, вођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се ост |
| одупиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српск |
| ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је л |
| <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости о |
| ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — |
| <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> < |
| > <p>— Господару!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје сво |
| и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим благословом ступити пред свети олтар, к |
| ави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати г |
| е!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — тв |
| олим те! — спусти главу на његова прса, да од саме себе сакрије — сузе својих лепих очију.</p> |
| се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p |
| о и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом |
| деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, а сам се кр |
| о.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>П |
| осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p |
| што си сам.{S} Тражио си невину љубав, да канџама раскинеш.{S} Али си нашао судију!</p> <p>Том |
| и ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме једин |
| лаву из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p |
| шне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да ме |
| са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мрак |
| ика о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, |
| ебе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Д |
| тан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе прос |
| тарац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога |
| а тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли сев |
| ељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прст |
| аску из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> |
| бам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази.{S} Нешто тражи, пита |
| Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео до |
| мо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да т |
| у се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S} По |
| је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо |
| идосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све |
| у главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држ |
| и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном |
| овести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, оче |
| и из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требат |
| S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се |
| оље у раној младости мојој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем |
| оме, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону и |
| ри са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише сни |
| </p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— |
| ик, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле |
| е патња.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Ал |
| 147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био! |
| n="170" /> свога превеса видело би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према |
| ци се наслонише на руке подлактивши се, да мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је ск |
| а бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S |
| одно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вредних помагача, — рече Тома.</p> <p> |
| , ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти! |
| твено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она т |
| једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још рад |
| и и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</ |
| ани јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Надмудрио сам лукав |
| сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ј |
| амолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратн |
| ост још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је мн |
| а томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко |
| сти.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен н |
| оходе својој ташти, Угљеша објављиваше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслу |
| њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да < |
| рности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У |
| ије камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукав |
| у Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком |
| бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војих |
| ица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помоћи ну све то поквари ненадн |
| ко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца |
| градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теологиту...</p> <p>Неколик |
| приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево |
| о себе чету скушалаца, који се стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрт |
| /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</p> <p>— Хва |
| драгала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање.</p> <p> |
| ече Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и да |
| .{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није |
| милост твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — реч |
| сподом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет узди |
| енише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> <div type="chapter" |
| ећ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, |
| у дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не об |
| ши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху н |
| ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити |
| лен број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви |
| ни, који су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисар |
| одство — стрељајући очима Тому — мисли, да су сви људи покварени, као што си сам.{S} Тражио си |
| његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се користи нашим ратом с Турцима.</p> <p>— Проклетни |
| сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу |
| тече — чини се на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом мил |
| и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешким левентовањем и да остане |
| , — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Р |
| ао од постеље његове.{S} Ти се побрини, да се врлом витезу ода последња почаст, коју је истинит |
| ше Вукашин.</p> <p>— Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност н |
| па ободе коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сус |
| урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и м |
| есте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> |
| есара Војихну.{S} Можеш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> < |
| оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију |
| нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео |
| "> <head>XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n= |
| је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи |
| ити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој |
| м пробудише у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док с |
| S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мало прилике.</p> <p>Возари стадо |
| е за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни |
| ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mileston |
| драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њих саломи, уништи, а њега — помагача — д |
| а неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{ |
| распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи |
| оследњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или |
| ај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</ |
| о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и |
| о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко |
| је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Г |
| о јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве |
| уша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она уве |
| ечу на северозападној страни логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нап |
| старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом |
| вот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благосл |
| шти ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| јко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарим |
| S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече |
| игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. |
| осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом |
| господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника. |
| а ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Забора |
| те — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у |
| ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, велиш, с тога, ш |
| боје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наи |
| ом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут поста |
| о додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спас |
| , да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у проп |
| време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени ње |
| <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p |
| се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} За |
| не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, гос |
| стоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изника |
| Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајк |
| ц, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми |
| незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила |
| отиву Турака.{S} Ми полазимо с намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима |
| н и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места продужити пут у неодређену даљину.{ |
| S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изус |
| срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дуж |
| за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада |
| нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Ја |
| н Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се њего |
| с те стране.{S} Он се, напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападн |
| е осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, |
| г обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припо |
| где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не г |
| е то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде |
| — До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила |
| уче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, ко |
| бли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече |
| ислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни |
| Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накн |
| олеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се бори |
| дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S |
| едан се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад гр |
| лод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! |
| паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и |
| прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двоји |
| ја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, |
| очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо о |
| његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубој |
| се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се да |
| за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети |
| ног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никак |
| брати убијеноме:</p> <p>— Нисам мислио, да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту ср |
| јатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случај |
| оложај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n |
| младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном л |
| > <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко |
| е, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрм |
| .</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудн |
| гвозденим ступцем удари по врату тако, да Гојко посрну.{S} Тома прискочи, па га <pb n="69" /> |
| ду младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом с |
| ког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак |
| <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од најверни |
| отпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог |
| рити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{ |
| у, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку: |
| </p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и сокол |
| ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа |
| ри, ћесарици.{S} Све се бејаше скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипа |
| ах овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Десп |
| ветлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и |
| саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S |
| ворили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве |
| хом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Деја |
| ишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, к |
| је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад |
| н.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Го |
| рзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би могла разумет |
| храбри:</p> <p>— Велможо, то није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа мој |
| са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду |
| ћа те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити |
| доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео |
| неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме о |
| , дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p |
| аси, али Рајку послужи његова светлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, ско |
| Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, д |
| не!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја |
| гати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осиг |
| а Сулејмана седну у чамац па се навезу, да преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла |
| !</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде |
| кашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p |
| прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два |
| убоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког вр |
| а!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узв |
| тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, који преко мора, нашег мора, п |
| ка у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За т |
| т обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је |
| ного.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, |
| ржаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — в |
| ога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника |
| ст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви |
| к Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима |
| х коњаника турских.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да |
| ег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег |
| под с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним г |
| е жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придружише се њој мн |
| {S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло д |
| а.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говора |
| м, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије глас |
| љах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно |
| да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Го |
| нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и |
| творићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, али ако он |
| ла изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гонилац ни онда ни сада.</p> < |
| ушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> |
| души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не би |
| стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да |
| клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И |
| да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! |
| па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видоса |
| дговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се |
| ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, не |
| аљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пи |
| прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ п |
| ке разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропош |
| — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из ч |
| > <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо |
| њих саломи, уништи, а њега — помагача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p |
| да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послујем.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — реч |
| едаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.< |
| p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} У |
| ржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја |
| > <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јач |
| А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грч |
| тара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли р |
| та? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p |
| димо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после малог размишљања.</ |
| о мислити, — напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован п |
| едан пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манасти |
| ој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни м |
| /p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— |
| трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— |
| сматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ |
| а, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: |
| Па хоће ли се витез пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене |
| кочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро ми |
| наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, |
| <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико мо |
| > <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> |
| у ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким прилик |
| без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био п |
| иш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа не заузеше против |
| боди, кренути овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпун |
| тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, М |
| е на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто до |
| ог заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази |
| и наименова војводу Гојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем |
| звршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извр |
| ан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко ур |
| сам руке, клечала, плакала, молила Бога да ми помогне, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добр |
| {S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио с |
| онамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти си прогоњен, вели |
| е тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се ва |
| лаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљ |
| ба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац |
| <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади в |
| /p> <p>Одатле се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због |
| а које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је |
| зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар неп |
| " /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини су |
| пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не мож |
| им одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља |
| Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша |
| Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>С |
| јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад |
| сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и да му кито |
| споручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан |
| ик.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да ут |
| омоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с У |
| борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје |
| ео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турск |
| подари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља |
| о, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на бојном пољу. |
| амо да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није за |
| ко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теб |
| а кули, где оставише Угљешу са његовима да се сном крепе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је |
| на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати |
| глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уз |
| у у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Г |
| тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не би ли наишли на нападаче и |
| војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ полов |
| ољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То није могућно! није ис |
| ој нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Пр |
| м се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које |
| каво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те со |
| ша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у н |
| ну исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одг |
| S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту |
| оју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Помогне ли |
| >— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на |
| ма, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да одболује снове младости.{S} То није ни мене мимоишло |
| у.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одл |
| студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> |
| својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то |
| ог и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могл |
| крајишник клону коњу на врат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге тур |
| овори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>Пос |
| евнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефалију Рајка! — говораше старац, улазећи у |
| дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеш |
| деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђ |
| <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p |
| е ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на по |
| тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те с |
| д мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p |
| не, мало отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она ј |
| љао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост |
| да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братск |
| а, поздравише ловце, али нико не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности |
| нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож |
| о лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па по |
| арац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази |
| еш ли, а? — говораше старац, па се саже да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, |
| па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом. |
| товину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка |
| > <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудн |
| чуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничк |
| из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском чу |
| е својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и к |
| </p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био с |
| ваљало смаћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} |
| ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спрема |
| тник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, мол |
| у и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и у |
| и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с н |
| оворио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један |
| м.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем рад |
| а за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и |
| — Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— На |
| продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div type="chapter" x |
| не стране супарништво у љубави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља стари |
| јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стоти |
| тих рудника, нагонећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана |
| разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге |
| д и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, најбољи део д |
| што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је |
| ликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завер |
| м утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом |
| ри ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља, и новом |
| један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли в |
| и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радовишта.{S |
| је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко п |
| скупило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— |
| добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после |
| рочке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас |
| овараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра в |
| Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицаху, старац устад |
| лабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од куле.</p |
| не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, гд |
| гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог лова, те |
| ини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше р |
| <p>Савладавши овога, Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не |
| , а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде дост |
| толетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица |
| /> Таман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне |
| и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају |
| гослови, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> < |
| родара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда о |
| поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више нико не сазна.</p |
| мљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском кра |
| ој тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора гус |
| овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Десп |
| {S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, |
| никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако |
| се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> свог |
| од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на |
| а одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до |
| — У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас д |
| кле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> |
| х заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, |
| причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислит |
| родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му |
| ржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину позив |
| ичешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мар |
| и бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора по |
| а дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Ви |
| свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је р |
| ио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p |
| а сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочин |
| — А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих |
| сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турцима |
| рум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</ |
| У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојк |
| никаквом циљу више.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ух |
| о и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лис |
| ути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци |
| ви све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда |
| га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p> |
| овдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је П |
| леко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, |
| вала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> |
| чуо, да се мој стриц могао спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> |
| и да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник јед |
| Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друш |
| у, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику. |
| > <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најпле |
| ке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом пл |
| и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да с |
| храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица упра |
| p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан |
| Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо з |
| ијатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунак |
| /p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике |
| шљаше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавш |
| брзо.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ва |
| о, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се уч |
| или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде н |
| сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у том |
| трне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Нап |
| Хтеде се опет спустити, ал’ му се учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка |
| урчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђау |
| а недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Прок |
| ај мах стражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше т |
| ћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он |
| јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија |
| <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај м |
| ном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— |
| т за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на ко |
| е и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по о |
| љским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске |
| и сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог у |
| дарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војск |
| аку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> |
| сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и се |
| једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару |
| ји је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Ј |
| ан себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво пре |
| себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци |
| е могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Л |
| силе, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква |
| ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш уве |
| да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђен |
| и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јеле |
| ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отв |
| своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју ми |
| ало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати |
| и, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта |
| .</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара |
| веда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p> <p>— Не, |
| продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</ |
| уби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S |
| а си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p |
| ме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под тере |
| ни његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити. |
| бавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му |
| p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. |
| танским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услуг |
| сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника ов |
| т судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело врат |
| .</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајно |
| остивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Сте |
| ладости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} |
| " /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме ј |
| и наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној |
| ти пред горима.{S} Цар није био подобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим |
| сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше о |
| на.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме наићи |
| осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основа |
| се ове војне не плашиш.{S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске |
| еде друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— |
| огоњен, велиш, с тога, што си наваљивао да се рат не почиње?</p> <p>— Да, честити пашо!</p> <p> |
| отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} |
| гао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је |
| ницу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео сам |
| нђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који ј |
| ска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога |
| су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху |
| е био савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле! |
| е своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, |
| е не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разу |
| у права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} |
| коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господару.</p> <p>— С Богом |
| , и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали |
| а, црних мало потуљених очију, које као да сакриваху лукавство, што одаваху црте лица а особито |
| рац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на |
| ина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у с |
| тонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим г |
| и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под клетвом столетних грешника.</p> <p>Помрчин |
| и на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови |
| а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша |
| тајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази Рајк |
| > <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснивати на |
| а Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша |
| им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је |
| и је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрен |
| треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко пр |
| ку Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако |
| и победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље |
| S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући |
| ан слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хте |
| з младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Кату |
| а ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене |
| 81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његовом.{S} Там |
| не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у прилич |
| ник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду |
| а бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше. |
| ицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју |
| нак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше |
| до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, |
| момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, — рече Љубоје.< |
| или и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске |
| , док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ |
| вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе ни њему не беше непо |
| ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно дод |
| овори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Мо |
| ав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало |
| омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — ка |
| да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде з |
| је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за |
| Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога зе |
| егове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома |
| p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпаднику од цара виза |
| авојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану настанити.{S} Али раздеље |
| Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинит |
| но и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами п |
| о своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p |
| град моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе |
| ко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац |
| смо остављени сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снаг |
| и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, т |
| } Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — |
| а у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="95" /> <p |
| ојске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> <p>Осем простране де |
| ла.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</ |
| ло се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано |
| жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га и |
| ушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и |
| <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чист |
| еша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.< |
| помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском |
| вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек из |
| да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стр |
| рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости |
| па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим |
| </p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ да те мучим, Грче неваљали! — викаше старац.</p> <p>Она |
| о могли опет продужити међу собом борбу да расправимо на коме од нас ваља да остане царство!{S} |
| ваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине зем |
| љати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— |
| мерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да о |
| су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његов |
| гласника од тебе.{S} А војводе причају да се са твојим коњем не може мерити ничији у брзини и |
| ановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву исп |
| — Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верује |
| било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке |
| ру.</p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица |
| е без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов оч |
| ви се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину |
| ст, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше |
| ском принуде на предају, а сам се крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турс |
| право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молб |
| и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се |
| ле неколико тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишен |
| даде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па |
| ни скиптар српског патријарха не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права |
| свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није д |
| споде, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно |
| е, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загреј |
| љена у подграђу сва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг наш |
| после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам |
| смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама послу |
| на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — нађох —</p> <p>— |
| ну велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је ј |
| и црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p> |
| иком.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха |
| па стаде читати Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност |
| е неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре |
| >XVII.</head> <p>Рајко се сети, да, мож’да, труба објављује Гојков повратак.</p> <pb n="124" /> |
| е младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} До |
| p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у ово |
| ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени жи |
| кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам т |
| а оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом г |
| е Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p> |
| лиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, д |
| Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — |
| о је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети.{S} Али се |
| ешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша па, пошавши са десп |
| се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати с |
| p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздр |
| ас постављена трпеза сиротињска.{S} Мож’да би могло то бити сутра?</p> <p>— Ако нареди узвишена |
| — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија |
| е топот коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши |
| кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више |
| ко рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво прича |
| шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, мол |
| је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ |
| кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака |
| а снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага. |
| о повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака ц |
| ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер ј |
| ност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А |
| е, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то |
| е у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма ј |
| урску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, г |
| неколико тренутака на мост ступише мож’да последњи, који се са српске стране враћају кући.{S} |
| ио а многог подсетио, чега се не би мож’да сетио пред смрт.{S} Пошао сам сад с војском војводе |
| зученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном |
| отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ |
| а она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај јед |
| ерна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојко, ми морамо отв |
| :</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, а часови лете.{S |
| > <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за ј |
| е?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, жи |
| укчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву вој |
| у на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебе |
| је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверн |
| кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око |
| ама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезиј |
| коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала |
| код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратн |
| </p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, |
| дошле реке планинске.{S} Богати градови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као ш |
| у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, |
| шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се присети, |
| ним војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот |
| о би се, да се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> |
| ју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све |
| тише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба |
| — одговори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојк |
| ном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је |
| е једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У највећем окршају, што се на иви |
| адну на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навез |
| >Гојко пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на |
| ужила руку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а н |
| , зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спас |
| ужини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадо |
| штине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружи |
| лаго и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме х |
| м гласнику са Српскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и њег |
| оћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама |
| {S} Па, најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот |
| ка, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроба Спаситељева, што си од оца Ис |
| {S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чад |
| ди некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде м |
| безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји п |
| пада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне пок |
| е деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља ште |
| ћа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си |
| о моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’ |
| је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стра |
| <p>— Колико ми копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ се |
| но у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S |
| тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигн |
| во, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одазвао молби в |
| ново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше мест |
| а пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпосле, ск |
| нилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</ |
| е узајамно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> |
| — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до са |
| е велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћ |
| ији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и |
| м — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу ст |
| степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро |
| ијен човек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави |
| е:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и о |
| е, војводо?</p> <p>— Не крсте.</p> <p>— Дако нам Бог милостиви помогне!</p> <p>По том се старац |
| у Архипелагу.{S} Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, пева |
| се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипе |
| у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад |
| ити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред |
| а послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста да |
| <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспот |
| ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p> < |
| ишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Балкана везује са Крстопољем на мору |
| људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће бед |
| а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!< |
| — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбр |
| Рајка.{S} Укаже ли се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силниј |
| старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. |
| осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд |
| ог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове |
| ко разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="1 |
| убровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{ |
| а витештва Момчило се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности |
| западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожн |
| јводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, |
| и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих вије нека грдно велика орлушин |
| брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{ |
| Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, до |
| и...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем пут |
| ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је |
| аје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— А |
| пуцка, топлином греје а пламеном светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега оста |
| еховима.</p> <p>— Нека га господ уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори |
| спот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све стране логора нове наде у срећан свршетак |
| га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи |
| па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох л |
| ве мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је иг |
| ела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се |
| на рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препати |
| очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађ |
| долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p> <p>Разабраше само толико, да су покли |
| ке части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстан |
| а ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога |
| ече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не уради, савладан неким чудноватим осећајима.</p> |
| штајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отвор |
| коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, |
| <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли он |
| p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:< |
| , брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> <p>У вел |
| ша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих |
| а моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више! |
| хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— |
| његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паш |
| а Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Во |
| рзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Др |
| и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочи |
| ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Др |
| било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p |
| ?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— |
| <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мрмљ |
| е по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом |
| ислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи д |
| ник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редовим |
| се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже |
| > <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Го |
| гљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обрадовао |
| ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао в |
| {S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна з |
| е копите коњске разнесу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и |
| тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је б |
| очинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегст |
| , пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, кој |
| <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{ |
| у Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Д |
| .</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, глав |
| краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем |
| огао с места продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена |
| а војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака |
| хвалећи са своје стране побожну поезију Дамаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не |
| ијатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, |
| ра да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао |
| а јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долаз |
| који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом с |
| "SRP18930_C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Тео |
| оју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угље |
| егство својим савезницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на ист |
| мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако с |
| силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господо |
| че он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> < |
| заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, |
| лим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти |
| о рече Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Уг |
| о си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — он |
| мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неп |
| била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стај |
| и Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских |
| 1"> <head>XXI.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе |
| оложењу.{S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се з |
| да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не |
| и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је |
| лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово п |
| м намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим слу |
| .</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била |
| аздраган у красној природи лепог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу |
| н, коме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише вој |
| <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдинска се посада нагло смањиваше.</ |
| е.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, и |
| оме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p> |
| то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму |
| раже одмора после богатога лова минулог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богат |
| светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица |
| ана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да |
| ојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава н |
| еву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све |
| оброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — с |
| Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти з |
| <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је |
| а.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готов |
| /p> <milestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одј |
| {S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, к |
| ја.{S} Онај, од кога си ме пре неколико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слобо |
| шљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћен |
| непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балш |
| 8930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, д |
| а обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, п |
| ветлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и |
| избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а н |
| творен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Би |
| н као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљ |
| ба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за |
| > <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије поглед |
| говора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су |
| их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише к |
| смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p |
| ах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који |
| ви од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, |
| } Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb |
| пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да |
| ад мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у мало |
| и, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме зап |
| ти, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друг |
| ом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријате |
| сарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно до |
| .{S} Уклањање с високог велмошког места данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S |
| жеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече једа |
| у; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господ |
| ред љутња на многе неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од лов |
| /p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати.{S} Он |
| искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и неса |
| ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— Пожу |
| > <p>— Господару, ти си од силног посла данашњег уморан? — упита Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" / |
| з Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утех |
| атити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбр |
| своје, ћесарице Ане — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је поремет |
| — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао |
| ло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} |
| /p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране |
| ве то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што наступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја г |
| то је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна коли |
| ластела међу собом разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су с |
| е разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је прол |
| је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{S} Отклонила се сумња, која |
| о се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благо |
| ла мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време п |
| ашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, |
| ишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје пог |
| p>Са високе куле мотриље у тврдоме Серу дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" |
| изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те пре |
| еринском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело |
| у поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костади |
| гу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски оду |
| куда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад! |
| уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући |
| ега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти |
| ући.</p> <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прос |
| вишеним гласом рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и жен |
| рваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад |
| ало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и јед |
| ога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм с |
| о смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S |
| у да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не доче |
| абави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио. |
| сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војн |
| ме мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео |
| оја је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За и |
| понајпре места.{S} Али она не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она |
| е ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер |
| време причања монаховог био пребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео |
| штем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p |
| p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац изв |
| о шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, д |
| , дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч |
| е тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека л |
| а северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стр |
| о баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана седну у чамац па се н |
| покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог к |
| узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Ј |
| а њима свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А |
| је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{ |
| стража на главним вратима првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња |
| а војна.{S} Рођена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, |
| н брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p |
| ме.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p |
| ње су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њих поштедеше мо |
| тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с ј |
| Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} |
| </p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те ми мачевима угрожав |
| ине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио сво |
| му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог з |
| е, да се тешка погрешка не може учинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} |
| ељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукашина, кој |
| ане нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку неј |
| ових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и о |
| око њене ограде.{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише |
| >У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, |
| а престадоше, а весео се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше |
| су били ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у та |
| низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца |
| притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из |
| о на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала прат |
| ађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена |
| {S} То бејаше — Тома Теологита, момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад |
| дрицала својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на |
| златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јел |
| опио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам |
| јали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, |
| ицама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује |
| ретече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ |
| слуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Богдана |
| је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни р |
| тари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада |
| но горео.{S} Намести ситнијег грања око двеју омањих клада, које су биле у преклад сложене, па |
| уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S |
| стегове, те се у градском пољу лепршаху двоглави орлови на њима, а сваки стег бејаше пободен у |
| ша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници н |
| p>Сузе му поново линуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној |
| ртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изнен |
| нутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на неограничено поверење и љуба |
| и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили с |
| ахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим |
| ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше А |
| > <p>— Не много.{S} Прво, нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у |
| се учини да поред ватре пролазе лагано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се једа |
| им монахом.</p> <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунак |
| војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима л |
| ипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивља |
| н је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја |
| ј већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу |
| ине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два в |
| пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Прати |
| ne unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило великог двора све до град |
| ђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> |
| ти сто у великој богатој одаји Угљешина двора.{S} Ноћну таму разгањају у соби велике воштане св |
| а двора, што се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели |
| а, па место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се |
| .</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb n=" |
| цне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>Н |
| а слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и на |
| и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— Буди витез, као ш |
| и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла |
| воју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више |
| ећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} |
| ндир са пехарима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манас |
| али! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у помоћ и |
| ељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не |
| Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњани |
| кочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{ |
| пазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са с |
| ше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им |
| тица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен |
| ла! — говораше под чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држа |
| ве.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши |
| ко нареди узвишена ћесарица, — одговори дворанин. <pb n="29" /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p |
| да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало после Ана — није |
| сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— |
| каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрм |
| >— Станује ли когод овде ? — упита Мара дворанина.</p> <p>— Нико.{S} Само се по мало одржава ка |
| — одговорише они, показујући на старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два н |
| путем, двојица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца св |
| свађају, а на крају целог похода два се дворанина, на омањим коњићима, шале:</p> <p>— А како да |
| — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу |
| тако ти учини са њим, — рече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нек |
| Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се |
| у.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому Во |
| >Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p> |
| е и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситнијег грања око дв |
| а преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разаб |
| на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради лакшег узјахивања и |
| , кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разго |
| ковца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>С |
| се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, с |
| осавом, уочи неког коњаника, који уђе у двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше б |
| — Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један |
| им степеницама, што се спуштају право у двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— |
| .</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а м |
| д оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се |
| ћа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве з |
| едва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама с |
| p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цича |
| ранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе |
| качи окупили су се око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а за |
| ="SRP18930_C25"> <head>XXV.</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се јед |
| рја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске |
| ђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним клицањем поздравише господара свог.</p> |
| ави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем, које с |
| Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом запов |
| оред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p |
| даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога д |
| лаву на страну.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутр |
| ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна пог |
| 2" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице |
| one unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p> |
| мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без |
| > <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавш |
| зду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери не |
| о оставио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалиј |
| е рушевине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, ко |
| од студенца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> |
| <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пожури:</p |
| јка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке среће, која ми се указала у младом витезу јед |
| о трже: — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Ј |
| е, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Ст |
| сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове своје девојачке с |
| у моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је к |
| > <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1893 |
| ом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клон |
| </p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, увређена част беспрекорног витеза, понижен пон |
| рала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, |
| , и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на предају, |
| е поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, место пуно поноса са |
| денца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласник поможе рањенику да сиђе с ко |
| у деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вук |
| Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина |
| е са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, |
| Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила код Самокова испод |
| асти горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} У |
| <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градовима њеним, у Жегљи |
| до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Г |
| а — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они ну |
| н са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива. |
| ог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Бо |
| зум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у |
| ="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу В |
| а господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчев |
| Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш и |
| ин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а њег |
| ивен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до другог као < |
| ого ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда |
| ива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појав |
| бу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран предњи њен део, к |
| групама коњица се турска раздели на три дела на северном крају Чрноменских Лугова.{S} Два одеље |
| ћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од |
| ј одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о стари |
| емљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога в |
| се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске то |
| ју.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром |
| е и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дела.{S} С поља се улазило у простран пре |
| рти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа ти вазда |
| царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја с |
| да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да |
| еспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељ |
| разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је |
| слонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су после изводили у м |
| ако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</ |
| ми непознато стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеш |
| непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као о |
| ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљив |
| арко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу |
| д.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У |
| прозору.</p> <p>Очима брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружа |
| јкршније момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и |
| зи.</p> <p>Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду о |
| леда.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мар |
| боје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он бејаше сад препо |
| еплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга д |
| ом прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног |
| С поља се улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, прит |
| лете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степ |
| итез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони |
| раховито се разлегаше клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше |
| /p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ј |
| на је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахн |
| ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан |
| Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту |
| е а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове верне љубе, ћесар Војихна, који |
| војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео |
| дговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе |
| ну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач па |
| отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га гласнику, хтеде нешто рећи, очи |
| ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране ш |
| ак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки кра |
| непрестано савијаше.</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пре |
| вуче на више левом руком рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p> |
| и!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби |
| одигао корице с мачем, да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} |
| вим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла ко |
| ољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно |
| поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и |
| јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — уз |
| Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не! |
| олажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба |
| један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла |
| длима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђ |
| почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на <p |
| ко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, те се у сумраку видело, как |
| >А сва ова ломљава вођаше се на крајњој десној страни густе лесе, која се око Угљеше непрестано |
| <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до |
| Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Бл |
| > <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и очи своје |
| е крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> |
| држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часни |
| отицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источн |
| и руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.< |
| {S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, гд |
| деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела |
| чадору на средини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном |
| {S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду |
| 49" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и с |
| византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог |
| са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег раз |
| ђу нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био тол |
| о деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онд |
| — Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куца тешком руком својом на вашу гран |
| {S} Стегоноша!</p> <p>— Помоћ!</p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору |
| замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — п |
| га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> |
| други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху трећ |
| њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се |
| и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече |
| ке, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знат |
| ци — није ништа страшно да би се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Том |
| омина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>А |
| а говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па к |
| главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака.</p> |
| а ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстоп |
| истише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко на све |
| ише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас ту |
| друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; т |
| свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници |
| златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода Богдан, |
| и вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не попусти, већ љуто прећаше |
| } У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици |
| ојка, а Тому позва да се нађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело |
| ловачког стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишл |
| ће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са о |
| ну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све.. |
| о свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако пој |
| Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са свом својом |
| едаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добр |
| деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, — рече Тома притворним расположењем.</p> |
| идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А |
| продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским об |
| ник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} По |
| ор прихвати његову реч</p> <p>Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> |
| најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и шт |
| љне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми |
| а и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак др |
| а разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у скоро слуша |
| је ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен п |
| иге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача |
| све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињ |
| Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победио си ме Ал’ пусти мене да пре тебе погин |
| рви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да |
| </p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на кули мотриљи |
| ну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно прозбори Гојко. — Хвала на такој зад |
| гита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> |
| еруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина |
| ашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом |
| p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и |
| раму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годин |
| та, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и |
| ена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груд |
| у, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са |
| се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.< |
| Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Б |
| душевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стран |
| расположењу.</p> <p>Гојко се поклони, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господ |
| јући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на висок |
| Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очеки |
| а.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једн |
| близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац с |
| времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и и |
| али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву ви |
| а Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Б |
| а одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисо |
| гледала. <pb n="30" /></p> <p>— Онда ће деспотица са насладом читати приче о Александру Великом |
| ћа.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад тр |
| ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p> |
| и не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловди |
| пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга ње |
| амаскинову.</p> <p>— Мени се — говораше деспотица — не свиђају певања песника Манојла Филона, и |
| ше и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али |
| </p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђе |
| но блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога прем |
| одару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у победу |
| <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, ка |
| Тебе Бог штити, господару мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко |
| оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са |
| о тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушев |
| ного мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија припо |
| лико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом б |
| деној брави на градским вратима.</p> <p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар |
| Већ клонула природа чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да |
| остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се п |
| ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спуст |
| езде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Бого |
| Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ан |
| есте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, ш |
| ју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, др |
| лас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога |
| адве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — |
| старим данима ћесарице Ане, о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворск |
| а неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која |
| ажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у кор |
| .</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гн |
| вио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Г |
| ах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода |
| ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мил |
| ранице — одговори Угљеша па, пошавши са деспотицом низа степенице, које се отворене увијаху око |
| м, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезд |
| ла сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпе |
| у пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу Љубу непрестано обасипа хвалом, услужношћу ко |
| ном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пружи |
| њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губ |
| обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али |
| и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <miles |
| ихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а У |
| <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о че |
| {S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме до |
| и и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама по |
| јући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише засл |
| аше своје часно место у редовима коњице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина |
| тицала у градско поље под Сером.</p> <p>Деспотове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, р |
| стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Ст |
| верних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи с |
| млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим ш |
| м градовима, на морску обалу наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде н |
| one unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за пл |
| ачунати?</p> <p>— Можемо.{S} На вратима деспотовине браће Дејановића већ куца османлиска сила к |
| ности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је о |
| е.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његов |
| продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслаб |
| ци су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а к |
| ој против Турака.</p> <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала |
| то пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло |
| елики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, прим |
| ијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов |
| јску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејановића.{S} Он ће у Велбужд |
| губила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и т |
| но.{S} Данас више не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сут |
| бан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу са |
| е до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду међу свима |
| Радовишта а у области горње Струмице у деспотовини браће Дејановића близо пута била је једна п |
| у је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопо |
| d="SRP18930_C15"> <head>XV.</head> <p>У деспотовини браће Дејановића а особито у главним градов |
| же казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са |
| да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао п |
| ане.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а прав |
| оћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред сви |
| > <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, човек лепа <pb n="13" |
| не руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Богом |
| нуше густи редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише просто |
| ив царевине.{S} Високо одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је св |
| јпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива б |
| раљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо |
| њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> <p>Монах се одаз |
| е.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспота чујем, |
| пак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турс |
| ој војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромно |
| аквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесн |
| слио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомано |
| ла господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што ј |
| деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: |
| ша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски |
| или <pb n="151" /> смо, да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су м |
| ва стоји много.{S} Однећеш од нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Др |
| и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} Реци, да си га овде сахранио, овде и |
| ту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку вој |
| а Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, |
| > <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болн |
| , па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањ |
| времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним |
| руга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то бил |
| им пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла се |
| а се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни |
| ише Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, да |
| у његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве снове св |
| у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам |
| таром се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећ |
| е отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакл |
| но се пожури Видосава.</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они кл |
| огора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је т |
| немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} |
| енскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обад |
| ећи у собу, па видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио |
| {S} То бејаше пробрана, данас уловљена, дивљач.</p> <p>Возари, пролазећи туда, поздравише ловце |
| /p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни |
| одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одв |
| твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога |
| рачка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</ |
| суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без својих особитих чари, Мари ср |
| на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Азијата, Турака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућу |
| и онда ни сада.</p> <pb n="164" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом луп |
| иградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачен |
| пао у постељу, са које се није више +ни дигао.</p> <p>Кршила сам руке, клечала, плакала, молила |
| још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина изд |
| суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац |
| државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> <p>— Она нас сад |
| шао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господару, Угљеш |
| ховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су о |
| си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</ |
| на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Го |
| ша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кв |
| <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчк |
| и границу па окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно з |
| че:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлог |
| сташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше н |
| Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, ку |
| хта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:< |
| , и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово позна |
| ј се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Госп |
| ао жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од |
| {S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао ога |
| еда поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете |
| народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени лист па стаде читати Угљешину повељу.</p> |
| задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше ве |
| тани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те |
| p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено пи |
| не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна |
| та Гојко, намаче калпак на очи, прикупи дизгине Лабуду, па га ободе.{S} Лабуд силно фркну, скоч |
| превод богословске књиге грчкога писца Дионисија Ареопагита, прекидајући посао с времена на вр |
| је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, |
| в долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више |
| </p> <pb n="72" /> <p>Ана бејаше немило дирнута:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад |
| Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће |
| е и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са нап |
| Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} |
| лог дана.{S} Слуге су у граду уморне од дневне службе богатој властели српској.{S} Властела су |
| ома Теологита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском |
| оба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право |
| е заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, |
| кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на м |
| икујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укрстићемо |
| бледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, размакоше се, г |
| ни, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навика |
| раво метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој ј |
| онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи ово |
| еологита бејаше удвојио своју пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је |
| ати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А |
| <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник |
| је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и д |
| колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњ |
| врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју чес |
| и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, вараш се.{S} Чуј ме. |
| јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јас |
| ије више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{ |
| о далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица |
| /p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна |
| ледњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.< |
| ати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војс |
| своје:</p> <p>— Благословен од сада па до века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> |
| ивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много |
| ок, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била |
| то се пружа као крило великог двора све до градског платна великог града Драме седели су за кам |
| ке, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни |
| јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</ |
| чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, где нас очекују коњи са момцима, нема много.{ |
| знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на постељу.{S} Отац узе његову леву руку у своје |
| не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини |
| на ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, |
| 134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он беј |
| а не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} |
| ема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаш |
| ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде виш |
| цкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до руке около.</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је |
| е послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучилишта, ко |
| ш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седо |
| } А ти пролази одводише са сваке стране до саме средине логорске.{S} Поред свеколике опрезности |
| ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Св |
| д томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, |
| у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стад |
| ра доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шум |
| у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је в |
| сник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш од |
| ђу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> |
| p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, па |
| цања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му Уг |
| од је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико рад |
| њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пошто |
| Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше |
| турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћ |
| 7" /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, |
| се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару н |
| тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини с |
| одити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време |
| стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за утру |
| жиш лова? — упита Тома Љубоја, седнувши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — про |
| </p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p |
| на ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми к |
| нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну |
| ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми |
| м, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вукашин.</p> <pb n= |
| верењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка К |
| забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с леве стране.</p> |
| Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стаја |
| е.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити |
| дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради |
| радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назори |
| >Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да пркоси киши, |
| у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступ |
| листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада |
| уцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо |
| браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим |
| ик, кога ова киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку |
| трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S |
| е, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{ |
| столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угље |
| ..</p> <p>Краљева војска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тра |
| а сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По вашој |
| Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе |
| а окрећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у о |
| а осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш |
| Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а |
| ом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу до нашег ловачког стана код млина, нађи светлога деспот |
| у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио |
| за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава |
| ави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада несмишљеност.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — в |
| начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе се |
| да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилски |
| а Вукашинову краљевину.{S} Али од неког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољ |
| хватити озбиљност прилика, што од неког доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипа |
| ек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је брани |
| head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је д |
| некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, |
| на по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читави |
| е и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости прили |
| ари свештеник разбира што ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно у |
| дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму |
| ами било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од |
| /p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} |
| ебе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: при |
| а.</p> <p>— Овде на кули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли |
| <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за |
| јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не могах више.{ |
| у руку на њено раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто |
| ио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу |
| и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане |
| ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико |
| <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема дв |
| ијатељски.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћ |
| ролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје |
| им манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Иса |
| аче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао сл |
| још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p |
| зећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац његове ве |
| ји је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, ј |
| страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и |
| p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за вр |
| нут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тражећи |
| гом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним ис |
| хна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изг |
| /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме |
| !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је сти |
| са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу уби |
| јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! — |
| и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ |
| азговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> |
| ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху неда |
| де:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше |
| пињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не пре |
| ја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћ |
| шног, милостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} |
| нут.{S} Гониоцу није тајна, шта бегунац добија, ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али с |
| огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и прети |
| пот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагон |
| <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.</p> <p>— Г |
| ла неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љуба |
| асним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се в |
| гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p |
| иче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу пред |
| ој крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалил |
| ко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега |
| , да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из К |
| адали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је бил |
| .{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у |
| теље тешке болеснице.</p> <p>— Шта сад, добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p> |
| гљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, |
| — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући зб |
| руј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осмехну се Вукашин — код таке љубе није |
| авиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, к |
| оја је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељам |
| дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосава није одрицала својих услуга ради милих п |
| :</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>М |
| ник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</ |
| село рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу т |
| ећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје |
| } Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме госпо |
| ажно надимаху.</p> <p>— Љубо, кол’ко си добра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Нем |
| ош време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирни |
| ку.</p> <p>У богатом манастирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам мон |
| годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и д |
| еше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском |
| ом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни сада не остављаше.</p> <p>— Сестро, ти |
| ла.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госп |
| у каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуд |
| — Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одма |
| рити своме господару.</p> <p>— С Богом, добри старче! — рече војвода, пруживши му руку.</p> <p> |
| ешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и ко |
| у, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и укле |
| ина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дужно |
| и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му |
| p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више +ни ди |
| То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> |
| /p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припр |
| чеше низати крај логорског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, |
| не, али — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајал |
| е другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме |
| Воден, где сам се опорављала, негована добрим сестрама у манастиру код Водена...</p> <p>На мес |
| красима.{S} Стари се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је |
| ра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријат |
| тву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар ј |
| евач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а |
| ле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног њего |
| авном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је ра |
| ци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се |
| лар надметаше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох. |
| омаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, |
| да препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског царства, увек износи |
| ао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, |
| о чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро разгледа убијенога, па онда устаде:</p> <pb n="13 |
| Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи |
| але за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато о |
| м на Гојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! |
| ="130" /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— |
| да не разумем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити. |
| це!{S} Ти ме, без сумње, не разумеш?{S} Добро, слушај.{S} Био сам сведок необично поверљивог и |
| /p> <p>— Толико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да |
| цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S |
| p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} |
| <p>— Ништа! -— рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Власт |
| трос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком |
| од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља наст |
| да! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— |
| морне прихвате, — рече Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после не |
| са деспотицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба. |
| заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског |
| ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало остављам теби, да до |
| а у страну, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путни |
| {S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло п |
| шао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, |
| аше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А |
| Угљеша. — Све остало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље |
| улог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече ж |
| х очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, |
| им случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко |
| е неког времена витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Сокол |
| аузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом прор |
| били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али љ |
| блачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> < |
| едбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полаз |
| — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше не |
| ли срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — |
| теже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог |
| ког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад вел |
| еде ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, глед |
| или.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати |
| како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник |
| — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата.</p> |
| ријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узв |
| је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслу |
| и са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником |
| о добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика |
| кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш бога |
| ре ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је |
| гинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко |
| старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских з |
| љевине, а нада свим шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободен |
| тали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове одабране најамничке гарде У |
| молимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> </div> </body> </te |
| Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Га |
| чима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p |
| з коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убиц |
| остали продужише да, уз лагано сркутање доброг кипарског вина, нагађају о приликама у Крстопољу |
| сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесари |
| својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологит |
| потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по |
| могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај пола у шали.</p> <p |
| да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео над |
| љака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша на |
| им копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и |
| љама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће по |
| ва милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чу |
| мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више тајити од Ане љубав из |
| узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.< |
| ведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оно |
| товарне коње, принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и б |
| м и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени ст |
| о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали |
| ко, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш. |
| е са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом пл |
| воме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост нагна Момчил |
| анастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} Ту се |
| о из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После |
| је су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког похода |
| лена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p |
| њено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му с |
| аху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу |
| нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одг |
| гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p> |
| ногих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом в |
| где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмањ |
| г господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезн |
| Што се тиче новаца, они су већ у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у жив |
| Балшићима у родбинској вези али то није довољно да бисмо се могли на њих поуздати.</p> <pb n="9 |
| ад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које на њ учини та женска. |
| им целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољно чуду начудити.</p> <p>Старац се саже, добро раз |
| тику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори |
| ју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — |
| идимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, да си поштен човек.{S} Ти с |
| она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се |
| рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} |
| кашин.</p> <p>— Ни без клетве! — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у |
| ти је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро |
| дара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита |
| у и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што с |
| на.{S} На мах се одлучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} А |
| ао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлу |
| рок, а његове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у град |
| наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лет |
| ојводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} |
| тпорне снаге прикупљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} О |
| она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, к |
| и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајку се обновила у сећању слика некога Виз |
| Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу пред њим одиграше.</p> < |
| Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треба узнемиривати светлу ћесар |
| 55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увид |
| а као отворени непријатељски логори.{S} Доглавници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранков |
| ћи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехо |
| а и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умоли |
| еша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не |
| пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разу |
| p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина |
| миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и |
| ош и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга з |
| е, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, а |
| су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, |
| е једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот |
| , брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше про |
| ену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничк |
| мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прс |
| видевши ловачку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са ус |
| вори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добра мајко!{S} Ни |
| е неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се зами |
| пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — |
| тарац, па устаде. — Тако, гаде грчки! — додаде, гледајући везанога.</p> <p>— Ко си ти? шта ћеш |
| е.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} Опрошћава |
| еша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S |
| p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| .{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости |
| са свим разумеде.</p> <p>— Није тако, — додаде он. — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и ос |
| ице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а Тома додаде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, сл |
| саију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лиц |
| а Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> |
| >Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о том |
| <p>Угљеша се мало намршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити |
| ему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени |
| чи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти |
| гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душ |
| мљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше |
| {S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> |
| отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко добаци а ка |
| Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљ |
| е Угљеша.</p> <p>— То би био кобан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша. |
| о држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p> <p>— Па ни то није све, —- настави Г |
| е војводе.</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога |
| м знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.</p> <p>— Њега више нема, по свој прили |
| 5" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро |
| ше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник |
| ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p>— Боже дај! — в |
| ине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, |
| ши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше с |
| је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто |
| е ни мене мимоишло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са м |
| никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толик |
| >Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> |
| — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно писну, п |
| <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> |
| ину нашу навалити?{S} Врло лако може да дође са оне, од које се никад нисам надао !{S} Тешка је |
| ог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим |
| евљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се данас о |
| упине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тре |
| е с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка |
| се можеш склонити.{S} На страни, од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече |
| же.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело. |
| аднутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, кој |
| {S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша н |
| заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не беј |
| а Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који |
| убље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, |
| укчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И десп |
| де оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему к |
| вах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти водим — твоју синов |
| о држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га |
| — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али ја |
| — рече после поздрава — да сте овде, па дођох да се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, |
| пак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — на позив братски — да с вама |
| ће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти |
| ржавни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настав |
| агарјанском, с Турцима, што преко мора дођоше.</p> <p>— Они се не крсте, војводо?</p> <p>— Не |
| и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>О |
| на и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз |
| рици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, |
| окушао у биткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} С |
| натног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над |
| ма прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на друг |
| Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је |
| неприликама, које се на таком путу могу доживети.{S} Гусари нас опљачкаше, а мој отац, који се, |
| ве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу |
| се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помо |
| ра и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штит |
| Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој |
| хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на кој |
| дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се није више могло ни одлазит |
| та више нико не сазна.</p> <p>Поклисари доиста бејаху од Пловдина, тврдога града на половини пу |
| дин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дош |
| дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином д |
| ој души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је је |
| сада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се кроз турски логор, дохо |
| то наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и ран |
| замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је |
| војвода.</p> <p>Обојица ћутаху подуже, док старац, на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из да |
| и казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна.{S} На мах се одлучи, да н |
| ио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разли |
| пажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, |
| {S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, |
| } Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатерасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Х |
| /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Плов |
| да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћесарицу о свему.</p> <p>Али то |
| борава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају |
| аше старац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни |
| и.</p> <p>— Ћутиш, а? ама проговорићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене |
| сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p> |
| Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и |
| оне стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма ј |
| у бризи да набави хране својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду |
| не, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазил |
| 18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање твр |
| о граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити са |
| >За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу |
| <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обр |
| у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други |
| анце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлач |
| Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба |
| лаге ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{ |
| на, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чу |
| ји је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји |
| одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа |
| а.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{ |
| изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски. |
| .{S} Његова војводина може трајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и |
| обро, вратимо се лагано у Дидимотику да доконамо.{S} А ти ми дајеш довољно разлога да верујем, |
| настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="c |
| рих коња.{S} Али таки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са к |
| > <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, |
| <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Т |
| а сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се |
| ије првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није и |
| <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога госта велика се градска врата отворише |
| у.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" |
| ини да чује рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети с |
| естрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, п |
| била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласници са далеког пута.</p |
| увређен стегоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, |
| нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко |
| 63" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p |
| дног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, |
| помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски са њим |
| > <p>Са степеница се чу шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часа |
| </p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> |
| p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас о |
| зи душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам ви |
| прелазили преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, |
| ражар са куле на бедему огласи да граду долази неки ненадни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: |
| а.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један |
| идар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти ст |
| јвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да вас обрадујемо, — рече деспотица. — Храбри |
| је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на по |
| о непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који |
| ана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пут |
| а свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио |
| из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} Ње |
| су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам |
| , у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак |
| разабрати у разноликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал |
| облачка.</p> <p>На скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p |
| још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће долазе њему неки непознати гласниц |
| "> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено ста |
| ага Угљешина, који се снажио непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они довод |
| /p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри мон |
| га, који се у почетку обрадовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Ви |
| {S} После оних, мало веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тр |
| упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде |
| ано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом к |
| јко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја |
| Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p |
| е и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац |
| {S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаш |
| лодним, али често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца |
| } Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански св |
| је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде гра |
| <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоц |
| столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче |
| допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитос |
| ова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да |
| пскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачи |
| пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у |
| ику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тада старац познаде по о |
| а Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање |
| ло бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што |
| ва храна, коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> |
| клео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали покл |
| већином су се после тога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Вид |
| мали број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Де |
| ешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигне и опле |
| што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> |
| у наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави |
| греб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому Војихнином, о старим данима ћесарице Ане, о мудрос |
| а дојиља њена Видосава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>А |
| ера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га |
| дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до з |
| ле у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших из |
| таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За |
| м је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави |
| тална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да |
| деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са сво |
| ође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није доб |
| збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града |
| си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунашт |
| тегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је б |
| е бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у |
| /p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</p> |
| {S} Да одгоне студен, коју ноћ са собом донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мисли |
| ости учили.{S} Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће н |
| т да се данас не деси штогод, што ће му донети немилости господареве; ту су Рајко, Љубоје и дру |
| кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких крајева неразговетне зву |
| ова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне |
| двориште, па очајно цикну, што га грло доноси:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S |
| n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче са свима својим грехов |
| авство, што одаваху црте лица а особито доња вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекива |
| а изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S |
| на овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, м |
| мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са отворености своје, није марио ни за |
| оше прикупљати, Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске беј |
| До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосав |
| >— Војводо!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ц |
| страну.</p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому |
| с први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа с |
| сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се поболео.</p> <p>— По |
| Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако дос |
| з, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Жив |
| куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.</p> <p>Гон |
| љеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеш |
| S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с |
| жи:</p> <p>— У место тога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> |
| се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у |
| p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеш |
| дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадор |
| здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себ |
| олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети младости, ти чисто вр |
| , кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме |
| е Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљани |
| ри јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <mile |
| во је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као |
| ледајући право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми |
| p>— Господару, Угљеша! — бојажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближ |
| ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји |
| еником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се с |
| успехе младога краља.{S} Војне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људ |
| гано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на ст |
| и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, ј |
| си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> < |
| карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање |
| увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоном, који се састој |
| и се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без своји |
| нце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у кра |
| м, који би осумњичио моје пријатеље, ни доставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љ |
| ни.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста нова невоља. |
| S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови м |
| т.</p> <p>— Не рекох ружне речи, — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се |
| на мога брата.{S} Пошто му царевић даде достојну награду — скиде му главу са рамена, навезе се |
| у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за л |
| ки ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајућ |
| диста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њим |
| тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, |
| ити Костадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и |
| док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро о |
| војили, попалили, порушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу ду |
| х таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год речи Гојкове о њег |
| Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчило с |
| ом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико р |
| стао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузено |
| с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле већ подносио, доста проживео.{S} Али ме ти сети м |
| а часа немам мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре |
| и погледали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Нав |
| За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претвор |
| ли да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што ј |
| се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов доче |
| какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <mi |
| која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи тако, гледаше у ватру, кој |
| што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља |
| и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запли |
| ца, који врдну мало у страну, те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, п |
| на узди свога коњица, скрене с пута па дохвативши се више простора ободе чилога коња свог.{S} |
| , па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Мутнице.</ |
| врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стад |
| руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, притежући га рукама, држа |
| н копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник |
| исари, провлачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински |
| Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показ |
| са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крв |
| ерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем |
| заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Том |
| њеван часник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n=" |
| ма царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Ис |
| ilestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, |
| ов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — настави Гојко — не спремисмо ни њу ни њега.</p |
| <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, али да с |
| арима, стари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог |
| д Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико |
| досава.{S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близ |
| своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора. |
| {S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би никако ни могао извршити.</ |
| е су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градс |
| еда зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој двор. |
| а страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја неко време, |
| </p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гој |
| /p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и ка |
| ли стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, |
| српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који |
| старца свештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим на |
| кам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како |
| ома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим |
| ну мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твој |
| није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и л |
| лов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не |
| Угљеша са осталима до последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међ |
| , који га громогласним клицањем радости дочекаше.{S} Стари се Властоје пољуби са њим, па сви ла |
| ки куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за крат |
| домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно поштовања пр |
| упља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одма |
| се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја мога |
| не бејаше при руци а многи се не могаху дочепати својих добрих коња.{S} Али таки не бејаху сви. |
| ања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је |
| испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише к |
| ње.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метеж |
| весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, |
| д обала Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разго |
| Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдин |
| Водена...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} |
| војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи |
| била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова |
| </p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n=" |
| сник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Монах |
| </p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змиј |
| ница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам до |
| у из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради го |
| тало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разумети |
| вце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара од |
| тицом од срца пољуби.</p> <p>— Добро ми дошао, мили господару мој! — поздрави га Љуба.</p> <p>— |
| у, — одговори путник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и |
| је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би |
| ше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рај |
| м пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље |
| овораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> |
| ио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик м |
| не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва од |
| <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, |
| приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим |
| на Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лагано, |
| ар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у дому |
| ј у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пус |
| ла она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саоп |
| несвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу пута за С |
| шина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они |
| е Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, дес |
| ри месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба бил |
| то сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад |
| гову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог |
| лијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости пла |
| вору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То бејаше — Тома Теологита, мо |
| о глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у |
| е више лепио уз тога, дотле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао |
| намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња |
| незнанога туђина.{S} У разговору са тим дошљаком, Момчилу па4"/> Дошљак радо пристаде.{S} То |
| врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а мон |
| >— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша |
| стају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо |
| е знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрестано налази на граници и око |
| е простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и В |
| Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде на |
| на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко велико |
| дину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну проти |
| ада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ с |
| кромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са ср |
| <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда |
| а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе |
| ало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њима свађају, а на крају це |
| ош била у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу |
| свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које ј |
| е обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспо |
| ост.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена |
| — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> < |
| ењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је В |
| а свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и камени |
| ра све до градског платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао ко |
| жбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива благодет Божју на се и своја греш |
| ном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју с |
| што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је |
| чици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драм |
| то се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пу |
| > <milestone unit="*" /> <p>Недалеко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за м |
| ра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богд |
| ху већ сустигли у пролазу кроз подграђе Драме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_ |
| е неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспот |
| е закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Дра |
| н распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, |
| о је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која је |
| ше тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господару.< |
| e unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову |
| а.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград п |
| а.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бого |
| ко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало после Рајк |
| је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико ради в |
| оље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију |
| Војихна, који као полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна |
| хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не см |
| а крстопољског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а о |
| да се са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Бил |
| топољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хв |
| реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једно |
| , па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Ст |
| звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долаз |
| а и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из на |
| аници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али |
| еби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не тре |
| зао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити ш |
| Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао |
| тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његово |
| обасипа пресвети храм светог Прокопа у Драми, дајући му неколика села у метохију.{S} Па, најпо |
| p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа |
| на Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови |
| довао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — нек |
| овео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило |
| ће чешће походити деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>З |
| ше од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и л |
| поведник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био разд |
| Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Тома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из |
| свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се сећају како им ј |
| ће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Го |
| head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на ле |
| а бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, |
| заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још |
| е он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Сер |
| намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху с |
| {S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твој |
| бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични поло |
| , који спрема Крстопољ, да се +оцепи од драмске области, па да га преда гусарима.</p> <p>— То н |
| олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пос |
| је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном о |
| у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало све празније.{S} Густа одељења |
| његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војводу Гојка, а Тому позва д |
| веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од важн |
| {S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећао |
| Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без п |
| /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна главни ток |
| није момке, најбољу опрему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поз |
| су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" /></p> <p>Вл |
| чких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одм |
| г било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао н |
| </p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака красног |
| рими управу над војском чувенога ћесара драмског Војихне.</p> <milestone unit="*" /> <p>Враћају |
| певах добрим старим дворанима честитог драмског господара, а сада већ више не могу они чути мо |
| Гојку, честитом младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је мон |
| пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па |
| ао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомогла сама личност Анина, коју су св |
| на ташта наша, ћесарица Ана, али војсци драмској ваља накнадити старога ћесара Војихну.{S} Може |
| </p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се |
| еш ли се поуздати, да примиш управу над драмском војском Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се д |
| дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да њ |
| а.{S} А та баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мис |
| а живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћес |
| болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како |
| асеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и |
| расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и з |
| ија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особит |
| кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} По |
| .</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су гос |
| p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад ј |
| кора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> <p>У тузи својој бејаху будни |
| е доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на с |
| ead>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба |
| авао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њо |
| воје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнином.{S} |
| и овамо.{S} Али он не треба да стигне у Драму никад.{S} Разумеш ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— |
| е више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога ј |
| скоро после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се |
| Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту У |
| лачећи се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедн |
| е у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у спо |
| Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p> |
| евалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му |
| Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на сваку услугу!</p> <p>— Доб |
| , јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у поче |
| ћен у својим намерама, Тома се вратио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изнена |
| о веселијих, дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радос |
| лможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} |
| врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са с |
| премио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружаше из рук |
| је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у руци, прекршташе кроз ваздух њега и не |
| же бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, пре |
| лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња |
| > <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{ |
| етрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко с главом у р |
| /p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома г |
| ху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво плане, пуцка, топлином греје а пламеном светли дал |
| и деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била неда |
| тупа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, м |
| љени; коњи, што су око чадора привезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и |
| , који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуде, — рече војвода пљескајући коња |
| јска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p |
| врдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме д |
| догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам мира ни толико, колико |
| I.</head> <pb n="152" /> <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменс |
| пути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> |
| крећући на север удара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у обла |
| одмори три дана, па да се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра |
| вор се међу њима поглавито водио о паду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов по |
| пастира.</p> <p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни раз |
| , тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој не |
| дну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и т |
| ’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто стаде. |
| путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечан |
| ас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам п |
| намените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n |
| тако великог предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна р |
| ете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу |
| да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Св |
| дан одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре |
| прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукаш |
| .{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војс |
| рошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са с |
| врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским в |
| ВИЋ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТАМПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
| рајати само докле није сама — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер о |
| стање, у коме се поједини делови српске државе налазе. <pb n="14" /></p> <p>Угљеша се мало намр |
| јзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у д |
| — громко доврши Угљеша.</p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро |
| мро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледал |
| прости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p> |
| врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, пот |
| Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је |
| Момчила, да се покаже као витез у већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила |
| шено, ружичасто гледање на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о велич |
| стадоше.{S} Богдан узе мач, од кога се држак са горњом половином бејаше сачувао.{S} Рука му за |
| дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави |
| b n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у сре |
| ти српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провлачећи се |
| кога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>П |
| , старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака |
| и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа стрмен.{S} |
| диш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, |
| шавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну је спусти |
| везени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља. |
| ко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица, скрене с пута п |
| ја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — |
| коштац, а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем о |
| о којој очекиваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене. |
| аза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p> |
| тави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p |
| јска одступи лагано до средишта, где се држаше Угљеша, а војвода Богдан тражећи везу са њима и |
| агоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру.</p> <p>— Певај Богме, брајко, ак |
| рио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше десном руком очеву главу а левом покри лице и оч |
| ио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама |
| ише груди у груди.</p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново |
| Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хтеде одгов |
| ц виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, |
| сли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на један |
| куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! |
| и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше г |
| жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цитру. — Синоћ певах добрим старим дворани |
| аве.</p> <p>Гонилац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и |
| о се народ ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој |
| ице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журит |
| грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напр |
| ти ожалошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љ |
| меше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после наше победе над Турцима! — додадоше неки.</p |
| 8930_C13"> <head>XIII.</head> <p>У Серу држи Угљеша мало породично веће, па коме су само он и б |
| >— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</ |
| вих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним |
| тари Властоје, негда дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована |
| нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту помагаше против нападача Р |
| ца Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видос |
| Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Мо |
| <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а до |
| Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са соб |
| јко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грч |
| бом у врт.</p> <p>Ушавши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати сво |
| м наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао с |
| а му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је |
| ејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени, стајали један до др |
| .</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоно |
| неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.< |
| проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говор |
| р.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p> <p>У на |
| } Али се они не појавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавај |
| ро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећ |
| ума и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело |
| ости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали |
| воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугого |
| дне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспот |
| лу пошла у виноград, недалеко на брду с друге стране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још виш |
| и, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ватру.</p> <p>Тад |
| жја воља да стег одбране српске пређе у друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три |
| аху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази |
| >Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи |
| едни су бранили старог краља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао |
| сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам |
| господару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспо |
| ли Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је н |
| Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео |
| врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ватре навише уз по |
| н дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у с |
| илостива госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта г |
| упи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу по |
| .</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени |
| е дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, било н |
| {S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да сте |
| молио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> <p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој д |
| .</p> <p>— Добар си гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног |
| обаци а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда |
| менити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна слик |
| стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују ал |
| ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми бр |
| рилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну пон |
| открепио.</p> <p>— Да Богме! — одговори други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли |
| вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, бра |
| се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са |
| ац упути одељењу Томе Теологите, а онај други оде, да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е |
| а, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} |
| неваљали! — викаше старац.</p> <p>Онај други дворанин виде, да ту више нема шале, прискочи у п |
| >— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацује |
| ....</p> <p>У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловди |
| дни причали о његовом доласку, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, ш |
| /p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, |
| и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Др |
| амница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином |
| за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш |
| , Гојко се спремаше да продужи борбу са другим нападачима.{S} Али се они не појавише.{S} Само с |
| > <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</ |
| а Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, |
| ак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе |
| лови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{S} Доглавниц |
| злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина чешће дол |
| и је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку |
| <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске |
| етку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ ч |
| јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђ |
| рво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се ч |
| .{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незг |
| речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји бо |
| ајало према сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске и |
| и старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са свим разумеде.</p> <p>— Н |
| е, па се једно примаче североисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима с |
| не разликујем у мојој деспотовини ништа друго, до само верне поданике.{S} Сутра, прекосутра укр |
| у страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су о |
| боје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће дотицали пехарима, празнили их и на |
| и пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ |
| име, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Међу тим ни сам Тома Теологита |
| о после куцну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки |
| длана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку: |
| , па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од вернога пријатеља Рајка.{S} Укаже ли се |
| лиже једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p |
| ачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ клонула природа чисто оживе |
| > <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна |
| од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске. |
| а, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S |
| те речице!</p> <p>А први кваси копитама другога.</p> <pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и |
| е слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се |
| ку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, кој |
| Манастир своме добром пријатељу а моме другом оцу, властелину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој |
| м у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам доша |
| p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са п |
| у.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> <p>Бег |
| у, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мар |
| дужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ов |
| будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> |
| што ниже крвавога разбојишта прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покољ |
| ку, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се |
| вши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше уп |
| Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, а не дао Бог да б |
| ше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> |
| мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда |
| утњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ре |
| памтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а |
| p>— Ал’ гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад |
| а.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина се поскида са коња, које прихватише копљаници. |
| љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, брајко, сад |
| ајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше тамо стигла |
| и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле ус |
| жено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је р |
| е касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код огра |
| ну! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник и |
| ни, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном |
| ије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што ј |
| а је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад ј |
| еологита.</p> <p>— Али мени моја слутња друкчије говори, — рече Угљеша.{S} У лицу дође тренутно |
| и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не |
| <p>Он бејаше сад препорођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, н |
| и и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном |
| моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија д |
| смо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У и |
| је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хв |
| меник неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p |
| је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души д |
| а ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у |
| ну и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати |
| ком тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} |
| двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се показиваше према свима |
| .</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша с |
| а Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> |
| означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што д |
| бље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше |
| е мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тишину прекиде Го |
| била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти |
| њима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома б |
| ава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на не |
| а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, |
| око великих ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вино |
| отле немилог му, дошљака.{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим дру |
| инуше, он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим |
| круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за |
| подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је др |
| ога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу |
| дске бедеме огледајући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини с |
| лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да |
| > <p>Рајко с главом у рукама тоњаше све дубље у мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећ |
| као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше турска коњица |
| што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је би |
| ремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи напад.</p> <milestone unit="*" / |
| оче са својима корак по корак одступати дубље у логор...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за |
| ке опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго тра |
| ном у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам не мож |
| њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који |
| ом Војихнином?</p> <p>Тома Теологита се дубоко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и |
| нути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине. |
| пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту б |
| амоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да |
| овом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>М |
| старац тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада ја |
| расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој нем |
| јих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен.{ |
| Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко ј |
| не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> |
| S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије |
| дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи |
| у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадорима.{S} А т |
| ом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под Серо |
| p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па седе на камену клупу с |
| у са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и ста |
| овори старац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јес |
| а четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, местимице прекинутим, линијама брзо утапаше у ло |
| умачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам |
| невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих |
| боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у ње |
| арицу о свему.</p> <p>Али то не потраја дуго.</p> <p>После неког дана Љубоје доби од Ане запове |
| ђу у стан српски неопажени.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва че |
| х, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао |
| им зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} Азијатска се сила не може мерити с наш |
| ладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалству!</p> <pb n="72" /> <p>Ана беја |
| не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а |
| очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као ј |
| а груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Т |
| сан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људ |
| а га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не |
| а се Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p> |
| /p> <p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> < |
| ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу |
| Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас сти |
| ане стајаше неокаљана прошлост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе |
| ијући непрестанце бој на <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине с |
| на му наслони своју лепу главу са црном дугом косом на груди, које се снажно надимаху.</p> <p>— |
| сада први пут после толиких неприлика у дугом времену обрадова.{S} Радовала му се као дете што |
| стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако одмицал |
| ала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p |
| сар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа нес |
| о задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је |
| Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> с |
| е у служби деспота Угљеше, где се после дужег лутања по српским областима на послетку скрасио.< |
| ано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Властоје тешко отвори очи, у лицу поплаве |
| старог дворанина.</p> <p>— Ни крива ни дужна ухватише ме два напасника — причаше старац — те м |
| в грабљаше напред под новом опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вих |
| p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> |
| ве приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедничко |
| је говорило осећање према Гојку, друго дужност према старијима.</p> <p>Са степеница се чу шкри |
| кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Ма |
| т јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет беј |
| потицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> < |
| тичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је пр |
| у Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропу |
| д сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побу |
| ајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало ј |
| а ратничко веће на коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрем |
| , не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповес |
| " /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, к |
| цара, три нова њена владара не осећају дужности своје.</p> <pb n="97" /> <p>— Поуздаћемо се у |
| лише на њ, те саломише некадашњу његову дурашност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје ма |
| поведник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — |
| син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само браћа Дејан |
| и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушт |
| до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са сво |
| оследњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник цркве |
| дни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се вл |
| ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њенога спокојства н |
| ворим, витеже! — говораше Мара Гојку. — Душа се моја раскравила, <pb n="143" /> па туга са ње о |
| Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Б |
| уђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа му проклета!{S} Ал’ витеза оног нигде ?</p> <p>— Б |
| итез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли да се тек шалим!{S} |
| чима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога |
| рпскога Гумна.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> |
| е грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пиј |
| држала.{S} Сада не могах више.{S} Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} У |
| огађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, тво |
| узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу гр |
| {S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, шт |
| досава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> <p>— Ти |
| <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — одговори Гојко.</p> <p>Момци п |
| азумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке пропов |
| тала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси т |
| чи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што |
| ва нашем господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече једа |
| раља Дечанског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} С |
| о весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову војску нико <pb n="104" /> не може победити, п |
| и се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благослова.{S} Ни сам сјај царске к |
| у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико л |
| ратника, створи меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен |
| огита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти прев |
| Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> <p>Стари дворан |
| оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је |
| ма, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска |
| коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> |
| да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћ |
| служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине |
| била успешни видар непомућеном ведрином душе своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с |
| .{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би о |
| сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цр |
| а, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слага |
| атријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико от |
| слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним |
| сти, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стриц |
| у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо |
| и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим поклоно |
| пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У је |
| це Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљеши |
| а у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жеља |
| аше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристад |
| p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ос |
| обро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, же |
| оме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} Да сам мислио о |
| је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без |
| ећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта л |
| же бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој.{S} Навршило се већ петнаест го |
| S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није |
| ду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ бил |
| о тешко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се нас |
| одало своме свакидашњем послу.{S} Али у души Гојковој није било мира.{S} Без поговора послушан |
| ло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком кар |
| ањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успо |
| рано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада |
| најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор нај |
| везду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} |
| је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управ |
| црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај св |
| тако појао, никада се није тако дубоко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећ |
| ајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" /> <p>Гојко клечећи држаше |
| <p>— Који своме пријатељу срећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад |
| каза на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре |
| хињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</p> |
| извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу његове среће не би било, мишљаше, никакво |
| адао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође |
| </p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину пре |
| ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо скл |
| , утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам царигра |
| да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по љ |
| Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори.{S} Освоји ли она, ти више немаш снаге неће в |
| ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{ |
| .{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је мило и радо |
| ио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења |
| о његово продире, чини ми се, у свачију душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, ве |
| тмина прими тако проливену крв на своју душу.</p> <p>Тада се разлеже разбојиштем глас турски:</ |
| ала гладна после тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено |
| сло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су безд |
| рговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више нема |
| д се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb |
| > <p>— Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даљ |
| , а спуштао сам се чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ј |
| још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p |
| а метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако отићи с ко |
| , а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољег труда био толико сазрео, да би тамо опасно било |
| пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у зла |
| ђен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{ |
| нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га |
| на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће |
| са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јеврено |
| овдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.< |
| т коњски.{S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши прело |
| други. — Ви, који сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате |
| је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на да |
| право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, прекрсти се, погледа около себе па приђе те пог |
| траше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела. |
| је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n= |
| требало па да се војске наше сукобе.{S} Ђурађ Балшић ми хоћаше ту бити користан савезник, али — |
| синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пр |
| није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтоманови |
| , које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алтомановића, |
| продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју пуст |
| ола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро |
| ано одговори војвода.</p> <p>— Умро?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> |
| дошао? — чујаше се нечији глас отуда. — Е, добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов гла |
| да продужи спавање, чудећи се:</p> <p>— Е, е!{S} А прсти се пусти дочепали мекоте па не умеју п |
| 9" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, — одговара онај други, младић.</p> |
| нах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, |
| сти, али — ти ми више нећеш требати!{S} Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог пог |
| ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје виноград моје добре госпође, а ја им |
| им тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</ |
| кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин спрема војну |
| да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рук |
| /p> <p>— Добро, — осмехну се старац.{S} Ево сна, па га тумачи.{S} Љушкао сам се на облаку дуго, |
| своју честитост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац ј |
| викну Вукашин.</p> <pb n="172" /> <p>— Ево, одговори крајишник — узми мога вранца.{S} То је по |
| места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, |
| сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти руке! — рече као у шали, дижући своју десну руку |
| >— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пла |
| ка завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу |
| био неко време у српском логору.</p> <p>Ево чега се Рајко опомињао.</p> <p>Његов стриц Момчило |
| и ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осветли пута некрсту, к |
| звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множ |
| биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада |
| /p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, |
| ружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о |
| о.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n=" |
| о је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манасти |
| ог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђа |
| чки у старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — до |
| Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малв |
| га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лагано ра |
| да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, н |
| доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласник |
| испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, лако обележену на ђерђеву у место маленог |
| узе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве с |
| За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’ |
| Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаиј |
| ужену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не преухитриш, што би вређало њено ча |
| е...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жалости! — уздисаше млади грчки певач, држећи своју цит |
| ле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> < |
| ском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих з |
| м, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још с |
| вору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше т |
| ти са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свра |
| м светли далеко око себе, претвори се у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> < |
| потице Љубе чисто стаде.{S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гл |
| та је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинске, |
| ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и |
| е, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата с |
| и ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне небеске пучине, ти ш |
| ао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући властел |
| ди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и јо |
| о од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све сп |
| сакупљању војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни прича |
| Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Дра |
| а особито у главним градовима њеним, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је |
| ја.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца бога |
| га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог го |
| а јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пу |
| не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p |
| доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвал |
| да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да |
| ве ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Дру |
| у.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред н |
| весност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весел |
| пшти послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи |
| .{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи м |
| ретече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књиже |
| ињу њенога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме ба |
| , отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу ј |
| јко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи |
| љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју |
| зив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb n="145" / |
| о радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш најв |
| у, само ако би била у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његов |
| слутња наглашавала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој |
| сава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p |
| урезана.{S} Наишао сам на ову кулу, па жељан да се трајније склоним од ловаца, који могу на ме |
| о крај гостовању Угљешину, ћесарица Ана жељаше да све славље не прође без уобичајеног великог л |
| авајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових |
| еља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоко |
| де на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благо |
| е задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито деспотице Љубе Угљешине, кћери Вој |
| деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашл |
| Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — |
| буду што свечаније.</p> <p>Соколови су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час п |
| плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — престадоше зв |
| брадова.{S} Радовала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком |
| /> <p>Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити дово |
| лижила.</p> <p>— Господару! огласила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим |
| </p> <p>— Господару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није |
| ажљивим ал’ доста снажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се |
| пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго так |
| вора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Д |
| ке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њо |
| А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, |
| била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што о |
| се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома добра душа, све ћеш сазнати, — о |
| њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у пог |
| разабрати од утисака које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било јо |
| тајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице висо |
| у, која поред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заос |
| пе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је ј |
| аду су многи од људи били поспали, а од женских нико будан не бејаше.{S} Само она очекиваше сво |
| државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више пов |
| у икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа ис |
| на обичну ни властеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непо |
| ом поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу стран |
| на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са свога слобод |
| е снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мрт |
| /p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p |
| ревара!</p> <p>— Боже, помози!</p> <p>— Жерава, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода |
| се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> |
| .{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахива |
| о легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога |
| ед са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе, па се онда са њи |
| о је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, а око њега бејаху велики војвода |
| која се у средини бојног поља све већом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи к |
| неко.</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p |
| — рече Рајко лагано Богдану. — Он неће жив видети Драме.{S} Благо њему!</p> <p>Ућуташе, а мало |
| ма благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} Потуца се од немила до недрага.{S} А такав је ж |
| у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— |
| и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија. |
| p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам сл |
| уди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови |
| тим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Го |
| е овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура не |
| после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војводе.</p> <p>— Добар си |
| а јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанат |
| кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се |
| с рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео деспот ! — проламаше се ваздух, разносећи далеко |
| огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови та |
| шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце |
| а.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био м |
| лим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је збо |
| м владарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саве |
| тица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што ти душу мори. |
| } А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се онај по |
| благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави! |
| их узвика, од писке рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих же |
| ку, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p |
| аква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе мој |
| а знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио је нагоми |
| и мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних |
| > <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одго |
| момче у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло |
| онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S |
| p>— Него шта мислиш?{S} Куд они, ту све живо.</p> <p>— А да шта би било, да се српска господа н |
| ом подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и со |
| е.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и |
| досава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под тер |
| реће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{ |
| S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} О |
| ара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и |
| се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и уб |
| а Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и |
| n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати градо |
| и шта се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властој |
| ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p |
| облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — додаде Видосава.</p> </div> <div type="chapter |
| отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и |
| .</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грм |
| о копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим |
| јао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави |
| од Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је пр |
| а тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли смо се н |
| ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска и |
| Византије, са својим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском |
| гита успео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p> |
| у хришћански свет, али њој нема вечнога живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, |
| бедем против османске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније гра |
| даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p |
| радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по |
| ио напредовање тих градова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и |
| Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу његову дура |
| {S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано па |
| ике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотр |
| различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи |
| упи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврдо стење, што обележава поч |
| Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу ниј |
| ја је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнич |
| еко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје |
| сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у дугом вр |
| n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт п |
| не посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена пр |
| у ми близо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не мог |
| ли од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе блага.</p> <p>Али Томи |
| љива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи |
| аше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заруч |
| адора, као да бејаху узнемирени толиком живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али т |
| ваху гласове свакога часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видос |
| н је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати |
| етву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p |
| оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Так |
| /p> <p>Млади певач оштрим мачем пресече жице на цитри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засу |
| је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p>— Не разумем те, — притворно рече Тома.< |
| на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се скло |
| рчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен |
| евши му остатак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крва |
| ости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према ме |
| акали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни ускли |
| преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> |
| <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он |
| а и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде пре |
| ословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрост |
| ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</p> <p>— П |
| </front> <body> <pb n="1" /> <head>ПРВЕ ЖРТВЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="chapt |
| СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИ |
| ештеника.{S} Остала су тројица дочекали жртве, а Тома се спремаше, да се нападнутим нађе у помо |
| >— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми јед |
| спусти се рука сваког коњика турског на жртву, која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! |
| сти испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни |
| .</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="3 |
| рашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводи |
| и+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у ово |
| гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако б |
| ди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- Маро, моја Маро!{S} Ти си |
| лазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Го |
| њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје |
| по пространом логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, кој |
| .{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљати, Рајку се н |
| ове стегоноше, које бејаху по појединим жупама, развише своје стегове, те се у градском пољу ле |
| имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу |
| дно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће |
| властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која н |
| >Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али једа |
| аки стег бејаше пободен у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу саби |
| се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, |
| во.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, да ћу га ов |
| псалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} |
| p>А са севера се од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div |
| иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излаз |
| n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чу |
| мицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих |
| ва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док |
| Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До п |
| крстопољским, — рече Богдан. — Морам се журити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са со |
| се светли деспот са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коњ |
| то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече : |
| светљаваше на далеко, чисто позлаћујући жуту сламу унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабани |
| а страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално мисле на Балкану нас |
| својој деци.{S} Док се она тамо бавила, за тренутак се примакла гнезду грдно <pb n="70" /> вели |
| анског, други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно л |
| ихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше |
| већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он није у ствари никад марио.{S} Тешко би у њу |
| убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p |
| леда, шта су руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она |
| р...</p> <p>— Нек наше крило дође себи, за остале не брините, — рече војвода Богдан, кад са сво |
| јвише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају |
| знати.{S} Она се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога |
| } Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљив |
| се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Ма |
| еке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу тврди |
| на је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла п |
| м Тома се није више враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вр |
| е Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се д |
| ше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, за којом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: |
| А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска ду |
| лушао сам од неких бродара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она |
| коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи б |
| гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан ј |
| ива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају |
| p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну |
| њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше |
| дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст |
| у десници на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се |
| јдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Момчило се већ био прочу |
| што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Мара, преплашена, ла |
| е окрајке неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље |
| ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са из |
| ома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па о |
| ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се б |
| јко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал’ не могаше к |
| реплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изн |
| и, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извр |
| рих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља ост |
| са других страна почеше свој посао.{S} За мало па се већ чује лајање паса, кликтање, одјекивањ |
| белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" |
| олико, колико треба!</p> <p>— Добро.{S} За добру услугу боља награда.{S} Пред вече да ми се јав |
| нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дрено |
| а оно мало огња метну на суво место.{S} За тим набаца на њ танког грања, бирајући са велике гом |
| своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена |
| ца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена ш |
| наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест |
| .</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћ |
| свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунак |
| нога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке борили.{S} Цео пох |
| а и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понек |
| и крај мртва ратника па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга гос |
| <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прили |
| јажљивости одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу |
| крати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре се почеше нагло |
| /p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухват |
| показа осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} |
| ихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у самоћу, помоли се по ново Богу, па уз |
| оје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку |
| а ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом |
| <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одговори старац. — То ћ |
| </p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамн |
| ђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између на |
| {S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе зна |
| те овде оставих свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити св |
| одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, у |
| о те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То |
| е, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаш |
| нда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао ве |
| за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и ост |
| жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p |
| ана Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну поезију Дамас |
| пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још м |
| свим случајно.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} |
| е.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и |
| енога спокојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар зна |
| Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована, код тетке с |
| Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> |
| ило је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јеле |
| ареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брз |
| ј мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспо |
| ода Гојко! — грмну охрабрена војска, па за Гојком утону у сечу, која се у средини бојног поља с |
| јка.{S} Он оштро премери Тому очима, па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту о |
| а си благословен! — прошапта старац, па за тим понови: — Да си благословен!</p> <p>То бејаше зн |
| почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојк |
| тирског млина, где се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена |
| а засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути |
| ди ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље неће |
| се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније |
| ма паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам |
| љешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости |
| пет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је ова |
| овог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теологита за њ више не хајаше!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, |
| нашла сам се у некој кућици близу пута за Солун а ван области мога поочима.{S} Код мене је био |
| — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече. |
| > <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> <p>— Ход |
| {S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Т |
| ти по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у к |
| n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике прип |
| у више Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, мо |
| .{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — |
| спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рајка за руку:</p> <p |
| аше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухвати Рај |
| е него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам вис |
| је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продуж |
| адојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете |
| ђен, узнемирен, да те после, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} |
| ве дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше |
| итати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већ |
| а фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од стра |
| дској капели, а он се тек први пут нађе за то време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' |
| изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано сркутање добро |
| тарац са Радовишта, па са осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p> |
| м деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, |
| опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} |
| ошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Вл |
| вде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори |
| се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трошио |
| више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у груд |
| — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом док |
| подара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у |
| тог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа, па се могла више повућ |
| ала му се као дете што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом с |
| срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, ка |
| ровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се, али та два Турчина пређу на трошном чамцу.{S} Њи |
| /p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му познате, г |
| гао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће |
| би!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем но |
| рац — те ми мачевима угрожаваху, док ме за врбу привезаше, па одоше у шуму не рекавши ни речи.{ |
| ћи, почеле су се чинити велике припреме за његов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба |
| ије могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаније.</p> <p>Соколови су |
| а за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Влас |
| зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време у Крстопољу, док Љубоје не обавести ћес |
| /p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу |
| махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> <p>— С Бо |
| га ослепио.{S} Он није достојан да гине за свету мисао!</p> <p>— Моји синови морадоше остати ко |
| м да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је св |
| леди и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на м |
| } Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p |
| у Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњ |
| а.</p> <p>Навезли смо се на море, да се за време склонимо негде око Свете Горе.</p> <p>Али се м |
| :</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко ја |
| пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова |
| епријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском краља Вукаши |
| ико дана спасо̑ у Крстопољу, пустиће се за неко време слободан.{S} Он ће се одмах, чим се ослоб |
| .{S} Пратиоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори |
| ђе простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша ма |
| ухвати у два велика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кре |
| постигао тренутан успех, наметнувши се за намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И |
| S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко |
| ојске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себе.</p> <p>— Живео десп |
| је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је |
| о.{S} Нека оцу буде само син, а мени ће за тим одговарати као преступник.</p> <p>— Хвала ти, ве |
| господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са серском и драмском |
| ху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио све |
| део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи |
| {S} Он пође у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у дв |
| и чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах с |
| м.</p> <pb n="99" /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе |
| из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знад |
| сти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају око мрам |
| p> <pb n="145" /> <p>Све се, што бејаше за мегдана, крете, а у граду остаде од мушких само нешт |
| пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да те после, пун |
| крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мал |
| , краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ го |
| мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кре |
| ци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве в |
| ћи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудари |
| дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не с |
| била новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољс |
| који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, кол |
| ер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Го |
| у.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која те носила!{S} Вечан |
| е Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних поглед |
| и.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у лого |
| ече он старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p |
| а судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, ј |
| каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно |
| брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га дворани |
| S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говора |
| у смирени служиоци олтара Божјег читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене |
| рела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њим.</p> <p>Наиђоше на чету војника.{S} Трубе огласи |
| ало са отворености своје, није марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О ст |
| х долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Чувши после толиког времена клик |
| — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори за тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; |
| адгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви исп |
| чима Рајка, пребледе, руком се прихвати за камени сто, до кога стајаше, а усне, мало отворене, |
| > <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај з |
| , па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Д |
| и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу |
| тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ |
| прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити? |
| {S} Ти си уверен да се крв мора пролити за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И |
| > <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по |
| — Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што при |
| ошћенога лика старичиног.</p> <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} |
| биљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој богатој одаји Угљешина двора. |
| едан повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка р |
| е прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="chapter" x |
| га — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином |
| ди до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре б |
| од окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруж |
| заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!< |
| старим годинама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде И |
| ог путира са осталим утварима потребним за причешће, крете да походи доброг старца и да буде на |
| Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распуштеним в |
| ац спреми тешки палош, држећи га, руком за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред ист |
| ци по висоравнима бејаху обилати храном за благо многобројних пастира.</p> <p>Ни страшан глас о |
| јајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— |
| храстом, па онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, с |
| , а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер |
| ству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се силно Дренопо |
| е старац. — Њему? а? томе, што ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} |
| изантиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени ц |
| p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слу |
| на тебе пало, — говораше мало после као за себе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак салом |
| м, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и од |
| Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљал |
| , Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p> |
| о сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узв |
| ановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> |
| ани прве жалости у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походит |
| та у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против |
| ајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке б |
| а на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да дају уговорену накнаду.</p> |
| чинити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје п |
| ова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p |
| p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Ву |
| ="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор посл |
| а. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрину судбине њи |
| ма Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова во |
| обрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на |
| о, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.< |
| а. — Не сме пасти ни сенка сумње на нас за то убиство.{S} Да тако буде, поступи овако: онда, ка |
| ких.{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> < |
| на мору, па се, остављајући у лево пут за Сер, дохватило кратке равнице на левој обали реке Му |
| је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Ника |
| > <p>Ћесарица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са |
| о готовости одазвати се Угљешину позиву за општу војну против Турака.</p> <pb n="111" /> <p>Сад |
| онахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу његовог раба, доброг пустињака.</p> <p>(КРАЈ)</ |
| за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да м |
| туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутит |
| ваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем |
| је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина |
| дан од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих из |
| пусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још |
| p>— Нема, светога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p |
| ог платна великог града Драме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима |
| леко од Радовишта преноћио на свом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све |
| зо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, |
| .</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио |
| избежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучил |
| јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одговори она смерно али јасно.</ |
| Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг кол |
| , јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламе |
| 0" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем ст |
| ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много т |
| е наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш ма |
| бра! — проговори Угљеша. — Ти се бринеш за ме.{S} Немаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам |
| о јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Те |
| id="SRP18930_C19"> <head>XIX.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом У |
| l:id="SRP18930_C7"> <head>VII</head> <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио |
| друге руке?{S} Буди воља његова!</p> <p>За тим све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> |
| и канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За тим се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда |
| рате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољски |
| нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдемо!{S} Хвала ти, |
| ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спус |
| да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се надали да његов заме |
| ом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— |
| — Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тишина, после рече Богдан |
| ан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази |
| вести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбуж |
| м их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима поносници и |
| ихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљ |
| арио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онд |
| } Обојица се потпуно обавестише.</p> <p>За тим се братски куцнуше пехарима.</p> <p>У разговору |
| т са својом свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се |
| но додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— |
| спотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њ |
| ак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипа |
| рави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад ј |
| крије — сузе својих лепих очију.</p> <p>За тренутак настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам |
| ћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! |
| осиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком б |
| ош мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— О |
| ом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>Т |
| неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме почела неки ве |
| </p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био гото |
| p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чудноватих доживљаја њ |
| /p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свог |
| прође без уобичајеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим |
| зима у руке са другом намером но да нас забави, а последња забава, коју нам може дати, то је ње |
| > <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку више њих ви |
| ње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створовима.</p> < |
| ји је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља. |
| , нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p> |
| о одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја |
| журише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве војске.</p> <p>Логор |
| каче на површину, док се на послетку не заблешти цела слика у пуном сјају миле светлости своје. |
| "178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> < |
| уку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима сузе, које се као крупан бисер скотр |
| а из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ |
| >Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју |
| усти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне стране у врат Грку, кој |
| јко одушевљено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пр |
| једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на пос |
| Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинст |
| естало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господару!{S} Али време |
| бо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни била.{S} |
| ра — одговори мало осорно Вукашин. — Не заборави, Угљеша, да ми свет не уписа у грех до сада не |
| — вели достојанствено Угљеша. — Али не заборави, брате, да се тешка погрешка не може учинити д |
| у вољу! — рече Вукашин.</p> <p>— Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису |
| држећи у руци свој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" |
| и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трага |
| а, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа |
| аш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало |
| четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није увек на страни јачега.{S} Он |
| !</p> <p>— Не, узвишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко од |
| рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављају ни Турци.</p> <p>— Ствари стоје чудновато.{ |
| рад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи |
| више заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n=" |
| ека те Бог благослови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тре |
| а, Тома слућаше несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> < |
| и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, што ће му донети н |
| авршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, па |
| одстојала вечерњу с Маром, а за тим се, забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише |
| напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му с |
| > <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Погинућу ти првом приликом.</p |
| ове речи у вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p> |
| епе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низ |
| различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесн |
| ше се стократно, ваљајући читаве таласе забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</ |
| .{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све |
| јвише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре брзо дубоко у логор, али |
| о до њих на висовима, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су ч |
| д цареве тековине?{S} Господа се царска завадила одмах по његовој смрти, а прави наследник, неј |
| станити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непр |
| помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у ши |
| или на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је м |
| противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин д |
| и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одма |
| ује обалу на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва |
| донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив слави његовој, сада га на гозби отрова Лала-Ша |
| е Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је б |
| на, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, |
| лопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљ |
| се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами |
| сише!</p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— |
| воје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:< |
| ог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бродару неизмерне не |
| тегоноша високо уздиже стег па три пута завитла њиме по ваздуху, да види сва војска.{S} За тим |
| .{S} Лепа, на супрот топлом сунцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним |
| своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Је |
| пској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које се већ видело да се стално м |
| де претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— |
| и је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између |
| укрстити оружје са новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоц |
| аше Гојков глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" / |
| и палош са позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде |
| у велики дворски врт, који се на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> |
| , који су се пешке борили.{S} Цео поход завршаваху људи, који су водили товарне коње с војнички |
| ено.</p> <p>— Све нек тоне у заборав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са |
| пак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit="*" /> <p>Дан хода н |
| одаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака настаде тиш |
| Властојем.</p> <p>— Видећеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим година |
| и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љуб |
| о красно поље, које се дубоко са севера завршује повећим висовима.</p> <p>Ту бејаше састанак Уг |
| Марице.{S} Лугови се са северне стране завршују великим потоком, који мало ниже, пресецајући п |
| иште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац |
| спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, |
| на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка непомично, махну левом руком и — скл |
| а стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p> |
| ом чуну прећи на другу страну.{S} Он се загледа у ту женску, која му се учини нешто необична са |
| Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му |
| и одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{S} Богати га украс бој |
| ка прилика, коју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже |
| сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’д |
| умем.{S} Него на што крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако с |
| ле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, најлепше тренутк |
| да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> |
| агрешила, ако ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, |
| његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} |
| ојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, та |
| Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на гру |
| пи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен м |
| охита му на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега |
| евши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искре |
| те, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... |
| а Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца |
| али су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са |
| уку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица |
| ревари.{S} Радосна полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му н |
| p> <p>— Спасите ме!</p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиље |
| ма.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро држи после |
| али само додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груд |
| аљ био жртва, али су њихов плач на брзо загушили радосни усклици оних, који су поздрављали сјај |
| раброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом в |
| Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане српск |
| астоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n=" |
| годило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспот |
| адосно прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник п |
| небесни свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има |
| спред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је б |
| ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, |
| ко пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра |
| обедилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље уда |
| обеде српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био вес |
| одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовнич |
| елих ратничких клицања, а Угљеша бејаше задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала |
| краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S |
| издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи н |
| ли нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат с |
| <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, п |
| гоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути против туђина и заједничко |
| топољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му |
| много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниж |
| пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> <p>— Не рекох ли?{S} Нит’ ме ко д |
| — Кнегињица Мара, оче!</p> <p>Старац се задовољно осмехну, па поче прекидајући на махове, прича |
| н, па радо прихвати понуду, а старац му задовољно причаше о своме познанству с покојним Властој |
| је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом, дала снаге за четири друг |
| се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ би |
| > <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који |
| а двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњив |
| и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} |
| а њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, ко |
| и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да га боље у |
| чаност при погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нароч |
| астанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задржао у логору синоћ.{S} У граду су многи од људи бил |
| ао таког кушања судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста |
| овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним |
| јући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши |
| чи, као да би хтео оживелу слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бе |
| ма његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против царевине.{S} Високо одли |
| type="titlepage"> <p>12 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСК |
| т, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро п |
| поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} |
| пођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="76" /> <p>— Не, не, оче, пустићу га |
| т све више удаљује од куле.</p> <p>Мара задрхта, а Тома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је |
| ног оца, па саже главу.</p> <p>Властоје задрхта, по лицу му се разли нека веселост, диже руку, |
| у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпун |
| ој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да ј |
| ом половином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља |
| ри Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у |
| , те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубоје, чувши те речи, мрко окрете ли |
| Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични |
| е за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" x |
| груди се бурно надимаху.{S} Она одважно зађе у планину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једно |
| клетва фанатичног дервиша.</p> <p>Месец зађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од |
| ле Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће ору |
| кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женс |
| ар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекташе тешки ланци, а у њима приђе први роб — војво |
| отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свечан тренутак.</p> <p>Дес |
| изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на кл |
| а оно бар онолико, колико му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, ш |
| ина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих нас.{ |
| ш.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља свако |
| ољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним ре |
| еспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми полазимо с намер |
| посао, — рече деспотица Љуба.</p> <p>— Заједно ћемо са Маром.</p> <p>— Али, мајко, — сети се д |
| е крепу да се састане са Угљешом, па да заједно нападну на турску престоницу Дренопоље, које ће |
| ових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, к |
| више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питај |
| це рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозб |
| једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете м |
| те, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану твоју |
| а то немоћне!</p> <p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше изда |
| /p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем те живим Богом, не даље!{S} Одбиј сумњу, што т |
| лече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје од нас проклетих!</p> <pb n="184" /> |
| ове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми — |
| ћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у |
| ости изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за собом, очи му севнуше пуним изр |
| одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хтео оживелу слику вечито задржа |
| /p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробрана |
| азуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Мом |
| ада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу на самрти да |
| бејаше, браћо моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вред |
| — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он |
| Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам би |
| е у десна ребра.</p> <p>Нож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра |
| гљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи често пута рударе да |
| ле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Так |
| ни без својих особитих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јо |
| па.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата се о |
| ојник поново, у у пола устаде а срце му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> |
| ну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико кор |
| иких ватара у дворишту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манаст |
| p> <p>Лагано, као што отров улази у крв залазећи све дубље у тело ношен крвним током, утицаше т |
| сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било рас |
| ад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово |
| p> <p>То бејаше Анђео, који се са брега залете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе |
| ћевих младом ратнику с обале Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петн |
| дине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозапа |
| у све до њеног ушћа у широком Орфанском Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, к |
| ара Ђурђа Балшића, не може бити довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво из |
| ко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османск |
| едаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, |
| ажанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бејаше гладан, па радо пр |
| гу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</p> <p>— Добро, господару |
| у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једн |
| реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли друкчије |
| азе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њ |
| антакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да задржи Момчила у савезу против |
| а би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поуздани |
| десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а поуздано држах, |
| се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико |
| велика војска, придружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци |
| а својих услуга ради милих порука двају заљубљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро |
| /p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> < |
| продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична. |
| а, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> <p> |
| чи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком |
| д је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица |
| га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти на замени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален б |
| ом.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Њего |
| едиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли с |
| у сви жалили, али су се надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} Т |
| гора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, |
| а вратити у Драму, а ти ћеш га за време заменити.{S} Тако сам у споразуму са ћесарицом нашао за |
| је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у |
| /p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се по ново, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p> |
| о он не хтедне бежати?</p> <p>Љубоје се замисли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дођ |
| шин.</p> <p>— А сада?</p> <p>Вукашин се замисли, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</ |
| и помогне!</p> <p>По том се старац мало замисли, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак! |
| .</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се нешто замисли, па онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Го |
| служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, он |
| а паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хујањ |
| изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и дес |
| гљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— Па и |
| ише.</p> <p>— Он одјезди да спреми нове замке нама-</p> <p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p> |
| е необично обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у |
| још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наредиш, милостива ћесарице, да неко оде и |
| огатој властели српској.{S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разн |
| слим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> < |
| што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзнути љубав моју!</p> <p>— С Богом, мили гласниче!< |
| д тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше з |
| сли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног м |
| .</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад с |
| ужан! — прошапта старац, па се несвесно занесе.</p> <p>А сва ова ломљава вођаше се на крајњој д |
| још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадном срећом својом, заборави на то.{S} Тек |
| жу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гра |
| је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке проповеди противу некрста.{S} Нико га тако |
| изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена боловах |
| аво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар |
| рао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао св |
| а је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, |
| а ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под својим чадорима, многима оружје не бејаше |
| лази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type= |
| у Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским догађаје |
| рају Чрноменских Лугова.{S} Два одељења заобиђоше српски логор са горње северне стране његове, |
| <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћ |
| рече Мари стари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — проду |
| мо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> |
| подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стране. |
| p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини |
| ње стари дворанин, који бејаше прилично заостао у разговору са свештеником.</p> <pb n="84" /> < |
| тници, речици недалеко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сер |
| из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — |
| > <milestone unit="*" /> <p>Дан хода на запад од оног крвавог поља код Чрноменских Лугова а бли |
| рлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се |
| Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевин |
| се опростим.{S} Сунце већ косо бије са запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледа |
| Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се простр |
| лошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богдан, |
| а осталима наже за Гојком.</p> <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник изм |
| жну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаш |
| ома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше од Драме па далеко на југ и |
| стране главних врата одваја цео град од западне стране градског подграђа, Угљеша се упути право |
| /> се у бескрајност пружају; виде се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на |
| а и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко великога Вардара Вукашинову краљевину.{S} |
| ини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> < |
| тиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без ње |
| олазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим пољуб |
| енио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала |
| да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упутих са правог |
| се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n="56" /> < |
| дала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела н |
| свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Турци освојили, попалил |
| ма и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Мо |
| син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчилова |
| која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Ста |
| ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био с |
| они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{ |
| ика кола.{S} Држећи се за убрусе у колу запеваше песму, па се по њој стаде кретати леса играча. |
| да узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> |
| ађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погле |
| је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — ре |
| етосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети |
| чати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} |
| аше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матиј |
| освоји срце, па се над мртвим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Во |
| бне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али |
| бе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{S} Расклон’те се, |
| алуд траже!</p> <p>— Завидим мору, које запљускује обалу на којој се он одмара, ко што завидим |
| , дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне заваде |
| се деспотица окрете Вукашину:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклон |
| , не, оче, пустићу га, учинићу, што Бог заповеда.{S} Одмах ћу наредити, нека дође овамо.{S} Нек |
| ко поклони:</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша с |
| ли одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — да ће бити |
| ике.</p> <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, |
| це, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и |
| ија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трили |
| ичину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама |
| из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Ту |
| , — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!< |
| ne unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео да сазна |
| свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно |
| град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Сил |
| инска се посада нагло смањиваше.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} |
| јко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћес |
| его другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу |
| а је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све ј |
| Теологита.{S} Угљеша на његово место за заповедника војске целе драмске области наименова војво |
| зио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам г |
| их становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком су сви жалили, али су се |
| ро расположен.{S} У друштву са Љубојем, заповедником градске страже, Тома бејаше прилично измак |
| колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани Тома Теологита |
| ре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, Томи Теологити. <pb n="24" |
| а баш понуда не бејаше по вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су |
| ељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку пре |
| бом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— Војводо, напред! |
| нима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија на |
| ност најумнијој глави, да буде на своме заповедничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил |
| аде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и в |
| <p>После неког дана Љубоје доби од Ане заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ |
| х обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопо |
| има, господарима над крајиштима, носише заповести да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно м |
| p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А стража вечерас |
| ? — упита га Љубоје.</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина. |
| оја, који се поболео.</p> <p>— По вашој заповести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваш |
| .{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме п |
| <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи |
| њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих рад |
| а срушити срећу његових непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, сла |
| ам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља |
| рено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед |
| моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у |
| р не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истин |
| pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} Зар без разлога често пута оставиш богату трпезу и гост |
| p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си забора |
| — А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаш |
| ! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јун |
| љеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — упита Тома Љубоја, с |
| год вредети на бојном пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војв |
| усле сад наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ |
| а, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу |
| раженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисли, д |
| је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше п |
| /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, |
| било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— |
| коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћ |
| драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, с |
| е и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, з |
| ом жудиш, — рече Тома.</p> <p>Љубоје се зарумене: <pb n="39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, |
| <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далек |
| > <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, |
| и из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не х |
| даше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно |
| Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибл |
| извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.</p> <p>— Врло добро Он треба да буде на |
| — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он н |
| х — продужи Тома — али наиђох на читаву заседу љубавничку.{S} Похватао сам тичице!{S} Ти ме, бе |
| ат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су браћа Мрњавчевићи за каменити сто у великој б |
| еко на <pb n="23" /> запад од Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад |
| јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радости:</p> <p>— Хвала узвишеној ћесари |
| е, ти спој, ти благослови!</p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— |
| у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи прес |
| га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од |
| а Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не сме за сад о |
| рђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарско |
| је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Теологите |
| ије захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не доп |
| опљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслужи више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подва |
| и Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — Све остало |
| у ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на расположењ |
| ћефалије Рајка.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као да |
| /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет брзо прибра и |
| умач упита Гојка, хоће ли се придружити застави моћнога пророка Алахова.</p> <p>— Никад! — беја |
| р свога стегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себ |
| ти.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Господару,— у радосном узбуђењу огла |
| ета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он |
| она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда поно |
| екине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</ |
| ребледео, дах му у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али |
| е к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобед |
| Богдана, хтеде одговорити, али му речи засташе.{S} Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је |
| p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. |
| ри.{S} Жице тужно писнуше, а певачу очи засузише.</p> <p>— Тако!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитр |
| побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалств |
| о спасти, али да су врата на граду била затворена. <pb n="37" /></p> <p>— Много сам сумњао, али |
| вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице |
| исам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.< |
| часа, држаше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два |
| вамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од А |
| , пажљиво посматрајући Угљешу.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати |
| рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква с |
| и.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — гов |
| који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру |
| о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Т |
| ном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш ло |
| једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога војна при отвореном прозору, са кога се ле |
| у.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, |
| пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је умор |
| ближе Момчилу тврдили, да су у два маха затицали Тому са неким грчким поклисарима у тајном разг |
| Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад с |
| заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним редовима бејаше велики број и грчких стано |
| е све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> |
| жак државни посао позвао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо н |
| атле се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо |
| овдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки д |
| их изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S |
| ија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну? |
| а то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна в |
| } Љубав ме, чиста љубав, дала свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружб |
| могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужи |
| ависност Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка ве |
| услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —< |
| ји сте били манастирски ђаци па побегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> |
| Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му није ни у ком случају ни мало на путу.{S} |
| > <p>— Да, љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње. |
| да.{S} Многу сам беду срећно минуо само зато, што сам у тренутку употребио погодну личност, кој |
| на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доб |
| Он проговори:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, |
| говорити, — рече Љубоје. — Ти си постао заточеник, што си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А заш |
| певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.< |
| >— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> |
| рац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је злик |
| ући се двориштем.{S} Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место с |
| остора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба кличе |
| S} Њено место у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет |
| илици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не |
| а грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариг |
| цу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете ка |
| да шта би било, да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог во |
| м зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу |
| ћи да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за |
| </p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и |
| S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који ве |
| не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју в |
| а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаше.{S} Ана држаше вели |
| Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не заустави.{S} Поглед се њен пусти кроз бескрајни ваздуша |
| алош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом свој |
| простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Наш |
| поред <pb n="166" /> самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну ј |
| се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерним степеницама, што се спушт |
| p>Ни страшан глас о паду Дренопоља није зауставио напредовање тих градова ни развијање живота у |
| чекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли заустављаху на новом предузећу.{S} Сам, у неосветљеној |
| ју у мраку не могаше боље загледати, он заусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додад |
| тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко заусти да запита о несуђеном заручнику њеном, ал’ се тр |
| да тако брзо свршиш, неваљалче!{S} Али захвали за ту срећу овом мом пријатељу.</p> <p>Други га |
| ештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пружи му ру |
| ојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на |
| већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</p> <p>За ти |
| а у пустињи заостао у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> |
| и Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, није ми непознато с |
| на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине с |
| воде — прозбори Угљеша.</p> <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћута |
| >— Добра Видо!{S} Милост деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гој |
| > <pb n="96" /> <p>Победисмо.{S} Али не захватисмо толико снаге, колико нам треба, да сами на с |
| о млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило вечери.</p> < |
| ападу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у красној природи лепо |
| на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.</p> <p>— |
| енутку са свих страна око његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше гла |
| з воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу по |
| >После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Ј |
| — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S |
| и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије не |
| аду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, н |
| почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дози |
| 4" /> <p>У дивљој хуци узбуњене природе зачу се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао н |
| твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог ловачки.{S} Мара се охрабри:</p> <p>— Велмо |
| види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам |
| ило у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не осврт |
| аша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, |
| .</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова в |
| ега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Го |
| ош сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и |
| запада, морам се журити.</p> <p>Они га зачуђено погледаше.</p> <p>— До пре неколико тренутака |
| могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако б |
| мом пријатељу.</p> <p>Други га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мрак |
| рече она.</p> <p>У том се са степеница зачула неко долази.</p> <p>— Дакле дошао? — чујаше се н |
| одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, у три маха тутањ, налик |
| аче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које с |
| <p>— На твоју главу.</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица. |
| очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, који заостад |
| ите.</p> <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, д |
| м равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали н |
| шали, дижући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш |
| тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком |
| урити да своју војводину <pb n="179" /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабиј |
| снажи моју слабу десницу, да буде моћни заштитник свете цркве наше! — узвишеним гласом рече Угљ |
| ато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса ос |
| Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царства, Тома успори бежање, |
| е, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко |
| морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају |
| то си на велможу диго̑ руку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — р |
| извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубници погани |
| , Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грмова, а на вратима с |
| уво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се на окним |
| {S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у манастиру, а лукави Тома Теол |
| </p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А, збиља браћо, шта мислите о оном сну, што се прича? — уп |
| оравио на ону моју услугу?{S} А бејаше, збиља, лепа девојка!{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а |
| тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља долази Гојко, похита му на сусрет па се братски с |
| ном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни њего |
| лажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p> <p>— Војводо!{S} Д |
| омином свршено.</p> <p>Међу тим Тома се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са |
| } Док си ти тамновао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> |
| зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, кој |
| <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је ис |
| млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дуброва |
| зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече |
| S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара— |
| ноге неугодности, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> |
| b n="15" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу при |
| вића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p |
| а кренуше по неколико глава на војничко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар |
| ти да свак своје чете поведе.</p> <p>За зборно место војске Дејановића бејаше одређен Велбужд, |
| Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место св |
| не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није п |
| рај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом, заустави Лабуда, скочи са |
| p>Мара, преплашена, лако цикну, а Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— |
| брзо <pb n="65" /> удали, оставивши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>По |
| </p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе от |
| постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаиј |
| ти као свога владара, дочекао:</p> <p>— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку |
| пеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигде никога у близини нема.{S |
| их труба, које страховитом циком својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху |
| те —</p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу мој |
| била дете од десет, дванаест година, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелен |
| та:</p> <p>— А, велиш оче, твој се брат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори |
| дни гост...</p> <p>То бејаше тужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима ств |
| своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола |
| еша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себ |
| ј једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда проме |
| у трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено погледај, м |
| то, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим оч |
| звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је |
| лива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине |
| е; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе |
| зда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјај |
| ву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се су |
| вом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, |
| ештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор прест |
| високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је пр |
| а — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада |
| њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да |
| розору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од силног пос |
| м Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме оглед |
| што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пр |
| Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливш |
| то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — |
| ао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> <p>Небо п |
| јај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица пис |
| тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само њег |
| !{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светлост нове звезде нових завојевача. |
| грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</ |
| пазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигну |
| е стране.</p> <pb n="121" /> <p>Гледаше звезде, које су слабо трепериле на небесном своду, па о |
| још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњск |
| ћу по неколико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како |
| о у то гледање, занео се очима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика у |
| > <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевље |
| — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама мој |
| уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у њег |
| 4" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обнови Угљеша разговор после н |
| се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па јој |
| своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну с |
| а ноћу, опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада ј |
| ајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ов |
| на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јес |
| најеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом рук |
| а учинимо крај.{S} Ми верујемо у срећну звезду наше судбине!</p> <p>— Светли деспоте! — радосно |
| ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је У |
| ва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — поме |
| <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то? |
| па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретном <pb n="11" /> мосту код бедем |
| пред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска те |
| ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански с |
| њ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљиво отклањаше.</p |
| црквице, у шибљу код ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из |
| рти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео се народ ухвати у два велика |
| ролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после нек |
| елика се градска врата отворише широм а звона са градске цркве зазвонише.{S} У Драми наста свеч |
| што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, ти |
| е у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечу |
| а оних, што осташе у Драми — престадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше п |
| бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подгра |
| а и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чист |
| Слушајте!</p> <pb n="54" /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца о |
| о после са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редов |
| зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и дов |
| средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних труба, које страховитом циком својом звах |
| м.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела |
| га живота.{S} Проћи ће векови, па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синд |
| олико су се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданост |
| Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је |
| те га нож дохвати по -одећи.{S} Старац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада |
| одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одма |
| астира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на уговорено место, дружина |
| као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у ве |
| n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи б |
| ак, дође грозница осећаја, а после ње — здрава душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо! |
| о и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко ми |
| рави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За ти |
| <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгуби |
| а част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у собу Гојко, који дола |
| >— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одгово |
| ко лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на лицу |
| > <p>— Како да није?{S} Нисам му дао ни зевнути.{S} Да се само мало одоцних, Бог да прости ћефа |
| мене, стеже ме за гркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ст |
| и му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S |
| } Али си нашао судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> |
| вога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо говораше.</p> <p>Вођа се све |
| сника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеленку.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилн |
| ико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p |
| зије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени неприја |
| скинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме |
| што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди |
| нилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, |
| е рањеника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је |
| ише простора ободе чилога коња свог.{S} Земља затутњи, суво лишће полеће са ње у висину, дружба |
| S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, који нам зададе н |
| знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили |
| то. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ т |
| Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада ти се?{S} Хајде, заслу |
| н хришћанин.{S} Одликоваше се од својих земљака.</p> <p>После неког времена Угљеша се окрете Го |
| ити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и г |
| ог доба насташе <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање |
| а његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, већ смо вољни признати му и ст |
| воранин Благоје дави некога, који се са земље отимао.{S} Брзо прискочи, ал’ старац бејаше већ с |
| спрекорног витеза, понижен понос читаве земље.</p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубиш |
| повољне.{S} Нудимо обавезу да на његове земље нећемо нападати па ни на земље његових савезника, |
| што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се зами |
| љусак.</p> <p>Ал’ није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше |
| Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило |
| адо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и к |
| бућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваш |
| омчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучких дела била је п |
| никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија |
| се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.</p> <p>— Мери, бр |
| , па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу беј |
| ож сину, нешто закркља, нападач паде на земљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, неће |
| забринуте што се вече брзо спушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквиц |
| прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загледа се у Рајка |
| е и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара плану за час и |
| ако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљу |
| спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у |
| ћи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно |
| ри Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим |
| ојском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за д |
| сец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде трепташе па онда почеше утрњивати.</p> |
| то није све, —- настави Гојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтома |
| p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви господа |
| /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Алто |
| >Моја кћи а твоја синовица Милица, жена зетског господара Ђурђа Балшића, не може бити довољна з |
| ead> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац ос |
| простор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, |
| Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски |
| ловачком ножу одступи последњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми крше |
| о другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе б |
| S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти по |
| ови пробе ради разлегали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и из |
| е се спремаше војска српска да груне на зидине турскога Дренопоља, које бејаше због тога у стра |
| ваца, који могу на ме наићи, уђох у ове зидине.{S} Уђох да овде премишљам о ономе, кога овде — |
| ио!</p> <p>Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије наста |
| ким, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сил |
| Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!< |
| анинској, онде где кроз средину планине зија велика провалија, подигнута повећа сада готово опу |
| гано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабрано друштво на |
| Капци се на окнима затресоше а дах прве зиме стаде на заповедничко место своје.</p> <p>У тај се |
| д тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Дра |
| првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу сво |
| руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S |
| да се српска господа не заузеше против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Та |
| говори прошлост о њима?{S} Неће то бити зла намера Гојкова већ мало већа слобода, која донекле |
| ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства |
| дови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима бе |
| ајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година |
| позлаћеним балчаком, који се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога в |
| лоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребним за причешћ |
| p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљеша, |
| акога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{ |
| ников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Др |
| на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао |
| преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи с |
| !</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са |
| тешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим калпаком, на коме с |
| то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су |
| вде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако б |
| ине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред. |
| бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да његова помо |
| радим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и д |
| , заустави Лабуда, скочи са њ, грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> о |
| њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикн |
| емљу, а нечији се глас продра:</p> <p>— Зликовче, нећеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у |
| за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране |
| оји ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који мн |
| дереш матицом, расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ д |
| т шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мис |
| покојство душе моје поремећено никаквим злобним гласом, који би осумњичио моје пријатеље, ни до |
| Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према теби, према мени, Гојку, Мари, ћесарици.{S |
| и на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да уч |
| но означи места, до којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да |
| кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није бил |
| лац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</p> <p>Бегунац ће у мрклој ноћи лако |
| логаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а тел |
| ед на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ |
| макла гнезду грдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободи |
| колико недеља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га с |
| ?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хо |
| кама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или те |
| , а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да прип |
| лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рука |
| е ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S} А зна ли што о томе отац Гојков, Властоје?</p> <p>— Ништа |
| а малим каменим степеницама.</p> <p>— А зна ли за твој ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и |
| ца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут ма |
| јаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра ил |
| , ако умакне.</p> <p>Бегунац гониоца не зна али слути.{S} Гонилац бегунца зна, ал’ грех му цео |
| ина.</p> <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је |
| већ моја пред Богом.{S} Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{ |
| м је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и ко |
| није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунц |
| опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поручити.{S} Дај ону амајлију са гроб |
| унак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb |
| ло лепе а који много штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају |
| ролажаху недалеко од мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да |
| и.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема ни живота!</p> |
| и, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије у најближој будућности!{S} Мож’да ће |
| и.{S} На мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— |
| како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у часовим |
| ло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас |
| жу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонила |
| е, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли |
| јводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по лог |
| ња.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А сада?< |
| опавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране непријатељ улази у логор.</p> <p |
| терасмо.</p> <pb n="155" /> <p>— Хе, да знађах за ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја и |
| у отпора.</p> <p>Ал’ турска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак |
| у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, прељубниц |
| Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никад |
| ала ти, а не дао Бог да будеш у невољи, знај да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из |
| довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говорах |
| године.</p> <p>Од веселих ратника, који знају вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи вазд |
| јања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Коњи сустају ал’ се напрежу.< |
| тници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници с |
| мало продремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Дра |
| х, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбу |
| /p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p> <p>— |
| говори старац.</p> <p>У томе труба даде знак, да неко долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Ј |
| о пољуби ту суву руку, а старац му даде знак да се дигне.{S} Он устаде, па седе до оца на посте |
| : — Да си благословен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</ |
| ђоше на чету војника.{S} Трубе огласише знак, а чета кликну:</p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— А |
| <p>Кроз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало пос |
| њивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше свој посао.{S} За |
| о покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопо |
| ца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{ |
| у да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Ј |
| >Трубе око деспота не престајаху давати знаке српској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он ка |
| це Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименовање доноси.{S} |
| досава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок |
| тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p>Видосав |
| та госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба нас |
| а.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} По |
| ојој кући због тог туђина, а ти ниси ни знала.{S} Наша мила Мара—</p> <p>— Шта?{S} Мара? — зачу |
| онај мален број крстопољских становника знали, да су добили новог заповедника.</p> <p>За Гојком |
| ли говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога благо |
| Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, мо |
| етлост нове звезде нових завојевача.{S} Знам —</p> <p>Деспотица писну:</p> <p>— Стани, заклињем |
| Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да плати главом злочин према те |
| , није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— |
| /> <p>Војвода одговори кратко:</p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он |
| о, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно по |
| /p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а знам да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Уг |
| незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разговори? — упи |
| мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу мно |
| И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица |
| јко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p>Седоше, па у многобр |
| ај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си заборавио на ону моју |
| ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па |
| зове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мој стриц могао спасти, |
| /p> <p>-— Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио |
| вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима по |
| Љуба Угљешу.</p> <pb n="100" /> <p>— Не знам, добра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти |
| аље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p>— Већ?</p> <p>— У стару десницу!</p> <p>— |
| ку?</p> <p>— А зашто дигох?</p> <p>— Не знам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара из |
| а душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу гл |
| чак на дно Грчке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и ви |
| о срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и |
| 930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало |
| зеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на те |
| .</p> <p>— Реци нам, оче, што.{S} Ми не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То |
| е уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко |
| "*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу његову оснива |
| о је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара.{S} Проценио с |
| ној спреми уђе у њихову одају.</p> <p>— Знао сам — рече после поздрава — да сте овде, па дођох |
| раму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу |
| према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је У |
| правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више |
| S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу |
| и да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што м |
| /p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога до |
| >У то доба у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, |
| м ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано |
| већим државним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом во |
| Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусл |
| зе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем раз |
| ала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Пр |
| сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да |
| p> <p>— До пре неколико тренутака нисам знао, да ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је нал |
| а Рајко.</p> <p>— Да.</p> <p>— То нисам знао, — рече Рајко.</p> <p>- Ни ми, — додадоше остали.< |
| е потпуно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, |
| о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни мало са о |
| зо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу час |
| бегли зато што не трпите мирис од вина, знате то најбоље!</p> <p>Сви ударише у смеј.</p> <p>— А |
| си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, ал |
| S} Овде нико ништа не сме за сад о томе знати, да не би глас допро до старог Властоја, који се |
| и много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, кој |
| оље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што |
| еби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — |
| а не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томи |
| ше враћао Кантакузену, за кога се могло знати да ће пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад |
| ко, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још |
| много причати, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шт |
| ме под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој очекиваху гласове свак |
| ученика-господара.{S} Момчило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих В |
| мо му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је |
| але, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Помишљало се |
| адин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, нагонећи чест |
| државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Ме |
| но рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојк |
| .{S} Њему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, |
| рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показуј |
| сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се |
| ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Господар |
| е све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеша, гледајући право у очи Вукашину.</p> <p |
| ло одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} |
| "39" /></p> <p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем чит |
| га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> <p>Војвода одговори кратко:</p |
| > <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој о |
| Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да |
| д наћи?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њо |
| сле одласка Гојковог.</p> <p>— Видо, ти знаш моје мисли, моје осећаје.{S} Па могу ли друкчије?< |
| знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављ |
| тицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је |
| блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није спокојство душе моје поремећено никаквим |
| цују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Ј |
| иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише |
| је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти га знаш?</p> <pb n="107" /> < |
| чко збориште.</p> <p>— Нашег властелина зове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћ |
| о, она упита Видосаву;</p> <p>— Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа То |
| ове његов господар, — говораху они — он зове нас, ми ћемо радо свуда са њим а под Божјим благос |
| .</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш |
| пустише пред овим другим.</p> <p>Љубоје зовну старешину градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— |
| спод, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у по |
| {S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62 |
| S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене |
| ањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p |
| ој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора |
| .{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ј |
| ед, којим хтеде продреди кроз танки вео зорине помрчине да прати врлог витеза.</p> </div> <div |
| Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита п |
| е, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C |
| е пехарима.</p> <p>У разговору дочекаше зору.</p> <p>Гојко предложи, да остане за кратко време |
| летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би н |
| уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго трајати.{S} А |
| /p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје безбрижно војвода Богдан.</p> <p> |
| тање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крстопољу.{ |
| оз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему подсећаху на морс |
| судију!</p> <p>Тома, сав зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Г |
| ара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са сев |
| земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с војском к |
| одељење раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке пр |
| елможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће с |
| ти Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљеша се удали, очевидн |
| p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше |
| ти, — продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препати |
| ом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете натраг у Дрен |
| овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{ |
| далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше |
| ава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p> <p>Кроз ноћну се тишину раз |
| бну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други |
| љутито су се бацили на подбадача Гојка, и са њиме своје завереничке рачуне крвавим путем пречис |
| еговог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, |
| љама.{S} Таком се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одрж |
| Рајком, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, |
| еби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна ј |
| а првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласи |
| ка веселост, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! |
| е проредили, поново се окупе око краља, и новом снагом дају отпора.</p> <p>Ал’ турска војска бо |
| S} У њој плану жар свеснога частољубља, и она лаганим али поузданим гласом рече:</p> <p>— Госпо |
| о стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неколико тренутака зазвекта |
| иоци товарних коња пожурише се за њима, и за часак се у пољу забелеше нови лепи чадори Љубојеве |
| ли да стеку милости, проказали Турцима, и они су главом платили.{S} Други су поскапали на путу |
| азио као поклисар на двор мога поочима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је |
| топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бра |
| ..</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђер |
| г благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрав |
| је био слеп према сјају Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далек |
| свиђају певања песника Манојла Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким |
| оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{ |
| пској војсци.</p> <p>Угљеша ободе коња, и он као стрела полете кроз ноћну тмину.{S} Остали за њ |
| !</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнажи лисно дрво, не могу замрзну |
| елена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, п |
| ској тврђави у Крстопољу осванем сутра, и да утишам узрујаност међу становницима, које с мора г |
| и.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Г |
| јске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце |
| у три маха тутањ, налик коњског топота, и неку нејасну звеку, која се с времена на време пажљив |
| ла.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, од страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам д |
| ака. <pb n="16" /></p> <p>Угљеша ућута, и гледаше неко време преда се, а онда диже главу, и реч |
| атраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град Призрен.</p> <p>— Пом |
| — Помози Бог! — поздрави дошљак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p |
| једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат |
| Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> <p>— Добро, вратимо се лагано у Дидимоти |
| ости, ти чисто врати моје године назад, и од мене, прилично окорелога ратника, створи меког љуб |
| њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погин |
| и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојк |
| калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не ороси суза.</p> <p>У тај мах страж |
| мисли.</p> <p>Непознати лагано устаде, и, држећи у десној руци нож, приђе, мало погнут, на јед |
| и храбра!</p> <p>Она се трже, пребледе, и брзо упита:</p> <p>— Да није —</p> <p>— Отац твој —</ |
| ушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећ |
| ротив некрста!...{S} Прими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу... |
| ата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивн |
| иближи средини.</p> <p>Све се ту слеже, и бојни бео достиже врхунац свој.</p> <p>Али сад наста |
| ога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђеност, готово гла |
| стражаре киту поменка.{S} Он брзо узе, и руком мило отпоздрави она два сјајна црна ока Марина, |
| и:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и |
| војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дубље у |
| ваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на с |
| зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ће оружје бити поред нашег.</p> <p>— Млади вит |
| сељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да сме с твојим |
| мегдана, а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развуче |
| стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш више!</p> < |
| {S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Гојка, који на мах клече, преби о с |
| ђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког вр |
| <p>— Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> |
| м приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb |
| рипада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне п |
| велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком по |
| леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћар |
| а могу ли друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ва |
| на се киша спусти.</p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече стар |
| ошћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред п |
| ли је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до |
| чео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била загасила, само је јед |
| жегљиговске реке, посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћа |
| ошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у највећ |
| ће полеће са ње у висину, дружба кличе, и после неког времена витез се враћа у ред са добро озн |
| <pb n="69" /> полусвесног тврдо везаше, и кренуше, да га кроз отвор на поду спусте у тамницу.</ |
| ао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Де |
| ош једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на свагда!</p> <milestone unit="*" /> <p>Пр |
| </p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита.</p> <pb n="53" /> |
| p> <p>Рајко га прихвати, па га скидоше, и спустише на земљу.</p> <p>Љубоју се лице смрачи, загл |
| , грмну на зликовце, који већ окренуше, и прихвати <pb n="85" /> онесвеслу Ану.{S} Мара не мога |
| губљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шт |
| иво, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крун |
| да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова ми |
| ка отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — узд |
| S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака |
| љубави своје загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...< |
| ут?</p> <p>Верни се коњиц чисто освежи, и копаше ногом, као да би хтео одговорити своме господа |
| лантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући |
| одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким |
| најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али |
| <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остали продужише да, уз лагано ср |
| ико га не знаде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у |
| севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се сп |
| атече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан рас |
| .</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег врем |
| такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тичу.{S} Буди храбр |
| запад.{S} Овај други хитац не промаши, и орао вијући се у ковитлац са раширеним крилима паде к |
| p>Лабуд се бејаше спустио низ брежуљак, и ношаше свога господара, летећи преко поља ка главном |
| овини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> |
| о? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.< |
| не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се не могаше довољн |
| јим благословом, оружје с непријатељем, и тада ћу видети, колико сам добро учинио, тако радећи. |
| о крити?{S} Добро се загрејасмо винцем, и почесмо по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод |
| то захрза, а Гојко дочека Анђела мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> < |
| да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих био сигуран, да <pb n="87" /> нисам ништа пр |
| опољ.{S} Разборити деспот махну главом, и рече:</p> <p>— Сумњиво!</p> <p>Али ништа даље не урад |
| p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на но |
| Дуго се на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до че |
| ножем, а Мара раскиде огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, кој |
| лавним вратима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра |
| и.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душ |
| краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га |
| довољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се м |
| бахат коњски, али се нападачи, за чудо, и не освртоше.</p> <p>Онај замахну ножем, а Мара раскид |
| ст, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од је |
| а услугу, што си поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако |
| и никад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Ова |
| м тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршен |
| нам.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај |
| ног војводе Властоја! — одговори Гојко, и пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и м |
| ху од студени клонули, уђе у врт Гојко, и приступи слободно Мари.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, |
| дан.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о суд |
| жем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима сво |
| анске навале, није тога живота нестало, и ако се знатно повукао у скромније границе.</p> <p>Пом |
| <p>О њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило ди |
| усти кроз бескрајни ваздушасти простор, и тражаше <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држ |
| о силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим и |
| ласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисарства стоји много.{S} Однећеш |
| /p> <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода залож |
| неко време преда се, а онда диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него |
| три палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са услужним мрковом |
| а неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи били најамници Гој |
| Угљешина становала сада у самом граду, и она бејаше права лична снага Угљешина, који се снажио |
| довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по |
| да, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и неза |
| е двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчињену му Драму и њ |
| он опет пољуби двоглавог орла на дршку, и крену коња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и оста |
| а остали се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се п |
| је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је |
| укашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом преко деспотовине светле браће Дејан |
| ма ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{ |
| а љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али свет |
| одговори Вукашин, стиште руку Угљешину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У |
| поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.< |
| падачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше |
| ђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и Перитеорион, <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и |
| а се заче опште клање у свему простору, и да ноћ не крије непробојном црнином <pb n="170" /> св |
| битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прили |
| у долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали у срећан свр |
| з мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дре |
| Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — |
| ог од највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко н |
| ај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго времена болов |
| јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободоше коњиће.</p> <p>На утоку великог плани |
| у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану земљу.{S} Звезде тре |
| ненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> <p>— Варалице, |
| /p> <pb n="82" /> <p>Гојко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступиш |
| мо браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можемо рачунати |
| /p> <p>— Војводо — с Богом — војводо... и Љубоје клону на коња.</p> <p>Рајко га прихвати, па га |
| јица су стали вребати старог дворанина. и ухватили су га, чим се растао од старца свештеника.{S |
| ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако |
| оља.{S} За падом Пловдина <pb n="18" /> и Драме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград |
| ујем тајну без расковника <pb n="49" /> и не растумачим сам без вражбина, ево моје русе главе, |
| додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да |
| а ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга |
| ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном |
| .{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не тре |
| не могаху да одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, |
| је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Вл |
| , да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје све више лепио уз тога, дотле немило |
| о сам сад с војском војводе Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — |
| дина, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би душа моја више страдала да јој у ча |
| вота његовог добише обилате накнаде.{S} И он поче по ново веровати у тиху срећу скромнога али п |
| у пуном сјају миле светлости своје.{S} И тада се старац загреје.{S} Гледа пред очима прошлост, |
| з <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узасто |
| ан са дугог пута?</p> <p>— Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је |
| м нестане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драм |
| не може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових непри |
| нађох онога што царству нудисмо ми.{S} И ми устасмо против њих.{S} Цар стаде уз њих.{S} Ми беј |
| ве је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после |
| инца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у |
| а узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одм |
| па одоше у шуму не рекавши ни речи.{S} И да ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље д |
| рог, који објављује Угљешин долазак.{S} И у томе се не превари.{S} Радосна полети своме војну у |
| ла самостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам ми |
| ћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут после толиких неприлика у |
| по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, шта ће љутити Костадин урадити |
| ли Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два повереника царевића Сулејмана се |
| лучи, да нагласи Ани догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, |
| алости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи мајина тужног и тихо |
| , рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је п |
| а ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху |
| <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза! |
| алолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој жив |
| S} Послуша боље.{S} Мож’да су ђаури?{S} И он се брзо склони низ Марицу, бацивши преломљени мач. |
| витеже?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог |
| било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на више левом руком рукав са своје десниц |
| } Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с Богом — во |
| Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново на земљу, огрезао у крви.</p> |
| е му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.</p> <p>— Што год ти ура |
| Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио |
| леменити витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сл |
| трада, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју лепу главу са црном дугом косом |
| м обронку.{S} Поздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, а |
| ед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, |
| ичином љубимицом.{S} Не плаши се, али — и повери ми се, — рече Тома, смешећи се, па ободе коња. |
| Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског вој |
| х држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} О |
| и твојој? реци ми — мож’да смем знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти |
| ачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на колена — преклињем те —</p> <p> |
| >— Красно, млади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити |
| {S} Не губимо времена.{S} Ма шта било — и Тома бацивши листак диже руку да такне Мару.</p> <p>У |
| неизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је |
| словом Божјим —</p> <pb n="144" /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бр |
| така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Бо |
| л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљ |
| еби одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлуч |
| ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</ |
| ај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И |
| краља Вукашина!{S} И он дакле!</p> <p>— И краљ?</p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунаци |
| ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не зам |
| вредних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био |
| е страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</ |
| — Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Пл |
| кислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до |
| гаше против нападача Рајковог.</p> <p>— И хоћу! — одушевљено прихвати млади певач. — То ми је с |
| у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћним пророком радује! — вели |
| p>— У њих треба њега ухватити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас |
| ће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе ј |
| Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> <p>— Знам.</p> <p>— Он треба да пла |
| p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људ |
| сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако |
| >— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И од сада! — одлучно одговори Угљеша.</p> <p>— Добро.{S |
| ренопоље, — вели краљ Вукашин.</p> <p>— И оно ће нам пасти у крило као зрела воћка, — додаје бе |
| ора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Томе не стигох, а |
| дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</ |
| ићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После нек |
| сној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме скором венчању!</p> <p>— Које неће, брате, бити |
| ом ваља придобити нових слугу.</p> <p>— И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас поч |
| естано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добр |
| устаде пруживши руку Вукашину.</p> <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — |
| а Тома чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојк |
| утно блеђи, али на мах устаде:</p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога пр |
| и, а Угљеша сам себи одговори:</p> <p>— И сада!</p> <p>— И од сада? — упита Вукашин.</p> <p>— И |
| чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: ка |
| ора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром о |
| у њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов не |
| p> <pb n="146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p |
| вих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао |
| е очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна |
| м, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара |
| вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манасти |
| трану.</p> <p>Тома стиже своме двору, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p |
| ика драмске војске Томе Теологите.{S} А и сам гранични положај драмске области доста је учинио, |
| вине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и |
| узвишеној ћесарици на таком поздраву а и вама, што сте ми га донели!{S} Брате Љубоје, хвала ти |
| стеоску ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза |
| а му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} |
| томе размишљао вазда а у последње доба и више, но што његовој млађаној плаховитости приличи.</ |
| пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошалица забавних Мара опази како се далеко у облаку |
| ни врло ровити.{S} Нама предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између |
| {S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи властеле, а зна |
| из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама |
| од смрти Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, |
| војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и војвода Богдан, човек у најбољим годинама, осредњег р |
| /p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и војвода Гојко.</p> <p>— Опростите, али не долазимо да |
| ћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа Мара на обученим коњима својим са лаком стрелом |
| од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на |
| аци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама |
| тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ н |
| уздаћемо се у оштро гвожђе наших мачева и копаља, — поузданим гласом рече Угљеша.</p> <p>— На Ц |
| а и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> |
| а, кликтање, одјекивање ловачких рогова и по неки нејасан одзив са другог врха планине.{S} Већ |
| хваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила поста |
| о вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове пратиоце.{S} Ч |
| који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, узе загледати на двоје пребијен мач.{ |
| саији обновише у памети слике детињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, |
| изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховит |
| е он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— |
| Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одус |
| е отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} |
| , гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} Где нема Божјег благослова, нема |
| ни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна о |
| је, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи.</p> <p>Мом |
| том у руци, прекршташе кроз ваздух њега и непрегледне редове веселе војске.</p> <p>Угљеши очи с |
| жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани |
| а је у последње време под теретом брига и бременом времена знатно клонула, а војна, о којој оче |
| — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојков |
| /p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће ових дана стићи овамо са сво |
| ма предстоји борба и ко зна колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било |
| је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчевића.</ |
| ада тек случајно дошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилов |
| н ратник, па радо навалише на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n= |
| е, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p |
| подару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} |
| бнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међ |
| епше, но што неки мисле.{S} Па хајде да и вама што отпевам!</p> <p>Певач опроба цитру, па после |
| , знаш? — упита га Рајко.</p> <p>— И да и не до сада.{S} Сад знам све, — одговори Гојко.</p> <p |
| <p>Угљеша седе, и руком показа Томи да и он седне, али Тома оста стојећи.</p> <p>— Прилике су |
| по ново куша судбину, Мара се одлучи да и она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, |
| ’да сам више дивљи а мање питом, мож’да и не личим више на <hi>твога</hi>, Угљешу.{S} Али — опр |
| ан дан!—додаде Вукашин.</p> <p>— Мож’да и ноћ! — заврши Угљеша.</p> <p>За неколико тренутака на |
| међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је ј |
| ку престоницу Дренопоље, које ће мож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас |
| на не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учи |
| та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и р |
| а.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдо |
| је именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима н |
| га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мисл |
| ро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — додаде деспотица Љуба, па продужи: — Добр |
| амени!</p> <p>За час су војничка посада и онај мален број крстопољских становника знали, да су |
| S} Цар стаде уз њих.{S} Ми бејасмо тада и против цара.{S} Успесмо.</p> <pb n="96" /> <p>Победис |
| о време у друштву.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је |
| и устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати |
| трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу се звека ланаца на покретн |
| оста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натраг царевићу, |
| е, што обележава почетак каменитог брда и паде мртва.</p> <p>Бегунац се поведе, а оштри палош н |
| {S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански |
| > <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по белом врату његово |
| и сада? — упита га Тома.</p> <p>— Свуда и нигде.{S} Од неког сам доба у Прависти, а спуштао сам |
| ули мотриљи? у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрос |
| уздано држах, да ћу га овим путем, куда и ви дођосте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ће |
| лажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајах |
| >Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност п |
| ости, које се данас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је |
| > <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду Гојко.{S} Напада |
| се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо могли |
| — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не |
| м турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак |
| твоју вољу...</p> <p>За тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглав |
| <p>— Само ми дајеш маха крилима осећаја и разума, да се лакше уздигну до схватања среће наше.{S |
| ше сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb n="93" |
| ивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Силазећи |
| ео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type="chapt |
| теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање к |
| де косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} |
| од старих српских ратника, од најамника и добровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских |
| шаренило накупљених добровољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху |
| о непрестано доласком многих крајишника и њихових чета.{S} Они доводише своју војску заједно с |
| су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема |
| ноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у |
| абрих ратника у дружини витешкога Рајка и Марка краљевог; дадох тужном гласнику са Српскога Гум |
| логита онако непријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка ис |
| у свој стан.{S} Али то лице опази Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пр |
| ода! — кликнуше коњаници познавши Гојка и његовог Лабуда.</p> <p>То бејаху поуздани момци, које |
| шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му порук |
| м калпаком, на коме се лелујала челенка и велико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио ш |
| зима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па |
| желе да с њом прозбори.</p> <p>Повисока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лик |
| } Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се прос |
| ера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све јед |
| .</p> <p>Логорске ватре плануше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n=" |
| л’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху |
| еодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник ве |
| ећ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита А |
| ије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио |
| 05" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Небо се разведравало, још м |
| пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је б |
| вине пастири су наслонили отесана дебла и утврдили главне делове скромнога обиталишта, које су |
| ој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у |
| а.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био сам рањен у леву руку, али |
| мничке гарде Угљешине.</p> <p>Та весела и шарена војска, састављена од старих српских ратника, |
| е у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих доло |
| надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела |
| има свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту је и каме |
| да нема те погибли, доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку п |
| је поље било општа гробница за Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не зн |
| ју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, си |
| пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе прибојавале за се |
| уби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко доч |
| нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теби гледа спас!</p |
| х кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од детета постала девојка.{S} Ту сам снивала прве сно |
| и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у јед |
| Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио |
| и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних прича, што се почеше низати крај логорског |
| града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} О |
| о се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па окрећући на север уда |
| /p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни |
| а кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури д |
| да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњ |
| ли да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Т |
| у — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угљеша. — |
| ликом живошћу, те немирно копаху ногама и рзаху.</p> <p>Али тај живот прекрати бура, која отпоч |
| коме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> |
| е прекрете на страну, одгурну се рукама и у врту се дочека на ноге, клецнувши.{S} Тако постоја |
| и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и п |
| ти ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господств |
| тадоше звонити звона са звоника а Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Десп |
| е за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са је |
| м господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> |
| окретном <pb n="11" /> мосту код бедема и шкрипа кључева у великој гвозденој брави на градским |
| осле запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног ње |
| тавише приче о прошлим данима, лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и |
| одељења одвајаху се са својим стеговима и заповедницима, те се пуштаху путом, што води истоку п |
| цну пехарима са својим старим друговима и пријатељима, Љубоје причаше:</p> <p>— Сваки мора да о |
| и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} Приљубио се уз Момчила као си |
| Орфанскога Залива.</p> <p>Па онда узима и са̑м тежак камен од петнаест ока и њиме проба подбаци |
| ало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукаш |
| шени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад |
| престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју певају наши певачи — а ја сам то ч |
| рло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш на |
| да стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше |
| , а војвода Богдан тражећи везу са њима и сам се крвавим корацима приближи средини.</p> <p>Све |
| се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку.{S} Она себе до сада не познаваше, ј |
| > <p>Седоше, па у многобројним питањима и одговорима настаде узајамно обавештавање.</p> <p>— Те |
| не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смирени слуга б |
| ђу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Свет |
| њом расправљао о старијим књижевницима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега |
| скупоцене украсе себи, својим војницима и — учитељу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име то |
| а у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да |
| 15" /> <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} |
| е остали чудили, шта то може бити, Тома и вођа продужише на само разговор, лагано се удаљујући |
| <p>Дошавши близо драмског подграђа Тома и Љубоје пустише коње ходом, па наставише раније прекин |
| етлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена |
| енутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужни |
| свитом морао журити.</p> <p>За тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Бил |
| д ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је уп |
| и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се |
| ода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога |
| , звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стал |
| а свештеником.</p> <pb n="84" /> <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, г |
| аху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне т |
| оја — поклисари српског војводе Богдана и Дејановића, који напустише одмах Пловдин.{S} Сви они |
| ровољаца, од тежака, баштиника, грађана и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле |
| пљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> < |
| стаде провлачити кроз вреже од бршљана и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, |
| ла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> < |
| бегунаца, немоћних стараца, слабих жена и невине дечице!{S} Али није, хвала Богу, дуго тако тра |
| двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весе |
| д дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на прагу< |
| и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој |
| нска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе живо |
| м чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му је била п |
| .{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки |
| најпосле, скидајући неке терете дажбина и деспотског кулука са становника Драме, деспот призива |
| мљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Игра |
| еше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша Дејановића, граничећи се на северу Козјаком и |
| ео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша Дејановића, да га са својом војском принуде н |
| о на северозападу деспотовину Костадина и Драгаша браће Дејановића а право на западу преко вели |
| овољна, што ће се кренути против туђина и заједничког непријатеља. <pb n="120" /> Зато у њеним |
| могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио за |
| отица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n="9" /></p> <p>— Не, в |
| Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме |
| узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћ |
| се животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{ |
| ру споменуо Тома битку код Перитеориона и неко мало своје учешће у тим крвавим догађајима, Рајк |
| итим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладо |
| и јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе остал |
| ога господара.</p> <p>Марица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> < |
| здрави га Љуба.</p> <p>— Буди ми срећна и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За |
| а устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Уклањање с високог велмошког мест |
| као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависно |
| ; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека сабаља и штитова, фију |
| ћи као степеница ради лакшег узјахивања и сјахивања с коња, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаниц |
| трах за наше.{S} После дужег размишљања и саветовања одлучили <pb n="151" /> смо, да понудимо м |
| што необична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбор |
| да.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко ве |
| стојбина у пола ближа моме месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S |
| ојица пођоше, а после неког заобилажења и стигоше тамо.</p> <pb n="64" /> <p>— Ти ћеш бити глас |
| бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, |
| и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се пок |
| жалошћен писну стегоноша, па ободе коња и западе у најљућу сечу.</p> <p>- За њим! — викну Богда |
| ољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је м |
| аки не бејаху сви.{S} Докопавши се коња и оружја, други за часак знадоше са које стране неприја |
| види сва војска.{S} За тим сиђе с коња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S |
| бодоше коње.</p> <p>Бегунац окрену коња и прескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, ко |
| га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаше да се са њим |
| ем, а старац га копљем скиде с коња, па и сам, прободен са стране, паде на земљу.</p> <p>— Хвал |
| >Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад |
| и га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притера свога коња |
| ко је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, |
| ћ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.< |
| е у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на супрот њој, ено |
| ођа махну руком својима, да одседну, па и са̑м сиђе с коња.</p> <p>Док су се остали чудили, шта |
| адова ни развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, к |
| тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који |
| аности треба и више ратничке вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишља |
| а с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко д |
| остраном логору средишта појединих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који вод |
| ђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи.</p> <p>Војвода одиста бе |
| а, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспотовина Костадина и Драгаша |
| не падну под теретом задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивањ |
| p>Монах се одазвао молби вредних рудара и учинио своје.</p> <p>Деспот Костадин не само да не по |
| и.{S} С њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Т |
| ближој будућности!{S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> |
| тица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p>Мара приђе прозору.</p> <p>Оч |
| младом војводи у служби драмског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике ученос |
| радови даваху у својим рудницима сребра и злата господи, као што травни пашњаци по висоравнима |
| так на вратима, али се опет брзо прибра и уђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кн |
| а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n |
| аса.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и бо |
| стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта |
| место своме стану он скрете поред двора и на мала врата уђе у велики дворски врт, који се на кр |
| нећи често пута рударе да преко уговора и за њега раде.</p> <p>Последњих дана договоре се рудар |
| брзо прелете нижи део Меникејских Гора и даље равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао |
| ла.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, в |
| али реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а ш |
| је родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше |
| у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и понуде, и господства — па о |
| ћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мало боље ни Мрњавчевићи, |
| ак! — одговори Тома, докопавши се врата и степеница.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е несрећу.</p> <p>Устаде, забрави врата и у несаници очекиваше зору.</p> </div> <div type="chap |
| "45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логотет се попе на камени на |
| звека сабаља и штитова, фијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се |
| м у горској кули.</p> <p>Љубоје прочита и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потп |
| пео да сазна главни ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши |
| стана код млина, нађи светлога деспота и реци му: „Велможа Тома и војвода Љубоје отишли су у Д |
| а Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне састанке са оглашеним |
| талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву сечу утону све...</p> <p |
| у службу за срећна пута српског деспота и његове војске.{S} Никада није старац тако појао, ника |
| дмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније иска |
| е, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни властеоску ни нижега реда женс |
| адржао три дана, да почасти свога госта и да га боље увери о готовости одазвати се Угљешину поз |
| осподском лицу не бејаше потребна густа и пуна брада, која само повећаваше суровост изгледа ово |
| ора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу ништа.{S} Хтеде се опет спустит |
| ином бејаше сачувао.{S} Рука му задрхта и клону, а он тужно додаде:</p> <p>— Мач краља Вукашина |
| в глас, а Лабуд, крвљу окупан, завришта и скокну три копља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То |
| у, а и оне одоше Ани.</p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до |
| ака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преведоше натр |
| .{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера ка југу, |
| х левената.{S} Струма и Места, Бистрица и Мутница и многе друге реке, што се у правцу од севера |
| а из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе |
| јих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом својом поздрављаху на првом бедему војс |
| м својим скрха преко побеђенога бегунца и доброг коњица његовог.</p> <p>Ал’ мртви — Тома Теолог |
| ћаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Кр |
| причешће, крете да походи доброг старца и да буде на вечерњи.{S} С њом пође — по њеној жељи — М |
| нисам велможа, већ роб, роб свога срца и — твоје милости!</p> <p>Недалеко од куле зачу се рог |
| тне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је пр |
| по руци Гојка, који се на мах лати мача и узде коњске.{S} Научени коњиц осети звук стрелина лет |
| стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а је |
| а, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Марица, а врх свега фијуче ваздух као да пишти под кл |
| е границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукашин поступаху у свему сложно, договорно и братски |
| дини логора краљ Вукашин, деспот Угљеша и војвода Богдан разговарају се о ратном походу своме.< |
| сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Богдан, коме се указиваше свака част, сваког дана изл |
| еки се упиње да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну к |
| аше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом загрли, па се пољубише у |
| у.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве су очи бескрајно небо Бо |
| .{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске |
| о за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног ла |
| " /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, доста би Томи била и |
| држати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт |
| треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази добро.{S} За падом тврдог Галипо |
| <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј ма |
| м, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог ј |
| .{S} Био сам сведок необично поверљивог и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије |
| у на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и учини му се познат.</p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p> |
| <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p>Љубоја текну у срце, а То |
| вавије поприште за пробу оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напу |
| ену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа |
| ајвише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и заборављеног, не допиру гласи овога весеља.</p> <pb n |
| нулога Војихне давао.{S} Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се |
| рве силне жалости наступи мајина тужног и тихог размишљања.</p> <p>— Гладног нахрани! учи нас г |
| монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што ст |
| Надмудрио сам лукаве саветнике немоћног и поводљивог цара — одговори мало осорно Вукашин. — Не |
| Гомиле народа, мушког и женског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у простор |
| ам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у залу |
| своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овде на |
| аст краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљав |
| <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред прв |
| ела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше се о |
| {S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми одист |
| цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремањ |
| орели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа не могах о њима дознати, а већ у Галипоље се ни |
| прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршниј |
| доваше, глас пролете као муња кроз град и подграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{ |
| мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и замени.{S} Али будите врло пажљиви према Гојку.{S} Ње |
| ично бивало, да у области наступи неред и расуло, чим нестане правог обласног старешине.{S} И а |
| ним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и |
| ну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на г |
| агано двојица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем |
| тор до ограде од врта, ухвати се за зид и лако се на њ попе.{S} Леже по њему, послуша мало, па |
| стају ал’ се напрежу.</p> <p>Даље грабе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац |
| м узе Ану с десна и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке њего |
| и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне р |
| ка превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде налазили свој гроб у |
| он, како се они, који га отурише, славе и величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком |
| да задовољавајући своје личне прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне м |
| но и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, који је у |
| е су смрт његову.</p> <p>Бдења, молитве и помени, које су смирени служиоци олтара Божјег читали |
| очи бескрајно небо Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" / |
| и за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се |
| на онога, да и њима повери тајну снаге и вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног |
| ком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, који се у врту зарече, да ће још |
| покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова придолаж |
| шло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати читавим низом сумњичења и суморности.{S |
| а.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Н |
| лила преко шесет лета, седе косе, браде и бркова ал’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад |
| оје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p>Гојко дочека Тому тако силно, |
| горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи та |
| 160" /> <p>— Нек тако буде ! — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} |
| на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одма |
| оје киша није много овлажила, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p> |
| ао да дозиваше некога.{S} Лагано устаде и протрља очи, на које се већ почео сан навлачити.{S} И |
| , које по мало промицаху, старац устаде и уђе у колибу.</p> <p>Цела се колиба делила на три дел |
| ке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Д |
| у ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја м |
| еразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени |
| >И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђош |
| ме, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, тамни.{S} А на с |
| д они продужише даље по логору, он седе и запева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку |
| а и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Војводе на двору мога поо |
| аредиш, милостива ћесарице, да неко оде и замени његовога Гојка.{S} Жели стари ратник да загрли |
| > <p>Гласник захвати у липову кору воде и запоји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи о |
| ици са стабла његовог, нека у томе буде и утехе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак |
| меновање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегав |
| силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна би |
| ведник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна Турке око њега.{S} А та баш понуда не бејаше п |
| е кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму по |
| могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на врата Томина.</p> <p>Тома, полубудан, скочи: |
| ла и Љубоја, заповедника градске страже и ваљаног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопаже |
| се могло разабрати, по небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано г |
| јкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још н |
| огртач под грлом, и руком зграби, трже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под врат |
| несуђеном заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p |
| аусти да гласно упита Гојка, па се трже и лагано додаде:</p> <p>— А она женска?</p> <p>— Веома |
| ост Гојкова, дугогодишње другарске везе и сумња у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први р |
| пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{ |
| поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла у град Манастир своме добром пријатељу а |
| живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{ |
| обични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се на |
| и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се |
| ада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све в |
| оста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече права |
| знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb |
| ти, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз кра |
| је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше ц |
| однички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастир |
| — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb n=" |
| у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих р |
| уд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирит |
| кој заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда |
| помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је |
| ној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до оград |
| ља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, но ш |
| ве ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били у |
| је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у то |
| изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје п |
| леном гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То ј |
| на ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино |
| Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, в |
| се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко |
| један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после неста |
| авио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у |
| S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био |
| или и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и срећно |
| у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која |
| кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су |
| главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посматрао |
| је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда |
| ћи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли ве |
| ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пу |
| утак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећа |
| и монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и |
| неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у св |
| цима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда |
| ма а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{S} |
| мљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје |
| >Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> <p> |
| естало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље разуме |
| з обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — |
| друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору, и |
| Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— |
| {S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме гос |
| </p> <p>Тако живот пође напред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше го |
| јеног великог лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p |
| овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од |
| орођен.{S} Гледаше друкчије, отвореније и веселије, а говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Ка |
| з игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој |
| илости господареве; ту су Рајко, Љубоје и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јаха |
| S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само по |
| аповедник градске страже у Драми Љубоје и Рајко, трилиски ћефалија.</p> <p>Другови су се чешће |
| мо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцније уђе у |
| љем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дан |
| адоше остати код савезничке војске моје и Балшићеве противу силе Алтомановића.{S} Расправи ли с |
| ју срећу.</p> <p>Мара се обично на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а м |
| о је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљ |
| а расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће далеко у хришћански свет, али њој н |
| и градских занатлија, стегоноша, велике и мале властеле — бејаше задовољна, што ће се кренути п |
| преко памети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опе |
| точна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и глед |
| и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планинских огранака |
| чило водио противу Кантакузенове војске и његових савезника, турских чета, и Рајко се извештио |
| а натопљеном потоцима људске, и српске и турске, крви.{S} Пусто чадорје стоји развучено, покрх |
| ло Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема пали с |
| е са далеких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови беја |
| ме грло не послужи, да добаци моје муке и невоље до браће, која пролажаху недалеко од мога мучи |
| ча, па му својим каницама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше бр |
| жупе.</p> <p>Није било куће баштиничке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из |
| ано немилом слутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробуд |
| оста стојећи.</p> <p>— Прилике су тешке и неповољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте |
| агано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроходних урвина, куда она пиј |
| се на <pb n="40" /> далеко прамен магле и путне прашине, у њему срце силније закуца и он жудно |
| л-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на деспота и његов одред.</p> <p>У крваву се |
| ћи гласове од стране пловдинске, одакле и прети погибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Ж |
| стинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову.{S} И после прве силне жалости наступи ма |
| {S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио з |
| товима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са остали |
| .{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лиш |
| уку.{S} Византиски учитељи њени, дадиље и дворанке већином су се после тога разишли, а на дому |
| мам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити |
| аслоњен леђима на повећу камарицу сламе и седећи на некој кожној простирци, мирно посматраше ог |
| пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију стран |
| з којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} |
| milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологита успео д |
| ад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле су се чинити велике припреме за његов до |
| ија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се други го |
| а па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко |
| кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по |
| пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ћ |
| ала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Марице.{S} Столица је целој |
| ћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог!</p> <p>— Онда нам остају само |
| што држаше го нож.{S} Мара клече до Ане и склопљеним рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то |
| ме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, је |
| ично се старајући да чедо своје подигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи т |
| ице суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране.{S} Оч |
| еша — најважнија тачка целе деспотовине и то баш са оне стране, са које смо најслабији.{S} Док |
| јева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накупљених добровољни |
| сницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те саломише некадашњу њего |
| ра.</p> <p>Врло вешти познавачи планине и свих долова и урвина у њој бејаху одређени за њихове |
| еспотице Љубе Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом |
| д се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који |
| <p>Осем простране деспотовине Угљешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер н |
| има.</p> <p>Ту бејаше састанак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српск |
| Божје милости, благе и тихе ал’ сталне и неменљиве љубави.</p> <pb n="157" /> <p>„Па опет, опе |
| скога сана.{S} А уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм |
| итих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти |
| рави наследник, нејаки Урош, моли, куне и преклиње, да се стишају.{S} Они се разлазе као неприј |
| S} Чувши после толиког времена кликтање и дозивање рогом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јо |
| ло мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у њего |
| одграђе, а звона ударише на благодарење и богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, |
| екао сам права на неограничено поверење и љубав њихову, и ћесарицу ћу уверити да су нападачи би |
| тим Тома и Љубоје седоше на своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, |
| рица тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од план |
| еља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване да |
| напротив, бојао, да нападачи не поступе и сувише зликовачки према нападнутом женскињу, те да ње |
| си она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу с |
| ба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души |
| јим у оваким приликама почеше разговоре и наставише приче о прошлим данима, лововима и ратним п |
| Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд мо |
| S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:< |
| Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да ј |
| И то ће бити.{S} Лала-Шахин жели да се и то вечерас почне.{S} Прво ће доћи на ред најплеменити |
| /p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, загрли Гојка па се срд |
| ајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева.</p> |
| ћ било отпочето купљење војске, која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.< |
| кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да нас забави, а |
| ме, деспот призива благодет Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, |
| алост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, |
| сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме |
| доласка Гојковог било све мирно, па се и преплашено становништво по ново одало своме свакидашњ |
| војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако зами |
| са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су били лични чувари Угљешини, |
| дубље међу столетне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p> |
| ћеш тамо!</p> <p>Рајко скочи, окрете се и у чуду виде где стари дворанин Благоје дави некога, к |
| носи:</p> <p>— Правоверни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је |
| ме доћи ће пропаст Сера, а са њом ће се и Цариград претворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој |
| ла сазнала, а добра Видосава осећаше се и сама ојачана у добрим жељама својим према кући ћесари |
| е корак назад, па крочи напред, пови се и отури камен далеко напред, па задовољно додаде:</p> < |
| ву силе Алтомановића.{S} Расправи ли се и та зађевица пре нашег похода на Османлије, и њихово ћ |
| ог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поуздати у стару срећу?</p> <p>— Не знам!</p> <p |
| невољу, трпељиво сношаше терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекив |
| сподару,— у радосном узбуђењу огласи се и деспотица, — веруј са превисоким братом својим у побе |
| p> <p>— Господару, не чекај, спремај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> |
| уше, свирка и песма насташе, а у том се и сутон ухвати.</p> <pb n="134" /> <p>Љубоје оде у град |
| — пристаде и Богдан...</p> <p>У том се и мрак на земљу спусти.{S} Хиљаду логорских ватара план |
| ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара |
| здаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала не |
| вога мужа, па се могла више повући у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и |
| ову руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други... |
| већи непријатељи од ових, ради којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских гре |
| {S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} |
| више!</p> <p>Онај се, мало љутит, крете и подвати ногама земљу, а дружина га радосно поздрави.< |
| ст! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, |
| <p>Држећи за руку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са д |
| ју око мраморног стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица |
| е у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p>„Хвала, Анђеле, ти си своје учинио!"</p> |
| head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку в |
| шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом горе |
| ше слабе живце старе ћесарице затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више |
| , <pb n="20" /> негда крваво разбојиште и погибија српских левената.{S} Струма и Места, Бистриц |
| > <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чуо.</p> <p>Старац, мр |
| јске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, |
| } Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</ |
| адачи били најамници Гојкови.{S} Она ће и по оделу њиховом томе поверовати.{S} А ти нападачи, с |
| и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се победи некрст.</p> <pb n="146" /> <p>— |
| но већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о ц |
| зар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не забор |
| венцима милости моје.</p> <p>— Тако ће и бити! — одлучно рече Анђео.</p> </div> <div type="cha |
| риповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, чести |
| твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома |
| уно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало после стајали су у в |
| ко огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући гласове од стране пловдинске, одакле и пре |
| арства, Тома успори бежање, па се чешће и одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за |
| p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на двориш |
| се спремала поткрепа за утруђене ловце и хајкаче.</p> <p>После неког времена стиже и Угљеша.{S |
| бави, уверење да Гојко није без кривице и свикнутост да се воља старијега без поговора изврши, |
| вио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати старог дворанин |
| ом руком очеву главу а левом покри лице и очи своје, да њоме заустави сузе, које срце не штеђаш |
| .</p> <p>Мало после зашкрипеше вратнице и заклопоташе точкови од двоколица.{S} То бејаше пробра |
| <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице и драга нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеш |
| обрим жељама својим према кући ћесарице и њених пријатеља.</p> <p>Тако живот пође напред весели |
| "146" /> <p>— Боже дај!{S} Ал’ и мишице и памет витешких господара вреде много.</p> <p>— Него ш |
| по околини, не би ли наишли на нападаче и у опште на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да и |
| као жртва зависти!</p> <p>Дервиш клече и диже руке према месецу:</p> <p>— Заклони лице своје о |
| лу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А зар ти, војводо, не тражиш лова? — у |
| ибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче и намерниче, — одговори старац, гледајући дошљака, њего |
| отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше о немилим догађајима, што се у Крстопољу п |
| енику да сиђе с коња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гл |
| зарад спаса целога тела.{S} Прегореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Том |
| оња и пободе стег.{S} Војска пристизаше и разређиваше се.{S} Пратиоци товарних коња пожурише се |
| огор, сав град и његово подграђе усташе и кренуше се да виде најкршније момке, најбољу опрему, |
| аде по мраку право упутити, и он луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штито |
| вом путу за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Си |
| тња паде и осталима на душу.{S} Ућуташе и замислише се.</p> <p>Нему тишину прекине покадшто хуј |
| арицом нашао за најбоље.</p> <p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова |
| не само да не попусти, већ љуто прећаше и рударима и монаху.</p> <pb n="170" /> <p>Тада се смир |
| оји деспота.{S} Он ћуташе, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем |
| и стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују |
| а покри лице рукама, клече поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало во |
| а већ бејаше тамо стигла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p |
| </p> <p>Али Томине ласкаве речи допреше и до опрезнога Рајка.{S} Он оштро премери Тому очима, п |
| о, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњ |
| на, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби з |
| ="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка |
| ину, и устаде.</p> <p>Браћа се загрлише и пољубише.</p> <p>У дворану ступише деспотица Љуба и в |
| часак промени.</p> <p>Врата се отворише и уђе Гојко са старешином градске страже.</p> <pb n="79 |
| /p> <pb n="185" /> <p>Обе се прекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p |
| рча и ухвати Ану за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи гово |
| орав! — заврши Ана.</p> <p>Тада стигоше и Гојкови пратиоци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— |
| ривезани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево |
| рно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, |
| ести њихове.</p> <p>Колико пута наиђоше и обиђоше смрт ?</p> <p>Толико, колико пута коњи крочиш |
| онски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p> |
| четку обмањивало о величини његове душе и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше |
| а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише гласнике, који ће га обавестити |
| вези с пловдинским догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин с |
| </p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану |
| и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не за |
| тицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се старајући да чедо своје подигн |
| н, који се спрема да осветла образ себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Бо |
| а њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костади |
| уху са великом чупавом шубаром на глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и с |
| ажи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да те слави песма моја!”</p> <p>На вратима од чадора |
| се смирени слуга божјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју |
| идружише се њој многи залутали витезови и вешти ратници, који као добровољци стадоше у редове о |
| се на брегу, који стрмо падаше, у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, |
| ник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао |
| а камо ли пребаци!</p> <p>Приђоше други и почеше бројати стопе растојања.</p> <p>Па онда узеше |
| јаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бива.</p> |
| кама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевљење за великога цара.{S} |
| те се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{S} С |
| на дворишту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у |
| асали су непробојни зид од својих груди и штитова око тебе.{S} Палош турски не дохвати тебе!</p |
| иша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p |
| моја више уживања.{S} Мож’да то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка д |
| преже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано |
| били у самој вароши — подграђу, а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била |
| е на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држа |
| би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухват |
| Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено:</p> <p>— С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Г |
| ћеш, војводо, — заврши старац — хоћу ли и сада, ма да сам у овим годинама, што год вредети на б |
| обро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом пророку Алаховом ваља придобити нових слугу.< |
| <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме прија |
| 66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје чисто устезаш |
| е стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније кам |
| У Драми су, разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотп |
| сетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отимали се, а ловачки су се рогови пробе ради разлега |
| ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничк |
| а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе су |
| /p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала |
| ност Анина, коју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и как |
| ом окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богатога лова минулог дан |
| у на сусрет па се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека же |
| јима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљивала, па ни онда, |
| о свети позив свој, да буде тумач мисли и грешних жеља људских пред лицем Господа Бога!</p> <pb |
| шају.{S} Они се разлазе као непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптро |
| коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молб |
| — Ти остаде пријатељ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обма |
| м по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То |
| сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њ |
| ем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Х |
| са својом лепом сапутницом пожури Драми и њеном логору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је с |
| посматрао њено ушће, и — мислио о Драми и својим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поре |
| <p>За време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву оба |
| амо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има |
| pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена |
| тренут ока дигнути, погажени, покрхани и поломљени; коњи, што су око чадора привезани дремали, |
| том и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију |
| ро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела |
| p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турска продре бр |
| ше непријатељи.</p> <p>Момчило се ожени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равниц |
| У сред највећег окршаја окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на гра |
| чисто уплашено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка врати |
| пазили Анђелови људи, те се, поремећени и пропашћу Анђеловом, склонише дубље не кушајући даљи н |
| е моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни према дру |
| им коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи |
| у рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>А |
| ледњи корак до зида, Тома занесен учини и тај корак, вихор зашуми кршећи суве гране високих грм |
| ма Теологита три пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим зак |
| својом зваху на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечах |
| .{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, немоћних стараца, слабих ж |
| ном.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, који су се продужавали северно и преко првих ог |
| p> <p>Последњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Коста |
| према свима веома љубазан а према Мари и сувише пажљив.</p> <p>За време витешких проба и пошал |
| у поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева двеју деспотовина, ј |
| ноћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске р |
| икама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно по |
| е наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искре |
| и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне руке.{S} Пружи га |
| Али не заборави, краљу, да наши скиптри и црвени сандали нису без прекора. —</p> <p>— То нећу — |
| Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати |
| овао, важни се догађаји збише.{S} Ти си и нехотице учесник у њима.{S} Ходи.</p> <p>Гојкова прав |
| лицања.</p> <p>— Буди витез, као што си и до сада био, па си ми брат а не млађи! — одговори му |
| је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао |
| е ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестало у мени снаге ни издржљ |
| ови српске војске почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући неп |
| а цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За тим она бризну у пл |
| елико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости ко |
| је у свако доба могао бродове задржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} |
| весност притисла душу моју.{S} Она пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донес |
| ач опроба цитру, па после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве м |
| змислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи |
| плаве, нешто неразумљиво стаде шапутати и руком показивати на груди.</p> <p>Гојко скочи, а Влас |
| на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бит |
| е Дејановића.{S} Он ће у Велбужду узети и њихову војску, која се тамо летос сакупљала, па ће <p |
| тиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити напушташе своје часно место у редов |
| , колико да ти дам?{S} Доста ће ти бити и половина овога мога земљака Скопљанина.{S} Не допада |
| } Али свет то не зна, а ваља ти то бити и пред њим.{S} Не брини, бићеш.{S} Мој добри отац болуј |
| и, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Т |
| каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га |
| је добро расположење — онда ћеш појмити и мене сада.</p> <p>Тома се осмехну:</p> <p>— Ево ти ру |
| лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и б |
| наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Повериће му — тебе и твоју срећу.</ |
| и су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што |
| иво легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и соколи и соколари траже одмора после богато |
| н!{S} Правоверни!{S} Наша ће сила расти и поплавити брда и долине, реке и дубраве, отићи ће дал |
| , о мудрости деспотице Љубе, о благости и доброти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегава |
| ало већа слобода, која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго |
| гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњичен |
| — Узвишена ћесарице, ево твојој милости и закриљу приводим листак са стабла, на коме сам и сам |
| > <p>То не бејаше глас људске питомости и срца, које зна да није вечито.{S} То бејаше рика рање |
| </p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, |
| јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратничке вештине па и господск |
| квице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, |
| год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толико ради господске малвасије колико р |
| прозбори Гојко. — Хвала на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том |
| колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда ли прођоше за овај добар сахат вре |
| уше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући нога |
| док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Месте ближе граници, Тома Теологита беј |
| ио дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не |
| плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Га |
| веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене млађане душе.</p> <p>А |
| гљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну силу своју.{S} А деспотица Љуба прово |
| и тлачећи све, на што наиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом зад |
| , а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови коло.</p> <p>Ана затражи Мару, |
| Драма и логориште остадоше пусти, тихи и нечујни.</p> <p>Деспотица се Љуба за часак повуче у с |
| а њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова војска, |
| се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком пливаху, не привлачише паж |
| Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупили су се око великих ватара у дворишту, |
| а, па одви пергаменат.</p> <p>Копљаници и народ слегоше се око њега, а он високо диже одвијени |
| тога доба непрестано налази на граници и око огранака рилских, утврђујући градиће и добијајући |
| м до самог уласка у град.{S} Свештеници и духовници стајали су у одеждама а градска посада са с |
| цом наиђоше пешаци, а за њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао |
| одигне и оплемени.{S} Заузимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је |
| p> <p>— Живео војвода!</p> <p>Ал’ Турци и овде одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!... |
| логорској, да поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти с |
| о логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" /> <p>Тај стра |
| ећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао |
| /> <p>„Па опет, опет — пољуби црне очи и крвав тражи бој, ако хоћеш да будеш витез прави и да |
| </p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на по |
| учини да чу гласан говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се |
| Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући п |
| е напред.</p> <pb n="44" /> <p>Прошавши и коњанике на претпоследњим вратима, дође Угљеша са ост |
| јом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу |
| к настаде тишина.{S} А за тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и |
| пажњу.{S} До краја пажљив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у к |
| вићи шаљу ме да витешком деспоту Угљеши и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пло |
| к стрелина лета, диже главу, начуљи уши и очима чисто тражаше правац, куда му ваља полетети кад |
| ко као да се неке тужне успомене у души и пред очима његовим гомилаху.</p> <p>Ловци се наслониш |
| његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена. |
| :</p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и рук |
| ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све н |
| цркве светог Прокопа, с крстом у левој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје |
| ког лова, те забаве најмилије и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама |
| настанити.{S} Али раздељеној, несложној и завађеној господи српској страх је био све моћнији не |
| ком Заливу Белога Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огл |
| ти Маре, и несавладљива љубав према њој и болећивост у тешком положају њеном пробудише у Видоса |
| ато у њеним редовима бејаше велики број и грчких становника Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша |
| ту, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благослови свога <pb n="92" /> сина, да |
| у победу твојих узвишених мисли, веруј и вера ће те твоја спасти!</p> <p>— Добра снахо, — осме |
| елена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Та |
| је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи сво |
| жио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан укрстити оружје своје са с |
| којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног |
| уше, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесари |
| ог, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства |
| ла мачем, и његовом крвљу попрска песак и камење крај воде.</p> <p>Савладавши овога, Гојко се с |
| >— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми |
| мишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога доба непрес |
| е су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића бил |
| је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ не престајаше бити и даље војник, нити н |
| , шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војник и слуга деспота и ћесара свога, тражи тајне ноћне саста |
| и је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} |
| .</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мало не обрадова.</ |
| елим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспото |
| аиђу, ударајући и убијајући ногама, док и сами не падну под теретом задобијених удара и рана; в |
| да дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу па ок |
| ијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звека саб |
| је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа |
| ну:</p> <p>— Заповеда ли превисоки краљ и мили девер мој да се уклонимо ?</p> <p>Вукашин се пож |
| радови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Со |
| хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобро |
| ам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће дол |
| нудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Нудимо о |
| приводим листак са стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — ре |
| {S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима, многог охрабрио а многог подсетио, |
| мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, н |
| е надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја |
| че:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје |
| ти тврде бедеме и грудобране.{S} То сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу ов |
| ореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни |
| ојства не наруши никаква жеља за сјајем и блеском сујетнога живљења.{S} Ти ме бар знаш!{S} Није |
| није лепо, да се витез користи случајем и шали —</p> <p>— Душа моја страда, а кнегињица мисли д |
| моја, тај посао рађен по закону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> < |
| .{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом ловачким; ту деспотица Љуба и лепа М |
| {S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак н |
| бејаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на ко |
| p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој в |
| а застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе |
| луташе и даље по логору с оштрим копљем и ножем у руци и штитом о левом рамену.</p> <pb n="161" |
| а свим прекине са витешким левентовањем и да остане на свагда код свога господара, Угљеша му је |
| к и мучан, а стазе животне посуте трњем и невољама.{S} Таком се животу није радовала, и само см |
| у на којој се он одмара, ко што завидим и неранџи, коју сада мож’да сише!</p> <p>— Сва се сада |
| 18930_C1"> <head>I</head> <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха л |
| ћу, натапаху плодне равнице међу тврдим и богатим градовима, на морску обалу наслоњене, деспото |
| и.{S} Ти си сада у незгоди: и по Божјим и по људским законима ти би сагрешила, ако ускратиш оцу |
| е много надао, онда се осећао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу н |
| е најмилија забава, да с мислима својим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор н |
| војих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, био на далеко чувен |
| ока и крупна женска, с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплет |
| који су водили товарне коње с војничким и логорским потребама.</p> <p>Витешки одред Љубојев уша |
| ј бејаху деспотица и ћесарица с осталим и народом, чујаше одушевљено „Тебе Бога хвалим“ и „Вазб |
| ржати и прекинути сваку везу међу Белим и Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи |
| > <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p>— Завидим мору, ко |
| ка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје слагао са добр |
| витез се враћа у ред са добро ознојеним и мало примиреним жеравом.</p> <p>Соколари драже соколе |
| ро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран пити очи моје!{S} О |
| а врло мало мешала у управљање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, п |
| је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо |
| оња.</p> <p>У силној тузи пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после |
| роклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали по |
| наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, који су у милости код цара |
| и великој и малој госпоштини, и старим и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настал |
| , једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S |
| еђу Сера и Драме, међу различитим већим и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчу |
| намером, да турском господовању у нашим и византиским крајевима учинимо крај.{S} Ми верујемо у |
| итештва, у славу наших победа; са небом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор пре |
| утан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш појмити и мене сад |
| тегоношу са главном војводском заставом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S |
| ка па тужно вришти, а за тим копа ногом и хрже, не би ли пробудио доброга господара.</p> <p>Мар |
| новића, граничећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим |
| и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ |
| " /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајало према сили Николе Ал |
| ки дан укрстити оружје своје са серском и драмском господом.{S} Њему ваља помоћи, да победи, да |
| их страна, није ли пред снажном одлуком и гвозденом вољом брата нам морао устукнути као побеђен |
| се у Рајка непомично, махну левом руком и — склопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли |
| /p> <pb n="79" /> <p>Љубоје махну руком и старешина се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је ош |
| обученим коњима својим са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се |
| оји је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византи |
| једно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</p> <p>Није било ку |
| златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојно |
| ање преграде, покривајући све то сламом и кровином.{S} Од те колибе почињали су катуни и трла, |
| </p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{S} У црном руху са распу |
| ање, Угљеша се појави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певају |
| величају, како односе мегдане на бојном и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима једа |
| {S} Мож’да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разум |
| ади виђења са својим врсницима Војихном и Властојем.{S} Године и буре живота навалише на њ, те |
| лико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што му на ли |
| осветљену собу, у коју она уђе а за њом и Гојко.</p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва |
| у.{S} На челу коњаника, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу сте |
| поведником, стајаше узрујан пред мудром и добром деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у о |
| S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Госп |
| да не вара! — прилично убедљивим гласом и са неком свечаношћу рече Тома Теологита.</p> <p>— Али |
| де, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих |
| рањени, нађоше гроб свој.</p> <p>У том и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.< |
| покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и последњи пламичак огња утрну.</p> </div> <div type="c |
| ађе уз њега — деспота -— својим саветом и знањем.</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гој |
| што жељно пружа руке за мирисним цветом и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у |
| о у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, у којој би свој књижевни и преводнички рад м |
| и редови крстопољске војске са деспотом и својим војводом, те за час рашчистише простор око себ |
| ше своју војску заједно с осталом већом и мањом властелом и жупанима, који вођаху своје жупе.</ |
| .</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван се |
| и поздрави ратнике са старом ћесарицом и њеним двором, грмнуше хиљадама грла радосним клицањем |
| пута више посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаш |
| из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим старцима стајаху покрај пута с обадве стран |
| ришту, те се у друштву залагаху погачом и месом а запајаху добрим вином манастирским.</p> <pb n |
| а.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</ |
| о, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" / |
| ко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се обрадовао гласу о скупљањ |
| је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, данас може размишљати дуго о своме неваљалс |
| сам у град Перитеорион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам до |
| разум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху |
| а један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И она се животу сада први пут по |
| кога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био весео.{S} Час |
| завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до половине, п |
| а.{S} А ако си после тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро распол |
| а мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне не плашиш.{S} Ти си увере |
| м брата нам морао устукнути као побеђен и прогнат?{S} Није ли се ваљало спремати за све случајн |
| у жар па опет од њега остаје само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о |
| ији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророку.{S} Ђау |
| екивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет |
| Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи говорили да се |
| езнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с мес |
| остају само браћа Дејановићи, Костадин и Драгаш, и њихов стриц војвода Богдан.{S} На њих можем |
| рилике.</p> <p>Возари стадоше пред млин и унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајк |
| ху ни мало боље ни Мрњавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше |
| ости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљ |
| ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би смео угазити у војну, а да буде ово шт |
| мало породично веће, па коме су само он и брат му краљ Вукашин</p> <p>Озбиљног лица засела су б |
| вршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</p> <p>То поможе.</p> |
| /p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> <p>Гојкове очи севнуше поново |
| кожној простирци, мирно посматраше огањ и његово поступно слабљење.</p> <p>У души и сећању њего |
| е, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку |
| точну границу, он се нарочито задржавао и гледао да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад |
| зили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвоздени ланац св |
| а војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после сп |
| } Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућно |
| о их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова |
| добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопо |
| ара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, остављени с |
| е толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и |
| пита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Богдана, хте |
| ском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p |
| ногим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" |
| његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна |
| ри погребу Војихнином.{S} Ту се задржао и после тога неколико дана по жељи свих а нарочито десп |
| им.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распаљујући са |
| ена, већ бејаше предала судбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да п |
| била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Драми су, разуме се, о њој разби |
| огом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала |
| јаху око спољне стране високе куле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спа |
| ћи покојног Војихне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је с |
| н је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спа |
| ле, пуна бриге за тобом, нађем овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како оста |
| знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Међу тим Т |
| ион, али сам свладан и другом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је с |
| здио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> |
| ут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} |
| колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан ратник, у почетку се |
| ошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних снова Љубојевих.{S |
| ао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, да сам му |
| ју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У чешћим бојеви |
| p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости |
| амска војска састаше, проламаше се небо и разлегаху се горе од веселих ратничких клицања, а Угљ |
| очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Господа.</p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте м |
| ј туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор |
| ао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојк |
| у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се каменити брегови, а међу њима је текл |
| седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи све, на што на |
| е почеше се разређивати и одвајати лево и десно у поједине гомилице, бијући непрестанце бој на |
| у двадесетим годинама свога века, живо и окретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљи |
| а, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом |
| војске.</p> <p>У том стиже у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његов |
| лочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p |
| последњих, где га дочекаше свештенство и духовници.</p> <p>Најстарији међу њима, настојник црк |
| Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје ј |
| /p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} Не бејаше, |
| мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од постеље њег |
| ош не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке таштине земаљске, — дадох светој обитељи |
| ање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак |
| S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="2 |
| ах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и домовину.</p> <p>Деј |
| е, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно мало огња метну на суво место.{S} За ти |
| Рајка и виде, да он уђе у врт.{S} Брзо и опрезно као мачка пређе простор до ограде од врта, ух |
| е раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га муш |
| <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познаде да збиља |
| p> <p>— Ти си ми пријатељ?</p> <p>— Био и остајем! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —< |
| г јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p> |
| на сумњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злоч |
| оту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за коју он ни |
| Угљешину повељу.</p> <p>Да би обележио и у трајнијем спомену сачувао свечаност походе својој т |
| о, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, к |
| и је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да |
| није стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од десп |
| радосним клицањем, које се више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на п |
| мати за све случајности, које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За ср |
| све окреће око земље и њој служи, тако и моје живовање не може се замислити без ове моје миле |
| ран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за ноћас ваља у подрум бацити — одг |
| ом за балчак, на рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекн |
| још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и век.</p> <p>А куда л |
| мњичења и суморности.{S} Готово се нико и не труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари |
| ном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу |
| <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, |
| лопи очи.</p> <p>— Брате! — писну Рајко и загрли Љубоја.</p> <p>— Ћефалијо, носи овај преломљен |
| тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се |
| ху велики војвода Богдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица |
| екиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крс |
| >На вратима од чадора појавише се Гојко и Рајко.</p> <p>— Красно, млади певачу! — рече Гојко — |
| > <p>Мало после стајали су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и ср |
| је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажаху редом поред чадора горе и доле, десно |
| о си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снов |
| .</p> <p>Тада зачу старац хрзање коњско и неки глас, који као да дозиваше некога.{S} Лагано уст |
| ’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, |
| догађај у лову.{S} И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одгово |
| о Грче напило најлепшега вина, напевало и науживало, стаде наговарати Момчила, да се покаже као |
| .</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других |
| скех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шумску хладовину.</p> <p> |
| ио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те сам цариг |
| ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ништа зато, певај!</p> <p>Певач с |
| иле прилике, ал’ опет није било нестало и последње наде.{S} Уједињеној снази српској не би још |
| а груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прс |
| ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало лепе а који много |
| .</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче но |
| је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље тешке боле |
| својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Ра |
| о толико сазрео, да би тамо опасно било и приступити.{S} Ево погледајте! — и Тома повуче на виш |
| о морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живота његово |
| </p> <p>— Знам.</p> <p>— А није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ва |
| додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и сад под окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну |
| а — без наших држава.</p> <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему |
| мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Турцима! — одазваше се остали.</p> <milestone unit |
| и друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћ |
| јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога вите |
| ног момка у војсци ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га ниј |
| ојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> < |
| це с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, које се дубоко са севера завршује |
| Пусто чадорје стоји развучено, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, не |
| ше деспотицу, Угљеша се удали, очевидно и сам потресен губитком најпоузданијег крила на граници |
| ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да нећу бити без вре |
| ко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликујем у мојој деспот |
| Ани нешто брзо грчки али тако покварено и нејасно, да га она ни у повољнијим приликама не би мо |
| од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прек |
| во.{S} А на нас он никада неће отворено и витешки напасти.</p> <p>— И сам тако мислим, — одгово |
| био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму виш |
| сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји |
| ио, тако радећи.</p> <p>Свргнуће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, |
| јатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморном расположењу.{S} После оних, мало |
| и трла, који су се продужавали северно и преко првих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне |
| ротеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Б |
| еспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расеј |
| асник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> < |
| не.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежа |
| шин поступаху у свему сложно, договорно и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху |
| ог ћутања.</p> <p>— Борисмо се неуморно и само знадосмо за победе! — додаде Вукашин.</p> <p>— А |
| оликим гласовима, који долазише нејасно и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једн |
| у редом поред чадора горе и доле, десно и лево.</p> <p>— И тако остаде у залуд моја журба.{S} Т |
| знати.{S} Ми ћемо свршити посао срећно и раније, но што он и помишља.{S} А слава биће твоја!</ |
| е је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бол |
| у и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што на |
| } Он познаје који ће ветар донети добро и лепо а који зло и ружно време, који ће натерати мало |
| ка, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, |
| че досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не |
| ово познато боље него другима.{S} Зато и назначих тебе за заповедника драмске војске.</p> <p>— |
| а ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их |
| а Филона, и ако он велича царски престо и скиптар.{S} У витешким делима и племенитости, коју пе |
| оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мис |
| адо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само докле н |
| "24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је де |
| дње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној бил |
| је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Треб |
| и друге војводе.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на |
| поврати ред.</p> <p>Турци и овде вешто и одлучно нападоше.</p> <p>— Војводо, ти се можеш склон |
| кретно, гдекад много говорљиво а гдешто и врло ћутљиво.</p> <p>Рајко се сећа, да се Момчило њим |
| рина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{ |
| ј ненадни одлазак Мара? — упита га тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јави |
| овој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од бр |
| вагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој будућности.{ |
| во занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква ср |
| скромном дому нашем милостиви господар и драги гост! — поздрави Ана Угљешу, па се окрете и са |
| Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше ла |
| рекрстише и полугласно додадоше:{S} Мир и покој вам, мученици!</p> <p>— Сестро, — рече мало пос |
| алицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друговима у првом равниј |
| крви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> |
| оспод уклони далеко од ове куће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није т |
| ш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бе |
| и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на г |
| љство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега бра |
| S} Хиљаду логорских ватара плану за час и осветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{ |
| о.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јо |
| му!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле |
| се поведе, а оштри палош наиђе на врат и главу његову, и не заустави се.</p> <p>Гонилац се са |
| p>— А не би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја б |
| м предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Ста |
| ио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је х |
| Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало до |
| ив Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је трг |
| асла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђење а у витешком карактеру свога оца одлучнос |
| ја би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама н |
| дмах Пловдин.{S} Сви они нуде покорност и данак.{S} А земља храброга <pb n="182" /> Угљеше, кој |
| витешком карактеру свога оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у |
| ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногам |
| устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се пр |
| >— Врло добро Он треба да буде нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут. |
| ји је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси, али Рајку послужи његова светлост, |
| будио у мени не само осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његов |
| — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно |
| главници цара Уроша, Лазар Хребељановић и Вук Бранковић, не мишљаху нити се надаху, да би у гос |
| да ту више нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, |
| Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, ко |
| умолили да подсети Костадина на погодбу и ма њихово право, да само за себе копају а деспоту да |
| ранину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му |
| му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радосног клицања.< |
| аија наже над самртником, па диже главу и рече монахињама:</p> <p>— Помолимо се Господу за душу |
| ко је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки о |
| , држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, као да тражаше небо и на њему Гос |
| јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, пусти.{S} Па не часећи ни часа узе друг |
| догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крстопољ.{S} Разборити деспо |
| ађе за облаке, а правоверни чуше клетву и задрхташе од страха...</p> </div> <div type="chapter" |
| едног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће пока |
| и тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну |
| граду остаде од мушких само нешто слугу и стараца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у |
| снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Гот |
| отворене, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Ј |
| причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вре |
| коро слушао туђу!</p> <p>То се по граду и подграђу за час рашчуло.{S} И док су неки нагађали, ш |
| ток дневнога живота и пословања у граду и подграђу драмском.</p> <p>Дошавши у тренутку највеће |
| ђе српском логору.</p> <p>У тачном реду и густим групама коњица се турска раздели на три дела н |
| м, у Жегљигову, <pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планин |
| догађајем забринуше и народ у подграђу и господу у граду.</p> <p>Костадин стаде размишљати о с |
| азлога често пута оставиш богату трпезу и госте наше за њом, па одлазиш узбуђен, узнемирен, да |
| о упита Љубоје.</p> <p>— Тако захтевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш |
| /p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвника туђина наћи ћемо, — рече Гојко.</p> <p>— Душа |
| роисточном а друго северозападном крају и првим најближим чадорима српске војске.{S} Треће се о |
| у о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сру |
| дно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду |
| шљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста |
| у онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада се заче опште клање |
| с нечим господским и поношљивим на лику и у погледу, црних очију и расплетене косе, која јој је |
| носи овај преломљен мач краљевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Б |
| ко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и посади до себе.</p> <p>— Најважнији догађај за ово до |
| затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војво |
| , очи му бејаху влажне.{S} Он диже руку и обриса — сузе.</p> <p>Уздахну, па се окрете на страну |
| ша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — старој ћесарици заблисташе у очима |
| зе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало |
| , што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена свето |
| и се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Тома сти |
| ма њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жа |
| } Па не часећи ни часа узе другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на |
| стране деспотовине, позивајући властелу и градске ћефалије а крајишницима, господарима над крај |
| ској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скром |
| е стекоше, да чују песме о светом краљу и боју на Велбужду, о смрти војводе Момчила и о другим |
| ђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> <p>Тешка слутња паде |
| ити што сам пре био: пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад |
| а, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно |
| ен одвали и одроњавајући за собом земљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаш |
| у сви на ногама, да сви знају за невољу и да се сви сложно одупиру, али говораху сем тога Турци |
| их савезника, већ смо вољни признати му и старештво, па и данак плаћати, ако се друкчије не мож |
| X.</head> <p>За мало дана стиже у Драму и Угљешина војска а са њом Угљеша, деспотица Љуба и вој |
| после његовог доласка вратио се у Драму и трилиски ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искре |
| се кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нуд |
| је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку об |
| а поглавица обилазио потчињену му Драму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом |
| онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које |
| је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ћесарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У |
| ија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</ |
| дно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>Посл |
| е гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако |
| сну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари су сумњали |
| о.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па и |
| руги твоји људи нападну на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припрем |
| омање ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањи |
| јка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стране у десна ребра.</p> < |
| — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старог двор |
| увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом најновије жалости, ни у чем не |
| <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— |
| , принеше војсци поткрепе у добром вину и брашненицама — стан забруја од весеља и безбројних пр |
| уба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а оста |
| помогао, да стече права на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, |
| је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног |
| туреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тв |
| <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега |
| /p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ан |
| крсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, раз |
| на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе |
| је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} |
| вари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, |
| аја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари се Властоје сла |
| е и други Орфанци.</p> <p>Снажно запињу и вешто одбацују али катуњанима не добацују.</p> <p>Зно |
| <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио |
| } Без поговора послушан покојном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наре |
| >— Дабогме! — умеша се трећи. — За веру и полазе на неверника.</p> <p>— Вера ће и помоћи, да се |
| спотице!{S} Да сам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу зема |
| требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при сла |
| м грчким поклисарима у тајном разговору и шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада т |
| да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га |
| је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прилип и Скопље, Качаник и Битољ и многи друг |
| са њим и домовину.</p> <p>Дејановићи су и до сад дочекивали поклисаре од Мрњавчевића с пуно пош |
| е, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.</p> <p>— Непознати ми |
| станак Угљешине и Вукашинове војске, ту и прво логориште удружене српско силе јужних српских го |
| рпска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, |
| није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} |
| а хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржала.{S} Сада не мога |
| одрум бацити — одговори старац. — То ћу и да урадим.{S} Да ми ко помогне убацити тамо зликовца. |
| м, што бива.{S} Вукашина устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи с |
| а, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није б |
| нас књигу деспоту Костадину Дејановићу и његовом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати н |
| ли — само ту.{S} О Лазару Хребељановићу и Вуку Бранковићу не смемо ни помишљати.{S} Они су нам |
| а устављати нећу и не могу.{S} Ал’ хоћу и могу да учиним, да не заложи сву снагу у тој војни.</ |
| ику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Визан |
| </p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су с |
| и пре, него што преплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенит |
| асник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и ка |
| енопоља, које бејаше због тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 г |
| о још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се поступно гасио.{S} Дрво пла |
| иваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају за нево |
| о, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па |
| ошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша |
| да је са својом војском прешао границу и ступио у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезав |
| Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, захори се велика дворана од радос |
| ма, ветру, уздаху, но лакој тици, сунцу и светлим зрацима његовим!</p> <p>— Војна неће дуго тра |
| натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али |
| ити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о ве |
| раху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далек |
| , готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко р |
| а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} Ту сам, витеже, расла и од дет |
| товој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не падне Видосави на груди и д |
| е, размакоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! |
| онише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Причекај |
| се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Власто |
| е пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подграђе |
| српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст з |
| — рече Ана Видосави — остављени од свих и свакога.{S} Најпоузданији стубови, који су држали кућ |
| гдан, војвода Гојко и неколико старијих и млађих витезова.</p> <p>Деспотица и Ана са свитом сво |
| у милости код цара.{S} Проценио сам њих и њихову силу, па не нађох онога што царству нудисмо ми |
| цу није така трка прва Гонилац само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегу |
| чин.{S} Наћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам пра |
| вори меког љубавника, благе душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељ |
| е!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што сл |
| мо, — рече деспотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу |
| pb n="165" /> <p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње |
| ?{S} Е, Бог да га прости! — рече старац и подиже шубару.</p> <p>После тога устаде, уђе у колибу |
| </p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћ |
| ева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{ |
| акоше се, готове да одаду и смех и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну |
| едан пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен |
| а заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко. |
| само угљен и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> |
| краљева и деспотова војска, па зато баш и хоће да се пред вама покаже овај са катуна више Радов |
| Драме од Сера.{S} Али — а тебе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику миса |
| рно вино пиј!</p> <p>„А ако душом певаш и шарне снове сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Ј |
| .</p> <p>— Поздрављам те, господару наш и мили зете мој!{S} Буди скромном дому нашем милостиви |
| ника.</p> <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој |
| и друкчије?</p> <p>— Разуме се, и можеш и ваља друкчија да будеш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зат |
| тевају и наши и општи послови.{S} Чућеш и видећеш.{S} Ти желиш кући покојног Војихне добра?</p> |
| стало остављам теби, да добро размислиш и расудиш.{S} У Драми ће остати и даље господар ћесариц |
| сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>К |
| е се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужасом, |
| утник.</p> <p>— Добро ми дошао !</p> <p>И они уђоше у двориште, а путник уведе и коња, па га пр |
| ово, па опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <d |
| У напред ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, прит |
| вети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца, па саже главу.</p> <p>Влас |
| адну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> <p>И мало после, а певач окупио око себе чету скушалаца, к |
| њи, а часови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим |
| /p> <p>— С Богом, мили гласниче!</p> <p>И Мара, као и нехотице, махаше руком опраштајући се са |
| анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p>— Нема га?</p> <p>— Нема, |
| српској слободи на овој страни!</p> <p>И они се кретоше натраг у Сер.{S} Са њима пође и ћефали |
| очајавај, надај се.{S} С Богом!</p> <p>И Рајка нестаде.</p> <milestone unit="*" /> <p>По сврше |
| рлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под новом опоменом на дуж |
| > <p>— Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их о |
| винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p>И велика дрвена, у кожу омотана чутура непрестано кружа |
| ма:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнувши Љубоју:</p> <p>— |
| , јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грунуше густи редови крстопољске војске са |
| ео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> <p>Стари ратници |
| оје неће, брате, бити без твога.</p> <p>И одоше даље у веселом разговору...</p> <pb n="158" /> |
| д Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У Мариној души наступи бура.{S} |
| ла али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И киша стаде, а он се разузда.</p> <p>Хује столетни грм |
| вала да одговарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Го |
| </p> <p>Тома сјаха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о |
| игра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну њиву спусти се рука сваког коњика т |
| ејаше непоуздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаш |
| наслоњене, деспотовине Угљешине.</p> <p>И ако се границама нигде не додириваху, Угљеша и Вукаши |
| у правичност велможе Теологите.</p> <p>И први разлози попустише пред овим другим.</p> <p>Љубој |
| услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на |
| могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купи |
| ра слушати, — расправљаху трећи.</p> <p>И на томе се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Том |
| же у Жегљигово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су друг |
| Љубоје.</p> <p>— Добро, хајдемо.</p> <p>И они обојица пођоше, а после неког заобилажења и стиго |
| м задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се страж |
| љи и Турци него српска превласт.</p> <p>И тако су све молбе и сва преклињања пловдинске посаде |
| једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући |
| ести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била н |
| г.</p> <p>У највећем окршају, што се на ивицама са свих страна логора водио, захватајући све ја |
| гора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Мари |
| — рече Мара.</p> <p>То бејаше на самој ивици планинској, онде где кроз средину планине зија ве |
| тили.{S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, р |
| од непуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам о |
| е све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле мисли Томе |
| јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да не пође у војну већ на свадбу најбољега |
| песму, па се по њој стаде кретати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду посл |
| господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На |
| <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у руке са другом намером но да на |
| њалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим створо |
| а био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осујећен |
| ош синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњ |
| една милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стр |
| ко.</p> <p>Он овде више неће остати.{S} Иде, ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, там |
| аури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на полов |
| ба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог |
| еспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све преглед |
| ма или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у маг |
| до места, где се савија пут, те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наор |
| Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> <p>Бегунац осети гониоца.{S} Гонилац |
| руком својом на вашу границу.{S} Он не иде овуда, и ви га нећете срести.{S} Са мном хајдете на |
| делови спасу но да све за љубав целине иде у пропаст.</p> <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лаза |
| дан осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степен |
| разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, радосно би се журила да обрад |
| одина умро њен цар Александар, она брзо иде своме крају.{S} Три цара, три нова њена владара не |
| о границе.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се |
| рви освитак зоре.{S} За све остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома |
| асе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у торбу.</p> <p>Змај гони ђавола.</ |
| и, кишне се барице деле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, |
| свету, па зато не запамтих родитеље.{S} Идем, певам веселој дружби, био сам и у многим логорима |
| у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се жури |
| лека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.< |
| је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је |
| окрете се мени и рече:</p> <p>"Синовче, иди и нареди нека врата на граду буду отворена за нас.{ |
| аграда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се састаде с |
| је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе нема ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, |
| оје на столу.</p> <pb n="94" /> <p>— Ми идосмо до сада одважно за звездом судбине своје! — обно |
| у Мариних врлина, и ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње |
| лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема |
| а злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао б |
| е за овај добар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? |
| ни, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и оживљујући најлепше снове њене |
| прибра, и поносито диже главу.{S} Тома, идући лагано на коњу, пролажаше већ поред њих, гледајућ |
| ш двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњима лагано, више у очајању него у опрезност |
| ја, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше погружена Видосава, која своје добре госпође ни с |
| нда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њом.</p> <p>На степеницама, где се савијају ок |
| ратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко ј |
| ватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну ноћ танки звуци убојних |
| у.</p> <p>— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{ |
| p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одв |
| војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тог |
| "181" /> у великом мермерном предсобљу, из кога воде широке камене степенице на поље.</p> <p>— |
| киша натера да сврати мало до тебе.{S} Из даље сам запазио ватру на овоме брежуљку, па се упут |
| оца.{S} Овај део не бејаше покривен.{S} Из њега се улазило у друга два дела, који су, покривени |
| , на послетку, прекиде ћутање:</p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста |
| осле неког времена Рајко рече:</p> <p>— Из Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник дес |
| p> <p>— Из далека си, војводо?</p> <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране дес |
| а није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико глава на војничко |
| стране у врат Грку, који на мах паде, а из ране шикну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгре |
| шност.{S} Ређе се креће у последње доба из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довел |
| аху најлепше слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и |
| разуме се, о њој разбирали и гледали да из напабирчених делића саставе ма и непотпуну слику.</p |
| скрасио.</p> <p>Са свим незнатног рода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази |
| н а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске |
| богомољу.{S} И после неколико тренутака из цркве се, у којој бејаху деспотица и ћесарица с оста |
| није закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у |
| добри оче!{S} Позвах те преко гласника из Сера, да одмах дођеш овамо, ал’ ти не рекох, да ти в |
| } Он распитиваше за чадор војводе Гојка из Драме.</p> <p>Нико га не знаде по мраку право упутит |
| ред веселије и бујније...</p> <p>Војска из драмске области бејаше готово сва прикупљена, а од в |
| 12</p> <p>ПРВЕ ЖРТВЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКЕ ПРОШЛОСТИ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>АНДРА ГАВРИЛО |
| ојска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала овде.{S} Они су би |
| ’ ти си, без сумње најбољи међу својима из Кукуша? — присети се Скопљанин.</p> <p>— Па да видиш |
| о изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био |
| мислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.</p> <p>У том као бесом гоње |
| ине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p> <pb |
| е дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата за со |
| руг поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако |
| а грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешт |
| доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> < |
| била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред двора и |
| азом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степенице |
| упљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима стадоше прикупљат |
| на пати и страда.</p> <p>Сутра дан дође из Сера гласник и донесе гласе, којима се Угљеша ни мал |
| ше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало п |
| да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били су м |
| Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким |
| ле.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда се осећ |
| сми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоцени пехар најбо |
| а деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчког језика, ил |
| Скопље означио за збориште своје војске из простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био |
| оз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вребати стар |
| ејаше стари игуман хилендарски, који ме из поштовања према моме стрицу монаху узе и после посла |
| тарога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и ту |
| амети прелажаху различите слике и сцене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није |
| оред њих пролажаше.{S} А много женскиње из подграђа и околине с нејаком дечицом и заосталим ста |
| клече, преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојк |
| во је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој душ |
| аше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше у средини логора, г |
| ње говораху речитије топле сузе, што се из њених очију пролише на руку Гојкову...</p> <p>— Синк |
| p> <p>— Тебе, Бога, хвалим! — оте му се из раздрагане душе његове.</p> <milestone unit="*" /> < |
| и, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p> |
| ог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се |
| p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна не трпи |
| доцније уђе у собу Гојко, који долажаше из Анина двора.</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак ј |
| кожу омотана чутура непрестано кружаше из руке у руку.</p> <p>— И вино весели срце човеково! — |
| пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко |
| /p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем ко |
| се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теологите, а о |
| ен али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржа |
| м.</p> <p>— Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са |
| ојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не опростивши се добро ни с Маром, која |
| е кроз турски логор, доходили у Драму и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио |
| себи и својима у скакању.</p> <p>— Теби из Кукуша војводе Богдана ?{S} Хе, колико да ти дам?{S} |
| умњао о ратовању.{S} Гласници су летели из Жегљигова на све стране деспотовине, позивајући влас |
| <p>Војводе на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али ј |
| словен!</p> <p>То бејаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољ |
| више тужан.{S} Љубо, ти ћеш ми послати из Драме што пре опширније.</p> <p>— Хвала ти, господар |
| ао и очима гледао, — па продужи причати из своје прошлости.</p> <p>А после запита:</p> <p>— А о |
| ним расположењем.</p> <p>— Немој губити из вида, да Драма до скора бејаше као засебна област.{S |
| ест, да одмах нареди, да се Гојко пусти из Крстопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право |
| у може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, н |
| ти тамо зликовца.</p> <p>Рајко се упути из врта на двориште и даље, од куд се глас стражарев чу |
| адским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу бедемима |
| ему се одазваше у два маха слични знаци из шумарка.{S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још |
| <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац забора |
| зак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоков код Бал |
| tone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у гоњењу њег |
| скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од Угљешиног коња |
| ња до другог неки крупан старац, војник из Дејановића војске.{S} Он распитиваше за чадор војвод |
| вршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстоп |
| и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или је охолошћу м |
| кој страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стај |
| о је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} Ту сам |
| ачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и |
| — Ни то не.{S} И ако сам вечерас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак |
| а скупоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потр |
| ишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла |
| ха и уђе унутра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио др |
| и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара одоше на |
| .</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога су полазиле стрме степенице за горе.{S} Мара по |
| адом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његов |
| ивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војни |
| е 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. <pb n="19" /></p> <p |
| еспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била ст |
| ћи, — рече он — али наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас о |
| ако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место наше.</p |
| p>У таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још |
| _C2"> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, ч |
| а данас Томе Теологите било би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то |
| им изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, кад је |
| една моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску?{S} Шта ћеш ви |
| воту.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан дан.{S} И он |
| p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике |
| еле.</p> <p>Бегунац иде, да спасе главу из џелатске торбе.{S} Гонилац иде, да метне главу у тор |
| > <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих страна око |
| ад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Мени |
| спела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрес |
| ару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљу и предао Турцима.{S} Зла коб!</p> |
| </p> <pb n="108" /> <p>Војвода се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, |
| е забуне на логор, који се на мах прену из кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ног |
| једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за Перитеорион, одрасла, брижно однегована |
| одмараше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му |
| Драме, са засеоком готово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио |
| зиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се |
| енског, старог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором |
| враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. ро |
| задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео |
| те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан.{S} Толико сам ти се пута хт |
| ома Теологита ту буде.</p> <p>— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и |
| Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби |
| p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био |
| пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинск |
| зиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — |
| >— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око једног др |
| есец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови живот! — до |
| он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> |
| ком нападачу.</p> <p>У томе се тренутку иза шибља указа и у два скока стиже на знојавом Лабуду |
| донесе, ловци су пили, а да даду одушке изазваним мислима својим у оваким приликама почеше разг |
| на узбуну.</p> <p>Ти ситни и брзи звуци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикивах |
| је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да прокрстаре по околини, не б |
| ти лепе рођаке дворске Маре.{S} Само су избегавали говор о новом заповеднику драмске војске, То |
| ио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се није првих дана говорило, и |
| пило, да се сломи над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али |
| ушили, а мој отац, дотле богат трговац, избеже са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, к |
| ац зграби нападача за руку, па му вешто изби нож.{S} Тада се дохватише у коштац, а старац, прит |
| ку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га |
| — Због овога, — рече Гојко, и из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у г |
| p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! |
| боје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађаше зашто све то бив |
| тем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих |
| /p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвор |
| оме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извезени стег са двоглавим орлом и круном држао је стег |
| што се у Византији починише.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где |
| е пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт честитога родитеља мутила душу, на небу ње |
| очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде страховита сеча</p> <p>Чадори з |
| S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одговори Гојко.</p> <p>— И твоме ско |
| вих савезника, турских чета, и Рајко се извештио ратничким пословима и очеличио срце своје.{S} |
| с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</p> |
| ђе, затворивши врата за собом.</p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нане |
| пламен мржње међусобне.</p> <p>Бегунац извитла мачем више главе.</p> <p>Гонилац спреми тешки п |
| ове скромнога обиталишта, које су после изводили у мање преграде, покривајући све то сламом и к |
| ише Балшићи ни у колико поуздан стуб за извођење наших мисли.{S} С Николом Алтомановићем, моћни |
| го штетне кише.{S} Он зна, на којима се изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треб |
| ихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на извору ту везу пресећи.</p> <p>Љубоје ћуташе, а Тома се |
| ани дремали, поплашени се откидоше и са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и дес |
| це! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније |
| утост да се воља старијега без поговора изврши, а с друге стране стајаше неокаљана прошлост Гој |
| м цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све |
| е Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али опет бејаше ваљан хришћа |
| ли!</p> <p>— Потпуно!</p> <p>— Можеш ли извршити?</p> <p>— Све!{S} Погинуће од заседе на путу.< |
| ије стигли, он се не би никако ни могао извршити.</p> <p>— Како? — питаше зачуђено Ана.</p> <p> |
| кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође у приличној даљини назорице за њим |
| кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова недела.</p> <p>— Шта?</p> <p>— Одјури да |
| рискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто брзо грчки али |
| победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бе |
| , па ће се згажени крст дићи, а потомци изгинулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} |
| , — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуш |
| тирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и до |
| која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђења, а остали се одмараху око млина н |
| ва госпођо.{S} Ствар онда, добија други изглед.{S} Отац — самртник, син — роб.{S} А шта говори |
| улу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одговараше |
| јим војводама у ратној спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њ |
| готово опустела каменита кула овалнога изгледа.</p> <p>Дворанин уведе Мару у доњи део из кога |
| е врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, па га иск |
| ше широм, а на њих ступи Гојко страшног изгледа.{S} Огртач му се са десног рамена мало спустио, |
| , у њему срце силније закуца и он жудно изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила сво |
| на брада, која само повећаваше суровост изгледа овога мож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ |
| чи мож’да већ <pb n="48" /> нестрпељиво изгледају на означеном месту долазак ловаца.</p> <p>Дру |
| несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаест |
| адским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би |
| облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није |
| је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Амазонка.{S} Он пође у |
| аше очајна збиља, што му на лицу стална изгледаше, као што ни његовом белом господском лицу не |
| створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгледаше Угљеша као страсни покајник пред благим испов |
| о, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљном изгледу, много лепше, но што неки мисле.{S} Па хајде да |
| ма, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех |
| и водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p>— Господе преб |
| се осилили наши противници под згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царско |
| кну крв. .</p> <p>У том и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — вика |
| потовине Угљешине и војводине Богданове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних |
| Гојко скочи на коња, па се са пратиоцем изгуби погледу Рајковом међу градским платнима.</p> <p> |
| ше већ у двориште црквено, Тома се брзо изгуби у шумарку, што се са западне стране пута пружаше |
| дочека Тому тако силно, да Тома на мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да |
| е и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, мес |
| неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини ј |
| пророку, а како смо Пловдин били поново изгубили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије |
| се са њима, рече:</p> <p>— Останите.{S} Изгубио бих мож’да који тренут времена у вашој пратњи, |
| p> <p>Он се припи уз коња, а оструге се изгубише у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гони |
| а се барице од кишних капљица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војв |
| .</p> <p>Гојкове очи севнуше поново већ изгубљеним сјајем.{S} Стеже десницом нож, и пре, него ш |
| коју одредих да се сиромашним домовима изда за покој душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јес |
| .</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до |
| ла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе часу |
| су држали кућу нашу, почињу се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је |
| Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љубоје.</p> <p>— А страж |
| ме одређиваше нове дужности војводама и издаваше налоге за претходну спрему пре поласка.</p> <p |
| ненадно преминуо, старац се промени.{S} Издаде га мушко држање, освоји срце, па се над мртвим В |
| ат, па покуша да се скине, ал’ га снага издаде и он паде под ноге турској коњици, која с нова п |
| аци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> <p>— Коња!</p> <p>— Оружје и коња!</p> <pb |
| раду буду отворена за нас.{S} Срећа нас издаје!"</p> <p>— Одјездио сам брзо.{S} Ушао сам у град |
| ћ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно се пожури Видосава.</p> |
| атом с Турцима.</p> <p>— Проклетник!{S} Издајица! — загрмеше војводе.</p> <p>— Ал’ нек се добро |
| де од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога господара.{S} Они га преве |
| , за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И добри мрков грабљаше напред под нов |
| пропало.{S} Неке су бездушници, који су издајом хтели да стеку милости, проказали Турцима, и он |
| а ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Десп |
| дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> < |
| аше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!... |
| на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, И |
| p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим |
| уз многобројне поклоне и дарове особито издашном милошћу обасипа пресвети храм светог Прокопа у |
| е Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она би |
| преби о стеновит шиљак, који се из воде издизао.</p> <p>Лабуд страховито захрза, а Гојко дочека |
| старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше |
| л олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, кој |
| ажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе кра |
| ве опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер ј |
| је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија |
| најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, и |
| е животу није радовала, и само смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} |
| коњем не може мерити ничији у брзини и издржљивости.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ће |
| окажем, да није нестало у мени снаге ни издржљивости.{S} Заборави све то.</p> <p>— Хвала господ |
| ев чуо.</p> <p>Старац, мрмљајући нешто, изиђе брзо и оде да тражи помагача.</p> <p>Рајко познад |
| на које се већ почео сан навлачити.{S} Изиђе у двориште, и приђе ватри.{S} Она се већ била заг |
| ричекај ме, и умири се.</p> <p>Видосава изиђе, па се после неког времена врати:</p> <p>— Дозваћ |
| /> <p>— И мојим! — огласи се Ана, која изиђе иза густе вреже бршљана, што се обавијаше око јед |
| Војихнине.</p> <p>Усред највећег весеља изиђе из двора логотет Угљешин с пергаментом у руци.</p |
| p> <p>Ана затражи Мару, да и она с њима изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својо |
| ђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летовање.{S} Ако ти није зазорно, пођи с |
| и се, злаћени крст, а ђакон настојников изиђе пред Угљешом са осредњом, у злато уоквиреном, ико |
| почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и |
| за горе.{S} Мара пође тим степеницама и изиђе на горњи бој, где су биле две малене собе са једн |
| пута се дубоко поклони и пун скромности изиђе из собе Угљешине.{S} Али чим заклопи велика врата |
| Анђеле, ти си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку |
| е у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p> |
| је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још |
| дговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо ј |
| а свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет. |
| љу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па место своме стану он скрете поред дв |
| им изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника на терасу, од које су се спуштале степ |
| арица Ана држећи деспотицу Љубу за руку изиђе два, трн крока напред, а Угљеша скочи са свога ко |
| ови лете.{S} Праштајте!</p> <p>И на мах изиђе.{S} Рајко се присети, и брзо пође за њим, а остал |
| донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из града на коњима Тома и Љубоје са једним прат |
| да ћу ти се братски одужити!</p> <p>Они изиђоше из врта, па се старац упути одељењу Томе Теолог |
| мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Мара, |
| м положају.</p> <p>— А сме ли његов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Ис |
| ве јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким приликама у Призрену пре |
| есту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Самоко |
| </p> <p>Месец засија у пуној светлости, изишавши иза облака.</p> <p>— Тако се вама рађа нови жи |
| еста на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с већа, Рајко није при слабој месечевој светло |
| еког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него што га је |
| и он у борби противу Матије Кантакузена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша уст |
| рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, |
| је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу и |
| раму и њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} С |
| ањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем, двојица су стали вреба |
| ња судбине не могаху Гојка задржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати |
| ме се указиваше свака част, сваког дана излажаху из града, <pb n="138" /> те обилазише војску, |
| пусти мене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: |
| сићи ћеш Гојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— |
| м међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост међу |
| са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који л |
| мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко г |
| вор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих стра |
| два је успела да га причека при његовом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њег |
| > <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У дру |
| а његовог.</p> <p>У том као бесом гоњен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> < |
| p>— Војводо, опозови заклетву, да ми не излети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спас |
| не.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и к |
| послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, Угљеша опази на врху стен |
| ом градске страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши |
| </p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпоставка у |
| ркљан, те у мало не зевнух.{S} У невољи измахнем ножем, и прекратим целу ствар.</p> <p>Онај се |
| т, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка удари са стра |
| гушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га копљем скиде с коња, |
| ћи, али се присети, пусти бегунца, брзо измахну ножем, па га забоде више од половине с десне ст |
| би смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — двојица га н |
| тнаест ока и њиме проба подбацивање.{S} Измаче се корак назад, па крочи напред, пови се и отури |
| ости и од гласа.{S} У Меникејској Гори, између Сера и Драме, међу различитим већим и мањим мана |
| и пријатељског разговора <pb n="63" /> између ћефалије трилиског и наше лепе кнегињице.</p> <p |
| њавчевићи, Вукашин и Угљеша, о њима.{S} Између северних господара и Угљеше простирала се деспот |
| колико дуга и мучна војна с Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је р |
| који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне |
| ловдина, тврдога града на половини пута између Дренопоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуна |
| ји је са војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, ко |
| ви да не треба више тајити од Ане љубав између Маре и Гојка.</p> <p>И она рече Мари.</p> <p>У М |
| о од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадоше непријатељи |
| пушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај с |
| а.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје деспотовине, којом је |
| сламе, притврђене местимичним преплетом између два повећа коца.{S} Овај део не бејаше покривен. |
| јно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на |
| о ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> |
| ћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са разних крајева дв |
| ом жестином обнављаше.</p> <p>Војске се измешаше, ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци |
| и био толико заузет да се што пре сврши измирење наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда |
| а не знати чиме и колико користи.{S} За измирењем цркве, које сам преко посрбљених Грка извршио |
| јим навикама српскога живота — наста да измири и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то ср |
| господару, што нам поврати мир душама и измири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p |
| арце турских завојевача.</p> <p>Угљеша, измиривши противности између многих староседелаца своје |
| камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чека |
| и Војихнине.</p> <p>Угљеша, Љуба и Мара измицаху у разговору напред, а за њима се журио, још је |
| руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</p> |
| азио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрв |
| у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ у напре |
| ж пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све проп |
| итеже? — упита он Љубоја.</p> <p>Љубоје изнемогао и блед, држећи се усиљено у седлу, погледа Бо |
| У стару десницу!</p> <p>— А није ли она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — од |
| и бегунац, куда га сада носи већ у пола изнемогли дорин његов?{S} У почетку: да; сада већ: не.< |
| да се дигне, да бол олакша и пада доле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} |
| /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p>За |
| ља.</p> <p>— Од куда ти овде, Анђеле? — изненади се Тома.</p> <pb n="67" /> <p>— Хе, хе! — смеј |
| ијен мач.{S} Богати га украс бојна мача изненади, и он пусти поглед низ мутну воду, као да траж |
| Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} |
| p> <p>Поздрави га грчки.</p> <p>Онај се изненади, па и са̑м одговори грчки.{S} Тома брзо притер |
| .</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долазак изненади али и обрадова, па и не запази како се Љубоје |
| ше.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памети, ал |
| исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутања он рече:</p> <p>— |
| престано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава |
| упљено, да нас никакви догађаји не могу изненадити, а дође пад Дренопоља.{S} Од тога часа немам |
| на говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непозн |
| <pb n="53" /> <p>Мара пребледе, а Тома, изненађен, заста за тренутак на вратима, али се опет бр |
| а дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина одељења да про |
| рему пре поласка.</p> <p>Највише бејаше изненађен — Тома Теологита.{S} Угљеша на његово место з |
| ивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му пође у сусрет.< |
| и корак назад.{S} Љубоје бејаше са свим изненађен, у забуни извади и он брзо мач, и ако не знађ |
| ро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{ |
| гано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не |
| ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>М |
| на знојавом Лабуду Гојко.{S} Нападачи, изненађени, пустише Ану и Мару, и, преплашени, прескочи |
| воље.</p> <p>Први редови бејаху највише изненађени и користећи се њиховом забуном, коњица турск |
| жући своју десну руку.</p> <p>— Зашта? —изненађено питаше Љубоје.</p> <p>— Да постигнеш срећу, |
| p> <p>У мору различитих узвика, страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у |
| два држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звал |
| пусти Лабуда.</p> <p>Старац задрхта од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али |
| рви и ранама, долази да на општи ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> < |
| ш тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на б |
| > <p>После тога устаде, уђе у колибу, и изнесе ражанице, скорупа и млека, да се војвода заложи. |
| .</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с вином.</p> <p>— Тако, дакле, ви |
| ко нам треба, да сами на својим плећима изнесемо цело бреме брига о пространој царевини.{S} Ми |
| најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута крвљу натапаним, дол |
| већен у немоћ византиског царства, увек износи стање ствари у светлијој боји.{S} То његово, нам |
| опоља улива у Марицу.</p> <p>Гонилац не изоста.</p> <p>Коњи се повише, земља тутњи, кишне се ба |
| де коња.</p> <p>Љубоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли |
| стиже да махне руком, па се пусти да не изостане за деспотом.</p> <p>— С Богом, господару!</p> |
| ! — рече он поносито. — Види колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од ме |
| руке, саме себи остављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посмат |
| {S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи |
| у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те |
| ка врата за собом, очи му севнуше пуним изразом сујетне охолости, и он охоло изиђе из ходника н |
| Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично признати зависност Драме од Сера.{S} Али — а те |
| од изненађења и милине:</p> <p>— Ти? — изусти у чуду, али га Гојко већ не могаше чути.</p> <p> |
| краја мој! — топлином прекипеле страсти изусти Тома, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу |
| адшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајкачи мож’да већ <pb n=" |
| ао син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> <p>Последња битка Момчил |
| урио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лаб |
| ма јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи брата и пријатеља.{S} Не мишљаху ни мал |
| л’ румена лика и не помишљаше, да ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и |
| Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под |
| да његовом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био б |
| душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли |
| ко тренутака Ана Гојку. — Нећу да се то икада преда мном спомене!</p> <p>— Не, узвишена ћесариц |
| жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које његово наименова |
| гљешом са осредњом, у злато уоквиреном, иконом светога Прокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека |
| рече Угљеша примајући на дар поднесену икону.</p> <p>Гомиле народа, мушког и женског, старог и |
| и и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана |
| е и коња!</p> <pb n="168" /> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Превара!</p> <p>— Боже, помози!</p> < |
| </p> <p>— Живео деспот !</p> <p>— Алах, ил-Алах ! — рикну нови талас турске силе и сломи се на |
| ода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!< |
| p> <p>— Деспот!{S} Краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>У мору различитих узвика, страха, изнен |
| ца.</p> <p>— Живео краљ!</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>И поново се ударише груди у груди.</p> |
| која му бејаше најближа.</p> <p>— Алах, ил-Алах! — понављаше се стократно, ваљајући читаве тала |
| <p>Турци се поколебаше.</p> <p>— Алах, ил-Алах!- ваљало се из даљине, али ови, који се стекоше |
| ко његова чадора захори:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То не бејаше глас људске питомости и ср |
| говараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаше општа лозинка њихова.</p> <p> |
| де одговорише фанатично:</p> <p>— Алах, ил-Алах!...</p> <p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} О |
| обар сахат времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпу |
| гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено |
| пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је |
| Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S |
| времена?{S} Да ли иду пољем? ил’ гором? ил’ брдом? ил’ водом? ил’ путем? ил’ странпутицом?</p> |
| е кретоше се други господари српски.{S} Ил’ бејаше Божја воља да стег одбране српске пређе у др |
| месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа |
| оведничком месту.{S} То место није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части срп |
| разбојиштем глас турски:</p> <p>— Хаџи-Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!< |
| љски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се |
| али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Султан му ј |
| му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, о |
| е и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је дон |
| а после стаде ударати и певати:</p> <p>„Ил’ волиш црне очи, ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако |
| и колико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без |
| ода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницима и бесе |
| раздраженога лава. — Све сам сазнао!{S} Или зар твоје господство — стрељајући очима Тому — мисл |
| Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још |
| , на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си с |
| </p> <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> |
| мишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати. |
| у не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен ј |
| словом.</p> <p>Ова се војска у гомилама или дугачким редовима пешке стицала у градско поље под |
| ико часова на високим градским бедемима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква п |
| опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједно !</p> <p>На то су се сводиле |
| некаква сила помаже.{S} Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је с |
| а новом силом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве |
| ечито.{S} То бејаше рика рањенога тигра или уздах подземнога света.</p> <p>И као туча на родну |
| е сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб онде више, на оном обронк |
| обале без моста, размрскати се о стење или онесвеснути, лупивши о старе грмове.</p> <p>— Ако!< |
| <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологи |
| дуго, дуго, док ти се облак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуг |
| омоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која н |
| лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од |
| <p>— И стати брат уз брата па победити или бити побеђени! — одговори Вукашин, стиште руку Угље |
| — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па шта си смислио предузети?</ |
| или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје |
| л из уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у то |
| ри:</p> <p>— Реци ми: ко сам? заточеник или слободан војвода?</p> <p>— Војвода Гојко, — одговор |
| — Добро.{S} Ал’ ко да нам помогне, ђаво или Бог?</p> <p>— Бог!</p> <p>— Можемо ли се и даље поу |
| о!{S} Ти си честитог покојника допратио или боље донео на рукама у мој дом.{S} Ти си ценио њего |
| анас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грч |
| у нашој породици.{S} Сумње нема пали су или сагорели у пламену њиховога дома.{S} Никад и ништа |
| иђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, о |
| умњиве људе.{S} Али није заборавио и да им тачно означи места, до којих ће трагати за злочинцим |
| о.</p> <p>Сва тројица бејаху уверени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља |
| вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њи |
| и братски.{S} А тај споразум не само да им не отежаваху Богдан и Дејановићи, већ га и сами пома |
| {S} Плашљивица се препаде од Турака, па им поста верна слуга а издајица и свог рода и свога гос |
| .</p> <p>— Ходите, децо, — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спо |
| реплашени Турци могаху и помислити, шта им ваља радити — шикну крв из племенитог срца његовог.< |
| чина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место вина ч |
| у.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим |
| а многи се ратници склонише у најближе им чадоре, не знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Ка |
| ненадно а неке и немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у |
| Гојко збуњен, окрете се страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ан |
| да нисам ни вашу вољу прекршио, — рече им благо Угљеша. — Туђина Теологиту уклонио сам са доса |
| и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник |
| ко не устаде да разгледа лов.{S} Чињаше им се, у насталој озбиљности, да свему томе није ни мал |
| лена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње врем |
| , показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гој |
| ће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико |
| <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми |
| али катуњанима не добацују.</p> <p>Зној им се цеди низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци |
| > <p>Само стражари будни сањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што сл |
| тари су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новиј |
| са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им пође на сусрет.</p> <pb n="66" /> <p>Њихов га долаза |
| p>Ућуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигош |
| а.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти гово |
| /p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смрти В |
| {S} Властела су заморена од бриге, коју им задају чести гласови са разних страна раскомадане ср |
| оше, али им жртве не дадосмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише |
| >А после запита:</p> <p>— А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једно |
| , ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка |
| една, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, вел |
| овде као и сада.{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у пе |
| ада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не забо |
| огао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има у овим земљама и злата и блага свакојака, и вина и |
| А он, ваљ’да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог |
| , који ће стићи његовога коња?</p> <p>— Има !</p> <pb n="141" /> <p>— Па хоће ли се витез пожур |
| И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Има!</p> <p>— И жерава, који ће стићи његовога коња?</p |
| ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има!</p> <p>— И руке, која ће се посветити?</p> <p>— Им |
| ше, да њему у опште не би требало ни да има места на таком збору и световању.</p> <p>Изишавши с |
| пажљиви према Гојку.{S} Његова породица има великих заслуга за наш дом.{S} Овде нико ништа не с |
| сунчаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини |
| и наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, о |
| оних што посматраху војску, — колико ли има вера овде?</p> <p>— Колико ? — одговори други, — св |
| е, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју |
| у мој! — кликну деспотица.</p> <p>— Али има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у мо |
| земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним в |
| о што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода.{S} Многу сам беду срећн |
| па за се прошапта:</p> <p>— Овај туђин има очи за лепоту ове девојке!</p> </div> <div type="ch |
| не би било људских грехова више но што има врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједниц |
| одушеве стара сумњала.{S} И одиста они имађаху права!</p> <p>Старац заклопи очи, као да би хте |
| а ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом ос |
| драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва крене пут Дре |
| атегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицом и |
| је заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али |
| Ташта одважног и разборитог Угљеше није имала места да страхује за се ни после смрти свога мужа |
| Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина сакупити, деспотица Љуба већ бејаше |
| ило честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им ј |
| вићу, коме плашљивац причаше све што се имало рећи и о граду и о посади у њему.{S} Ређаше им св |
| мно обавештавање.</p> <p>— Теби, дакле, имам да захвалим, брате! — рече Рајко Гојку.</p> <p>Пру |
| емаш разлога, верна моја љубо!</p> <p>— Имам, господару.{S} Зар без разлога мисли твоје блуде у |
| стаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових д |
| ихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и њој служи, т |
| ам мислио остати у Серу и на овоме, што имам, не бих се ни на ову лествицу земаљске части испео |
| ражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је |
| је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано многим царским повељама.{S} Ту је спада |
| градском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S |
| нем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра |
| ама својим.{S} Али не жалим за труд.{S} Имао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> < |
| ло.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је |
| је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и |
| ши говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и б |
| Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо уздиже |
| дноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> <p>У |
| такао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио |
| ао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима је |
| био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Турака. |
| дећи да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском че |
| а је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде више неће остат |
| тином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се с |
| и.</p> <p>Властоје није у мирно доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Вој |
| стопоља.</p> <p>— Видиш, Анђеле, да сам имао право, што сам држао да ћеш ми и сад требати! — го |
| крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, ј |
| оје стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то лице опази |
| вишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати на ниже.{S} Зат |
| мира ни толико, колико сам дотле могао имати.{S} Савез туђих владара распао се пре, но што је |
| кунем се, да другог греха немам нити ћу имати до само те зависти!</p> <p>— Ждрале, поносити бро |
| дан?</p> <p>— Да!</p> <p>— Колико можеш имати ваљаних помоћника?</p> <p>— Толико, колико треба! |
| једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је |
| , не би било право, па рече:</p> <p>— А име твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p |
| ефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} Ал’ докле они гинуше, не кретоше се друг |
| јмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје отаџбине!{S} Здрави!</p> <p>Мало доцн |
| љу своме.</p> <p>Рајко није запамтио ни име тога необичног друга његовога стрица Момчила.</p> < |
| тињак отвори очи:</p> <p>— Благословено име српско !...{S} Просте прве жртве против некрста!... |
| звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младост |
| пати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора св |
| х чувара — атонски пустињик.</p> <p>— У име Бога и крста! — викну он и пружи Гојку го нож.</p> |
| , војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности његове.{S} Није хтео приста |
| /p> <p>— Невоља државна нагони нас да у име њено главе дигнемо! — оштро говораше Вукашин.</p> < |
| сакупљала, па ће <pb n="135" /> онда у име Божје прећи границу непријатељску.{S} Али у тој вој |
| ине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је војводс |
| атим осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрв |
| љеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задрж |
| раву над епирско-тесалском краљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на с |
| тупцима, а војском ћеш управљати само у име моје слободно и неограничено.</p> <p>— Надам се, да |
| ки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живео !—радосно се одазваше војво |
| ћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца тако мило разгов |
| тити.</p> <p>— И да непријатеља српског имена, мож’да, припреми да нас дочека.</p> <p>— Али зар |
| ада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога града и краја.{S} Ха, са |
| ше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутра у вече.</p> <p> |
| иде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве приче по Крсто |
| ом, услужношћу која не би ломила његове интересе, и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је бил |
| ојске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се од |
| утра.</p> <p>И ако се враћао из логора, ипак до куће бејаше мисли о војни заменио другим мислим |
| оју су сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге но |
| .{S} Држећи све то у највећој тајности, ипак се морамо журити.</p> <p>После неколико тренутака |
| е узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — није ништа страшно да би се светли деспот |
| ећу убија, душу тамни, наду одузима.{S} Ипак чућеш.{S} Где смо сад?</p> <p>— Одавде до места, г |
| а продужити пут у неодређену даљину.{S} Ипак висока, тешка и од црвене коже израђена обућа казу |
| ије добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га она.</p> <p>Те га се њ |
| над њим, а он хоће да избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смиш |
| осте, стићи, — говораше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— |
| пред!{S} Није то сила цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска си |
| клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог штити, господар |
| сетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду своју...</p> <p>— Ходи, љу |
| који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и читав Ал’ и да нема те погибли, дост |
| ојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде |
| ти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да |
| у светом храму поузданија!</p> <p>— На ипак неће нашој срџби на свагда умаћи! — заврши Гојко.< |
| <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, |
| према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се је |
| први победиоци или — прве жртве!{S} Па ипак ми се чини да се сјај моје звезде претапа у светло |
| е:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелен |
| лаге душе, тихих и срдачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја поро |
| <pb n="26" /> у српским земљама.{S} Па ипак се она врло мало мешала у управљање обласним и држ |
| да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавни |
| р и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши |
| о по соби крупним корацима.</p> <p>— Па ипак се руши, лагано руши! — рече полугласно.</p> </div |
| ст, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не знати чиме и колико користи.{S} |
| ре брзо дубоко у логор, али до средишта ипак не доспе.</p> <p>Многи не бејаху заноћили под свој |
| душевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кант |
| сави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао запов |
| Ју.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко |
| овек! — одговори старац.</p> <p>— Дакле ипак добро! — помисли Тома, па се маши да одбрави врата |
| терет, али се и надаше.</p> <p>Мара се ипак преварила у својим очекивањима и датој речи Гојку. |
| у смели говорити што су мислили, али се ипак знало, да они верују, како на Душану нема правога |
| разговараху о тешким данима.{S} Али се ипак сну не подају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих |
| — у миру проводити дане.</p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потреб |
| оје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћ |
| бе војвода Богдан мачу.{S} Али си се ти ипак саломио у борби за Српство.{S} Света десница, која |
| логорске.{S} Поред свеколике опрезности ипак први грабљаху да што дубље уђу у стан српски неопа |
| га да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на |
| ошао Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p |
| араше.</p> <pb n="150" /> <p>На путу из Ипсале за Дидимотику Тома срете код старе, добро му поз |
| .{S} Они се спремаху, да продуже пут за Ипсалу и даље, па се могло опазити да се журе.</p> <p>Т |
| p>Гојко зајеца, витези скидоше калпаке, Исаија шапуташе свете молитве, и не би ока, које не оро |
| искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали.{S} Властоје се с душом борио.</p> <pb |
| нији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и т |
| </p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да с |
| а тим се притаја и мирно склопи очи.{S} Исаија му спусти главу на узглавље и прекрсти га још је |
| Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— Исаија?</p> <p>— Да.{S} Да га не знаш, витеже?</p> <p>— |
| /p> <p>За тим опет седоше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царс |
| Рајко тако, да сви у њега погледаше, а Исаија, посматрајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Ј |
| к.</p> <p>Монахиње приђоше и клекоше, а Исаија продужи тихо свете молитве.</p> <p>Мало после пу |
| еђаше.{S} Ана држаше велику воштаницу а Исаија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једно |
| то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу ма |
| з јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је |
| p> <pb n="75" /> <p>После неког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговор |
| ао сам се око чега и намучити, — додаде Исаија.</p> <p>Тако су прошли дани прве жалости у двору |
| ог му дао у рају насеља! — тужно додаде Исаија па се прекрсти.</p> <p>За тим опет седоше крај в |
| му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш оче, твој |
| рећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри |
| ала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, |
| — рече Видосава.</p> <p>— Добро! — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</ |
| и не боли срце за овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузда |
| тати приче о Александру Великом, — рече Исаија.</p> <p>— Читала сам већ и одиста са пуном милин |
| , кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, |
| двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, која ћ |
| зи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламен, који се п |
| бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и непознатог |
| p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упита опет Рајко и не |
| унеше дивљач.</p> <p>Тада приђоше ватри Исаија и Рајко.{S} Ни они не бејаху веселији.</p> <p>Си |
| се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додав |
| њу.</p> <p>— Господе преблаги! — викну Исаија. — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, к |
| н и пепео....</p> <p>А то баш и мишљаху Исаија и Рајко о судбини човечјој!</p> </div> <div type |
| дничко место своје.</p> <p>У тај се мах Исаија наже над самртником, па диже главу и рече монахи |
| дворанин а доцније друг Војихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник г |
| њу ни њега.</p> <p>— Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао |
| с опет падајући у тежу болест.{S} Монах Исаија обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још не |
| ме твога стрица, сестро?</p> <p>— Монах Исаија!</p> <p>Гојко изненађен скочи с клупе:</p> <p>— |
| у Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је |
| ице за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута српског д |
| вала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и дошао из свога манастира.</p> <p>У |
| сарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ево твојој милости |
| потица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од де |
| рим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве са деспотицом Љубом ч |
| је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p> |
| онда и сами седоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долаз |
| {S} Покри лице рукама па зајеца.</p> <p>Исаија погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и |
| очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p>После кратког ћутањ |
| амског ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Менике |
| јући крупне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом |
| ицима и беседницима византиским.</p> <p>Исаија се преко свега одушевљавао беседама Јована Злато |
| бе Бога хвалим“ и „Вазбраној војеводје“ Исаије, служитеља Божјег олтара.</p> <milestone unit="* |
| блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Исаија у часовима књижевне забаве |
| за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p> <p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв ју |
| ију са гроба Спаситељева, што си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља. |
| им све три лагано уђоше у ћелију старог Исаије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски п |
| м и шареним лептирком.</p> <p>Старом се Исаији обновише у памети слике детињства и младости, а |
| не знамо, — неколицина се њих обратише Исаији.</p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шес |
| сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Претече у Меникејским Г |
| ло.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држ |
| вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и хајкачи окупи |
| ри се Властоје слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих годи |
| ом, коме се никад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те |
| >Гојко бејаше изишао на врата, и дочека Исаију.</p> <p>— Добро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољу |
| г времена врати:</p> <p>— Дозваћемо оца Исаију, — рече Видосава. — Он ће нам помоћи.{S} Стари д |
| нички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, |
| .</p> <p>За Рајком приђе и она и пољуби Исаију У Руку.</p> <p>— Жива и срећна била, кћери моја, |
| обро дошо̑, витеже!</p> <p>Гојко пољуби Исаију у руку, а монах га благослови, па додаде:</p> <p |
| ао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Иса |
| ест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћно |
| ве јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину, док се на послетку не заблешти цела |
| ова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше разабрати у разн |
| арац, гледајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путни |
| а необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном ученику.{S} А |
| знику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{ |
| ча.</p> <p>Бегунац виде да нема куд.{S} Искочи из вреже, држећи у руци свој нож, који му старац |
| квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочивши, он нападне на старца, који врдну мало у стра |
| те донекле иде кроз ту шумицу, пред њих искочише три, до зуба наоружана, човека, који по свему |
| дне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна ли бегунац, куда га сада н |
| S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је велмож |
| е марио ни за Гојка, сазнавши да су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да г |
| се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она њега у чело — с |
| pb n="98" /> <p>— Бог да га прости! — с искреним болом рекоше Вукашин и Угљеша.</p> <p>— То беј |
| утра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у |
| хне добра?</p> <p>— Као и себи самом! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> |
| х, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— Одавно — рече мало |
| е и устати са болесничке постеље, па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам |
| оде на двору мога поочима и они из жупе искрено жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не |
| ћефалија Рајко.</p> <p>Побратими су се искрено загрлили и братски ижљубили.</p> <p>— Хвала ти, |
| овољна залога за трајно пријатељство, и искрено савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мањ |
| је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми пријатељски разговарамо.{S} Зар није?</p |
| гова Тома одговараше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p> |
| е сваки од њих у службу своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са с |
| p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о |
| ворити у рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ного |
| ставом, која би циљала да баци сенку на искреност и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким |
| у.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, много веровао младом Византи |
| какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна |
| ог и младог, које се бејаху из подграђа искупиле у просторијама пред великим двором, гласним кл |
| заласка пред великим двором ћесаричиним искупило готово цело друштво градске господе, Тома се п |
| ак плаћати, ако се друкчије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома |
| Властојев слуга отрча.</p> <p>На мах се искупише сви.{S} Ту бејаше Ана, Рајко, Исаија и остали. |
| ба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у |
| дном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се никад више не сретос |
| их се ни на ову лествицу земаљске части испео!{S} Даље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер |
| а.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-госп |
| у исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— Баш ће му тако и бити.{S} Ал’ њега за |
| руменике, Божјег благослова!{S} Пијмо, испијмо до дна, и живимо за част и име своје и своје от |
| звишена ћесарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p |
| ина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших победа; са небом |
| атио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, да томе јо |
| Угљеша као страсни покајник пред благим исповедником, стајаше узрујан пред мудром и добром десп |
| осећајима.</p> <p>— Љубо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са |
| рушевине.</p> <p>— Веруј мојој искреној исповести, узвишени деспоте.{S} Не бих се ногом макао и |
| пратиоцима, Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвен |
| прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на вр |
| ог бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по путу, а она остатак |
| а већ куца османлиска сила код Самокова испод Рила.{S} Они морају с нама.{S} Они ће се радо ода |
| .{S} Реци, да си га овде сахранио, овде испод ове жалосне врбе или ми, ако волиш, копај гроб он |
| е још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одго |
| ући се у местимичној дубини речице, што испод подграђа серског тече — чини се на високој кули м |
| ња, па га придржаваше и спусти на траву испод жалосне врбе.</p> <p>— Ти си гласник? — упита лаг |
| , пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно |
| очекали сте, — рече му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Кр |
| д како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагласио најезду Азијата на наше крај |
| ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је св |
| , мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у страну и замахну да Рајка у |
| и, свети оче!</p> <p>Они устадоше да га испрате, али он, здравећи се са њима, рече:</p> <p>— Ос |
| војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после спор |
| а сјајна црна ока Марина, која га благо испраћаху.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| .</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била |
| ме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачуна и на њихову снагу.{S} Укл |
| — Дај чутуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ по |
| ој и босиљком у десној руци ступи корак испред браће своје:</p> <p>— Благословен од сада па до |
| и поганом туђину учинио, и зато што сам испред твога копља морао клећи!{S} Тако —</p> <pb n="82 |
| ке страже, Тома бејаше прилично измакао испред осталих пратилаца својих.</p> <p>Дошавши близо д |
| p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и смера да нападне на краљев град |
| вештине своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> |
| ског огња.</p> <p>Добри коњици, који су испрекрштали пролазе око чадора, као да бејаху узнемире |
| ов син изићи оцу на очи?</p> <p>Па онда исприча све.</p> <p>Исаија се привидно изненади.</p> <p |
| Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отвор |
| се рушити и издавати.</p> <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крс |
| , да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати: |
| ског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса целога |
| сто и без кићења али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је ула |
| лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих |
| ене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врбу, л |
| дова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне просторе међу поређаним чадор |
| p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погинулих ратника, поломљеним копљим |
| овали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем у неку вод |
| Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову.</p> <p>После дужег времена Власт |
| е општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</ |
| ајала крај његовог одра и тужила.{S} Те исте вечери судба оде и даље.</p> <pb n="115" /> <p>Вој |
| земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p> |
| е коњ, погођен копљем у груди.</p> <p>У исти мах се, дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу јед |
| ила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило подграђанима да је равно пола но |
| оравио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и саму свету Софију цариградску |
| ова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p>— З |
| ени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније |
| а, море се међусобне заваде стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари кра |
| гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране |
| а Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевином у |
| усарима.</p> <p>— То није могућно! није истина! — одлучно рече Љубоје, а Тома чисто уплашено по |
| <p>— Ствари стоје чудновато.{S} Ми смо истина, са Балшићима у родбинској вези али то није дово |
| лади певачу! — рече Гојко — и ако би се истини твоје песме могло мало и приговорити.{S} Ал’ ниш |
| } Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’д |
| лом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти на р |
| ице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одстојала вечерњу с Маром, а |
| неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаром.{ |
| јаше знак да говори из чистог уверења и истинских осећаја.</p> <p>Гојко пољуби ту суву руку, а |
| ским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са свим оцепише од |
| ника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалости, олакшаше боле и тугу њихову. |
| у.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке ша |
| — одговара онај други, младић.</p> <p>— Истину велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја |
| полузависни господар Драме оде Богу на истину. <pb n="21" /></p> <p>Војихна се већ био више пу |
| он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ |
| <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} |
| оми је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало са |
| гдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљеша.</p> <p>— Моја круна |
| ни потребе ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Д |
| ead> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} У Д |
| таром оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шт |
| ам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упамтише нас Грци, нека нас не заборављај |
| олико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам се опет уздржа |
| њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Између та два велика потока, с |
| се радо одазвати нашем позиву.{S} Тако исто и Богдан.{S} Његова војводина може трајати само до |
| нови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</ |
| предузећа, сруши се силно Дренопоље а у исто доба остави овај свет његова десна рука, отац њего |
| к, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прили |
| о на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, војн |
| /p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га |
| нападнут и убијен.{S} Други неко биће у исто доба само нападнут.</p> <p>Анђео гледаше Тому, тра |
| нога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бит |
| и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру н |
| се онда дохвати пута, што се одваја на исток и преко Мосинопоља и Перитеориона прелази границу |
| еког доба дању управља погледе своје на исток путем крстопољским, а ноћу, опет тамо окренут, оч |
| шина деспотовина продужавала највише на исток, од састава Струме и Струмице па све до велике Ма |
| рицу.{S} Између та два велика потока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире |
| супрот њој, ено погледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда пр |
| едницима, те се пуштаху путом, што води истоку преко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је мона |
| нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} |
| мисли радити.{S} Ваља штедети и сувише источену крв за ново бојиште, на коме ћемо бити — рекох |
| а се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источн |
| бејаше па ударцу турског одреда што са источне стране нападаше, зачуше неколико ратника у два, |
| /p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више о |
| самог логора па се заустави на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бу |
| иткама са Турцима, који олако дођоше до источних граница његове драмске области.{S} Сад је ваља |
| живши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одгов |
| о је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађ |
| ло.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздиг |
| рајишта.{S} Обилазећи крајишнике и целу источну границу, он се нарочито задржавао и гледао да с |
| старом дворанину — тврдо га вежи за ону исту врбу и остави нека му гавран очи испије.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту врбу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S |
| рићеш, док те притегнем уз врбу, уз ону исту врбу, где ти мене веза!</p> <p>Обиђоше клупу.</p> |
| а рамену са врхом далеко и право напред истуреним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто |
| сти.{S} Ти ћеш, дакле, бити гласник.{S} Ићи ћеш на доста велики пут, и до успеха твога поклисар |
| p> <p>— И деспотица ће поћи с тобом.{S} Ићи ће на гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још с |
| им и младим.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што |
| а пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без гусала |
| аник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа |
| рне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се спремала поткрепа за |
| ако његове мисли не идоше нити+ могаху ићи тако далеко као сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— |
| аија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да о |
| нагонише ме, да се са њима борим, па да их и <pb n="74" /> побеђујем.{S} Да се боримо!{S} Приче |
| војвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци |
| упан бисер скотрљаше низ образе.{S} Она их није крила, а оне, необрисане, сијаху као најлепши у |
| ија причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му |
| ше, тешко дихаше и склопи очи.{S} После их полако отвори и са напрезањем скиде прстен са десне |
| бејаше скупила сву драж својих дана те их смести у сам почетак своје владе.</p> <p>Угљеша и Бо |
| ман се разданило, те ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесен |
| вића с пуно поштовања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском |
| Они су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака |
| су се чешће дотицали пехарима, празнили их и наливали, разговарајући се пријатељски.</p> <p>Вла |
| се поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их саопштим.{S} Чекај ме у ложници.</p> <milestone unit |
| едан дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> <p>— Здрава нам буди, узвишена ћесарице |
| оњу, пролажаше већ поред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га ја |
| ја погледа у Гојка па у Рајка, питајући их очима и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао с |
| е.{S} Они се извезоше на суво, а случај их намери баш на страну, где бејаше виноград <pb n="60" |
| е против зла, што наступа!</p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом |
| споте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одбрану тв |
| У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их то могао видети?{S} Где?— па му преко памети прелажа |
| одају неки непознати ми људи.{S} Нисам их ни опазила.{S} Они ме ухватише, затворише уста, и, о |
| којих ће трагати за злочинцима, па, ако их не нађу, да не иду даље, већ да се врате у град.{S} |
| езаше да се са њим пољуби.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп и |
| е, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду |
| м све, што у Галипољу вреди, а нарочито их, проклетник, наговараше да нападну на мога брата.{S} |
| рговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовим |
| фанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на о |
| е се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз подгра |
| ојави на прозору с Аном и Љубом, а свет их весело поздрави, па, пијући и певајући, опет обнови |
| Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве ка град |
| ана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим труд!</ |
| аћи ћу се у близини нападнутих и спашћу их.{S} Тиме сам постигао двоје: стекао сам права на нео |
| еговом брату деспоту Драгашу.{S} Ти ћеш их позвати на заједничку војну противу Турака.{S} Ми по |
| {S} Други су поскапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене |
| пуних дванаест година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесве |
| у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А Мара се баш највише и паштила, да сазна њего |
| еми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаник |
| стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије!</p |
| са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, али не бејаше никога, који се у почетку обра |
| Гојко се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Од |
| на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке бор |
| чисто оживе.</p> <p>Деспотица Љуба није ишла са ловцима само из обичаја да се увелича друштво, |
| есну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а до њих трубач <pb n="133" /> на зеле |
| ка, који су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и |
| иташе зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђавољ |
| ојне су биле доста честе, али се на њих ишло весело.{S} Млади су људи веровали, да Душанову вој |
| туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себи, |
| у турску земљу, да непријатељ у страху ишчезава, и да ће се за дан два његова војска састати с |
| се друштво брзо смањивало и на послетку ишчезе.{S} На дати знак хајкачи са других страна почеше |
| плашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен неочекиваним сусретом |
| , кога овде — нађох —</p> <p>— Велможо! ја —</p> <p>— Не, кнегињице, нисам велможа, већ роб, ро |
| њује да понесем стег у одбрани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити о |
| о ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све то радо хтела знати више и опширније, јер си |
| и отпора свакој најезди на ове крајеве, ја сам узео управу над овом облашћу у своје руке, незав |
| гласио најезду Азијата на наше крајеве, ја више не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне ј |
| и.</p> <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде наст |
| расецајући таласе велике злобе људске, ја се и сама челичим, а неки свети огањ душу ми загрева |
| чије не може мир искупити.</p> <p>— Не, ја велим не! — одговори му Тома — Деспот Угљеша већ куц |
| еко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — п |
| изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мислим да не смемо оклевати.{S} Држећи све то у најв |
| м до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а ка |
| е остало, што иде уз нови положај твој, ја ћу се бринути.</p> <p>Тома Теологита три пута се дуб |
| томановићем, моћним господаром ужичким, ја сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још некол |
| рски не дохвати тебе!</p> <p>— Војводо, ја хоћу напред да запливам у мутне таласе турске крви.{ |
| не, паде на земљу.</p> <p>— Хвала Богу, ја сину вратих, што оцу бејах дужан! — прошапта старац, |
| "117" /> <p>— Радо од срца, сестро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно р |
| ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац и бродар.{S} Овамо че |
| племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он |
| и и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ћеш га за време замен |
| а но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мореузу лепога Мраморног Мора.{S} |
| рдно <pb n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, ал |
| 175" /> своју!{S} Ја волим ове људе.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ |
| Са мном хајдете натраг у Дренопоље.{S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу |
| га тако неће <pb n="10" /> схватити.{S} Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени н |
| премај се и пођи на сусрет дужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној |
| <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим костима створе бедем за одб |
| тихо и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда |
| Доцне стигох из потере за крвником.{S} Ја сам дужан крви српском. роду!</p> <p>Лагано су тако |
| — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с места, — задржа га Гојко, показујући му је |
| рани Српства, ја морам бити спреман.{S} Ја ћу први одлучно укрстити оружје са новом силом турск |
| очима, и оба се пута дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судб |
| очекују коњи са момцима, нема много.{S} Ја сам наредио да они буду ту, да нас уморне прихвате, |
| <p>— Из далека, и идем доста далеко.{S} Ја сам од стране деспота Угљеше.</p> <p>— А, тако! — пр |
| драмским крајем готово неограничено.{S} Ја нисам имао ни потребе ни разлога да своју превласт и |
| } Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао ј |
| ети страшна реч, која жигоше издају.{S} Ја хоћу спаса свима а не себи!</p> <p>— Деспоте, победи |
| на ћесарицу Ану и њену лепу поћерку.{S} Ја ћу <pb n="77" /> већ припремити место и начин.{S} На |
| у многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам бити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевр |
| {S} А хоћеш ли да посведочим белегу?{S} Ја не бежим са мегдана!...</p> <p>— Дај чутуру међедино |
| /> <p>— Гојко, — рече за тим Угљеша, — ја немам поузданијега гласника од тебе.{S} А војводе пр |
| >— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издај |
| и задрхта:</p> <p>—Ужасно! —викну он. — Ја сам био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинч |
| Ти си, Рајко?</p> <pb n="140" /> <p> — Ја.{S} Важне ти гласе доносим.{S} Тома Теологита умаче |
| да, има и добрих војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Х |
| а онда за тобом овамо.{S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао |
| е! — смејаше се овај сатанским смехом — ја сам свуда, где знам да ћу ти требати.{S} Зар си забо |
| понови Ана. — Ја знам већ све!</p> <p>— Ја сам била, мила Маро, издајица за овај мах, — радосно |
| ни.</p> <p>— Добро, господару!</p> <p>— Ја не смећем с ума атонског проповедника.</p> <pb n="71 |
| а овим народом, — рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапн |
| ко у магли врхови тврде Драме.</p> <p>— Ја идем путем крстопољским, — рече Богдан. — Морам се ж |
| а, и са свим се приближи Мари.</p> <p>— Ја ћу се силом бранити — цикну Мара.</p> <p>— Али без у |
| већ и одиста са пуном милином.</p> <p>— Ја сам тек недавно научио грчки у старим годинама своји |
| лико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да одмах пођем.{S} Војвод |
| оше крај ватре, а Исаија рече:</p> <p>— Ја сам тада био по пословима царским у Дубровнику, па с |
| <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— |
| је.</p> <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" |
| буде рана с витешког мегдана —</p> <p>— Ја ћу их извидати!</p> <p>— У напред ево да ти платим т |
| нек се покоре двојица трећем —</p> <p>— Ја — не! — упаде му Богдан у реч одлучно.</p> <pb n="15 |
| аде:</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војв |
| аступају!</p> <p>— Опрости, витеже, ал’ ја говорах искрено.{S} Души ће ми бити лакше!</p> <p>— |
| ими ме, Господе, и опрости грешном, ал’ ја мишљах да вршим твоју вољу...</p> <p>За тим се прита |
| но рече Тома.</p> <p>— Хе, велможо, ал’ ја разумем, а волео бих да не разумем.{S} Него на што к |
| е тога?</p> <p>— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори двора |
| } Твоја душа пати, твоје срце страда, а ја не знам узрока.{S} Угљеша — и она му наслони своју л |
| , а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— Врло добро, старче! — весело рече м |
| да остане царство!{S} Ал’ тога нема, а ја оружје своје нећу положити пред горима.{S} Цар није |
| а сама пена ал’ црвена као сушта крв, а ја ту пену хватам, море ме љушка, а ја спавам.</p> <p>— |
| и си своје учинио!"</p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу |
| настаје виноград моје добре госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ови |
| , <pb n="143" /> па туга са ње отиче, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа. |
| <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај његовог одра и тужила.{S} Те и |
| pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних дванаест година, остадох бе |
| го!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни то.{S} Родио сам се на малом острву у Архипелагу. |
| обри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу њег |
| лицу моју, она није за те ни била.{S} А ја ћу се бринути, да ти и делом докажем, да није нестал |
| на такој задаћи и великој милости.{S} А ја ћу бити први војник под том заставом.</p> <p>— Госпо |
| еменитости, коју певају наши певачи — а ја сам то чешће слушала — налази душа моја више уживања |
| /></p> <p>— Онда нека буде.</p> <p>— А ја ћу, мајко, надгледати посао, — рече деспотица Љуба.< |
| заповедника драмске војске.</p> <p>— А ја примам високу милост твоју — одговори Тома — у нади, |
| Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве по облацима, ветру, уздаху, но |
| — Буди храбра.{S} Ти си изгубила оца а ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак н |
| p>— Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у вр |
| 5" /></p> <p>— Радњу призренскога збора ја ни данас после пуне четири године, не могу признати. |
| ном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се могао и оженити и бити ћесар у Драми.{S} Има |
| ле Рајко додаде:</p> <p>— Ал’ са чим се ја враћам?{S} Тешко мени!{S} Доцне стигох из потере за |
| на се противи реченој мисли, за коју се ја и брат ми заложисмо.{S} После свега тога ми нисмо мо |
| итке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{S} У тешким прилика |
| ца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узвишена ћесарице, молим.</p> <p>Ана бејаше у не |
| p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности канути на одар ваљаног витеза!</ |
| еизвесност судбине њене у томе часу — и ја желим да се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је ве |
| она изнемогла?</p> <p>— Не!</p> <p>— И ја тако мислим, — одговори Вукашин. — Руку ову не замор |
| едних помагача, — рече Тома.</p> <p>— И ја тако мислим.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је |
| страни, одакле им приђе Ана.</p> <p>— И ја вас благосиљам! — понови Ана. — Ја знам већ све!</p> |
| <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људск |
| естро !{S} Ја сутра полазим.</p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме |
| и кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</p> <p>Продужише ћутећи.{S} После неког |
| дару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног испосника.{S} О |
| т краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавас |
| ву руменику, док тамо бејасмо, бих се и ја измолио да опсађујем Пловдин! — досети се други...</ |
| /p> <p>— Светли деспоте!{S} Заповедај и ја ћу слушати без поговора.</p> <p>Угљеша седе, и руком |
| е, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица |
| је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо |
| је стубове.</p> <p>— Бићу срећан, ако и ја своме деспоту узмогнем рећи о њима то, што од деспот |
| досећати.</p> <p>— Сазнао сам све то и ја, — рече Угљеша — па сам знао, да он и без тога не би |
| , да понудимо мир деспоту.{S} Тога ради ја сам и пошао.{S} А погодбе су мира за њ повољне.{S} Н |
| Мој добри отац болује без пребола, али ја молим Бога, да му да толико снаге, да може једнога д |
| нашем милостивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрт |
| } Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мислим, да те није тежак државни посао позвао ноћас |
| рније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</ |
| а:</p> <p>— Хвала вам, велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, |
| која донекле младости и приличи.{S} Али ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми д |
| да она љуби Гојка војводу.</p> <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жељ |
| мршти, а Тома брзо додаде:</p> <p>— Али ја ипак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, |
| ши до њега.</p> <p>— Слабо.</p> <p>— Ни ја не тражих — продужи Тома — али наиђох на читаву засе |
| лак као провали или развуче, не знам ни ја, па ме испусти.{S} Нисам дуго летео озго, па бућнем |
| — Неко пророчанство, шта ли? не знам ни ја, али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сн |
| ли.</p> <p>— Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешин |
| уђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник |
| мекоте па не умеју пустити!{S} Шта сам ја могао знати у мраку !</p> <p>Старац уђе и куцну на в |
| /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта ј |
| независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— |
| гуде!{S} Ако си ти Богме без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег |
| илом турских завојевача.{S} Па или ћемо ја и моји бити први победиоци или — прве жртве!{S} Па и |
| важнији догађај за ово доба бејаше, што ја престадох бити што сам пре био: пријатељ пријатељу и |
| о.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам.{S} Опазила си, мож’да, да ми нестаје звучних |
| то ме везао за врбу!{S} Пусти ме, да му ја судим.</p> <p>— Њему?{S} Њега ти вежи за ону исту вр |
| вити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури се Рајко.</p> <p>— Доцкан.{S} Ја одлазим с |
| шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузд |
| жеља ни у колико није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељ |
| немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест година, а зва |
| е нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и највећег блага у нашој породици.{S} Сумње нема |
| ило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{ |
| лутњом а под утиском тешке и непријатне јаве, ловачко се друштво Угљешино и пробудило у суморно |
| /p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи неки Грк из Прависте, која је н |
| ког времена Исаија се врати отуд, па се јави Ани.</p> <p>У разговору са њом Исаија помену, како |
| /p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} |
| случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} О |
| рече Исаија.</p> <p>— Ја сам одмах све јавио Гојку по поузданом момку, — шапну му Рајко.</p> < |
| ограде, прикривен, звиждањем кроз прсте јавио, да су Ана и Мара изишле из црквице и пошле путем |
| , али сам тако чуо.{S} Хришћанском цару јавио се у сну анђео Божји, узео му из руку крваву сабљ |
| брижан.{S} Толико сам ти се пута хтела јавити овако исто на овом месту и у ово доба, али сам с |
| /p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу ја, — пожури |
| угу боља награда.{S} Пред вече да ми се јавиш.{S} Иди.</p> <p>Анђео оде, а мало после и Тома се |
| ао слабији од њих свих скупа.{S} Сад се јавља нов непријатељ.{S} Ми нећемо одступити пред њим, |
| ш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његов |
| из недара извади писмо, којим му Рајко јавља догађај са Маром у горској кули.</p> <p>Љубоје пр |
| је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у |
| ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа.{S} Мој брат краљ Вукашин |
| статак оштрога мача.{S} Али се жртва не јављаше више.{S} А калпаци и челенке, што крвавом реком |
| шено похита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, |
| им монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотови |
| тати леса играча.</p> <p>То бејаше прво јавно весеље у граду после смрти Војихнине.</p> <p>Усре |
| ?</p> <p>— Како где?{S} Та зар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи |
| оби а на грудима Видосавиним лила сузе, јадајући се:</p> <p>— Добра Видо!{S} Милост деспотова н |
| 182" /> Угљеше, који нам зададе највеће јаде, већ ће се почети заузимати нашом војском.</p> <p> |
| ал’ куда?</p> <p>Да Византија није тако јадна, тамо би му било понајпре места.{S} Али она не мо |
| , и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p |
| <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око |
| а од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је |
| рокопа, заштитника Драме.</p> <p>— Нека јаки Господ с небеса оснажи моју слабу десницу, да буде |
| ead> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нова подиже, са три стране непр |
| људи, који дођоше у земљу, до скора под јаким утицајем Византије, са својим навикама српскога ж |
| ли тај живот прекрати бура, која отпоче јаким ветром, а за њим склопи силна киша.</p> <p>Ватре |
| ек у најбољим годинама, осредњег раста, јаких мишица, добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад |
| нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, |
| понови сумњива звека, неко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} |
| ож’да и без боја заузети.</p> <p>Сви се јако обрадоваше, глас пролете као муња кроз град и подг |
| опет рече:</p> <p>— Она!</p> <p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type= |
| p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пламеном осветљаваше на далеко, чисто |
| е деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а она му |
| е га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства визант |
| на више.</p> <p>Гојко виде, да се Рајко јако изненади.{S} За час му многе мисли севнуше у памет |
| ко, гледаше у ватру, која се, у почетку јако, заложена, већ бејаше предала судбини да, као и ос |
| а на милост Анину и руку Марину.</p> <p>Јако поремећен у својим намерама, Тома се вратио у Драм |
| спотица. — Храбри бранилац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n=" |
| ницима.</p> <p>Сутра дан рано Тома се у јакој пратњи војничкој кренуо на источна крајишта.{S} О |
| рви роб — војвода Гојко.</p> <p>Окружен јаком оружаном пратњом Гојко стаде пред часнике.</p> <p |
| — Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирс |
| е Ану и Мару, и, преплашени, прескочише јарак крај пута, па ишчезоше у шуми.{S} Гојко, збуњен н |
| логита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних врата одваја цео град од з |
| ља.{S} Он уме читати звезде, зна свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији паст |
| мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Г |
| у.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на страну.</ |
| то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је тво |
| ци.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак назад.{S} Љубоје бејаш |
| ога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причања.{S} О |
| улазећи у собу.</p> <p>Томи бејаше све јасно, плану али се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га |
| — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај |
| е намерно на бегунца.</p> <p>Бегунцу би јасно, шта губи, буде ли стигнут.{S} Гониоцу није тајна |
| м, господару! — одговори она смерно али јасно.</p> <p>Он благо наслони своју руку на њено раме: |
| тискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> < |
| сто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више на |
| свој у највећем обиму.</p> <p>Бејаше му јасно.</p> <p>Траже га разорена срећа честите девојке, |
| гледај, мало даље на истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју |
| уле, као и нехотице погледа на звездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, |
| де је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија. |
| од планинских огранака жури непрегледно јато црних гавранова.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ехотице, махаше руком опраштајући се са јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>В |
| Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сама моја звезда гине, |
| > <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас |
| задобијених удара и рана; вика и писка, јаук и клетва, дозивања и одзивања, вриштање коња, звек |
| </p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а |
| еша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копљаника а по зади њега била је његова о |
| воде.{S} За њима а покадшто и поред њих јахали су соколари са изученим соколима на руци, а хајк |
| ји су у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом |
| раца.</p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву десп |
| ратника.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с в |
| </p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> |
| посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач мисли и гре |
| им се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све видније искаче на површину |
| љу, огрезао у крви.</p> <p>А бој се све јаче распаљује...</p> <p>— Да страшне ноћи, да силне жа |
| их страна логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бу |
| о</p> <p>А турски се гвоздени ланац све јаче стезао око Пловдина....</p> <p>У то доба у Драми, |
| свод спушта, да својом милином задахне јаче земљу и њен свет.</p> <p>И на тој кули има некога |
| > <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике д |
| шкрипа.{S} Неко долази.{S} Љубоју срце јаче закуца, а у лицу се за часак промени.</p> <p>Врата |
| и зора забеле; за мало — па видело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбој |
| уде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњи преступ свој у |
| ишће и ситне гранчице, распаљујући само јаче ватру на дворишту.{S} Да одгоне студен, коју ноћ с |
| дмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступило веч |
| а, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то мож’да не |
| боравите, да победа није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост му |
| ј царевини.{S} Ми стојимо међу њима као јачи од сваког посебице, ал’ и као слабији од њих свих |
| ирода почиње лагано уступати пред првим јачим корацима зиме.</p> <p>У празорје се кренуло одабр |
| рукама бугарским, захваљујући висини и јачини својих зидова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али |
| о, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, која ће моћи дати отпора свакој најезди |
| /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало после са далеких |
| х Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин омекша:</p> <p |
| унити док сване дан — онда ћеш разумети јачину мојих надања.{S} А ако си после тога дочекао мут |
| е је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћаше онима, од којих потече.</p> <pb n= |
| Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи победиоцем.{ |
| е војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — |
| дном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздељена у подграђу сва храна, коју одредих да с |
| уздигну до схватања среће наше.{S} Ти, је ли, више не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад вид |
| бу! — рече Рајко.</p> <p>— Па да гађам, је л’?{S} Ако!{S} Баш ћу тако да радим, — одговори стар |
| ушу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> је на брзо склопио очи, а ја, тужно сироче од непуних д |
| од деспота Угљеше, и да <pb n="149" /> је донео прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са |
| оју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љу |
| ковац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, несрећо грчка? — окрете се старац мест |
| које могу лако и ненадно наступити?{S} Је ли Вукашин оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео ј |
| <p>— Али, мајко, — сети се деспотица — је си ли тамницу отворила?</p> <p>— Хвала Богу и не беј |
| главу! — значајно рече Рајко.</p> <p>-— Је л’ овоме? — умеша се старац. — Њему? а? томе, што ме |
| градске страже.</p> <pb n="78" /> <p>— Је ли војвода Гојко ослобођен веза? — упита га Љубоје.< |
| <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа остала гладна после тога?</p> <p>— На м |
| да до ње.{S} Ти то мож’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелив |
| Необични догађаји, сестро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се |
| д те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако си ти Богме бе |
| ар не знаш, јад те не знао, да оно нит’ је кућа, нит’ је у њој људи, где гусле не гуде!{S} Ако |
| /p> <p>— А, тако! — протеже старац. — А је ли тамо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, х |
| па се маши да одбрави врата.</p> <p>— А је ли мртав?—питаше он отварајући.</p> <p>— Како да ниј |
| ена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што |
| госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души своје мајке благост и тихо суђе |
| ога онај ми туђин досађује.{S} Видосава је, мало изненађена, запита:</p> <p>— А чим, чедо моје? |
| p> <p>После неколико тренутака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари |
| а весеља.</p> <pb n="46" /> <p>Видосава је тешаше, ал’ она продужи:</p> <p>— У место тога онај |
| е затегнуте и узбуђене.</p> <p>Видосава је имала сада два пута више посла у друштву с деспотицо |
| и полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из града и |
| зо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и |
| бао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p>А тада |
| врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из |
| вши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам с |
| ики га Лала-Шахин сада части.{S} Његова је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље |
| Глава му клону на прса.</p> <p>— Његова је рана без пребола, — рече Рајко лагано Богдану. — Он |
| магача — да опет уздигне.</p> <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се спор |
| већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манас |
| е Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дођ |
| из своје манастирске ћелије, а сада га је у Драму довела тужна свечаност при погребу Војихнино |
| одвео наше у стан непријатељски, па га је после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био |
| на.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити ка |
| братски загрлио младога војводу, па га је онда пустио, да се са својом лепом сапутницом пожури |
| вазда притегнута усна.</p> <p>Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома |
| , који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пре |
| цима против царства византиског, све га је више одушевљавао одблесак и ако јако клонулог ипак ј |
| ког времена Угљеша ступи у собу, где га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен |
| мачем у десници похита ограшју, где га је хладна смрт неминовно чекала...</p> <p>Краљева војск |
| о на ров и прелетевши бездан, у коме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громо |
| .</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова у Драми, која је добила н |
| ху други. <pb n="31" /></p> <p>— Али га је деспот послао, а он се мора слушати, — расправљаху т |
| ног лава, плашио непријатеља, сабљом га је тлачно, коњем газио.{S} У сред највећег окршаја окре |
| е му Тома, па му онда испоручи: како га је ћесарица поздравила да управу у Крстопољу преда Љубо |
| одара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, |
| ше нема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, |
| ак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, до |
| од невоље, да се не замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је |
| ивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога владара, дочекао:</p |
| вши рукама:</p> <p>— Крст и анђео! њега је однео нечастиви!</p> <p>И старац се прекрсти.</p> <p |
| овај са катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му |
| .{S} Ја сам појмио његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мо |
| а свога дугог пута Тома Теологита, кога је она држала за домаћу несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Ви |
| кад више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке |
| други су били уз младог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тад |
| авом онај мирни старац пастир, код кога је Гојко недалеко од Радовишта преноћио на свом путу за |
| здвојила прилазећи њему.</p> <p>Од тога је дана она била срећнија, он веселији, а добра Видосав |
| и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио св |
| и или у облаку од прашине разабрала, да је војска, која несумњиво иде у помоћ српској сили, рад |
| а дуже задржавао.{S} Ја сам мислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</ |
| пиру, али говораху сем тога Турцима, да је велико море српске силе, где они утонуше, а српској |
| њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, коју у мраку н |
| до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Десп |
| д црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и з |
| ејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и верује.{S} А |
| ма.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао овог часа коњаник од деспота Угљеше, и да <pb |
| камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегла.</p> <p>— Беже кукавице |
| веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без |
| а Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди амајлију, к |
| ато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми |
| ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а она увенут |
| ужас и изненађење буде зао гласник, да је Пловдин — пао!</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| — или управо био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мен |
| е и самог себе обмањивао уверавањем, да је то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао |
| >— На моју душу грех, ал’ ја мислим, да је било довољно, — искрено одговори дворанин.</p> <p>— |
| је слагао са добрим монахом Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао н |
| ала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене онолике туге и жалости.{S} И Рајко, |
| бласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској више припомог |
| у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу лествицу части, коју |
| , доста би Томи била и сама помисао, да је и нехотице себи одмогао а Гојку помогао, да стече пр |
| де на руку.{S} Она се трже, па брзо, да је ко не затече, <pb n="147" /> обриса сузне очи, и тру |
| породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и |
| говим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одиста се Љубоје с |
| чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И тога се дана |
| душевног мира.{S} Таман сам мислио, да је већ толико отпорне снаге прикупљено, да нас никакви |
| младог Гојка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом свој |
| >Из првих речи са њом сазнаде Гојко, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих |
| који са степеница долажаше, познало, да је старешина страже збиља отишао, Љубоје рече Гојку:</p |
| овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизбежан.{S} Деспот |
| или да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије драмске цркве.{S |
| , дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанов |
| о у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> војске, које |
| аску, дотле су други разносили глас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и у |
| у гоњењу његову оснивати на уверењу, да је он ударио најкраћим путем до границе.</p> <p>За то п |
| Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ћ |
| велможо !{S} Али ја никад не мишљах, да је Гојко невера.{S} Волела бих, да сам друкчије гласе о |
| заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиља сваког рада и нашег и византиског.{S} Пази до |
| > да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у средини сумор |
| прве, добре гласове.{S} Деспот јавља да је са својом војском прешао границу и ступио у турску з |
| истим вратима огласило подграђанима да је равно пола ноћи.{S} По оделу се мало може познати не |
| невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" /> <p>— Гојк |
| ене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и молитва у светом храму поузданија!</p> < |
| у граду своме о томе, јаве му слуге да је у град доведено неко сумњиво лице.{S} Радозналост на |
| шапутању, а данас Рајко и не верује да је Тома тада тек случајно дошао Момчилу за друга и учит |
| о ње у последње доба нема, бојећи се да је није што и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је душ |
| раше непотпуно, само му искрено рече да је стари Властоје знатно болан.</p> <p>Гојко сабра веђе |
| одјек вихорова јаука, други мишљаше да је лепршање искислих стегова, а трећи се не могаше раза |
| етне грмове деспотица се и не сећаше да је Мара по жељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је |
| ара о њима.{S} - За оца њеног рекоше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отиш |
| ад марио.{S} Тешко би у њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — |
| највернијих дворана Костадинових, и да је по госпођину послу пошла у виноград, недалеко на брд |
| дом из Жегљигова већ далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му ка |
| гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је дошао ред на деспотовину Дејанових синова.</p> <p>Мо |
| све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — звезда — |
| ина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов плач на брзо загу |
| е, где они утонуше, а српској војсци да је општа погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је |
| одремају.{S} Певци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> |
| поступању према њој.{S} Пазићеш увек да је, остарелу и слабу, погружену и савладану под теретом |
| био потпуно обманут. — Сада верујем да је туђинчев посао и моје именовање за заповедника овога |
| ивом деспоту на земљи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефан |
| ишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би дао да је бар она жива.{S} Робом икад ал’ гробом никад!{S} За |
| ио савезник против Алтомановића, као да је окренуо лист и преврнуо вером.</p> <p>— Гле, гле!</p |
| Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S |
| ладог Душана, за кога је тада слушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни |
| гробом никад!{S} За њега сам слутио да је под земљом, Бог му дао у рају насеља! — тужно додаде |
| >— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љубе чисто с |
| </p> <p>Тада старац познаде по оделу да је његов намерник неки млади војвода.</p> <p>Обојица ћу |
| велиш?</p> <p>— Него?{S} Зар не знаш да је моја породица учена?{S} Зар си заборавио, да је једн |
| ладунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у бризи да набави хране својој деци.{S} Док с |
| како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин на г |
| p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба држ |
| <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа поделила на |
| то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске руке. |
| вања према онима, који их шаљу.{S} Сада је Костадин примио Гојка и с истинском радошћу, а кад ј |
| ћ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштву — више ради ње — била и Мара.</p> <p |
| необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утонуо у то гледање, занео се очима питајући звезде |
| скапали на путу без игде ичега.{S} Тада је нестало Матије и његове кћери, румене јабуке и најве |
| авницом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p |
| едити, па су радо у њу ступали.{S} Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз |
| рила да обрадује свога војна.{S} А тада је опет излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа |
| ош више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи, и рече:</p> <p>— Љубо, тебе се више тич |
| м! — искрено рече Љубоје.</p> <p>— Онда је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријат |
| расположење, да одмах пођем.{S} Војвода је Љубоје са мном.</p> <p>— Добро, он нека га за сад и |
| а онда прекиде ћутање:</p> <p>— Војвода је Гојко и иначе зрео.{S} О њему постоје већ читаве при |
| и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!< |
| ње наше цркве са цариградском.{S} Овуда је свуда становништво мешовито.{S} Није мали број оних, |
| о лице, које стајаше близо храста, куда је Рајко имао да прође улазећи у свој стан.{S} Али то л |
| бујна Марица, а западна страна, од куда је дошла сила Вукашинова, бејаше отворена.</p> <p>Лаган |
| пот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико заузет да се што пре сврши измирење наш |
| настир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за мирним животом и тишином, |
| >Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке |
| .{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.</p> <p>— Мора бити, да га је коњани |
| ћесара и његове ћесарице.</p> <p>Исаија је монах велике учености и од гласа.{S} У Меникејској Г |
| упне сузе, паде на груди.</p> <p>Исаија је пољуби у чело и косу, очи му заблисташе сузом, а он, |
| а неки и у граду.</p> <p>Најпоузданија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из |
| ко они нас први нађу.{S} Деспоте, твоја је слава допрла и до тог атонског пустињика, и он у теб |
| звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p |
| замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола ближа моме месту рођења и првога д |
| енита госпођа и образована женска, која је знала схватити озбиљност прилика, што од неког доба |
| орских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе, браде и брков |
| будућности.{S} Отклонила се сумња, која је његову душу често морила, а на место њено дошло је м |
| Угљешине, кћери Војихнине и Анине, која је часове туге своје разгаљивала у ученом говору са ста |
| опажен, Томи неки Грк из Прависте, која је неколико часова на запад од Крстопоља.</p> <p>— Од к |
| ече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Б |
| подар Војихна, и о деспотици Љуби, која је дошла на погреб свога оца.{S} Говорило се о тузи у д |
| учила неизвесност послова у Драми, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љ |
| идосава, разговарајући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи н |
| ах постала нераздвојна друга Мари, која је већ све од Гојка била сазнала, а добра Видосава осећ |
| уклонио сам са досадашње му части, која је припала часнијем, — и Угљеша показа руком на Гојка.< |
| јку о својој љуби а његовој мајци, која је рано умрла и коју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Так |
| ше у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком приђе и она и |
| не опростивши се добро ни с Маром, која је за његов ненадни и брзи полазак сазнала од Видосаве. |
| ренутку употребио погодну личност, која је могла творити много зала па ипак дати користи, а не |
| е речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу страну.{S} Он се з |
| Угљеша, Љуба и Мара одоше на кулу, која је млину и његовим зградама давала изглед неког утврђењ |
| жио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква пос |
| и предусретљивошћу, <pb n="32" /> која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, |
| у се и са својом нећаком Маром, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, |
| прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судб |
| и пођоше за њим и остали.</p> <p>— Моја је рана лака, — рече мало после Богдан. — А твоја, вите |
| ти, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала господу Богу горе и нашем милостивом д |
| шао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Мајка је младунаца била недалеко одлетела, мож’да је отишла у |
| је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, али по Рајку, који му се не допадаше ни м |
| ћао срећнијим и задовољнијим.{S} Војска је у Серу логоровала у пољу ниже подграђа, многи су бил |
| к одано вршио своју дужност.{S} Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У |
| реко шездесет хиљада ратника.{S} Турска је сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њихово |
| од које се никад нисам надао !{S} Тешка је неизвесност притисла душу моју.{S} Она пати и страда |
| де Богдана.{S} И њему сам певао.{S} Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, |
| о — она ме није изневеравала.{S} Бивала је све сјајнија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је |
| ло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А ка |
| настирском млину добра вечера очекивала је изгладнеле ловце, а и сам монах Исаија потрудио се и |
| а она пије никад у веку прошла, гледала је у мислима провалију, испод које је малени поток квас |
| емима или на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у |
| <p>Противно мирноћи ове двојице стајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готов |
| ешине и омања војводина Богданова слала је своје чете у Сер на зборно место.{S} Позван од Угљеш |
| .</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с Рајком, да је Тома узрок њене |
| говарају њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тај |
| реводнички рад могао продужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манас |
| ога разишли, а на дому Војихнину остала је само некадашња дојиља њена Видосава.{S} Њено место у |
| па се и она нешто изменила.{S} Постала је расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло не |
| тугу са њега, нека отече.{S} Испричала је све Видосави, и ова се не могаше уздржати:</p> <p>— |
| м путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара нека црквица, посвећена светом Прокопу, истом |
| га је Угљеши вазда препоручивало, била је могућност да, добро посвећен у немоћ византиског цар |
| а оца одлучност и постојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњав |
| /></p> <p>Последња битка Момчилова била је његова погибија код Перитеориона, града недалеко од |
| ла су два копљаника а по зади њега била је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологи |
| вих његових витешко-хајдучких дела била је планина Родопа.{S} За првих година свога витештва Мо |
| "> <head>IV</head> <p>Ћесарица Ана била је племенита госпођа и образована женска, која је знала |
| товини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пасти |
| руги.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, омања војводина њиховог стрица Ј |
| </head> <p>Прошлост Томе Теологите била је исто тако тамна и нејасна, као и његов карактер.{S} |
| се сва крене пут Дренопоља.</p> <p>Била је већ половина месеца септембра, а блага јесен као да |
| оставила, више не враћаше.</p> <p>Била је бура са свима неприликама, које се на таком путу мог |
| <p>Над тврдим и поноситим Сером развила је своја крила мирна и тиха летња ноћ.{S} За топлим дан |
| лу своју.{S} А деспотица Љуба проводила је по неколико часова на високим градским бедемима или |
| ја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога Исаије.</p> <p>Монах Ис |
| те то желели, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p |
| летња ноћ.{S} За топлим даном наступила је хладовина, коју с времена на време помаже лак повета |
| ад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да пусти тугу са њега, нека отече.{S} Ис |
| нцу свога завичаја, плавојка привлачила је на се пажњу и душевним и спољним украсима.{S} Стари |
| ржати:</p> <p>— Јадно дете! — уздахнула је, и сама бришући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава ј |
| њену област.</p> <p>Ћесарица Ана изишла је са свитом својом до самог уласка у град.{S} Свештени |
| а!</p> <milestone unit="*" /> <p>Прошла је поноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје в |
| ника од поклича живих ратника.{S} Земља је тутњела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пишта |
| а у пуном сјају снага византиска, Драма је била често пута најкрвавије поприште за пробу оружја |
| ећ скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зину |
| уо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — продужи Угљеша — најважнија тачка целе деспотовине |
| } Драмска је област на граници, а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта |
| о на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али доста лабаво, везан.</p> <p>Искочив |
| упути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине кућ |
| и хиљаде извежбаних коњаника, са којима је ступио у бој на отвореном пољу противу много надмоћн |
| ве одаје у зиданој згради.{S} Међу њима је био пролаз, те су обе биле у вези.</p> <p>Старац уђе |
| и, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни ку |
| дизали се каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гој |
| , гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима је, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мос |
| ма, био на далеко чувен.{S} Али Турцима је требао баш тај градић.{S} И они га узеше.{S} Два пов |
| надна појава Гојкова.</p> <p>Нападачима је, у осталом, било и то право, само кад су изнели глав |
| фанског Залива с друге стране.{S} Очима је тражио на северозападу деспотовину Костадина и Драга |
| руди од силног узбуђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком |
| Маром код старе црквице осујећена, Тома је био ван себе од гњева.</p> <p>Не помишљајући да њего |
| љив према Угљеши и деспотици Љуби, Тома је знао да та пажња иде само у корист његову.{S} Тако ј |
| акво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбрижан с те стране.{S} Он се, напротив, бојао |
| нисам могао поуздано разабрати.{S} Тома је, вели, био лако рањен у том боју.{S} Не знам.{S} Мож |
| е вечери са малог излета на коњима Тома је био добро расположен.{S} У друштву са Љубојем, запов |
| ара.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тома је, измакнувши из Драме, знао да ће се свака претпостав |
| у опреци са његовим жељама.</p> <p>Тома је мислио, да је Љубоје већ у његовим рукама.{S} И одис |
| лађи! — одговори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва доче |
| ина Момчилова пошла са њим.</p> <p>Тома је дотле успевао у својим скривеним намерама, да Момчил |
| приликама не би могла разумети.{S} Ана је очајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше |
| им су лагано продужили разговор.{S} Ана је била изненађена.</p> <p>— Узвишена ћесарице, ја мисл |
| обилажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изнена |
| ше им нешто живо и весело...</p> <p>Ана је у последње време под теретом брига и бременом времен |
| рана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— |
| цније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} А |
| а далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и истинске богобојажљивости одсто |
| кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је већ св |
| >Али не мисли о њој само Гојко.{S} Њена је лепота занела и Љубоја, заповедника градске страже и |
| ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{ |
| била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па и |
| оје дуго времена боловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља |
| </p> <p>Вукашин омекша:</p> <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ћ |
| се приступило вечери.</p> <p>Госпоштина је са монахом Исаијом вечерала на кули а остали ловци и |
| -бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али смо победили.</p> <p |
| е разумети.{S} Али се вара.{S} Угљешина је душа упила у се сву озбиљност његове занесењачке про |
| о казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, страшан и кобан.{S} А ти се ове војне н |
| р сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева по |
| славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> м |
| моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јеца |
| оје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она је слушала само његове речи и њима се заносила.</p> <p> |
| да надсија моју звезду — водиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, |
| о јато.{S} Видиш ли моју звезду?{S} Она је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги госпо |
| е! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онако сјајна и чиста, као вазда до сада. <pb |
| бине; твоја је стална у сјајности — она је звезда мира и љубави!</p> </div> <div type="chapter" |
| сањалачке жудње Љубојеве.</p> <p>— Она је играчка за забаву у овом граду, међу овим дивљим ств |
| ет Рајко и немирно устаде.</p> <p>— Она је, златна јабука наша, била дете од десет, дванаест го |
| х и плач и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо при |
| стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</p> <p>Стојећи тако неколико тренутака, замисли се |
| коше да је пресвиско̑ од жалости, а она је остала и некуда отишла.</p> <p>— Мож’да.{S} Бог би д |
| у ни нижега реда женску.</p> <p>А и она је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад |
| уши највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан с |
| има изиђе, али ње не бејаше.</p> <p>Она је међу тим у својој соби а на грудима Видосавиним лила |
| етири месеца хладнијих зимских дана, па је дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба |
| њих вије нека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нан |
| ами, која је добила новог господара, па је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог б |
| <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче пети, а Гојко иђаше за њо |
| у њеним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну свој |
| , одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца.</p> <p>Ту га, на положеном д |
| ског погледао уз пут што води Драми, па је очекивао гласове ако ни од кога другог а оно од верн |
| тио у Драму тога дана доцне по ноћи, па је, правећи се изненађен тим случајем, изаслао поједина |
| е, с које се стране гомилају облаци, па је био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поч |
| дана по што шта необично, занимљиво, па је у шареним, искићеним сликама причао своме необичном |
| ца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и даље <pb n="27" /> ишао.{S} А М |
| Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба могао бродове задржати и прекинути свак |
| се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља своји |
| о је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, и као врховна поглавица обилазио потчи |
| ео.{S} Частио се с господом у граду, па је слазио у подграђе, велику варош, што се око града на |
| S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небро |
| ко!{S} С Богом!</p> <p>Пољуби цитру, па је одбаци, а са мачем у десници похита ограшју, где га |
| иском одазвале мајка и сестра Мара — па је у њиховом друштву наступила нема тишина.</p> <p>Тиши |
| осава се радовала Мариној срећи, а Мара је мање уздисала а више приповедала Видосави, како је о |
| <head>VIII</head> <pb n="55" /> <p>Мара је ћутала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је бил |
| слабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била тада у осамнаестој години.{S} Лепа, на супрот т |
| на неодређено време отићи.</p> <p>Мара је истински тужила са Аном и Љубом за преминулим ћесаро |
| </p> <p>— А чим, чедо моје?</p> <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али |
| једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би била у оп |
| ко га је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} |
| </p> <p>Гојко сабра веђе:</p> <p>— Коса је смртна у велико ударила у његов појас.{S} Године су |
| ице деспотове.</p> <pb n="119" /> <p>Та је војска Угљешина становала сада у самом граду, и она |
| плакала? — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо |
| знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на тебе пало, — говораше мало после као за се |
| ћи право у очи Вукашину.</p> <p>— Доста је! — одлучно додаде Вукашин.</p> <p>— Брате, ми ћемо и |
| гранични положај драмске области доста је учинио, да се ново стање без поговора прими, јер се |
| у грудима бејаше чисто застао, два пута је хтео да прекине питањем Исаију, али му реч у грлу за |
| <p>— Добро.{S} А у граду се не зна, шта је с војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p> |
| мах му сину мисао:</p> <p>— Ко зна, шта је могло бити ?</p> <p>Он проговори:</p> <p>— Реци ми: |
| ј суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било зави |
| </p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</p> <p>Гојка је мало знао, ал |
| вним делима.</p> <p>Нико није знао, шта је Момчила навело да се придружи са својом војском отпа |
| окрепи у слатком сну!{S} Господару, шта је теби, души твојој? реци ми — мож’да смем знати — и р |
| , полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одговори стара |
| е са свим оцепише од цара свога.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А |
| ге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклон |
| /p> <p>— Велможо! — загрме Рајко, — шта је то?</p> <p>— Ха, ха, ха! — усиљено се насмеја Тома. |
| Момчила и његове витезове.</p> <p>— Шта је било са Томом, не знам.{S} Доцније сам чуо, да се мо |
| цама везиваше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зл |
| } Души ће ми бити лакше!</p> <p>— А шта је о твојим стрицем, сестро?{S} Зар ти се он не могаше |
| зују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго витешка љубав и ратна судбина?</p> <p>„Плаве с |
| ста су старци право говорили!{S} Па шта је од цареве тековине?{S} Господа се царска завадила од |
| ош се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Ње |
| продужи Љуба — па ћеш знати онда, и шта је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио плем |
| је могло бити с нападом на тебе, и шта је препатио племенити витез — Љуба показа на Гојка — и |
| о: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — запита Рајко.</p |
| ну.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком |
| на и понуде, и господства — па опет шта је све то!{S} Играчка, наивна или злобна игра — свеједн |
| ици камена с рамена.</p> <p>— Ха, ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размаз |
| ице па све до велике Марице.{S} Столица је целој деспотовини била у Серу, најзнатнијем граду ме |
| моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је М |
| ељи њеној очекиваше.</p> <p>— Деспотица је дубоко зашла, — рече Мари стари дворанин Благоје, ко |
| ко је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забаве ради, на позлаћеном ђерђеву своме п |
| p> <p>— Боже дај! — вели Угљеша. — Наша је војска снажна.{S} Броји преко шездесет хиљада ратник |
| 12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Угљеша је изнемоглу прихвати и спусти на меко седиште.</p> <p> |
| спреми свечанога изгледа.</p> <p>Угљеша је ишао на коњу сам.{S} Испред њега јахала су два копља |
| дома гоњених Мрњавчевића.</p> <p>Угљеша је говорио јачином пророчкога гласа.</p> <p>Вукашин оме |
| је и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је одмах сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о не |
| з простране му краљевине.</p> <p>Угљеша је у Серу био задовољан бројем и ваљаношћу чета, што су |
| ика Угљешине деспотовине.</p> <p>Угљеша је био у великом послу, примајући и сређујући војну сил |
| а ни живота!</p> <pb n="105" /> <p>Киша је све непрестано падала и ако већ много слабије.{S} Не |
| опоменом на дужност његову.</p> <p>Киша је већ попустила али се вихор снажи и обнавља.</p> <p>И |
| ањају.{S} Сан им осваја трепавице, душа је помућена гласовима, што случајно чуше кад се властел |
| едрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и убили.{S} Ко зна!{S} |
| ћесаровој.{S} Лагано и неопажено љубав је освајала срце Љубојево, док га није потпуно освојила |
| упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— Неко |
| уца се од немила до недрага.{S} А такав је живот тежак, гроб је милији.{S} Веле чак, да су га и |
| .</p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p |
| , а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невоље, да се не замери, него шт |
| т!</p> <p>— Бог и његова милост!{S} Бог је био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио |
| } До сад не дочеках таког дана, али Бог је милостив.{S} А дотле не брини.</p> <p>Колико су год |
| је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладнео.{S} У лов је сада изишао више од невољ |
| у.{S} Ђаур се мало опоравио, од великог је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету |
| ерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се с |
| ана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним посл |
| давде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, — ре |
| даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Лежећи |
| асти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за нам |
| оја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, што н |
| арској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је зве |
| tone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио Богд |
| оја је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патријархо |
| и и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па |
| на помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p>Мара |
| скрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, |
| екидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даровано |
| } Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли су, |
| ао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он пође |
| .</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није више |
| ја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим в |
| оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот рачун |
| чног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи у |
| , којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људ |
| тине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве му |
| е да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме ц |
| p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један непоз |
| своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеори |
| а изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне прохт |
| е икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се промени.{ |
| етири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је |
| .</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати |
| ом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и она ње |
| имио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах |
| обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још с |
| асним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да и он |
| њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах ско |
| јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, да |
| и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима |
| га бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило под |
| тпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши се |
| ећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по |
| овео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем десп |
| ар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је |
| P18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с нов |
| овом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мост ме |
| ко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне |
| тите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела дружина |
| се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског дога |
| Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено се |
| ли од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Томи не |
| им.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом з |
| граница његове драмске области.{S} Сад је ваљало да га у ратничким пословима замени Угљешин во |
| гласник! — додадоше други.</p> <p>— Сад је стигао глас од светлога и моћног деспота.{S} Он ће о |
| е не дође, бар не тако брзо.{S} Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места |
| самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, не толик |
| о непријатељи и деле у таборе.{S} Залуд је ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нем |
| ништа је то, брате са приморја.{S} Тебе је жарко сунце размазило, те не познајеш снаге планинск |
| обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи |
| у.{S} Говори, приповеда и пита, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у једин |
| аге неће више бити тебе.{S} Не, не, све је то варка ока, обмана.{S} Немој веровати звездарским |
| ирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрти и жерави, и |
| царевине.{S} Све се предало одмору, све је утонуло у сан.</p> <p>Само стражари будни сањају.{S} |
| <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело нашој извесној победи, — одг |
| > <p>— Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и |
| и заузимати нашом војском.</p> <p>— Све је добро!{S} Мачу смо нашли мегдана.{S} Али и великом п |
| они, а деспотица прихвати:</p> <p>— Све је већ учињено, господару.{S} И ја ћу сузу захвалности |
| лововима и ратним приликама.</p> <p>Све је пролазно, све бледи и угине, па и некадашње одушевље |
| им рукама мољаше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бах |
| покрете по мирном подграђу.</p> <p>Све је тихо, све је живо легло, да се сном окрепи.{S} И хрт |
| д се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске, која се и даље пре |
| оњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ог |
| е је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опасали су непробојни зид од својих груди |
| ститост.</p> <pb n="1" /> <p>— Ево овде је то било, — показиваше старац — а зликовац је хтео от |
| ефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била сл |
| ужити, отерала је и Исаију из Сера, где је служио у цркви истога манастира, у Меникејске Горе.{ |
| , који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи р |
| n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди с |
| авши, старац доведе друга до клупе, где је Рајко требао да главом плати своју честитост.</p> <p |
| <pb n="52" /> да се заустави тамо, где је држала да је Крстопољ.</p> <p>Нашавши се усамљена у |
| деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца богатих рудника, на |
| хвати за леву руку и приведе крају, где је, наслоњен на малу ограду, мало пре стајао.</p> <p>— |
| вит глас, који се одбијаше у котлу, где је међу бреговима логориште, те се са јачом снагом враћ |
| би.</p> <p>Гојко их одведе на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>Н |
| се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао улогорити своју војску.{S} Стегоноша високо узд |
| — рече Исаија, па се упути одељењу, где је Властоје боловао.</p> <pb n="75" /> <p>После неког в |
| ћо грчка? — окрете се старац месту, где је везао нападача.</p> <p>Одговора не би.</p> <p>— Ћути |
| а, жерава мог!</p> <p>— Војвода!{S} Где је војвода!</p> <p>— Држимо се!</p> <p>— Алах, ил-Алах! |
| е! — грмљаше Угљешин глас с коња, — где је најбоља војска моја?</p> <p>— Овде је, деспоте; опас |
| Мара.</p> <p>— Али без успеха! прекиде је Тома.</p> <p>— Викаћу, зваћу у помоћ —</p> <p>— Нигд |
| у...</p> <p>— Ходи, љубо моја — прекиде је Угљеша — погледај на оно звездано јато.{S} Видиш ли |
| је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пош |
| .{S} А пијући у друштву са њиме, Љубоје је бивао све ређе са старим друговима својим.</p> <p>Ме |
| ја, који се у самоћи одмарао.{S} Љубоје је некада био страсан ловац, а од неког је доба охладне |
| мишља на свијање гнезда свога, а Љубоје је и о томе размишљао вазда а у последње доба и више, н |
| које су већ биле стигле.</p> <p>Љубоје је довео на хиљаду ратника.</p> <p>Па челу витешког пох |
| е све ипак добро свршити.</p> <p>Љубоје је и даље остао заповедник у Крстопољу, и с њим су били |
| ао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје је!</p> <p>Гојко приђе Љубоју, који га ухвати за руку и |
| вом и са стотином добрих коњаника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жуп |
| аду Дренопоља па онда о приликама, које је оставио њихов покојни господар Војихна, и о деспотиц |
| застао.</p> <p>У чешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакуз |
| ељењу своје <pb n="118" /> војске, које је под његовим Марком и зетом му Ђурђем Балшићем стајал |
| очима прошлост, најлепше тренутке, које је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на д |
| и ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспоту, обрадовали су све у Серу.{S} Де |
| .</p> <p>То бејаху поуздани момци, које је опрезни Исаија у последњем часу, сумњајући на Тому и |
| м Вратима а са запада Овчим Пољем, које је било у Вукашиновој краљевини, где су и градови Прили |
| исоко одликовање чином деспотским, које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њ |
| од првих и најлепших залогаја, на које је зинула гладна чељуст змаја османског, који је главу |
| /> заштитим са солунске стране, са које је вазда најслабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јун |
| Угљеша опази на врху стене, испод које је крај пута студенац, некога, који, с дрвеним крстом у |
| дала је у мислима провалију, испод које је малени поток квасио велике стене, а на врху провалиј |
| еологити. <pb n="24" /></p> <p>Властоје је таман просто и без кићења али лепо и дирљиво био исп |
| а, па устаде и упути се на поље, одакле је по ново чуо глас.</p> <p>— Помози Бог! — поздрави до |
| жени и настани у граду Ксантији, одакле је господарио равницом у приморју Белога Мора.{S} Тада |
| p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли већ знати.< |
| де на кулу, где је он становао и одакле је леп изглед на море.</p> <p>На питања његова Тома одг |
| м пропланку са северне стране, а одатле је ваљало прилично ићи до манастирског млина, где се сп |
| Мару и Видосаву, да их обрадује, дотле је Тома већ био добио заповест, да одмах нареди, да се |
| стадин урадити са смелим монахом, дотле је дојездио гласник и јавно, да је Пловдин пао и да је |
| едали на тужно место наше.</p> <p>Дотле је био живот.{S} Одатле настаје патња.</p> <p>Навезли с |
| пак налазим, да тако мора бити.{S} Боље је, велим, да се делови спасу но да све за љубав целине |
| дина наступила од тог доба.{S} Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије |
| одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је пало.{S} Ћесар Војихна, господар Драме и таст наш, п |
| есвешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиле |
| ш крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ваш некада вам веран слуга, војвода Гојко, к |
| па га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тра |
| p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је обасуо милошћу, — рече Тома.</p> <p>— Драма је — про |
| </p> <p>— Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи ч |
| у даље, већ да се врате у град.{S} Тиме је осигурао бегство својим савезницима.</p> <p>Сутра да |
| у напред довољно добили од Анђела, коме је Тома чешће пута у животу предавао своје пуне кесе бл |
| {S} Са њима пође и ћефалија Рајко, коме је било тешко остављати Драму после свега што је ономад |
| ећена светом Прокопу, истом свецу, коме је посвећен и велики храм у Драми.{S} Стари су људи гов |
| ме седели су за каменим столом, на коме је стајао кондир са пехарима, стари Властоје, негда дво |
| рска војска боље знађаше место, на коме је, и краљ поче са својима корак по корак одступати дуб |
| n="134" /> <p>Љубоје оде у град, у коме је до сада већи део свога службовања провео.</p> <p>Он |
| вољи драмском заповеднику Томи, у коме је по ново синула мисао да су бољи и Турци него српска |
| лим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томином свршено.</p> <p> |
| ни је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теби, гранчици са стабла његовог, нека у |
| је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему се ниј |
| умим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио његове ре |
| {S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жртава.</p> <p> |
| душу.{S} Ал’ баш тај његов поглед мене је — опрости, велможо —</p> <p>— Говори искрено.{S} Ми |
| а ван области мога поочима.{S} Код мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и пози |
| </p> <p>— Извините, кнегињице, али мене је овамо пуки случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни је |
| кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, па се и она нешто изменила.{S} Постала |
| } Ево, ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми с |
| и Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, опазила оно, што ја нисам. |
| 06" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се суши, па сам седе н |
| у доба државне несталности, учинила, те је, ислабела, изгледала старија.</p> <p>Мара је била та |
| е једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека жен |
| ко није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда под тешком мож’да слутњом, |
| о сам га вечерас узастопце.{S} Чекао те је, ћефалијо, под храстом, па онда за тобом овамо.{S} О |
| чу изишао на кулу мотриљу.</p> <p>Чешће је и дању и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је свој |
| ола новије драмске цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао |
| неког времена стиже и Угљеша.{S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се |
| овима у првом равнијем катуну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су с |
| које на њ учини та женска.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над за |
| љу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Тебе не |
| /p> <p>— Устани, мила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она |
| ве ма и непотпуну слику.</p> <p>Највише је пак светлости на Томину прошлост бацио Рајко причање |
| .</p> <p>— Ти опет тугујеш? — питала би је често Видосава после одласка Гојковог.</p> <p>— Видо |
| диже главу, и рече Томи:</p> <p>— Теби је све ово познато боље него другима.{S} Зато и назначи |
| свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде Видосави, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>Т |
| нам мајко миле љубе наше! — отпоздрави је Угљеша узевши хлеб и со.</p> <p>За тим се са њом заг |
| дарима неизбежан.{S} Деспот Угљеша живи је страх за наше.{S} После дужег размишљања и саветовањ |
| и срећна била, кћери моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} По |
| рсташких чета.{S} Брат наш Вукашин први је развио заставу одржања српске превласти на југу.{S} |
| ару.</p> <p>— Ал’ није то све.{S} Други је глас да је — Дренопоље пало!</p> <p>Туга деспотице Љ |
| и је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у пост |
| чистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга |
| имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пута између Једрена и Ч |
| ст деспотова није захватила онога, који је ње највише заслужан.{S} До Гојка, забаченог и забора |
| у граду, ал' никога више од онога, који је у души највише патио — од Маре.</p> <p>Она је сад ве |
| ужна ноћ: звезда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско |
| је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> поред свих заседа ипак дошао здрав и ч |
| данове изгуби за плавим бреговима, који је заклонише од жељних погледа оних, што осташе у Драми |
| ало за крвав и тужан пад Пловдина, који је био бедем против османске навале, није тога живота н |
| на ђерђеву у место маленог крина, који је у почетку хтела.</p> <p>Пуна тешке слутње изиђе брзо |
| састати с војском краља Вукашина, који је опсео Пловдин, и оставио деспоте Костадина и Драгаша |
| > прихвати узде од Угљешиног коња, који је на мах стао као укопан.</p> <p>— Поздрављам те, госп |
| а преведе преко малог уског моста, који је био мало више оног места, где је она хтела на чунићу |
| атре, одломи се комадић од пањића, који је догоревао, распламте се за тренут и мало после угаси |
| у сећању слика некога Византинца, који је као бегунац био неко време у српском логору.</p> <p> |
| једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео од муње брже, стоји крај мртва ратника п |
| е после нестало.{S} А Хаџи-Ил-бег, који је са њим био појурио нашима, видећи да се ђаури не над |
| ула гладна чељуст змаја османског, који је главу своју пренео овамо а телом и репом по Азији тр |
| д је један од завереничке дружине, који је био код саме црквице, у шибљу код ограде, прикривен, |
| аљевином у име свога таста Синише, који је у дубоким годинама на самртничкој постељи, али нам н |
| посаде налазили свој гроб у Томи, који је обећавао и — варајући ћутао</p> <p>А турски се гвозд |
| једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издржи прве ударце турских завојевача.</p> < |
| алије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, |
| ише из црквице, зачу се јак писак, који је долазио недалеко од цркве, негде око њене ограде.{S} |
| амдесетогодишњи старац, свештеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој у |
| коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи језди |
| рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неизвесност судбине њене у томе ча |
| тога дочекао мутан и облачан дан, који је однео собом и твоје добро расположење — онда ћеш пој |
| да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и рече:</p> <p |
| срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је би |
| ичини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се жртва и предала Марици, уз |
| >Логотет се попе на камени наслон, који је стајао у сред дворишта служећи као степеница ради ла |
| небу, па се саже и подстаче огањ, који је на сред тога дворишта лагано горео.{S} Намести ситни |
| >Старац уђе у предњи отворени део, који је оним двема преградама служио и за ограду околног дво |
| улазило у простран предњи њен део, који је био ограђен високом оградом од сламе, притврђене мес |
| д...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала |
| хта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, добро покривен, киснуо на пољу.</p> <p>У том и посл |
| b n="59" /> Имао сам брата Матију, који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта ј |
| ог стуба, Гојко се окрете и Рајку, који је ишао за њим, ша’ну:</p> <p>— Синовица монаха Исаије! |
| д требати! — говораше Тома Анђелу, који је био са њим дошао у Драму.</p> <p>— Готов сам на свак |
| огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му траву, дремао.</p> <p>— Лабуд |
| {S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеницама, и стражар оде.</p> <p>После неко |
| и не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожурио и одмах кренуо.</ |
| мој млађи брат Матија као трговац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубр |
| рече Љубоје показујући на застор — који је о зиду покривао шлем и оружје Гојково. — Узми, твоје |
| у и из ње се враћали.</p> <p>Пловдински је заповедник нудио свој град Угљеши, ако дође и одагна |
| његову душу и мисли па проценити, да ли је био охол из уверења о великој вредности својој или ј |
| излазила с Угљешом и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је |
| овог зависи и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не посл |
| м и нагађала, чија ли је жупа и који ли је стегоноша...</p> <p>Гласи, које је Гојко донео деспо |
| оше око пола ноћи.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове в |
| лушао да је његов врсник.{S} Страшно ли је тада било!{S} Катуни и трла бејаху пуни бегунаца, не |
| витез био из ових северних крајева, али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} |
| е и Рајко одустао од свога захтева, али је продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут |
| ислила, да је моја срећа несумњива, али је судба друкчије хтела.</p> <p>Млади је витез био отиш |
| истицање и одликовање ћесарице Ане, али је то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ при |
| једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са свим случајно.{S} Док се мајка бринула за |
| им.</p> <p>Ана сама није могла ићи, али је настала да спреме за ловачки поход буду што свечаниј |
| путу.{S} Ани се привидно покоравао, али је сву пажњу своју усредсредио у помисли, да деспотицу |
| ађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко дал |
| а.</p> <p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раз |
| сам и учинио, утврдивши градове.{S} Али је ваљало и душу овога народа умирити.{S} Успео сам, те |
| јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он умири.{S} За тим су лагано продужили разговор.{S} |
| на полети своме војну у загрљај.{S} Али је синоћ Угљеша дошао неопажен, те му није могла ни јед |
| њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Али је, предан гледању сјајне звезде, пошао душом, оком, сл |
| И она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко з |
| ет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доба државне несталности, учинил |
| обито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>К |
| да могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан |
| дова и опкопа.</p> <pb n="91" /> <p>Али је турска сила постајала сваког дана све већа а пловдин |
| ше и ширини његових погледа.</p> <p>Али је у толико лакше рећи, шта је Томо о другима мислио.</ |
| бљених срдаца. <pb n="28" /></p> <p>Али је на скоро за тим нагла смрт Војихнина помутила ведрин |
| лико сам изостао иза твога земљака, или је, чини ми се, он од мене.</p> <p>— Ал’ ти си, без сум |
| <p>— Не, мила снахо моја!</p> <p>— Или је мож’да превисоки краљ уморан са дугог пута?</p> <p>— |
| уверења о великој вредности својој или је охолошћу мислио да накнади недостатак, који у томе н |
| , кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са свим већ скрхано оружје српско и грчко, |
| чно обрадова таком њеном говору, замоли је, а она поче :</p> <p>— Твоја је постојбина у пола бл |
| м пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тума |
| .</p> <p>— Размислио сам и нашао, да ми је дужност.</p> <p>— Онда, бар за сад, никоме ни речи.< |
| ија.{S} Пред најкрвавије битке сјала ми је све јачом светлошћу, и ја сам знао да ћу изићи побед |
| ца мисли да се тек шалим!{S} Судбина ми је, видим, дала овај дан, да буде до краја мој! — топли |
| ц и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја |
| , она ми пева погребну песму!{S} Она ми је И отац и мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једи |
| !</p> <p>— Добро, — рече Тома. — Она ми је сада најпотребнија.{S} Онај, од кога си ме пре некол |
| ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Т |
| јим и душом говориш!</p> <p>— Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p> |
| чке.{S} Ђаво ме однео, ако знам, шта ми је право занимање!{S} Ја сам и војник и видар и трговац |
| ћу бити путник.{S} Узвишена ћесарица ми је наложила да у морској тврђави у Крстопољу осванем су |
| а и изразом свога лица.</p> <p>— Бог ми је дао срећу, да те обрадујем, добри оче!{S} Позвах те |
| страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца њего |
| ника овога града и краја.{S} Ха, сад ми је све јасно.</p> <p>Међу њима настадоше опширна причањ |
| </p> <p>— Нисам, — рече Гојко. — Где ми је оружје, где су знаци мога чина?</p> <p>— Ето их, — р |
| ли, и само та помисао учинила је, те ми је рука, пуштајући прву стрелу, задрхтала.</p> <p>Љубој |
| у пође у сусрет.</p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није |
| војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за то што је туђин |
| ако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном нен |
| од мене је био тај туђин.{S} Говорио ми је лепо, ласкаво и позивао ме да са њим идем.{S} Па да |
| ја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа моја нема мира.{S} Али светињу њеног |
| се мисли моје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево не |
| ег мора, прелази овамо!"</p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци |
| је са њим лако!</p> <p>— Али и Гојко ми је добар пријатељ.</p> <p>— Који своме пријатељу срећу |
| ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао |
| без тога пошао ја нисам.{S} Незгодно ми је сад ићи чак до чадора нашег, ал’ вала не могу ти без |
| Била она часна или нечастива, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој с |
| душевљено прихвати млади певач. — То ми је све, што имам.{S} Као што се све окреће око земље и |
| n="87" /> нисам ништа пропустио, што ми је у дужности било.{S} А овако —</p> <p>— Овако си урад |
| материнском.</p> <p>— Богу хвала што ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у ч |
| е дошло пролеће 1371 године.{S} У Драми је за то доба било мирно и прилично обично.{S} Стари је |
| а Драма је предстража Серу.{S} У Драми је остала узвишена ташта наша, ћесарица Ана, али војсци |
| на граници са непријатељем.</p> <p>Томи је било мало неправо онако Угљешино истицање и одликова |
| ролећних дана у месецу марту.{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је гре |
| ја првог помагача свог.{S} Деспотовини је тај губитак ненакнадан.{S} У томе је и туга, али теб |
| ратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, к |
| све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она не бејаше далеко од постеље те |
| било мирно и прилично обично.{S} Стари је Властоје непрестано лежао час опорављајући се а час |
| ора бејаше као засебна област.{S} Стари је Војихна и очи склопио, не хотећи никад изрично призн |
| оније за уживање.{S} На тој земљи стари је ратник постајао у неку руку баштиник и кућаник, ал’ |
| реко границе за Дренопоље.</p> <p>Стари је монах Исаија одслужио свечану службу за срећна пута |
| и — судбина гоњаше напред.</p> <p>Добри је поочим склопно своје очи, а ја сам сама стајала крај |
| .{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с мислима својим и душом говори |
| рекинут разговор.</p> <p>— А војвода ти је Гојко добар пријатељ? — упита Тома Љубоја. <pb n="38 |
| а међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти је плата за услугу, што си поганом туђину учинио, и зат |
| екосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> <p>Тома се лако поклони, а Угљеша продужи: <pb |
| з стрмените степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! о |
| а је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у његову душу и мисли па проценит |
| ко душом посветио у молби Господу, нити је икада јаче осећао свети позив свој, да буде тумач ми |
| у Драми, где нико други није знао нити је могао слутити шта се код Пловдина догађа, угасио се |
| у гусле раслупане, и место вина честити је младић пролио племениту крв <pb n="175" /> своју!{S} |
| ст, диже руку, која се тресла, и спусти је на главу Гојку:</p> <p>— Да си благословен! — прошап |
| гову леву руку у своје обе, па, гладећи је, упита га:</p> <p>— А девојка, синко?</p> <p>— Кнеги |
| и овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господару! — одгов |
| , очи му заблисташе сузом, а он, држећи је на прсима, диже своју главу и очима гледаше горе, ка |
| ила љубо моја — зваше је Угљеша, дижући је. — Заборави ову пошалицу моју, она није за те ни бил |
| ичао своме необичном ученику.{S} А овај је природном отвореношћу и искреношћу својом веровао, м |
| указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, али је — причаше |
| господар, коме он није служио.{S} А тај је господар силан, крепак и млад.{S} Он ће за неки дан |
| надмоћније турске војске.</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало |
| оје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без у |
| је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>Мало |
| црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну ни вл |
| p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и даде |
| о су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава ниј |
| вака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и |
| Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше из гр |
| ила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним жељама |
| и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се просу по |
| о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без заштите, |
| пољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса цел |
| /p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколи |
| Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти са |
| ица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одважног |
| /p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљив, па ипак и ту са посебним своји |
| ореваше и заборављаше прошлост, о којој је сама наглашавала Томи при његовом поласку у Крстопољ |
| била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогодишњи старац, свештеник, к |
| аква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а стазе животне посуте трње |
| у сви необично ценили и поштовали, ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог з |
| Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n="12" /></p> <p>Деспотица цикну, а Уг |
| е то тек само пошалица срца.{S} Па ипак је неко наишао и на ту тајну стазу сазнања љубавних сно |
| Момчилу за друга и учитеља.</p> <p>Ипак је сва одабрана дружина Момчилова пошла са њим.</p> <p> |
| .</p> <p>— Браћо, — рече он. — Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазим |
| а цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што краћи мост, краћи и ве |
| p> <p>— То није било тако давно.{S} Тек је шеснаеста година наступила од тог доба.{S} Галипоље |
| уши наступи бура.{S} Она се ломила, док је Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један |
| ени Угљешин војвода Тома Теологита, док је ћесарица Ана и даље остала у части, коју јој је поло |
| морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрчено.{S} Данас више не разликује |
| стране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је би |
| време док се Угљеша бавио у Драми и док је обилазио омање тврђаве прелазећи и на леву обалу Мес |
| Хвала ти, велика госпођо!</p> <p>И док је Исаија опрезно тражио Мару и Видосаву, да их обрадуј |
| , што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хита |
| слава Богу!...</p> <p>Други пут пак док је Мара тражила забаве у Видосавином приповедању чуднов |
| е неколико пута у узбуђењу задрхтао док је она причала прихвати:</p> <p>— Необични догађаји, се |
| , ви у планини чувате стадо?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> < |
| {S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела нам је победу.{S} Већина је, истина, од наших изгинула, али |
| , па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео!</p> <p> |
| авом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погибију.{S} Завидљив сла |
| } Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар нам је вајкадашњи противник, али ће и он исто рећи.{S} Упам |
| село вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару одвео у друштво, из кога се била издвојила прил |
| b n="70" /> велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то |
| <p>— А стража вечерас?</p> <p>— Ја сам је већ одредио.{S} Ноћ се спушта.</p> <pb n="68" /> <p> |
| то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупи |
| а ценио будућност своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневерав |
| ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је |
| и су људи говорили да се сећају како им је причано, да је ова црквица управо метропола новије д |
| ћуташе и ободоше коње.</p> <p>Ваљало им је пуних десет часова јахати, зато у Крстопољ стигоше с |
| S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим |
| м и љубавничком пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S |
| вом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу о нечему важном, вођа махну р |
| ци на дршку од бојнога копља.{S} За њим је ишла коњица, а за коњицом војници, који су се пешке |
| том у руци.</p> <pb n="45" /> <p>Са њим је био Тома Теологита и неколико војвода.</p> <p>Логоте |
| аника, које је при себи имао.{S} За тим је разаслао гласнике по жупама, да се скупља остала вој |
| Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у |
| ме се обично свршивало.</p> <p>Међу тим је и Тома Теологита имао већ свој суд о њима.</p> <p>Те |
| "> <head>XI.</head> <p>Оставши сам, чим је отишао Тома Теологита, Љубоје се повуче и размишљаше |
| ко, па опет утону у мисли.</p> <p>Небом је пловио месец, и бацао своју светлост на успавану зем |
| зелен, шкрипну зубима:</p> <p>— С тобом је свршено!</p> <p>И пође на Гојка, заповеднички викнув |
| S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиг |
| и се завршавао златним крстом.{S} Левом је руком држао узде крупнога вранца без белеге а десну |
| ељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице с мачем, да му буде ближе д |
| староседелаца своје деспотовине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност ца |
| ила је његова остала пратња, пред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на |
| слутећи плен, одвоји од Маре и у лаком је скоку нестаде.{S} Мамљена све дубље међу столетне гр |
| } Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од крика рањеног лава, плашио непријатеља |
| а су они искрени пријатељи.{S} О старом је Властоју мислио, да га не ваља вређати зато, што му |
| ироде, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место осећајима.</p> <p>Мара са р |
| идело поче јаче освајати.</p> <p>Хладан је ветрић пиркао по разбојишту испуњеном хиљадама погин |
| орно место.{S} Позван од Угљеше, Богдан је у место сваког одговора послао у Сер свога стегоношу |
| хин, ал’ војске има врло мало.{S} Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је суд |
| ва, добро ми је дошла!</p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога повер |
| ући га по белом врату његовом.{S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог |
| — одговара му његов другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтов |
| ивог царства византиског.{S} Кантакузен је бледео у очима његовим.{S} Залуд се Тома трудио, да |
| S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као збачени царски намесник у мана |
| </p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порицати ни Синиша.{S} Лазар на |
| Али сад је оно већ отпочело.{S} Уклоњен је с највиднијег места у источној половини Угљешине дес |
| ме своје и свога брата.</p> <p>Костадин је Гојка задржао три дана, да почасти свога госта и да |
| јача несрећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарски |
| еваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце за овим народом, — рече Исаија |
| радовао његовом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — дода |
| има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју војску у Скопљу, и кренуо се са њом пре |
| о и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ Вукашин је одмах после споразума с Угљешом отишао у Прилип а од |
| мо реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на ров и прелетевши бездан, у ком |
| p>— Нашег витешког ћефалије нема!{S} Он је морао први погинути! — викаху Рајкове стегоноше, пот |
| овде?{S} Не, ни у ком случају не!{S} Он је пажљиво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је мо |
| ога ми Петра!{S} У потеру за њим!{S} Он је могао само на ову страну умаћи.</p> <p>И они брзо по |
| овучено и кога сам ја ту затекла.{S} Он је био моме поочиму више саветник у миру но помагач у р |
| о осећања љубави већ и поштовања.{S} Он је у речи мудар, умом окретан, његови су одговори пуни, |
| } Галипоље је мален али јак град.{S} Он је бранио прелаз из Азије овамо, па је у свако доба мог |
| срца његовог било најпотребније.{S} Он је управљао драмским крајем готово неограничено.{S} Ја |
| е његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклисар на двор мога поочима |
| , али нам не може бити од помоћи.{S} Он је син ћесара Прељуба, али не и прејамник духа његовог! |
| штеник, који је служио у црквици.{S} Он је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја |
| био милостив нашој доброј мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са туж |
| глави и дугачком палицом у руци.{S} Он је био први пастир и старешина над осталим својим друго |
| n="17" /> боље но и сам законик.{S} Он је ваљан синовац ненадмашнога витеза Момчила.{S} На њих |
| али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан.{S} Узвиком је, ужаснијим од кри |
| дотакао онога — чега није могао.{S} Он је имао очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је траж |
| а.</p> <p>Рајко не бејаше заспао.{S} Он је лежао до самих врата од чадора, као даје хтео да прк |
| .{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он није достојан да гине за с |
| цариградскога патријарха ублажио.{S} Он је дигао тешку анатему, која је на народ српски била ба |
| и Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> <p>— Знам.</p> <p>— И жигосан тиме.</p> |
| моћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у стан непријатељски, па га је после не |
| ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, па се и она раздрагала.</p> <p>— Дош |
| да се не врати што дуже у Драму.{S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још вр |
| му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас ћемо употребити коло.{S} Оно ће помо |
| није ли тамо и војвода Властоје?{S} Он је сада, свакако, стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је |
| аше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно извршио.{S} Није био Србин али |
| о вером.</p> <p>— Гле, гле!</p> <p>— Он је тргао натраг своју војску испред Алтомановића, и сме |
| ветлост, да позна коњаника.</p> <p>— Он је! — задрхта Рајко, скочи и притрча мркову, који је, д |
| се никад више не сретосмо.</p> <p>— Он је скоро умро, — лагано одговори војвода.</p> <p>— Умро |
| сно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? |
| Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он је истина примио управу над епирско-тесалском краљевино |
| <p>— Али ја рекох, Рајко —</p> <p>— Он је само тумач њихових жеља.</p> <p>— Онда ваља тамо на |
| е.{S} Ја ценим војводу Богдана.{S} А он је, мож’да давно већ отишао Богу на истину!{S} Шта ће и |
| оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, д |
| о.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је |
| де га је деспотица очекивала.</p> <p>Он је био јако потресен и изненађен добијеним гласовима, а |
| ару!{S} Деспоте! понови жена.</p> <p>Он је опет оћутао на њен поздрав.{S} Није је опазио.{S} Ал |
| а се брзо повуче у свој двор.</p> <p>Он је већ знао, да је био стао на последњу и највишу леств |
| ао ноћас овде.{S} Зато дођох.</p> <p>Он је значајно погледа, а она брзо настави:</p> <p>— Госпо |
| ј половини Угљешине деспотовине, а на њ је уздигнут највећи противник његов.</p> <p>Вреди ли ви |
| Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселећи ученика-господара.{S} Момчило се одиста зна |
| ја је била слабо осветљена.{S} Очекивао је Гојка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа. |
| о стао на страну Гојкову.{S} Пребацивао је у исто доба сам себи, шта хоће сад са Гојком.{S} Он, |
| <p>— Гле!</p> <p>— Са свим.{S} Основао је царство и подигао патријаршију али некако чудно.{S} |
| з Драме никаквог гласа?</p> <p>— Стигао је гласник деспоту.{S} Све је здраво и мирно и весело н |
| губили и како су се ђаури надали, могао је и друкчије гласе султан добити.</p> <p>— Хвала и сре |
| ила се жена.</p> <p>Он није чуо, гледао је звезду, све живљим очима, све немирнијом душом, па ј |
| али се старац није плашио.{S} Погледао је, с које се стране гомилају облаци, па је био безбриж |
| лац и заповедник јакога Пловдина предао је свој дух Господу!</p> <pb n="98" /> <p>— Бог да га п |
| стег са двоглавим орлом и круном држао је стегоноша у десници на дршку од бојнога копља.{S} За |
| о.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помагаче, па је сам остао код студенца |
| ицу, светло оружје и добра коња стављао је сваки од њих у службу своме господару искрено и верн |
| ком.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спремање на отпор Турцима.{S} Али |
| {S} Он је сад желео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу прове |
| је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт њихову.{S} Он као господар Срема не ми |
| ошћу, а румен му поли образе.{S} Познао је — атонског пустињака...</p> <milestone unit="*" /> < |
| а краљ нашем деспоту, а он нама — напао је на његову војску Алтомановић.{S} Он мисли, да се кор |
| војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважн |
| авике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, пев |
| е и не виде.</p> <p>Лукави учитељ бирао је сваког дана по што шта необично, занимљиво, па је у |
| ило се одиста знатно упитомио, разбирао је за начин живљења у првих Византинаца тога доба, трош |
| и срећа њена.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он |
| саије.</p> <p>На рукама његовим издисао је — атонски пустињак.</p> <p>Монахиње приђоше и клекош |
| же бити свему крај!</p> <p>— Не, настао је тек почетак! — одговори Тома, докопавши се врата и с |
| на само разговарао са МомчилОм, и остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљ |
| царевине.{S} Синиша, царев стриц, устао је у име царевине а против царевине.{S} Богданово је во |
| прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треба и више ратн |
| у лепом и правилном поретку ишли, јахао је на доброме белцу стегоноша.{S} Широки и златом извез |
| /p> <p>Напред, пред свом војском, јахао је у златном руху на богато украшеном жераву деспот Угљ |
| а.</p> <p>Па челу витешког похода јахао је Љубоје у богатом злаћеном оделу војводском с високим |
| ред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјахао је био Лабуда и привео да га напоји, тапшући га по бело |
| .</p> <p>— Бој је био страшан, — причао је Рајко. — Небо се проламало од убојних узвика, од пис |
| се пожурио и одмах кренуо.</p> <p>Ишао је без иједног пратиоца, да би брже путовао.{S} Одморни |
| његове речи.{S} Њега је нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витез |
| ловах.</p> <p>Туђина је нестало, отишао је, без сумње љутит, што му се жеља ни у колико није ос |
| Гојко отишао на крваву војну?{S} Отишао је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она |
| ти у двору Анином, а мало за тим отишао је и Исаија, обећавши да ће чешће походити деспотицу, к |
| а Белог Мора.{S} У очи самог боја дошао је у стан Момчилов Тома.{S} Дуго се на само разговарао |
| обро.{S} За падом тврдог Галипоља дошао је ето пад великог Дренопоља.{S} За падом Пловдина <pb |
| а...</p> <p>На место мога поочима дошао је други властелин, на кога су се сви жалили.{S} Несуђе |
| } Тада је и он постао војник.{S} Прошао је први пут тада кроз красну вардарску долину, видео је |
| бама.</p> <p>Витешки одред Љубојев ушао је у драмско логориште лагано и свечано око заранака кр |
| његове.{S} Није хтео пристати, покушао је побуну.{S} Али, преухитрен, савладан и затворен, дан |
| дану.</p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.< |
| че:</p> <p>— Сумње нема, кнегињице, ово је Фаталан сусрет.{S} Уклонио сам се из друштва да у са |
| ку торбу на дивану у њој, додаде: — Ово је ваљ’да сада неко оставио!</p> <p>Са уског прозора кр |
| наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мал |
| } Узеше мач и пољубише.</p> <p>— Његово је знамење! — додаде Рајко.</p> <p>— Доста је клетве на |
| аревине а против царевине.{S} Богданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима |
| ом месту долазак ловаца.</p> <p>Друштво је, изишавши из града, прешло преко пута, што далеки Са |
| зили у шумску хладовину.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први |
| Угљеша ни мало не обрадова.</p> <p>Дуго је сам размишљао, па онда зовну деспотицу.</p> <p>— Љуб |
| p>Угљеша остаде у соби сам.</p> <p>Дуго је замишљено ходао по соби крупним корацима.</p> <p>— П |
| ли ја не говорим да га браним.{S} Друго је нешто, што ми душу тишти.{S} Ти си сада у незгоди: и |
| од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{S} Нама предстоји борба и |
| Мраморним Морем.{S} Ту у Галипољу живео је мој млађи брат Матија као трговац, који је због свој |
| ода из обичне куће цариградске, доживео је да у пуној снази свога века прими управу над војском |
| учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у својој соби, која је била слабо осветљена.{ |
| кавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки старац у пастирском руху са ве |
| ада кроз красну вардарску долину, видео је и Струму и Струмицу, и многе тврде градове.{S} Стари |
| оклевао?{S} За срећу наше отаџбине узео је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспот |
| оме га је очекивала готова смрт, пожњео је успех, праћен громогласним клицањем свих гледалаца.{ |
| pb n="109" /> Велбужду и Кратову, кипео је живот бујношћу придошле реке планинске.{S} Богати гр |
| у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао на страну Гојкову.{ |
| Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш за |
| које његово наименовање доноси.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао |
| ом Византинцу.</p> <p>Вешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у |
| м.{S} Гојко, млади војвода у Драми, био је старом Војихни десна рука у многом његовом предузећу |
| ев, где је осећај отео узде разуму, био је довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и нај |
| им и мањим манастирима и богомољама био је у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече |
| енутку највеће жалости ћесарице Ане био је примљен без икаквих већих знакова одликовања, које њ |
| Са уског прозора кроз дебеле зидине био је леп поглед.{S} Тамо преко провалије настаје нижи део |
| ину Срдану.</p> <p>Добри поочим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељ |
| огибија.{S} Старији деспот Костадин био је у Жегљигову, где је добијао знатно благо од закупаца |
| помињао.</p> <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових вит |
| егали преко градских зидина.</p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа |
| S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} |
| тешки — догађаји наступити.</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна |
| на крају завршавао шумицом.</p> <p>Био је сетан и забринут.</p> <p>Прође дугачком стазом до по |
| у и ноћу излазио на ово место.{S} Губио је своје погледе преко границе суседне Богданове војвод |
| аме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је |
| не.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин у Прилипу.</p> <p>— Снажној руци твојој стао |
| p>И он се јако стресе...</p> <p>Погодио је!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18930_C19 |
| у треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је толиких лета ту травку, па је не могаше наћи, а зна |
| ам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио је, да га исповедам, али сам га одбио, уверавајући га, |
| стиру, а лукави Тома Теологита продужио је своје напредовање у служби деспота Угљеше, где се по |
| мог главног окна рудничког.{S} Обилазио је и околину, лутао по обалама жегљиговске реке, посмат |
| ходе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да води своме двору своју љубу, па је, на послетку, |
| тренутак.</p> <p>Деспот Угљеша долазио је у походе својој ташти ћесарици Ани, долазио је да во |
| и жалили.{S} Несуђени војно мој долазио је у град Манастир <pb n="116" /> — као што сам доцније |
| Одморни је Лабуд летео.</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики к |
| вине српске.{S} Мишљење свога оца делио је врло радо и његов Гојко, па је у мислима и жељама и |
| Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у себи — некаква сила помаже.{S} Била она часна или |
| носи.{S} Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p> |
| кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати м |
| пријатно растао од Рајка и Маре, ударио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни б |
| ој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од с |
| а у првих Византинаца тога доба, трошио је нагомилано благо на скупоцене украсе себи, својим во |
| прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и други у граду могли |
| <p>Он само стењаше.</p> <p>— Рекох, ко је, — одговараше место њега старац. — А шта ће? питаш.{ |
| ше руке и ноге.</p> <p>— Шта је то ? ко је то доле? — питаше брзо Рајко.</p> <p>— Зликовац, нев |
| наци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нека не опрашта!</p> <p>Тако грмљаше Гојков г |
| он чу неке ускорене кораке.</p> <p>— Ко је то? — грмну војник поново, у у пола устаде а срце му |
| <p>Тома, полубудан, скочи:</p> <p>— Ко је? шта је?</p> <p>— Крв у врту, убијен човек! — одгово |
| ко испод чадора јако викну:</p> <p>— Ко је то?</p> <p>Одговора нема.{S} У место њега он чу неке |
| з пожурити ?</p> <p>— Да!</p> <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет ама |
| ипак увидела да није без заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места |
| њему се није првих дана говорило, и ако је његов долазак све изненадно а неке и немило дирнуо.{ |
| ли се одмараху око млина на пољу, и ако је већ јаче било захладнело.</p> <p>У сумрак се приступ |
| е реч о њему и његовом задоцњењу, и ако је било жупа удаљенијих које су већ биле стигле.</p> <p |
| ане правог обласног старешине.{S} И ако је знао, да је овом уздржаном реду у области драмској в |
| а је заслуга, што су већ стигли — и ако је тек две недеље од боја — поклисари српског војводе Б |
| ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправан, да би могао с места про |
| — питаше зачуђено Ана.</p> <p>— И овако је ишло тешко, а онако би било немогућно.{S} Плод би ђа |
| исала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</p> <p |
| о дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он се те |
| овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим током раз |
| прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и тим био |
| >У разговору са њом Исаија помену, како је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгле |
| труђаше се, да буде веселија...{S} Како је красан растанак њен био!{S} Деспот се врло дуго задр |
| <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у богатом огртачу изишао на кулу м |
| господара северне Арбаније.{S} Од како је прошле године умро најстарији њихов брат Срацимир, п |
| арске се немамо чему надати.{S} Од како је пре пет година умро њен цар Александар, она брзо иде |
| е ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три месеца онај чудновати испосник пророчки нагл |
| ма.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је лако било завирити у њег |
| ња али лепо и дирљиво био испричао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву |
| се ствар својим током развија.{S} Тако је и било и ми смо победиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други |
| но доба ни имао другог задатка.{S} Тако је желео покојни ћесар Војихна <pb n="22" /> у знак зах |
| душа, чисто срце, крепка воља.{S} Тако је браћо!{S} Пијмо пехаре руменике, Божјег благослова!{ |
| ренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница ос |
| пажња иде само у корист његову.{S} Тако је Угљеша све прегледао и нашао да је све опако, како ј |
| не поклонисмо пред њима!</p> <p>— Тако је!</p> <p>— А Тома Прељубовић у Јањини? _</p> <p>— Он |
| /p> <p>— Сам их Бог води!</p> <p>— Тако је.</p> <p>За силном коњицом наиђоше пешаци, а за њима |
| ети огањ душу ми загрева.</p> <p>— Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —< |
| повољне — продужи Угљеша.</p> <p>— Тако је, деспоте.{S} Захваљујући великом поверењу твоме, ниј |
| камене степенице на поље.</p> <p>— Тако је, — одговара му његов другар. — И султан је задовољан |
| ељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако је.{S} Матија Кантакузен је томе сведок.{S} Неће порица |
| њаше се онај пола у шали.</p> <p>— Тако је, тако !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам |
| разговарамо.{S} Зар није?</p> <p>— Тако је.{S} Мене је тај његов поглед, канда, стао скупих жрт |
| војводом Гојком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гој |
| расејана, јако замишљена...</p> <p>Тако је прошло неколико дана, и деспотица је већ била, забав |
| еђу овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у |
| бејаше подлактио на колена.</p> <p>Тако је неко време ћутао и мислио.</p> <p>Опробан и срећан р |
| поздравише господара свог.</p> <p>Тако је Угљеша свечано походио Драму први пут после Војихнин |
| изгледа гласника из Драме.</p> <p>Тако је проводила своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој |
| је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Др |
| обри монах до сутра у вече.</p> <p>Тако је и било.</p> <p>Видосава се саста на само са Исаијом, |
| ле неког времена старешини.</p> <p>Тако је и учињено.</p> <p>Тога дана у вече седео је Љубоје у |
| оју Гојко није ни запамтио.</p> <p>Тако је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно |
| њена шапуташе:</p> <p>— Далеко, далеко је он, кога волим и кога очи сада узалуд траже!</p> <p> |
| с гласник, није мио, није добар, далеко је од добра.</p> <p>— Ипак не очајавај! —- храбраше га |
| ! — весело рече младић.</p> <p>— Далеко је од добра, синко, — као забринуто вели старац. — Поги |
| аде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" /> он — одавде стари замак, под |
| качи са хртовима господу.{S} А недалеко је одатле и велики млин манастира светог Јована Претече |
| одобан да одржи велико наслеђе.{S} Неко је морао владати и њим и царством.{S} Знао сам све, кој |
| <p>— Хвала ти, од срца ти хвала! — реко је при састанку Гојко.</p> <p>— Не, ја сам само своју д |
| једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љу |
| дана почео надати.</p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесе |
| е, дакле, само толико растојања, колико је дугачак мост.</p> <p>То знају сад обојица.</p> <p>Ко |
| ака био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло о |
| одиљу.{S} Она је све светлија, у колико је ова блеђа.{S} Слутио сам, ал’ од како је пре три мес |
| рви, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пута рањен, па и колико је кад бл |
| 8930_C20"> <head>XX.</head> <p>У колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште |
| колико је сунце јаче освајало, у толико је пространо логориште велике драмске војске постајало |
| у.{S} Не знам.{S} Мож’да.</p> <p>Толико је знао и пријатељима поверљиво причао Рајко.</p> <p>Ме |
| пуњаваху у карактерима својим.{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља |
| кну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!< |
| престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је био ведар и весео, надајући се бољим данима у својој |
| је више могло ни одлазити.</p> <p>Рајко је за време причања монаховог био пребледео, дах му у г |
| којном ћесару и његовој жени Ани, Гојко је с места послушао њену наредбу и из Драме отишао не о |
| или у Драми потпуно задовољни.{S} Гојко је пак вазда био раздраган, и да му није извесна смрт ч |
| а се удали.{S} Обојица ћутаху.{S} Гојко је оштро гледао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад |
| опољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунтовник, који спрема Крстопољ, да се +оцепи од дра |
| казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје среће поверио своме верном Рајку.</p> <p |
| д ево да ти платим труд!</p> <p>И Гојко је свим жаром пламене љубави своје загрли, притиште на |
| м мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабудом био готов срнути у пропаст |
| а се два пута Бог не куша!</p> <p>Гојко је весело вратио свога Лабуда војнику, а сам је Мару од |
| не победе српскога оружја.</p> <p>Гојко је, задовољан и срећан својим успехом поклисарским, био |
| мислити и њему се надати.</p> <p>Гојко је њу разумео.{S} Али га је мучила неизвесност послова |
| } А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао остати пред оним делом краљеве војске |
| би, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробница за Момчила и његове витезов |
| имао већ свој суд о њима.</p> <p>Тешко је рећи, шта је и како је Тома о себи мислио, нити је л |
| сам све тек доцне сазнао.</p> <p>Тешко је било даље говорити.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Ра |
| ти!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце потражим, и онда бих би |
| ће Томино и узвишење Гојково обрадовало је све и свакога у граду, ал' никога више од онога, кој |
| ји су се скупљали на небу.{S} Изгледало је, да ће бити бурне ноћи, али се старац није плашио.{S |
| ешио си.</p> <p>— Што ?</p> <p>— Ваљало је мало размислити.</p> <p>— Размислио сам и нашао, да |
| .</p> <p>— Није наше вино тако.{S} Мало је боље, а ово је из Пловдина од лозе пловдинке.{S} Нат |
| а што се спасло у ноћној тмини, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} |
| о се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско је поље било општа гробн |
| Турцима.{S} Између нас и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} От |
| али.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред |
| ору.</p> <milestone unit="*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из дв |
| "SRP18930_C3"> <head>III</head> <p>Било је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопољ |
| <p>Његова је одлука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужн |
| а своје коње и пожурише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</ |
| ог тога у страху и трепету.</p> <p>Било је пред вече 25 септембра 1371 године.</p> <p>Од весели |
| ула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стр |
| м мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога Византинца, кога Рајко у |
| остао је у његову стану.</p> <p>Момчило је имао до четири хиљаде извежбаних коњаника, са којима |
| , које је добио од Византије, раскинуло је сваке везе између њега и Кантакузена.{S} Они постадо |
| ушу често морила, а на место њено дошло је мило и радосно сазнање.{S} Празни дани минулог живот |
| дана по доласку Угљешину у Драму дошло је доба, да се за оне тренутке наде и радости плати чит |
| ead>XII.</head> <pb n="86" /> <p>Прошло је од тог доба три, четири месеца хладнијих зимских дан |
| а одлучност. <pb n="5" /></p> <p>Прошло је већ прилично времена како је у лаком оделу али у бог |
| атри.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једни |
| сам у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукоб |
| напомену Вукашин.</p> <p>— Да.{S} Тамо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог |
| овима а такмац уз звеку пехара.{S} Тамо је и Рајко, ћефалија, грађански судија, Трилиса нашег.{ |
| ="123" /> двора велможе Томе.{S} И тамо је нешто тражио.{S} Пратио сам га вечерас узастопце.{S} |
| ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, што је |
| источно од њих.</p> <p>— Познајем, ено је! — брзо одговори деспотица Љуба — она је и сада онак |
| гданово је војводство мало а и изложено је могућним нападајима и гусарских дружина и крсташких |
| нутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <pb n="122" /> <p>Рајко |
| ита:</p> <p>— И мени и ћесарици јављено је у исто доба.{S} Ја ћу Гојка вратити у Драму, а ти ће |
| то није моје ил’ твоје ил’ његово — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, |
| сам само своју дужност чинио, — говорно је Рајко — па мож’да сам пропустио што и од дужности уч |
| ојка.</p> <p>— Што год ти урадиш, добро је ! — одговори Ана.</p> <p>— А сада и најбоље ! — дода |
| /> <p>— Више ми нећеш умаћи !{S} Добро је било!</p> <p>За тим се окрете другу:</p> <p>— Хајдем |
| ног и тешког изненађења.</p> <p>— Добро је — рече —- што сте ме звали.{S} Одмах ваља настати.{S |
| се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пр |
| тац твој —</p> <p>— Отац?</p> <p>— Умро је.{S} После толиког боловања ипак је подлегао. <pb n=" |
| е:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, т |
| ’ странпутицом?</p> <p>Свуда.{S} Ал' то је сакривено од свести њихове.</p> <p>Колико пута наиђо |
| p> <p>— Млади витезови!{S} Вукашине, то је све на шта се ослонити можемо! — рече значајно Угљеш |
| последња забава, коју нам може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— |
| м друкчије гласе од вас чула.{S} Ах, то је страшно!{S} Хвала вам!{S} Верујем.</p> <p>Међу тим ј |
| ко се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је зве |
| ори крајишник — узми мога вранца.{S} То је последња услуга, коју краљу могу учинити.</p> <p>И с |
| ли наше није да бијемо из заседе.{S} То је <pb n="88" /> његово.{S} А на нас он никада неће отв |
| рачуне крвавим путем пречистили.{S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више н |
| очи за лепоту и воље за уживањем.{S} То је тражио и већином нашао.{S} Сад ће настати војна, за |
| настиру, — говораше Видосава Мари. — То је срећа за нас, иначе не би стигао добри монах до сутр |
| } Ала је то витез!{S} Вино и песма — то је њему све.{S} А то, Бога ми, лепо стоји његовом озбиљ |
| звезда.{S} Моја је звезда нестална — то је звезда променљиве ратне судбине; твоја је стална у с |
| ља у напред.</p> <pb n="174" /> <p>— То је његов глас!{S} Хвала Богу! — рече гласно седи ратник |
| Како се зове овај војвода!</p> <p>— То је тај туђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој ла |
| добро нам дошао такав соко!</p> <p>— То је његов глас, — рече Рајко.</p> <p>— Сад већ доцне! — |
| против Николе Алтомановића.</p> <p>— То је стара мржња ! — рече деспотица.</p> <p>— Да, старој |
| S} Он за тобом — ја за њим.</p> <p>— То је много!{S} Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Јо |
| p>Деспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљ |
| рочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета!{S} Марко је с браћом морао оста |
| знања љубавних снова Љубојевих.{S} А то је био главом препредени Тома Теологита.</p> <pb n="41" |
| своју.{S} Од како сам је запазио — а то је давно било — она ме није изневеравала.{S} Бивала је |
| то и од дужности учинити!</p> <p>— А то је —</p> <p>— Требало је да поганом туђину мачем срце п |
| ни.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и нови заповедник драмске војске Тома Теологит |
| мостална са својим патријархом.{S} И то је донело потребног душевног мира.{S} Таман сам мислио, |
| и, изнело је само голу душу.{S} Па и то је готово све пропало.{S} Неке су бездушници, који су и |
| узимљивој мајци и разборитој госпођи то је и пошло за руком.{S} Љуба је расла, црпући у души св |
| и један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин, који је живео повучено и кога сам ја |
| и, а ова је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака исто |
| може дати, то је њено кршење.</p> <p>То је други пут мислио.</p> <p>— А не би, на послетку, бил |
| то и у чему несвесно увредио.</p> <p>То је души Аниној било доста.{S} Она се са скупоценим покл |
| се само могао спуштати на ниже.{S} Зато је гледао да то спуштање не дође, бар не тако брзо.{S} |
| гинула, али смо победили.</p> <p>— Зато је Хаџи-Ил-бег сада у великој части код свакога.{S} Сул |
| ту провео добра два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учи |
| /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на самоћу по неколико неде |
| је страховао и за своју љубав.{S} Често је са високог бедема крстопољског погледао уз пут што в |
| рица не жели чути ни речи од свега, што је до сада било.{S} Друго је, што су дани врло ровити.{ |
| рени да им се ваља журити:{S} Тома, што је знао да гвожђе ваља ковати док је вруће, Љубоје — шт |
| данија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржал |
| еко од Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је с |
| није киша са неба већ земље, киша, што је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко рас |
| ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си ти сада? — упита г |
| утака Видосава је причала Мари све, што је од Ане сазнала.</p> <p>Мари је било и сувише.{S} Она |
| ас, да је добри монах умро од туге, што је у срџби проклео и уклео свога господара а са њим и д |
| а нема живота ни опстанка ни овоме, што је до сад створено.</p> <p>У тихој звезданој поћи изгле |
| пред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадор |
| черас стигао из логора војске наше, што је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одм |
| сили Николе Алтомановића, а друго, што је Скопље означио за збориште своје војске из простране |
| би незгодно из тих разлога.{S} Оно, што је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> |
| љи, али ја мислим да је за све оно, што је наступило после смрти цара Стефана, крив он сам.</p> |
| <p>Па за тим исприча Видосави оно, што је и сама знала о Гојку у Крстопољу.</p> <pb n="73" /> |
| </p> <p>Али се ипак догодило нешто, што је пореметило мир, тако потребан и дому и души старе ће |
| јплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишту, биће мио пророк |
| ма, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.</p> <p>Ћесарица Ана држ |
| м Исаијом, да је она најлепши цвет, што је последњих година изникао на плодним, али често пута |
| е равницу, кроз коју се пружао пут, што је спајао Драму са Сером.{S} Али се ни на томе не зауст |
| ома стаде непомичан.</p> <p>Ветрић, што је скидао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пож |
| з друштва да у самоћи осећам тајну, што је у мојој души дубоко урезана.{S} Наишао сам на ову ку |
| пала у домове верних!{S} Исекли су, што је под нож пало, а што се спасло у ноћној тмини, изнело |
| еког времена окренуо ток ствари.{S} Што је Момчило више ратовао са својим коњаницима против цар |
| ко да им треба хитати, а пратилац — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили |
| источне огранке Меникејскех гора, а што је сунце више освајало и они су све дубље залазили у шу |
| о тешко остављати Драму после свега што је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гој |
| сам је причао.{S} Зна он рећи и за што је то било.{S} Окупите га, да приповеда ако не све а он |
| лови!{S} Радо предајем забораву све што је било, — говораше после неколико тренутака Ана Гојку. |
| смео угазити у војну, а да буде ово што је.{S} Али ми је он за неко време био потребан баш за т |
| огу, дуго тако трајало.{S} Пре него што је запљуснуло до њих на висовима, море се међусобне зав |
| дао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољка доброга му оца без пребола.{S} И |
| е нестало, отишао је тајанствено ко што је и дошао, мож’да да тражи витеза, који ће га боље раз |
| виде, да је мекша, много мекша, но што је мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> |
| вез туђих владара распао се пре, но што је ишта могао и предузети.{S} Ми смо остављени сами себ |
| труђаше, да се покаже веселији, но што је у ствари био.</p> <p>У таком се расположењу и кренуш |
| месту рођења и првога детињства но што је место, на коме смо сада.{S} Ја сам из Галипоља у мор |
| ој мајци.{S} Он је њу примио пре но што је могла чути црне гласе са тужног разбојишта.</p> <pb |
| а неко време био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина њего |
| деш.{S} Зашто тужиш?{S} Ваљ’да зато што је млади војвода Гојко отишао на крваву војну?{S} Отиша |
| на, господар Драме и таст наш, преминуо је.{S} Оставио је најважнију страну моје деспотовине у |
| сазнао од Ане, шта се догодило.{S} Чуо је о неверству Гојкову и задаћи Томина путовања у Крсто |
| ош неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а |
| > <p>— Видиш, — продужи Угљеша. — Лазар је отишао под закриље угарско, признао је врховну власт |
| ну.{S} Сунце је било већ зашло, а ветар је нагонио облаке, који су се скупљали на небу.{S} Изгл |
| анастирским.</p> <pb n="56" /> <p>Ветар је хујао и разносио увело лишће и ситне гранчице, распа |
| покривену, праву, колибу.</p> <p>Ветар је већ био престао, а крупна се киша спусти.</p> <p>— О |
| дан тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прекиде |
| роба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена.{S} |
| ли да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И били с |
| , узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома, са |
| е мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико приправ |
| разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је обл |
| он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расуло, |
| освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је то т |
| ло дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље, ал |
| p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево овде, |
| да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од радос |
| {S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, твој |
| али су у врту Гојко и Мара.{S} Разговор је био жив, пун, као што им је и срце било наде пуно.</ |
| хе.</p> <p>— Ах, оче мој!</p> <p>— Глас је кратак и непотпун, али у толико више тужан.{S} Љубо, |
| вим Војихном заплака као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој град |
| главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да буде на своме заповедни |
| и пријатељ мој у драмској области данас је велможа Тома ! — Видосава се сети Маре, и несавладљи |
| уздани Тома Теологита.</p> <p>И вечерас је у већу Тома водио прву реч, а Рајко мишљаше, да њему |
| Он говораше Томи:</p> <p>— Султан Мурат је у Малој Азији.{S} Опсео је с војском град Бигу.{S} У |
| е.</p> <p>Помишљало се на војну, а свет је знао чак и то да се млађи брат деспот Драгаш од тога |
| Грка и Влаха!</p> <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша |
| а тим, осетивши и сам њене сузе, деспот је нежно ухвати за леву руку и приведе крају, где је, н |
| и Византије било је и прошло.{S} Деспот је рачунао на грчку помоћ.{S} Отуда је и био толико зау |
| ту, обрадовали су све у Серу.{S} Деспот је братски загрлио младога војводу, па га је онда пусти |
| и, па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па проду |
| head>XXII.</head> <pb n="162" /> <p>Хрт је наишао на зечји траг.{S} Он даље иде по нагону.</p> |
| једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио поред речице.</p> <pb n="81" /> <p>Сјаха |
| ара Војихне почеше узнемиравати.{S} Пут је велики, а рок кратак.{S} Ваља ми летети.{S} С богом! |
| обедиоци.{S} Хвала ти!</p> <p>Други пут је Рајко реко Гојку, да неће више остати у Драми, ако Т |
| више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега би ваљало |
| о из обичаја да се увелича друштво, већ је и сама била страсан ловац.{S} Сада је у њеном друштв |
| м помоћи.{S} Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће м |
| ан ћуташе неколико тренутака.{S} Ветрић је ћарлијао, а зелено је лишће на дрвећу шумило.</p> <p |
| н.</p> <p>— Помогне ли Бог нама, Балшић је свршио ! — рече Рајко одлучно.</p> <p>— За то ће — д |
| преко мореуза пређу у Галипоље.{S} Ноћ је била мркла и врло ветровита.{S} Омање су се лађе при |
| и даље буде !</p> <p>— Не.{S} На прагу је војна.</p> <p>— Војна? с ким?</p> <p>— С нечастивом |
| коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према ономе, што држаше го нож.{S} Мара клеч |
| огаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме и т |
| меона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут |
| тала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> |
| сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту ни |
| е узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда |
| упама, да се скупља остала војска, коју је он у Кукушу дочекивао и испраћао у Сер.</p> <p>Краљ |
| ти пред оним делом краљеве војске, коју је краљ био повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је |
| је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да поведе у бој против Тура |
| њу ступио, и да је остао у части, коју је до мало пре имао.{S} Овако — никако.</p> <p>Он овде |
| последњу и највишу лествицу части, коју је могао овде имати.{S} Одатле се само могао спуштати н |
| врлом витезу ода последња почаст, коју је истинито заслужно.{S} Благо мојих ризница стоји ти н |
| ајнички и несвесно грчила руку, за коју је бејаше нападач ухватио, а другу је подигла према оно |
| ти.{S} Исаија је утонуо у тугу, а Рајку је било тешко као да се неке тужне успомене у души и пр |
| Она устаде и приђе прозору.{S} На пољу је месечина, те могаше одмах познати Рајка.</p> <p>— Ти |
| о неки мали ратни савет.</p> <p>На пољу је била слаба месечина.</p> <p>Рајко изиђе из двора, па |
| је с војском град Бигу.{S} У Дренопољу је главни наш заповедник Лала-Шахин, ал’ војске има врл |
| 930_C6"> <head>VI</head> <p>У Крстопољу је од доласка Гојковог било све мирно, па се и преплаше |
| но улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му је гласник наше победе.</p> <p>— Хвала Алаху и пророку, |
| ла грчка, ал’ војвода Богдан хоће да му је певам српским речима...</p> <p>Гојко и Рајко пролажа |
| мена.{S} Сам са својом војском, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је п |
| она своју срећу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи |
| на увенути.</p> <p>— Витеже, — рекла му је она пред свима гласом, који је издавао свуколику неи |
| ико шарено перо нојево.{S} О бедрима му је висио широки палош са позлаћеним балчаком, који се з |
| е руку да такне Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст |
| Мрњавчевић, па је и запросио.{S} Она му је по пристанку родитеља својих радо пружила руку.{S} В |
| Томи није било свеједно.{S} Највећа му је погибао сада грозила од Гојка, који је <pb n="89" /> |
| седама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хвалећи са своје стране побожну пое |
| а свагда код свога господара, Угљеша му је радо давао проније за уживање.{S} На тој земљи стари |
| а, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчил |
| еза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из првих |
| биља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквице осује |
| ојко.— Краљев зет Ђурђе Балшић, који му је био савезник против Алтомановића, као да је окренуо |
| кратки али смишљени.{S} А нада свим му је мио поглед.{S} Око његово продире, чини ми се, у сва |
| великој части код свакога.{S} Султан му је у радости послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад |
| руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Хаџи-Ил-бегова донела на |
| ним противником њиховим.</p> <p>Прво му је говорило осећање према Гојку, друго дужност према ст |
| његов Властоје, друг је Војихнин Био му је саветник у ратним и државним пословима а такмац уз з |
| >— Говориш из моје душе, — одговорио му је Гојко — али ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} |
| <p>— И сам тако мислим, — одговорио му је Гојко, и на томе је њихово разбирање о уклањању Томи |
| ког је, без сумње, рода.{S} Понуђено му је, да прими свету веру нашу.{S} Он је одбио.{S} Ноћас |
| pb n="22" /> у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора сп |
| ља ковати док је вруће, Љубоје — што му је Тома реко да им треба хитати, а пратилац — што је мо |
| n="60" /> мога брата.{S} Виноградар му је био неки Грк.{S} Плашљивица се препаде од Турака, па |
| све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у |
| и против азијатских варвара.{S} На њему је право проклество.{S} Он је сина свога ослепио.{S} Он |
| је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је лако уступио своје место о |
| p>— А од куда ти, велможо, знаш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска ср |
| ог свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> <p>Ушавши, старац |
| вити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Исаија.</p |
| ловини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна страна, од |
| узде крупнога вранца без белеге а десну је спустио на колено.{S} За њим су ишла два часника а д |
| се на западу Гвоздена Врата; на северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед |
| о јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот У |
| м старом оцу ожалостиле Мару, толико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао |
| а, друго знатно место у деспотовини; ту је и каменита тврђава Мелник, и Крстопољ на Беломе Мору |
| м са лаком стрелом и тулом о рамену; ту је Тома Теологита, забринут да се данас не деси штогод, |
| даровано многим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на < |
| абрано друштво на чилим коњицима.{S} Ту је био деспот Угљеша са оружјем и позлаћеним рогом лова |
| међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно место у деспотовини; ту ј |
| ога манастира, у Меникејске Горе.{S} Ту је на миру настављао свој превод богословске књиге грчк |
| купине.</p> <p>Они стадоше.</p> <p>— Ту је зликовац! — рече старац и извади нож, па корачи напр |
| свога клисара.</p> <pb n="83" /> <p>Ту је Ана чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.< |
| задовољан драмским одељењима.</p> <p>Ту је војска имала да се одмори три дана, па да се сва кре |
| т твоју — одговори Тома — у нади, да ћу је ма и накнадно заслужити.</p> <p>— Добро, — рече Угље |
| ђења надму.{S} Очима је стрељао, у лицу је био црвено-црн, а левом је руком био подигао корице |
| л’ грех му цео не слути.</p> <p>Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.< |
| >Бегунцу је пут мало познат.{S} Гониоцу је тек у бледом сећању.</p> <p>Обојица ободоше коње.</p |
| на тамне стране државних прилика Угљешу је у почетку обмањивало о величини његове душе и ширини |
| е му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао пристанак у име своје и свога брата.</p> <p>Кост |
| потовину Дејанових синова.</p> <p>Монах је био зао пророк, а његове речи у вези с пловдинским д |
| ожној и завађеној господи српској страх је био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и севе |
| јвода Љубоје отишли су у Драму, куда их је узвишена ћесарица ненадно позвала.{S} Ипак - реци — |
| су били лични чувари Угљешини, који их је добро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака ал |
| вац, који је због својих услуга, што их је чинио ђеновским и дубровачким трговачким бродовима, |
| >— Затекао сам много рушевина, из којих је ваљало стварати тврде бедеме и грудобране.{S} То сам |
| оривши се мало, оставише коње, из којих је била читава магла од паре, па се почеше одвајати у о |
| ају.</p> <p>Будни су стражари, а од њих је буднији — њихов господар.</p> <p>Са високе куле мотр |
| ела од трке поузданих жерава.{S} Ваздух је пиштао од фијука стрела и узмахивања сабљама.{S} Био |
| било, — показиваше старац — а зликовац је хтео отуд иза леђа напасти.{S} Је л’ тако било, неср |
| епе, нешто шапутаху.</p> <p>— Неваљалац је он.{S} Није ни чудо — туђин је, па га и не боли срце |
| а лупа преста па опет наста.{S} Бегунац је сишао с моста, гонилац на њ наишао.</p> <p>Међу њима |
| се топот потмулом лупом</p> <p>Бегунац је наишао на мост.</p> <p>Гонилац напреже слух.</p> <p> |
| ко је Гојко дочекао вече.</p> <p>Старац је ућутао, склопно очи, и лагано испустио руку Гојкову. |
| на ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да см |
| м, која му је била при руци напао је, а Јевренос-бег дошао му је после у помоћ.{S} Одважност Ха |
| > <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </div> |
| м.</p> <p>Тај вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, пот |
| надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао на половини пут |
| Ил-беже! весели се, примиче ти се помоћ Јевренос-бега!</p> <p>А густи редови српске војске поче |
| !</p> <p>То поможе.</p> <p>Славољубивом Јевронос-бегу то бејаше најјачи разлог, и он рече:</p> |
| ити на услузи.{S} Послушајте ме!</p> <p>Јевронос-бег размишљаше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— |
| говори му Угљеша.</p> <p>Тома је био од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај ве |
| вођа бејаше главом чувени Јевренос-бег, један од највештијих ратника турских, потурица грчкога |
| њен излете из одаје, где су се гостили, један дервиш.</p> <p>Он се заустави на широким мермерни |
| ас осећају због метежа и раздвојености, један од ловаца рече:</p> <p>— Нека је слава и хвала го |
| склопише крвави вали Маричини над њом, један млади Турчин, који је стајао на обали одакле се ж |
| рном Рајку.</p> <p>На витешком мегдану, један пут, забаве ради Гојко је са својим коњицем Лабуд |
| <p>— Зликовац, неваљалац, најамник!{S} Један од оних што су мене пре везали за врбу, кад су на |
| апред, а Угљеша скочи са свога коња.{S} Један копљаник из пратње <pb n="43" /> прихвати узде од |
| он слеже раменима па одговара грчки.{S} Један пут видех, како изиђе из <pb n="123" /> двора вел |
| тепенице, које се сјају на месечини.{S} Један заповеди нешто стражару, који је био на степеница |
| из руке — двојица га нападоше с леђа, а један га тешким гвозденим ступцем удари по врату тако, |
| за руку.{S} Прискочише и она двојица, а један од њих извуче нож.{S} Трећи говораше Ани нешто бр |
| Гојко.</p> <p>Момци прихватише коње, а један осветли буктињом степенице, куда се иде у Гојков |
| о толико, да су поклисари од границе, а један пут чуше да су чак од Пловдина, али ништа више ни |
| ну буљина.</p> <p>Неки се прекрстише, а један полугласно рече:</p> <pb n="58" /> <p>— На твоју |
| Мара престрављене писнуше и стадоше, а један од оне тројице притрча и ухвати Ану за руку.{S} П |
| а путник уведе и коња, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше ј |
| ити два пута.{S} Она тражи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје пост |
| ом пољу ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је го |
| десној руци нож, приђе, мало погнут, на један корак до Рајка, исправи се, измахну ножем у стран |
| даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима се указа — Тома Теологита |
| ржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар сунчан да |
| лачише пажњу младога Турчина.</p> <p>На један пут му се учини да чује топот коњски.{S} Послуша |
| <p>Ходаше собом горе и доле.</p> <p>На један пут стаде и лупи руком о руку:</p> <p>— Она је!</ |
| и копаља, незнани брајко, дајеш? — пита један, који се спрема да осветла образ себи и својима у |
| слите о оном сну, што се прича? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише |
| ше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> <p>— |
| да рукама опипа везанога.</p> <p>Прође један тренутак, а старац викну и устаде пљеснувши рукам |
| скрхано оружје српско и грчко, Драма је један од првих и најлепших залогаја, на које је зинула |
| а његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код саме цркв |
| оме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перитеориона |
| не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цветне са |
| Умро је војвода Властоје.</p> <p>Био је један од топлијих пролећних дана у месецу марту.{S} Бри |
| и.{S} Она се већ била загасила, само је један крњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним д |
| амо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?</p> <p>— Како гд |
| јавише.{S} Само се са друге стране реке један повећи камен одвали и одроњавајући за собом земљу |
| од старе, добро му познате, грчке крчме један мали одред богато одевених коњаника турских.{S} О |
| до?{S} Ово вам је у помоћи! — нашали се један, куцкајући чутуру.</p> <p>Она пође од руке до рук |
| коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а |
| и са сребрног служавника, који принесе један дворанин, узе со и хлеб, подносећи их Угљеши.</p> |
| мири нас са црквом цариградском! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути з |
| p>— И вино весели срце човеково! — рече један пошто се добро поткрепио.</p> <p>— Да Богме! — од |
| ва војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.</p> <p>— Тебе није треба |
| више о судбини дана, што долазе, — рече један.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S |
| ини.</p> <p>— Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па с |
| гим царским повељама.{S} Ту је спадао и један млин на Мутници, речици недалеко на <pb n="23" /> |
| <p>— Опомени га наше понуде, — заповеди један часник тумачу.</p> <p>Тумач упита Гојка, хоће ли |
| о жаљаху свога доброг господара.{S} Али један не бејаше таког срца.</p> <p>То је био неки туђин |
| а два дела, који су, покривени, стајали један до другог као <pb n="102" /> две одаје у зиданој |
| а својим моћним пророком радује! — вели један часник турски <pb n="181" /> у великом мермерном |
| те не познајеш снаге планинске, — вели један са плачкавичких <pb n="153" /> катуна Дејановићев |
| о да ти не будем, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p> |
| лон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја сам их заклео, да својим кост |
| ва памте, који им је бој био први, а ни један од њих не зна, у колико је битака био, колико пут |
| 38" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадовољни.</p> |
| говори Вукашин. — Руку ову не замори ни један непријатељ царства или куће наше.</p> <p>— Тако ј |
| ао што вредна чела не оставља у врту ни један цветак.{S} Није се само дотакао онога — чега није |
| >— Војводо, напред!</p> <p>Љубоје крочи један корак напред, али стаде и оста непомичан.</p> <p> |
| роз ноћну се тишину разлеже трубни знак један пут, два пут па онда и трећи пут, а мало после чу |
| /p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. — Зар нађосте да се са њим над |
| твореном прозору, са кога се лепо видео један део звезданог неба.</p> <p>— Господару, ти си од |
| ас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, јед |
| њом пође — по њеној жељи — Мара и само један пратилац, стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се |
| дао лисни урес дрвљу, унесе кроз прозор један пожутели лист.{S} Тома га руком у ваздуху ухвати, |
| ила највећа невоља јавио нам се у помоћ један непознати туђин — ђаур.{S} Он је и одвео наше у с |
| ревалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно дизали се |
| ијукање џилита и копаља — помешаше се у један страховит глас, који се одбијаше у котлу, где је |
| раздели на по неколико редова, и сви у један пут стадоше пажљиво испуњавати дугачке празне про |
| да му буде ближе десници.</p> <p>Томи у један пут постаде све јасно.{S} Трже мач и ступи корак |
| дбини да, као и остале, утрне.</p> <p>У један мах Рајку се учини да поред ватре пролазе лагано |
| p>Ту Су.</p> <p>-Бегунац и гонилац чују један другоме дах, осећају пламен мржње међусобне.</p> |
| дохваћен џилитом, заљуља на своме коњу један крајишник до Вукашина.</p> <p>— Коња! — викну Вук |
| идем.{S} Па да не би мој одговор чуо ош један, који је у куту те собице био, он му се окрете и |
| и једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погле |
| даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} Изм |
| одужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— Њега |
| ни Тома Теологита.</p> <pb n="41" /> <p>Један поглед Љубојев, где је осећај отео узде разуму, б |
| ружине, што је у округ поседала.</p> <p>Један војник изиђе из чадора и изнесе велику чутуру с в |
| на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештен |
| <p>Гојко западе у најгушћу сечу.</p> <p>Један турски коњаник измахну на њ палошем, а старац га |
| ше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу до Свете Горе.{S} Ту <pb n="114" /> ј |
| ајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бојне силе, у дугим, мест |
| о од једа зелен.{S} Не рекавши ни речи, једва дочека крај већа.{S} А тада се брзо повуче у свој |
| м и месец са свим изгреја.</p> <p>— Ху, једва се опростих напасти! — викаше старац, па се обрат |
| /p> <p>Рајко застаде на степеницама.{S} Једва дође себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена |
| и брзи полазак сазнала од Видосаве.{S} Једва је успела да га причека при његовом изласку из гр |
| његов појас.{S} Године су превалиле.{S} Једва чекам, да се вратим у Драму. —</p> <p>— И дочекал |
| ј задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваше, па се и сама поче досећати.</p> <p>— Са |
| више није надала, и с Исаијом, кога је једва била и запамтила, учинио је, те је од амазонке Је |
| стари дворанин Благоје.</p> <p>Тома се једва одржао, да се не изда од силне радости, кад је ви |
| ла у ловачкој свити деспотовој, Мара се једва уздржала, да одмах и пред свима на дворишту не па |
| и нису имали ни куће ни кућишта.{S} Они једва памте, који им је бој био први, а ни један од њих |
| везда — звезда издала...</p> <p>Гласник једва дође себи од бола:</p> <p>— Авај нама! — болно пи |
| С Богом! — па ободе коња.</p> <p>Гојко једва стиже да махне руком, па се пусти да не изостане |
| м, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на ногама од силног и тешког изненађења.</ |
| , у крви и ранама огрезао витез.</p> <p>Једва се држао на коњу, који се лагано спушташе низа ст |
| и, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања поверити.</p> |
| и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла без устезања |
| је у исто доба био у целој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни сво |
| која је била напред прорачуњена.</p> <p>Једина је била Мара, према којој је био неусиљено пажљи |
| ерује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у драмској области данас је |
| ари дворанин Благоје, који заостаде као једини пратилац њен. — Недалеко је — продужи <pb n="51" |
| онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одушевљавасмо мишљу о одржању оне снаге |
| мајка, и брат и сестрица!{S} Она ми је једино благо!{S} Други — веле — имају отаџбину, а ја ни |
| е.</p> <p>Заповедник се Пловдина уздаше једино у српску помоћ.{S} Зато се и обрати српској стра |
| д згодним изговором да раде противу нас једино из оданости царској заветној мисли, у тренуцима, |
| >— И ево овде, у осами ових гора, ближе једином господу Богу, кунем се, да другог греха немам н |
| за свету мисао ускрснућа српске снаге и јединства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се о |
| е прохтеве и ненасите жеље удари клин у јединство српске отпорне моћи са ових страна, није ли п |
| с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот |
| а.{S} Жели стари ратник да загрли свога јединца.{S} Верује да ће му лакше бити.{S} И ја те, узв |
| о ускратиш оцу на самрти да загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> < |
| днога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} До сад не дочеках таког дана, али Бог је ми |
| раће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом војводи у служби драмско |
| г господара стадоше укрштати стреле.{S} Једна окрзну по руци Гојка, који се на мах лати мача и |
| једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимиј |
| јпоузданијег крила на граници.</p> <p>— Једна са свим утрну! — рече скоро полугласно излазећи.< |
| е довољан да пробуди сумњу Томину.{S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући |
| оје му у сећању буде прошлост.</p> <p>А једна засја мало јаче, и он на њеном сјају виде последњ |
| а стабла, на коме сам и сам био до сада једна и то по готову сува грана! — реко је тада Исаија. |
| звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степенице високе куле |
| каменити брегови, а међу њима је текла једна далека Струмина приточица.{S} Пут је Гојка водио |
| оћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Вукашин је скупио своју вој |
| аше се синоћ са мном, а млада добричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада |
| истоку звездано се јато множи, а сјајна једна звезда прети да надсија моју звезду — водиљу.{S} |
| <p>— Па ако!{S} Опет је, велим ти, све једна вера.</p> <p>— Дабогме! — умеша се трећи. — За ве |
| одица учена?{S} Зар си заборавио, да је једна моја стрина видела, истина мало по из даље, и сам |
| ини браће Дејановића близо пута била је једна повећа колиба.{S} Уз неке старе рушевине пастири |
| ешћена лежала, устала, прихватила ме је једна милостива рука.{S} То бејаше стари игуман хиленда |
| уба, па продужи: — Добра мајко!{S} Није једна суза канула у твојој кући због тог туђина, а ти н |
| неког потопљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од забора |
| ивота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} |
| на последњи мост међу бедемима градским једна му рука пружи кроз мален отвор ноћне стражаре кит |
| љевом Марку и реци, да жртве одоше брзо једна за другом! — заврши Богдан.</p> <milestone unit=" |
| никако не престајаше, одупираше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бе |
| опљеног предмета.{S} За тим се једна по једна црта и сличица све јаче отимље од заборава, све в |
| и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна контура |
| Колико ? — одговори други, — све је то једна, српска вера.</p> <p>— Хе, брајко, има ту и Грка |
| p>У души и сећању његовом лагано ницаху једна по једна успомена.{S} Прво се појави само нејасна |
| релази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад с |
| зговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, |
| и, са разних крајева двеју деспотовина, једне војводине и краљевине, а нада свим шаренило накуп |
| } Брзо је познао људе и проценио је.{S} Једне је више призивао, друге избегавао.</p> <p>О њему |
| не двоумим.{S} Ти га се сећаш, Љубо.{S} Једне је вечери ненадно пао у Сер.{S} Ја сам појмио њег |
| но.{S} Док се мајка бринула за добро са једне стране, прилазило је зло са друге.{S} Ко мени мож |
| , прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово о |
| <milestone unit="*" /> <p>Враћајући се једне вечери са малог излета на коњима Тома је био добр |
| би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— |
| /p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светлости.</p> <p>Зна л |
| летних грешника.</p> <p>Помрчина.{S} Ни једне звезде, ни једне ватре, нигде огња, искре, светло |
| е господар ћесарица Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} |
| случај нанео.</p> <p>Мара не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе |
| други гласник одјездио Богдану, ушавши једне вечери у собу Угљешину, деспотица затече свога во |
| ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звезда.{S} Моја ј |
| о границе суседне Богданове војводине с једне и низ пучину.{S} Орфанског Залива с друге стране. |
| њим одиграше.</p> <p>У њему се борише с једне стране супарништво у љубави, уверење да Гојко ниј |
| је доживео, и будан снива, прелазећи с једне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> |
| вих огранака планине Плачкавице.</p> <p>Једне летње вечери седео је пред том колибом неки стара |
| е у град невесели и незадовољни.</p> <p>Једне вечери Угљеша сазва ратничко веће на коме одређив |
| ена се браћа поделила на два логора.{S} Једни су бранили старог краља Дечанског, други су били |
| зи у логор.</p> <p>Ратници се устремише једни на друге, па што у ноћној тмини даде коме Бог.</p |
| ом доласку.</p> <p>— Туђин је, — рекоше једни.</p> <p>— Византинац рођењем, — додаваху други. < |
| игово и поклисар Гојко.</p> <p>И док су једни причали о његовом доласку, дотле су други разноси |
| и северни делови српских земаља стајаху једни према другима као отворени непријатељски логори.{ |
| рњадак лагано тињао.{S} Старац се саже, једним дрветом разгрну покисли пепео и пухор, па оно ма |
| рњи бој, где су биле две малене собе са једним предсобљем.</p> <p>— Станује ли когод овде ? — у |
| оше из града на коњима Тома и Љубоје са једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, кој |
| е ловци видеше да ће их послужити време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши |
| ан корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним погледом премери собу, па онда, готов са одлуком |
| > велика змијурина.{S} Ја сам је хитцем једним скинуо и ослободио сиротане, али је то било са с |
| муком разбисте.</p> <p>Турци одговараху једним узвиком:</p> <p>— Алах, ил-Алах!</p> <p>То бејаш |
| ржати.{S} Изјављујући да га само реч из једних уста може задржати, он је са Лабудом налетео на |
| а овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душе једне било свуда добро и у |
| ешом отишао у Прилип а одатле у Скопље, једно, да је ближе оном одељењу своје <pb n="118" /> во |
| ипак и ја и ти превиђамо две ствари.{S} Једно је, што ћесарица не жели чути ни речи од свега, ш |
| пријатељ пријатељу и млађи старијем.{S} Једно се догоди ономад а друго сад.</p> <p>Гојко га са |
| оји у томе ни њему не беше непознат.{S} Једно пак, чиме се необично одликовао и што га је Угљеш |
| ож’да у души племенитога човека.{S} Ал’ једно, што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, |
| чаних зракова, причај тамо, да овде има једно срце, коме би на сјају једних очију и топлини душ |
| р са горње северне стране његове, па се једно примаче североисточном а друго северозападном кра |
| о је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видосави да не треба више |
| привођаше два оседлана и спремна коња: једног за Гојка а другог за себе.</p> <p>Тада Гојко ухв |
| ћеном ђерђеву своме почела неки вез.{S} Једног је дана <pb n="148" /> радила лагано, мисли су ј |
| их војвода?{S} Има, има — ја сам чуо за једног његовог војводу младог Гојка.{S} Хвале га на дал |
| једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, гласника браће Дејановића.</p> <p>Гласн |
| утуру међедином опшивену! — виче испред једног чадора неко из дружине, што је у округ поседала. |
| е своје...</p> <pb n="154" /> <p>Испред једног чадора надмећу се војници у скакању.</p> <p>— Ко |
| тадоше уклањати од ватара, жураше се од једног огња до другог неки крупан старац, војник из Деј |
| о, да је она у служби и милости госпође једног од највернијих дворана Костадинових, и да је по |
| посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред великим |
| астира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две монахиње.{S} Једна бејаше дес |
| купоценим поклоном, који се састојао из једног чисто златног путира са осталим утварима потребн |
| t="*" /> <p>Стари дворанин брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, п |
| еша дошао неопажен, те му није могла ни једног корака прићи у сусрет.{S} Он је био врло весео, |
| бе зато баш и шаљем — не смећи с ума ни једног тренутка велику мисао о јединству и снази нашој |
| о ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, нађе Љубоја, који се у самоћи одмарао. |
| } Стари дворанин Благоје већ је опремио једног поузданог коњаника, који зна шта ће монаху поруч |
| сте вреже бршљана, што се обавијаше око једног дрвета.{S} За њом се појавни Видосава.</p> <p>Ма |
| лена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког непријатеља.{S} То треба да је водиљ |
| ичке и сеоске, која није послала бар по једног војника, а из многих се кућа кренуше по неколико |
| Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показивати.</p> <p>Тада за |
| денца.</p> <p>Ту га, на положеном деблу једног скоро обаљеног храста, затече и Тома.</p> <p>— А |
| следњих дана договоре се рудари и пошљу једног монаха, кога су умолили да подсети Костадина на |
| е сила мања.{S} Има нас по четворица на једнога њиховог.{S} Али не заборавите, да победа није у |
| ише нема шале, прискочи у помоћ и стаде једнога давити.</p> <p>Старац хтеде нешто рећи, али се |
| им Бога, да му да толико снаге, да може једнога дана дати благослов очински своме јединцу.{S} Д |
| <pb n="176" /> дугој линији док трајаше једнога ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка |
| је узе и брзо изиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана И |
| се код Пловдина догађа, угасио се живот једнога старог витеза.{S} Умро је војвода Властоје.</p> |
| места, — задржа га Гојко, показујући му једнога копљаника, који им привођаше два оседлана и спр |
| ко није остварила.</p> <p>Ја сам помоћу једнога путника, поклоника гробу Спаситељеву, отишла у |
| ученик младога Византинца, кога Рајко у једнодневном бављењу своме и не виде.</p> <p>Лукави учи |
| нину, вешто трагајући дивљач.</p> <p>На једној коси она се, слутећи плен, одвоји од Маре и у ла |
| гусле, гусле овамо! — у веселој дружби једној довикује један.</p> <p>Где ћемо гусле сад наћи?< |
| и јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звезда, које су биле источно од њих.</p> < |
| ца заложила, остадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и ј |
| Она нас сада гони, да главе приклонимо једној глави.{S} Данас је дужност најумнијој глави, да |
| ћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p>— Нек тако буде ! — |
| а старац, притежући га рукама, држаше у једној свој нож.</p> <p>— Нећу, да те убијем одмах, већ |
| ачних жеља.{S} Па ипак остадох ватрен у једној жељи, за коју се моја породица заложила, остадох |
| м, — која је, изгубивши и оца и мајку у једној опсади Мосинопоља, места на путу из Крстопоља за |
| сарице.</p> <milestone unit="*" /> <p>У једној одаји малога двора, што се пружа као крило велик |
| стадох непоколебљиво одан једној мисли, једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што |
| нас господ, — говораше Ана чешће.{S} А једном зовну дворанина:</p> <p>— Благоје, је ли раздеље |
| ицу.</p> <p>— Хвала Анђеле! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div ty |
| > <p>— Ти ћеш бити гласник, — рече Тома једном разборитом копљанику.{S} Отићи ћеш на свом коњу |
| n="129" /> тог ножа он је и пресекао на једном месту лагано канице, којима је био у квргу, али |
| дбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратници камена с рамена.</p> <p> |
| цркве.{S} До црквице је била капела са једном одајицом, у којој је становао неки осамдесетогод |
| ловачке групе по уговореном плану и са једном лозинком.</p> <p>Тако се друштво брзо смањивало |
| ад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосном врбом крај студенца на једног војника, |
| д чадором својим стари дворанин Благоје једном младом грчком певачу, који држаше у рукама цитру |
| у знак захвалности, што му је Властоје једном код Крстопоља на обали Белог Мора спасао живот о |
| би, на послетку, било на одмет и да се једном скрасим после толиког лутања.{S} Та ја бих се мо |
| ојим милим у Драми.</p> <p>Враћајући се једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, кој |
| а као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке |
| о бојиште, на коме ћемо бити — рекох ти једном — или први победиоци или прве жртве!</p> <p>— Па |
| Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, Момчило је у велико био ученик младога |
| сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и жудње у једној души.</p> <pb n="160" /> <p |
| не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен у једном пропланку са северне стране, а одатле је ваљало |
| дска срца.{S} Ти си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином |
| аше разбојнике.</p> <p>Све је то било у једном тренутку.</p> <p>На мах се зачу бахат коњски, ал |
| ад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадном испаду грчке војске.{S} Од тада се ника |
| еће, која ми се указала у младом витезу једном.{S} Тај је витез био из ових северних крајева, а |
| ољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим, Бо |
| сти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог дрвећ |
| граду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се саже |
| , — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта поново |
| о.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако вик |
| гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на сва |
| а, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, витези |
| чести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му још је |
| ом савезу.{S} Па ипак не бејаше лако ни једноме а најмање деспоту Угљеши, који је имао да издрж |
| мена на време пажљиво отклањаше.</p> <p>Једноме се учини одјек вихорова јаука, други мишљаше да |
| окриљем звезде нашег рода поћи у бој за једну мисао! — одушевљено рече Угљеша, и устаде пруживш |
| пева другу песму, рекавши:</p> <p>— Сад једну грчку.{S} И ова је била грчка, ал’ војвода Богдан |
| е једном поред обале речне, Гојко срете једну женску, која је хтела у лаком чуну прећи на другу |
| осмо! — довикну им Гојко.</p> <p>— А ми једну и спасосмо! — одговорише они, показујући на старо |
| оле изнемогло, стотина издише снивајући једну кап воде.{S} А гдегде жерав, који је негда летео |
| >— Звао сам те, војводо, да ти саопштим једну своју одлуку, која се тебе тиче.{S} Дренопоље је |
| ма врлина, сви би се ти стекли с нама у једну заједницу противу страшног новог непријатеља свих |
| , опет тамо окренут, очима мотри звезду једну, необично сјајну, на небу.</p> <p>И сада је утону |
| ватре да се суши, па сам седе на велику једну главњу с друге стране огња, а домаћин подстаче ва |
| а војском чекао на половини пута између Једрена и Чрномена.{S} Сам са својом војском, која му ј |
| бе и лете.</p> <p>Ко зна колико времена језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p> |
| раво у Крстопољ.</p> <p>По мрачној ноћи јездили су коњаници врло брзо.</p> <p>Сва тројица бејах |
| .{S} Био сам рањен у леву руку, али сам јездио за стрицем својим.{S} Он је био крвав и страшан. |
| ао у рукама.{S} Он добро разуме и тичји језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили |
| ога превода богословских дела са грчког језика, или би са њом расправљао о старијим књижевницим |
| — Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се на питање монаха, који, такође узбу |
| реним.</p> <p>Страховито лупи, звекну и јекну нешто.</p> <p>Верна животиња размрска теме о тврд |
| .</p> <p>— С Богом, деснице моја! тешко јекну неко. — Више нећеш никоме пребацивати витешке бел |
| /p> <p>Тај изиђе, а ја у место одговора јекнух, и занех се у тешку бољетицу, од које дуго време |
| /> <p>— Не, браћо!{S} Није толико ни до јела колико до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад |
| ко ти није зазорно, пођи са мном до оне јеле, па ме причекај на клупи, ја ћу се пожурити.</p> < |
| рајући га чудновато, рече:</p> <p>— Да, Јелена!</p> <p>— Ах! то је она! — јекну Рајко, ал’ се н |
| и уздах и врисак.</p> <p>— Она је, она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> < |
| Анине одаје.{S} Тамо бејаше Ана, Мара, Јелена, Љуба и Видосава.</p> <p>— Учинио сам по жељи вл |
| брзо у двориште, где стајаху Ана, Мара, Јелена и Видосава, а монах Исаија причаше им нешто живо |
| испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погледа па окрете главу на |
| е, усред дворишта, стајале <pb n="1" /> Јелена и Видосава, разговарајући се о војни, која је на |
| е себи, а онда понови:</p> <p>— Она?{S} Јелена?</p> <p>Па се за тим упути на више.</p> <p>Гојко |
| ина, а зваше се — монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у |
| монах болно уздахну — Јелена.</p> <p>— Јелена? — понови Рајко тако, да сви у њега погледаше, а |
| војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — |
| о је ухвати за руку и придржа:</p> <p>— Јелена? ти сада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јел |
| посла у друштву с деспотицом и Маром, а Јелена, навикнута на невољу, трпељиво сношаше терет, ал |
| оврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ се брзо трже: — Ти си, мож’да |
| одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — доврши Рајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— |
| ада!</p> <p>— Да, војводо! — поврати се Јелена.</p> <p>— Јелена, моја Јелена! — рече Рајко, ал’ |
| <pb n="126" /> <p>— Хвала Богу! — рече Јелена.</p> <p>Гојку бејаше све јасно.</p> <p>— Да није |
| p> <p>— И ја ћу с тобом! — одлучно рече Јелена.</p> <p>— А ако ме многи знаци не варају и крвни |
| уће, од нас и свих честитих, — одговори Јелена.</p> <p>— Не, није тако.{S} Он је свргнут.</p> < |
| итез?</p> <p>— Он је! — весело одговори Јелена.</p> <p>— Ти, дакле, знаш? — упита га Рајко.</p> |
| тињства и младости, а томе бејаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, к |
| мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био тежак и мучан, а ста |
| приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, па се затресе.</p> <p>Рајко је ухвати за руку и |
| ну:</p> <p>— Она?</p> <pb n="125" /> <p>Јелена чу, па се сети да се то ње тиче.{S} Хтеде се окр |
| а моја разбирања бише у залуд...</p> <p>Јелена ућута, а Гојко, који је неколико пута у узбуђењу |
| — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Знала је већ из обавештавања с |
| ри моја, — благослови је Исаија.</p> <p>Јелена не могаше више издржати.{S} Покри лице рукама па |
| ог Претече у Меникејским Горама.</p> <p>Јелена бејаше потресена:</p> <p>— Витеже, хоћеш ли ме њ |
| оје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта, али се брзо прибра, и поносито диж |
| Ступи, Рајко! — позва га Гојко.</p> <p>Јелена се трже, погледа својим крупним очима Рајка, пре |
| е она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвојна друга Мари, која је |
| ући се о војни, која је на прагу</p> <p>Јелена, говорећи с Видосавом, уочи неког коњаника, који |
| са мном, да спасемо голу душу.</p> <p>„Јелена, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја т |
| зна сликати тек прошлост добре девојке, Јелене!</p> <pb n="142" /> <p>Ана од чуда клону и седе, |
| запамтила, учинио је, те је од амазонке Јелене почела на брзо постајати мека женска природа, ка |
| лашћу у своје руке, независно од царице Јелене.{S} Што сам ја учинио у Серу, урадио је Вукашин |
| <p>— А ко је он?</p> <p>— Ја!</p> <p>Из Јелене проговори опет амазонка:</p> <p>— Бог ти био у п |
| је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, плану по ново и одлучи да учини своје још пре п |
| а ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један пут из мркле ноћи свануо сјајан и ведар |
| кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих људи, који дођоше у земљу, до скора по |
| Твој стриц, монах Исаија! — рече Рајко Јелени.</p> <p>Гојко бејаше изишао на врата, и дочека И |
| јасно.</p> <p>— Да није — рече радосно Јелени — то онај витез?</p> <p>— Он је! — весело одгово |
| земаљске, — дадох светој обитељи; дадох Јелени, да њиме вида раме храбрих ратника у дружини вит |
| енутака после тога неко куцну на прозор Јеленине собе.{S} Она устаде и приђе прозору.{S} На пољ |
| > <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је била силно узбуђена.</p> <p>За Рајком |
| ad>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било отпочето купљење војске |
| долази У град.</p> <p>То бејаше Гојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку |
| е Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} Јелену пак не очекиваше никада.</p> <p>Његове се мисли |
| иде у Гојков стан.</p> <p>Гојко поведе Јелену до степеница, па је онда пусти.{S} Она се поче п |
| а! — реко је тада Исаија.</p> <p>Ана је Јелену примила са свом љубављу материнском.</p> <p>— Бо |
| о и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постала нераздвој |
| . — Боже!</p> <p>Полете напред и загрли Јелену, која му, лијући крупне сузе, паде на груди.</p> |
| умње, уморна од путовања? — упита Рајко Јелену.</p> <p>— О том не говори, — рече она.</p> <p>У |
| > <p>— Одјури да тражи нове жртве, нову Јелену, Рајка —</p> <p>— Проклетник!{S} Он не сме стићи |
| не рекох, да ти водим — твоју синовицу Јелену, — брзо изговори Гојко, показујући на њу.</p> <p |
| радо свити сада.</p> <pb n="132" /> <p>Јелену је ћесарици Ани и њеном двору приказао монах Иса |
| у, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гојку |
| з речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабрати од утисака које н |
| а један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хоћеш ти? — прек |
| ко прекиде реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у велико |
| ој ужој околини једина човечја прилика, јер црквица не имаше чак ни свога клисара.</p> <pb n="8 |
| Немој веровати звездарским тумачењима, јер смо онда пропали.{S} Ево — и она се лако спусти на |
| ћу проба.{S} Приступила му је узбуђена, јер је знала да од одговора његовог зависи и срећа њена |
| сам и одрасла у нези свога доброг оца, јер мајке, тужна, ни запамтила нисам.{S} Галипоље су Ту |
| Приљубио се уз Момчила као син уз оца, јер Рајко није свога оца ии запамтио. <pb n="36" /></p> |
| ље иду моје мисли, даље жуди моја душа, јер без тога нема живота ни опстанка ни овоме, што је д |
| p> <p>— Па да видиш, нисам баш ни рђав, јер, Богу хвала, таких у нас и нема.{S} А хоћеш ли да п |
| надали да његов заменик неће бити рђав, јер је из његовог друштва.{S} То су чули од Гојка, И би |
| /p> <p>— Пожуримо мало ову нашу кљусад, јер смо. много заостали, — рече старац, и обојица ободо |
| е то радо хтела знати више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах |
| и.</p> <p>Није дуго трајало то утицање, јер се турска војска, једва четвртина укупне српске бој |
| ести, узвишена ћесарице!{S} Не брините, јер је ваша ствар у поузданим рукама мојим, — рече Тома |
| ојку.{S} Она себе до сада не познаваше, јер сад виде, да је мекша, много мекша, но што је мисли |
| гаше наћи у помоћи?</p> <p>— Не могаше, јер се никад од тада не сретосмо у животу.</p> <p>Гојко |
| о, да се ново стање без поговора прими, јер се свима <pb n="47" /> ваљало бојати сукоба на гран |
| чамцу.{S} Њих поштедеше морски таласи, јер они бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над |
| ост и љубав нашу.{S} Тога не може бити, јер таким сумњама нема места у души <pb n="8" /> мојој. |
| <pb n="71" /> <p>— Тако мораш и чинити, јер си ти прва стража српској слободи на овој страни!</ |
| p> <p>— Одржаће се, и неће се загасити, јер ће киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наж |
| преваром освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин до |
| лу се мало може познати незнани ноћник, јер је тек у пола обучен и ако је, очевидно, толико при |
| ш, у чему је моја срећа?</p> <p>— Знам, јер умем читати људска срца.{S} Ти си ме чудно погледао |
| е госпође, а ја имам само да га обиђем, јер се госпођа спрема да ових дана изиђе овамо на летов |
| е ни разлога да своју превласт истичем, јер је он ипак одано вршио своју дужност.{S} Драмска је |
| убоје се пожури, да не изостане за њим, јер их и пратиоци бејаху већ сустигли у пролазу кроз по |
| S} А он је и тим био потпуно задовољан, јер је обично бивало, да у области наступи неред и расу |
| ме био потребан баш за то што је туђин, јер у мојој деспотовини има много туђина његовога рода. |
| .{S} Брижни је Гојко веселије погледао, јер му се чињаше, да је грешио што је мислио, да је бољ |
| уно освојила.{S} Али то није нико знао, јер је Љубоје и самог себе обмањивао уверавањем, да је |
| а, кћери моја!{S} Ми ништа више немамо, јер моја тековина, ено погледај, пламти у огњу, да осве |
| ну.</p> <p>Друштво је било расположено, јер им скоро свима бејаше ово први лов од летос, од смр |
| немило дирнуо.{S} Није им био непознат, јер је са Угљешом више пута долазио у Драму и ишао даље |
| p> <p>— Сва се сада претварам у завист, јер је така завист — љубав неодољива!</p> <p>— И ево ов |
| ег.{S} Њега сам придао Војихни у помоћ, јер разуме војну <pb n="17" /> боље но и сам законик.{S |
| ила да управу у Крстопољу преда Љубоју, јер је он потребан Драми.</p> <p>Гојку засија лице од р |
| н и Дејановићи, већ га и сами помагаху, јер и сами бејаху у њиховом савезу.{S} Па ипак не бејаш |
| > <p>— Њих ћемо и позвати — и само њих, јер од Бугарске се немамо чему надати.{S} Од како је пр |
| ика.{S} Он рече да Азијате ти потражиш, јер је све пропало, ако они нас први нађу.{S} Деспоте, |
| а.{S} Шта је са њим?{S} Он нема снаге — јер нема благослова!{S} А мож’да није више ни жив?{S} П |
| сниваш, за плаве очи подај све!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу |
| лагано рањеник.</p> <pb n="180" /> <p>— Јесам.{S} Светли деспоти Дејановићи шаљу ме да витешком |
| едништво? — упита Тома Љубоја.</p> <p>— Јесам, и већ сам почео издавати заповести, — одговори Љ |
| :</p> <p>— Нисам се надао —</p> <p>— Ја јесам, слутио сам и наслутио, да она љуби Гојка војводу |
| слу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога ова киша натера да сврати мало до те |
| — упита Мара.</p> <p>— Грехота је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани вар |
| ла, нити сам то на теби опазила.{S} Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Уг |
| већ половина месеца септембра, а блага јесен као да бејаше скупила сву драж својих дана те их |
| <p>У томе се било већ у велико зашло у јесен.{S} Деспотица Љуба очекивала је Угљешу, да је вра |
| свечано око заранака краснога дана прве јесени.</p> <p>Сав логор, сав град и његово подграђе ус |
| ти време једним од најлепших дана позне јесени.</p> <p>Одморивши се мало, оставише коње, из кој |
| хну и суво лишће обнаженог дрвећа позне јесени зашушта, разлетајући се двориштем.{S} Капци се н |
| која се и даље преко целог лета све до јесени лагано сабирала.</p> <p>У Серу је био главни лог |
| ти деспотицу, која ће у Драми остати до јесени.</p> <milestone unit="*" /> <p>За то је време и |
| <pb n="184" /> <p>У немој тишини благе јесење ноћи страховито се разлегаше клетва фанатичног д |
| трану, али ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво! |
| и Тома се састаде са Љубојем.</p> <p>— Јеси ли примио заповедништво? — упита Тома Љубоја.</p> |
| — То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пре?</p> <p>— Да!</p> <p>— И поуздан? |
| га дворанин зачуђено погледа.</p> <p>— Јест, баш теби!{S} Ти у мраку нападе мене, стеже ме за |
| Шта?{S} Мара? — зачуди се Ана.</p> <p>— Јест, она ће ти много причати, — продужи Љуба — па ћеш |
| ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богме!</p> <p>— А јеси л’ тачан као пр |
| умње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада добро помоћи.</p> <p>Млади пева |
| ат зваше Матија?</p> <pb n="61" /> <p>— Јесте, — одговори Исаија.</p> <p>— А кћи његова? —- упи |
| ита Тома Љубоја. <pb n="38" /></p> <p>— Јесте — или управо био.{S} Радо признајем, да је у поче |
| ј душе доброг нашег господара?</p> <p>— Јесте, узвишена ћесарице!</p> <p>— Је ли која душа оста |
| на је сада сјајнија.{S} Је ли?</p> <p>— Јесте, драги господару!</p> <p>— Да, љубо моја, сјајниј |
| амо све мирно и добро?</p> <p>— До сада јесте, хвала Богу!</p> <p>— Бог ће дати, да и даље буде |
| ене из шаренога му живота.</p> <p>— Све јесте и опет — није.{S} Ал’ те очи!</p> <p>Ходаше собом |
| једном узору своме.{S} А тежња за тим и јесте оно, што души мојој не да мира.{S} Деспотице!{S} |
| Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} Ја ћу вам би |
| S} Ја знам и Угљешу и његову војску.{S} Јесу храбри, јесу многобројни, али није среће у њих.{S} |
| ачи напред.</p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде |
| јаше деспотица Љуба — сада већ монахиња Јефимија, а друга њена сестра Мара.{S} Са њом иђаше пог |
| ици!</p> <p>— Сестро, — рече мало после Јефимија, — сви они изгинуше за веру, за име и част.{S} |
| , добра Видо, да радимо ? — питаше Мара јецајући.</p> <p>— Да се боримо! — рече Видосава после |
| авила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми ј |
| додаде:</p> <p>— О, Видо... па загушена јецањем спусти своју главу нај Видосавине груди.</p> </ |
| ци изазиваху и храброст и страх.{S} Они јечаху и довикиваху, да су сви на ногама, да сви знају |
| е разузда.</p> <p>Хује столетни грмови, јече брда, разлежу се долови, таласају се Тунџа и Мариц |
| вредност своје снаге, ври, тутњи земља, јечи ваздух.</p> <p>Безбројни чадори прекрилили поље ка |
| амо је на престолу убица свога сина.{S} Јован пети Палеолог не може се борити против азијатских |
| ија се преко свега одушевљавао беседама Јована Златоуста, а деспотица му је давала за право, хв |
| ихнин, монах Исаија из манастира Светог Јована Претече, заповедник градске страже у Драми Љубој |
| е одатле и велики млин манастира светог Јована Претече са осталим зградама.</p> <p>Стигнувши на |
| .</head> <p>У дворишту манастира светог Јована Претече сретоше се једног дана пред вече две мон |
| е у то доба најчувенији манастир Светог Јована Претече.{S} Исаија је био у њему сам.{S} Жеља за |
| м војском отпаднику од цара византиског Јовану Кантакузену, али <pb n="35" /> су они, који су б |
| а намесника малолетном цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је св |
| е то ње тиче.{S} Хтеде се окренути, ал’ јој у тај мах слуга показа осветљену собу, у коју она у |
| /> <p>Ана од чуда клону и седе, а Љуба јој задовољи прву радозналост.</p> <p>Ана једва вероваш |
| а своје дане и Мара у Драми, а Видосава јој је била једина утеха, једина душа, којој се могла б |
| Она је сад већ била потпуно уверена, да јој је грануо дан среће и Божјег благослова...</p> <p>М |
| /p> <p>Задовољан је ступио пред Ану, да јој саопшти резултат свога поверенства.</p> <p>— Узвише |
| а, колико би душа моја више страдала да јој у часовима сумора ниси ти била успешни видар непому |
| воришту не падне Видосави на груди и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видос |
| заручнику њеном, ал’ се трже и сети да јој, без сумње, не би било право, па рече:</p> <p>— А и |
| о и озбиљно.</p> <p>— Не верујем.{S} Ја јој не могах јавити,— одговори Гојко.</p> <p>— Онда ћу |
| ду, црних очију и расплетене косе, која јој је падала низ леђа — одиста и не личаше на обичну н |
| p> <p>Мара скиде с груди амајлију, која јој је на свиленом гајтану висила о врату, пољуби је и |
| олико су је исто и умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава |
| груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах и осећаји, а душа њена шапуташе:< |
| асова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи об |
| ра не могаше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, т |
| и.</p> <p>После неколико тренутака Тома јој рече :</p> <p>— Ја се стављам на расположење, да од |
| ава разуме са ужасом, куда Ана циља, па јој упаде у реч:</p> <p>— Не, ћесарице милостива!{S} Са |
| живљим очима, све немирнијом душом, па јој није ни одговорио.</p> <p>— Господару!{S} Деспоте! |
| она, Јелена! — викну Рајко радосно, па јој брзо приђе.</p> <p>— Војвода Рајко! — цикну Јелена, |
| ј заблисташе сузе и једна се скотрља па јој овлажи образ и паде на руку.{S} Она се трже, па брз |
| г бедема.</p> <p>Тома се окрете Мари па јој галантно рече:</p> <p>— Ви сте то желели, и само та |
| и, свака туга, свако очајање.</p> <p>Па јој је онда говорио дуго и живо, говорио је и као деспо |
| у дому Војихнином доцније заузе сестра јој Мара.</p> <p>Ана је имала близу шесет година, када |
| е слике најрадоснијих часова из брачног јој живота.{S} У очима јој заблисташе сузе и једна се с |
| је мало зачуђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Б |
| учај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко је би |
| доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он уми |
| > <p>Мара је погледа право у очи, хтеде јој нешто више рећи, али само додаде:</p> <p>— О, Видо. |
| по заслугама преминулог Војихне, и даје јој власт ћесарскога сана.{S} А уз многобројне поклоне |
| вши Ану збуњену немилим гласовима, које јој је донео.</p> <p>После неколико тренутака изиђоше и |
| аше, да Ану утврђује у господству, које јој припада по заслугама преминулог Војихне, и даје јој |
| паштила, да сазна његове мисли, за које јој је слатка слутња наглашавала да одговарају њеним же |
| на бризну у плач.</p> <p>— Љубо! — рече јој Угљеша после неког времена. — Буди храбра.{S} Ти си |
| зовну деспотицу.</p> <p>— Љубо, — рече јој он — ти знаш, о чему се мисли моје баве.{S} Ти знаш |
| ри.</p> <pb n="90" /> <p>— Маро, — рече јој он — ти си већ моја пред Богом.{S} Али свет то не з |
| е, од куда ти овде и у ово доба? — рече јој, држећи је за руку.</p> <p>— Дођох за тобом, господ |
| </p> <p>— Глас, који ми је донео — рече јој он — ноћас гласник, није мио, није добар, далеко је |
| >Видосава бејаше пренеражена.{S} Чињаше јој се, да је наступио смак света, о коме се говори и в |
| жи маха само за један тренутак.{S} Више јој не треба, јер је своје постигла.</p> <p>— Па шта хо |
| вне забаве са деспотицом Љубом читао би јој одломке из свога превода богословских дела са грчко |
| тих чари, Мари срце закуца брже а груди јој се бурно шираху.{S} За очима јој чисто одоше и дах |
| рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p> <p> |
| ену и, спазивши своју драгу Љубу, пружи јој руке.</p> <p>— Деспотице, од куда ти овде и у ово д |
| рже и откиде ниску крупног бисера, који јој је био под вратом а испод огртача.{S} Бисер се прос |
| на и здрава, деспотице моја! — одговори јој он.</p> <p>За тим узе Ану с десна и Љубу с лева од |
| ђин, велможа Тома Теологита, — одговори јој лагано Видосава.</p> <p>Јелена чисто задрхта.{S} Зн |
| по ново Богу, па уздахну а преко памети јој прелетаху најлепше слике најрадоснијих часова из бр |
| гом ловачким, деспотица Љуба оживе, очи јој светлије погледаше а груди се бурно надимаху.{S} Он |
| чно на таке и сличне речи зарумени, очи јој погледају веселије, а мисли иду далеко, сликајући и |
| ју звезду? — упита деспотицу, обгрливши јој стас левом руком а десну пруживши једној групи звез |
| тала о томе немилом догађаЈу.{S} У души јој је било тешко, али је ипак увидела да није без зашт |
| рстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зарад спаса |
| ма, прва се руке његове маши Мара, а он јој се благо обрати.{S} После тога се поздрави са војво |
| ездано јато.</p> <p>Љуба то спази, а он јој, да је преухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма к |
| же?</p> <p>—- Знам, сестро мила! — И он јој онда причаше о Исаији, монаху манастира светог Прет |
| Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинути а он |
| ва.</p> <p>— Узвишена ћесарице! — рекао јој је Тома. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још не |
| !{S} Као пупољак ружин!{S} Хе, хе, а ко јој је крив, што је била тако лепа!</p> <p>— А где си т |
| она хтела на чунићу прећи.</p> <p>Гојко јој о себи рече, ко је и одакле је, толико, колико су и |
| тављене, за те часове израдиле.{S} Чело јој испунише боре, а она тужно посматраше — жалосну врб |
| је загрли, притиште на груди, и на чело јој стави први, тако дуго жуђени, пољубац...</p> <p>—- |
| опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звезде не могаше ништа рећи.{S} Она ј |
| љубо моја, сјајнија ал’ само зато, што јој даје јачег сјаја она светла звезда до ње.{S} Ти то |
| варом освоји сан, она на мах скочи, јер јој се учини да чује рог, који објављује Угљешин долаза |
| или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше како стари свештеник разбира |
| есарица Ана и даље остала у части, коју јој је положај преминулога Војихне давао.{S} Ташта одва |
| <pb n="148" /> радила лагано, мисли су јој се све више отимале и одлазиле преко неких непроход |
| тима покривен црним превесом, и како су јој се тужним писком одазвале мајка и сестра Мара — па |
| ом пољу.</p> <p>— А зар мислиш, старче, још једном па бојиште? — упита војвода.</p> <p>— Мислим |
| мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑, једва изнесе душу д |
| .</p> <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} |
| у разговору напред, а за њима се журио, још једнако забринути, Тома.{S} Понеко од млађих витезо |
| много слабије.{S} Небо се разведравало, још мало па се с једног краја почеше и звезде показиват |
| епог летњег дана, очекиваше своју нову, још му непознату, познаницу, која се на скоро врати ка |
| та прелази на другу, десну страну њену, још једна жртва тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>К |
| женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, још се више повукла себи и своме дому, одлично се стара |
| зо дани варљиве среће у људском животу, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са |
| >Угљеша га је очекивао, па га је одмах, још пре но што га је Тома могао поздравити као свога вл |
| <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ у Драми.< |
| но савезништво између нас и Балшића.{S} Још се мање смемо ослонити на млађега брата Балшу, госп |
| а, ал' све је мање, краће и мирније.{S} Још му је сва нада у јединцу Гојку, честитом младом вој |
| Дакле, сад је дошао већ ред на мене.{S} Још сутра ћу стати ногом змији на главу! — значајно реч |
| у, још су крваве ране на души мојој.{S} Још не могу да са тим раскинем.{S} Благо и уресе, знаке |
| ацивати витешке белеге камене!</p> <p>— Још синоћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначко |
| <p>У крваву сечу утону све...</p> <p>— Још сјаје звезда над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, |
| је, али јесам.</p> <p>— И ја.</p> <p>— Још су ми близо дани варљиве среће у људском животу, јо |
| о им је и срце било наде пуно.</p> <p>— Још ћу да ти говорим, витеже! — говораше Мара Гојку. — |
| шавши се усамљена у средини суморне ал’ још доста крепке природе, у дивљини, која није ни без с |
| читали за покој душе старога ратника, а још више сузе, ливене из дубине истинског осећања жалос |
| дању чудноватих доживљаја њених, Ана, а још више Љуба, блажила је тугу у мудрим речима ученога |
| {S} Али то не опазише ни Ана ни Мара, а још мање стари дворанин, који бејаше прилично заостао у |
| ниже, пресецајући пут утиче у Марицу, а још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, |
| несрећу и злу коб.</p> <p>Ни Видосави а још мање другима није била тајна, да од доласка Томина |
| шући сузе.</p> <p>А ни Мара ни Видосава још и не слућаху, шта се све у Крстопољу догодило.</p> |
| и се брзо прибра:</p> <p>— Погребите га још пре сванућа, па о томе догађају ни речи!{S} Не треб |
| спусти главу на узглавље и прекрсти га још једном.</p> <p>Ветар духну и суво лишће обнаженог д |
| Тако је.{S} Буди безбрижна..{S} Мож’да још сутра полазимо —</p> <p>— А ја ћу ти слати поздраве |
| за ограду околног дворишта.{S} Прегледа још једном, колико се могло разабрати, по небу, па се с |
| — Ти си, мож’да, већ —</p> <p>— Девојка још! — одговори она.</p> <p>— Онда ипак: моја Јелена! — |
| ка.</p> <p>Борба је у души његовој била још већа.{S} Корео је себе, што није онда одлучно стао |
| од куд дође данас краљева војска, нема још непријатеља, — рече један од Богданових стегоноша.< |
| Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутије прилике.</p> <p>Угљеша је од |
| мо а телом и репом по Азији тражи плена још.{S} Данас ми и Византија имамо једног заједничког н |
| игла.{S} Али Угљеше и Томе Теологите са још неким ловцима не бејаше.</p> <p>Скуп је био одређен |
| ојко с Јеленом...</p> <p>Тома Теологита још се не надаше Гојку, нити знађаше шта је са њим.{S} |
| ветли мрклу ноћ, а живот у логору поста још живљи.{S} Измешаше се стари и млади ратници, са раз |
| а.{S} Али то дадох руком, а душа — душа још боли.</p> <p>— Бог и његова милост!</p> <p>— Бог и |
| на више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако малом |
| ношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју с |
| их жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше војсци |
| ше ни једне речи рећи, а Тома јој приђе још један корак ближе.{S} За тим се окрете, те једним п |
| ко се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко време, а старац, наслоњен леђима на повећу кам |
| ути право великим вратима, на којима је још стајао превес, што је покривао грб Војихнине куће.< |
| илажаше чешће драмску господу, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадил |
| p> <p>— Ћефалија Рајко!</p> <p>— Жив је још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— |
| она га рече кратко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, |
| ране, са које смо најслабији.{S} Док је још била у пуном сјају снага византиска, Драма је била |
| у отвореном непријатељству.{S} Само је још неколико дана требало па да се војске наше сукобе.{ |
| ија је Угљешина војска била она, што је још са њим дошла из северних крајева па се и задржала о |
| лео само освете, а знао је, да њој није још време.</p> <p>Тако је на путу провео добра два месе |
| , плану по ново и одлучи да учини своје још пре поласка целе војске.</p> <p>Јелена сада задрхта |
| речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, да ти је најмилија забава, да с м |
| S} Сунце је већ нагињало западу, а Томе још нема.</p> <p>Они се кренуше и без њега, а оставише |
| и сам га одбио, уверавајући га, да томе још није време.{S} Онда ми рече, да те замолим, да наре |
| д мога мучилишта, ко зна шта би од мене још било.{S} Не говорах ја залуд да је с оружјем и моли |
| несу, — уздахну мало даље неко. — Да се још једном кренем, полако — ах! — и он се стропошта пон |
| а није увек на страни јачега.{S} Она се још радије креће, да буде мио гост мудријем.</p> <p>— Н |
| еђено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадора јако |
| атном походу своме.</p> <p>— Ми ћемо се још ноћас овде одморити, па ћемо сутра поћи на Дренопољ |
| гроб свога преминулог оца.{S} Поћи ћете још сутра у први освитак зоре.{S} За све остало, што ид |
| } И Рајко, који се у врту зарече, да ће још сутра дан одмах раскрстити с Томом, занесен ненадно |
| још даље на северу упоредо са њим тече још један поток, који се, тако исто, улива у Марицу.{S} |
| еселе војске.</p> <p>Угљеши очи севнуше још јачом светлошћу, а румен му поли образе.{S} Познао |
| , <pb n="138" /> те обилазише војску, и још се ни један пут не вратише у град невесели и незадо |
| може њему дати оно, што он тражи.{S} И још нешто.{S} Не може она срушити срећу његових неприја |
| далеко с мора и да је много путовала и још више препатила, изгледаше му као нека племенита Ама |
| јаше војвода Богдан с Рајком, Љубојем и још двојицом својих пратилаца.</p> <p>Они иђаху на коњи |
| наде.{S} Уједињеној снази српској не би још била страшна сила нових завојевача Турака, за које |
| раме:</p> <p>— Али у ово доба? — понови још блаже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, |
| на кули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или |
| деспотицом Љубом.</p> <p>— Познајеш ли још у оном звезданом јату моју звезду? — упита деспотиц |
| аше, а Тома лукаво додаде:</p> <p>— Или још боље: не мора Лала-Шахин о томе ништа ни знати.{S} |
| м рукав са своје деснице показујући Ани још крваво-модру белегу:</p> <p>— Овим ме је даривао ва |
| мени живот!{S} Цитро моја!{S} Синоћ си још певала о црним и плавим очима, а сутра може гавран |
| ти си ми одиста потребан.{S} Јеси ли ти још онај стари Анђео?</p> <p>— То јест ђаво!{S} Да Богм |
| браше га она.</p> <p>Те га се њене речи још више неугодно такоше.</p> <p>Погледа је право у очи |
| рхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да бол ол |
| љавао одблесак и ако јако клонулог ипак још много примамљивог царства византиског.{S} Кантакузе |
| еких крајева неразговетне звуке и лелек још веће беде и невоље.</p> <p>Први редови бејаху најви |
| реко посрбљених Грка извршио, морао сам још неко време попуштати, док је све уравњено и прокрче |
| то је недалеко од Требиња, ипак не смем још мислити на одмор.{S} Не дођох да се одмарам, већ — |
| да ће се Мара и велможа са мном и тобом још и смејати свему томе!</p> <p>Видосава разуме са ужа |
| у ?{S} Не!{S} У овим је крајевима један још господар, коме он није служио.{S} А тај је господар |
| p>— Мора бити, да га је коњаник затекао још у млину, те није морао ићи манастиру, — говораше Ви |
| срећног Галипоља.</p> <p>Пловдин је био још као оаза у пустињи заостао у рукама бугарским, захв |
| p>Сунце је нагињало западу, али је било још доста високо над заходом.</p> <p>Гојко, раздраган у |
| два месеца.</p> <p>Зато је у Драми било још мирније.</p> <p>У једно се доба учинило доброј Видо |
| читаве приче по Крстопољу.{S} Ми морамо још сада поћи у Драму.</p> <p>— Зашто? — зачуђено упита |
| а, а од важнијих вођа очекиваше се само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе |
| ма. — Ваш је налог извршен.{S} Али само још неколико часова да смо доцније стигли, он се не би |
| " /> <p>У тузи својој бејаху будни само још Рајко и Исаија.{S} Обојица ћутаху и гледаху у пламе |
| овољних ратника и левената.</p> <p>Само још пободени стегови означаваху по пространом логору ср |
| Тренутак је ту.</p> <p>За неки дан смо још овде, а после полазимо у име Божје! -</p> <p>— Живе |
| S} То је моја мисао.{S} Изведи је тачно још сад, па ми више неће требати твојих услуга.{S} Ти ћ |
| Ха, ха, ха!{S} Погинућеш да Богме, и то још данас ал’ од вина, старче!{S} Ха, ха, ха!</p> <p>— |
| , Рајку се ни у колико не допадаше, што још непрестано заповедником те војске бејаше непоуздани |
| ране реке.</p> <p>Гојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Же |
| био.{S} Радо признајем, да је у почетку још при првом познанству нашем будио у мени не само осе |
| оноћ, а у двору Лала-Шахина у Дренопољу још траје весеље.</p> <p>— И сам се Алах са својим моћн |
| нажним гласом понови жена, ступајући му још ближе. <pb n="6" /></p> <p>Он се трже, окрену и, сп |
| и га гласнику, хтеде нешто рећи, очи му још једном живље севнуше па се склопише, и — угасише на |
| гледа, заустави поглед на Гојку, очи му још једном синуше — и издахну.</p> <p>Гојко зајеца, вит |
| еменит и отворен привући ће твоју пажњу још првих дана.{S} Стари отац његов Властоје, друг је В |
| причести самртника.</p> <p>Властоје их још једном погледа, заустави поглед на Гојку, очи му јо |
| <p>— Непознати ми брате, витеже, ја бих још радо с тобом разговарала.{S} Ево одавде настаје вин |
| а језде?{S} Бегунац за цело не, гонилац још мање.</p> <p>Век је сад дуг колико и мост.{S} Што к |
| е продужио све више мрзети Тому.</p> <p>Још један пут је повео реч о Томину уклањању.</p> <p>— |
| на очекиваше свога господара.{S} А њега јоште нема.{S} Тако га је више пута очекивала.{S} И зор |
| то је Тому и довело овамо, то га и сада јоште одржава!</p> <p>После тога је и Рајко одустао од |
| е могаше наћи, а зна је описати, као да ју је небројено пута имао у рукама.{S} Он добро разуме |
| о смеона и издржљива њена природа могла ју је одржати у животу.{S} Али је сад Јелени на један п |
| а стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.< |
| иво сисао сласт, где <pb n="139" /> год ју је могао наћи, као што вредна чела не оставља у врту |
| јаше узрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на сваг |
| ране пута пружаше од Драме па далеко на југ иза црквице.</p> <p>Ана је са пуно побожности и ист |
| ео планине а преко ње се види далеко на југ.</p> <p>У близини се зачу рог.</p> <p>— Ако буде де |
| да сам му невера...</p> <p>Оставила сам југ и склонила се овамо, ал’ сва моја разбирања бише у |
| — оно је својина среће и части српскога југа и — опомени се, Вукашине, — дома гоњених Мрњавчеви |
| ајближа, омања војводина њиховог стрица Југа Богдана.{S} Али се Угљешина деспотовина продужавал |
| и по свему подсећаху на морске гусаре с југа.</p> <p>Ана и Мара престрављене писнуше и стадоше, |
| руге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице међу |
| атом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њима |
| ећи се на северу Козјаком и Витошем, на југу Гвозденим Вратима а са запада Овчим Пољем, које је |
| мишљу о одржању оне снаге, коју овде на југу затекосмо.{S} Шта је даље било, познато ти је.</p> |
| вио заставу одржања српске превласти на југу.{S} Није ли он у борби противу Матије Кантакузена |
| лику мисао о јединству и снази нашој на југу.</p> <p>— Мој се деспот неће покајати, што ме је о |
| ратника.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гро |
| неизмерне небеске пучине, ти што летиш југу да тражиш светлијих сунчаних зракова, причај тамо, |
| већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред првим јачим к |
| ли често пута крвљу натапаним, долинама јужне деспотовине српске.{S} Мишљење свога оца делио је |
| рала.</p> <p>У Серу је био главни логор јужне војске, коју је имао деспот Угљеша лично да повед |
| и, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отворише, да пропусте -— бегунца Тому Теол |
| ока, с истока и запада и бујне Марице с јужне стране простире се пространо и равно красно поље, |
| био све моћнији непријатељ из Азије.{S} Јужни и северни делови српских земаља стајаху једни пре |
| а једним пратиоцем коњаником и окретоше јужним путем, који је водио право у Крстопољ.</p> <p>По |
| аху нити се надаху, да би у господарима јужних крајева, браћи Мрњавчевићима, икад могли наћи бр |
| у и прво логориште удружене српско силе јужних српских господара.</p> <p>Одатле се спремаше вој |
| еру, најзнатнијем граду међу свима свих јужних државица.{S} Ту је била и Драма, друго знатно ме |
| северу је каменити Мелник на Бистрици; јужно се отвара поглед низа Струму све до њеног ушћа у |
| опље, Качаник и Битољ и многи други.{S} Јужно од браће Дејановића била је, Солуну понајближа, о |
| али је — причаше — поље његових мегдана јужно приморје.{S} Он је у два маха долазио као поклиса |
| анице.</p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одв |
| Драме а близо великог моста, што је на јужном путу за морску обалу и Крстопољ, била је стара н |
| аше се само једна ватра готово на самом јужном крају логора, где бејаше војска трилиског ћефали |
| на половини источне ивице логорске.{S} Јужну је страну граничила бујна Марица, а западна стран |
| е Мару.</p> <p>У очима му је сијао огањ јужњачке природе, у њему је кипела страст, а разум је л |
| па као за себе рече:</p> <p>— Деспот је јунак!{S} То сам и слушао и очима гледао, — па продужи |
| о, покрхано и подерано.</p> <p>Многи се јунак још бори са душом, неки се упиње да се дигне, да |
| витез — Љуба показа на Гојка — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати те |
| на врху провалије указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, о |
| придолажаше.</p> <p>— Витезови, најбољи јунак издише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад усе |
| ешћим бојевима, које је дотле непобедни јунак Момчило водио противу Кантакузенове војске и њего |
| ил’ су ти плаве милије?</p> <p>„Ако си јунак од мегдана, ти љуби црно око и црно вино пиј!</p> |
| ни!{S} Будите се и устаните!{S} Највећи јунак наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, |
| о се већ био прочуо на далеко.{S} Чувен јунак осећао је да му поред одважности и срчаности треб |
| оворио је и као деспот и као муж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише ре |
| .{S} Рајко је, и ако доста старији, био јунак, који слабо помишља на свијање гнезда свога, а Љу |
| више и опширније, јер си, видим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то ни |
| ка.{S} Хвале га на далеко, да је честит јунак.{S} А деспот га, веле, зове братом својим.{S} Ти |
| шин и Угљеша.</p> <p>— То бејаше честит јунак! — додаде Угљеша. — Он је своју дужност савесно и |
| <p>Његов стриц Момчило био је на гласу јунак-левента, а земљиште првих његових витешко-хајдучк |
| не пође у војну већ на свадбу најбољега јунака свога...</p> <p>На једном се месту бацају ратниц |
| и поглед низ мутну воду, као да тражаше јунака, кога самртно рањена посече на обали узевши му о |
| доврши Гојко — бити у нашој војсци три јунака мање.{S} Али опет —-</p> <p>— Доста смо и ми Тур |
| ека.</p> <p>— Али зар нема у овом граду јунака, који ће учинити крај бићу његовом?</p> <p>— Има |
| ајала је снага Рајка и Љубоја, честитих јунака, који се готово допуњаваху у карактерима својим. |
| ро пазио.{S} Међу њима је било честитих јунака али људи, који нису имали ни куће ни кућишта.{S} |
| ристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у коју се много надао, онда |
| свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна |
| то долази и отуда што много ценим наше јунаке, чија сам витешка дела очима својим гледала. <pb |
| ца тече мутна и крвава, и односи коње и јунаке, токе и челенке.</p> <p>А са севера се од планин |
| цом прве радости и тихе среће своје, за јунаком без врлина, за осумњиченим издајицом!</p> <p>И |
| ослови, па додаде:</p> <p>— Ама с таким јунаком хоћу да се и у лице целивам! — рашири руке, заг |
| могу допустити: буди уза ме!{S} Напред, јунаци!</p> <p>— Живео деспот!</p> <p>И као бујица грун |
| е таласе турске крви.{S} Расклон’те се, јунаци!</p> <p>— Деспоте, ни један се неће маћи.{S} Ја |
| ене да пре тебе погинем Отвор’те излаз, јунаци!</p> <p>— Највише што ти могу допустити: буди уз |
| е још његов побратим Гојко!{S} За мном, јунаци!</p> <p>— Живео војвода Гојко! — грмну охрабрена |
| ла цара Синише, кога ипак победисте.{S} Јунаци, напред!{S} Није то војска силног Матије Кантаку |
| кобнога сна.</p> <p>— Оружје!</p> <p>— Јунаци на ноге!</p> <p>— Азијати!</p> <p>— Издаја!</p> |
| чној страни логора са Турцима.</p> <p>— Јунаци, смело напред!{S} Није то сила цара Синише, кога |
| ломећи копља и кршећи мачеве.</p> <p>— Јунаци, овуда је пут у вечни живот.{S} Ко је витез, нек |
| ци а са њима и стари дворанин.</p> <p>— Јунаци, зликовци нам умакоше, али им жртве не дадосмо! |
| и низ лице, а они не престају.</p> <p>— Јунаци, Бог с вама! — приђе им један други са Струмице. |
| да се са њим надбацујете?{S} Сви сте ви јунаци и врли витезови, зна то сва краљева и деспотова |
| гоноша рече.</p> <p>— Овамо долазе само јунаци! — додаде Богдан.</p> <p>— С Богом, војводо !{S} |
| ека грдно велика орлушина, па је показа јунацима.</p> <p>Тома узе лук и тетиву и, нанишанивши, |
| му неће бити зазорно.</p> <p>Орфанским јунацима чисто бејаше мило, што их не победи какав обич |
| зда последњег витеза, који је с минулим јунацима стварао величину и царство српско, утрну онда, |
| p> <pb n="178" /> <p>— Да, и он!</p> <p>Јунацима заблисташе сузе у очима.{S} Узеше мач и пољуби |
| сна рука у многом његовом предузећу.{S} Јуначан, смео, племенит и отворен привући ће твоју пажњ |
| поред Угљеше и од срца зајеца.</p> <p>— Јуначе, — додај ми — мало воде — прозбори Угљеша.</p> < |
| рисети:</p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи с |
| слабија.{S} Опростите, браћо!{S} Прости јуначе! — и Богдан загрли Љубоја.</p> <p>— Војводо — с |
| асао живот од морских гусара.{S} Крупна јуначина, која је превалила преко шесет лета, седе косе |
| прекрилили поље као тице лабудови.{S} А јуначка војска пева и ужива у витешким играма, као да н |
| ица давно већ изгубише према поточићима јуначке крви...</p> <p>— Војводо Љубоје! — грмљаше Угље |
| бична са свога слободног кретања и неке јуначке поношљивости, па зажеле да с њом прозбори.</p> |
| нутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скоре прошлости наших крајева; скупоце |
| Хвала ти!</p> <p>Стискоше један другом јуначке деснице, Гојко скочи на коња, па се са пратиоце |
| ица, која те носила!{S} Вечан ти покој, јуначки краљу !</p> <p>Сузе му поново линуше, он опет п |
| учинити.</p> <p>И свладан тешким ранама јуначки крајишник клону коњу на врат, па покуша да се с |
| е и обрати српској страни.{S} Посада се јуначки држала неколико недеља, док су поклисари, провл |
| за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике злобе љ |
| жду, о смрти војводе Момчила и о другим јуначким делима...</p> <p>— Певај, певај, синко, срећа |
| сци нема краљевих синова, нема нарочито јуначкога му сина Марка.{S} А то је штета, велика штета |
| опоља и Средца.</p> <p>Пловдин бејаше у јуначкој невољи.{S} Опсела га силна војска турског цара |
| ћ сам свакоме измицао у витешкој игри и јуначком скакању, а сада чекам, да ме копите коњске раз |
| ће доћи на ред најплеменитији.{S} Онај јуначни ђаур, што је рањен и полужив нађен на разбојишт |
| ешти учитељ брзо је свикао навике свога јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило |
| ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, јуначном и здравом телу не доликоваше очајна збиља, што |
| , страха, изненађења, забуне и очајања, јунаштва и прегоревања, у часу извесне смрти — настаде |
| наш Хаџи-Ил-бег главом је платио своје јунаштво, које нам је донело Срб-синдиги, српску погиби |
| ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво срца његовог било најпотребније.{S} Он је упра |
| рукама у мој дом.{S} Ти си ценио његово јунаштво и његову племенитост, па се ниси одмицао од по |
| а Тому и непознатога му Грка, послао да јуре у сусрет Гојку.</p> <p>Њих су опазили Анђелови људ |
| је оба коњица готово у исти мах дигоше јурећи преко расплинуте речице!</p> <p>А први кваси коп |
| ше у ребрима доброг носиоца.</p> <p>Куд јури гонилац?</p> <p>За убицом прве радости и тихе срећ |
| је указа се на коњу неки јунак, који је јурио право у пропаст...{S} Она скочи, отури ђерђев, пр |
| За њим! — викну Богдан, па са осталима јурну на густи буљук Турака.</p> <p>— Живео војвода!</p |
| p>Рајку клецну нога, срце му убрза, крв јурну У образе, и он, не могући прикрити ненадну узбуђе |
| са изврнутим седлима и спуштеним уздама јурнуше лево и десно, напред и назад газећи и тлачећи с |
| су тако одмицали...</p> <p>Четвртога се јутра забелеше далеко у магли врхови тврде Драме.</p> < |
| зиђе.</p> <p>То је било једнога дана из јутра.{S} Још пре заранака истог дана Исаија је био већ |
| таком се расположењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хла |
| "> <head>II</head> <p>Сутра дан рано из јутра уђе у собу деспотову војвода Тома Теологита, чове |
| чешће долазила на вечерње или зором на јутрење.</p> <p>Један пут јој Тома Теологита причаше ка |
| > <p>— По твојој заповести војводо, још јутрос рано, одговори старешина.</p> <p>— Добро.{S} А у |
| ти, зато у Крстопољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њих |
| и краљу Вукашину однесем радосне гласе: јуче је пао Пловдин у наше руке!</p> <p>— Не иди.{S} Те |
| убо! — рече у име исповести деспотици — јуче сам у лову наишао иа дрво са тичјим гнездом.{S} Ма |
| иташ.{S} Твоју главу, ништа мање.{S} Од јуче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска |
| који је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? |
| века Господ, који те, рабе Божји, посла к нама!</p> <p>Угљеша пољуби, прекрстивши се, злаћени к |
| она раздрагала.</p> <p>— Дошао сам сад к теби, да ме мину сви боли, свака туга, свако очајање. |
| Рећи ћеш му, да га позивам ја, да дође к мени, — рече после неког времена старешини.</p> <p>Та |
| ицом у приморју Белога Мора.{S} Тада је к њему дошао и Рајко али Томе није ту застао.</p> <p>У |
| зрок Јелена и срећни случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда над |
| /p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и саме плачне, теше деспотицу, Угљ |
| езде, пошао душом, оком, слухом за њом, ка њој, дигнувши руку управљену небу.</p> <p>— Господар |
| шаше свога господара, летећи преко поља ка главном путу, а старац се сав претвори у поглед, кој |
| грчки.{S} Тома брзо притера свога коња ка вођи, који већ бејаше усео зеленка, па му нешто брзо |
| е друге реке, што се у правцу од севера ка југу, за Бело Море, крећу, натапаху плодне равнице м |
| <p>Дан хода од Дренопоља на северозапад ка Пловдину налазе се Чрноменски Лугови на левој страни |
| јници изненадили на путу од старе цркве ка граду.{S} Видосава се радовала Мариној срећи, а Мара |
| ак старца, и скочи с коња, па га поведе ка уласку у колибу.</p> <p>— Бог ти добро дао, путниче |
| ад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и очима тражаше звезду своју.{S} Она не опаз |
| мислила...</p> <p>Деспотица Љуба приђе ка њима.</p> <p>Монах Исаија приповедаше, да је дошао о |
| говор.</p> <p>Скочи и мало погнут пође ка излазу из чадора.</p> <p>У том се тренутку са свих с |
| лази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома рече Љубоју:</p> <p>— Гојко је бунто |
| заповест, да Гојко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p |
| едне слике на другу и од једне успомене ка другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за |
| рана логора водио, захватајући све јаче ка срцу ратног стана, из средине се зачуше кроз бурну н |
| мљу и потискујући ситније камење падаше ка реци Јасно бејаше, да је одатле заседа на мах побегл |
| а јатом ждрала, који се све даље губише ка југу.</p> <p>Врата се на један мах отворише, и на њи |
| д, никоме ни речи.</p> <p>У том приђоше ка ватри.</p> <p>Они устадоше, да им начине места, па о |
| страну умаћи.</p> <p>И они брзо пођоше ка огради, заклоњеној врежама од купине.</p> <p>— Овде |
| нату, познаницу, која се на скоро врати ка јели.</p> <pb n="113" /> <p>— Витеже, — рече она Гој |
| један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дренопољу, а други лагано продужаваше покрај саме ва |
| уку Ану, Угљеша се окрете и пође са њом ка Љуби.{S} Тада пусти старицу па се са деспотицом од с |
| ад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{S} Али има једна мала незгода.{S} Краљ Ву |
| арио је косом, низ коју се лако спустио ка источној страни брега.{S} Ту, крај једног студенца, |
| </p> <p>За то пође путем, што иде јужно ка Крстопољу, па се онда дохвати пута, што се одваја на |
| јко дође у Драму али не ка ћесарици већ ка своме оцу, који је на самрти.</p> <p>Гојко се пожури |
| ика.{S} Поједине се чете повлачише југу ка Марици те у њој многи, тешко рањени, нађоше гроб сво |
| рескочи поток, па се упути североистоку ка Тунџи, која се код Дренопоља улива у Марицу.</p> <p> |
| — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце м |
| у унаоколо, <pb n="106" /> путник скиде кабаницу и разастре је по гомили грања крај ватре да се |
| се прену из мисли.{S} Скочи, огрну суву кабаницу, и приђе коњу, који је, оставивши набацану му |
| едајући дошљака, његову дугачку искислу кабаницу и доброга коња.</p> <p>— И јесам путник, кога |
| а тој кули има некога сад у позно доба, кад се стража на главним вратима првога бедема два пута |
| аже своје питање.</p> <p>— У исто доба, кад и ти, светли деспоте! — одговори Љуба.</p> <p>— Овд |
| — одавде стари замак, подигнут у доба, кад је овде била међа гранична.</p> <p>— Води ме тамо, |
| ти, Тома.{S} Понеко од млађих витезова, кад му се досади држати непрестано на узди свога коњица |
| очим мој био је старац, самац, а ја га, кад ме мину прва туга, весељах и оживех кућу његову.{S} |
| као даје хтео да пркоси киши, која га, кад је ветар са стране нанесе, дохвати капљицама.{S} Ле |
| одушевљење за великога цара.{S} С тога, кад дође на ред љутња на многе неугодности, које се дан |
| развијање живота у њима.{S} Па и сада, кад се сазнало за крвав и тужан пад Пловдина, који је б |
| .{S} Да тако буде, поступи овако: онда, кад погине Гојко, нека други твоји људи нападну на ћеса |
| је част краљевску пре шест година онда, кад и ја деспотску.{S} Ми бејасмо једини, који се одуше |
| за Жегљигово.</p> <p>Он луташе и онда, кад у логору све спаваше тврдим сном.</p> <p>Силној киш |
| осава није више наваљивала, па ни онда, кад се у Драму вратио са свога дугог пута Тома Теологит |
| више никако и не прекидаше, па ни онда, кад се Љубоје заустави на празном пољу, где је имао уло |
| да бо́ре с чела мога не слазе ни онда, кад слушам твоје лековите речи.{S} Мож’да сам више дивљ |
| пропасти.{S} Није му се вратио ни онда, кад је он био постигао тренутан успех, наметнувши се за |
| и случај, који ју је к њему довео онда, кад јој се он престаде на свагда надати.</p> <p>Рајко ј |
| величину и царство српско, утрну онда, кад заповедник непобедног Пловдина, огрезао у крви и ра |
| само још Љубоје.{S} Он стиже баш онда, кад се у граду поведе реч о њему и његовом задоцњењу, и |
| бом и звездама његовим разговараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и пок |
| !</p> <p>Пратиоци се скаменише од чуда, кад Јевренос-бег нареди, да се коњи обрну натраг</p> </ |
| уђена стала пред непознатог јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихвати |
| о !{S} Е, па живео добри старац Исаија, кад нам је овако добро винце припремио!</p> <p>— Живео! |
| журише се.</p> <p>Било је око заранака, кад пођоше, а у Драму стигоше доцне.</p> <p>Ћесарица се |
| ро моја!{S} Ал’ је и твоја душа велика, кад је све то поднела.{S} Ти се надај, твоји су дани, ш |
| нашег, ал’ вала не могу ти без гусала, кад ми само на ум падну.</p> <p>— Хајде, пожури се!</p> |
| катуна више Радовишта.{S} Њега је вила, кад још дете бејаше, у планини задојила, па му, овако м |
| а отпор Турцима.{S} Али баш у часовима, кад се одушевљавао мишљу о потпуном изгнанству турском |
| ти царској заветној мисли, у тренуцима, кад је и брат ми Вукашин долазио до клонућа — она ми је |
| разлога мисли твоје блуде у тренуцима, кад се у двору <pb n="7" /> нашем свако добро стани?{S} |
| ilestone unit="*" /> <p>После трн дана, кад је већ Гојко био на путу, а други гласник одјездио |
| у, која је на народ српски била бачена, кад је српска црква постала самостална са својим патриј |
| х се ногом макао из ових тврдих зидина, кад не бих веровао у успех посла, који ми ти повераваш. |
| то ми је дао и трећу кћер ! — рече она, кад пољуби Јелену у чело.</p> <p>Јелена је одмах постал |
| </p> <p>Био је већ крај месеца октобра, кад и издашна јужна природа почиње лагано уступати пред |
| вци учесташе.{S} Знак да је скора зора, кад се ваља кретати натраг У Драму.</p> <pb n="62" /> < |
| .</p> <p>Превалио је био половину пута, кад уђе у један не много велики кланац.{S} Лево и десно |
| .</p> <p>— Да, старој омрази даје маха, кад треба на новој мисли радити.{S} Ваља штедети и суви |
| и којих се и договарамо.{S} Мој Угљеша, кад не би било људских грехова више но што има врлина, |
| /p> <p>— Оче, — реко је Властоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, об |
| речи и њима се заносила.</p> <p>А сад, кад је деспот отишао с војском, око ње је мирно и тихо, |
| уче скота поганог вребам.{S} Дошао сад, кад се војска слеже, да га нико у овом метежу не опази. |
| је ономад у лову доживео а особито сад, кад није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко м |
| ихнина помутила ведрину судбине њихове, кад је и Гојко морао на неодређено време отићи.</p> <p> |
| по мало одржава као свратиште господе, кад изиђу у лов.</p> <p>— А свраћа се овамо? — упита Ма |
| ема, по свој прилици.{S} Нестало га је, кад су Азијати заузели Галипоље.</p> <p>— Реци нам, оче |
| га искрено жаљаше.</p> <p>— Звао ме је, кад је чуо да сам амо свратио, — рече Исаија. — Тражио |
| стар.{S} Ваљ’да као и ја.{S} Он ми је, кад смо опсели једном Сер, живот спасо у једном ненадно |
| нао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судбини. <pb n="59" /> Имао сам |
| говараш онда, кад сваки говор престаје, кад све живо тражи мира и покоја, да се окрепи у слатко |
| } Нама ће Алах ускратити милости своје, кад први витез наш паде као жртва зависти!</p> <p>Дерви |
| бејаше никога за тамновање, дете моје, кад издахну твој отац.{S} Тамница је празна, слава Богу |
| мраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узбуђења надму.{S} Очима је с |
| , прекидајући посао с времена на време, кад је ваљало обилазити велико манастирско имање, даров |
| приликама у Призрену пре четири године, кад сам видео, колико су се осилили наши противници под |
| асник турски тумачу — да ће бити доцне, кад се, бачен на коло, буде покајао.</p> <pb n="183" /> |
| е киша брзо проћи, — рече старац за се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупи |
| своје!{S} Не бејах баш голобрадо момче, кад сам с тобом ступио пред олтар.{S} Доста сам дотле в |
| од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко што треба, нити што приложи цркви? — |
| ислима.</p> <p>— Те очи? — рече у себи, кад уђе сам У собу.</p> <pb n="137" /> <p>— Где сам их |
| атко и нејасно.{S} Али је још више уби, кад Ана на то одговори :</p> <p>— Ко зна, шта се крије |
| оше доцне.</p> <p>Ћесарица се изненади, кад јој се јави Тома, па преплашена скочи.{S} Али је он |
| Одиста ми је такав разговор најми лији, кад сам без тебе!</p> <p>— А сада?</p> <p>— Само ми дај |
| стишало.{S} Истина, многи су заплакали, кад су чули да је стари краљ био жртва, али су њихов пл |
| вој нож, који му старац заборави узети, кад га је везао.{S} Помоћу <pb n="129" /> тог ножа он ј |
| и.{S} Браћо, страшно ли је морало бити, кад је обест агарјанска пала у домове верних!{S} Исекли |
| до дела.{S} А милостиње не могу чинити, кад и сам живим од милости доброг господара, — брањаше |
| одржао, да се не изда од силне радости, кад је видео да се његов план до краја извршује.{S} Он |
| длука готова.</p> <p>Било је пола ноћи, кад се споредна мала градска врата с јужне стране отвор |
| ру но помагач у рату...</p> <p>Те ноћи, кад сам била сама погружена крај мртвог поочима свога, |
| Мора.</p> <p>У мирној и звезданој ноћи, кад месец посребри градске бедеме огледајући се у мести |
| , да ми нестаје звучних ал’ меких речи, кад с тобом говорим.{S} Видела си, мож’да, да бо́ре с ч |
| ређоше мост, па се упутише право пољем, кад један од пратилаца ободе коња и приђе Богдану.</p> |
| ру!{S} Није ноћас првина, да те пратим, кад у позно доба ноћно пођеш из одаје своје сам, брижан |
| вих тих предузећа, па су вртели главом, кад се војска победоносно враћала.{S} Нису смели говори |
| ине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ипак верујеш у срећну звезду св |
| е ту Урош са царским скиптром и круном, кад на њој нема истинског благослова!{S} Господа се са |
| тале не брините, — рече војвода Богдан, кад са својима уђе у сечу на северозападној страни лого |
| дише.{S} Осветимо га! — викаше Вукашин, кад уседе крајишникова вранца.</p> <p>— Живео краљ!</p> |
| над Прилипом! — кликташе краљ Вукашин, кад се сукоби на североисточној страни логора са Турцим |
| тела.</p> <p>Млади је витез био отишао, кад је мој добри поочим пао у постељу, са које се није |
| /p> <p>Тако ми је отац, потресен, реко, кад смо из далека као бегунци погледали на тужно место |
| e unit="*" /> <p>Било је вече у велико, кад су код камена за сјахивање, усред дворишта, стајале |
| некада вам веран слуга, војвода Гојко, кад сам отишао да га у име ваше сменим са дужности њего |
| оје баве.{S} Ти знаш, како ми је тешко, кад се препреке томе стану јављати.{S} Ево немила гласа |
| обричина једна хваљаше пловдинско вино, кад им приђох.{S} А сада су гусле раслупане, и место ви |
| чима питајући звезде тако, да није чуо, кад се женска једна прилика успела уз стрмените степени |
| м благословом ступити пред свети олтар, кад томе буде време!</p> <p>И Гојко клече до болног оца |
| оружја српског и византиског.{S} Данас, кад је у међусобној борби напукло или је мож’да и са св |
| од оних што су мене пре везали за врбу, кад су напали узвишену ћесарицу нашу, — говораше старац |
| — рече Ана, па им стави руку на главу, кад они клекоше. — Боже, ти спој, ти благослови!</p> <p |
| {S} Таман је жедни коњиц дохватио воду, кад се око њега и његовог господара стадоше укрштати ст |
| костима створе бедем за одбрану твоју, кад груди њихове буду за то немоћне!</p> <p>— Војводо, |
| си ме чудно погледао у једном тренутку, кад сам стрељао орла пред ћесаричином љубимицом.{S} Не |
| а мах изгуби смелост, и баш у тренутку, кад Гојко измахну да му мач са свим избије из руке — дв |
| љег кипарског вина остављаш у тренутку, кад ти га ваља испити у част витештва, у славу наших по |
| број оних, што су остали на своме дому, кад је византиска сила устукла испред наше.{S} Деспот р |
| јуначног ученика.{S} Ударао је у цитру, кад је Момчило испијао пехаре руменике, певао је веселе |
| важнију страну моје деспотовине у часу, кад ми је његов глас, мудрост његовог ума и јунаштво ср |
| ојанство.{S} Била је у шеснаестом лету, кад се у њу загледао Угљеша Мрњавчевић, па је и запроси |
| ластоју — сад, кад се враћаш ка животу, кад развесељаваш душу моју, обрадуј и срце моје, и благ |
| су, жељни плена, кликтали на дворишту, кад су осетили час поласка.{S} Хртови су цичали и отима |
| зим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p>— Шалу на страну, али ти си ми о |
| је и ушао у врт, —- показиваше старац, кад дођоше до ограде.</p> <p>Нешто затресе купине.</p> |
| ! — рече Тома једном. — Ти увек стижеш, кад треба!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| вине, којом је самостално завладао 1366 кад је одрекао покорност царици матери Јелени, и својих |
| ад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре празнио, она <pb n="156" /> ми је нектар |
| S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави плакао, она је јецала; кад сам пехаре |
| на <pb n="156" /> ми је нектар сладила; кад се животу зарадујем, она је тумач моје радости; кад |
| у зарадујем, она је тумач моје радости; кад смрт пожелим, она ми пева погребну песму!{S} Она ми |
| уз поток према Чрноменским Луговима.{S} Кад коњаник би крај ватре, одломи се комадић од пањића, |
| и Љубу с лева од себе и пође с њима.{S} Кад приђе осталима, прва се руке његове маши Мара, а он |
| ише не страхујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући талас |
| Ја у миру оштрим мач за ратне дане.{S} Кад судба мени намењује да понесем стег у одбрани Српст |
| е замислити без ове моје миле цитре.{S} Кад сам љубио, она је љубав славила; кад сам са љубави |
| вештине па и господске углађености.{S} Кад је Момчило баш размишљао у граду своме о томе, јаве |
| је Мара непрестано тужила у самоћи.{S} Кад се вратила у ловачкој свити деспотовој, Мара се јед |
| се сећа, да се Момчило њиме хвалио.{S} Кад му је Рајко са својом мајком дошао једном у посету, |
| освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Кад прође санак, дође грозница осећаја, а после ње — зд |
| у, те да његова помоћ не дође касно.{S} Кад је један од завереничке дружине, који је био код са |
| о летео озго, па бућнем у неку воду.{S} Кад тамо, а оно није то обична вода већ неко море, по њ |
| и.</p> <p>— Хвала и срећном случају.{S} Кад је била највећа невоља јавио нам се у помоћ један н |
| рицу своме, чувеном војводи Момчилу.{S} Кад је један пут у говору споменуо Тома битку код Перит |
| тово на самом путу из Сера за Драму.{S} Кад год је дотле дошао, није жалио такнути и до Драме, |
| узена изишао као савршени победилац?{S} Кад је цар Синиша устао да задовољавајући своје личне п |
| n="116" /> — као што сам доцније чула — кад сам ја била у Водену.{S} Али му нико није знао каза |
| p>— Беже кукавице, — јасно рече Гојко — кад најгора рђа међу њима паде.{S} Грче лукави, то ти ј |
| м, синко, невесео — вели један од њих — кад сам ноћас снио немиле снове!</p> <p>— Ништа, ништа, |
| ком учињено?</p> <p>— Тако је.</p> <p>— Кад се довече са свим смркне, сићи ћеш Гојку, и отворић |
| гом раном пао и онесвестио се.</p> <p>— Кад сам дошао себи, било је све већ свршено.{S} Градско |
| ожјег олтара разгњеви и плану:</p> <p>— Кад нећеш, деспоте, да поштујеш своју реч, да Бог да у |
| ће се икад од Војихне раставити.{S} Ал’ кад је Војихна брзо и ненадно преминуо, старац се проме |
| и неодређено.</p> <pb n="167" /> <p>Ал’ кад се још једном понови сумњива звека, неко испод чадо |
| за четири друга.{S} Он то крије сада, а кад је био дете и сам је причао.{S} Зна он рећи и за шт |
| у приличној даљини назорице за њима, а кад оне са својим пратиоцем ступише већ у двориште цркв |
| рити.</p> <p>Гојко без речи пристаде, а кад је остао сам под јелом, не могаше се довољно разабр |
| са њом загрли, па се пољубише у лице, а кад је Угљеша са искреним поштовањем пољуби у руку и он |
| о је у поверењу светле ћесарице наше, а кад се врати она ће му поверити и другу дужност.{S} Пов |
| двориште, па га неопажено посматраше, а кад он бејаше близо, она упита Видосаву;</p> <p>— Како |
| ојка њена отвореност још више зачуди, а кад му она рече, да није родом из Жегљигова већ далеко |
| /p> <p>Стари ратници држе се витешки, а кад осете да су се проредили, поново се окупе око краља |
| зато, певај!</p> <p>Певач се поклони, а кад они продужише даље по логору, он седе и запева друг |
| а стићи овамо са свом својом војском, а кад прими и наше јунаке, поћи ћемо право ка Дренопољу.{ |
| био безбрижан, Мрак се брзо спустио, а кад ветар поче да шиба капљицама, које по мало промицах |
| <p>— Истина је.{S} Нек мине ова ноћ, а кад сутра сунце гране наћи ће наше мисли у једном уму и |
| ењу и кренуше рано из јутра за Драму, а кад овамо стигоше, наиђоше на још хладније и затегнутиј |
| .</p> <p>Веће весело прими ту новину, а кад Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ста |
| н примио Гојка и с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, о |
| и купине, прилазећи Рајку с леђа.{S} А кад дође близо, притаја се, и непомичан ћуташе неколико |
| ање обласним и државним пословима.{S} А кад је добила женско дете, потоњу деспотицу Угљешину, ј |
| могласним клицањем свих гледалаца.{S} А кад је хтео да по ново куша судбину, Мара се одлучи да |
| се витезима нико одупрети не може.{S} А кад се после победе вратимо, не брини се, ако на мени б |
| ваљаношћу чета, што су пристизале.{S} А кад још тој војсци дода јунаке из драмске области, у ко |
| че, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад је уморну савлада и преваром освоји сан, она на мах |
| аију, али му реч у грлу застајаше.{S} А кад стаде Исаија, он узбуђено запита:</p> <p>— А, велиш |
| се братски са њим загрли и пољуби.{S} А кад виде, да је недалеко од њега нека женска прилика, к |
| ваше гласника о погибији Рајковој.{S} А кад виде, да га никако нема, Тома слућаше несрећу.</p> |
| слику вечито задржати пред собом.{S} А кад погледа поново, очи му бејаху влажне.{S} Он диже ру |
| е чуђаше, па сумњиво махну главом.{S} А кад Тома продужи говор, којим је очевидно уверавао вођу |
| ри и цркву српску са цариградском.{S} А кад и то срећно постиже, имао је слободније руке за спр |
| ји се лагано спушташе низа стрмен.{S} А кад сиђе доле између два брега наиђе под једном жалосно |
| замери, него што га је срце вукло.{S} А кад се нашао у планини, одаслао је своје ловачке помага |
| у своме господару искрено и верно.{S} А кад по неко од њих науми, да са свим прекине са витешки |
| ред њих, гледајући их испод очију.{S} А кад би са свим близо, Јелена га јасно али презриво погл |
| алете с копљем у руци право Гојку.{S} А кад дође ближе пусти оштро копље, и оно се пребацивши Г |
| Наложише по ново ватру, па ћутаху.{S} А кад штогод особито у памети наиђе, напомену кратко, па |
| <p>Ана и Мара доста брзо одмицаху.{S} А кад дођоше до места, где се савија пут, те донекле иде |
| је врати у Сер.</p> <pb n="42" /> <p>А кад се чуло да ће Угљеша за кратко време и доћи, почеле |
| единих жупа и градских управа.</p> <p>А кад још поносници, који водише товарне коње, принеше во |
| и да јој у сузама све исприча.</p> <p>А кад је дошла у Видосавину собу, отворила је срце своје, |
| у средини своје жупске војске.</p> <p>А кад се прочу, да се у Серу сабира велика војска, придру |
| љ пријатељу у невољи и оста верна слуга кад сазна да је господар мож’да обманут.</p> <pb n="80" |
| а избегне.</p> <p>— Ипак ће га стићи ма кад.</p> <p>— Али он одлази да смишља и извршује нова н |
| уж, и као јунак и као човек од срда, па кад је хтео да крунише речи своје, приђе ка прозору и о |
| је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у облаку од прашине разабрала |
| ашног новог непријатеља свих нас.{S} Па кад бисмо се ослободили погибли, онда бисмо могли опет |
| Силан је страх овладао у Дренопољу, од кад се чуло, да је судар са маћедонским владарима неизб |
| ајко.</p> <p>За тим додаде:</p> <p>— Од кад се не видесмо!{S} Па ипак —</p> <pb n="126" /> <p>— |
| ! — рече један.</p> <p>— Гле, сад, а од кад се ти поче бринути за мир душе, кад нити постиш ко |
| другој</p> <pb n="103" /> <p>Готово од кад памти за се вечито је по катунима, па се свико̑ на |
| био, колико пута рањен, па и колико је кад блага задобио.{S} Своју главу и мишицу, светло оруж |
| није ни Гојко ту.{S} Али је дошло време кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан |
| е помућена гласовима, што случајно чуше кад се властела међу собом разговараху о тешким данима. |
| првога бедема два пута већ променила, и кад је звоно са високог торња на истим вратима огласило |
| ово доба?</p> <p>— Свуда и увек, где и кад ти.{S} Срдиш ли се, деспоте?{S} Опрости, али ја мис |
| ! — одговори Рајко.</p> <p>— Бићеш ми и кад —</p> <p>— Не будеш овде.{S} Не брини.</p> <p>— Хва |
| јој витеза, кад ју је Гојко поздравио и кад му је она Бога прихватила.</p> <pb n="112" /> <p>Из |
| о потпуном изгнанству турском у Азију и кад је страховао за успех тако великог предузећа, сруши |
| или преко првог већег моста, што долази кад се пређе трећина пута од Драме ка Крстопољу, Тома р |
| вета, о коме се говори и верује.{S} Али кад Ана настави:</p> <p>— Једини искрени пријатељ мој у |
| радовао гласу о скупљању војске.{S} Али кад се војсковође из појединих жупа са својим одељењима |
| бра моја Љубо, — одговори Угљеша. — Али кад ти велиш, без сумње је тако.{S} А ти си, мож’да, оп |
| о тражаше правац, куда му ваља полетети кад га господар ободе.</p> <p>— Не умаче нам више! — гр |
| послао златну сабљу, а шта ће тек бити кад султан стигне амо!{S} И велики га Лала-Шахин сада ч |
| раше Рајко.</p> <p>— Ипак ћемо га стићи кад тад! — одговори Гојко.</p> <p>— И ја тако мислим.</ |
| м срећом својом, заборави на то.{S} Тек кад је сазнао за Томино злочинство и према Јелени, план |
| Прво се појави само нејасна контура као кад таласи помоле окрајке неког потопљеног предмета.{S} |
| да се ђаури не надају нападу, није имао кад да иде до Јевренос-бега, који је са војском чекао н |
| ма је, у осталом, било и то право, само кад су изнели главу.{S} Што се тиче новаца, они су већ |
| p> <pb n="169" /> <p>Вихор утишаваше по кад што својом јачином људске гласове, доносећи мало по |
| "*" /> <p>Било је са свим доцне под ноћ кад ћефалија Рајко изиђе из двора Анина, где је био нек |
| о доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређати најлепше јуначке слике из скор |
| /p> <p>— Ха, нећеш умаћи! — јетко викну кад нагази на нападача.</p> <p>Бегунац виде да нема куд |
| Пловдина од лозе пловдинке.{S} Наточих кад се мало позабависмо тамо, док Азијате у град сатера |
| ио повео на Николу Алтомановића.{S} Баш кад је Марко мислио поћи овамо — тако јавља краљ нашем |
| другар. — И султан је задовољан.{S} Баш кад је победоносно улазио у бунтовничку Бигу, стиго̑ му |
| азити да се журе.</p> <p>Тома стиже баш кад они уседаху на коље.{S} Загледа се у вођу њиховог и |
| свој ловачки прибор, да за њ дођем баш кад треба!{S} Велможо, овде може бити свему крај!</p> < |
| тињака...</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад се велика војска деспотовине Угљешине и војводине Б |
| ов дочек.</p> <milestone unit="*" /> <p>Кад труба са градског бедема огласи долазак високога го |
| срдачно пољубише.</p> <pb n="127" /> <p>Кад ступише у собу, Рајко устаде с Јеленом, која је бил |
| а тужнога покоља.</p> <pb n="177" /> <p>Кад се склопише крвави вали Маричини над њом, један мла |
| ="SRP18930_C23"> <head>XXIII.</head> <p>Кад је киша престала, растерана јаким ветром, који се с |
| id="SRP18930_C16"> <head>XVI.</head> <p>Кад се Гојко вратио с Јеленом у Сер, овде је већ било о |
| ml:id="SRP18930_C9"> <head>IX</head> <p>Кад се Тома Теологита онако непријатно растао од Рајка |
| ужности.{S} Ја ћу ти помоћи!....</p> <p>Кад по заповести Угљешиној уђоше к њима дворанке, да, и |
| година, остадох без игде ичега.</p> <p>Кад сам с очева гроба, на коме сам онесвешћена лежала, |
| њима поносници и друга послуга.</p> <p>Кад већ прилично бејаше измакао са својим пратиоцима, У |
| страха онесвеслу, однеше некуда.</p> <p>Кад сам дошла себи, нашла сам се у некој кућици близу п |
| , добре душе ал’ намрштена лика.</p> <p>Кад се серска и драмска војска састаше, проламаше се не |
| Божју на се и своја грешна дела.</p> <p>Кад логотет заврши читање, Угљеша се појави на прозору |
| г друга његовога стрица Момчила.</p> <p>Кад се лукаво Грче напило најлепшега вина, напевало и н |
| дара на Дидимотику до Дренопоља.</p> <p>Кад се осетио довољно заштићен у области турског царств |
| Рајковом међу градским платнима.</p> <p>Кад је излазећи из малог тамника ступио на последњи мос |
| ц — што је морао да иде за њима.</p> <p>Кад су лагано прелазили преко првог већег моста, што до |
| ред којом је био Тома Теологита.</p> <p>Кад пређе велики мост на јарку, што са стране главних в |
| знајући по помрчини наћи своје.</p> <p>Кад се ратници стадоше уклањати од ватара, жураше се од |
| ему, најбољи део драмске војске.</p> <p>Кад Љубоје уђе у логориште и поздрави ратнике са старом |
| аху покрај пута с обадве стране.</p> <p>Кад Угљеша би поред деспотице, кликну мушки и отворено: |
| ице на левој обали реке Мутнице.</p> <p>Кад грану зора и они стигоше под источне огранке Менике |
| први пут после Војихнине смрти.</p> <p>Кад су господа ушла у двор, звона престадоше, а весео с |
| Гојко не ослободи неизвесности.</p> <p>Кад је један пут Мара сама у градском врту обилазила цв |
| е то остало само у његовој души.</p> <p>Кад се већ приближио крај гостовању Угљешину, ћесарица |
| ту са посебним својим разлогом.</p> <p>Кад се једног предвечерја у доба сунчева заласка пред в |
| ма се збиља био у опште повукао.</p> <p>Кад му је играчка са ћесарицом и Маром код старе црквиц |
| дао Љубоја, коме не бејаше лако.</p> <p>Кад се по гласу, који са степеница долажаше, познало, д |
| заштите, и ако је Гојко далеко.</p> <p>Кад је са Рајком дошла до места, где се имала цела друж |
| шта се све у Крстопољу догодило.</p> <p>Кад је Ану прошао први потрес и туга због крстопољског |
| говораше отворено, незамишљено.</p> <p>Кад се мало после куцну пехарима са својим старим друго |
| кад Рајко мора да обиђе Трилис.</p> <p>Кад је сутра дан по њиховом одласку дошао Тома, искрено |
| ушташе на земљу, пожурише граду.</p> <p>Кад се појавише из црквице, зачу се јак писак, који је |
| топољ стигоше сутра дан у јутру.</p> <p>Кад стражар са тврђаве огласи долазак њихов, Гојко им п |
| а, па га привеза за један колац.</p> <p>Кад приђоше ватри, која се бејаше јако разгорела те пла |
| у чули од Гојка, И били су мирни</p> <p>Кад је сав тај посао био свршен, јави се, неопажен, Том |
| ичао како је деспотица писнула од бола, када је улазећи у тврђаву видела породични грб Војихнин |
| /p> <p>Ана је имала близу шесет година, када је Војихна умро.{S} Али је судба њена, честа у доб |
| .</p> <p>Био је момак од двадесет лета, када је била међусобна војна.{S} Рођена се браћа подели |
| ло је то знамените и тужне 1370 године, када је и Дренопоље пало из руку византиских у турске р |
| шло.{S} Али, хвала Богу, дође тренутак, када се човек освести.{S} Тако је и са мном било.{S} Ка |
| степенице високе куле, нити је осетио, када му се приближила.</p> <p>— Господару! огласила се |
| Певај Богме, брајко, ако нећеш сада ја када ћеш! — додаваше онај друг Благојев, што му у врту |
| о по души говорити.{S} Ако си, велможо, кадгод имао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве л |
| {S} А једна ма и најмање основана сумња кадра је била привући сву пажњу Томину, само ако би бил |
| овим дивљим створовима.</p> <p>Тако је кадшто мислио Тома.</p> <p>— Играчка се и не узима у ру |
| је више пута очекивала.{S} И зора је по кадшто затече, њега нема, ал’ и она не трене.{S} А кад |
| ом изласку из града и да му китом цвећа каже, да ће на њега непрестано мислити и њему се надати |
| че, а ја се журим да ти нејасним речима кажем што срце осећа.{S} Чуј ме још мало, и ако знам, д |
| Хвала господару!{S} Али време је да ти кажем, да и ја не смећем с ума пророчке речи чудног исп |
| ца Ана.{S} Не треба ни једне речи да ти кажем о твоме поступању према њој.{S} Пазићеш увек да ј |
| зачу рог.</p> <p>— Ако буде деспотица, кажи јој да сам овде, — рече Мара и старац се удали.</p |
| /p> <p>— Ништа, ништа, чика Благоје.{S} Кажи сан, па ако ти не раскујем тајну без расковника <p |
| м знати — и ражаљеним гласом додавши: — кажи, молим те! — спусти главу на његова прса, да од са |
| добро и у вечитом леду топло!</p> <p>— Кажи да студен, што наступа, и вихор, што хита да обнаж |
| аше лаган али одлучан одговор.</p> <p>— Кажи му, — заповедаше већ гњеван часник турски тумачу — |
| аде тишина, после рече Богдан:</p> <p>— Кажи остало.</p> <p>—Све истиче из тога, — одговори Угљ |
| ко чути више.{S} Боље отиди у Драму, и кажи да си ти учинио последњу услугу деспоту Угљеши.{S} |
| оздрави све — ах — све — и деспотицу, и кажи да је Угљеша чинио своју дужност, али да га је — з |
| Видосава се саста на само са Исаијом, и каза му све.</p> <p>Стари се монах једва држаше на нога |
| брзо пробуди једног свог друга, па га, казавши му у чему је ствар, поведе са собом у врт.</p> |
| еним жељама.</p> <p>И сазнала је, па је казала доброј старој Видосави, а Гојко је тајну своје с |
| на.{S} Послуша ли је, спасао је себе, и казао јој, да је љуби.{S} Не послуша ли — он ће погинут |
| — Витеже, — рече она Гојку — ти си мени казао ко си, шта си и одакле си.{S} Истина, ја бих све |
| умириле речи, којима јој је Гојко јасно казао шта мисли и смера.{S} Видосава није више наваљива |
| /p> <p>— А хоћеш ли ми, незнани јуначе, казати свога имена, да знам ко ме у овој ноћи самца так |
| лазило је зло са друге.{S} Ко мени може казати, са које ће стране несрећа на деспотовину нашу н |
| у Видосави толико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о свак |
| едоше.</p> <p>— Ево, отац Исаија ће нам казати што више о судбини дана, што долазе, — рече једа |
| била у Водену.{S} Али му нико није знао казати шта је у истини, те је отишао и он незнано куда |
| Али јесам нешто видела, и то ћу ти радо казати.{S} Добри Угљеша мој!{S} Војна је крвав носао, с |
| то си од оца Исаије добила.{S} То ће му казати, да је велика невоља.</p> <p>Мара скиде с груди |
| ојку, и отворићеш му слободан излаз.{S} Казаћеш, да чиниш по моме одобрењу.</p> <p>— Учинићу, а |
| пре стајао.</p> <p>— Мила љубо моја!{S} Казаћу ти чисту истину, и ако ми је немила.{S} Душа мој |
| је увек говорио: док сутра постане јуче казаћу ти шта је у њему!</p> <p>— Твој брат, оче'? — за |
| дим, честит јунак, али ја теби за се не казах ни толико.{S} А то није право.</p> <p>Гојко се не |
| н долазио до клонућа — она ми је звезда казивала, да ипак не ћемо подлећи.</p> <p>— Тебе Бог шт |
| н.</p> <p>— А шта бих ти знао, синко, и казивати!{S} Тешко ми је, кад станем размишљати о судби |
| " /> <p>Слабљење звука од ловачког рога казиваше да се та група ловаца опет све више удаљује од |
| што свака црта лица, сваки покрет тела казиваше, бејаше неисцрпна одлучност. <pb n="5" /></p> |
| ни бејаху — нема сумње — гласници Божје казне над покорима, што се у Византији починише.{S} Они |
| сарице!{S} Не заборављај, већ испитај и казни кривца, — рече Гојко одушевљено.</p> <p>— Све нек |
| нулих Срба на Срб-синдигију љуто ће нас казнити.{S} Нама ће Алах ускратити милости своје, кад п |
| , тешка и од црвене коже израђена обућа казује, да је ноћник велико лице у земљи.{S} Снажном, ј |
| е!</p> <p>„Јер црне очи, морска дубина, казују страст ал’ и неверу.</p> <p>„А шта је друго вите |
| цару византиском Јовану V.{S} И није се кајао за то.{S} Кантакузен је свршио свој живот као зба |
| Алах!</p> <p>— Наш стег!</p> <p>— Знак, какав знак!</p> <p>— Боже, опрости!</p> <p>— Узбуна!</p |
| ча? — упита један озбиљније.</p> <p>— А какав је то сан? — навалише неки са питањима.</p> <p>-— |
| еспотица погледа Угљешу.</p> <p>— То је какав поклисар, мож’да чак од границе — одговори Угљеша |
| има чисто бејаше мило, што их не победи какав обичан ратник, па радо навалише на онога, да и њи |
| на брзо постајати мека женска природа, каква Је у почетку Јелена и била.{S} Њој је живот био т |
| а погибао и краљу и деспоту онака иста, каква је и простом пешаку и скромном поноснику.</p> <p> |
| ац и бродар.{S} Овамо чешће долазим.{S} Каква срећа што случајно дођох, кад и ти стиже!</p> <p> |
| ла.</p> <p>Рајко севаше очима:</p> <p>— Каква срећа те овде оставих свој ловачки прибор, да за |
| ули мотриљи.{S} Изгледала је иде ли још каква помоћна војска, па кад би далеко у магли или у об |
| ено се обрадовао рашчишћеним приликама, какве је у Драми затекао.</p> <p>— Мени — помислио је у |
| ухитри, рече:</p> <p>— Не бој се.{S} Ма какве ми гласе поклисар донео, одмах ћу доћи, да ти их |
| ипак је Угљеша налазио да ће ту бити и какве заслуге новог заповедника драмске војске Томе Тео |
| с истинском радошћу, а кад је разабрао какве му поруке шаље Угљеша с краљем, одмах је дао прис |
| мао нада, жеља и снова, и ако си за њих какве лепе и благе ноћи мислио, да ће се сви испунити д |
| језик, зна и по лету њиховом наслутити, какви ће — мили или тешки — догађаји наступити.</p> <p> |
| само њих и зна.</p> <pb n="163" /> <p>А какви греси?</p> <p>Бегунцу долазе само искрице, које м |
| овом опаком савезнику Анђелу може икада какво предузеће исклизнути из руку, Тома је био безбриж |
| му закуца брже.</p> <p>Ни одговора нити каквог знака.</p> <p>Он поћута и ослушну.</p> <p>Не чу |
| ово, што ногама газим, без сумње је мач каквог погинулог витеза.{S} Јесте.{S} Он ће ми сада доб |
| p> <p>— Војводо, сумње нема, ово је мач каквог нашег велможе.{S} Нађох га ту код моста.</p> <p> |
| због крстопољског догађаја — онаког, о каквом јој је испричао Тома — одлучи, да сече руку зара |
| а — и други јунак, Рајко, а душу његову каквом бојом зна сликати тек прошлост добре девојке, Је |
| изворима скупљају виле, где се купају, какву траву треба наћи па бити видовит.{S} Тражио је то |
| .{S} Деспоте, Угљеша!{S} Има неко доба, како остављаш певача у тренутку кад у песми стане ређат |
| се, кад се наже, те из колибе погледа, како се пламен одупире киши.</p> <p>Прође још неко врем |
| споду, а Ана је још непрестано причала, како су их разбојници изненадили на путу од старе цркве |
| ој.{S} Навршило се већ петнаест година, како си ми постала љуба верна.{S} И ко зна, колико би д |
| е на високој кули мотриљи, да се осећа, како се небесни свод спушта, да својом милином задахне |
| има — продужаваше Угљеша — неко време, како звезде у моме јату трну, бледе и нестају, па и сам |
| ари нас опљачкаше, а мој отац, који се, како један говораше, још тужне ноћи у Галипољу прекино̑ |
| је Властоје врло слаб.{S} Ана додаваше, како нема изгледа да ће и устати са болесничке постеље, |
| е уздисала а више приповедала Видосави, како је она слутила, да ће се све ипак добро свршити.</ |
| тражаше звезду своју.{S} Она не опази, како га се тешко косну срца, што јој о сјају своје звез |
| јица на коњима.{S} Напреже вид и спази, како се један одвоји и врати брзо натраг путем ка Дрено |
| реч, и брзо скочи на Лабуда, јер спази, како у кланац ступише неки коњаници у великом трку.</p> |
| олико смелости, да се усуди казати Ани, како не треба судити пре, док се све о сваком не сазна. |
| дању се виде безбројни планински ланци, како <pb n="4" /> се у бескрајност пружају; виде се на |
| Гојко одушевљеним речима понови Угљеши, како му ставља на услугу мишицу и мач, главу и живот, з |
| хујеш за ме?</p> <p>— Не.{S} Кад видим, како јуначки дереш матицом, расецајући таласе велике зл |
| ка као дете.{S} Данас је већ седми дан, како је Војихна сахрањен у малој градској капели, а он |
| х непријатеља.{S} Зар да тамо слуша он, како се они, који га отурише, славе и величају, како од |
| динства.{S} И то ти даје ведрине.{S} О, како сам се осетила срећном, кад си ономад рекао, да ип |
| загрли сина јединца.{S} Чини, госпођо, како те Бог учи, али —</p> <p>Ана задрхта:</p> <pb n="7 |
| {S} А овако —</p> <p>— Овако си урадио, како је требало.{S} Оставио си, да се ствар својим токо |
| свакој јаснијој звезди њено име онако, како су га старији пастири у његовој младости учили.{S} |
| исмо могли друкчије поступати до онако, како смо и учинили.{S} У име мисли о јачини српској, ко |
| акону Божјем и као што треба већ онако, како није вредно било.</p> <p>— Слава нашем господару, |
| све прегледао и нашао да је све опако, како је оставио ћесар Војихна издишући.{S} А он је и ти |
| а мало спустио, те се у сумраку видело, како му мишица набрецује, кад му се груди од силног узб |
| ни сами себи, остављени смо да гледамо, како на очи наше расте нова сила, нова снага дивљих Ази |
| ’да не видиш, ал’ је мојим очима јасно, како се сјај једне у другу прелива.{S} То је твоја звез |
| е другу стрелу и оком ухвати орлов лет, како се бејаше упутио даље на запад.{S} Овај други хита |
| они, који га отурише, славе и величају, како |